Višestruki računari

Sa tržišta servera polako se „spušta u narod” hardversko-softverska tehnologija koja

omogućava podelu računara na više virtuelnih celina koje
nezavisno funkcionišu.

Poznat je trend da se visoke tehnologije koje se koriste kod

vrhunskih serverskih sistema posle određenog vremena pojavljuju
prvo kod jeftinijih servera, a potom i na desktop računarima koji su
dostupni običnim smrtnicima. Po svemu sudeći, još jedna
tehnologija koja prati ovaj trend jeste tehnika virtuelizacije. Radi se o
tehnologiji koja predstavlja kombinaciju hardvera i softvera i koja
omogućava da se na istom računaru (do sada obično serveru sa
više procesora) konkurentno pokreće više različitih operativnih
sistema koji dele zajedničke resurse i da se, uopšte, sistem podeli
na više posebnih virtuelnih celina koje se ponašaju kao nezavisni
sistemi.

Čemu sve to

Tehnologija datira još iz šezdesetih godina, kada su na mejnfrejm

(mainframe) računarima kreirani višestruki virtuelni sistemi. Razumljivo je da je ova tehnologija prvo
našla mesto kod mejnfrejm servera budući da svaki minut prestanka rada ovih sistema znači velike
materijalne gubitke, a virtuelizacija upravo omogućava da se instalacija ili apgrejdovanje softvera na
jednom delu sistema vrši bez ikakvog uticaja na rad drugih delova
sistema.

Još jedan od razloga za virtuelizaciju je i mogućnost boljeg

iskorišćenja servera pošto statistike pokazuju da je stepen
iskorišćenosti današnjih servera svega oko 10 do 15 procenata.
Korišćenjem virtuelizacije, stepen iskorišćenosti raste preko 70%, a
budući da svega 16% svetskih kompanija koristi prednosti ove
tehnologije koja beleži godišnji rast tržišta od 20%, jasno je zašto su
svi veliki igrači požurili da uzmu svoj deo kolača. Sve će više
kompanija težiti tome da veliki broj skupih servera sa samo jednim
operativnim sistemom i aplikacijom i malim stepenom iskorišćenja
zameni manjim brojem bolje iskorišćenih servera na kojima
istovremeno radi više operativnih sistema i aplikacija.

Virtuelizacija sistema, naravno, može se obaviti i isključivo softverski, no jasno je da u tom slučaju
dolazi do smanjenja performansi sistema. Kako cifre pokazuju, softver koji pokreće jednu ili više
virtuelnih mašina troši i do 35% procesorske snage, pa se pojedine funkcije koje olakšavaju rad
softvera za virtuelizaciju već sada ugrađuju u procesore. Kao i uvek kada su u pitanju vrhunske
tehnologije u svetu servera, pioniri u tehnologiji virtuelizacije su kompanije IBM i Sun Microsystems
koje su u svoje Power 5 i UltraSPARC procesore ugradile funkcije koje značajno rasterećuju sistem u
procesu virtuelizacije.

Budući da funkcije za virtuelizaciju imaju smisla samo kada su podržane softverski, HP, IBM i Sun su
odlučili da podrže open source hypervisor projekat Xen, začet na univerzitetu Kembridž u Velikoj
Britaniji, i da putem njega definišu standarde kada su u pitanju funkcije procesora namenjene
virtuelizaciji. Projekat su odmah prihvatili i AMD i Intel koji će u svoju sledeću generaciju procesora
ugraditi funkcije koje su prilagođene Xenu. Sledeća verzija Xen hypervisor softvera će se pojaviti
ovog meseca i, kako zvaničnici iz Xena kažu, svega tri odsto procesorske snage će se trošiti na
zadatke vezane za virtuelizaciju, što predstavlja izuzetan pomak u odnosu na 35% procesorske
snage koja se troši kada je u pitanju čisto softverska virtuelizacija.

Planovi Intela i AMD-a

Intel je prvobitno najavio da će svoju Vanderpool tehnologiju za virtuelizaciju ugraditi samo u svoje
Itanium serverske procesore tokom ove godine, ali je pod pritiskom konkurencije primoran da ubrza
svoj raspored predstavljanja novih modela. Tako će svoje Pentium procesore sa tehnologijom
Vanderpool namenjene desktop računarima predstaviti već u četvrtom kvartalu ove godine, u isto
vreme kada i Xeon i Itanium procesore namenjene serverskom tržištu. Što se tiče Centrino platforme
namenjene prenosnim računarima, prvi procesori sa tehnologijom Vanderpool pojaviće se u prvoj
polovini 2006. godine. Pored Vanderpool tehnologije, Intel će sigurnost sistema zasnovanih na
njegovim procesorima u budućnosti štititi tehnologijom LaGrande za koju, isto kao i u slučaju
Vanderpoola, odbija da otkrije više detalja.

AMD je najavio da će funkcije za virtuelizaciju ugraditi u svoje procesore u prvoj polovini 2006.
godine. Njegova tehnologija namenjena virtuelizaciji poznata je pod imenom Pacifica i prvi procesori u
koje će ona biti ugrađena su, naravno, Athloni za tržište desktop računara i Opteroni namenjeni
serverima. Pored tehnologije Pacifica, AMD će u novu generaciju procesora ugraditi i Presidio
tehnologiju koja je namenjena rešavanju sigurnosnih pitanja kod računara. Kako u AMD-u kažu,
njihove nove tehnologije neće doneti vidna poboljšanja brzine rada računara, kao što je to bio slučaj
kod 64-bitnih procesora i procesora sa dva jezgra, već je prevashodna namena ovih tehnologija
poboljšanje sigurnosti sistema i povećanje stepena iskorišćenosti njegovih resursa.

Operativni sistem i ostali softer

Virtuelizacija dovodi još jednom pod znak pitanja način naplate softvera, slično kao što je to slučaj kod
sistema sa više procesora ili više procesorskih jezgara. Naime, neke kompanije striktno naplaćuju
licence za softver po broju aplikacija koje na sistemu rade, bez obzira na to što se, kada je
upotrebljena virtuelizacija, ne radi o posebnim računarima. Kako ova tehnologija uzima maha, postoji
tendencija da će tvrdokorne kompanije korigovati svoju politiku i makar smanjiti cene po licenci,
barem za skupi serverski softver. S druge strane, na tržištu desktop računara će verovatno biti
prihvaćen isti trend kao kod dual-core sistema, gde će se kopije softvera naplaćivati po računaru, a ne
po jezgru ili virtuelnoj mašini.

Dok u svetu servera postoji širok izbor softvera namenjenog virtuelizaciji koji je razvijan godinama, na
desktop računarima izbor svakako neće biti u toj meri bogat. Prvi korak u svetu virtuelizacije x86
procesora načinila je kompanija VMware koja je 2001. godine predstavila svoj ESX Server, a
Microsoft je ušao u svet virtuelizacije tek dve godine kasnije, kupujući kompaniju Connectix čiju je x86
hypervisor tehnologiju ugradio u Longhorn Windows za servere. Na ovaj način Microsoft je omogućio
da na istom računaru sa Longhornom bude pokrenut bilo koji drugi operativni sistem namenjen x86
mašinama, uključujući i Linux.

Iako oba velika igrača u svetu stonih računara najavljuju svoje specifične tehnologije za virtuelizaciju i
sigurnost, mala je šansa da će Microsoft, na čijim operativnim sistemima „trči” većina sistema
baziranih na AMD i Intel procesorima, za svakog proizvođača procesora proizvesti posebnu verziju
operativnog sistema. Mnogo je veća verovatnoća da će tehnologije oba proizvođača procesora na
kraju biti veoma slične, kako bi obe mogle da budu podržane istom verzijom Windowsa.

•••

Biće interesantno videti kako će nove tehnologije koje ne donose samo sirovu procesorsku snagu,
kako je to do sada bio slučaj, uticati na razvoj računara u budućnosti. Osim istovremenog pokretanja
više operativnih sistema na istom računaru, što i nije nešto što će puno ljudi raditi, trenutno je teško
zamisliti kako će tehnologija virtuelizacije biti primenjena u praksi, naročito kada su obični korisnici
računara u pitanju. Po svemu sudeći, novi procesori će značajno uticati i na tržište softvera, i tek nove
verzije programa će iskoristiti sve prednosti koje virtuelizacija pruža.