• Држава је демократска ако је:

• Функционалну демократију карактеришу:

• Изборни процес угрожавају 3 узрока:
• Димензије одговорне владе
 ........... Артур Шафер у проблемима заштите животне средине види 6 фаза
демократског одлучивања

 Менсбриџова разликују двије врсте демократије:

 Бербер разликује три врсте демократије:
 Демократски поступци пружају заштиту тиранској владавини која је
заснована на:
 Проблеми демократије су:
 Ирационалност је проблем у непосредној демократији оних који
изједначавају демократију са гласањем
 Народна култура, питања надарености, економске једнакости и политичке
надарености више зависи од емпиријских него теоријских ставова
 Теоретичари корпоративне државе залажу се да држава власт треба да
препусти важним корпорацијама друштва:
 Веза ових асоцијација са непосредном демократијом је темељена на
добровољности и самоуправи. То су:

 Удружења имају већу могућност да прикупе локалне информације, прате

понашање и подстакну међусобну сарадњу.
 Удружења се морају придржавати одређених мјерила:
 Теоријске заслуге асоцијативне демократије јесте у:
 ................... Потребу да људи ограниче своју власт Мил у "Слободи"
објашњава
 Најважније слободе по Милу које треба заштитити су:
 Различитост либерално демократских теорија
 Партиципација
 Однос либералних начела и демократске праксе јаснији је код политичких
слобода.
 Бенџамин Констан у 19. вијеку разликује
o Услови (под којима либерално демократско друштво може стећи
повјерење људи различитих концепција
 Нација - држава
................DLD

 DEMOKRATIJA I LJUDSKA PRAVA

kolokvij 1. student................................................................bodovi..................
принципи и начела д.
• Држава је демократска ако је:
 • влада одговорна народу компетитивним избором за јавну службу,
• право одраслих да бирају и буду бирани,
гарантована грађанска и политичка права

• Функционалну демократију карактеришу:

1. слободни и фер избори,
2. отворена и одговорна влада,
3. грађанска и политичка права,
4. цивилно друштво (демократско или граћанско).

Изборни процес угрожавају 3 узрока:

1. предност структуре претходне владе,
2. изборне неправилности двоструко гласање подмићивање застрашивање
лажно представљање,
3. предност богатијих кандидата странака и њихових симпатизера.

• Димензије одговорне владе

• правна одговорност,
• политичка одговорност,
• финансијска одговорност.
Непосредна д.
 Артур Шафер у проблемима заштите животне средине види 6 фаза
демократског одлучивања
o идентификација дефинисања проблема
o преглед алтернативних рјешења
o предлагање одређеног рјешења
o одлука о прихватању рјешења
o формулисање плана примјене
o примјена плана.

 Менсбриџова разликују двије врсте демократије:

 противничка демократија
 унитарна демократија.
 Бербер разликује три врсте демократије:
o представничка демократија (мршава)
o унитарна демократија (људи се повезују као сусједи у заједничким
активностима.
 Демократски поступци пружају заштиту тиранској владавини која је
заснована на:
 подјели по класама
 радној припадности
 раси или другој искључивости
 потчињености људи.
 Проблеми демократије су:
  угњетавање
 ирационалност
 тиранија већине
 народна култура
 ефикасност
 реализам
 асоцијативност.
 Ирационалност је проблем у непосредној демократији оних који
изједначавају демократију са гласањем
 проблем апатије потиче из деполтитизирајућег дејства
представничке демократије
 таква демократија има одбојан став према политичкој култури
 умјесто консензуса који захтијева непосредна демократија она
појачава сукоб.
 Народна култура, питања надарености, економске једнакости и политичке
надарености више зависи од емпиријских него теоријских ставова
 ефикасност и друштвени капитал омогућују координисано
дјеловање
 кооперативне вредности подстичу лењост
 ефикасност захтијева општу конкуренцију и у складу је са
духом идеје о непосредној демократији.

◊ Теоретичари корпоративне државе залажу се да држава власт треба да

препусти важним корпорацијама друштва:
 цркви
 радничким и производним установама
 пословним дружењима
 културним установама.
 Веза ових асоцијација са непосредном демократијом је темељена на

добровољности и самоуправи. То су:

 локални синдикати
 удружења послодаваца
 вјерски волонтери
 етничке групе
 групе феминисткиња и хомосексуалаца
 еколози
 удружење потрошача
 удружења родитеља, наставника, правника...
 Удружења имају већу могућност да прикупе локалне информације, прате

понашање и подстакну међусобну сарадњу.

 Удружења се морају придржавати одређених мјерила:

 отвореност за нове чланове

 демократичност у раду
 отворен приступ финансијама
  забрану насиља, расизма криминала.
 Теоријске заслуге асоцијативне демократије јесте у:
o јачању народног суверенитета
o остварењу политичке и дистрибутивне једнакости
o остварењу грађанске свијести у складу са либерално демократским
вриједностима.

Либерална д
 Потребу да људи ограниче своју власт Мил у "Слободи" објашњава
o вршење власти над било ким против његове воље оправдано је само
сврхом да спријечи наношење штете другима
o овај захтјев прописује патернализам против власти и отворене
тираније
o иде у корист плуралистичких мандата.
 Најважније слободе по Милу које треба заштитити су:
 слобода савјести
 слобода мисли и осјећања
 слобода мишљења и изражавања
 слобода планирања властитог живота
 слободу удруживања ради незлонамјерних циљева.

 Различитост либерално демократских теорија

o једним теоретичарима је омиљенији парламентарни
o другима предсједнички систем
o трећима систем сразмјерног пропорционалног представљања
o четвртима већински.

 Партиципација
o нејасне су границе између разлика и варијације у тумачењу и
примјењени начела
o Мил је одушевљен партиципацијом али не и други
o представничка демократија обезбјеђује да владине одлуке доносе
образовани људи.

Однос либералних начела и демократске праксе јаснији је код

политичких слобода.
 право гласа
 кандидовања
 формирања политичких партија
 Бенџамин Констан у 19. вијеку разликује
- слободу модерниста (слободу појединца од уплитања)
- слободу класичара (колективно и непосредно учешће у
самовладавини)

o Услови (под којима либерално демократско друштво може стећи

повјерење људи различитих концепција
 подршка грађанским слободама
 владавина права
 право учешћа у политичком животу
 вјерске традиције
 филозофски мисаони системи.
 Нација - држава
 историјски долази до спајања:
 либералне државе
 нације државе
 капитализма.
ДЛД

ДЛД –је нормативна концепција( Шејла Бенхабиба)

1. неопходан услов да се дође до легитимностии рационалности у колективном
одлучивању(Ш.Б:)
2.Расправа под правичним условима идеалан је модел ком треба да теже
демократске установе (Коен)
3.Легитимне су одлуке и установе гдје у демократској процедури субјекти могу
учествовати у формирању воље као слободни и једнаци(Ј. Хебермас)
ЉУДИ СЕ УКЉУЧУЈУ У ТАКВЕ РАСПРАВЕ ПОД УСЛОВИМА:
-косу доследни
-ако прихватају искреност истомиљеника
-ако сте спремни на уступке
-што је више људи укључено у расправу то ће теорија бити примјрљивија
РЕФЛЕКСИВНА РАВНОТЕЖА
-људи требају бити одмјерено промишљени у разумној расправи
-расправа захтјева да грађани међусобно понуде разлоге у јавним форумима
-јавност захтјева да се састају и обраћају пажњу на аргументе и
контрааргументе
-дебата ствара услове за расправу
-принцип узајамног поштовања и равноправности приступа средствима,
-искључивање личног и односа пријатељ непријатељ нарочито гдје постоји
етничкиаутагонизам
Хабермос брани алтернативни начин размишљања називајући је , практичном
рационалношћу
-она одговара комуникативном дјеловању насупрот стратешком дјеловању
-циљ комуникативног дјеловања је да дође до сагласности и разумијевања међу
људима.
-Залаже се за трансендентално- прагматични метод.
-најважнији принципи комуникативног дјеловања су претпостављени у
лингвистичкој комуникацији
-то је уобичајно свакодневно доказивање у искреној жељи људи да се дође до
сагласности
-супротно томе су стратешке методе где се људи манипулацијом или силом
тјерају на слагање
-учешће у комуникативном дјеловању претпоставља принципеда су људи
слободни и једнаци
-они су загарантовани као легитимни морални критеријуми
ПРОБЛЕМИ ДЛД
-највећи проблеми тичу се сукоба који се решавају :
1.подстицањем формалнии неформалих форума у трагању за сагласношћу
2.описивањем услова укључивања
3. утврђивањем принципа за расправу
ови принципи происртичу из моралне концепције
демократије(гатманова,Томсон)
-Ипак у ДЛД на гласање се излази након покушаја постизања сагласности
убјеђивањем.
-међу опредјељењима која се претресају у расправи су :
1. непознавање релевантних чињеница ,
2. опредјељења других учесника
3. опредјељења личне природе

КАТАЛАКСИЈА

 Бјукенан и Талок у књизи "Рачуница пристанка" истичу разлике

економије и полититке.
o економисти полазе од претпоставке да трговина постоји да би
појединци са различитим интересима могли да сарађују
o политичари полазе од претпоставке да у политици има истине када
се говори о општем интересу и настоје да установе какко се
методама одлучивања може открити или унапредити овај интерес.
 Мекферсон види историјску везу између каталактичких и реалних погледа
на демократију Смитовског капитализма.
 Оба су вјероватна у условима:
 гдје преовладава економија
 конкуренција на тржишту
 политичка култура посесивног индивидуализма.

 Што је бројније тијело које доноси одлуке већи су и трошкови

одлучивања:
  трошкови времена и рада
 порески трошкови
 државни трошкови
 компензациони трошкови.
o Према елстеру економска теорија демократије лежи у темељу
теорије друштвеног избора.
 Он супротставља двије концепције политичке демократије
 тржишну концепцију
 форумску концепцију

◊ Проблеми демократије

 Могућност људи да гласају за кандидата, закон, бирачких правила у

складу са уставом.
 Вриједност демократије представља:
o стварање грађанског духа
o подстицање дијалога и расправе
o образовање у складу са природом и способношћу непосредног
учешћа у политичком животу
o подстицање политички егалитарних вредности.
 Каталактичари који се желе ослободити неолиберализма:
o да се располаже робом који приватни сектор нема
o да се пропише пословање предузећа у општем интересу
o да се спречи монопол
o непристрасна правила за конкурентску борбу.
 Поборници непосредне демократије пребацују каталаксији:
 да подстиче опасну политичку културу
 обесхрабрује његовање алтернативне културе.

• Demokratska tranzicija je završena:

– kada vlada dolazi na vlast neposredno na osnovu slobodnih i sveopštih
izbora,
– kad vlada ima faktičku vlast da stvara novu politiku
i
– kad izvršna, zakonodavna i sudska vlast koju je stvorila nova
demokratija ne mora da dijeli vlast sa drugim organima.

• U nedemokratskom sistemu liberalizacija može podrazumijevati mješavinu

političkih i društvenih promjena:
– manje cenzure medija,
– uvođenje izvjesnih garancija ličnih sloboda
–
– oslobađanje većine političkih zatvorenika,
– povratak ljudi iz izgnanstva.
• Pet uslova mora postojati da bi se demokratija učvrstila.
• Prvo, moraju postojati uslovi za razvoj građanskog društva.
• Drugo, mora postojati autonomno i cijenjeno političko društvo.
• Treće, neophodna je vladavina prava,
• četvrto, mora postojati državni administrativni aparat.

• Peto, mora da postoji institucionalizovano ekonomsko društvo.

konsolidacija demokratske političke zajednice se odnosi na stvaranje institucija

demokratskog političkog društva:
• političke stranke,

• izbori,
• odgovarajuća izborna pravila,
• politička vođstva,
• međustranački savezi i
• zakonodavstvo.

 Potpuno slobodna tržišta koegzistiraju sa modernim konsolidovanim

demokratijama:
 Tržištu su, naime, potrebni:
– propisi o kompanijama,
– regulisanje berze,
– standardi za mjere, težinu i kvalitet,
– mjere za zaštitu svojine (javne i privatne)
DEMOKRATIJA I LJUDSKA PRAVA

kolokvij 2. student................................................................bodovi..................

1. Klasična i politička prava i slobode su:

2. Integritet ličnosti uključuje fizički, psihički, moralni, i društveni aspekt ličnosti, a njegovu
zaštitu garantuju:

3. Kao skup prava u krivičnom postupku podrazumijevaju se:

4. Privatnost obuhvata sledeće oblasti:

5. Kao politička prava i slobode smatraju se:

6. Sloboda izražavanja i informisanja je uslov svim ostalim slobodama s obzirom na:

7. Ljudska prava druge generacije su:

8. Forma propisanih prava – prava II generacije sadržana u PESK-u su priznata i deklarisana,

9. Socijalna prava u užem smislu riječi uključuju:

10. Konvencija MOR o minimalnim standardima socijalnog obezbjeđenja najpreciznije reguliše

ovu problematiku i predviđa sljedeća prava:

11. U kulturna prava spadaju:

12. Ono što je novo u sferi ljudskih prava jeste njihova kolektivna određenost kao što su

13. Zadnja faza ljudskih prava razvija se u okviru novih civilizacijskih problema kao što su

14. Formalno pravno što se tiče ljudskih prava na nivou BiH ratifikovani su međunarodni
instrumenti koji treba da garantuju ljudska prava kao što su:

15. I pored navedenih dokumenata

а) nije postignut vidan napredak u poštivanju ljudskih prava
..........................................................................................................................................................

b)Djelimičan napredak ostvaren je u polju

...........................................................................................................................................................
ДЕМОКРАТИЈА И ЉУДСКА ПРАВА
колоквиј 2. студент........................................................... бодови...............

1. Kласична и политичка права и слободе су:

 Права на живот,

 личну сигурност,

 на слободу,

 забрана тортуре ,

 бирачко право,

 слобода образовања,

 економске слободе итд.

2. Интегритет личности укључује физички, психички, морални и друштвени

аспект личности, а његову заштиту гарантују:
3. Право на живот
4. Право на слободу и личну сигурност
5. Забрана тортуре и окрутног поступања и кажњавања
6. Скуп права у вези са кривичним поступком
- Право на поштовање интиме,
- приватног и породичног живота и
- заштита угледа и личности

3. Као скуп права у кривичном поступку подразумијевају се:

 Право на независно, јавно суђење пред судом

 Право на предпоставку невиности окривљеног

 Право на познавање предмета оптужбе

 Право на одбрану

 Првао на прегледање доказа


 Право на ћутање окривљеног

 Право на жалбу

 Право на једнакост

 Поштовање принципа законитости
 4. Приватност обухвата следеће области:

 Заштита података

 Тјелесна приватност

 Приватност комуникације

 Приватност простора

5. Као политичка права и слободе сматрају се:

 Слобода мисли, савјести и религије или увјерења

 Слобода изражавања

 Слобода удруживања и окупљања

 Право учествовања у власти

6. Слобода изражавања и информисања је услов свим осталим слободама.

С обзиром на :

- снагу коју имају медији, прпаганда, и јавно дјеловање у свим областим комуникација,

- на утицај који имају на свијест грађана,

- на могућност усмјеравања емотивног, идеолошког и политичког набоја грађана и

- на опасност злоупотребе у области

7. Ljudska prava druge generacije su:

-- ekonomska
-- socijalna i
-- kulturna prava,

8.Forma propisanih prava – prava II generacije sadržana u PESK-u su priznata i deklarisana,

-- na rad,
-- pravične i povoljne uslove rada,
-- socijalno obezbjeđenje i osiguranje,
-- zaštitu i pomoć porodici,
-- medicinsku pomoć,
-- obrazovanje itd.

9. Socijalna prava u užem smislu riječi uključuju:

 pravo na socijalno obezbjeđenje,

 pravo na socijalno osiguranje i

  pravo na socijalnu pomoć.

10. Konvencija MOR o minimalnim standardima socijalnog obezbjeđenja najpreciznije

reguliše ovu problematiku i predviđa sljedeća prava:

zdravstvenu zaštitu,

naknadu u slučaju bolesti,

naknadu za povrede na poslu,

porodična davanja,

davanja za trudnice,

invalidska davanja itd.

11. U kulturna prava spadaju:

 pravo na učešće u kulturnom životu,

 na uživanje rezultata naučnog napretka,

 na zaštitu moralnh i naterijalnih interesa,

 sloboda naučnog i umjetničkog stvaralaštva itd.

12.Ono što je novo u sferi ljudskih prava jeste njihova kolektivna određenost kao što su
pravo na participaciju,
pravo na jezik,
pravo na kulturu,
samoupravna prava itd.

13. Zadnja faza ljudskih prava razvija se u okviru novih civilizacijskih

problema kao što su

demokratizacija društva, i
uvećavanja raznih društvenih pokreta i
njihovih zahtjeva prema državi.

14.Formalno pravno što se tiče ljudskih prava na nivou BiH ratifikovani su međunarodni
instrumenti koji treba da garantuju ljudska prava kao što su:

• - Konvencija o zaštiti ljudskih prava i protokoli 5/96

• - Evropska konvencija 4/96

• - Evropska povelja o jezicima 4/96

 • - Okvirna konvencija o zaštiti manjina 4/96

15. I pored navedenih dokumenata

a) nije postignut vidan napredak u poštivanju ljudskih prava ,
zapošljavanja, kretanja,povratka, vjeroispovjesti i imovinskih prava.

b)Djelimičan napredak ostvaren je u polju

političkih prava,izbornih, parlamentarnih, medijskih, partijskih.