RafaelaR&Anna

~ 1 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Džesi Kol

SUDBONOSNI

SUSRET

~ 2 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Tog dana dogodilo se ono od čega je Amelija Kord oduvek strahovala.

Njena kćerka Lilijan napunila je dvadeset devet godina - neudata! Za
kratkih dvanaest meseci Lilijan će imati trideset godina i definitivno
postati usedelica. Jer, malo je muškaraca koji će se oženiti ženom koja je
prešla tridesetu, čak i u ovom novom emancipovanom svetu koji se
Ameliji, uostalom, nije nimalo dopadao.
Amelija se udala u devetnaestoj i to joj uopšte nije izgleda o prerano.
Amelijina mlađa kćerka, Pam, udala se u dvadeset i prvoj, napustivši
fakultet (što je Amelija potpuno odobravala) da bi se posvetila mužu i
kući. Čak je i Amelijin sin Džon našao sebi ženu i skrasio se u braku pre
nego što je napunio dvadeset pet godina, iako, kao muškarac, nije morao
da žuri.
Samo je Lilijan odabrala da napusti kuću u sedamnaestoj i ode na
daleki (doduše čuveni) univerzitet u Americi. Samo je Lilijan zatim ostala
u Njujorku i počela uspešnu karijeru kao advokat. I, kao da joj sve to nije
bilo dosta, kada su se svi već navikli da ona živi negde drugde, kada su se
svi već navikli da od nje ne mogu očekivati svakodnevne stvari kao što je
udaja, ali da je zato zaista dobar advokat, Lilijan se vratila kući na Novi
Zeland, i počela da živi sa svojim roditeljima, kao da joj je opet
sedamnaest godina!
- Za sve si ti kriv! - rekla je Amelija Lilijaninom ocu, koji je baš u tom
momentu ušao u kuhinju, zevajući i češući se po stomaku, ne još baš
sasvim budan. Džo Kord, koji je bio profesor u penziji, nije morao da žuri
ujutru.
- Za šta? - zapitao je on s ljubaznim osmehom, posegavši za čašom
oradž đusa.
- Pametna je, neka to iskoristi! - rekla je Amelija, očevidno imitirajući
Džoov glas. - To su tvoje reči! Ti si joj utuvio glavu da treba da pravi
karijeru E, pa. sad pogledaj kuda ju je to odvelo!
- O čemu to pričaš, Ejmi? - zbunjeno je zapitao Džo.
- Pričam o tvojoj kćerki Lilijan! - oštro je odgovorila Amelija.
- I ne mogu da shvatim to što se ti baš nimalo ne brineš zbog nje.
Džo se naglo okrenuo ka svojoj ženi, dok mu je do tada ravnodušan
izraz lica postao uspaničen.
- Šta se dogodilo Lilijan?
- Kako šta joj se dogodilo? - očajno je zapitala Amelija.
- Zar ne vidiš? Danas puni dvadeset devet godina, a još nema muža!
~ 3 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Džo Kord je odahnuo sa olakšanjem, a onda se osmehnuo.

- Ja ne bih brinuo zbog toga, draga - rekao je toplo. - Lepa, elegantna i
pametna devojka kao Lilijan može da se uda kad god poželi. Verovatno
misli da joj je još rano za brak. To je sve.
Amelija je odmahnula glavom, nestrpljivo, kao da ima posla sa
nerazumnim detetom:
- Muškarci se ne žene lepim, pametnim i elegantnim ženama, Džo!
Muškarci traže žene koje će biti dobre domaćice, žene koje će se posvetiti
deci i kući. Žene koje će im biti žene!
Džo je taman otvorio usta da joj odgovori, kada u holu odjeknuše
Lilijanini laki, brzi koraci. Sekund kasnije predmet njihove roditeljske
brige pojavio se na kuhinjskim vratima. Lica obasjanog osmehom,
odevena u elegantan bež kostim i cipele sa visokim potpeticama, sa
gustom smeđom kosom koja joj je padala na ramena u blagim talasima i
ljubičastim očima koje kao da su sijale nekim unutrašnjim sjajem, Lilijan
Kord zaista nije izgledala kao žena kojoj je tešiko da nađe udvarače. Sve
na njoj bilo je lepo i savršeno ženstveno. Osim jednog malog detalja.
Umesto tašne u ruci je nosila elegantnu crnu aktovku.
- Dobro jutro! - rekla je prijatnim, dubokim glasom i uputila se ka
kuhinjskom stolu. Tu je, umesto da sedne i doručkuje. spustila svoju tašnu
na stolicu i dohvatila šolju crne kafe, - čašu sa oranž đusom koja ju je
čekala.
Primetivši ovo, Amelija je poželela da je ukori, ali, setivši se da joj je
rođendan, predomislila se i umesto ukora nežno poljubila kćerku.
- Srećan ti rođendan, dušo - rekla je toplo. - Neka ti se ostvare svi
snovi.
Lilijan je zagrlila majku.
- Hvala ti - rekla je vedro. - A što se snova tiče, sigurna sam da će se
ostvariti. Za to je potreban samo rad i upornost.
- Bravo! - rekao je Džo, ustajući da i on čestita Lilijan. - Sve najbolje!
- rekao je nežno, - I nemoj dozvoliti da ti išta stoji na putu.
Lilijan mu je nežno dodirnula obraz i osmehnula se:
- Neću dozvoliti, tata! - rekla je uvereno. - Bar toliko mogu da obećam.
Zatim je pogledala na sat i brzo progutala ostatak svoje kafe.
- Moram da idem ili ću zakasniti na posao... I, hvala vam što ste se
setili mog rođendana. Ja sam gotovo zaboravila da je to danas.
- Zaboravila si svoj sopstveni rođendan! - užasnuto je uz viknula
Amelija. - Lilijan, kako si mogla? To nije normalno!

~ 4 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Lilijan je pogledala majku nabranih obrva.

- Imala sam puno posla i prosto sam zaboravila. Šta je tu
nenormalno?
Amelija je napućila usne i takođe nabrala obrve.
- Hvala bogu da ja ne moram odlučujem šta je danas normalno, a šta
ne! - rekla je suvo.
»Hvala bogu da ne moraš«, složila se Lilijan u sebi, ali nije to rekla
glasno, Umesto toga otvorila je svoju aktovku i pretvarala se da proverava
da li je ponela sve što joj je potrebno. Kada ju je ponovo zatvorila, mogla
je da se osmehne.
- Doći ću kući pre šest - obećala je.
- Neka ti bude prijatan dan! - požele joj Amelija.
U garaži, Lilijanin tamnoplavi »BMW« krenuo je lako i nečujno,
Nekolilko sekundi kasnije Lilijan je bila na putu ka lokalnoj advokatskoj
kancelariji u kojoj je radila već pet meseci, od svog povratka na Novi
Zeland.
Bio je to jedan od onih bistrih, sunčanih, prelepih dana kad je nebo
tako čisto i plavo da uvek ima utisak da bi, kada bi samo malo napeo oči,
mogao da vidi sve do kraja svemira. Devenport, predgrađe Ouklanda u
kojem je Lilijan odrasla, izgledao je smiren i opušten na prijatnoj toplini
kasnog proleća. Dole, u luci, svetlucalo je plavo i čisto more. Tišinu je
narušavale samo pevanje ptica.
Dan o kakvom se u Njujorku može samo sanjati.
Lilijan je uzdahnula. Ona je odlično znala da njen profesionalni uspeh
Ameliji ne znači ništa. Amelija je živela na kompletnom emotivnom nivou,
dok je Lilijan bila savršeno racionalna. Najbolji dokaz za to bilo je
Amelijino totalno neshvatanje Lilijaninih problema sa Karlom. Lilijan
nikako nije mogla da joj objasni da je ona došla kući, na Novi Zeland, iz
praktičnih razloga: da bi omogućila Karlu da je zaboravi i skrasi se u
braku sa ženom koja je više po volji njegovim roditeljima, a ne da bi lečila
ranjeno srce, ne da bi ona zaboravila Karla. Ma koliko da je Lilijan želela
da se uda za Karla, ona je savršeno shvatala zašto je Karlovi prebogati
roditelji nisu želeli za snaju. U tome nije bilo ničeg ličnog, bio je to
potpuno poslovan aranžman. Brakom sa Denizom Monteskju, Karlova
porodica će mnogo više dobiti nego brakom sa njom, Lilijan. Karl to nije
odmah uvideo, pa je otac morao da mu pripreti lišavanjem nasledstva, a
Lilijan je zamoljena da se udalji iz Njujorka na neko vreme, da bi Karlu
lakše palo i da bi sve to lakše proteklo. I, Lilijan je pristala. Najzad, nije
imalo smisla napraviti neprijatelja od Karlovog oca koji je bio veoma

~ 5 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

uticajan čovek. Bilo bi to glupo i nerazumno. Pogotovu što je ona

nameravala da se po isteku ove godine vrati u Njujork i nastavi gde je
stala.
Amelija ovo nikako nije mogla da prihvati.
- Hoćeš da kažeš - uzviknula je ona zapanjeno - da je on između
ljubavi i novca izabrao novac?! S kakvim se ti to ljudima družiš tamo,
Lilijan?
- Oh, majko - promrmljala je Lilijan - kada ćeš već jednom odrasti?
- Ja sam odrasla! - insistirala je Amelija. - I znam da bi se, da te je
zaista voleo, taj Karl odrekao svog bogatstva svega samo da bude s tobom.
Lilijan se gorko osmehnula.
- Hvala na podršci, mama! - primetila je suvo. - Šta li bi mi tek rekla da
me ne voliš?
- Ja samo pokušavam da ti objasnim - strpljivo je rekla Amelija - da
Karl i nije bio čovek za tebe. Da jeste, ponašao bi se drugačije.
»Ali, Karl jeste bio pravi čovek za mene«, mislila je sada Lilijan,
ostavljajući iza sebe čiste i mirne ulice Devenporta da bi izašla na lokalni
put koji će je odvesti do kancelarije. Mlad i prilično zgodan, iz dobre i
moćne porodice, sa lepim položajem u porodičnoj firmi, Karl je bio
onakav muž kakav je Lilijan bio potreban. Njegovi maniri bili su savršeni,
njegova garderoba izvanredna, njegovo ponašanje produhovljeno i
kulturno. Šta jedna devojka može više da traži?
Čim je ovo pomislila, Lilijan se učinilo da čuje majčin glas. Taj glas
izgovorio je samo jednu jedinu reč. Lilijan se osmehnula.
- Da, znam - promrmljala je sebi u bradu. - Ljubav. Ali, šta je to ljubav,
mama?
Lilijan je bila toliko obuzeta svojim mislima da nije primetila čoveka
koji je stajao na sred puta i davao joj znak da stane, sve dok nije bilo
gotovo prekasno. Psujući svoju nepažnju, Lilijan je svom snagom
pritisnula kočnicu. Tek tada je ugledala ogroman kamion koji se bio
isprečio celom širinom puta. Zahvaljujući, verovatno, više kvalitetu svojih
kola nego svojoj vozačkoj veštini, posle nešto klizanja i obrtanja, uspela je
da stane pre nego što je udarila u kamion.
Tek tada je shvatila koliko se uplašila. U onih nekoliko odlučnih
sekundi nije imala vremena da misli, ali kada se konačno našla van
opasnosti, odjednom je osetila kako je napušta sva snaga. Ruke su joj se
tresle, a usta su joj bila suva kao da danima nije okusila ni kap vode.
Muškarac koji je trenutak ranije bukvalno morao da odskoči u stranu
da ga ona ne bi oborila kolima, koračao je prema njenom automobilu
~ 6 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

ležernim koracima, kao da se ništa neobično nije dogodilo. Bio je visok i

snažan, baš čovek kakvog i očekujemo za volanom tako moćnog kamiona.
Kosa mu je bila sasvim svetla, izbeljena od sunca, a lice tamno, kao kod
ljudi koji provode mnogo vremena napolju. Bio je odeven u svetlodrap
pamučnu košulju i braon farmerke. Odelo mu je bilo prljavo od ulja i
prašine sa puta. Ruke su mu takođe bile umazane uljem, primetila je
Lilijan dok joj se približio, verovatno samo brisane suvom krpom posle
rada na motoru. Lilijan je otvorila prozor pokušala da se osmehne.
- Molim vas, oprostite mi! - rekla je tiho.
Čovek se oslonio na krov njegovog automobila i sagao se malo da je
bolje pogleda, mršteći se na mrak u kolima.
- Jeste li dobro? - zapitao je dubokim, nešto promuklim glasom.
Njegove sivo-plave oči pažljivo su ispitale njeno lice, zatim ono što je
mogao da vidi od njenog tela, Verovatno od šoka, Lilijan je zadrhtala pod
njegovim pogledom i otkrila da joj je još teže da govori nego prvog puta.
- Dobro sam - prošaputala je najzad, zatim se iskašljala i ponovila
glasno: - Dobro sam. Ali trebalo je da postavite znak tamo, malo dalje na
putu!
On se osmehnuo.
- I pomislio sam da niste primetili. U stvari, zamalo niste videli ni
mene, zar ne?
Lilijan oseti kako joj srce zastaje:
- Hoćete da kažete da je znak bio tamo? - promucala je i ponovo se
stresla, ovoga puta pri pomisli da je mogla da ubije i sebe i njega, i to
samo zato što je bila nepažljiva, Lilijan je prezirala nepažljive i
neodgovorne ljude. Stegla je volan da joj se ruke ne bi vidljivo tresle.
- Zaista mi je žao - rekla je tiho, sagavši glavu. - Ovo što sam uradila je
neoprostivo. Verujte mi da inače nisam neodgovorna.
- Oh, nisam ni mislio da ste neodgovorni - rekao je čovek nežno. -
Prosto vam je jednog momenta odlutala pažnja - mahnuo je prema
kamionu.
- Događa se i profesionalcima - dodao je s osmehom.
Lilijan je toliko dirnulo njegovo razumevanje, da joj se oči napuniše
suzama. Čovek se osmehnuo i otvorio vrata njenog automobila.
- Vi ste u šoku - rekao je nežno. - Izađite, a ja ću doneti neko piće iz
kamiona. Ne bi bilo dobro da odmah nastavite put.
Bez reči protesta Lilijan je prihvatila ruku koju je on ponudio i
dozvolila mu da joj pomogne da izađe iz kola. Njegova ruka je bila topla i
snažna i Lilijan ju je čvrsto stegla, kao da iz nje crpi sam život. Primetivši
~ 7 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

kako se ona grčevito drži za njega, vozač kamiona joj, je nežno sklonio
kosu sa lica, a zatim joj kažiprstom podigao bradu da bi je primorao da ga
pogleda u oči.
- Ako želite piće, moram da odem do kamiona - podsetio ju je nežno.
Lilijan je pogledala u svoju ruku koja je još uvek grčevito stezala
njegovu i osetila kako je obliva rumenilo.
- Naravno - promucala je drhtavim glasom. - Samo mi dajte jedan
trenutak. Ja obično nisam... histerična - pokušala je da objasni i odjednom
po čela nekontrolisano da jeca.
- Ej, ej - pokušao je da je uteši vozač kamiona, privukavši je u svoj
snažan zagrljaj. - Sve je u redu. Sve je u redu...
Bez razmišljanja, Lilijan mu je naslonila glavu na rame i čelom pritisla
njegov vrat, utopivši se u njegovo naručje tako prirodno kao da joj je tu
mesto. On ju je privio k sebi i gladio joj kosu ponavljajući:
- Sve je dobro, sve će biti dobro...
Ovo je učinilo da se Lilijan oseti zadovoljnom i zaštićenom, kao da je
posle dugog vremena došla kući. Sve njene obaveze, svi njeni problemi,
svi njeni planovi kao da su odjednom nestaju pod njegovim nežnim
milovanjem. I sve jeste izgledalo dobro. Što se Lilijan ticalo, vreme je
moglo da stane tog trenutka, zaključavši je u njegovo naručje, nasred
puta, pod ovim plavim providnim nebom, zauvek.
Nešto, ona nije znala šta, nateralo ju je da podigne glavu i pogleda ga.
Njegove oči, koje su sada izgledale plave, bile su duboke i zamagljene i
Lilijan nije mogla da odvoji pogled od njih. Te oči držale su je potpuno u
svojoj vlasti. Ona je znala da bi trebalo da uradi nešto, da nečim naruši
ovaj magični trenutak, ali nije uradila ništa.
Stajala je tu, kao hipnotisana, čekajući da ovaj potpuno nepoznati
čovek polako spusti svoje usne na njene. Kad su im se lica našla sasvim
blizu, zatvorila je oči, a ptice su prestale, da pevaju u krošnjama. Onda su
njegove usne dodirnule njene...
Osetila je lagan ukus soli, zatim se on izgubio, a ostala je samo
izluđujuća toplina i nešto što Lilijan ne bi mogla da opiše. Usne su mu bile
meke i vešte, nežno su se poigravale njenima, nežno ih ljubile i otvarale,
nežno su pripremale put jeziku koji se ubrzo našao duboko u njenoj usnoj
duplji. Lilijan je odgovorila na ovaj poljubac strasno, ne uzdržavajući se,
ne čuvajući se, ne misleći. Pripila se uz njegovo snažno telo, ne uzmakavši
ni kad je osetila čvrstinu njegove probuđene želje. Naprotiv. Obavila mu je
ruke oko struka i sama lako uzdahnula kada je on jednom rukom
obuhvatio donji deo njenih leđa i još snažnije je pritisnuo uz sebe.

~ 8 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Milujući je laganim pokretima, počeo je da diktira kretanje njenih kukova,

a Lilijan mu se opet pokorila bez protesta. Njegove usne sada su već
potpuno bile osvojile njene, jezici su im se bili slili u jedan, a tela kretala
ujednačenim ritmičnim pokretima, slepo tražeći prosto fizičko
zadovoljenje.
Lilijan nije znala kada je muškarac koji ju je držao u zagrljaju zadigao
gornji deo njenog elegantnog kostima, ali je odjednom osetila njegove
snažne prste na svom stomaku. U sledećem momentu njegova ruka
kliznula je nadole i zavukla se u njenu suknju. Zbog vrućine Lilijan nije
nosila ništa do minijaturne gaćice, pa su njegovi prsti palili njenu kožu,
brišući svaku pomisao na otpor. Lilijan nije želela da on prestane s
milovanjem. Ne. Želela je da nastavi, želela je da oseti njegovu ruku na
izvoru sveg zadovoljstva, želela je da mu se potpuno preda, odmah, tu.
Kao da je pročitao njene misli, nepoznati muškarac počeo je da se
poigrava lastišem na njenim gaćicama, pa, videvši da se ona ne buni,
nastavi da osvaja teren, milimetar po milimetar, sve dok nije dodirnuo
sam centar njene ženstvenosti. Lilijan oseti kako joj se celo telo topi od
zadovoljstva. Ni na kraj pameti joj nije bilo da prekine veštu igru njegovih
prstiju. Svakom sekundom želela je ovog neverovato privlačnog muškarca
sve bliže sebi, želela je još intimniji dodir, želela je potpuno zadovoljenje.
Utoliko je bilo veće njeno razočarenje kada je on naglo povukao ruku,
odvojio usne od njenih i promulklim glasom prošaputao joj u uvo:
- Mislim da nismo sami...
Lilijan nije odmah shvatila o čemu on to govori. Bilo joj je isuviše
teško da pojmi da njih dvoje nisu jedini ljudi na svetu, da se svet ne
završava s druge strane njegovog zagrljaja. A onda, kao da se iznenada
probudila, odjednom je ugledala ceo ovaj apsurdni događaj realno.
Odjednom je videla sebe kako stoji u zagrljaju potpuno nepoznatog
muškarca, svega nekolilko kilometara od doma svojih roditelja, nasred
javnog puta, u zagrljaju kakav bi, na ovako javnom mestu, bio isuviše
intiman čak i da se odigrao između supružnika,
Inače, sve drugo bilo je normalno. Nebo je i dalje bilo plavo, ptice su i
dalje pevale u krošnjama, veliki kamion i dalje je stajao nasukan nasred
puta. Vazduh je bio pun mirisa jasmina, tipičnog za novozelandsko
proleće. A svega nekoliko koraka od Lilijan i nepoznatog vozača kamiona
koji ju je držao u naručju, stajao je mladić od jedno dvadeset pet godina,
obučen u izbledele farmerke i košulju, glasno se nakašljavajući ne bi li
nekako privukao njihovu pažnju!
- Našao sam Kajla - rekao je s očekivanom nelagodnošću kada su ga
Lilijan i njen partner konačno pogledali. - Doći će da odšlepa kamion za
~ 9 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

jedan sat - kako mu oni nisu odgovarili, dodao je: - Možda i brže, ali za sat
sigurno.
- Odlično, Majk! - progovorio je najzad Lilijanin nepoznati ljubavnik.
Glas mu je bio hrapav i dubok. Još uvek je držao Lilijan u zaštitničkom
zagrljaju. Situacija je zahtevala nekakvo objašnjenje, i on je posle kraće
pauze dodao odlučnim glasom: - Ova mlada dama nije videla naš znak i
malo je nedostajalo da udari u kamion.
Sve troje su znali da ovo nikako ne objašnjava intiman zagrljaj u
kome ih je Majk zatekao, ali sve troje su se pravili da to ne primećuju.
- Da, gospodine - rekao je Majk samo. Glas mu je bio pun poštovanja,
ali nije mogao da uspregne mali osmejak. Neodređeno je mahnuo prema
kamionu: - Idem da sredim one kutije - rekao je ne obraćajući se nikome
posebno. Zatim je klimnuo glavom u znak pozdrava i brzim hodom nestao
iza kamiona.
Kada su ostali sami, Lilijanin novi poznanik sklonio joj je uvojak kose
sa lica i nežno je upitao:
- Da li se sada osećate bolje? Lilijan je klimnula glavom, a zatim se
brzo izvukla iz njegovog zagrljaja.
- Ne znam kako da vam se izvinim - promrmljala je. - Nije moj običaj
da... - zastala je, ne znajući kako da formuliše ono što je želela da kaže. Da
ona obično ne pada u zagrljaj svakom muškarcu koga sretne. Da ne
dozvoljava nepoznatim ljudima da je intimno miluju na javnim mestima.
Da ona nikako ne može da objasni svoje malopređašnje ponašanje...
- Nema potrebe da se izvinjavate - rekao je plavokosi muškarac s
osmehom. Zatim je brzim pogledom odmerio njenu odeću i dodao: - žao
mi je što sam vam uprljao haljinu.
Tek tada je Lilijan primetila da je njen elegantni kostim pun mrlja od
motornog ulja i prašine. Naglo je pocrvenela shvativši da su te mrlje
napravljene dok ju je on grlio, dok je zadigao gornji deo njenog kostima,
dok joj je zavlačio ruku u suknju...
- Nema problema - rekla je brzo, trudeći se da savlada neprijatnost. -
Ja... mislim da je već vreme da krenem.
- Hoćete li moći da vozite?
- zapitao je čovek s iskrenom zabrinutošću.
- Da! - uveravala ga je Liilijan spremno. Ako joj ruke budu drhtale,
pomislila je, to neće biti od pretrpljenog straha, već zbog nečeg sasvim
drugog... Zato je najbolje da što pre ode odavde, sa ovog mesta, od ovog
čoveka koji je imao toliko iznenađujući efekat na nju.
- Hvala vam na razumevanju! - rekla je tiho. - Hvala vam na... svemu.
~ 10 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Njegove oči zasjaše čudnim sjajem:

- Nema na čemu - rekao je meko. - Bilo mi je zadovoljstvo.
Lilijan ga je pogledala ravno u oči:
- I meni - rekla je iskreno.
Kada se, nekoliko trenutaka kasnije, ponovo našla na putu, shvatila je
da je samo malo nedostajalo da vodi ljubav sa potpunim strancem i lako
je zadrhtala. Sva sreća što nema izgleda da ovog neobično privlačnog
čoveka ikad više sretne. Kamion će verovatno uskoro biti popravljen i on
će otići svojim putem. Inače, ko zna šta bi se desilo među njima?
Ali, pri ovoj pomisli nije osećala olakšanje, već samo tugu i prazninu.
Kao da je bila našla nešto jako lepo i vredno, a onda ponovo izgubila...

Rođendani su uvek bili svečano proslavljani u porodici Kord. I

Lilijanin dvadeset deveti nije bio izuzetak. Kada se Lilijan te večeri vratila
s posla, zatekla je na stolu u trpezariji Amelijin najlepši servis, srebrni
escajg i kristalne čaše, dok je kuhinja bila puna Amelijinih kulinarskih
specijalilteta. U goste su bili pozvani Lilijanin brat Džon i sestra Pam sa
supružnicima, a njen najmlađi brat Kris, koji je još uvek živeo sa
roditeljima, te večeri odrekao se izlaska.
Svi su bili svečano odeveni, pa se Lilijan presvukla u svetloplavu
večernju haljinu i podigla kosu u elegantnu punđu. Dodeljeno joj je mesto
u čelu stola. Uskoro je bila srećna i opuštena, posle dve čaše vina i
polovine ukusnog odreska. Sa osmehom je pogledala oko stola, u
zadovoljna lica članova svoje porodice i pomislila kako je srećna što ih
ima. Kako je srećna što može da proslavi rođendan u krugu porodice, uz
ljude koje voli i koji vole nju. Bez nekog određenog razloga odjednom se
zapitala da li će jednom i ona imati porodicu, svoju porodicu, muža i decu.
Odjednom joj je pred oči izašao lik nepoznatog vozača kamiona koga je
gotovo ubila tog jutra svojom nepažljivom vožnjom. Videla ga je kako ide
ka njenim kolima, visok i snažan, skladinih pokreta, obasjan jutarnjim
suncem.
- Lilijan! - trgao ju je iz maštanja Amelijin glas. - Već drugi put te
pitam hoćeš li još mesa!
- Oprosti, mama! - izvinila se Lilijan brzo. - Mislila sam na nešto
drugo. Ne, hvala. Pojela sam dosta.

~ 11 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Oh! - primetila je Lilijanina sestra Pam na to, s puno ljubavi. - Da te

ne znam dobro, Lilijan, pomislila bih da si se zaljubila. Takav si sanjarski
izraz imala na licu!
Lilijan se okrenula ka Pameli i osmehnula se:
- Zašto ja ne bih mogla da budem zaljubljena?
- Pa... - zamucala je Pam - ne znam. Nekako nikad nisam mislila da
tebe interesuje ljubav. Uvek ti je bila važnija karijera nego muškarci. Zar
ne?
- To je sigurno! - oglasila se Amelija. - A devojci koja ima dvadeset
devet godina, krajnje je vreme da se osvesti i dobro razmisli šta treba da
joj bude važnije! Inače se vrlo lako može dogoditi da posle bude kasno!
- Mama! - uzviknula je Pam prekorno, a Prisila, Džonova žena a
Lilijanina snaha, razvukla je usne u samozadovoljan osmeh:
- Pam, draga - rekla je slatko - ne budi takva malograđanka. Pa, valjda
možemo otvoreno da razgovaramo o porodičnim problemima.
- Ako je iko u ovoj sobi malograđanin - odsekla je Pam - to sigurno
nisam ja!
- Hajde, molim te, Pamela - zauzeo je Džon ženinu stranu - nemoj da
se praviš da ne znaš šta je Prisila htela da kaže.
Lilijan je spustila svoju čašu i rekla ironično:
- Žao mi je što čujem da ti i Prisila imate problema, Džone. Mogu li
nekako da vam pomognem?
- Mi nemamo problema!
- rekao je Džon nestrpljivo, glasom koji je verovatno upotrebljavao
kada se u gimnaziji u kojoj je predavao obraćao nerazumnim učenicima. -
I ja zaista ne razumem, Lilijan, zašto ne pogledaš istini u oči: činjenica je
da se bližiš dobu kada će ti zaista biti teže da se udaš!
- Zaista mi je žao što je tebi tako neprijatno da me gledaš neudatu -
žustro je odgovorila na to Lilijan - ali, ja nemam nameru da se udam samo
da bih TEBE zadovoljila!
- To bi zaista bio glup razlog - složila se Pam.
Lilijanin najmlađi brat Kris se osmehnuo i digao svoju čašu:
- Pijmo za nezavisnost i slobodu, sestro! - rekao je vedro i otpio
poveći gutljaj.
- Ne smeš pristati na brak bez prave ljubavi, Lilijan - toplo je rekla
Pamela. - Zar ne, dragi? - Okrenula se za podršku svom suprugu Timiju.

~ 12 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Timi je klimnuo glavom u znak slaganja, dok su mu oči sijale od

ljubavi. Timi nikad nije govorio mnogo, ali je, Pam često govorila Lilijan
da je on najdivniji čovek na svetu.
Gledajući ih sada, Lilijan je bila sasvim sigurna da je za Pam to istina.
Ali, u vreme kada je prvi put čula za Pamelinu veridbu, Lilijan je bila
gorko razočarana. Lokalni prodavac automobila, razveden, osam godina
stariji od Pam! Lilijan nikako nije mogla da vidi da je takav čovek dobar
razlog za napuštanje fakulteta. Lilijan je bila apsolutno sigurna da će Pam
upropastiti svoj život ako se uda za Timija. Kasnije, kada je upoznala
Timija, samo je još manje razumela Pamelinu odluku. Bio je on dobar i
simpatičan, ali ništa posebno. Bio je potpuno prosečan i neupadljiv. Tih.
Samo umereno uspešan u svom poslu. Šta li Pam vidi u njemu?
Tada je sinulo odjednom Lilijan, bila je potpuno slepa za ljubav koja je
između Timija i Pamele očevidno postojala. Tek sada, ovog momenta,
ugledala je tu ljubav potpuno jasno i istog trenutka je shvatila da je ljubav
jedina važna stvar u braku. Sve drugo je sporedno - izgled, novac,
društveni položaj. Važna je jedino ljubav!
Osmehnula se Pameli, zatim Timiju i podigla svoju čašu:
- Pijmo za ljubav! - nazdravila je, - za onu pravu i jedinu ljubav!
- Za pravu i jedinu! - prihvatio je odmah Kris, spreman, pogodila je
Lilijan, da nazdravi bilo čemu, samo da bi popio još koji gutljaj vina.
Pam i Timi su takođe podigli svoje čaše i nazdravili. Ostatak porodice
se pridružio zdravici. Izgledalo je da se situacija smiruje.
- Kad smo već pomenuli ljubav, sestro - rekao je odjednom Lilijanin
brat Džon - rešenje tvog problema možda i nije tako daleko. Ja znam
čoveka, ovde u Devenportu, koji je apsolutno lud za tobom!
- Oh? - Lilijan ga je pažljivo pogledala. - Kako to da ga ti znaš, a ja ne?
Džon se osmehnuo:
- Pa, u stvari, i ti ga znaš.
- Oh, molim te, reci nam ko je to - uzviknula je Prisila uzbuđeno,
pljeskajući rukama. Prisila je obožavala da se ponaša kao devojčica. To je
bilo ono što je Džon najviše voleo kod nje. I ono što je Lilijan mrzela.
- Lari Krejvn! - pobedonosno je najavio Džon.
- Ozbiljno lud? - htela je da zna Prisila. - Mislim lud za Lilijan sa
ozbiljnim, poštenim namerama?
- Baš tako! - potvrdio je Džon.
- Zaista? - gotovo se zagrcnula od uzbuđenja Amelija. - Oh, Lilijan,
znala sam da izlaziš sa njim, ali nisam imala pojma da on...

~ 13 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Ne izlazim sa njim! - rekla je Lilijan nestrpljivo. -

Ne u smislu o kome ti misliš. Ponekad odemo na piće, ali...
- Oh, kakve to ima veze! - uzviknula je Prisila, sva trepereći od
uzbuđenja. - Izlaziš, ponekad na piće... važno je da ON vašu vezu smatra
ozbiljnom - naglo se okrenula ka Džonu. - Ti se ne šališ, zar ne, dragi. On je
zaista zainteresovan za Lilijan?
- Zaista je zainteresovan - umirio ju je Džon.
- Ja sam presrećna! - oduševljavala se Amelija. - Zaista presrećna -
nežno se osmehnula Lilijan : - Ti znaš da ja nikad nisam odobravala što si
napustila Novi Zeland. I kad samo pomislim da nam se sada vraćaš za
STALNO... - navala osećanja onemogućila joj je da nastavi.
- Samo momenat! - uzviknula je Lilijan odjednom. - Polako! Zar ne
mislite da ste se malo prerano obradovali?
- Oh, Lilijan! - rekao je Džon strpljivo. - Nema nikakve sumnje. Lari mi
je rekao da ima nameru da te zaprosi!
- Ne mogu da verujem! uzviknula je Prisila presrećno. - Oh, Lilijan, zar
to nije divno?
Lilijan je lupila svojom čašom po stolu.
- Ne! - rekla je polako, pretećim glasom. - Nije divno.
Ja nemam ni najmanju nameru da se udam za Larija Krejvna!
- Ne misliš to, valjda, ozbiljno? - uzviknula je Amelija užasnuto.
- Sasvim ozbiljno - mirno odgovori Lilijan.
- Ali, zašto?
- Ja znam - rekla je Prisila odjednom hladno. - Lilijan misli da Lari nije
dovoljno dobar za nju.
Lilijan ju je odmerila prezrivim pogledom.
- Zato što ga ne volim - rekla je odlučno.
- Ili je možda pravi razlog taj što nije dovoljno bogat? - cinično je
zapitao Džon.
- Nije bogat - priznala je Lilijan - ali, pravi razlog je taj što ga ne volim.
- Tražiš princa? - toplo je zapitao Lilijanin otac, koji je do tada ćuteći
pratio ovu malu porodičnu raspravu.
- Ne! - odmahnula je glavom Lilijan. - Tražim čoveka koga volim. To je
sve.
- U to ime! - digao je čašu njen brat Kris.
- Ti isuviše piješ - rekla mu je Amelija.

~ 14 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Nikad nisam mislila da ti tražiš ljubav - toplo je primetila Lilijanina

sestra Pamela.
»Ni ja«, pomislila je Lilijan u sebi. »Ni ja. Ne znam šta mi je danas«.
- Možda ne bi bilo loše - suvo se umešao Džon - da ne zaboraviš da
žena kao ti neće lako naći muškarca koji bi pristao da se oženi njome.
- Oh? - digla je obrve Lilijan. - A šta to meni fali?
- Ti si snažna, praktična osoba sa svojim sopstvenim životnim
planovima i ciljevima - rekao je njen otac na to. Lilijan je ovo iznenadilo.
Ona je mislilla da je Džo Kord na njenoj strani.
- I?
- I, većina muškaraca više voli da se oženi ženom koja će ih pratiti u
životu. Koja će im biti potpora. Koja će se posvetiti njima i deci, a ne
karijeri.
- Nisu svi muškarci takvi - pobunila je se Lilijan.
- Jesu! - odgovorila je Amelija. - Ako iole vrede.
- Pravi muškarac - rekla je mudro Prisila - očekuje od žene da se
odrekne svojih ciljeva da bi se posvetila njemu. A prava žena to razume i
rado svoje planove podređuje muževljevim.
- Čega si se ti odrekla, Prisi? - suvo je zapitala Lilijan. - Ležanja na
plaži?
- Prisi je u pravu - rekla je Amelija.
- Nije u pravu! - ljutito je uzviknula Lilijen. Pravi muškarac je onaj
muškarac koji je sposoban da prihvati ženu koja mu je jednaka, onaj koji u
ženi traži partnera, a ne senku!
- Samo ti čekaj, pa ćeš videti! - zlurado je primetila Prisila. - Jedini
muž koga ćeš ti moći da nađeš je onaj koji ne može da bira jer mu nešto
fali! Za pet godina Krejvn će ti izgledati kao princ iz bajke!
- Zato te lepo molim - upala je Amelija - nemoj odbiti Larija. Bar ne
odmah. Razmisli malo.
Ovo je već bilo isuviše za Lilijan. Naglo je iskapila svoju čašu i odlučno
ustala.
- Molim vas da me izvinete - rekla je uzdržano. - Umorna sam i idem
da spavam! - došavši do vrata, okrenula se: - I hvala vam na predivnoj
rođendanskoj proslavi! - rekla je suvo.
Zatim je odmarširala napolje, visoko podignute glave...
Kad se našla u svojoj sobi, međutim, Lilijan je shvatila da spavanje ne
dolazi u obzir. Bila je isuviše besna i napeta. Činjenica da cela njena
porodica misli da bi ona trebalo da bude oduševljena što se čovek kao
~ 15 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Lari Krejvn interesuje za nju, bila je nešto što ona nije mogla ni da
razume, ni da prihvati. Nije njoj kod Larija smetalo to što je on
srednjoškolski nastavnik koji živi u maloj kući u konzervativnom
predgrađu na samom kraju sveta. Ne. Ono što je njoj, smetalo bilo je što je
odlično znala da se Lari slaže sa njenom porodicom. Da misli da je Lilijan
već prestara da bira i da će oberučke prihvatiti njegovu ponudu. A kada je
jednom bude prihvatila, onda će je on naterati da ostatak života provede
u kuhinji, gde je ženi i mesto. Od nje će se očekivati tačno ono što je Prisila
rekla, da svoje planove podredi njegovim, da svoju karijeru podredi
njegovoj, da svoj život podredi njegovom. A, Lilijan to nikad ne bi uradila
za Larija. U stvari, ona to verovatno nikada ne bi uradila ni za koga!
Ili, možda bi za čoveka koga voli?!
Lilijan nije znala odgovor na ovo pitanje.
Presvukla se u crne pantalone i belu bluzu, obukla bele patike i sišla u
garažu. Vožnja će joj prijati. U svojoj sobi osećala se zatvorenom i
sputanom,. Napolju će joj biti mnogo bolje.
I, bilo joj je. Bio joj je potreban čitav sat vožnje po mirnim putevima, u
mirisnoj novozelandskoj noći, ali se najzad ohladila i počela na celu
situaciju da gleda mnogo razumnije.
Cela njena porodica smatra da ona treba da bude presrećna što je
hoće Lari Krejvn. Pa šta? Važno je da ona sama ne misli tako! U stvari,
mora im se izviniti što je onako teatralno napustila svoju rođendansku
svečanost. Bilo je to tako detinjasto. Zatresla je glavom od neprijatnosti
kada se setila svog postupka i pritisnula gas. Bila je prošla ponoć. Vreme
da se vrati kući i počne ponašati kao odrasla osoba.
Ali, umesto da ubrza, njen »BMV« počeo je polako da usporava. Lilijan
je još jače pritisnula gas, ali to nije pomoglo. Njen elegantni automobil
išao je sve sporije, dok se najzad nije zaustavio!
Nije bilo potrebno biti mehanički genije da bi se ustanovilo šta nije u
redu. Već je neko vreme vozila na rezervi, a zbog svega što se toga dana
dogodilo, potpuno je zaboravila da napuni rezervoar.
- Oh, ne! - jeknula je Lilijan. - Ne u ovo doba noći! Ne ovde!
Nalazila se u Titirangi, jednom elitnom i snobovskom predgrađu
Ouklenda. To nikako nije bilo mesto u kome bi čovek došao nekome u
posetu nenajavljen, čak i u toku dana, čak i ako se radilo o bliskim
prijateljima!
Osvrnula se neodlučno oko sebe. U blizini je bila samo jedna kuća,
preko puta, gotovo skrivena u prelepom vrtu i potpuno mračna. Lilijan
nije mogla da natera sebe da ode do nje i pozvoni. Bilo je isuviše kasno, a

~ 16 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

kuća i vrt su izgledali isuviše bogato, isuviše aristokratski. Valjda će neko

naići putem i pomoći joj. Svaki vozač će joj rado dati nekoliko litara
benzina da dođe do kuće. Da, tako će učiniti. Prosto će sačekati da neko
naiđe.
Čim je donela odluku, osetila se bolje. Izašla je iz kola i odšetala do
ivice stene, odakle je mogla da vidi malu, verovatno privatnu plažu i
ogromno, tamnoplavo, neprozirno, potpuno mirno more. Vazduh je bio
pun mirisa proleća, mirisa koji joj je nekad, dok je još bila u srednjoj školi,
donosio neko specijalno, romantično osećanje. Osećanje da je ovaj život
pun preleplh, romantičnih tajni.
- Fantastično, zar ne? prošaputao je dubok muški glas iza njenih leđa.
Lilijan je skočila kao oparena, dok se u njoj javio užas Njujorčanke
same na ulici, noću. Naglo se okrenula i našla oči u oči sa vozačem
kamiona koga je gotovo ubila svojom nepažljivom vožnjom tog jutra. Sa
muškarcem koji ju je posle onako ljubio...
- Nisam želeo da vas uplašim - izvinio se on meko.
- Ništa, ništa - prošaputala je Lilijan, otkrivši da joj je glas hrapav od
nekog osećanja koje nije želela da analizira.
On je bio odeven u izbledele farmerke i sivo-plavu kariranu košulju.
Prva tri dugmeta na košulji bila su mu otkopčana, otkrivajući snažne
grudi. Jedan pramen kose pao mu je na čelo dok ju je znalački odmeravao.
- Ja... - počela je Lilijan ponovo, ali dalje nije stigla. Njena sposobnost
da misli potpuno se izgubila kad se setila ukusa njegovih usana, dodira
njegovih ruku na...
I on je ćutao i neko vreme su stajali tako, gledajući jedno u drugo, u
prolećnoj noći, pod mesecom osvetljenim nebom. Onda se Lilijan nekako
sabrala:
- Možda možete da mi pomognete - rekla je, dok joj je glas zvučao
malo zadihano, kao posle dugog trčanja. - Nestalo mi je benzina.
On se osmehnuo, a oči mu za sjaše na mesečini:
- Vrlo rado! - mahnuo je prema kući preko puta. - Pođimo unutra i ja
ću vam spremiti piće. Zatim ću se pobrinuti za vaša kola.
- Oh, ne smeta mi da vas sačekam ovde - brzo se pobunila Lilijan.
- Ali smeta meni - odlučno je rekao. - Ostaviti vas ovde bilo bi vrlo
nepristojno i nepažljivo s moje strane. - Još jednom ju je odmerio i dodao
s osmehom: - A i izgledate kao da će vam prijati piće!
- Tu imate pravo - priznala je Lilijan posle kraćeg oklevanja. -
Najblaže rečeno, imala sam prilično n aporan dan!

~ 17 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

On je upitno odigao obrve: - Zar? - zatim se opet toplo osmehnuo. -

Ako vam je potrebno rame za plakanje... Lilijan ga je okrznula pogledom:
- Nemojte to dvaput da kažete! - promrmljala je. - Moglo bi se
dogoditi da prihvatim vašu ponudu!
Kuća u koju ju je odveo imala je dva, sprata i bila je sagrađena od
krem cigle. Bila je okružena lepo negovanom baštom i prilično udaljena
od najbližeg suseda. Lilijan i njen domaćin ušli su u ogromnu garažu, u
kojoj su se svetla automatski upalila obasjavši jednu neupadljivu »tojotu«,
jedan luksuzan »mercedes« i jedan isto tako luksuzan crni »rejndžrover«.
- Zanimljiv izbor automobila - rekla je Lilijan. Trudila se da njena
primedba zvuči sarkastično, ali je jedva uspela da sakrije da je
impresionirana.
On se nasmejao:
- Nemojte donositi zaključke o meni na osnovu mojih automobila.
- Nego? - zapitala je Lilijan. - Na osnovu vašeg odela?!
Njegovo odelo i njegovi automobili radikalno su se razlikovali. Odelo
je govorilo o skromnom radniku. Automobili o uspešnom poslovnom
čoveku. Ko je on bio, ustvari?
- To bi bilo mnogo pametnije - odgovorio je njen domaćin sa
šeretskim osmehom.
Prošli su kroz garažu, onda jedan hol, potom se uspeli uz stepenice i
kroz jedan hodnik dospeli u prostranu dnevnu sobu, osvetljenu samo
svetlošću mesečine koja je dopirala kroz dva ogromna francuska prozora.
Kroz jedan od ovih prozora, shvatila je odjednom Lilijan, on ju je ugledao
kako stoji preko puta, okrenuta njemu leđima, zagledana u more... Zašto je
izašao napolje da je oslovi ? Zašto nije ostao u svojoj sobi radeći ono što je
radio, ma šta to bilo? I zašto je ona pristala da dođe ovamo sa njim? Zašto
nije odbila njegovu ponudu da popije piće, zašto nije ostala na ivici puta, u
sigurnosti javnog mesta na kome se nalazila?
Naizgled nesvestan njenih misli, Lilijanin domaćin je upalio svetla i
navukao zastore na prozore, a zatim je upitao šta želi da pije. Trenutak
kasnije Lilijan je sedela udobno zavaljena u fotelji, sa čašom belog vina u
ruci, dok je on bio otišao da se pobrine za njena kola.
Soba u kojoj se Lilijan nalazila bila je ukusno i luksuzno nameštena.
Čupavi tepih svetilodrap boje na uglačanom parketu, kauč i fotelje od
svetlozelene kože, sto delikatnog izgleda sa staklenim gornjim delom,
televizor, video-rekorder, muzički stub, sve je to govorilo o novcu i ukusu.
Tri slike koje su ukrašavale zidove izgledale su kao orginali, mada Lilijan

~ 18 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

nije bila baš sigurna da to stvarno jesu. Kako može čovek koji za život
zarađuje vozeći kamion da živi u ovakvom luksuzu?
- Sviđa mi se vaša dnevna soba - rekla je Lilijan svom domaćinu nešto
kasnije, kada se on vratio i nasuo sebi viski s ledom. Nadala se da će ovo
pitanje nekako dovesti do toga da ona nešto više sazna o njemu.
On se osmehnuo:
- Dopada se i meni - priznao je lako tresući čašu u ruci da bi mu se led
brže otopio. - Ali, njena lepota nije moja zasluga. Sve što vidite ovde
iznajmljeno je zajedno sa kućom.
- Oh - promrmljala je Lilijan razočarano. Znači, on ipak ne spada u
ovaj luksuz, a njegov identitet će i dalje za nju ostati misterija... Odsutnim
pokretom prinela je čašu usnama i iskapila ostatak pića.
- Hoćete li još malo vina?
- ponudio je on odmah.
Lilijan je oklevala. Treba li da prihvati? Nalazi se daleko od kuće i ne
bi trebalo da se napije, pogotovo što je čeka poduža. vožnja. Onda je
pomislila na svoju sobu, istu onu u kojoj je živela i kao devojčica, na svoju
porodicu, porodicu koja ju je grubo podsetila da više nije tako mlada i da,
bar na sentimentalnom planu, više ne treba mnogo da očekuje od života...
- Volela bih još malo vina - rekla je svom domaćinu. - Mislim, ukoliko
vam ne smetam. Probudila sam vas usred noći...
- Nisam spavao - obavestio ju je on uzimajući joj čašu iz ruke. - i niste
mi se nametnuli. Prosto ste stajali tamo preko puta i gledali more. Zar
mogu to da vam zamerim ?
Lilijan se tiho nasmejala:
- Po vama, sve je to tako jednostavno. A, u stvari, ja sam se ponela kao
prava glupača. Vozila sam okolo bez dovoljno benzina i dozvolila da
ostanem na putu usred noći, više od sata udaljena od kuće. I ne samo to.
Ovo je već drugi put danas kako vam pravim probleme zbog svog
neodgovornog ponašanja. Trebalo bi da vas molim za oproštaj, a ne da
vam namećem svoje društvo!
On joj je sipao vino, a zatim se smestio u drugu fotelju:
- Aha! - rekao je, praveći se da se slaže s njom. - A ipak, vrlo ste mi
dobro došli, gospođice... ?
- Kord - dopunila ga je spremno Lilijan. - Lilijan Kord.
- Pol Brendon - predstavio se i on s osmehom. - Drago mi je što smo
se upoznali, gospođice Kord.

~ 19 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- I meni - priznala je Lilijan - mada se izvinjavarn zbog načina na koji

se to dogodilo.
Čim je ovo izrekla Lilijan je požalila, ali bilo je kasno. Osetila je kako
crveni sve do korena kose, a pred oči joj je izašao njihov poljubac.
- Sećanje na ono što se jutros dogodilo - rekao je na to Pol Brendon
meko nije mi ni najmanje neprijatno.
Lilijan je pocrvenela još više:
- Molim vas, gospodine Brendone...
- Zovite me Pol! - prekinuo ju je on. - I nije potrebno da mi bilo šta
objašnjavate.
Lilijan je oklevala jedan tren, a onda odlučno rekla:
- Ja mislim da jeste - zastala je tražeći prave reci, a onda nastavila.
Ovoga puta on je nije prekinuo. - Kao što sam vam već rekla jutros, nisam
ni neodgovorna ni nezrela. A ipak se nekako dogodilo da se danas dva
puta sretnemo, oba puta zbog moje greške - opet je zastala, nesigurna
koliko treba da mu o sebi kaže. Najzad, oni su se tek upoznali! - Vidite -
rekla je konačno - normalno, ja ne pravim greške! Prosto smo se sreli na
moj loš dan. To je sve!
Pol Brendon je otpio gutljaj svog pića i pogledao u Lilijan sa
prijateljskim osmehom:
- Hoćete da kažete da ste uvek savršeno racionalni i odgovorni?
- Jesam! - rekla je Lilijan odlučno.
Pol Brendon je digao obrve u znak čuđenja:
- O? - promrmljao je. - To je vrlo neženstveno!
Lilijan je na pamet pao milion primerenih odgovora na ovaj izazov, ali
nije izrekla ni jedan od njih. Umesto toga, spustila je svoju čašu na sto,
ispravila se u svojoj fotelji i upitala:
- Nalazite da nisam ženstvena, gospodine Brendon?
- Pole! - podsetio ju je on mekim glasom dok su mu oči bestidno lutale
njenim telom, sa očevidnim odobravanjem:
- Naprotiv, gospođice Kord. Naprotiv! - promrmljao je najzad.
- Lilijan ! - ispravila ga je i ona isto tako mekim glasom. - Zovite me
Lilijan.
- Lilijan... - promrmljao je on glasom od kojeg su Lilijan prošli žmarci.
A uvek je smatrala da je njeno ime tako obično i tako neromantično!
- Pole? - oslovila ga je ona nežno.
- Da?

~ 20 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Kada bi me video kako se u sudnici borim za svog klijenta, da li bi

me i dalje smatrao ženstvenom? Mislim, do sada si me video samo kao
»devicu u nevolji«, i kao slabu ženu kojoj je potrebna zaštita i pomoć jačeg
i okretnijeg muškarca. Ali, kada bi me video u mojoj pravoj sredini? Bi li
me i da1je smatrao privlačnom?
On je opet odmerio njeno telo vrlo rečitim pogledom:
- Ti si advokat?
Lilijan je klimnula glavom.
- U Oukllendu? - hteo je da zna.
- U Njujorku - obavestila ga je Lilijan. - Živim u Njujorku, u
Sjedinjenim Državama. Ovde sam samo privremeno.
- Ah, tako - promrmljao je. - Pa, imaš li uspeha?
- Prilično - odgovorila je Lilijan. - A nadam se da ću imati još i više.
Pol Brendon je digao čašu kao da nazdravlja:
- Čestitam! - rekao je meko.
- I, to ti ne smeta? - izazivala ga je Lilijan.
On se nasmejao:
- Zašto bi mi smetalo? - onda je dodao značajnim šapatom: - I još uvek
te smatram VRLO privlačnom...
Ove reči, ili način na koji su bile izgovorene, učiniše da Lilijan
odjednom oseti kako je zapljuskuje želje. Dogodilo se to tako iznenadno i
tako neočekivano da je ostala bez reči. Umesto da na njegovu izjavu
odgovori nekom duhovitom primedbom, otpila je gutljaj svog pića i
zagledala se u Polove oči. Sada su bile neverovatno plave, duboke,
misteriozne. U potpunoj tišini, otpila je još jedan gutljaj, pa još jedan.
Čekala je da on prvi nešto preduzme... Činilo joj se da nema sopstvene
volje, da je opčinjena...
Možda je prošlo pet minuta, možda pola sata, nije znala. Onda je Pol
ustao i gipkim, ali ležernim korakom prišao francuskim prozorima. Tamo
je jednim odlučnim pokretom razgrnuo zastore istovremeno ugasivši
svetlo. Istog trena mesečina je preplavila sobu pretvarajući stvari u njoj u
misteriozne senke, čineći situaciju još magičnijom, a Lilijaninu volju još
slabijom...
Lilijan nije videla Polovo lice, jer je stajao u senovitom uglu, uglu u
koji su se povukli zastori sa prozora, ali je osetila da se osmehnuo:
- Molim te, dođi ovamo! - naredio je meko. - Želim da ti pokažem
nešto...

~ 21 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Lilijan je polako ustala, i dalje kao omađijana, i otišla do jednog od

dva ogromna prozora. Tamo je zabila nos u staklo, gledajući ogromno,
fascinantno nebo sa druge strane:
- Šta? - upitala je tiho.
Istog trena shvatila je da Pol stoji tik iza nje. Nije ga čula, nije znala
kada je iz svog senovitog ugla došao do nje, ali sada je jasno osećala
njegovo prisustvo, iako je nije dodirivao. Osećala je njegov dah, toplinu
njegovog tela, neme, moćne vibracije njegovih snažnih mišića.
- Pogledaj ovamo! - rekao je tiho.
Lilijan se naglo okrenula oko sebe. U kosi joj se presijavala mesečina,
a usne su joj bile otvorene od iznenađenja i očekivanja... i našla se u
njegovim rukama, toplim, snažnim rukama koje su je privile uz njegovo
snažno telo, dok su njegove usne potražile njene... Kao i toga jutra, nijedna
razumna misao nije postojala u Lilijaninoj glavi dok se slepo predavala
neslućenoj strasti. Njen razum je privremeno bio suspendovan. Njeni
moralni na zori, njen oprez, takođe. Gladno je odgovarala na poljupce
ovog jedva joj poznatog muškarca, privijajući se uz njegovo telo.
Ovoga puta nisu bili nasred puta, izloženi pogledima eventualnih
prolaznika. Ovoga puta nije bilo Majka da ih prekine na vreme. Ovoga
puta ništa nije stajalo između njihove želje i njenog ostvarenja...
Polove usne bile su vlažne i tvrde, zahtevajuće. I išle su ravno ka cilju.
Da je mogla da misli, Lilijan bi shvatila da je Pol čovek koji odlučno uzima
ono što želi.
Lako i bez oklevanja jezikom je otvorio njena usta, prodrevši potpuno
u njihovu dubinu. Tamo je zagospodario njenim jezikom, i ubrzo joj
pokazao kako se potpuno mogu sjediniti dva bića spojena samo usnama.
Bilo je nečeg gotovo bestidnog u tom poljupcu, toliko je bio lišen svakog
uzdržavanja, svakog pretvaranja. Bilo je nečeg bestidnog i u brzom,
strasnom kretanju njihovih tela, koja su se očajnički privijala jedno uz
drugo. Ali, Lilijan to nije smetalo. Naprotiv. Ovo je bio tek početak, a ona je
želela da ide do kraja.
Nikad kasnije nije mogla da se seti na čiju inicijativu, ali ubrzo su se
našli na podu. Polovo telo pritiskalo je njeno, a njegovi vešti prsti
otkopčavali su joj, bluzu. Kad je rastvorio, jednim treperavim pokretom
prešao je preko njenih grudi prekrivenih tankim, elastičnim grudnjakom
koji su napinjale njene sada ukrućene bradavice. Ovaj nežni dodir Lilijan
se činoo kao dodir žive vatre, a kada je Pol naglo povukao njen grudnjak
nadole otkrivši njene nabrekle grudi, isto tako ju je pržio i njegov pogled.
Lilijan je zatvorila oči i okrenula glavu na stranu, ne mogavši da podnese
to silno zadovoljstvo. Kada je uzeo njenu bradavicu među svoje vlažne i
~ 22 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

vešte usne, pa je zatim nežno dodirnuo zubima, jeknula je od zadovoljstva

i zarila mu prste u kosu. Pol je na trenutak pustio njene grudi i, dohvativši
njene butine sa untrašnje strane, prisilio je da rastavi noge. Ne, prisilio
nije prava reč. Ni je to bilo protiv njene volje. Ona je čeznula da mu se
preda, ali je njemu prepustila inicijativu, Uostalom, oboje su još bili
obučeni, oboje su nosili pantalone. Ipak, Lilijan je jasno osetila čvrstinu
Polove muškosti kada je spustio bokove između njenih nogu i pripio se uz
nju.
I, baš u tom momentu, odjeknulo je zvano na vratima! U jednom
trenutku Lilijan je ležala na podu, pod Polovim telom, u ekstazi, čeznući za
slašću koju je početak njihovog spajanja obećavao, a u sledećem se javio
taj ružni, strani zvuk, zvuk nestvaran u tami sobe osvetljene samo
mesečinom, civilizovan, zemaljski zvuk koji ju je naglo vratio u stvarnost,
u stvarnost u kojoj je njoj bilo dvadeset devet godina, u kojoj je bila
neudata, u kojoj se nalazila u naručju potpunog stranca...
Pol je podigao glavu da je pogleda. Oči su mu bile duboke i
misteriozne, dah mu je bio topao na njenom licu, njegova muškost još
uvek čvrsta između Lilijaninih nogu. Jedno vreme buljilli su jedno u
drugo, onda se on osmehnuo i rekao:
- Ne moram da otvorim. Glas mu je bio hrapav od zadovoljstva koje su
podelili.
- Mora da je nešto važno - prošaputala je Lilijan. - Ko bi inače zvonio u
ovo doba noći?
- A možda ti je i drago što nas je nešto prekinulo? - meko je upitao
Pol.
Lilijan je nežno pomilovala njegova leđa:
- Ne! - rekla je iskreno.
- Možda ću sutra i misliti tako, ali večeras bih više volela da nas nisu
prekinuli.
Pol ju je nežno poljubio:
- Verujem ti! - rekao je nežno, a onda polako ustao. Istog momenta
Lilijan je počela da nedostaje toplina njegovog tela.
Pol joj je pružio ruku i pomogao joj da stane na noge, zatim joj je dao
nekoliko trenutaka da se sabere i uredi svoju odeću. Onda je upalio svetla
i brzo se uputio ka vratima. U tom momentu, zvono se ponovo oglasilo.
Još jednom se okrenuo ka Lilijan, da proveri da li je ona spremna, a kada
je ona klimnula glavom da jeste, nežno joj se osmehno. Onda je naglo
otvorio vrata...

~ 23 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Žena koja je pred njima stajala billa je visoka, vitka i mlada. Duga
tamna kosa slobodno joj je padala oko ramena, a tamnocrvene usne bile
su joj razvučene u osmeh. Nije izgledalo da očekuje da je zapitaju šta radi
tu u to doba noći. Izgledalo je da je potpuno sigurna u dobrodošlicu.
Bila je odevena u jarkocrvenu haljinu čija je boja isticala njene
ogromne, tamne oči. Haljina je bila duga, pripijena u struku, ali široka i
lepršava oko članaka. Bila je zapanjujuće lepa i nije odmah primetila
Lilijan.
- Pol, dragi, izvini što dolazim ovako kasno - rekla je zavodljivim
glasom - ali morala sam da te vidim, a mislila sam da se nećeš ljutiti...
U tom momentu ugledala je Lilijan i naglo zaćutala.
- Možda je bolje da dođeš sutra, Nora - rekao je Pol u tišini koja je
sledila, i Lilijan nije mogla iz njegovog glasa da pročita šta on misli ili
oseća.
Nora okrznu pogledom Lilijan, a onda se zagleda u Pola.
- Sada vidim zašto mi se nisi javljao - rekla je napućivši usne kao
uvređeno dete, i odlučnim korakom uđe u sobu, sigurna u sebe kao da
kuća pripada njoj.
Kretala se lako i nečujno, kao neka prelepa, savršena životinja. Njena
pojava odisala je apsolutnom adekvatnošću, koja je govorila da se ova
žena svuda i uvek oseća kao kod kuće, kao da sama činjenica što je ona
negde potpuno opravdava njeno prisustvo. Od šminke nosila je samo već
pomenuti jarkocrveni ruž, i to je bilo dovoljno. Njene krupne tamne oči,
duge trepavice, savršene obrve, mali, šarmantan nos i savršen ten, nisu
tražili popravke. Lilijan je shvatila da pred njom stoji potpuno i savršeno
prirodno lepa žena, jedna u milion. Ni njenom glasu nije se moglo ništa
zameriti. Bio je dubok, i senzualan, glas prema kome niko nije mogao
ostati ravnodušan. Lilijan ga je odmah zamrzla. Muškarci mora da ga
obožavaju...
Lilijan se diskretno iskašljala:
- Mislim da je bolje da krenem - rekla je Polu, trudeći se da zvuči
nemarno, kao da govori o nečem sasvim nevažnom. - Ostala sam bez
benzina - objasnila je ona istim tonom Nori - pa je Pol bio ljubazan i
pomogao mi.
- Nema potrebe da odeš - rekao je na to Pol, smešeći se kao da to što
je u njegovu dnevnu sobu, posle ponoći, ušetala najlepša žena na svetu, ne
znači ništa. - Nora i ja možemo razgovarati i sutra ujutru!

~ 24 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Sigurna sam da ćete naći vreme koje vam oboma najbolje odgovara -
rekla je Lilijan suvo. - Ali, nema potrebe da ja budem ovde dok se
dogovarate!
Onda im je poželela laku noć i išetala kroz otvorena vrata, pravo u
mesecom obasjanu noć. Već je gotovo bila stigla do svojih kola kada je
shvatila da Pol ide za njom. Lilijan nije dozvolila da ovo utiče na njenu
odluku. Naglo je otvorila vrata i ušla bi unutra i krenula da je on u tom
momentu nije sustigao i uhvatio za ramena. Zatim ju je okrenuo ka sebi,
terajući je da ga pogleda u oči.
- Žao mi je zbog ovoga - rekao je tiho. - Mogla si da ostaneš, ali
razumem zašto želiš da odeš.
Lilijan je uspela da se osmehne.
- Ja prihvatam svoju polovinu odgovornosti za ono što se dogodilo
među nama - rekla je što je mirnije mogla. - Ali, uveravam te da bih se
drugačije ponašala da sam znala da imaš devojku!
Lilijan je ovo rekla sa podsvesnom nadom da će on požuriti da je
uveri u suprotno, ali on ju je samo posmatrao svojim dubokim i
misterioznim pogledom.
- Nije to ono što misliš - rekao je najzad, posle isuviše duge pauze a da
bi uverljivo zvučalo. - Hoćeš li da ručamo sutra zajedno? Tada ću ti sve
objasniti...
Lilijanina prva reakcija bila je da kaže da. Zašto da ne? Možda zaista
nešto može ispasti od ove veze? A onda se setila prelepe devojke koja sedi
na Polovom kauču, u njegovoj sobi, u sobi u koju će se on vrati pošto
Lilijan ode - i shvatila da su njene nade besmislene. Nora je bila devojka iz
muških snova. Zar bi Lilijan ikad mogla da se takmiči sa Norinom
prirodnom lepetom, sa Norinim gipkim hodom. Sa Norinom
jednostavnom samosvešću, sa Norinom opuštenošću, sa Norinim
napućenim usnama...
- Ne - rekla je tiho. - Mislim da je bolje da ne ručamo zajedno ni sutra,
niti bilo kojeg drugog dana.
Kada je shvatila da Pol želi nešto da kaže, naglo je prekinula:
- Nije da te krivim za bilo šta. Prosto mislim da je bolje da se više ne
viđamo...
Da je insistirao, da ju je nagovarao, Lilijan je morala da prizna, možda
bi i pristala. Ali, on to nije učinio. Samo je nežno dodirnuo njenu kosu:
- Kako želiš! - prošaputao je meko i pomogao jej da uđe u kola.

~ 25 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Sledeće jutro osvanulo je sivo i obeshrabrujuće. Sunce se krilo iza

oblaka, a u vazduhu se osećao miris kiše i vlažne zemlje. Nagoveštaj leta
koji je juče nagonio Lilijan na romantične misli bio je nestao.
- Dobro je što nisam prihvatila Polov poziv na ručak - promrmljala je
zureći i kroz prozor svoje spavaće sobe. - Ionako sve ovo ne bi nikuda
odvelo.
Čak i ako Nora nije Polova devojka, ipak je očevidno da je s njim u
nekakvom odnosu. Zar bi inače došla onako kasno i onako sigurna u sebe?
Zar bi ga oslovljavala sa dragi? Ko je uopšte ta prelepa devojka? I, ko je
Pol? Jedan vozač kamiona ne bi mogao da iznajmi kuću u Titirangi,
predgrađu bogatih. Ili bi možda i mogao? Lilijan nije imala pojma. Isuviše
malo znala je o svojoj zemlji. Sve ove mesece provela je kao u snu,
nesvesna svoje okoline, tretirajući sve oko sebe samo kao dosadne
prepreke između nje i njenog povratka u Njujork, njenoj karijeri.
U stvari, probudila se tek juče. Nije mogla tačno da se seti kada, ali...
Ne, to nije bilo tačno. Mogla je da se seti kada. Bilo je to onog momenta
kada je, tek što je jedva zakočila zamalo udarivši onaj ogroman kamion,
ugledala visokog i snažnog muškarca sa suncem u kosi, kako ide ka njoj
ležernim korakom. Tada to nije znala, ali sada joj je postalo sasvim jasno.
Taj trenutak bio je momenat njenog buđenja, bilo je to prvi put od dolaska
na Novi Zeland da je nekoga pogledala sa više nego prolaznim interesom.
I, u trenutku kada je Nora ušetala u Polovu dnevnu sobu prošle noći,
Lilijan je bila potpuno budna!
Pa lepo, pomislila je gorko, oblačeći se za posao. Sada je budna i
vreme je da prestane sa glupostima. Ona ipak jeste ovde samo
privremeno. Nema potrebe da se veže za muškarca koji ovde živi, čak i
kada bi je on hteo, čak i kada bi mogla da pobedi prelepu Noru. Pred njom
je još mnogo godina napornog rada, još mnogo dana u kojima će svu svoju
energiju i sve svoje misli morati da upravi na svoj posao, ukoliko želi da
bilo kuda stigne sa svojom karijerom.
Upetljati se sada u nekakvu vezu ovde bilo bi zaista glupo. I to u vezi
sa čovekom koji ima sva obeležja onoga što je njena porodica nazivala
»pravim muškarcem«, muškarcem koji, po njima, najmanje od svega želi
ženu od karijere kao što je Lilijan.
Uzela je svoju crnu kožnu aktovku i smeđu jaknu od kašmira i
odlučnim korakom izašla iz sobe. Još će zbog svih tih gluposti zakasniti na
posao!
I nikako nije mogla da shvati zašto u dnu stomaka ima neko
neodređeno osećanje nervoze, kao da joj se tu svio neki dosadni crv sa
~ 26 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

namerom da njenu pažnju stalno odvlači u tom pravcu. Ovo osećanje nije
je napustilo ni u toku vožnje na posao, pa ni kasnije. Možda je to zbog vina
koje je sinoć popila, pomislila je Lilijan i preskočila svoju prepodnevnu
kafu. Preskočila je i doručak, pa zatim ručak, jer joj nešto nije bilo do jela.
Preskočila je i poslepodnevnu kafu, ali sve to nije pomoglo. Ono
uznemirujuće osećanje u dnu stomaka još je bilo tu.
Ne bi li sve ovo zaboravila, uronila je u svoj rad svim srcem i to je
najzad upalilo. Oko pet posle podne, kada je za zvonio njen telefon, toliko
je bila okupirana predmetom na kome je radila da nije odmah podigla
slušalicu. Reagovala je tek kada je zvonjenje telefona počelo da narušava
njenu koncentraciju.
- Da? - rekla je pomalo nervozna što je prekidaju. Ali, čim je čula glas
sa druge strane, njene nervoze je nestalo.
On se predstavio, ali to je bilo nepotrebno. Bio je to glas muškarca
koji ju je onako strasno ljubio prethodne večeri. Glas muškarca koga je
odlučila da neće više videti, jer to ionako nikuda ne bi odvelo. Najzad, on
ima prelepu poznanicu Noru, a Lilijan pre svega treba da misli na svoju
karijeru!
- Nadam se da mi ne zameraš što te zovem na posao? - zapitao je
nežno, a Lilijan je prosto osetila da na njegovim usnama lebdi osmeh.
- Ne, ne. Nikako! - razuverila ga je brzo. Naravno da joj ne smeta.
Važno je da se javio. Šta mari ako je prekida u poslu? - Kako si me našao? -
htela je da zna.
- Držiš nekoliko posetnica u kolima - podsetio ju je on. - Bio sam
toliko slobodan da uzmem jednu...
- Vrlo praktičan potez - promrmljala je Lilijan. Želela je da kaže nešto
duhovito i blistavo, nešto što će, u oblasti duhovitog odgovarati Norinoj
fizičkoj savršenosti, ali nije mogla da smisli ništa baš TAKO izuzetno.
- Ja sam praktičan čovek - obavestio ju je Pol. I da bi to dokazao,
odmah je prešao na stvar: - Odbila si moj poziv na ručak - rekao je. -
Da li bi pristala da popijemo nešto zajedno večeras?
Da li bi pristala da sa Polom popije piće? Kakvo glupo pitanje.
- Naravno da bih! - rekla je spremno, kao da to nije bilo u suprotnosti
sa svim njenim odlukama. - Kada? - glas joj je bio promukao, a dah kratak
od uzbuđenja.
- Oko osam? - predložio je Pol meko, glasom od kojeg su Lilijan prošli
žmarci. Gotovo je mogla da oseti njegove usne na svojima, toliko je bilo
jako sećanje na prošlu noć!
- Pola devet? - precizirala je Lilijan.
~ 27 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Pola devet - spremno je pristao Pol. - Znaš li restoran »Liston«?

- Da. To je blizu moje kuće. Ali, imala je utisak da je Pol to znao i pre
nego što je predložio »Liston«. Pol Brendon je očevidno bio temeljit
čovek...
Kada je spustila slušalicu, Lilijan se osećala kao da je upravo dobila
milion dolara na lutriji.
»Kako je to čudno«, mislila je vrativši se kompjuterskom ekranu, »da
jedan telefonski razgovor može izazvati ovo osećanje neobuzdane,
kompletne, divlje sreće«. Do tada je uvek mislila da stvarnu sreću može
doneti jedino poslovni uspeh. Šta je sad ovo?
Ovo osećanje držalo ju je gotovo dvadeset minuta, a onda se setila
Nore! Nije li se koliko jutros zarekla da se neće videti s Polom zbog Nore?
Nije li zaključila da protiv Nore nema nikakve šanse? Istog momenta
njenu divlju sreću zamenio je užasan strah:
- Nikad me on neće stvarno želeti ako može da ima nju! - promrmljala
je. - Zašto sam uopšte pristala da se vidim sa njim?
Ali, nijednog momenta nije pomislila da pozove Pola i otkaže njihov
sastanak! Staviše, umesto radu, posvetila se razmišljanju o tome šta će te
večeri obući. Ništa u njenoj garderobi nije joj izgledalo dovoljno dobro,
ništa nije moglo da se meri sa Norinom crvenom haljinom.
Čim je shvatila o čemu misli, ironično se podsmehnula samoj sebi.
Zaista lepo! Zar je to ponašanje dostojno jedne žene od karijere? Ali, već
njena sledeća misao bila je: »Sem možda ona srebrna večernja haljina
koju sam kupila prošlog leta za zabavu kod Braunovih?«
Kada je, u pola šest, Lilijan stigla kući, Amelija ju je sačekala sa vešću
da je zvao Lari Krejvn.
- Želi da te izvede na večeru! - saopštila je ona Lilijan uzbuđeno. - Zar
to nije lepo od njega?
- Mislila sam da voliš kada jedem kod kuće - podsetila ju je Lilijan
suvo.
- Oh, normalno volim - odgovorila je Amelija ne zbunivši se. - Ali u
ovakvom slučaju... - zastala je i značajno se osmehnula: - Znam da ne
misliš da je Lari princ iz bajke, ali on jeste dobar dečko.
Lilijan je pretpostavljala da je njena majka spremna da kaže BILO šta,
samo ako bi to ubrzalo Lilijanin ulazak u bračnu luku:
- Lari nije dečko! - rekla je odsečno. - Pored toga, večeras izlazim sa
nekim drugim.
Odmah je požalila ovu izjavu, ali bilo je kasno.

~ 28 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Oh? izustila je Amelija čija se znatiželja probudila istog trenutka. - S

nekim koga poznajem?
- S jednim klijentom - slagala je Lilijan kako bi sprečila dalja pitanja,
»Divno«, pomislila je u sebi, »sada sam počela i da lažem!«

Kada je Lilijan ušla u »Liston« bilo je dvadeset do devet i Pol je već

bio tamo, sam u maloj loži. Obučen u očevidno veoma skupo italijansko
odelo, izgledao je gotovo bolno privlačno. Osmehnuo se kada mu je prišla
i napravio mali pokret da joj da na znanje da bi ustao da je dočeka da se to
danas radi tako. Lilijan mu je uzvratila osmeh i sela preko puta njega.
Polovo odelo je bilo svetlosive bolje, boje jutarnjeg neba nakon
kišnog dana. Uz njega je nosio pamučnu belu košulju bez kravate. Nekako
je uspeo da istovremeno izgleda i rafinirano pomodno i prirodno snažno i
moćno. Čovek koji bi postigao uspeh na bilo kojoj blaziranoj njujorškoj
zabavi; čovek s kojim bi se bilo bezbedno naći u bilo kojoj tamnoj, divljoj,
opasnoj prašumi...
- Drago mi je što te vidim - rekao je meko kada je Lilijan sela.
- Zadovoljstvo je moje - rekla je Lilijan, dok ju je uzbuđenje gušilo.
Osećala se kao šiparica na prvom sastanku!
U tom momentu prišla im je konobarica i oni su naručili.
- Vaša pića će odmah stići, gospodine Brendon - rekla je kelnerica
ljubazno, a Lilijan je osetila potpuno nerazuman ubod ljubomore.
- Nisam znala da ste tako poznati, gospodine Brendon - primetila je
jetko.
On ju je pogledao ispod podignutih obrva, i Lilijan bi se mogla zakleti
da mu je u očima blesnulo zadovoljstvo. Zar se raduje što je ljubomorna?
- Nisam poznat! - primetio je glasom koji je govorio da ga je njena
primedba zabavila. - Samo ponekad jedem ovde.
Naravno, pomislila je Lilijan, ako je ovde ručao i samo jednom, teško
da bi ga konobarica zaboravila. Koja bi normalna žena zaboravila čoveka
koji izgdeda kao Pol?
Kada im je kelnerica donela piće, Lilijan je odlučila da je najbolje da
pusti Pola da vodi konverzaciju. Nadala se da će tako biti manje prilika da
ona od sebe napravi budalu. Uostalom, on je nju zvao, zar ne? Otpila je
gutljaj koktela koji je bila naručila i pogledala ga preko ivice čaše.
- Pa? - rekla je meko.
~ 29 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Pa, zašto sam te zvao? - pogodio je on lako.

Lilijan je klimnula glavom, a Pol ju je pogledao čudnim, zamagljenim
pogledom, od kojeg su joj se uz kičmu popeli žmarci zadovoljstva. Zar je
moguće da on želi nju isto toliko koliko ona njega? Zar je moguće da ju je
zvao da...
- Mislio sam - rekao je on dubokim, seksi glasom koji nije nimalo
umirujuće delovao na Lilijanino uzbuđenje - da ćeš možda pristati da mi
oprostiš ono sinoć. Pa da počnemo iz početka?
Oko Lilijanih usana zaigrao je nestašan osmeh:
- Za koji deo večeri re izvinjavaš? - upitala je.
Pol se nije dao zbuniti:
- Koji deo zahteva izvinjenje? - upitao je mirno.
- Drugi... - odgovorila je Lilijan isto tako mirno, ne skidajući pogled s
njegovog. - Izvinjenje i objašnjenje.
- Tako sam i mislio - promrmljao je Pol s osmehom. - Šta želiš da
znaš?
Lilijan je osetila kako joj se ono mesto u stomaku koje ju je mučilo
celog dana ponovo steže. Nije se radilo o tome šta ona ŽELI da zna, već šta
IMA da zna! Lilijan je očekivala da će on nemarnim glasom reći: »Oh,
Nora? Ona je samo susetka iz kuće do moje; navratila je da pozajmi malo
kafe«. Ili tako nešto. Umesto toga, Pol ju je zapitao šta ŽELI da zna, tako
otkrivajući da ima dosta da se zna, ali da on ne želi da otkrije više nego što
je potrebno!
Pol kao da je pročitao njene misli:
- Nora i ja smo samo dobri prijatelji - rekao je dečački otvorenim
osmehom, - To je sve!
- Zar? - nije odolela da zapita Lilijan.
Pol se nasmejao:
- Ne veruješ mi?
Lilijan shvati da je već drugi put ove večeri pokazala kako je
ljubomorna na žene sa kojima Pol dolazi u kontakt! Šta se to događa s
njom? Nikad u svom životu nije bila ljubomoma, čak ni na Karla, s kojim je
praktično bila verena! A ovde se radi o slučajnom poznaniku. Smešno!
Kakvog prava, kakvog razloga ima da bude ljubomorna na Pola?
- Zašto ti ne bih verovala?
- zapitala je što je vedrije mogla, praveći se da joj istina po ovom
pitanju i nije važna. Razum joj je govorio da je Pol nekako osetio šta ona
želi da čuje i baš joj je to rekao. Ali, srce se radovalo što je situacija na ovaj
~ 30 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

način raščišćena i što sad nema prepreka njenom druženju s Polom! -

Zašto ti ne bih verovala? - ponovila je. - Kakvog bi razloga imao da mi ne
kažeš istinu?
- Nikakvog - promrmljao je on tiho, gledajući Lilijan pravo u oči.
Naravno, sam taj njegov pogled bio je dovoljan razlog za bilo kakvu
laž. Pol je želi. Zajedno su počeli nešto što nisu završili. Rasplamsali su
jedno u drugom strast koju nisu stigli da zadovolje. Pol je svestan da
Lilijan ne bi bila ovde s njim kada bi znala da je on vezan za drugu. I zato
tvrdi da sa tom drugom nema ništa. Prosto k'o pasulj! Ali, Lilijan se
oglušila o glas razuma. Uzvratila mu je pogled:
- Onda smo to raščistili! - rekla je odlučno.
Pol je pružio ruku preko malog stola i nežno je uhvatio za prste:
- Hvala ti na poverenju!
- rekao je tiho, milujući njenu ruku lakim izluđujućim pokretom koji
je slao talase zadovoljstva kroz Lilijanino telo.
- Nema na čemu! - prošaputala je dok su joj se oči ovlažile od nekog
bezimenog osećanja.
Kao da ih je neka vila dodirnula čarobnim štapićem, ostali su tako
jedno vreme, nepokretni, dodirujući se samo vrhovima prstiju, zureći
jedno u drugo. Na rubu Lilijinine svesti odjednom se javila jedna misao,
tanušni ali dragocen pupoljak razumevanja suštine ljudske sreće. Misao
koja bi, kada bi se jednom potpuno razvila, otvorila vrata koja vode u
potpuno smislenu ljudsku egzistenciju. Ali, pre nego što je mogla da se
ovim nagoveštajem novog znanja bolje pozabavi, buka iz spoljnjeg sveta
učinila je da misao nestane.
- Baš mi je milo što sam naleteo na tebe večeras, Pole! - uzviknuo je
dubok muški glas, neskladan ton u njenom i Polovom potpuno
harmoničnom svetu. - Bojao sam se da ćeš otići pre nego što se vidimo.
Krupan, muževan čovek koji se bližio pedesetoj, obučen u pantalone i
jaknu koji, mada čisti, očevidno nisu bili skoro ispeglani, stajao je pored
njihovog stola, nevino se smešeći. Onda, primetivši da ga Pol gleda bez i
najmanjeg znaka prepoznavanja, zabrinuto upita:
- Je li sve uredu? Naš dogovor za prvu nedelju u januaru još uvek važi,
zar ne?
Pol se najzad osvestio i vedro nasmejao:
- Naravno da je sve u redu, Džek. Izvini, mislio sam na nešto drugo
kada si naišao.
Džek je okrznuo Lilijan pogledom punim divljenja:

~ 31 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Aha! - rekao je s razumevanjem. - A vidim i na šta si mislio! - zatim

se brzo okrenuo ka Lilijan. - Nisam mislio ništa loše, gospođo!
- Sve je u redu, Džek! - umirio ga je Pol. - Siguran sam da moja
prijateljica ume da prepozna kompliment, ma kako nespretan bio. O čemu
si želeo da razgovaraš sa mnom?
- Samo sam hteo da vidim da li je sve u redu. Znam da sutra putuješ,
pa sam hteo da vidim da li da krenem u dogovoreno vreme?
Pol je klimnuo glavom, dok mu je ponašanje odjednom postalo vrlo
poslovno:
- Sve je u redu. A ako imaš bilo kakvih pitanja dok ja nisam ovde,
slobodno zovi mog predstavnika u Ouklendu.
Kad je Džek otišao, Pol se okrenuo Lilijan:
- Žao mi je zbog ovoga.
Džek je malo sirov, ali je inače pravo zadovoljstvo raditi s njim.
- Kao što si malopre rekao - osmehnula se Lilijan: - Umem da
prepoznam kompliment!
Pored toga, Džekova pojava otvorila je jednu novu i za Lilijan vrlo
zanimljivu oblast razgovora. Na putu ka »Listonu« bila je odlučila da ne
pita Pola o njegovom poslu. Nije tačno znala kakvim se poslom bavi i
bojala se da će, ukoliko zaista vozi kamion, nerado o tome govoriti. Sada
se predomislila:
- Kad već pomenusmo posao - rekla je nagavši se ka njemu čime se ti,
u stvari, baviš?
Njega pitanje nije ni iznenadilo, ni zbunilo:
- Moj posao je voće kivi - rekao je ljubazno. - Imam farmu u Zalivu
ostrva i tamo uzgajam kivi.
Lilijan je zastao dah od iznenađenja, ali se trudila da ne pokaže
kolilko je impresionirana.
- To mora da je divan način da čovek zaradi za život! - rekla je
nemarno. - Zaliv ostrva je prekrasan!
Pol je klimnuo glavom:
- Jeste! - rekao je ozbiljno. - Zaliv ostrva za mene je jedno od najlepših
mesta na svetu!
- Pričaj mi o farmi! - zamolila je.
- Ne, bolje ne! - bunio se Pol. - Samo bih ti dosađivao...
- Ne verujem... - osmehnula se Lilijan. Iako se više nisu dodirivali,
osećala je kako je nešto privlači ka njemu, kao da je on jak magnet, a ona

~ 32 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

metalni opiljak koji ne može da mu se odupre. Nikad i ničim ne bi joj ovaj

čovek mogao dosađivati... - Je l' tamo sutra putuješ? Na farmu? - upitala je.
Odmerio ju je značajnim pogledom:
- Da! Hoćeš sa mnom? Njegov glas nije ostavljao ni najmanju sumnju
u to što bi njih dvoje tamo radili. Lilijan oseti kako je prožima telesno
uzbuđenje, Pol je znao kako da u sve što kaže unese neko seksualno
značenje.
- Možda jednom - rekla je što je nemarnije mogla. - Imaš li koga od
porodice na farmi?
Pol je odmahnuo glavom:
- Moj otac umro je pre nekoliko godina, a majka se preselila u
Kerikeri da bude bliže mojoj sestri i njenoj porodici. Mada Džin, moja
sestra, i njen muž provode mnogo vremena i na farmi. Džin rukovodi
izvoznim delom našeg biznisa.
- Zašto onda živi u Kerikeriju? - začuđeno je zapitala Lilijan. Mislim,
ako radi za fabriku?
- Kerikeri je svetska prestonica - objasnio je Pol. - Najveći deo svetske
trgovine voćem kivi obavlja se odatle. Uostalom, Kerikeri je samo dva sata
udaljen od naše firme.
- Kivi prestonica - promrmljala je Lilijan. - Trebalo je to da znam,
naravno.
- Mnogi farmeri su u poslednje vreme prešli sa ovaca na voće kivi -
nastavio je Pol da objašnjava. - Ovčarstvo se više ne isplati kao nekad. A
proizvodnja kivija je industrija u usponu. Koliko dugo već ne živiš na
Novom Zelandu? - zapitao je odjednom.
- Dvanaest godina - priznala je Ljlijan. - Znala sam za kivi - dodala je
brzo - samo, nekako nisam sve to povezala. Znači, i tvoja porodica je
ranije uzgajala ovce?
- Da. I to dugo pošto su mnogi naši susedi već prešli na kivi.
- Kako to?
- Ja nisam bio ovde, a otac je odbijao da prizna da je vreme za
promenu, Prešli smo na kivi tek pre tri godine, kada sam ja preuzeo
farmu.
- I?
- I ide nam bolje nego mnogima koji su prešli mnogo ranije! - bez
lažne skromnosti je rekao Pol.
- Mora da si srećan zbog toga! - s divljenjem je rekla Lilijan. Pol ne
samo da je neobično privlačan već je i uspešan poslovan čovek!

~ 33 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

On je slegao ramenima, kao da je reč o nečem nevažnom:

- Jesam - rekao je nemarno. - A ti?
- Ja? - začudila se Lilijan.
- Jesi li ti zadovoljna onim što si postigla u životu? - objasnio je svoje
pitanje.
Lilijan je oklevala jedan trenutak.
- Da! - rekla je najzad, - Ali, imam nameru da postignem još i mnogo
više.
- Znači, ti stvarno jesi žena od karijere? - osmehnuo se Pol.
- Stvarno jesam - priznala je Lilijan. - Mislim da ne bih ni mogla ni
umela da živim drugačije do stalno se boreći da postignem sve više!
Pol je digao obrve, dok mu je na licu bila ispisana neverica:
- Uživaš da budeš deo »trke pacova«! - uzviknuo je zapanjeno.
Lilijan nikad nije o tome razmišljala na taj način, ali je odjednom
shvatila da je baš to slučaj:
- Da! - rekla je iskreno. - Zaista uživam!
Što je, istog trenutka joj je sinulo, u Polovim očima verovatno čini
idealnom kandidatkinjom za kratku, strasnu avanturu, bez trajnih
obaveza. Slobodna i emancipovana žena koja je na Novom Zelandu samo
privremeno, žena kojoj je očevidno karijera mnogo važnija od braka, po
njegovom mišljenju, sigurno i nije podobna za bilo šta drugo.
Osmehnula mu se. On joj je uzvratio osmeh, dok su mu oči kliznule
njenim telom, a zatim se upile u njene. Da, bila je u pravu. Treba samo da
kaže i imaće nekoliko prelepih dana, nedelja, ili meseci u društvu ovog
fascinantnog čoveka. Posle se može vratiti svojoj karijeri koja je ionako
glavni fokus njenog života. A Pol se može vratiti Nori. Ili će se
istovremeno zabavljati sa obema? To je, smatrala je Lilijan, vrlo realna
mogućnost. Kratka strasna avantura ne podrazumeva vernost. A onda,
jednom u daljoj ili bližoj budućnosti, Pol će se oženiti. Oženiće se ženom
koja će se posvetiti njemu, farmi, deci... I onda će živeti srećno...
Ova pomisao donese joj lak ubod nezadovoljstva i nelagodnosti. »Šta
hoćeš«, prekorela je istog trena samu sebe. »Pa ni ti o njemu ne razmišljaš
kao o potencijalnom bračnom partneru! Ili možda želiš da provedeš život
na nekoj farmi na kraju sveta, brinući se o kući i deci?«
Ovo je vrati u stvarnost. Između nje i Pola i nije moglo biti ničeg više
od kratke strasne avanture. Jedino pitanje kojim treba da se pozabavi je
želi li ona ovu avanturu ili ne. Razmišljati u bilo kom drugom pravcu bilo
je nezamislivo...

~ 34 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Naručili su još jednu rundu pića, i još malo razgovarali. Pol joj je
pričao o svom detinjstvu, na farmi, ona njemu o svom detinjstvu u
Devenportu. Vreme je prosto letelo i kad je Lilijan ponovo pogledala na
sat, bila je skoro ponoć!
Pol je primetio njen iznenađen izraz:
- Neverovatno kako je vreme brzo prošlo! - rekao je. - Nadam se da te
nisam isuviše zadržao?
- Ne, ne! - brzo ga je razuverila Lilijan. - Za mene nema problema, ali ti
sutra putuješ.
Pol je nehajno odmahnuo rukom:
- Donde nema ni pet sati vožnje. A ovo je bilo isuviše lepo veče da bih
ga propustio!
- Bilo je, zar ne? - promrmljala je.
Oglušivši se o njene proteste, Pol je platio račun, i tako potvrdio
Lilijanina strahovanja. On je zaista bio čovek starog kova. Čovek kakav je
sa ženom od karijere, koja mu je uostalom dala na znanje da je njen život
negde drugde, mogao da traži samo avanturtn...
Kada su izašli napolje, dočekala ih je sitna topla kiša.
- Pogledaj ovo! - uzviknuo je Pol, mršteći se na oblačno nebo. - Gde ti
je automobil?
- Na parkingu iza restorana. A tvoj?
- Četiri ulice dalje - slegao je ramenima. - Preživeću već nekako -
dodao je šaljivo.
- Ti možda hoćeš - nasmejala se Lilijan - ali tvoje odelo će se dobro
natopiti. Hajde sa mnom. Odvešću te do tvojih kola!
Pol je spremno prihvatio njenu ponudu, ali je odmah uzeo od nje
ključeve da bi dovezao njen »BMW« do samog ulaza, tako da se ona ne bi
uopšte izlagala kiši.
- To je najmanje što mogu da učinim - promrmljao je smešeći se.
Kada je stigao pred ulaz odbio je da joj prepusti volan. Otvorio joj je
vrata i ponudio joj mesto do vozača.
- Nadam se da nećeš imati ništa protiv da ja vozim? - rekao je.
Lilijan je sela pored njega:
- Posle onoga što se dogodilo juče, ne mogu da te krivim što ne
veruješ mojim vozačkim sposobnostima! - nasmejala se.
- Ne radi se o tome! - požurio je da je razuveri. - Uvek volim da ja
budem taj koji vozi.

~ 35 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Zato da bi sva kontrola bila u tvojim rukama?

- Verovatno! - priznao je Pol, pogledavši je sa stidljivim osmehom.
- To baš nije jako demokratski sa tvoje strane - primetila je Lilijan
poluironično, polušaljivo.
- Naravno da nije! - spremno je odgovorio Pol. - Zar bi trebalo da
bude?
Lilijan se zakikotala:
- Oh, bože! Ja sam emancipovana žena, a nalazim se u kolima sa
klasičnim mačoom!
- Ne mislim da si u kolima baš sa klasičnim mačoom - primetio je Pol,
dok je automobil nečujno ubrzavao. - Ja prosto volim da vozim!
Iistini za volju, Lilijan je morala da prizna, Pol jeste bio izvanredan
vozač. Automobil se kretao kao da lebdi u vazduhu, kao da uopšte ne
dodiruje tlo.
Pol je rukovao komandama nežno i sa lakoćom, kao da je »BMW«
neki jako fin i precizan instrument koji bi grubo rukovanje moglo oštetiti.
Polove ruke, snažne i vešte, kao da su milovale volan koji su držale pod
kontrolom. Kao da su on i mašina bili jedno, automobil je radio tačno ono
što je Pol od njega želeo.
- Moram ti priznati - izustila je Lilijan najzad - da zaista izvanredno
voziš.
Glas joj je bio dubok i malo hrapav i ona shvati da je posmatranje
Polovih rutku kako miluje volan imalo sasvim neočekivan uticaj na nju.
- Hvala! - odgovorio je Pol meko, glasom isto tako dubokim i
emotivnim.
Bila je to kratka vožnja. Najzad, koliko vremena je potrebno da se
pređu četiri bloka kada se leti? Pol je zaustavio iza svog »mercedesa«,
isključio motor i okrenuo se ka Lilijan. U polutami koja je vladala u kolima
njegove oči su izgledale misterioznije, kao dva duboka jezera čije je dno
nemoguće sagledati.
Lilijan se nadala da će on nešto reći što će produžiti ovo izvanredno
veče, ali on je umesto toga podigao ruku i nežno dotakao njenu kosu.
Lilijan je zadrhtala od njegovog dodira, odajuči mu svoja osećanja.
Pročitavši ispravno ovaj znak, on se osmehnuo nastavivši da se poigrava
njenom kosom.
Lilijan mu je uzvratila osmeh:
- Pa, dobro! - prošaputala je slegavši ramenima u tami. - I ja sam
ljudsko biće.

~ 36 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- To sam primetio - uzvratio joj je Pol šapatom. Onda ju je naglo

privukao k sebi i prekrio njene usne svojima.
Lilijan nije znala sa kakvim namerama ju je poljubio, da li je želeo da
je samo poljubi za laku noć ili nešto više, ali dodir njegovih usana učinio je
da se njihova osećanja rasplamsaju kao vatra polivena benzinom.
Očajnički su se pripili jedno uz drugo, potpuno zaboravivši da se nalaze
na javnom mestu. Lilijan je zavukla ruku pod njegovu košulju u želji da se
dočepa njegove nage, i tople kože. Pol je zadrhtao od njenog dodira, a srce
mu je počelo udarati još ubrzanije. Spustio je ruku među njene butine i
odlučnim pokretom povukao nagore njenu usku suknju, razotkrivši
početak njenih gaćica. Zatim je nežno dodirnuo osetljivo mesto među
njenim nogama.
Kada je ona zajecala od zadovoljstva, on je naglo odvojio usne od
njenih i prošaputao joj u uvo:
- Želim te! Sada!
Ove reči malo osvestiše Lilijan.
- Ovde? - promucala je. Odjednom je shvatila da se nalaze u kolima
parkiranim nasred jedne od glavnih ulica. Srećom, bilo je kasno i niko nije
prolazio, ali svakog momenta mogao je neko naići... Mislila je da je ovo
jasno i Polu i da će prestati da je svojim izluđujućim prstima miluje na
način koji joj je oduzimao dah i mutio razum, ali on to nije učinio. Još više
joj je zadigao suknju, ovoga puta gotovo do struka i nastavio ludu igru
prstima po centru njene ženskosti, zatim njenom stomaku, trudeći se da
sasvim ukloni prepreku koju su predstavljale njene minijaturne gaćice.
Lilijan je skupila svu snagu i uhvatila njegovu ruku.
- Naići će neko! - prošaputala je glasom koji je jedva prepoznala kao
svoj, toliko je bio izmenjen od strasti.
- Šta predlažeš? - zapitao je tiho Pol.
»Da me odmah pustiš«, htela je da kaže Lilijan. »Da odmah
prestanemo sa ovom glupošću. Predlažem da me odvezeš kući i da se
nađemo drugom prllikom i na pogodnijem mestu«. Umesto toga, rekla je:
- Hajdemo na neko mirnije mesto!
Izgovorivši ovo, Lilijan nije mogla da veruje svojim ušima. Zar je ona,
razumna i odgovorna Lilijan, upravo predložila jednom praktično
nepoznatom muškarcu da nađe neko pogodno mesto na kome će voditi
ljubav?
Pol ju je spremno pustio i uključio motor.
- Imaš li neku ideju? - zapitao je tiho, dobacivši joj zagonetan pogled.
Šta li sad misli o njoj, pitala se Lilijan.
~ 37 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Ne - rekla je glasno. - Nikakvu.

Pol joj je dobacio kratak pogled, zatim pokrenuo kola. Vozio je ćutke
skrenuvši levo, pa zatim desno i uskoro su se našli na obali, na jednom
relativno skrovitom mestu koje je danju verovatno vrvelo od kupača, ali
sada je bilo napušteno i tiho. Zvezde su sijale na nebu, a malo dalje more
je tiho zapljuskivalo obale Lilijaninog rodnog grada. Ne tako daleko
odatle, njeni roditelji su spavali mirnim snom...
- Jesi li se predomislila? - upitao je Pol nežno, isključivši motor.
Predomislila?! Lilijan nije čak bila ni povukla svoju suknju nadole u
toku ove kratke vožnje! Njena put čeznula je za njegovim dodirom, celo
njeno telo drhtalo je od želje. Zar bi inače bila ovde? Bez reči, gledajući ga
pravo u oči, Lilijan je počela da se skida. Prvo gornji deo kostima, pa
bluzu, pa suknju, suknju koja ionako više ništa nije skrivala od njegovog
pogleda. Sve ovo izvela je vešto, kao da se celog života skidala na
prednjem sedištu automobila, u mrkloj noći, pred polupoznatim
muškarcima.
Pol ju je gledao, fasciniran, sve dok nije ostala u brushalteru i
gaćicama.
- Čekaj! prošaputao je glasom promuklim od želje.
Zatim je brzo izašao iz kola i oslobodio se svoje odeće. Potpuno nag,
obišao je oko automobila i otvorio njena vrata. Lilijan se našla suočena sa
njegovom nabreklom muškošću, a zatim je ugledala njegovu pruženu
ruku, spremnu da joj pomogne da izađe. Uhvatila je njegove snažne prste,
smakla svoje cipele sa visokom potpetnicom i bosa zakoračila na vlažni
pesak. Zatim je pustila Polovu ruku i oslobodila se grudnjaka i gaćica.
Tada je, potpuno naga, bila spremna da mu se preda...
Bez reči, Pol ju je ponovo uzeo za ruku i povukao je za sobom u meki
pesak. Tu su se strasno pripili jedno uz drugo u divljem poljupcu, valjajući
se po još mlakom, vlažnom pesku, predajući se prirodi i jedno drugom.
Najzad je Lilijan, našavši se na leđima, željno otvorila noge da primi
Polovu ljubav i on je nežnim, ali strasnim pokretom prodro u nju. U toku
celog trajanja ljubavnog čina držali su se za ruke, isprepletenih prstiju
iznad Lilijanine glave i zurili povremeno jedno drugom u oči koje su im se
topile od zadovoljstva. Reči nisu bile potrebne. Oči su govorile: »Ja te
volim, ja te želim, ovo je najlepši trenutak u mom životu... «
Vrhunac zadovoljstva doživeli su istovremeno, zajedno, zatvarajući
oči na trenutak, jecajući obećanja ljubavi...

~ 38 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Ljubav je jednostavna na vlažnom pesku, uz zapljuskivanje mora, pod

vedrim nebom, uz zvezde, kada ništa ne ulazi u igru već dva tela, dva srca,
dve duše. Sledećeg jutra, međutim, sve postaje znatno složenije.
Pre svega, trebalo je sačekati da prođe duga nedelja u toku koje će Pol
biti odsutan. Iako je znala da se on neće vratiti u grad pre srede, Lilijan je
počla da očekuje Polov poziv već u ponedeljak. Bilo je prošlo već pet dana
od njihove zajedničke noći, pet dana koji su izgledali kao pet godina. Zato
je počela da se potajno nada da možda neće morati da čeka još dva ili čak
tri. Možda će Pol ranije završiti posao na farmi. Možda i njega nešto vuče
ka njoj; možda i on čezne za njom kao ona za njim. Neće li u tom slučaju
požuriti da se vrati?
Ali, poziva nije bilo. Došao je i petak, početak već drugog vikenda koji
će morati da provede bez Pola, i Lilijan je počela da se boji da će se njena
strasna ljubavna avantura svesti na onu jednu noć...
- Ne izgledaš baš najbolje raspoložena! - primetio je njen brat Kris u
subotu uveče, kada su, posle večere, zajedno sklanjali sudove. Amelija i
Džo su već bili u dnevnoj sobi, zagledani u televizor, tako da su Lilijan i
Kris bili sami. - Imaš problema?
- Ne! Kakvih problema! - odgovorila je Lilijan sa lažnom veselošću.
Iako je jako volela Krisa, smatrala je da je on premlad da bi mu se
poverila. Sa samo dvadeset jednom godinom njoj je on izgledao kao pravo
dete. - Malo sam umorna, to je sve - pokušala je da objasni svoje
neraspoloženje.
- Umorna! - uzviknuo je Kris zapanjeno. - U subotu uveče? Lilijan, to je
zločin!
Lilijan se nasmejala:
- Za tebe je zločin biti umoran bilo koje večeri u nedelji! - posetila ga
je. - Skoro da nema dana da nekuda ne izađeš!
- Pa, mlad sam! - spremno je rekao Kris, dok su mu oči iskrile od
životne radosti. - Šta treba da radim uveče? Da gledam televiziju?
- Možda ne - složila se Lilijan.
- Ali, ipak mi nije jasno kuda ideš baš svake večeri.
- Hmmm! - rekao je Kris.
- Na razna mesta. Evo, večeras, na primer, idem »Kod Frenčija«!
- Kod Frenčija?! - užasnula se Lilijan. - Znaju li mama i tata za to?
Kris ju je začuđeno pogledao:
- Naravno da znaju. »Kod Frenčija« je pristojno mesto.

~ 39 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Nije bilo pristojno kada sam ja bila mlada - sumnjičavo je primetila

Lilijan.
- Otada se to mesto jako promenilo. Ako mi ne veruješ, pođi sa mnom
i uveri se!
Lilijan je nezainteresovano odmahnula glavom:
- Nisam raspoložena da veče prevedem u noćnom klubu...
- »Kod Frenčija« je bar, a ne noćni klub.
- Ako je bar, onda se zatvara u deset! - podsetila ga je Lilijan. Samo
noćni klubovi imali su pravo da budu otvoreni posle deset. - Zar subotom
uveče ideš na mesto koje prestaje da radi tako rano?
- Bar je, ali radi do kasno - rekao je Kris. - Mnogi barovi tako
postupaju.
- To nije po zakonu - istakla je Lilijan.
- Taj zakon je glup - ravnodušno je rekao Kris. - A »Kod Frenčija« je
zaista pristojno mesto. Sa najboljom muzikom u gradu! - dohvatio je flašu
piva iz frižidera i pokazao je Lilijan: - Hoćeš li i ti jednu?
- Ne! Moram večeras još da radim.
- Znaš, Lilijan - rekao je Kris na to ozbiljno - ti samo radiš, a nikad se
ne zabavljaš! To nije zdravo!
Lilijan se nasmejala:
- Odkad to ti meni govoriš kako da vodim svoj život?
On joj se dobroćudno osmehnuo;
- U većini stvari - priznao je - zaista se ne bih usudio.
Ali kad je zabava u pitanju, tu sam majstor! Zašto ne pođeš sa mnom
večeras? - molio je. - Videćeš da sam u pravu!
- Hvala ti - iskreno i toplo je rekla Lilijan - što se brineš za mene, ali
zaista nisam raspoložena za to. Mislim da bi me glasna muzika samo
nervirala,
- Muzika »Kod Frenčija« uopšte nije glasna! - pobedonosno je rekao
Kris, kao igrač pokera koji vadi adut iz rukava. - Muzika »Kod Frenčija«
je...
- zastao je tražeći reči dovoljno upečatljive da je opiše, pa je, ne
našavši ih, prosto rekao: - Izvanredna!Apsolutno izvanredna. Nora je
najbolja pevačica koju sam ikada čuo! Svi se čude što već nije snimila
ploču. Sigurno je da je bolja od mnogih koji jesu!
- Nora? - zapitala je oprezno Lilijan. To mora biti samo slučajna
podudarnost imena, govorio joj je razum, to ne može biti ona Nora!

~ 40 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Da, Nora! - potvrdio je Kris nesvestan iznenadno probuđenog

sestrinog interesa. - Pevačica-»Kod Frenčija«. Ona je... - opet je zastao
tražeći reči, i Lilijan je shvatila da je Norino savršenstvo prosto isuviše
veliko za skroman rečnik njenog brata. Na licu mu je bio neki zanesen
izraz, izraz koji ljudi dobijaju kada govore o prelepom snu.
- Je li lepa? - zapitala je Lilijan, ali je već znala odgovor. Naravno, to
što je pevačica objašnjavalo je Narinu ekstravagantnu haljinu i kasnu
posetu. Verovatno je one večeri Polovoj kući došla posle predstave.
Možda je to radila svake večeri? Svake noći, to jest. On je bio slobodan da
veče provede kako želi, a onda...
- Prelepa je! - odgovorio je Kris najzad na njeno pitanje. - Najlepša
žena koju sam ikad video! Verovatno nikad neću ni videti nijednu lepšu!
- Nemoj preterivati! - suvo reče Lilijan. - Imaš samo dvadeset jednu
godinu. Šta ćeš raditi ostatak svog života?
Kris ju je iznenađeno pogledao:
- Lil, ona je divna! I ne radi se tu samo o izgledu. Njena muzika, njen
glas, način na koji se kreće, sve je kod nje savršeno:
Ovoga puta, Lilijan se uzdržala od komentara:
- Onda moram da je vidim! - samo je rekla.
Kris je bio oduševljen:
- Ići ćeš sa mnom večeras? Lilijan je bez reči klimnula glavom,
- To je divno! - uzviknuo je srećno, kao dete koje je dobilo priliku da
prikaže svoju omiljenu igračku. - Znam da će ti se dopasti. Siguran sam!
Noru svi vole: muškarci, žene, svi!
- Posebno muškarci, pretpostavljam! - nije mogla da ne kaže Lilijan,
- Oh, da! - nevino je priznao Kris. - Nema muškarca koji je ušao »Kod
Frenčija«, a da se nije zaljubio u Noru.
- Daj mi pola sata! - rekla je na to Lilijan. - Idem da se presvučem!
Kada se pola sata kasnije pojavila u crnoj haljini pripijenoj uz telo kao
rukavica, šanel dužine, dugih uskih rukava sasvim malo otvorenoj uz vrat,
Kris je uzviknuo:
- Odlično izgledaš, Lil! Skoro da si isto toliko lepa kao i Nora!
Na putu za »Kod Frenčija«, Lilijan nije mogla da zaboravi ovu
primedbu. Skoro je lepa koliko i Nora! Skoro, ali ne i isto toliko... Da li i Pol
deli ovo Krisovo mišljenje? Smatra li i on da je Lilijan lepa »skoro« koliko i
Nora? Da li je Pol jedan od muškaraca koji se, s obožavanjem u očima,
skupljaju oko pozornice na kojoj Nora peva, spremni da učine sve za samo
jedan njen pogled? Je li to bio razlog što Nora nije bila jako uzbuđena kada

~ 41 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

je zatekla Lilijan u Polovoj kući, one noći? Jer je znala da može da ga

preuzme od Lilijan kada god poželi?
Gluposti, ukorila je Lilijan samu sebe zbog ovakvih misli. Ipak lepota
nije sve!
- Zar ne? - upitala je ona Krisa koji je bio usredsređen na vožnju.
- Šta, zar ne? - začudio se Kris.
- Je li lepota najvažnija? Ovo objašnjenje još je više zbunilo Krisa:
- Molim? - okrenuo se ka njoj.
- Je li lepota sve što muškarci traže od žene? - pojasnila je Lilijan
nestrpljivo.
Kris se nasmejao, polaskan što ga ona smatra muškarcem.
- Zašto je to tebi važno? Ti si bar dovoljno lepa da o tome ne treba da
brineš!
- Oh, lepa sam? A malopre si rekao da je Nora lepša od mene!
- Ona jeste! - Odgovorio je Kris na to nevino. - Ali, kakve su šanse da ti
baš ona bude suparnica?
Bar »Kod Frenčija« nalazio se na izlasku iz grada, na jednom platou
koji je gledao na more i spolja bio potpuno mračan kao da unutra nema
nikoga. Ali, kada su ušli u zgradu i prošli kroz jedna vrata, pa jedan
hodnik, pa još jedna vrata, Lilijan je zastao dah:
- Ne mogu da verujem! - rekla je ona Krisu.
- Divno, zar ne? - zadovoljno se osmehnuo on.
- Da, zbilja, ni nalik onome što pamtim! - odgovorila je Lilijan.
Jer »Kod Frenčija« nije bio bar kakav je Lilijan očekivala da nađe u
svojoj zemlji. Ni u jednoj zemlji, uostalom. Bilo je to mesto kao iz
holivudskog filma, fantastična fantazija o noćnom klubu. Kombinacija
barova iz »Kabarea« i »Kazablanke«, možda, gde je atmosfera očajničkog
traženja sreće u jedno nemirno vreme davala svakom osećanju apsolutni
intenzitet, a svaki minut zadovoljstva činila beskrajno dragocenim. Samo
je »Kod Frenčija« ovaj pojačan emotivni naboj bio vešto iskombinovan sa
opuštenošću Novog Zelanda, u naše vreme. Produhovljen ali opušten,
veličanstven ali umeren, uzbudljiv ali siguran, bar »Kod Frenčija« bio je
kao ostvaren san.
I, nije bilo pozornice oko koje je Lilijan zamišljala da se okupljaju
Norini obožavaoci. U jednom uglu stajao je besprekoran beli klavir, za
kojim je sedeo tamnokosi muškarac u besprekornom tamnom odelu i
svirao neku setnu, nostalgičnu melodiju. Svirao je odlično!

~ 42 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Ko je pijanista? - zapitala je Lilijan kada su seli za bar, pošto nije bilo

slobodnih stolova.
- Izvanredan je, zar ne? - primetio je Kris. - Ime mu je Džon Teni!
- Džon Teni! - zapanjeno je ponovila Lilijan. Džon Teni bio je jedan od
najpoznatijih pijanista. Još mlad, ali obećavali su mu sjajnu karijeru. Zašto
bi on svirao »Kod Frenčija«?
Kris je zaustio da joj nešto objasni, ali u tom momentu otvorila se
zavesa od sjajnih plavih perli na jednim vratima u dnu sobe i Kris je
izgubio svaki interes za razgovor sa Lilijan. U prostoriju je ušla Nora!
Zaista je to bila žena koja je one noći onako sigurno zakoračila u
Polovu dnevnu sobu. I zaista je izgledala prelepo! ovog puta haljina joj je
bila svetlo-plave boje i prianjala je uz Norino besprekorno telo upravo
savršeno, sa merom ocrtavajući Norine obline sve do pola butina. Na tom
mestu počinjali su volani, koji su se bogato spuštali sve do poda. Norina
puna, tamna kosa bila je jedini ukras njenim obnaženim ramenima i
vitkim rukama, jer je haljina počinjala iznad grudi. Kao i prošlog puta,
jedina šminka bio je tamnocrveni ruž koji je isticao njene pune usne i
ogromne, lepe, tamne oči.
Istog trenutka, u baru je za vladala tišina i sve oči prikovale su se za
Noru. Džon Teni je prestao da svira i ustao da je pozdravi lakim
naklonom. Jedan pogled na njegove oči i osmeh objasnio je Lilijan zašto
on tu svira. I Džon Teni bio je zaljubljen u Noru...
Ona sama se pod ovom kišom obožavanja ponašala potpuno prirodno
i skromno. Uzvratila je osmeh pijanisti, a zatim se osmehnula publici. Bio
je to iskren i topao osmeh, kao da joj je iskreno drago što ih vidi. Mnogi
ljudi, uključujući i Krisa, uzvratili su joj osmeh.
Onda je Džon Teni ponovo seo za klavir, Nora je stala pored njega,
Džon Teni je pomilovao dirke klavira i - počelo je jedno fascinantno veče.
Od momenta kada je Lilijan shvatila ko je Nora, očkivala je da će joj
Norino pevanje biti odvratno. Norina lepota, njena prirodna
jednostavnost i ženstvenost, Krisovo slepo divljenje, sve je to bilo isuviše
za Lilijan. Smatrala je da negde mora biti neke greške, da ne može baš sve
kod Nore biti savršeno. Ali, prevarila se...
Norin glas je bio dubok i pun, njeno pevanje puno osećanja i strasti,
ali bez sentimentalnosti ili melodramatičnosti. Svaka nova pesma bila je
magičnija, snažnija, strasnija od prethodne. Lilijan je bila potpuno
očarana, a očarani su bili i svi ostali gosti. Posle svake pesme odjeknuo bi
dug aplauz i svaki put Lilijan bi mu se zdušno pridružila. Jedan sat, koliko
je trajao prvi set, prosto je proleteo i kada je Nora najavila pauzu od pola
sata, Lilijan se činilo da je to prerano, ostala je željna Norine muzike.
~ 43 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Bio si u pravu - priznala je Lilijan Krisu kada su naručili drugu rundu

pića. - Ona je zaista veličanstvena!
- Znao sam da će ti se dopasti - srećno je rekao Kris. - Videćeš, drugi
set je uvek još bolji od prvog.
I, opet je Kris rekao istinu. Drugi set jeste bio još lepši, još uzbudljiviji
nego prvi. Lilijan je slušala kao hipnotisana. Bilo je nečeg kod Nore što je
prevazilazilo njenu lepotu. Nešto iskonsko, nešto autentično, nešto čemu
je bilo nemoguće odoleti. Slušajući Noru kako sa lakoćom prelazi iz jedne
pesme u drugu, lepa, opuštena, s osmehom na usnama, Lilijan je
odjednom shvatila da Nora ima nešto što je ona, Lilijan, već odavno
izgubila: prirodnu, nagonsku, divlju lepotu, lepotu koja nije narušena
pritiskom isuviše napornog posla, mnoštvom kontraverznih informacija,
nerazrešenim filzofskim dilemama.. Nora je imala, pored spoljašnje, i
unutrašnju lepotu osobe čiji život nije vođen surovom ambicijom. Nora je
izgledala zadovoljno i srećno i to jednostavno unutrašnje zadovoljstvo
kojim je zračila činilo ju je još mnogo lepšem nego što ju je činila njena
savršena spoljašnost.
I odjednom, u tom čudnom trenutku, Lilijan shvati da bi, kada bi
mogla da bira, ona sama mnogo radije bila Nora, nego Lilijan. Mnogo bi
radije bila slobodna, divlja, strasna ženka čije ambicije ne prelaze ovaj
bar, čije sve čežnje lako može zadovoljiti lepa pesma ili ljubav muškarca.
Da, radije bi bila to, nego racionalna, moćna, briljantna žena koja je,
mučena ambicijom da postigne i osvoji sve što joj se nađe na putu,
osuđena da nikad i ničim ne bude sasvim zadovoljna.
»Ovo mesto počinje da deluje na mene«, odmahnula je glavom Lilijan
i odvojila oči od Nore, s naporom, ne bi li prekinula magičnu moć Norine
pesme. Pogledala je po zamračenoj prostoriji u kojoj su ljudi, isto kao i
ona, sedeli i stajali u savršenoj tišini, očiju prikovanih za pevačicu. I tako
je, sasvim slučajno, primetila muškarca koji je stajao blizu ulaznih vrata,
nemarno leđima oslonjen o zid. Na licu mu je lebdeo blaženi osmeh, a
njegove oči, kao i sve oči u sali, bile su pune divljenja. Njegove oči bile su
pune i strasti. Ili se Lilijan bar tako učinilo: divljenja i strasti.
A taj čovek bio je Pol Brendon! Pol Brendon koji je obećao da će joj se
javiti čim stigne. Pol Brendon koji, čim joj se nije javio, trebalo je da bude
na svojoj farmi! Pol Brendon koji joj je rekao da su on i Nora samo
prijatelji...
Lilijan je poželela da istog trenutka ode. Da izađe odavde i iz Polovog i
Norinog života jednom zauvek. Ali, čim se pokrenula, shvatila je da bi joj
bilo nemoguće da izađe neopažena. Svaki i najmanji zvuik ili pokret,
privukao bi svačiju pažnju usred ove savršene tišine. Ne, mora sačekati da

~ 44 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Nora završi. A onda će se tiho iskrasti iz ovog lokala i zaboraviti sve te

gluposti o ljubavi i strasti. To su stvari za ženu kao što je Nora, ne za ženu
kao što je Lilijan...
Ipak, nije mogla da odagna slike koje su joj izlazile pred oči: Pol kako
se smeje, Pol kako j e ljubi, Pol kako je drži u naručju.
Pol, očiju punih divljenja, uprtih u Noru...
A onda je Nora najavila poslednju pesmu za to veče, francusku
baladu, »Ljubavno zadovoljstvo«. Lilijan je ovu pesmu čula i ranije, u više
izvođenja i na više jezika, ali nikad nije sasvim razumela šta ona tačno
znači. Nikad do sada. Sada joj je sva dubina mudrosti, sadržana u
jednostavnim rečima pesme, bila savršeno jasna:
»Ljubavno zadovoljstvo, traje samo jedan kratak tren,
Ljubavni bol, traje čitavog života... «
Na svoj užas Lilijan je osetila kako joj se oči pune suzama i brzo se
mašila za svoju čašu. Otpila je jedan veliki gutljaj, pa još jedan, ne bi li
ublažila bol koji je pretio da joj se izlije iz očiju. Ne, neće plakati.
»Ljubavno zadovoljstvo, traje samo jedan kratak tren, ljubavni bol, traje
čitavog života... « Otpila je još jedan gutljaj iz svoje čaše: »Ljubavno
zadovoljstvo, traje... «
A onda je pesma bila završena. Salom je odjeknuo gromoglasni
aplauz, a Nora se klanjala publici, zahvaljujući svojim dubokim, prijatnim
glasom.
Krajičkom oka, Lilijan je videla kako se Pol probija ka Nori, kako joj
prilazi, kako mu se ona smeši, kako je on ljubi, lako u vrh glave.
»Ljubavno zadovoljstvo, traje samo jedan kratak tren... «
Onda počinje bol...

Pol se javio sledećeg dana posle podne, Lilijan je bila provela besanu
noć u toku koje je konstantno videla Pola i Noru zajedno, stalno je videla
lepu, savršenu Noru u Polovom zagrljaju...
Zatim je došlo nemirno jutro. Bila je nedelja i Lilijan nije imala čime
da prekrati vreme i ništa u čemu bi našla zaborava. Kako nije mogla ni da
zamisli da proguta i zalogaj hrane, umesto ručka pošla je u dugu šetnju -
rekavši Ameliji da će ručati u gradu. Upravo je bila ušla u kuću kada je
zazvonio telefon.

~ 45 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Ja ću se javiti! - doviknuo je Džo iz dnevne sobe. A zatim: - Tebe

traže, Lilijan!
- Govoriću iz kuhinje! - odgovorila je Lilijan. Neko šesto čulo reklo joj
je da je to Pol, pa nije želela da razgovara pred roditeljima. S druge strane,
nije htela ni da privuče njihovu pažnju činjenicom što će poziv preuzeti u
svojoj sobi, jer bi to Ameliji nagovestilo da Lilijan ima nešto da krije.
- Halo? - rekla je što je sabranije mogla.
- Zdravo! - odgovorio joj je vedar Polov glas. - Kako si?
- Odlično! - odvratila je Lilijan suvo. Ništa joj drugo nije palo na
pamet, pa je zaćutala. Uostalom, šta da mu kaže?
- Jesi li dobro? - zabrinuto je zapitao Pol.
- Jesam - opet je kratko odgovorila Lilijan.
- Ne zvučiš dobro! - insistizao je Pol.
Lilijan je odjednom sinula ideja. Zašto da ne? Jednom mu mora reći,
zašto ne odmah?
- Malo sam umorna - rekla je najzad. - Sinoć sam se kasno vratila kući.
- O? Gde si to bila?
- Kod Frenčija...
- Kod Frenčija? - iskreno se začudio Pol. - I ja sam bio tamo sinoć.
Kako to da se nismo videli? Lilijan je oklevala:
- Tvoja prijateljica odlično peva! - rekla je najzad. - Izvanredno sam se
provela slušajući je - i pored sveg truda nije mogla da iz glasa ukloni
izvestan rezak, oštar zvuk.
- Videla si me tamo? - pogodio je Pol.
- Da!
- I?
- Šta, i?
- Zašto mi nisi prišla?
- Zato - rekla je odlučno Lilijan - što si ti očevidno bio tamo iz razlaga
koji sa mnom nemaju nikakve veze. Smatrala sam da je bolje da ti ne
smetam!
Pol je ćutao neko vreme, a zatim tiho rekao:
- Vidim! I, sada imamo problem?
- Zavisi sa koje strane posmatraš stvari - suvo je primetila Lilijan. -
Možda smo upravo prestali da ga imamo!
- To znači da ne želiš više da me vidiš? - zapitao je Pol, dok mu je u
glasu bilo nečeg što Lilijan nije sasvim mogla da odgonetne.
~ 46 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Ne želim da budem samo jedna od mnogih na tvom spisku. Neko

koga zoveš kada nemaš ništa bolje u planu.
- To što kažeš nije fer, i ti to znaš! - ljutito je odsekao Pol.
- Zar?
- Ti pripadaš meni - rekao je Pol na to. - Dopadalo ti se to ili ne!
- Nora takođe? - htela je Lilijan da zna.
- Nora nema nikakve veze sa tim! Govorim o tebi i meni - naglo je
spustio glas na čulan šapat i dodao: - Nemoj mi reći da si zaboravila onu
noć na plaži...
Zaboravila? Kada joj svi krvni sudovi budu zakrečeni i kada se više ne
bude sećala ni vlastitog imena, Lilijan će se sećati te noći. Svakog pokreta
Polovog tela, svakog uzdaha, svakog...
- Nikad je neću zaboraviti - prošaputala je i pre nego što je postala
svesna šta govori.
- Pa?
- Ali, isto tako nikad neću zaboraviti... - naglo se prekinula. Htela je da
kaže da nikad neće zaboraviti kako je on prethodne večeri gledao Noru.
Nikad neće zaboraviti mešavinu divljenja i želje koju je videla u Polovom
pogledu, nešto potpuno iskonsko, potpuno nagonsko, potpuno nesvesno.
Mužjak koji gleda ženku. Ali, zašto da mu to kaže? Zašto da mu otkrije
koliko se nesigurnom i bezvrednom oseća pored Nore?
- Šta? - nestrpljivo je upitao Pol.
- Nije važno - promrmljala je Lilijan.
- Važno je! - insistirao je Pol. - Ako je to nešto što nas sprečava da se
ponovo viđamo, da vodimo ljubav... Ako je to nešto što će učiniti da te
nikad više ne uzmem u zagrljaij nagu, na vlažnom pesku - glas mu je
postao sugestivan, mek, zavodnički. Lilijan je osetila kako joj se kičmeni
stub topi u prijatnu želatinastu masu.
- Nemoj! - rekla je brzo.
- Zašto ne? - meko se podsmehnu Pol. - Ako ti moje reči ništa ne
znače, ako zaista ne želiš da me vidiš, prosto spusti slušalicu!
»Da bar mogu«, mislila je Lilijan. Sve bi bilo mnogo jednostavnije da
Pol nema ovaj čudan uticaj na nju, ovu sposobnost da je potpuno liši njene
sopstvene volje i potpuno je podredi sebi. Uopšte nije čudno što je Nora
od tolikih obožavalaca odabrala baš njega! Nora, i ko zna kolike druge?
- Hajde! - meko ju je nagovarao Pol. - Nađimo se večeras! Možemo
otići kod mene. Tamo smo počeli nešto što nismo završili...

~ 47 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- A šta ako tvoja prijateljica Nora ponovo navrati? - sarkastično je

upitala Lilijan. »Zašto se uopšte raspravljam sa njim?«, čudila se samoj
sebi. »Ne mislim valjda da pristanem«.
- Neće! - umirujućim glasom je rekao Pol, i dodao još mekšim glasom:
- želim te. Nisam znao da je moguće toliko želeti nekoga!
- Taj pristup već odavno ne pali kod mene! - upozorila ga je Lilijan.
- Ali, to je istina! - ozbiljno je primetio Pol. - Čeznem, da te uzmem u
naručje. Da te privijem uz svoje telo. Da otkopčam tvoju bluzu, uzmem u
usne tvoju bradavicu i...
- Pole! - uzviknula je Lilijan, pocrvenevši od neugodnosti. - Moji
roditelji su u drugoj sobi!
Zašto ga pušta da tako govori, zašto mu ne spusti slušalicu i prepusti
ga Nori?
- Ovde - rekao je Pol na to meko - nema nikoga sem mene.
Lilijan oseti kako je prođoše žmarci zadovoljstva. Bilo bi divno biti
sama sa Polom u njegovoj kući, u njegovom zagrljaju...
- Dobro! - rekla je, ne mogavši da veruje da to ona govori. - Doći ću!
- Ja ću doći po tebe, ako želiš?
- Ne! Naći ćemo se tamo. U osam?
- Čekam te... - prošaputao je Pol od kojeg su Lilijan klecnula kolena.
- Ko je to bio? - zapitala je Amelija iz hodnika čim je Lilijan spustila
slušalicu, i Lilijan shvati da je Amelija pozorno slušala njen deo razgovora.
- Jedan prijatelj! - odgovorila je Lilijan nemarno, savršeno svesna da
ovo nikako ne može objasniti sve rečenice koje je Amelija morala čuti.
Neke su bile sasvim intimne, a neke svedočile o Lilijaninoj ljubomori
prema Nori.
- Koji? - htela je Amelija da zna.
- Jednom ću ga dovesti ovamo da ga upoznaš. A sada moram da
žurim.
- Doći ćeš na večeru?
Večeru... Bilo je tek četiri, dva sata do glavnog obeda u porodici Kord,
koji je obično bio oko šest sati, čak i nedeljom. Njen sastanak sa Polom je
tek u osam. Kuda žuri?
- Ne! - rekla je Lilijan.
- Mislim da neću imati vremena za to. Imam jedan sastanak posle
podne, a jedan uveče.

~ 48 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Zatim je otrčala u svoju sobu, istuširala se, obukla jednostavne, ali

skupe farmerke, ka riranu majicu od streč platna i bele espadrile. Kosu je
savila u punđu na temenu, dok su njene ljubičaste oči sijale od uzbuđenja
i očekivanja. Stavila je po kap skupog, diskretnog parfema iza ušiju, na
dno vrata i na unutrašnju stranu podlaktice. Pogledavši se u ogledalu
zaključila je da joj nikakav drugi ukras nije potreban. Njene poluotvorene,
vlažne usne, sjajne oči i grudi koje su, nesputane grudnjakom napinjale
nežnu streč tkaninu, bili su sasvim dovoljni...
Petnaest minuta kasnije, vozila je suncem obasjanim putem ka
Titirangi i Polovoj kući. Bilo je ostalo nešto više od tri i po sata do
njihovog sastanka, ali Lilijan nije mogla toliko da čeka. Kao da je kroz
telefonsku slušalicu bacio na nju neke čini, Pol ju je privlačio k sebi kao
što magnet privlači mali metalni opiljak.
Vozila je brzo, u želji da se što pre nađe u Polovom zagrljaju, opijena
mirisom novozelandskog leta i sopstvenom strašću. Pritisnula je dugme
na radiju i kolima se razliše tonovi džeza, Počela je glavom da daje ritam i
uskoro joj se kosa rasu po ramenima. Kad je stigla pred Polovu kuću bila
je rumena od uzbuđenja, a puna smeđa kosa poigravala joj je pri svakom
koraku. Ona zabaci glavu i pritisnu zvonce.
Pol je otvorio istog momenta, kao da je čekao s one strane vrata, iako
je jedva bilo prošlo pet.
- Rekao sam ti! - promrmljao je sa osmehom. - Ti pripadaš meni!
Uhvatio ju je za mišice i gledao čudnim pogledom, kao da je zaista bio
siguran da je potpuno ima u svojoj vlasti. Lilijan nije mogla da odvoji oči
od njegovih, ni onda kada je njegov pogled pustio njen i prošetao njenim
telom. Samo oseti kako joj se bradavice napinju od želje, a u dnu stomaka
se skuplja slasna toplina.
- Lepa si - rekao je Pol, i povukao je za sobom u kuću. Zaključao je
ulazna vrata, odlučno okrenuvši ključ dvaput. - Ovoga puta niko nam neće
smetati. Želiš li neko piće?
- Ne! - rekla je Lilijan iskreno. - Ne sada...
Pol je bio odeven samo u bele platnene farmerke. Inače je bio bos,
nagih grudi i mišića. Izgledao je veličanstveno, i Lilijan bukvalno oseti
kako joj se suše usta od želje.
On joj se osmehnu sa razumevanjem, zatim joj je prišao gipkim
korakom i uzeo je u naručje. Poneo ju je jednim hodnikom, stepenicama,
pa još jednim hodnikom. Ne ispuštajući je iz naručja, tu je nogom otvorio
vrata i oni su se našli u njegovoj spavaćoj sobi. U njoj je dominirao
ogroman okrugli vodeni krevet. U stvari, cela soba bila je kružnog oblika, i

~ 49 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

svi njeni zidovi bili su prekriveni debelim zavesama, Diskretno svetlo je

dolazilo sa tavanice iz niza vitražnih prozora.
Pol ju je spustio na krevet koji se lagano zatalasao pod težinom
Lilijaninog tela.
- Neobična soba! - tiho je primetila Lilijan.
- Vrlo! - složio se Pol meko, proždirući pogledom njeno telo koje je
lagano vibriralo od kretanja vode u krevetu. - Ne znam čemu je
namenjena, ali je odlična za vodenje ljubavi...
U nekom normalnom stanju svesti, Lilijan bi se zapitala koliko je žena
Pol ovamo doveo. Pomislila bi da je sigurno ovde bio sa Norom. To bi je
uvredilo ili izneverilo. Ili bar zainteresovalo. Ovoga puta, međutim, ništa
joj od toga nije palo na pamet. Sve što je rekla bilo je:
- Pokaži mi...
Pol se spremno spustio pored nje, istovremeno povlačeći nagore
njenu streč majicu, otkrivši joj grudi nabrekle od želje. Održavši obećanje
dato preko telefona, spustio je usne na njenu bradavicu i lagano je uhvatio
zubima. Lilijan se izvila i to je izazvalo nove vibracije vodenog kreveta, što
ju je još jače bacilo u Polov zagrljaj. Jednom rukom milovao joj je grudi,
drugom otkopčao farmerke. Koža na njegovoj nagoj mišici koja je
pritiskala Lilijanin stomak bila je meka i topla. Prsti, koji su lako našli put
do izvora zadovoljstva između njenih nogu, bili su vešti, snažni, nežni.
Nije prestao da je miluje dok se Lilijan oslobađala svojih farmerki,
smakavši prethodno espadrile. Ubrzo je ostala potpuno naga, jer ispod
farmerki nije nosila ništa, izuzevši streč majicu koja joj je bila podignuta
visoko iznad grudi i nije predstavljala nikakvu prepreku: Kada je pomogla
da se oslobodi svojih farmerki, postalo joj je jasno da ni on nije na sebi
imao ništa drugo.
Čvrsto se zagrlivši, otkotrljali su se na sredinu kreveta, izazvavši čitav
niz malih, oštrih, i drugih, oblih vibracija. Polovo koleno našlo je put među
Lilijanine butine. Lilijan je spremno otvorila prolaz za njegove bokove i uz
uzdah zadovoljstva, primila njegovo telo u svoje. Kao i prošli put, njihovo
sjedinjenje izazvalo je pravu ekstazu zadovoljstva kod oboje, ali je ona
ovoga puta bila pojačana lakim ugibanjem i nadimanjem vodenog kreveta.
Lilijan je osećala kako svaki delić njenog tela prianja uz Polovo, i mogla je
da čuje predivne jecaje zadovoljstva koji su se otimali iz njegovog grla na
svaki njen pokret. Bilo je očevidno da oboje žele da ovo potraje večno...
I ovoga puta, vrhunac slasti doživeli su istovremeno, grčevito stežući
jedno drugo, a zatim se opustili, još uvek držeći jedno drugo u intimnom
zagrljaju.
Posle dosta vremena, prvi je progovorio Pol:
~ 50 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Želiš li sada ono piće? - glas mu je bio promukao i snen.

- Zašto da ne? - promrmljala je Lilijan. - Kažu da se ne može živeti
samo od ljubavi.
- Možda i može - primetio je Pol. - Hoćeš li da pokušaš?
- Uz pokoju čašu vina - složila se Lilijan.
Na to, Pol je lenjo ustao, nevoljno se odvojivši od Lilijan, i uskoro je na
podu pored kreveta bila boca belog vina i dve čaše, a sobom je žuborila
tiha muzika koja je dopirala iz kasetofona na muzičkom stubu pored
vrata.
- Izvini što sam na naš sastanak došla malo ranije - promrmljala je
Lilijan otpivši gutljaj iz svoje čaše.
Ležali su na leđima, poduprti jastucima u svilenim navlakama,
zagrljeni, svako sa čašom u ruci.
Pol se nasmejao:
- Oprošteno ti je. Ionako nisam imao ništa drugo u planu no da te
čekam grizući nokte od nestrpljenja. Uostalom, uskoro će osam.
Lilijan nije imala sat na ruci, a i bilo joj je svejedno. Slegla je
ramenima:
- Ja nemam drugih planova za ovo veče.
- Ni ja - prošaputao je Pol poljubivši je u uho. - Niti za ovu noć...
- Noć - zvuči primamljivo, ali...
- Obećavam da ću ti spremiti večeru ako si gladna - brzo je obećao
Pol. - I doručak ujutru,
Lilijan je odmahnula glavom.
- Mislim da moji roditelji ne bi razumeli kada me ujutru ne bi zatekli u
krevetu.
Ipak, ostala je do posle tri po ponoći. Reč po reč, pa večera, pa
vođenje ljubavi, pa vino, pa opet milovanje... sve je to učinilo da im vreme
proleti.
- Ti me izluđuješ! - rekao joj je Pol kada je, u pola tri, Lilijan počela da
insistira kako je vreme da pođe. - Ne mogu te pustiti od sebe! Nikad!
- Nikad je dugo vreme - osmehnula mu se Lilijan setno.
- Znam... - prošaputao je Pol. - Ali, ostani bar još malo!
Uhvatio ju je za mišice, prikovavši je za krevet. Još uvek su bili nagi i
Lilijan odmah oseti čvrstinu njegove muškosti na stomaku. Rastvorila je
noge da ga primi u sebe, ali on ju je pustio da čeka.

~ 51 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Želiš li me? - zapitao je. - Znaš da te želim... Ne bih bila ovde da te ne

želim.
Pol ju je jedno vreme gledao nežnim pogledom, zatim spustio usne na
njene. Lilijan je spremno odgovorila na njegov poljubac, strastan,
zahtevajući poljubac bez imalo čednosti. Polov jezik našao je put u njenu
usnu duplju, potpuno zagospodarivši njom. Odmah zatim, osetila je kako
prodire u nju, nežno ali odlučno, do kraja. Istog trenutka Lilijan je znala
kako je njeno telo potpuno u Polovoj vlasti, kako je slobodna da, učini
samo onaj pokret koji joj on dozvoli. Bez oklevanja predala se njegovom
vodstvu, izvivši se uvis, da mu omogući da što dublje prodre u nju. Zatim
je ovila ruke oko njegovog struka i počela da miluje donji deo Polovih
leđa, istovremeno ga pritiskujući u sebe. Pol zadrhta pod njenim rukama.
Lilijan nastavi da ga miluje, sve smelije, sve strasnije i nije prestala ni kad
je njegovo telo zatresao grč zadovoljstva, tako snažan da je i nju poveo u
carstvo slasti.
- Bila je ovo divna noć! - rekao joj je Pol kada ju je, nešto kasnije,
otpratio do automobila.
»Zaista jeste«, mislila je Lilijan vozeći kroz tihe ulice Ouklenda. Nije se
više čudila što je pristala da se vidi sa Polom te večeri, što je kao bez glave
dotrčala na njegov poziv, što se nijednom nije setila Nore. Takva je ljubav:
jača od odluka, od razuma. Ljubav...
Ni Lilijan ni Pol u toku te strasne noći nisu pomenuli budućnost. A i
zašto bi? Za nepunih sedam meseci Lilijan će se vratiti u Njujork, i ponovo
uključiti u »trku pacova«. A Pol? Za njega ovo i nije ništa drugo do jedna
prijatna epizoda, epizoda kakvu muškarac i očekuje od jedne
emancipovane žene. Uostalom, on ima Noru. On sve ovo vreme, podsetila
je Lilijan samu sebe, ima Noru. »Kada nije sa mnom, verovatno je sa
njom«.

Kako su dani posle ove lude noći prolazili, a Pol se nije javljao, Lilijan
je bivala sve više uverena da je u pravu. Pol većinu svog vremena provodi
s Norom. Nju, Lilijan zove samo da razbije monotoniju, samo radi
promene koraka.
»Ne treba da pristanem na takav tretmam«, odlučila je Lilijan. »Mada,
gospodin Brendon to ne zna, i emancipovane žene imaju osećanja! Neću
da visim o čiviluku čekajući da me on uzme kada mu se prohte!«

~ 52 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Bilo je prošlo već gotovo mesec dana od njihovog viđenja, i Lilijan je

čeznula za Polovim zagrljajem svakog minuta u toku svakog dana.
Bila je polovina januara, a praznici, Božić i Nova godina, ostali su za
njima. »Ako me pozove, spustiću mu slušalicu«, odlučila je Lilijan
definitivno jedne subote, dok se pred njom pružalo još jedno dosadno
veče. Umesto Pola, izaći ću sa Larijem Krejvnom!
Lari Krejvn opsedao ju je pozivima koji su Lilijan još više iritirali što
je svaki put kada bi zazvonio telefon mislila da to može biti Pol.
I baš tada, oglasio se telefon, a Lilijan je potrčala ka njemu kao
omađijana. Ako je Lari, izaći će s njim. Ako je Pol, tresnuće mu slušalicu!
Naravno, bio je to Pol.
- Zdravo! - rekao je svojim dubokim prijatnim glasom. - Nadam se da
nisi isuviše ljuta na mene?
- Ljuta? - zapitala je Lilijan. - Zašto bih bila ljuta? - pokušavala je da
zvuči začuđeno i ravnodušno, zar Pol umišlja da je njoj toliko stalo do
njega da bi bila ljuta što je nije zvao? Gluposti!
- Zato što nisam zvao - mirno je objasnio on.
- Ah, to! - nemarno je primetila Lilijan, vedro se nasmejavši. Tako je to
uverljivo rekla, da je gotovo poverovala sama sebi. Zaista je zvučalo kao
da joj je Polovo odsustvo bilo poslednja briga na svetu. Samo, njega nije
prevarila.
- Ako sam ja tebi nedostajao samo jedan deseti deo onolilko koliko si
ti nedostajala meni - rekao je značajno - onda tu ravnodušnost samo
glumiš.
»Trebalo je da mu spustim slušalicu, kao što sam bila i odlučila«,
pomislila je Lilijan. »U stvari, još uvek mogu da je spustim. Zašto uopšte
razgovaram s njim?«
- Ako ti je toliko stalo do mene - rekla je suvo - kako to da je prošlo
više od mesec dana od našeg poslednjeg viđenja?!
- Aha! - pobedonosno je uzviknuo Pol. - Ipak jesi ljuta!
Pošto Lilijan nije na ovo ništa rekla, jer joj ništa nije palo na pamet, on
je nastavio:
- Bio sam na putu. U Australiji i Americi.
Lilijan konačno nađe svoj glas:
- Zvuči uzbudljivo - rekla je cinično.
- Nije bilo - rekao je Pol ozbiljno. Nije se nikako dao uvući u svađu,
primetila je Lilijan. - Bilo je dosadno i dugo, predugo. Ali, tako se desilo.
Morao sam da idem.

~ 53 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Lilijan je ćutala. Ako sada predloži da se vidimo večeras, odlučila je,

reći ću mu da sam zauzeta. Ali, sledeće Polove reči je iznenadiše.
- Jutros sam stigao u Ouklend, a sutra ponovo idem. Na farmu. Mislio
sam, možda bi mogla da pođeš sa mnom?
- Na tvoju farmu? - proverila je Lilijan. Nije mogla da veruje svojim
ušima. Zašto bi je Pol zvao na farmu?
- Da. Tamo je divno, videćeš.
- Na koliko dugo? - oprezno je zapitala Lilijan.
- Jedno nedelju dana. Ili duže, Kako tebi odgovara...
Nedelju dana sa Polom na njegovoj farmi u Zalivu ostrva? Lilijan je
zastao dah od uzbuđenja. Ništa bolje nije mogla da zamisli. Sem možda
nedelju dana u raju. Pažljivo je pročistila grlo.
- Ne znam da li mogu da dobijem čitavu nedelju slobodno, ovako, bez
prethodne najave - promrrnljala je.
Ali, u dubini duše, već je bila odlučila. Naravno da će dobiti slobodno.
A ako ne dobije, daće otkaz. Novi posao može uvek naći. A nedelja dana sa
Polom, na najlepšem mestu na svetu, pa, to je nešto čega se ona može
sećati do kraja života. I kada joj se ponovo ne bude javljao. I kada se on
vrati Nori. I kada se ona vrati u Njujork, svojoj karijeri.
- Možeš li nekako da proveriš, još večeras? - hteo je da zna Pol.
- Zvaću šefa, pa ću ti javiti - odgovorila je Lilijan spremno.
- Molim te, učini to! - promrmljao je Pol. Njegov glas je obećavao više
od uzbudljivog putovanja kroz lepe pejzaže. Mnogo više...

Kad je Lilijan obećala Polu da će pozvati svog šefa, potpuno je bila

zaboravila da on ni je jedini kome će morati da objasni nedelju dana
odsustva.
- Nadam se da znaš šta radiš! - oštro je rekla Amelija kada joj je Lilijan
rekla da putuje. Njen ton govorio je da veoma sumnja u to.
- Zašto?
- Provešćeš nedelju dana sa totalnim strancem!
- Ne baš. Pol i ja se poznajemo već duže vreme - ovo je bila i istina i
laž. Sve zavisi kako Amelija razume »duže vreme«. Ali, Amelija nije ništa
ostavljala slučaju.
- Koliko dugo? - htela je da zna.

~ 54 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Nekoliko meseci - neodređeno je odgovorila Lilijan.

- I on ima farmu na severu? - zapitao je Džo.
- Da! - nestrpljivo je potvrdila Lilijan.
- I to je ozbiljna veza? - htela je da bude sigurna Amelija.
- Pa, nismo baš vereni - promrmljala je Lilijan. Ali... Nije znala kako da
nastavi. No, srećom, to nije bilo ni potrebno.
- Ali, razgovarali ste o braku? - upala joj je u reč Amelija. - Ako je
čovek častan, to je dovoljno! - zaključila je zadovoljno.
- Častan je! - mirno je rekla Lilijan. Zašto da objašnjava roditeijima
svoju komplikovanu situaciju? Ovako će svi biti srećniji.
- U tom slučaju - rekao je ozbiljno Džo - mislim da ispravno postupaš
što ne ohrabruješ Larija Krejvna. Mada, možda treba i otvoreno da mu
kažeš da ne treba da se nada. Neka čovek zna tačno na čemu je!
Ukratko, kada je Pol sledećeg jutra došao po Lilijan, njeni roditelji su
ga srdačno dočekali, i malo je trebalo pa da svi završe u dnevnoj sobi
ćaskajući i pijući kafu! Lilijan ovo nije mogla da dozvoli, naravno, jer je
svaki duži razgovor mogao obelodaniti činjenicu da ona i Pol nikad nisu
razgovarali o braku. Zato je insistirala da što pre krenu i odahnula je tek
kada su se ona i Pol našli u njegovom »rejndžoveru«, pošto je Pol obećao
njenim roditeljima da će voditi računa o njoj. Kada je ovo rekao, naravno,
on je mislio na ovaj put a ne na brak, ali oni to nisu znali, tako da se sve
dobro završilo.
- Roditelji su ti vrlo simpatični - primetio je Pol, vozeći ka izlazu iz
Devenporta.
- I ti si se njima jako dopao - odgovorila je Lilijan, zatim brzo
promenila temu: - Voliš li život na farmi?
Pol je malo razmislio.
- Da - rekao je najzad. - Mesto na kome se farma nalazi je zaista divno.
Ima nečeg umirujućeg i zdravog u životu u prirodi.
- Za razljku od života u velikim gradovima?
Pol je klimnuo glavom:
- Tako kažu... - promrmljao je.
- I ti se slažeš?
- Ponekad. Kada sam umoran... Kada mi je dosita uzbuđenja.
- Kao sada, na primer? - izazivala ga je Lilijan.
On ju je okrznuo pogledom, iskosa.

~ 55 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Ne kao sada - rekao je sa osmehom, - Za tebe i mene uzbuđenja tek

počinju.
- Oh? - nije prestajala svoju igru Lilijan. - Kakva to uzbuđenja?
- Kakva najviše voliš? - meko je upitao Pol.
Nešto u njegovom glasu upozorilo je Lilijan da je Pol sasvim sposoban
da parkira džip pored puta i...
- Jesi li ikad živeo u stvarno velikom gradu? - brzo je upitala.
Pol je klimnuo glavom, prethodno joj dobacivši jedan značajan
pogled, ne bi li joj dao do znanja da je shvatio čega se uplašila.
- U Londonu, Parizu, Njujorku... - rekao je. - Mogli smo se čak sresti i u
Njujorlku.
- Mogli smo - promrmljala je Lilijan.- Ali je sudbina htela da se
sretnemo ovde.
- Sudbina? - digao je Pol obrave.
- Slučaj! - brzo je rekla Lilijan. Ne želi valjda da Pol pomisli kako ona
sve ovo uzima isuviše ozbiljno?
- Veruješ li u sudbinu? - hteo je da zna.
Lilijan je slegla ramenima.
- A ti?
On se nasmejao:
- Ja sam tebe prvi pitao!
- Ponekad - priznala je Lilijan posle kraće pauze. - A ponekad... - naglo
se prekinula. Lilijan nikad nije verovala u sudbinu, ili bar nije verovala u
sudbinu dok nije srela Pola. Tek odnedavno počela je da misli da je u
onom događaju na putu, kada je umalo naletela na njegov kamion, bilo
nečeg sudbonosnog. Ali to mu nikad neće otkriti! - Čovek je sam kovač
svoje sreće! - rekla je mudro.
- To je upravo ono što sam ja verovao - rekao je Pol ironično - kada mi
je bilo šesnaest godina.
- A sada?
- A sada mislim da je ovaj svet mnogo komplikovaniji nego što to
shvata jedan nezreli adolescent, I da ima vrlo mnogo stvari koje ni
najmanje ne zavise od nas!
- To je filozofija neuspešnih ljudi! - prezrivo je frknula Lilijan.
- Pod uspehom, pretpostavljam, podrazumevaš novac i karijeru ? -
bez ljutnje je upitao Pol.
- Šta bih drugo? - parirala je Lilijan.
~ 56 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Ljubav! - odgovorio je na to Pol meko. - Razumevanje i ljubav onih

koje mi volimo. A ne postoji količina novca koja bi to mogla da kupi...
Istog sekunda, Lilijan shvati da Pol govori iskreno i to o nečemu što je
za njega veoma bolno.
- Čiju si to ljubav pokušavao da kupiš? - zapitala je tiho.
- Mog oca! - isto tako tiho je odgovorio Pol. - Ali, nikad nisam uspeo.
- Ispričaj mi o tome! - nežno je zamolila Lilijan, pa brzo dodala: - Ako
hoćeš! A ako radije ne bi...
Najzad, kakvog je ona imala prava da se meša u nešto tako lično,
nešto što se ticalo samo Pola i nije imalo nikakve veze sa njom. Pa, ona i
Pol su praktično stranci! Ali, na Lilijanino iznenađenje, Pol nije tako
mislio. Spremno joj se poverio.
- Kao mladić bojao sam se da me otac neće poštovati ukoliko mu ne
dokažem da sam sposoban da uspem i bez njegove pomoći - rekao je tiho.
- Zato sam, sa šesnaest godina, napustio farmu ne ponevši ni pare sa
sobom! Planirao sam da se vratim bogat i pokažem mu koliko vredim!
- To je vrlo hrabro! - primetila je Lilijan. - Šta si uopšte mogao da
radiš sa šesnaest godina, bez pare u džepu?
- Radio sam u australijskim rudnicima opala. Četiri godine!
- U rudnicima opala! - uzviknula je Lilijan. - To je grozno!
Pol se nasmejao:
- Nije baš bilo grozno, ali, veruj mi, posle toga manje-više sve ostalo je
kao dečja igra!
- Jesi li bar zaradio dovoljno? - praktično je upitala Lilijan.
- Šta je dovoljno? - slegao je ramenima Pol. - Zaradio sam nešto. Meni
je tada izgledalo mnogo. Ali - dodao je gorko - mom ocu nije! Tvrdio je da
sam mogao zaraditi više da sam mu postao partner na farmi!
Lilijan shvati da je ovo moralo biti veoma bolno za Pola.
- Šta si ti na to uradio? - zapitala je nežno.
On je slegao ramenima:
- Ponovo sam otišao u svet...
- Da napakostiš ocu?
- Ne! Bio sam ljut, ali nikad nisam želeo da mu napakostim. Samo sam
hteo da mu dokažem da vredim. Hteo sam da me voli.
- I?
- Živeo sam u Evropi jedno vreme. Onda sam otišao u Ameriku i
studirao biznis. Onda sam igrao na berzi, pametno ulagao, opet igrao na
~ 57 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

berzi. Sa dvadeset sedam godina, mogao sam najzad da kažem da sam

uspeo. Imao sam sumu novca koju nikad ne bih mogao zaraditi kao
partner na farmi!
- Šta je tvoj otac rekao na to?
- Ništa! - osmehnuo se Pol. - Nije bio ni najmanje impresioniran.
- Ne mogu da verujem! - uzviknula je Lilijan. - Šta je taj čovek uopšte
hteo od tebe?
- Ništa... - promrmljao je Pol setno. - Samo ja to tada nisam znao. Sve
što je želeo bilo je da budem uz njega, da volim njegovu farmu koliko ju je
voleo on, da živim kao i on. Jedini uspeh koji je njemu nešto značio, bio je
uspeh na farmi!
- Onda bi verovatno sada bio ponosan na tebe? - tiho je rekla Lilijan.
- Verovatno... - promrmljao je Pol. - Ali, sada je kasno...
- Nikad nije kasno - primetila je Lilijan.
- Možda - složio se Pol. - Najzad, ipak sam se vratio na »Aoteorou«,
baš kao što je on i želeo. I, kao što sam i ja želeo. Sa dovoljno novca da
spasem gotovo propalu farmu. Sa dovoljno znanja da je pretvorim u
uspešan biznis. Na izvestan način može se reći da su se ostvarila oba naša
sna; i moj i očev.
Ali, Lilijan ga nije slušala. Nešto drugo je privuklo njenu pažnju:
- Rekao si na Aoteorou? Je li to ime farme ili si mislio na Novi Zeland?
- To je ime farme. »Aoteoroa: Zemlja dugog belog oblaka«. Ali, mislio
sam i na Novi Zeland. Najzad, Aoteoroa je maorsko ime za Novi Zeland,
zar ne?
- Da, tačno... - promrmljala je Lilijan. - Već sam gotovo zaboravila tu
staru legendu. U neka davna vremena, Maori su napustili Polinežanska
ostrva, u potrazi za novom zemljom. Plovili su danima i danima, okruženi
beskrajnim morem, sve dok u daljini nisu ugledali dug beli oblak. Taj
oblak, sastavljen od magle i peska, bio je znak da se tu nalazi kopno za
kojim su tragali. Tako su svojoj novoj domovini dali ime Aoteoroa, što na
maorskom znači Zemlja dugog belog oblaka.
- Moj otac je jako voleo tu priču - setno se osmehnuo Pol. - Valjda je
ona za njega simbolizovala konačno pronalaženje onoga za čime je čovek
celog života tragao, Zato je po njoj dao ime svojoj farmi.
- I očekivao je od tebe da i ti staneš tamo gde je stao on? Da se nikad,
kao nekad davno Maori, ne otisneš u nepoznatom pravcu?
- Tako nekako - složio se Pol - A ja to nisam shvatio.

~ 58 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Da jesi - zapitala je odjednom Lilijan - bi li ostao i živeo isto kao tvoj

otac pre tebe?
Pol ju je okrznuo pogledom:
- Ne! - rekao je polako. - Sada znam da nikad ne bih bio srećan na
farmi. Mislim, samo na farmi. Ovaj svet je suviše veliki i isuviše zanimljiv,
da bi se čovek vezao za samo jedno mesto. Ali, na farmu ću se uvek
vraćati.
- Znam tačno šta hoćeš da kažeš - spremno se složila Lilijan. - Ni ja ne
bih mogla da budem zadovoljna jednostavnim životom kakav vode moji
roditelji. I ja želim ceo svet! Samo za razliku od tebe, ja još uvek nisam
našla mesto na koje ću se uvek vraćati...
- Možda se i ti možeš uvek vraćati na moju farmu? - meko je predložio
Pol i Lilijan je zastao dah. Šta li je time mislio? Da li to znači da ipak... Ne,
nije smela tome ni da se nada...
- Možda! - rekla je vedro, prihvatajući to kao šalu. - Ali, nemoj od
mene da tražiš da se odlučim dok ne vidim to čarobno mesto!
Pol se nasmejao:
- Zar ti ja izgledam kao neko ko će pokušati da ti proda mačku u
džaku? Zbilja, mesto je zaista čarobno, u šta ćeš se i sama uveriti.
Mesto je, mogla je odmah reći, bilo za nju potpuno nevažno. Biti
pored Pola, ma gde, makar i na kratko, makar i povremeno, bila bi za
Lilijan najlepša moguća sudbina. Problem je bio u tome što njihovi budući
životi leže na dva kraja zemaljske kugle! Problem je i u tome, brzo je
podsetila sebe, što je tu Nora. Nikad ne sme zaboraviti Noru. Nikad ne
sme zaboraviti da je ovo za Pola samo avantura. Inače će joj rastanak,
kada jednom dođe, samo teže pasti.

Do farme su stigli u rano posle podne, ostavivši iza sebe morsku

obalu i Lilijan je odmah znala da joj je Pol rekao istinu. Bilo je to najlepše
mesto na svetu. Blagi brežuljci prekriveni drvećem kivi, beskrajno plavo
nebo i isto tako plava pučina mora koja se videla u daljini, odmah su je
osvojili. Čim su skrenuli sa glavnog puta, onog koji vodi uz morsku obalu,
kao da su ušli u jedan potpuno prirodni svet u kome ljudska ruka nije
ništa menjala.
- Prelepo je! - uzviknula je Lilijan iskreno kada su dospeli na jedan
brežuljak sa kojeg je pucao pogled na sve strane. Već su bili na Polovoj
farmi, znala je Lilijan, jer su pola sata ranije prošli ispod table na kojoj je
~ 59 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

velikim, ponosnim slovima bilo ispisano »Aoteoroa«, ali glavna kuća još se
nije videla. Kivi drveće ostalo je iza njiih. Mesto na kome su zastali bilo je
prekriveno travom i poljskim cvećem.
- Zar ne? - upitao je Pol i ugasio motor. - Kuća je u onom parku -
pokazao je rukom pravo napred.
- Mislila sam da ćemo stalno biti okruženi drvećem kivi - primetila je
Lilijan.
- I bili bismo - priznao je Pol - da smo prošli u bilo kom drugom
pravcu, Ovo ovde je ostatak starih pašnjaka. Jedno od mesta na kojima su
pasle ovce dok smo se još time bavili.
- Zar se isplati ne gajiti ništa na ovolikom komadu zemlje? -
sumnjičavo je zapitala Lilijan.
Pol se osmehnuo:
- Finansijski ne. Ali, nije sve u novcu, zar ne?
Otvorio je vrata i lako iskočio iz džipa. Zatim je obišao okolo i otvorio
njena. Lilijan zapahnu miris trave, poljskog cveća, jasmina, mora, sve
izmešano u opojan miris prirode.
- Dođi! - pozvao ju je Pol, pruživši joj ruku. - Ovo ne treba posmatrati
iznutra.
Lilijan ga je poslušala bez reči. Kliznula je iz svog sedišta i našla se u
njegovom naručju:
- Zaista je divno! - promrmljala je osetivši Polovo snažno telo blizu
svog.
Pol ju je lako poljubio u čelo, a zatim poveo niz brežuljak, na jedno
mesto odakle se njihov džip nije video. Tu ju je povukao na meku travu.
- Kod kuće će nas čekati Džini i Don - rekao je. - A ja te isuviše želim
da bih čekao dok oni odu.
- Zar neće videti džip i zapitati se šta radimo? - prošaputala je Lilijan,
trudeći se da zadrži zdrav razum uprkos Polovim usnama koje su se upile
u njen vrat.
On je prestao da je ljubi i uzeo je u čvrst zagrljaj, potpuno prekrivši
njeno telo.
- Misliće da ti pokazujem prirodne lepote - promrmljao je, dok su mu
usne gotovo dodirivale njene.
- I pokazuješ... Priroda je vrlo širok pojam - prošaputala je Lilijan i
rastvorila usne da primi njegove. Zašto da ne? Istini za volju, i ona je
želela njega. A čim je njegov jezik dodirnuo njen, ta želja pretvorila se u
divlju potrebu.

~ 60 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Lilijan je bila odevena u široku cvetnu suknju i pamučnu bluzu, odeću

kao stvorenu za vođenje ljubavi na travi, otkrila je. Polovi vešti prsti
otkopčali su dugmeta na bluzi za svega nekoliko sekundi i njegova ruka
našla je put do Lilijaninih grudi i pre nego što je Lilijan tačno shvatila šta
se događa. Drugom rukom spretno je podigao prednji deo njene suknje,
razotkrivši joj butine i gaćice koje je zatim, uz njenu pomoć skinuo. Lilijan
se mogla zakleti da između trenutka kada su izašli iz džipa, do trenutka
kada je ona ležala pod njegovim telom, polunaga, potpuno spremna za
vođenje ljubavi, nije prošao ni jedan celi minut!
A i taj minut, najednom joj je izgledao isuviše dug. Osetivši grubu
tkaninu Polovih farmerki među svojm nogama, shvatila je da je on još
obučen i nestrpljivo mu pomogla da smakne pantalone i prodre u nju. Već
sledećeg momenta kretali su se savršeno skladno, uz povremene
nekontrolisane uzdahe, potpuno nesvesni sveta oko sebe. Oboje su znali
da treba da žure, pa su se krajnjeg zadovoljstva dočepali gladno, brzo,
strasno, upijajući se jedno u drugo, stopljenih usana, isprepletenih jezika,
isprepletenih udova.
Kad su se najzad razdvojili, teško dišući, gledajući jedno u drugo
nežnim očima, usana razvučenih u blažene osmehe, legli su na trenutak
na travu, jedno pored drugog, da se saberu, bez reči...
Pol je nežno dodirnuo Lilijanine prste.
- Hvala! - prošaputao je. - Ovo je bilo divno!
- Nema na čemu! - odgovorila je Lilijan, - Kad god se ponovo setiš iste
stvari, samo mi reci!
Pol se nasmejao:
- Sada? Odmah?
- Mislim da nam neko dolaz u susret! - rekla je na to Lilijan.
I zaista, iako sa mesta na kome su ležali nisu mogli da vide put, iz
pravca kuće jasno je dopirao zvuk motora...
Oboje su skočili kao opareni, trudeći se da svoju odeću dovedu u red.
Lilijan je ispravila suknju, zakopčala bluzu i zagladila kosu rukama.
- Kako izgledam? - zabrinuto je zapitala Pola.
- Kao neko ko je upravo vodio ljubav - meko je odgovorio Pol i lako joj
poljubio usne.
- Šta mari? Ti si slobodna da svoje vreme i svoje telo koristiš kako
želiš!
Automobil koji su mogli da čuju, ali ne i da vide, zaustavio se,
verovatno pored Polovog džipa i u tišini koja je nastala jasno je odjeknuo
zvuk koji prati otvaranje vrata.
~ 61 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Hajdemo! - pozvao je Pol Lilijan.

Lilijan se osvrnula oko sebe i na svoj užas ugledala na travi nešto
belo, svoje gaćice! Brzo se sagla da ih podigne ali odmah joj je bilo jasno
da neće imati vremena da ih obuče.
- Pole! - odjeknuo je ženski glas sasvim blizu njih, verovatno sa druge
strane brežuljlka iza kojeg su se ona i Pol skrivali. - Pole! Je li sve u redu?
- Ovde smo, Džini! - uzvratio je Pol, a Lilijan shvati da više nema gde
ni da sakrije kompromitujući predmet koji je držala u ruci. Nije sa sobom
imala tašnu, a njena odeća nije imala džepove!
- Čekaj! - pozvala je ona Pola koji je već bio pošao. - Šta da radim s
ovim?
Pol se okrenuo i istog trenutka shvatio situaciju. Licem mu se razlio
šeretski osmeh, dok mu se oči zaustaviše na Lilijaninim bokovima i
obuhvatiše ih pogledom za koji je Lilijan bila sigurna da kao rendgenski
zraci, lako vidi kroz njenu tanku suknju. Pružio je ruku.
- Ja ću to uzeti! - rekao je meko i u sledećem momentu Lilijanine
gaćice nestadoše u džepu od Polovih farmerki, - Ključevi zamka - mrmljao
je on...
Zgodna, visoka žena iskrsnu pred njih u tom momentu i Lilijan nije
imala vremena da prokomentariše Polovo ponašanje.
- Videli smo vas kako krećete ka kući, a onda niste stigli! - vedro ih je
pozdravila Džini. - Pomislili smo da vam se možda motor pokvario?
Džini je bila odevena u platnene pantalone i bluzu, dok joj je duga
plava kosa padala ravno niz leđa, Da joj Pol nije rekao da je sestra starija,
od njega, Lilijan bi njene godine procenila negde blizu svojih, na početak
tridesetih. Džini joj se odmah dopala.
- Nisi morala da brineš! - primetio je Pol. - Pokazivao sam Lilijan naše
bivše pašnjake.
- O? - rekla je na to Džini, glasom koji je pokazivao da je reči njenog
brata nisu prevarile. Zatim se prijateljski osmehnula i pružila ruku Lilijan:
- Ja sam Džini. Drago mi je što smo se upoznale.
- I meni! - iskreno je odgovorila Lilijan. - I žao mi je što smo te
zabrinuli.
- Ništa zato! - šeretski joj se osmehnula Džini. - Trebalo je da budem
pametnija i čekam da stignete do kuće!
Kuća je bila dugačka i bela, kao golub koji drema usred zelenog parka.
- Divna je! - uzviknula je Lilijan spontano kad je izašla iz džipa. Džini
je parkirala iza njih.

~ 62 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Sa jedne strane bio je ulaz, sa druge veranda sa pogledom na more,

koje se i odavde moglo nazreti u daljini. Dve sobe na gornjem spratu
imale su balkone i odatle je pogled bio verovatno još lepši.
- Da! - složio se Pol. - Kuća je lepa i praktična. Čekaj dok je vidiš
iznutra.
- Dopada ti se? - zapitala je Džini koja je upravo prišla. - Ponekad
mislim da je šteta što ovde neko stalno ne živi.
- Ti si ovde gotovo svakog dana! - podsetio ju je Pol.
- Pa, ne baš! - usprotivila se Džini. - Najviše vremena ipak provodim u
Kerikeriju! A sada, šta želite prvo, piće ili tuš?
- Tuš! - spremno je rekla Lilijan. To će joj dati priliku da se obuče. Iako
je bilo dovoljno toplo, nije želela da celo popodne provede bez gaćica.
Pogotovu što joj je Pol povremeno dobacivao poglede od kojih ju je
podilazila jeza, jeza koja nije imala nikakve veze sa temperaturom u sobi...
Džini ju je odvela u prelepu sobu na prvom spratu.
- Nadam se da će ti se dopasti - rekla je. - Nekad je bila moja, a sada
povremeno u njoj spava moja kćerka.
- Oh, divna je! - iskreno je uzviknula Lilijan, a zatim dodala:
- Nisam znala da imaš malu devojčicu.
- Nije baš tako mala - osmehnula se Džimi. - U maju će napuniti
petnaest godina.
- Petnaest! - začudila se Lilijan.
- Mora da si se udala vrlo mlada!
Džini se vedro nasmejala:
- Hvala! Udala sam se u dvadeset drugoj. Pored kćerke imam i sina od
sedamnaest godina. A sada mi je četrdeset - dodala je na Lilijanino
neizrečeno pitanje.
- Nikad ti ne bih dala toliko! Pogotovu što mi je Pol rekao i da radiš.
- Misliš da je neobično za ženu moje generacije da ima i porodicu i
karijeru?
- Mislim da je to neobično za ženu bilo koje generacije!
- Zar? - začudila se Džini.
- Ipak, mnoge žene u tome uspevaju.
- Da - složila se Lilijan. - One koje se bave ženstvenim zanimanjima:
sekretarice, nastavnice... pevačice.

~ 63 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Lilijan se nadala da će reč pevačica izazvati neku reakciju kod Džini i

da će tako možda saznati nešto više o Polu i Nori, ali Džini je ova reč
ostavila potpuno hladnom.
- U pravu si. Ženama sa takvim zanimanjima zaista je lakše. Ali, i mi
nekako uspevamo, zar ne? - bacila je jedan brz pogled po sobi da vidi da li
je sve u redu, zatim otvorila mala bela vrata preko puta kreveta. - Ovo je
kupatilo.
- Hvala! - rekla je Lilijan, zatim dodala: - Nadam se da vam neću
smetati?
- Smetati? - začudila se Džini. - Zašto bi? Don i ja ćemo ručati sa vama,
a onda idemo u Kerikeri. Doći ćemo opet, naravno, ali većinom ćete ti i Pol
biti sami - zastala je, i osmehnula se. - Uzgred, nisam znala da li spavate
zajedno ili ne, pa sam vam dala odvojene sobe. Na dnu hodnika je
ogromna soba sa bračnim krevetom. Ako biste radije prešli tamo...
Lilijan se zbunjeno osmehnula:
- Ne znam. U svakom slučaju, hvala ti na razumevanju.
Kada je Džini otišla, Lilijan se istuširala i odenula jednostavnu letnju
haljinu. Upravo je pred ogledalom odlučivala da li da kosu savije u punđu
ili da joj slobodno pada, kada na vratima, odjeknu kucanje.
Bio je to Pol. I on se u međuvremenu presvukao i sada je izgledao
neverovatno privlačno u belim pamučnim pantalonama i crnooj
pamučnoj košulji čiji su rukavi bili zavrnuti do lakata otkrivajući snažne
mišice na njegovim podlakticama. Njegova svetla kosa bila je vlažna od
tuširanja, a na usnama mu je titrao šeretski osmeh.
- Mislio sam da će ti ovo možda biti potrebno? - rekao je pružajući joj
čipkani zamotuljak koji je ona odmah spremno uzela.
- Srećom, imala sam rezervu - osmehnula mu se preko ramena,
odlučivš da kosu ostavi da joj slobodno pada po ramenima.
- Srećom? - promrmljao je Pol prilazeći joj. Ona je i dalje sedela,
okrenuta leđima, tako da im se pogledi susretoše u ogledalu. - A meni se
baš dopadalo da te gledam kako hodaš okolo, bez ičega na sebi sem tanke,
široke suknje.
- Tebi se dopadalo? - prekorno je primetila Lilijan. - Zar nije važno
kako sam se ja pri tom osećala?
Pol joj je spustio ruke na ramena, zatim potražio prvo dugme na
njenoj haljini, U ogledalu pred sobom Lilijan je mogla da prati njegove
pokrete, ali nije učinila ništa da ga zaustavi. Naprotiv, opustila se i
naslonila na Polov ravan stomak. Istog momenta osetila je toplinu i

~ 64 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

čvrstinu njegove muškosti na leđima. Polove ruke kliznuše unutar njene

haljine i obuhvatiše njene grudi.
- Mislim - rekao je meko, glasa promuklog od strasti - da si i ti uživala
u tome...
Lilijan nije imala prikladan odgovor na ovo. Tačno, i ona je uživala jer
je znala da je prati Polov užaren pogled. I sada je uživala u njegovom
dodiru. Da bi izbegla dalji razgovor, zatvorila je oči i prepustila se
milovanju. Pol je otkopčao njenu haljinu sve do struka i otkrio joj grudi.
Lilijan nije nosila brushalter. Čak i zatvorenih očiju znala je da Pol u
ogledalu može da vidi svaki delić njenih grudi, ukrašenih ružičastim
bradavicama, sada ukrućenih od strasti. Zatim ih je prekrio rukama,
šaljući talase zadovoljstva Lilijaninim telom. Opet ga je divlje želela.
Kao da je pročitao njene misli, Pol je obuhvatio oko struka i podigao
na noge, a zatim zaobišao stolicu na kojoj je ona do tada sedela i pripio se
uz njena leđa. Jednom rukom prekrio je njene nage grudi, drugom joj
podigao haljinu. Bez reči, Lilijan se savi unapred i osloni rukama na
stolicu pred sobom, prepuštajući inicijativu njemu. Osetila je kako joj je
podigao haljinu sve do iznad struka, zatim kako ostaje bez gaćica, a onda
kako nežno, ali odlučno prodire u nju... Oboje su bili već na ivici vrhunske
slasti i njihovi uzdasi zadovoljstva uskoro ispuniše sobu.
Pre nego što su sišli dole, Pol ju je nežno poljubio:
- Džini mi je rekla da ti je ponudila glavnu spavaću sobu - rekao je
šapatom. - Mislim da je to odlična ideja...
U dnevnoj sobi zatekli su Dona, Džininog supruga. Upravo je u jednoj
vazi aranžirao pregršt predivnih crvenih ruža.
- Džini je otišla da donese naš ručak - obavestio ih je on sa osmehom.
- Želite li, možda, neko piće pre jela?
- Vrlo rado - prihvatila je Lilijan. - Odakle Džini donosi ručak? Zar u
blizini ima neki restoran.
Don se nasmejao:
- Ovde? Ne! Otišla je do našeg bračnog para.
- Molim? - rekla je Lilijan, misleći da nije dobro čula.
- To je stari običaj novozelandskih farmera - objasnio joj je Pol. -
Većina farmi zapošljava jedan bračni par. Žena kuva, a muž obavlja razne
domaćinske poslove. Zar nisi znala za to?
Sada, kada je bolje razmislila, Lilijan je shvatila da, u stvari, jeste
znala za ovaj običaj. Klimnula je glavom:
- Gde živi vaš bračni par?

~ 65 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- U jednoj kućici u blizini. Džini će se brzo vratiti.

- Oh, ja mogu da čekam!
- osmehnula se Lilijan, prihvativši čašu viskija sa ledom koju joj je
pružio Don. - Divne ruže! - dodala je, jer se Don istog trenutka vratio svom
cveću.
- Hvala! - rekao je on ponosno.
- Sam ih gajim.
- Ozbiljno? - iznenadila se Lilijan. - A ja sam mislila da sa Džini radite
na izvozu kivija?
- I to! - priznao je Don.
- Ako baš moram. Ali, ruže su moja prva strast. U stvari, cveće.
- Don je dobio mnoge nagrade za svoje cveće - rekao je Pol. - Ova
farma mnogo je više poznata po tome nego po kiviju!
- Ako hoćeš - ponudio je Don - posle ručka možemo svi zajedno
prošetati do mog vrta. Tamo imam neke zaista izvanredne primerke.
Don je bio zgodan tamnokos čovek na početku četrdesetih čije
prijatno lice kao da je stalno sijalo nekom unutrašnjom radošću. Možda
se, pomislila je Lilijan, prava sreća nalazi u gajenji cveća na jednom ovako
lepom mestu. Možda ima više smisla u prelepim crvenim ružama koje je
Don upravo stavio u vazu, nego u svim njenim pravnim uspesima. Ručak
je poslužen na verandi, i bio je tako izvanredan da je Lilijan, jela preko
svake mere.
- Ne pamtim kada sam ovako uživala u hrani! - primetila je kada je
konačno završila. U ruci je držala čašu sa odličnim belim vinom koje je
bilo posluženo uz obrok. - Prosto ne znam kako da vam svima zahvalim
na ovom predivnom ručku.
- Preneću tvoje pohvale gospođi Smit - vedro je rekla Džini. - Mi ostali
nimalo nismo doprineli!
- Pa - nasmejala se Lilijan - ti si sve donela!
- To je tačno! - složila se Džini. - A Don je postavio sto!
- I ukrasio ga ovim predivnim cvećem! - dodala je Lilijan.
- A Lilijan i ja smo popili po viski - umetneo je Pol. - Nemojte to
zaboraviti.
- To je zaista bila velika pomoć!
- rekla je Džini sa šeretskim osmehom. - Ali, šalu na stranu, ručak
jeste bio dobar. Sada je pitanje jedino hoćemo li kafu popiti pre ili posle
šetnje?

~ 66 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Svi su glasali za posle. Očigledno, nije samo Lilijan jela previše! I tako,
uputiše se ka Donovom vrtu. Išli su polako, ćaskajući, smejući se,
zadirkujući jedni druge, kao da se znaju godinama. Vreme je bilo toplo, ali
ne pretoplo, nebo plavo more je bleskalo u daljini. Lilijan pomisli kako bi
bilo nemoguće ne voleti ovo mesto i ove ljude, Bilo je u njihovom
ponašanju nečeg tako prirodnog, nečeg tako opuštenog, prijatnog da ona
odjednom oseti kao da je posle dugog putovanja najzad došla kući.
- Celo ovo mesto je fantastično! - uzdahnula, je kada su došli do
Donovog vrta - Tako je mirno, tako... - zastala je tražeći prve reči, pa je ne
našavši ih prosto rekla. - tako divno!
- Zaista jeste! - složio se Pol. - A ipak, svi smo ga napustili.
- Ne sasvim! - pobunio se Don.
- Don više vremena provodi ovde nego u Kerikeriju - objasnila je
Džini. - Ali mene je oduvek više interesovao biznis nego farma.
- To je tačno! - primetio je Don vedro. - Znaš, kada sam odveo Džini da
je predstavim roditeljima, ona je sve vreme provela diskutujući razne
poslovne poteze sa mojim ocem. Moja majka je bila šokirana.
- Mogu da mislim! - nasmejala se Lilijan. - Ako je iole slična mojoj...
- Znači, i tvoja majka misli da je ženi mesto u kuhinji? - zapitala je
Džini Lilijan nešto kasnije, kada su se, vraćajući se iz Donovog vrta, njih
dve našle nasamo.
- Moja majka je vrlo tradicionalna žena - potvrdila je Lilijan s
osmehom.
- Kako je, onda, prihvatila tvoju karijeru? - htela je da zna Džini.
- Ne baš lako - s uzdahom je priznala Lilijan. - Na početku, dok se još
nadala da ću napustiti »sve te gluposti« i lepo se udati, nekako je i išlo. Ali
sada, kada sam se približila tridesetoj, a muža ni na vidiku...
- Oh - osmehnula se Džini - sve majke su iste kada dođe do udaje. Jesu
li tvoji roditelji upoznali Pola?
Lilijan je okrznula svoju novu prijateljicu opreznim pogledom.
- Nema nikakvog razloga da pominješ mene, Pola i brak u istoj
rečenici! - upozorila je.
- Zar? - začudila se Džini,
- A meni izgledate baš do ušiju zaljubljeni jedno u drugo.
Ljlijan se nasmejala:
- To je nemoguće! Pol i ja nikad nismo razgovarali o ljubavi. Uostalom,
poznajemo se svega nekoliko meseci...

~ 67 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Pa šta! - uzviknula je Džini. - Osećanja su važna, ne koliko se dugo

poznajete!
- Ipak - setno se osmehnula Lilijan. - To je igra za koju je potrebno
dvoje.
- Nemoj mi reći da misliš da Pol nije zaljubljen u tebe! Dovoljno je
videti ga kako te gleda pa da sve bude jasno. A već i to što te je doveo
ovamo govori dovoljno!
Lilijan je zastala i pogledala Džini u oči:
- Čak ni Noru? - zapitala je.
- Noru? - ponovila je Džini s nerazumevanjem. - Ko je Nora?
- Nora je pevačica u jednom noćnom klubu u Ouklendu ...
- Pevačica u noćnom klubu!
- s neodobravanjem je rekla Džini. - I Pol je imao nešto s njom? To ne
liči na njega.
- Znam kako to zvuči - osmehnula se Lilijan. - Ali, Nora je zaista
izuzetna žena.
Mlada, lepa, talentovana. Pored toga, ona ima u sebi nešto prirodno,
nešto iskonsko, neku pra vu, primarnu, žensku strast. A tome, kažu,
nijedan muškarac ne može da odoli.
- A ti je nemaš? - osmehnula se Džini.
Lilijan se seti ljubavi koju je vodila sa Polom u sobi na spratu, i lako
rumenilo joj oboji obraze. Slegla je ramenima:
- Ne znam. Sigurno je nemam u tako čistom vidu kao Nora. Ja nikad ne
bih mogla da budem samo ženka. Veliki deo mog života uvek će biti
zauzet karijerom, putovanjima, ambicijom. Zašto bi bilo koji muškarac
poželeo da stalno bude vezan za ženu kao što sam ja?!
- Zato što te voli? - predložila je Džini.
Lilijan se osmehnula:
- Zašto bi me voleo? Mislim, zašto bi voleo mene, ako može da ima
Noru?
- Na to nema odgovora, i ti to znaš! - odgovorila je Džini. - Nema
logičnog objašnjenja zašto se neko zaljubljuje u jednu osobu, a ne u drugu.
Prosto se desi.
U tom momentu pridružili su im se Don i Pol, pa Džini i Lilijam. nisu
imale priliku da se ponovo vrate na ovu temu. Ipak, Li1ijan se osećala
nešto bolje. To što Pol nije na farmu doveo Noru već nju, neverovatno joj
je godilo. Naravno, razlog za ovakav Polov postupak mogao je biti i taj što

~ 68 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

je Pol znao da se Nora neće dopasti njegovoj sestri, pa nije želeo da sebi
stvara neprilike, ali Lilijan nije želela na to da misli.
- Znaš - rekla je ona Polu kasnije te večeri, kada su Džini i Don otišli za
Kerikeri - zaista mi se dopala tvoja sestra. I Don. Oboje su vrlo prijazni i
vrlo - oklevala je tražeći pravu reč - vrlo osvežavajući. Sresti tako
nekonvencionalan par isto je što i svež povetarac u pustinji. Odjednom
vidiš da život može biti lep.
- Naravno da život može biti lep! - iznenađeno ju je pogledao Pol. - Zar
si sumnjala u to?
Lilijan je napravila neodređen pokret rukom. Sedeli su na verandi, a
pred njima su se pružali brežuljci, travnjaci i nebo posuto zvezdama.
Daleko dole, more se presijavalo na mesečini. Bilo je već prošlo jedanaest,
ali je napolju još uvek bilo prijatno toplo. Oko njih se širio opojan miris
obližnjeg detura drveta, čiji su ogromni cvetovi tako bleštavobeli da
gotovo sijaju u mraku.
Pol je bio otvorio flašu izvrsnog belog vina i oboje su pili već po treću
čašu.
- Zar si sumnjala da život može biti lep? - ponovio je svoje pitanje Pol.
- Dok ovako sedim ovde, na ovom predivnom mestu, sa tobom -
iskreno je rekla Lilijan - zaista je teško sumnjati u to. Ali, pravi život je
drugačiji. I, daleko. odavde.
- Don i Džini žive ovde - podsetio ju je Pol. - A oni i njihov odnos su ti
se dopali, zar ne?
- Da - odmah se složila Lilijan.
- Znaš, bojala sam se da ću se naći u društvu neke tradicionalne
domaćice dok ćete se vi muškarci odlično zabavljati.
Pol se nasmejao:
- Razgovarajući o sportu i konjima? - dobroćudno joj se rugao.
Lilijan je nabrala nos:
- Pa, dobro. Priznajem. I sport i konji užasno su mi dosadni. Ali
nemam ništa protiv diskusije o politici, umetnosti...
- A o receptima? - hteo je da zna Pol. - Bi li ti bilo dosadno da sa nekim
razmenjuješ recepte?
- Oh, ja volim da kuvam!
- pobunila se Lilijan. - Samo ne bih baš volela da prevedem ceo dan
razgovarajući o tome!
- Šta kuvaš? - smejao se Pol. - Kajganu?

~ 69 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Naravno da ne! - uzviknula je Lilijan. - Često napravim vrlo

komplikovan obrok. Samo ako imam vremena! A ti?
- Šta ja?
- Umeš li ti da kuvaš?
- Naravno da ne! - s lažnom indignacijom je rekao Pol. - Nijedan
muškarac dostojan poštovanja ne ume da kuva!
Lilijan se zakikotala i otpila još malo vina iz svoje čaše. Čaša je ostala
prazna i ona je pruži Polu da joj ponovo sipa.
- Ozbiljno! - insistirala je. - Znaš li da kuvaš?
- Naravno da znam! - svečano je izjavio Pol, a zatim brzo dodao: - Ali,
ako to ikad kažeš mojoj majci, zakleću se da lažeš!
Na ovo, oboje su se zacenili od smeha i smejali su se sve dok im suze
nisu potekle. Razlog za ovu neumerenu radost, pretpostavljala je Lilijan,
bilo je vino koje su popili. A možda i ovo mesto. Ovo mesto polako je
otpuštalo kočnice u Lilijaninoj svesti i oslobađalo prirodne izvore sreće
koje nije ni znala da nosi u sebi.
- Ako želiš da se ženiš - rekla je kuckajući ga kažiprstom po grudima -
moraš da znaš da kuvaš!
- Ma nemoj? - pobunio se Pol. -
A ti?
- I ja! - složila se Lilijan spremno. - Ukoliko ikad nađem muškarca koji
bi me oženio. Pol joj se zagledao u oči:
- Ženi tvojih kvaliteta to ne bi trebalo da bude isuviše teško! -
promrmljao je.
- O? - uzvratila je Lilijan meko, očiju prikovanih za njegove. - O
kakvim to kvalitetima govoriš?
Pol je nežno spustio usne na njene. Lilijanino telo je istog trenutka
reagovalo na ovaj dodir. Grudi su joj se napele, bradavice ukrutile, a
utroba joj se istopila od zadovoljstva. Spremno je otvorila usne i zdušno
odgovorila na Polov poljubac. Njegov jezik se neko vreme igrao njenim, a
onda je poljubac prestao. Pol je još uvek držao ruku na Lilijaninom vratu
kada je promrmljao:
- Ovo na primer!
Lilijan je klimnula glavom u znak slaganja. Seks je zaista bio odličan
među njima,
- Ali - ukazala mu je glasom koji je još uvek drhtao od strasti - ne
može se ceo život svesti na to.

~ 70 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Zar? - rekao je Pol digavši obrve. Oko usana mu je lebdeo mali

osmeh i Lilijan nije znala da li joj se ruga ili misli ozbiljno. - Šta ti je još
potrebno za potpunu sreću?
Lilijan nije odgovorila. Još uvek nije znala da li je ovo ozbiljno pitanje
ili šala.
- Šta? - ponovio je Pol.
- Šta ti je sem ljubavi na ovom divnom mestu, sem apsolutnog mira
koji bi nam to donelo, potrebno da budeš srećna?
- Jedan deo mene - rekla je Lilijan najzad tiho - bio bi potpuno,
savršeno zadovoljan time... Nekoliko puta u toku današenjeg dana
pomislila sam kako sam konačno stigla kući; kako je ovo to mesto koje je
meni na ovoj planeti namenjeno.
- Ali?
- Ali postoji i drugi deo mene. Onaj koji bi se ovde osećao
neiskorišćenim i odsečenim od sveta. Onaj koji bi čeznuo za uzavrelim
životom u velikom gradu.
- I dopustićeš da ti taj deo diktira kako ćeš živeti?
- Taj deo - podsetila ga je Lilijan tiho - sam takođe ja.
- Znam... - uzdahnuo je Pol, ali u tom uzdahu nije bilo sete. - Život je
danas tako komplikovan, zar ne?
Lilijan je bila iznenađena kada. je shvatila da se on vedro smeši.
Uzvratila mu je osmeh:
- Ne smeta ti to? - zapitala je.
- Zašto bi mi smetalo? - uzvratio je on. - I ovo naše vreme ima svojih
prednosti. Uostalom... ja te volim takvu kakva jesi...
Poslednje reči izgovorio je tiho, zavaljen u pletenu stolicu, očiju
uprtih u njene. Lilijan je gotovo ispustila čašu s vinom,
- Šta? - promucala je.
- Volim te - rekao je Pol jednostavno.
Ovoga puta, Lilijan je bila sigurna da je dobro čula. Rekao je »volim
te«. I, ova kratka izjava imala je više težine nego hiljadu drugih reči.
»Volim te... «
Lilijan je ustala i naslonila se na ogradu verande, okrenuvši leđa
zelenim brežuljcima sada prekrivenim plaštom noći, zvezdanom nebu,
moru u daljini...
- I ja volim tebe - rekla je iskreno, glasom koji kao da nije bio njen. -
Više nego što sam i sanjala, da je moguće voleti nekog. Ali - nastavila je s

~ 71 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

naporom - to ne znači da bih mogla živeti ovde... Ni nigde drugde... za

stalno...
»I to ne znači«, dodala je u sebi, »da ikad mogu zaboraviti pogled
kojim si gledao Noru kako peva one noći«. Odjednom, oči joj se napuniše
suzama. ovaj momenat, koji je trebalo da bude praćen zvukom violina i
zapečaćen trijufalnim poljupcem i zatim obećanjem braka, nije joj doneo
ni približno onoliko sreće koliko je očekivala.
Činjenica da je Pol voli, činila je sve ovo samo još znatno
komplikovanije, a njene planove, nade, njenu budućnost samo još
neizvesnijom. Pol je voli, ali ona nikad ne bi mogla biti zadovoljna životom
na farmi... Pol je voli, ali Lilijan će se uvek osećati nesigurnom u odnosu na
Noru... Pol je voli... ali hoće li oni umeti da žive zajedno u ovom složenom,
novom, emancipovanom svetu?
Primetivši suzu koja je klizila niz njen obraz, Pol joj je naglo prišao i
uzeo je u nežan zagrljaj. Pre nego što je mogla da brizne u plač na
njegovom ramenu, poljubio ju je nežno i gladno istovremeno, privijajući je
uz svoje snažno telo svom snagom, grčevito, kao da želi sav život da sabije
u ovaj jedan trenutak. Shvativši da mu je možda upravo baš to i namera,
Lilijan mu uzvrati na isti način.
Ubrzo su njene suze usahnule, a turobne misli o životu i njegovoj
složenosti netragom nestale. U Polovom zagrljaju sve joj je izgledalo
ispravno i kako treba. Ljubili su se strasno, isprepletanih jezika, pripijenih
usana, grčevito stežući jedno drugo. Lilijan je dopustila Polu da je
oslobodi odeće i spremno se spustila na pod, željna da ga što pre primi u
sebe.
Bilo je to treći put toga dana da vode ljubav, drugi put već pod vedrim
nebom, tako reći na javnom mestu. Zašto joj to ne smeta? Zašto joj se sve
što radi sa Polom čini tako prirodnim?
Pol je pustio Lilijan da čeka samo koliko mu je bilo potrebno da se i
on oslobodi odeće, a zatim se spustio na pod do nje. Kad ju je uzeo u
zagrljaj koža mu je bila topla i meka, ruke snažne i nežne, muškost napeta,
spremna. Prvo joj je poljubio usne, pa vrat, pa grudi. Lilijan se izvila
unazad od zadovoljstva koje ju je proželo i široko otvorila noge da, mu da
na znanje da ga želi, odmah. Shvativši njen poziv, Pol brzo i vešto nađe
put u centar njenog bića. Lilijan se opet izvi unazad, ovoga puta da bi
njihovo sjedinjavanje bilo što potpunije.
Pod na kome je ležala bio je tvrd, ali ona to nije primećivala. Svaki
Polov pokret donosio joj, je toliko zadovoljstva da za druga osećanja u
njenoj svesti nije bilo mesta. Dok je njeno telo lako pratilo ritam Polovog

~ 72 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

kretanja, njene ruke bile su zauzete milovanjem njegovih leđa, ramena,

kose, zatim bokova, pa zadnjice, pa opet leđa i ramena, kose...
Onda joj je telo zatresao grč zadovoljstva i ona snažno steže Polova
ramena. Talas zadovoljstva počeo je u njenoj utrobi, zatim se širio celim
telom, preplavivši je svu, do poslednjeg pramena kose rasute po podu.
Bilo je to kao da ju je neka magična ruka uronila u neku neobičnu
lekovitu, umirujuću tečnost. Kada se talas zadovoljstva konačno povukao,
Lilijan se osećala kao preporođena. Nikad, u celom svom životu, nije
iskusila tako nešto. Niikad.
Njeno zadovoljstvo bilo je tako kompletno, tako izuzetno, tako
sveobuhvatno, da je jedno kratko vreme doduše, bila čak potpuno
nesvesna Polove blizine! Mada je on bio neposredni uzrok ovoj, pojavi,
ono što je doživela nekako je bilo samo njeno i sa njim nije imalo nikakve
veze. Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego što je otvorila oči i srela
njegov nežan, nasmešen pogled.
- Bilo je divno! - prošaputao je.
- I više od toga! - tiho se složila Lilijan. - Bilo je fantastično...
Zatim je ponovo zatvorila oči i privila se uz njega, da još malo uživa u
prijatnoj toplini njegovog tela. Ležali su tako, bez reči, na podu verande,
pod nebom posutim zvezdama, možda petnaest minuta, možda jedan sat.
Nijedno od njih ne bi tačno moglo da kaže koliko. U svakom slučaju, bilo je
to najlepše vreme u Lilijaninom životu...
Naravno, moralo se jednom završiti. Pol se pokrenuo, nežno joj
poljubio čelo i polako ustao. Zatim joj je pružio ruku.
- Prehladićeš se! - primetio je nežno.
Lilijan ga je pogledala s osmehom:
- Mislim da se to ne može dogoditi. Ne ovde. Ne meni. Ne dok sam s
tobom.
Pol se nasmejao.
- Ja imam prilično dobro mišljenje o sebi, ali ti ipak preteruješ. Mislim
da nemam ni magično, ni lekovito dejstvo. Hoćeš li još malo vina?
- Vrlo rado! - sneno je odgovorila Lilijan i spustila se u pletenu stolicu
na kojoj je sedela pre nego što su ona i Pol jedno drugom izjavili ljubav.
Ali, sada je sve bilo drugačije...
Pol je otkrio da je flaša na stolu prazna i pošao u kuću po novu, Lilijan
ga je ispratila pogledom. Bio je zaista neverovatno zgodan odeven samo u
farmerke koje je na brzinu bio navukao na golo telo, bos, snažnih ramena,
plave kose razbarušene od njenog milovanja.
Lilijan je i dalje bila potpuno naga i to joj nije smetalo.
~ 73 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Osećala se savršeno prijatno u svom telu, a noć je bila dovoljno topla

da joj ne bude zima. I, sve je bilo u redu. Poslednji čvor napetosti konačno
je popustio i ona je sada sedela ovde naga, pod vedrim nebom, potpuno
opuštena i srećna. Neverovatno srećna, bez ijedne misli u glavi.
- Hoćeš li da pustim neku muziku? - doviknuo je Pol iz kuće.
- Molim te! - pristala je Lilijan.
- Imaš li neku posebnu želju?
- Ti odaberi! - doviknula je sa osmehom. - Imam puno poverenja u
tvoj ukus!
Pol je poslušao i uskoro do Lilijan dopreše setni tonovi bluza. Lilijan
sleže ramenima. Možda bi ipak bilo bolje da je izrazila neku određenu
želju. Bluz nikad nije bio njena muzika. Bluz je bio isuviše udaljen od
njenog načina života da bi ga potpuno razumela. Zagledala se u
mesečinom obasjan pejzaž pred sobom slušajući samo jednim krajičkom
svesti, ali odjednom, dogodilo se čudo. Jednostavna ali istovremeno
neverovatna složena melodija koju je Pol odabrao, iznenada je dodirnula
jedno beskrajno osetljivo mesto u njoj, mesto kojeg do tada nije bila ni
svesna, i tek joj ga je ova muzika otkrila. Bio je to prijatan bol, kao melem
stavljen na dugo zanemarivanu ranu. Lilijan se lako stresla od ovog
imaginarnog dodira. Očevidno, negde duboko u njoj, nalazilo se mesto
rezervisano za čista osećanja. Mesto netaknuto njenim obrazovanjem,
njenom ambicijom, njenim razumom. Mesto puno slatkih i gorkih tajni
koje se nikad ne mogu izraziti rečima, nikad objasniti, nikad razumeti, ali
će uvek biti tu.
Odjednom, Lilijan potpuno ophrvaše emocije, oči joj se ispuniše
vrelim suzama olakšanja.
- Šta se dogodilo? - zabrinuto je upitao Pol, koji se tog momenta
pojavio na vratima sa novom flašom vina.
Lilijan ga je pogledala kroz suze, dok joj je na usnama lebdeo osmeh:
- Upravo sam otkrila da sam još uvek ljudsko biće - prošaputala je.
Pol je iznenađeno digao obrve:
- Šta?
Lilijan nije ni sama bila sigurna da sve to razume:
- Mislila sam - pokušala je da mu objasni - da sam stekavši
obrazovanje, postavši emancipovana žena, izgubila nešto. Nešto što imaju
jednostavni ljudi, nešto bez čega nema sreće.
A sada sam otkrila da to nešto još uvek imam...

~ 74 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- Naravno da imaš - rekao je Pol vedro, sipajući joj vino. - Svi mi to

imamo.
- Možda - složila se Lilijan, sneno se protegnuvši. - Ali, ja to do sada
nisam znala. Pogotovo nisam znala koliko toga nečega imam...
- Imaš i previše - obavestio ju je Pol, dok mu je pogled kliznuo njenim
telom. Lilijan nije mislila na seks, ali joj je Polova primedba omogućila da,
postavi pitanje na koje je čeznula da sazna odgovor.
- Više nego Nora? - oprezno je zapitala,
Pol koji je upravo bio poneo čašu usnama, odluči da ovo nije pravi
momenat da pije. Naglo je spustio ruku:
- Nora? Mislio sam da smo to raščistili?
- Zar? - iznenadila se Lilijan. - Kada smo poslednji put pomenuli Noru,
bilo je to onog jutra pošto sam te videla »Kod Frenčija« sa njom. Poljubio
si je u kosu. Posle ste otišli zajedno...
Pol je duboko uzdahnuo:
- Otišli smo zajedno, jer stanujemo blizu! Nema ničeg između mene i
Nore. Ničeg!
- I nikad nije bilo? - insistirala je Lilijan.
Pol je oklevao trenutak:
- To nisam rekao - progovorio je najzad. - Ali ono što je bilo trajalo je
kratko i završilo se davno. Samo, to je vrlo teško objasniti Nori. Ona ne
može da razume da neki muškarac može da ne bude zaljubljen u nju!
- I zato je došla kod tebe one noći?
Pol je klimnuo glavom:
- Da. Videla je tvoja kola pred kućom i htela da proveri šta se događa -
Pol je mirno sreo Lilijanin ispitivački pogled. - To se više neće dogoditi! -
obećao je. - U međuvremenu sam joj objasnio da mi je mnogo više stalo do
tebe nego do nje!
- Kada se samo setim kako si je gledao te noći, dok je pevala - rekla je
Lilijan pre nego što je stigla da razmisli - teško mi je da poverujem u to.
Zavladala je kratka tišina, a onda je Pol polako upitao:
- Kako sam je to gledao?
- Sa divljenjem, željom. Sa strašću - odgovorila je Lilijan spremno.
Više nije bilo razloga da bilo šta krije.
Pol se nežno osmehnuo i uzeo njenu ruku u svoju.
- Ona je veoma zgodna žena - rekao je iskreno - koja, uz to, odlično
peva. Verovatno ju je bar polovina ljudi u publici te večeri gledala na isti

~ 75 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

Način. Ali, veruj mi, ma kakvu strast ili želju da si videla u mojim očima te
večeri, ta nije ni približna onoj koju osećam za tebe..
- Da? - promrmljala je Lilijan.
- Da! - osmehnuo se Pol.
- Zašto? - meko je upitala Lilijan.
Pol se kratko nasmejao, zatim slegao ramenima.
- Ko zna? Zato što si lepa, strasna, pametna, topla, puna razumevanja?
Zato što si nezavisna, ali znaš kako da deliš? Zato što vodiš ljubav kao
nijedna žena koju sam do sada upoznao? Ili - dodao je šaljivo - ništa od
toga? Ili se meni samo čini da si ti tako divna zato što te volim?
Lilijan je izvila usne u šeretski osmeh:
- Da li to znači da možda nisi tako divan kako meni izgledaš, već mi
samo tako izgledaš zato što te volim?
Pol se vedro nasmejao:
- To je sasvim realna mogućnost. Jednom ćeš se probuditi iz ovog
transa i otkriti da nisam dostojan tvoje ljubavi!
Lilijan je odlučno odmahnula glavom:
- Ne! To je nemoguće! rekla je sigurnim glasom. Uvek ću te voleti...
- Da li to znači - tiho je zapitao Pol - da bi možda pristala da se udaš za
mene?
Toliko je neočekivana bila ova ponuda da Lilijan nije odmah mogla da
shvati značenje Polovih reči. A kada joj je ono najzad doprlo do svesti, oči
joj se ispuniše suzama:
- Misliš - promucala je ganuto - da bi se i pored svega oženio sa
mnom?!
Pol nežno steže njene ruke. I njegove oči izgledale su vlažne... mada je
to možda bilo i od mesečine.
- Pored svega? - ponovio je hrapavim glasom. - Lilijan ja bih smatrao
da mi činiš izuzetnu ČAST ako pristaneš da budeš moja žena.
- Pole! - tiho je rekila Lilijan. - Nema ničeg na svetu što bih želela više
nego da budem tvoja žena. Da ceo život prevedem sa tobom. Ali, ono što
sam malopre rekla, još uvek stoji: ne bih mogla stalno ovde da živim. Svet
je isuviše veliki, isuviše zanimljiv... Isuviše je izazova. Za mene, uvek će
postojati još jedan vrh koji ću želeti da osvojim! Još jedna stepenica više
na koju ću želeti da se popnem. Još jedan pravni slučaj koji ću želeti da
rešim...

~ 76 ~
Knjigoteka
 RafaelaR&Anna

- A ja ću uvek - mirno je na to rekao Pol - potpuno stajati iza tebe. Šta

god odlučiš da uradiš, imaćeš moju punu podršku. Nekad ćemo zbog toga
morati biti odvojeni, ali, važno je da ćemo se uvek vraćati jedno drugom.
- Oh, da! - prošaputala je Lilijan.
- To hoćemo. I, naravno, ja ću uvek sto posto stajati uz tebe. Šta god ti
budeš odlučio da uradiš.
Pol je naglo ustao i privukao Lilijan u nežan zagrljaj.
- Zvuči kao idealan brak - promrmljao joj je u uvo.
- I meni - prošaputala je Lilijan, naslonivši mu glavu na rame.
I odjednom, delići svemira koji su do tada lebdeli oko nje stvarajući
haos padoše na svoje mesto i svet oko nje postade savršen red. Pol je voli,
ona voli njega. I to je bilo dovoljno da učini ovaj svet potpuno smislenim.
Kad bi samo, pomislila je setno, ova sreća mogla da potraje večito.
Kad bi njihovo ljubavno zadovoljstvo, uprkos onoj francuskoj baladi,
moglo da potraje celog života.
Osmehnula se i čvršće se privila uz Pola.
Uostalom, možda i hoće?!

KRAJ

~ 77 ~
Knjigoteka