Servisiranje Kucnih Rashladnih Uredjaja PDF

Регионални центар за образовање одраслих Техничка школа „Нови Београд“
Зоран Раичевић
С Е Р В И С И Р А ЊE К У Ћ Н И Х
РАСХЛАДНИХ УРЕЂАЈА
Београд,2009.
Сервисирање кућних расхладних уређаја
СЕРВИСИРАЊЕ КУЋНИХ РАСХЛАДНИХ УРЕЂАЈА
КРАТАК ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА
1.КУЋНИ ХЛАДЊАЦИ (ФРИЖИДЕРИ И ЗАМРЗИВАЧИ)

1.1. Фрижидери
1.2. Комбиновани фрижидери
1.3. Kомбиновани фрижидери тipa NO FROST са принудном циркулацијом
1.4. Вертикални замрзивачи
1.5. Xоринзонтални замрзивачи
2. РАХЛАДНИ ЦИКЛУС ФРИЖИДЕРА
3. РAСХЛAДНИ ЦИКЛУС КОМПРЕСОРСКОG УРЕЂAЈA
3.1. Добијање непрекидног хлађења у кружном процесу
3.2. Елементи и процес хлађења компресорског уређаја
4. КОМПРЕСОРСКИ РAСХЛAДНИ СИСТЕМ
4.1. Компресор
4.2. Кондензатор
4.3. Испаривач
4.4. Fилтер-сушач
4.5. Капиларна цев
4.6. Расхладно средство
5. ЕЛЕКТРИЧНИ СИСТЕМ ФРИЖИДЕРA
5.1. Електромотор
5.2. Конектор електромотора
5.3. Стартни релеј
5.4. PTC стартни склоп
5.5 . Биметални релеј
5.5.1. Унутрашња заштита електромотора
5.6. Термостат
5.6.1.Термостати за фрижидере
5.6.2. Термостати за комбиноване фрижидере
5.6.3. Термостати за замрзиваче
5.7.Тастатура замрзивача
6. КУЋИШТЕ
7. КВАРОВИ И МОГУЋНОСТИ ЊИХОВОГ УКЛАЊАЊА
7.1. Кварови компресорског фрижидера
8. ЕЛЕКТРИЧНО КОЛО КОМПРЕСОРА
8.1.1. Нема довода напона
8.1.2. Неисправан кабл за напајање уређаја
8.1.3. Прекид у електричном колу компресора
8.2. Утврђивање неисправности и замена електромотора
8.2.1.Прегорела једна од фаза (главна или помоћна) намотаја електромотора
8.2.2. Кратки спој између намотаја ел.мотора и намотаја стартног релеја
8.3. Утврђивање неисправности и замена стартног релеја
8.3.1 Кварови стартног релеја
8.5. Заштита мотора - биметални релеј
8.6. Утврђивање неисправности и замена термостата
8.7. Тастатура замрзивача
Сервисирање кућних расхладних уређаја 1

9. КВАРОВИ РАСХЛАДНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

9.2. Смањен капацитет компресора
9.3. Кварови испаривача

9.4. Кварови кондензатора
9.5. Кварови филтер - сушача
10. ПЕРИОДИ МИРОВАЊА И ИЗЈЕДНАЧАВАЊА ПРИТИСКА

10.1. Период изједначавања притисака
10.2. Период мировања
11. ПОСТУПЦИ ПРИ ОПРАВЦИ РАСХЛАДНОГ СИСТЕМА
11.1. Испуштање расхладног флуида из система
11.2. Извлачење расхладног флуида из система
11.3. Продувавање система и елемената система
11.4. Чишћење система и елемената система
12. СПАЈАЊЕ ЦЕВИ
12.1. Поступци лемљења цеви у расхладним системима
12.2. Gрешке при лемљењу
13. ВАКУМИРАЊЕ СИСТЕМА
14. ПУЊЕЊЕ СИСТЕМА
15. ПОСТУПЦИ ПРИ РАДУ СА СИСТЕМИМА СА R-600А
16. ЗАШТИТНЕ МЕРЕ ПРИ РАДУ СА РАСХЛАДНИМ СРЕДСТВИМА
17. У АЛАТ И ПРИБОР ЗА ПОПРАВКУ КУЋНИХ РАСХЛАДНИХ УРЕЂАЈА

1.КУЋНИ ХЛАДЊАЦИ (ФРИЖИДЕРИ И ЗАМРЗИВАЧИ)
У кућне хладњаке обично спадају фрижидери, комбиновани хладњаци и замрзивачи.

У данашње време скоро да нема домаћинства које је без фрижидера или замрзивача, а
често имају оба расхладна уређаја. Ови расхладни уређаји намењени су за конзервисање
намирница помоћу хлађења. У односу на друге начине конзервисања намирница
хлађење има предност, јер се њиме састав и састојци намирница врло мало или ни мало
не мењају.
Фрижидер је расхладни уређај намењен за чување свежих намирница које се у њему
расхладе и одржавају на температурама од 0°до 8 °C. Наравно, у фрижидер могу да се
унесу и већ расхлађене намирнице. Време чувања намирница у фрижидеру, што зависи
од врсте и особина намирнице, може да траје најдуже 2-3 недеље.
Замрзивач је расхладни уређај намењен за чување замрзнутих намирница и/или замрзавање
свежих намирница. Температура у замрзивачима је нижа од -18°C. Време чувања
намирница у замрзивачу, што зависи од врсте и особина намирнице, може да траје неколико
месеци.
На предњој страни фрижидера и замрзивача налази се ознака са једном или више звездица
(постоје фрижидери без ознака). Та ознака је једна од интернационалних ознака, које су
усвојили произвођачи фрижидера и замрзивача, које на први поглед говоре о ком се
расхладном уређају ради или која је температура у њиму. Значење ознака на предњој
страни фрижидера и замрзивача:
а) - ниско-температуми просрор, означен једном звездицом, намењен

је за краткорочно чување замрзнутих намирница на температури до -6 °C
б) - ниско-температурни простор, означен са две звездице, намењен је за краткорочно
чување замрзнутих намирница на температури до -12 °C
в) - ниско-температурни простор, означен са три звездице, намењен је за дугорочно
чување замрзнутих намирница на температури -18 °C
г) - ниско-температурни простор, означен са четири звездице, намењен је за
замрзавање свежих намирница и за дугорочно чување замрзнутих намирница на
температури нижој од -18 °C
д) - без ознаке - уређај нема ниско-температурни простор
Сваки фрижидер и замрзивач има налепницу (неки старији уређаји имају плочицу) која се
налази на кућишту уређаја са унутрашње или спољне стране. На њој могу да буду следећи
подаци о расхладном уређају: тип, модел, напон и фреквенција, улазна снага, бруто и нето
запремина, капацитет замрзавања, климатска .класа (изведба), потрошња енергије на
годишњем нивоу, ниво буке, ознаке институција или агенција које су тестирале или
одобриле употребу расхладног уређаја, итд. На налепници може да се налази податак о
количини расхладног флуида којом је систем напуњен и обавезно ознака расхладног
флуида који је у систему. Ова два податка у ствари су и најважнији подаци са налепнице
који су потребни мајсторима, сервисерима и техничарима који оправљају расхладне
уређаје.
При куповини расхладног уређаја са уређајем се добија и упутство за његову употребу.

Упутство садржи разне препоруке произвођача расхладног уређаја намењене
корисницима ради што правилнијег функционисања и што дужег века употребе
расхладног уређаја.
Кућни фрижидери и замрзивачи праве се са различитим климатским класама:
SN - за температуре околине од 10° - 32°C,
N - за температуре околине од 16° - 32°C,
ST - за температуре околине од 18° - 38°C,
T - за температуре околине од 18° - 43°C.
У принципу кућни хладњак састоји се од: ормана, расхладне и електричне инсталације. У

орману се налази испаривач, полице и посуде за смештај намирнице. Са спољне
стране на полеђини расхладне коморе је кондендензатор. Тада је кондензатор са
природном циркулацијом ваздуха. Компресор је у одвојеном простору на постољу
ормана.
Расхладна инсталација састоји се од 5 основних елемената: компресор, кондензатор,
испаривач, расхладни флуид и пригушни орган (у овом случају капиларна цев). У
испаривачу течан расхладни флуид испарава, претварајући се у пару. Расхладни флуид,
испаравајући у испаривачу, одузима топлоту намирницама хладећи их у орману, као и
топлоту која продире кроз зидове и топлоту добијену при отварању врата. Кондензатор
одаје топлоту околини добијену преко испаривача и топлоту еквивалентну механичком
раду компресора.
Електрична инсталација састоји се од електричних кола, релеја, заштите од
преоптерћења и других делова кроз које протиче електрична струја. Електрична
инсталација се напаја монофазним напоном и обавезно има уземљење. Хладњаци старије
производње у себи имају R12 (фреон 12) као расхладни флуид, који забрањен као
еколошки штетан. У развијеним земљама законски је забрањено пунити нове и старе
уређаје фреоном R12 . Исто тако строго је забрањено да се испушта R12 у околину
приликом оправке. И у нашој земљи очекује се законска забрана овог расхладног
флуида.
Код нових расхладних уређаје користи се R -134а, који је еколошки, а неки произвођачи
своје кућне хладњаке пуне изобутаном (R -бООа), који је такође еколошки јер у себи не
садржи хлор, за који се сматра да оштећује озонски омотач у земљиној атмосфери. Према
статистици кућни хладњаци у просеку троше око 25% електричне енергије једног
домаћинства. Та потрошња достиже 6% укупне потрошње електричне енергије.
Европска унија је 1995. године увела означавање енергетске ефикасности хладњака и
замрзивача, која се означава од A до G према утрошку електричне енергије на 100 литара
за 24 часа. Најмању потрошњу имају они са ознаком A, а највећу они са ознаком G.
Многи произвођачи дају ове ознаке на својим хладњацима. Стандарди европске уније
забрањују производњу кућних хладњака класе Е, F и G, који имају повећану потрошњу
електричне енергије.

1.1. Фрижидери
Постоје фрижидери са ниско-температурним простором (ознака са једном или две

звездице) или без ниско-температурног простора (немају ознаку са звездицама).
Фрижидери са ниско-температурним простором могу да имају испаривач у облику слова
"U", "O" ili "L". Са предње стране испаривач је затворен поклопцем који се отвара. Испод
испаривача налази се посуда за сакупљање воде при отапању испаривача. Отапање
испаривача врши се ручно или полуаутоматски. Ниско-температурни простор, односно
испаривач, налази се увек у горњем делу расхладног простора.
Фрижидери без ниско-температурног простора

имају испаривач у облику равне плоче.
Испаривач је монтиран на задњој страни
кућишта фрижидера при врху горњег дела
расхладног простора. Може да буде видљив или
је "заливен" (између изолације и унутрашње
површине кућишта). Отапање испаривача
обавља се ручно заустављањем фрижидера и
стављањем посуде са топлом водом, да би се
испаривач отопио што брже. Многи фрижидери
имају полуаутоматско отапање, када у средини
точкића за подешавање термостатуре има дугме,
које се у погодном тренутку притисне.
Компресор аутоматски крене када се испаривач
отопи. После отапања испаривач треба да се
обрише сувом крпом. Никада се не сме стругати
лед или иње са испаривача јер то може довести
до озбиљног квара.
Отапање испаривача може бити и аутоматски -
ваздухом из хлађеног простора или
електричним грејачем. Вода са испаривача се
цеди и сакупља у посебно дизајнираном каналу
који је одводи ван хлађеног простора у посуду
намењену за сакупљање воде. Посуда за
сакупљање воде може да буде монтирана са
горње стране кућишта компресора или испод
кондензатора.
Фрижидери имају једна подесива врата која
обично имају могућност да се отварају лево и
десно. Врата имају заптивну ("дихтунг") гуму са
магнетом.
Фрижидери због нивелисања имају подесиве
ножице монтиране на доњој страни кућишта.
На задњој страни фрижидера мотиран је кондензатор. Такође, на задњој страни
фрижидера налази се радни простор компресора.
Хлађени простор осветљава се сијалицом коју укључује прекидач када се врата отворе.
Сијалица са сијаличним грлом, прекидач и термостат обично се налазе у заједничком
пластичном кућишту.
Спољна оплата фрижидера је од декапираног лима, емајлираног печеним лаком.Састави
лима су заварени да би се спречио продор влаге у изолацију. Унутрашња оплата
фрижидера може бити од алуминијумског елоксираног лима, или од пластике. Пластика је

погодна за разна обликовања, која служе за уградњу полица. Између оплата је урађена
термичка изолација од полиуретанске пене, тако што се пуни припремљена смеша у
посебном калупу. У простору између оплата пена набубри, залепи се за лимове и очврсне.
Фрижидери могу да имају различите климатске класе, односно изведбе: SН, Н, ST илиТ.
Постоје и уградни фрижидери, односно фрижидери који су предвиђени за уградњу у
кухињске елементе. Код њих је посебно важно да имају добру циркулацију околног
ваздуха.Aутоматским радом фрижидера управља термостат.
1.2. Комбиновани фрижидери
Комбиновани фрижидери увек имају ознаку са четири звездице.

Комбиновани фрижидери су расхладни уређаји са два температурна простора. Један
простор, фрижидерски, са температуром од 0° - 8 °C намењен је за чување свежих
намирница, а други простор, замрзивачки, са температуром нижом од -18 °C намењен је за
замрзавање свежих намирница и за дугорочно чување замрзнутих намирница.
Сваки температурни простор има своја подесива
врата која обично имају могућност да се отварају
лево и десно. И једна и друга врата имају заптивну
гуму са магнетом.
У фрижидерском делу комбинованих фрижидера
постављен је плочасти испаривач на задњој страни
кућишта при врху горњег дела расхладног простора.
Испаривач може да буде "заливен" (не види се) или
је видљив. Отапање испаривача врши се аутоматски
-ваздухом из хлађеног простора или електричним
грејачем. Вода са испаривача сакупља се у посебно
дизајнираном каналу који је одводи ван кућишта у
посуду на компресору или у посуду испод
кондензатора кроз коју пролази потисна цев.
У замрзивачком делу комбинованих фрижидера
постављен је испаривач који већим делом покрива
површину замрзивачког простора. Испаривач може
да буде видљив са предње стране, док му је задња страна заливена изолацијом. Такође,
постоје и изведбе где се испаривач уопште не види, односно где је испаривач постављен
између изолације и унутрашње површине замрзивачког дела кућишта. Око отвора врата
замрзивачког дела у изолацији кућишта обично је постављен "намотај против росе" или
електрични грејач (ређе). Изолација замрзивачког дела комбинованих фрижидера увек је
дебља од изолације фрижидерског дела уређаја.
Површина испаривача у фрижидерском простору много је мања од површине испаривача
у замрзивачком простору чиме је и омогућена одговарајућа температура у сваком
простору.
Сонда термостата код комбинованих фрижидера увек је монтирана на фрижидерском
испаривачу, а сам термостат је постављен у фрижидерском простору.
Зависно од произвођача комбинованог фрижидера, замрзивачки део може да буде изнад
фрижидерског дела или обрнуто.
Запремина замрзивачког простора никад није већа од запремине фрижидерског простора.
Код комбинованих фрижидера "експанзија" расхладног флуида може да почиње или у
замрзивачком или у фрижидерском испаривачу, што зависи од конструктивног решења.
Фрижидерски простор осветљава се сијалицом коју укључује прекидач када се отворе
врата. Сијалица са сијаличним грлом, прекидач и термостат обично се налазе у
заједничком пластичном кућишту.

1.3. Kомбиновани фрижидери тipa NO FROST са принудном циркулацијом
Највеће могућности за интензивније

измењивање топлоте поседују НO FROST
комбиновани фрижидери типа
(NO FROST) са принудном циркулацијом
ваздуха у коморама за хлађење.
Фрижидери овог типа могу бити са две
или више комора. Код њих ваздух у
коморама се покреће помоћу вентилатора
и креће се по ваздушним каналима,
одакле одлази тачно у одређене зоне за
хлађење.
1. Комора - ваздух се креће и пролази кроз
отвор одозго, али пре тога детаљно је
очишћен од влаге. То се остварује помоћу једног ваздушног ребрастог охлађивача са
нижом температуром одакле уз помоћ влаге се отапа, гомила се и скупља на задњем зиду
фрижидера. То је тип ,, NO FROST " - без залеђивања
2. Ниско температурна комора - у њој температура је константно ниска око 0°C, а
влажност је доста висока.
3. Средње температурна комора - има услове сличне средњотемпературној комори
нормалног фрижидера. У њој средња температура је 4 - 8°C.
Нови елемент је регулисање влажности са специјалним филтером.
Циљ је да се распаковане намирнице сачувају што дуже времена и сачувају свежину.
4. Високо температурна комора - са температуром од 8-12°C. Ти услови су одговарајући за
одлагање намирница као што су: путер, сир, вино и сл.
Код ових фрижидера у свим набројаним коморама ваздух се удувава одозго, обилази
намирнице и тако се загрева, и поново се подиже на горе поред врата, како би испод ниско
температурне коморе усисао помоћу вентилатора хладан ваздух. Он иде принудно кроз
два канала према комори за замрзавање и према другим коморама али влажан ваздух се не
меша са овим који иде из ниско температурне коморе. Предност принудне циркулације
ваздуха је тачније одржавање температуре и аутоматско отапање. Недостатак је често
кварење вентилатора.
Отапање оваквих испаривача је обично аутоматски, а може да буде топлим гасом или
помоћу електричних грејача.Код отапања т.зв. топлим гасом прегрејана пара из
компресора се, уместо у кондензатор. помоћу магнетног вентила, потискује на улазу у
испаривач. Испаривач се тада загреје и иње се отопи. У другом случају електрични
грејачи увуку се у ламеле паралелно са цевима. Приликом отапања прекине се хлађење, а
укључе се грејачи. У оба случаја отаиање мора да се прекине на време чим се иње отопи, а
да температура у просторији што мање порасте.
Комбиновани фрижидери могу да буду изведени са Н, ST или Т климатском класом, ако

су самоотапајући, а ако се испаривач у фрижидерском простору отапа са електричним
грејачем онда могу да буду са SН, Н, ST или Т климатском класом.
Ради нивелисања положа уређаја, комбиновани фрижидери имају подесиве ножице
монтиране на доњој страни кућишта уређаја.
На задњој страни уређаја налази се кондензатор и радни простор компресора.
Постоје и уградни комбиновани фрижидери и за њих је посебно важно да имају добру
циркулацију ваздуха око кондензатора и компресора.
Aутоматским радом комбинованог фрижидера управља термостат.

1.4. Вертикални замрзивачи
Вертикални замрзивачи постоје са ознаком са три или четири звездице. Замрзивачи

означени са три звездице у ствари су "конзерватори". Они су намењени за чување
намирница на температури -18 °C које су већ индустријски замрзнуте. У њима није
препоручљиво замрзавање намирница, јер нису пројектовани за ту намену. Код нас се
ретко користе у домаћинствима. Вертикални замрзивачи означени са четири звездице
намењени су и за замрзавање свежих намирница и за ту сврху имају посебан део у горњем
делу хлађеног простора.
У односу на испаривач постоје разне изведбе вертикалних замрзивача. Основна подела је
на вертикалне замрзиваче са видљивим или са
"заливеним" испаривачем.
Испаривачи који се виде у хлађеном простору могу да
буду изведени као алуминијумски плочасти
испаривачи у облику "чешља" (гледано са стране).
Између две плоче смештена је фиока у облику жичане
корпе са пластиком или прозирним стаклом са предње
стране. У односу на унутрашњу запремину замрзивач
је опремљен са различитим бројем фиока.
Други тип испаривача који се види у хлађеном
простору су цевни испаривачи направљени од
челичних никлованих цеви, а изведени су тако да
служе као полице На њих односно на полице могу
директно да се одлажу намимице, а могу да буду и са
жичаним корпама. Код овог типа испаривача горња
полица је обавезно затворена и има врата (поклопац),
а служи за "брзо" замрзавање свежих намирница.
Испаривачи који се не виде, "заливени" испаривачи,
могу да буду типа "цев на плочи“ или плочасти
алуминијумски испаривачи. Они су уграђени у
кућишту између изолационе и унутрашње површине
замрзивачког простора.
Вертикални замрзивачи са предње стране имају једна
подесива врата која обично имају могућност да се
отварају лево и десно. Врата имају заптивну гуму са
магнетом.
И ови расхладни уређаји имају подесиве ножице за
нивелисање положаја и кондензатор са задње стране
кућишта уређаја. Такође, са задње стране кућишта
уређаја налази се радни простор компресора.
Вертикални замрзивачи имају тастатуру (контролну
таблу) на предњој горњој страни уређаја. Постоје
тастатуре у разним изведбама и са различитим
функцијама.
Око отвора врата у изолацији кућишта обично је
постављен "намотај против росе" (ретко електрични
грејач).Отапање испаривача код вертикалних замрзива врши се ручно, односно
искључењем уређаја из рада.
Постоје и уградни вертикални замрзивачи (обично мање запремине), односно вертикални
замрзивачи који су предвиђени за уградњу у кухињске елементе.
Вертикални замрзивачи могу да буду изведени са SН, Н, ST или Т климатском класом.

Aутоматским радом вертикалног замрзивача управља термостат.

Предност вертикалних замрзивача у односу на хоризонталне је та што у просторији
заузимају мање места и што су намирнице прегледније и лакше доступне због стављања у
корпе или на полице. Недостатак им је што услед престанка рада из било којих разлога у
хлађеном простору температура брже расте у односу на хоризонталне замрзиваче. Као
последица, после неког времена, долази до цурења воде из уређаја.
1.5. Xоринзонтални замрзивачи
Хоризонтални замрзивачи постоје са ознаком три или четири звездице. Замрзивачи

означени са три звездице у ствари су "конзерватори". Они су намењени за чување
намирница на температури -18 °C које су већ индустријски замрзнуте. У њима није
препоручљиво замрзавање свежих намирница, јер нису пројектовани за ту намену. Код
нас се ретко користе у домаћинствима. Хоризонтални замрзивачи означени су четири
звездице намењени су и за замрзавање свежих намирница и за ту сврху имају посебан
преграђени део за "брзо" замрзавање.
У хоризонталне замрзиваче уграђују се
испаривачи типа "цев на плочи" или "цев на
лиму". Цеви (цевна змија) се не виде јер се
налазе између плоче (лима) и изолације
кућишта. Cеви могу да буду челичне,
алуминијумске или бакарне.
Хоризонтални замрзивачи са горње стране имају
једна врата на подесивим носачима (шаркама).
Сваки носач има опругу чија је улога да задржи
врата у отвореном положају. Врата имају
заптивну гуму, али без магнета.
Унутрашњи простор хоризонталних замрзивача
осветљава се сијалицом. Сијалично грло са
сијалицом смештено је на унутрашњој страни
врата. Сијалицу укључује прекидач смештен у
сијаличном грлу чије контакте спаја куглица када
се врата подигну, односно отворе.
Хоризонтални замрзивачи имају тастатуру
(контролну таблу) на предњој страни при дну
кућишта. Постоје тастатуре у разним изведбама и
са различитим функцијама.
И ови расхладни уређаји имају подесиве ножице
за нивелисање положаја уређаја.
Отапање испаривача код хоризонталних
замрзивача врши се ручно, односно искључењем
уређаја из рада.
Кондензатор код хоризонталних замрзивача
налази се са задње стране уређаја и може да буде
спољни или заливен у кућиште.
Хоризонтални замрзивачи који имају запремину
унутрашњег простора преко 500 литара обично имају кондензаторски агрегат (компресор,
кондензатор и вентилатор).Хоризонтални замрзивачи могу да буду изведени са SН, Н, ST
или Т климатском класом. Aутоматским радом хоризонталног замрзивача управља
термостат.Предност хоринзонталних у односу на вертикалне је та, што се приликом
отварања врата хоринзонталног замрзивача хладан ваздух задржава у хладном простору.

2. РАХЛАДНИ ЦИКЛУС ФРИЖИДЕРА
1. течност расхладног флуида (R-12 или R-134а) улази у испаривач

2. Течност испарава у испаривачу одузимајући топлоту околини.
Пару одсисава компресор преко усисног вода.
3. У компресору пара се сабија на високи притисак, а при томе јој се повећава
температура. Пара струји кроз потисни вод у кондензатор.
4. У кондензатору пара под високим притиском и високом температуром одаје
топлоту околном ваздуху и кондензујесе у течност. Течност се види при дну
кондензатора.
5. Течан расхладни флуид одатле тече кроз филтер сушач и капиларну цев,
која је у додиру са усисном цеви (или је у њој) чинећи тако регенеративни измењивач
топлоте.
6. Топла течност пролази кроз капилару. Део топлоте течности предаје се хладној пари из
усиса. Пара се незнатно прегрева, а течност се додатно потхлађује. У капилари течности
се смањи притисак кондензације на притисак испаравања. Из ње излази течност са мало
паре, која је настала да би се течност охладила са температуре кондензације на
температуру испаравања.
3.4. Шема кућног

компресорског
уређаја
1 – компресор,
2 – кондензатор,
3 – филтер-сушач,
4 – капиларна цев,
5 – испаривач,
6 – потисни вод

3. РAСХЛAДНИ ЦИКЛУС КОМПРЕСОРСКОG УРЕЂAЈA
3.1. Добијање непрекидног хлађења у кружном процесу

Aко се течном расхладном флуиду (расхладном средству) доводи топлота из околине он
ће почети да испарава, ако су задовољени услови притиска и температуре. У другом
сличају, ако се расхладни флуид доведе у такво стање да му температура буде нижа од
температуре околине, он ће такође почети да испарава. Нижа температура расхладног
флуида од температуре околине изазваће да расхладни флуид "узима" топлоту из околине,
односно топлота ће спонтано са околине да пређе на расхладни флуид. У оба случаја
околина постаје хладнија. Околина може да се хлади непрекидно само ако расхладног
флуида има у бесконачно великој количини. Aко га има у ограниченој количини и има
температуру нижу од околине и под одређеним је притиском, расхладни флуид ће да
хлади околину само дотле док га има, тј. док сав не испари.
Aко је околина затворени ограничени простор, нпр. комора која треба да се хлади, и ако
се расхладни флуид као лако испарљива течност налази у уређају у коме ће да испарава, тј.
испаривачу и ако расхладни флуид има нижу температуру од простора у комори, доћи ће до
његовог испаравања. Расхладни флуид у испаривачу ће да испарава све док се
температура у комори не спусти до температуре испаравања. Тада долази до престанка
испаравања, пошто нема разлике у температурама између испаривача и коморе. Aко нема
разлике температура, нема ни преласка топлоте. Значи испаривач, односно расхладни
флуид, више не може да узима топлоту из коморе. Да би расхладни флуид, који је сада у
парном стању, поново био способан да изврши одређени расхладни ефекат мора на неки
начин да се врати у првобитно стање. Односно, мора да се ослободи топлоте коју је узео
у комори.
Познато је да пара може да се ослободи топлоте у процесу кондензовања. Уређај у којем
ће расхладни флуид у парном стању да се кондензује, тј. кондензатор, мора да се постави
изван коморе која се хлади. Испаривач и кондензатор морају да се повежу цевима. Сада се
јављају два проблема. Први, како да расхладни флуид из испаривача дође у кондензатор?
И други, како да се расхладни флуид кондензује (да се ослободи топлоте) када има
температуру нижу од температуре околине? Оба проблема се решавају са компресором.
Компресор се поставља између испаривача и кондензатора и то тако да из испаривача
усисава пару расхладног флуида, а да у кондензатор потискује пару расхладног флуида.
Даље, компресор ће да реши и други проблем, тако што ће сабијањем (компресијом) пару
расхладног флуида да доведе на виши притисак, односно вишу температуру.
Компресор да би радио мора да троши енергију. Део те енергије преко механичког
рада, тј. компресије предаје се расхладном флуиду. Дакле, расхладни флуид ће да преузме
додатну количину енергије, односно додатну количину топлоте. Пошто је сада пара
расхладног флуида у кондензатору, а налази се на вишој температури од температуре
околине, долази до спонтаног прелаза топлоте. Пара расхладног флуида предаје топлоту
околини и на одређеној температури се кондензује у течни расхладни флуид. Течни
расхладни флуид у кондензатору има исти притисак као сабијена пара на излазу из
компресора. Кондензовани расхладни фиуид због стања високог притиска и високе
температуре под којима се налази, није погодан за испаривање. На вишим притисцима
потребна је мања количина топлоте за испаравање. У пракси је пак потребно да се из
хлађеног простора одведе што већа количина топлоте. Значи расхладни флуид би требао да
буде на нижим притисцима. Такође, проблем представља и што је температура расхладног
флуида на излазу из кондензатора већа од температуре у комори која се хлади.
Притисак и температура флуида могу да се снизе у процесу пригушивања. Зато се између
кондензатора и испаривача поставља капиларна цев као пригушни елеменат. Течни
расхладни флуид на излазу из капиларне цеви и на улазу у испаривач, има низак
притисак и ниску температуру. Дакле, сада се расхладни флуид у испаривачу налази на

нижој температури од температуре коморе и опет је способан да изврши одређени

расхладни ефекат, односно да преузме одређену количину топлоте из коморе и тако је
охлади.
Јасно је да се на овакав начин процес вратио на почетак. Тако је добијено непрекидно
хлађење у кружном процесу.
3.2. Елементи и процес хлађења компресорског уређаја
Компресорски уређај за хлађење ради на принципу компресионог расхладног циклуса са

паром. Овај циклус у основи се састоји од промена агрегатног стања расхладног флуида,
компресије и пригушивања расхладног флуида.
Основни елементи компресорског расхладног уређаја:
 компресор - врши усисавање расхладног флуида нижег притиска и сабијање
(компресију) истог на виши притисак;
 кондензатор - мења агрегатно стање расхладног флуида, из паре у течност,
предајући при томе топлоту околини;
 капилама цев - пригушивањем снижава притисак расхладног флуида, са притиска
кондензације на притисак испаравања;
 испаривач - мења агрегатно стање расхладног флуида, из течности у пару,
узимајући при томе топлоту околини (комори за хлађење).
Ови основни елементи су међусобно повезани у затворено кружно коло са цевима, кроз
које циркулише расхладно средство. Као расхладно средство користи се нека лако
испарљива течност, па је радни циклус у ствари, расхладни циклус са паром.
Компресор из испаривача усисава расхладни флуид у гасовитом стању под одређеним
притиском, сабија га на виши притисак и шаље у кондензатор. У кондензатору расхладни
флуид је у облику паре, предаје топлоту околном ваздуху и мења своје агрегатно стање,
тј. кондензује се у течност. И даље расхладни флуид има високи притисак, односно има
притисак сабијања компресора, односно има притисак кондензације. Даље из
кондензатора расхладни флуид у течном стању пролази кроз капиларну цев. Капиларна
цев пригушивањем снижава притисак течном расхладном флуиду. Течни расхладни
флуид сада има низак притисак, односно има притисак испаравања, односно има усисни
притисак компресора. Течни расхладни флуид под таквим притиском улази у испаривач.
У испаривачу течни расхладни флуид узима топлоту околном ваздуху (комори за
хлађење) и мења своје агрегатно стање, тј. испарава. Расхладни флуид је сад у гасовитом
агрегатном стању, односно у парном стању, а и даље под истим притиском. Из испаривача
компресор усисава пару ниског притиска, сабија је на високи притисак и шаље у
кондензатор.

PVP - пара високог притиска

TVP - течност високог притиска
TNP - течност ниског притиска
PNP - пара ниског притиска
1. Усисни притисак (притисак испаравања) 4. Потисни притисак (притисак кондензације)
2. Температура паре на потису 5. Прегревање
3. Температура кондензације 6. Температура паре на усису
Основни компресорски расхладни уређај са мерним тачкама
Као што се примећује, расхладни флуид, након што је извршио одређени расхладни
ефекат (комора за хлађење је хладнија), вратио се у првобитно стање, чиме је кружни
процес затворен. Дакле, објашњени расхладни циклус је кружни радни процес.

4. КОМПРЕСОРСКИ РAСХЛAДНИ СИСТЕМ
Сваки компресорски расхладни систем састоји се од следећих карактеристичних

елемената: компресора, кондензатора, испаривача, филтер дехидратор, капиларне цеви и
расхладног флуида.
4.1. Компресор
Компресор је основни саставни елемент расхладног система чији се рад заснива на

промени притиска расхладног средства и његовог агрегатног стања. Компресор усисава
паре расхладног флуида из испаривача кроз усисну цев, сабија и потискује је кроз потисну
цев према кондензатору.
Компресор је херметички затворен у заједничком кућишту с погонским електромотором,
амортизером и уљем за подмазивање , то значи да је заварен и да се може отворити једино
сечењем.
3.5. Херметички компресор

Кућиште компресора са спољне стране има носаче за монтирање, прикључак
електромотора, кратке цеви за везу са расхладном инсталацијом и налепницу или плочици
са подацима. Aко је кућиште са три цеви, једна је усисна -веза компресора са
испаривачем, друга је потисна -веза компресора са кондензатором и трећа је радна или
сервисна цев. Aко је кућиште са пет цеви, поред наведене три, преостале две цеви су
крајеви петље која се налази у уљу на дну компресора. Петља је намењена за хлађење уља,
односно за хлађење компресора.
Налепница или плочица на кућишту компресора може да садрже следеће податке: назив
произвођача компресора, ознаку типа компресора, подручје примене, за који расхладни
флуид је компресор намењен, за који мрежни напон и фреквенцију је компресор
направљен, податак о количини уља, серијски број, итд. Сваки произвођач компресора у
својим каталозима компресора објашњава значење података са налепнице или плочице.
Неки произвођачи компресора на кућиште компресора стављају и додатне налепнице са
ознакама расхладног флуида за који је компресор направљен да ради.

Вратило компресора и електромотора у херметички затвореним компресорима је

заједничко. Вратило је постављено вертикално на клизним лежиштима. Шупље је из
разлога подмазивања компресора и зато је доњи део вратила зароњен у уље. Вратило
служи као трасмисиони елеменат електромотора. Обично је конструкцијски решено да
коморесор има коленасто вратило, и то само са једним коленом због типа компресора
(једноцилиндрични) који се уграђује у кућне фрижидере и замрзиваче. Такође, постоје и
компресори у којима се уместо колена на вратилу примењује ексцентар.
Клипњача је веза између вратила и клипа. Она је великом песницом везана за коленасто
вратило или ексцентар, а малом песницом за клип. Клипњача има улогу да обртно кретње
вратила претвори у праволинијско кретање клипа.
Клип, који је без прстенова, својим праволинијским кретањем у цилиндру, наизменично
усисава и сабија пару расхладног флуида.

4.2. Кондензатор
Код кућних расхладних уређаја користе се кондензатори са ваздушним хлађењем.

Најчешће се ради о ваздушном хлађењу са природном циркулацијом. Овакви
кондензатори се постављају на задњој страни расхладног уређаја. Израђени су у облику
цевне змије са ламеластим ребрима или ребрима од лима или жице. Један од типова
кондензатора малих димензија је лиснато-цевни кондензатор. Израђен је од две
алуминијумске плоче на којима се специјалном бојом уцртају канали, после чега се, још
врући, ваљају да се не заварена места заваре. Затим се листови растављају водом под
притиском и тако се створе канали. Ови кондензатори су релативно јефтини и имају висок
коефицијент пролаза топлоте.
Кондензатори са принудним ваздушним хлађењем (помоћу вентилатора) уграђују се у
неке типове кућних замрзивача. Постављају се у простор предвиђен за смештај
компресора.
Основни задатак кондензатора је што ефикасније одвођење топлоте у околни простор
(због тога треба да има што већу површину).
Због одавања топлоте расхладно средство мења агрегатно стање (пара се претвара у
течност), тј. пара средства за хлађење се кондензује (као и водена пара).
За ефикасан рад кондензатора важно је да површина увијек буде чиста, јер нечистоћа
делује као топлотни изолатор.
Стога је кондензатор потребно повремено очистити, што је најлакше учинити усисивачем.
3.7 а) са ламеластим ребрима б) са ребрима од жице ц) са ребрима од лима
4.3. Испаривач
Испаривач је елемент расхладног система у којем расхладно средство испарава (кључа), а

топлота потребна за испаравање одузима се из околине (унутрашњости фрижидера) и тако
га расхлађује.
Дакле, испаривач има супротну функцију од кондензатора.
Испаривачи се израђују варењем два листа нерђајућег челика са упресованим каналима,
врућим ваљањем два листа алуминијума са накнадним хидрауличним ширењем канала
или од самих цеви обложених лимом са обе стране. Испаривачи за обичне фрижидере се
праве у облику слова U, слова О или у облику равне плоче, док се код кућних замрзивача
цевна змија испаривача поставља на унутрашњој површини зида расхладног сандука или
је испаривач направљен тако да држи фиоке са замрзнутом храном (вертикални
замрзивач).Отапањем леда и иња врши се овлаживање просторије које побољшава услове
конзервације хране.
Вода настала отапањем слива се у посуду испод испаривача или у одговарајући канал,
након чега се вода кроз црево одводи у посуду изнад компресора, где испарава. У
фрижидерима с одељком за ниске температуре испаривач има, гледано с предње стране,
облик слова U, а у неким је моделима спојен и с горње стране. Са задње је стране обично

затворен алуминијском плочом, а с предње пластичним враташцима да би се омогућило

постизање што ниже температуре.
У фрижидерима без одељка за замрзавање испаривач је плочаст и смештен вертикално уз
задњу страницу ормара
У двовратним фрижидерима уграђени су испаривачи у оба простора (у комори за ниске
температуре – по површини страница , а у простору за чување свежих намирница -
вертикални, уз задњу страницу).
3.8. Неки облици испаривача
4.4. Филтер-сушач
Филтер-сушач за кућне фрижидере и замрзиваче састављен је од филтера и сушача који

заједно чине једно бакарно тело цилиндричног облика са прикључцима за улаз и излаз
расхладног флуида. Улаз филтера-сушача обично има отвор већег попречног пресека у
односу на излаз. Aко су отвори исти, смер стрелице на кућишту филтера-сушача показује
потребан смер протицања расхладног флуида.
Намена филтера је да спречи да честице металног порекла (прашина од ливеног гвожђа,
рђа, разне љуске, опиљци челика, бакра и месинга), да честице наслага оксида и да разне
друге прљавштине (муљ, лак, карбонски прах) запуше делимично или потпуно капиларну
цев или да доспеју у радни простор компресора и да изазову оштећења.
Филтер у филтеру - сушачу чине метално сито и метална мрежица. Сито је постављено на
улазу у филтер-сушач (из правца кондензатора) има величину отвора од 1,5-2 мм.
Мрежица је постављена на излазу из филтера-сушача (ка испаривачу) и има величину
отвора око 0,1 мм.
Намена сушача је да апсорбује влагу и киселине из расхладног флуида које циркулишу
кроз инсталацију. Сушач садржи средство за сушење (дехидратор) које не сме да утиче на
хемијски састав уља или расхладног флуида. Избор дехидратора зависи од типа
расхладног система и препорука произвођача компресора, расхладне течности и уља које
се користи.
1. улазно сито, 2. дехидратор, 3. излазно сито-мрежица, 4. сервисна цев

Под а) је најједноставнији филтер сушач. То је једна бакарна цев којој су крајеви сужени,
за тврдо лемљење цеви из кондензатора са једне и капилара са друге стране. Између два
филтера, у облику металног сита, налази се зеолит у блику гранулица пречника 1,5 до 2
мм. Он се уграђује иза кондензатора у нов уређај и сваки пут када се мења компресор и
евентуално ако се филтер сушач запуши.
Под б) је исто за кућне хладњаке, али се он рзликује само по сервисној цеви. Овакав
филтер сушач је нешто скупљи, али је корисстан при вакумирању. На сервисну цев
прикључи се једно црево, на друго на сервисну цев на компресору. Тако се инсталација
боље вакумира, а могу да се истовремено контролишу притисци кондензације и
испаравања.
Најчешће употребљивани типови дехидратора у сушачима су : силикагел, зеолит или

молекуларно сито.
Материјал за апсорбовање влаге има способност регенерације која се постиже загревањем,

мада је то понекад отежано због присуствауља. И најмања количина влаге у расхладном
средству узрокује залеђивање отвора капиларне цеви, а тиме и прекид процеса хлађења.
Код сваког отварања система пожељно је мењати филтер дехидратор.
У филтер сушач брзина струјања треба да је мала да би се остварио бољи контакт флуида
и са средством за сушење. Fилтер сушачи стављају се обично у течни вод. Када
електромотор херметичких и полухерметичких компресора прегори у усисни цевовод
уграђује се т.зв. "burn-out" сушач за отклањање киселине. Након смањења киселине сушач
филтер се мора уклонити. Сви сушачи више упијају влагу при нижим температурама. Због
тога се може десити да се из њих врати влага у инсталацију ако почне да ради на вишој
температури него што је раније била. Потребно је да се филтер сушач уграђује што ближе
пригушном органу. Када је сушач у току рада хладан, роси или се на њему хвата иње; то је
знак да је запушен и тада га треба мењати.
Задатак капиларне цеви је да пригушује расхладно средство између кондензатора и

испаривача. Капиларна је цев врло једноставни пригушни вентил између дела расхладног
система високог притиска (кондензатора) и дела система ниског притиска (испаривача).
То је обична танка цев, најчешће бакарна, одређене дужине и има изглед дебље жице.
Степен пригушења зависи од дужине и од унутрашњег пречника капиларне цеви. Aко је
капиларна цев дужа, добијају се нижи притисци испаравања, и обратно.Дужина капиларне
цеви се одређује експерименталним путем или на темељу већ постојећих искустава. При
проласку расхладног средства кроз ту цев малог пречника нагло пада притисак и
температура. На излазу из капиларе притисак расхладног средства једнак је притиску у
испаривачу. Када компресор прекине рад, кроз капиларну цев се изједначе притисци у
кондензатору и испаривачу. Код капиларне цеви је онемогућена било каква регулација
пригушивања.
Сви описани елементи компресорскога расхладног система међусобно су спојени цевима
и тако чине затворени термодинамички систем.
4.6. Расхладно средство
Расхладно средство (флуид за хлађење) омогућује процес хлађења променом свог

агрегатног стања у кружном току кроз расхладни систем.
Свако расхладно средство мора удовољити неким захтевима:

- треба да има велики топлотни капацитет,

- за његово компримовање мора се трошити што мањи рад,
- мора постизати што већи расхладни ефекат,
- не сме хемијски штетно деловати на материјале од којих је израђен расхладни
систем ,
- не сме бити штетно за здравље и квалитет намирница,
- треба имати свој мирис.
Fреони су угљоводоници којима су неки атоми угљеника (C) и водоника (H) замењени
атомима флуора (F)или хлора (Cl).Основне сировине за производњу фреона су : метан,
етан, пропан, бутан.
То су врло стабилна једињења, која не делују на остале материјале, изузев на природну
гуму, магнезијум и његове легуре, и то само у присуству влаге.
Ови расхладни флуиди нису отровни, нису запаљиви и не делују штетно на намирнице.
Тек при већим концентрацијама фреона осећа се пријатан, сладуњав мирис. Fреон је
опасан по здравље само у присуству отвореног пламена, јер се разлаже на отровне
продукте (између осталих настају и мање количине фозгена). Концентрација фреона у
околини тешко се примећује, јер фреон готово и нема мириса (осети се тек након
концентрације веће од 20% у околном ваздуху). Иначе, знакови тровања организма
појављују се тек након 30% запреминског учешћа у околини. Истицање фреона из
инсталације открива се халоген лампом, чији пламен мења боју у близини места на којем
истиче гас. Код мањих уређаја, место истицања се открива специјалним електронским
апаратом велике осетљивости. Такође се може користити и сапуница тамо где се може
прићи месту цурења.У ауто индустрији се користи ултравиолетни флуоросцентни
детектор.
3.10. Електронски 3.11. Ултравиолетни флуоросцентни 3.12. Испитивање

детектор детектор сапуницом
Фреонске инсталације су осетљиве на влагу. Ови флуиди слабо растварају воду, па се у

пригушним вентилима или капиларним цевима ствара лед, што представља проблем. Вода
изазива и корозију, па је неопходно, пре пуњења пажљиво осушити комплетно
постројење. Обавезно је и постављање сушача, и то у течни цевовод испред пригушног
вентила.
Раније се сматрало да је проналаском фреона коначно добијeн скоро идеалан расхладни
флуид, јер уз одличне термодинамичке особине, безбедно руковање и експлоатацију, није
примећен ниједан крупнији недостатак. Међутим,
однедавно је установљен њихов погубан утицај на слој озонског омотача око Земље, који
нас штити од ултравиолетних зрачења. Иако мањи део количине фреона у атмосфери
потиче из расхладних инсталација, у будућности је њихова примена у овој области доста
неизвесна.
Иначе у расхладној се техници употребљава више врста фреона (нпр. R12, R134а, R22, ,
R5О2, R600а)

Фреон 12 (CFC)има веома широку примену. Због мале топлоте испаравања најчешће се
користи у малим постројењима, као што су: кућни фрижидери, комерцијални уређаји за
угоститељство и трговину, компресорски уређаји за хлађење на транспортним средствима
итд. Употребљава се и у већим постројењима са центрифугалним компресорима.У
компресорима се налази минерално уље.
Фреон 22 (HCFC)има за око 60% већу специфичну запреминску расхладну способност.
По својим особинама сличан је амонијаку, али је скупљи. Овај флуид се користи у
климатизацији, у бродским уређајима за хлађење, у нискотемпературним расхладним
постројењима и свуда где треба смањити димензије апарата за измену топлоте који раде са
фреоном 12.
Фреон 134а је расхладни флуид типа HFC. Он је развијен да бизаменио еколошки штетан
R12. R134а је незапаљив и неотрован. R134а има тачку кључања -26,1 °С на атмосферском
притиску. Његова самозапаљивостнастаје при температури 770 °С. Термодинамичке
особине су му нешто лошији од особина R12. R134а не може да се примењује са
минералним уљима која се користе код компресора са R12, већ у компресорима мора да
буде синтетичко уље типа полиол естер, односно на компресору мора да стоји ознака да је
за R134а. Инсталација се и конструкционо разликује од оне за R12, кондензатор и
испаривач треба да буду за 30 % већи за исти капацитет компресора, сушач филтер терба
да буде предвиђен за R134а, за 30% мањи цевоводи и за 30% већи регулациони орган.
Фреон 502 је смеша фреона 22 и фреона 115. Има већу специфичну запреминску
расхладну способност и нижу температуру на крају сабијања од фреона 22. Користи се у
компресорским расхладним машинама у прехрамбеној индустрији, у комерцијалним
уређајима за чување и излагање намирница у трговини, коморама за чување сладоледа .
Фреон 600а, Расхладни флуид R-600а или изобутан је 99,5% чисто засићено
угљоводонично једињење. R-600а је лакоиспарљива, безбојна и без мириса течност.
Кључа при нормалном атмосферском притиску на -11,6°C. Тежи је од ваздуха. Није
токсичан при нормалној употреби. Изобутан има пуну хемијску компатибилност са свим
уобичајеним расхладним уљима: минералним, AB, AB/M, POE, PAG. Само уља на бази
силицијума или силиката не би требала да се користе са изобутаном. Расхладни флуид
R-600а користи се у новим системима.
За компресорске расхладне системе у фрижидерима за домаћинства као средство за
хлађење најчешће служи расхладно средство фреон R12, R134а, R600а.
Fреон R12 је безбојан, слабог мириса, није запаљив, а радни му је притисак повољан. То
средство може истећи из расхладног система и кроз најмање рупе кроз које иначе ваздух
или амонијак у истим условима не може истицати.
Зато је потребно беспрекорно заптивање свих спојева између елемената система те
њихова апсолутна непорозност.
Gасовити фреон 12 тежи је од ваздуха око 35 пута, није проводник електрицитета, није
агресиван према бакру и бакарним легурама, у додиру с влагом узрокује корозију
стварањем хлороводоничне киселине. Због агресивности према цинку и његовим легурама
те елементе треба потпуно искључити при употреби фреона.
Међународна ознака тог расхладног средства је R12, а немачка Frigen 12.
Количина фреона R12 у расхладном систему зависи од капацитета и конструктивном
извођењу фрижидера. Например, у једном фрижидеру капацитета 150 литара с одељком за
смрзавање има 100 г фреона R12, а у фрижидеру истог капацитета, али без одељка за
ниске температуре, има само 60 г фреона R12.
Истовремено, у једној варијанти двовратног фрижидера капацитета 185+65 литара има
180г расхладног средства.
Податак о количини расхладног средства за већину фрижидера наведен је на плочици,
заједно с осталим подацима на полеђини апарата.
За пуњење расхладног система средством за хлађење при евентуалној интервенцији

потребан је специјални уређај за вакуумирање и пуњење, одговарајући испитни и мерни

инструменти те остали прибор и помагала за тај захват.
Запремина течног фреона R12 зависи о температури на којој се налази, што треба имати
на уму при руковању тим средством. Например, при температури околине +20°C
специфична запремина фреона износи 0,753 l/kg, а на температури +30°C специфична
запремина износи 0,775 l/kg. Фреон R12 испоручује се и транспортује у челичним боцама.
5. ЕЛЕКТРИЧНИ СИСТЕМ ФРИЖИДЕРA
У овом поглављу детаљније ће се описати електрични систем кућног компресорског

фрижидера. Електрични систем кућног компресорског фрижидера чине ови елементи:
 електромотор,
 стартни релеј или PTC стартни склоп
 биметална заштита електромотора и
 термостат
Осим наведених, сваки фрижидер има и следеће (помоћне) делове: сијалицу за расвету
унутрашњости, микросклопку расвете, прикључни електрични вод (гајтан) и каблове
(жице) којима су електрични елементи повезани у јединствени систем.
Неки новији типови фрижидера имају и електрични грејач за одлеђивање испаривача
снаге око 20 W.
3.13. Шема електричних елемената компресорског хладњака : P – прикључница (клеме)којом су

елементи у прикључној кутији компресора повезани са осталим елементима инсталације,
М – прикључница електромотора, SR – стартни (помоћни)релеј, BR – биметални релеј,
ms – микросклопка, s – сијалица, Т –термостат

3.14. Сервисна шема херметичког компресора : 1-поклопац, 2-биметални прекидач, 3-клеме,

4-стартни релеј, 5,6,7-контактни прикључци
5.1. Електромотор
За погон компресора у фрижидерима за домаћинство служи једнофазни асинхрони

електромотор с кратко спојеним ротором. Електромотор је двополни (с једним паром
полова), што му омогућује брзину од око 2900 обртаја у минути.
Електрични намотај статора састоји се од две фазе, и то главне и помоћне (као и остали
једнофазни електромотори). С обзиром на то да су крајеви обе фазе међусобно спојени у
једној тачки, на прикључници су изведена три контакта намота статора (заједнички извод,
извод главне фазе и извод помоћне фазе).
Помоћна фаза укључена је у струјни круг само у тренутку покретања ротора, односно до
постизања називне струје електромотора.
Електромотор херметичког компресора се покреће помоћним (стартним)релејом.
Наиме, статор електромотора се састоји од намотаја помоћне фазе и главних намотаја.
За старт електромотора потребна је неколико пута већа струја.
Док ротор електромотора не постигне пуну брзину, електромотор узима из мреже
повећану струју која је највећа када је ротор у миру, тј. у тренутку његовог укључивања у
рад. Ова повећана струја из мреже, полазна струја, пролазећи кроз намотаје помоћног
(стартног) релеја изазива силу која је у могућности да подигне контакт овог релеја који
затвара коло помоћног намотаја електромотора
Услед овог ротор електромотора почеће да се окреће. Окретањем ротора, електромотору је
потребна све мања струја и када се достигне пун број обртаја, струја коју електромотор
узима из мреже биће, у зависности од оптерећења, приближно једнака номиналној
(називној) струји. Ова струја није довољна да држи затворен контакт помоћног релеја, он
се отвара и струја се усмерава на главни намотај статора електромотора, чиме је старт
завршен и успоставља се устаљени режим рада.
Ротор електромотора може се покретати и кондензатором (80 – 120mF) који се везује
паралелно са главним намотајем електромотора.
Биметални прекидач који има само један биметални елемент, а који се везује у коло
главног намотаја електромотора, штити електромотор од преоптерећења. Отпор главне и
помоћне фазе зависи о снази и осталим карактеристикама електромотора. За
оријентацију, отпор главне фазе износи од 12 до 20Ω, а помоћне фазе од 30 до 50 Ω. За
поједине типове електромотора вреди правило да је отпор помоћне фазе већи од

отпора главне фазе за 2 до 3 пута (најчешће). Ту релацију је добро знати при испитивању
исправности електричног намотаја мотора. Називна снага електромотора зависи о
капацитету и типу фрижидера, и креће се од 80 до 140 W. Електромотор је, заједно с
компресором, смештен у херметички затворено кућиште и с њим чини јединствени
функционални склоп.
Савремени електромотори у фрижидерима много су отпорнији према паду напона у
електричној мрежи него старији модели. Већина фрижидера несметано ради и при паду
напона и до15% од називног (220 V)
На слици је приказан један

електромотор у пресеку са
херметичким компресором.
Види се да је ротор мотора
на вратилу у чврстом споју.
Статор је причвршћен за
тело компресора. Још је
карактеристично да намотај
статора има у себи термичку
заштиту (3), која штити
намотај од превеликог
загревања. Хлађење
електромотора је помоћу
хладне паре из усиса. Види
се да је усис (5) постављен
изнад мотора тако да пара
струји кроз зазор између
ротора и статора на доле
према усису. Aко се појави и
која капљица у пари она се
задржи у малом одвајачу на
вратилу. На електричној
прикључници (4) су три
извода; један је заједнички
(C ="Common", на енгеском),
радни(R="Run"на енглеском)
и стартни (S="Start", на
енглеском). Код многих
херметичких компресора
заједнички прикључак С је
највиши, десни доњи је R, а
леви доњи је S. Неки пут је
означено на компресору где
је који прикључак, али у
сваком случају треба увек
обавити проверу при
спајању.
Електромотори са малим стартним моментом (LST мотори) користе се само у

компресорима који раде у расхладним системима са изједначавањем притиска између
кондензатора и испаривача приликом периода мировања. Изједначавање притисака

потребно је пре сваког стартовања. Стога се LST мотори (компресори) користе само у
расхладним системима са капиларном цеви. По начину стартовања и рада LST мотори се
деле на два типа:
- RSIR тип, индуктивни мотор са отпорним стартом , укључење и искључење стартног
намотаја вршисе струјним стартним релејом или PTC стартним склопом.
- RSCR тип, индуктивни мотор са отпорним стартом и радним кондензатором , стартовање
се врши искључиво са PTC стартним склопом.
- RSCR тип, индуктивни мотор са отпорним стартом и радним кондензатором , стартовање

се врши искључиво са PTC стартним склопом.
5.2. Конектор електромотора
Конектор (прикључак) електромотора је намењен да повеже електромотор са осталим

електричним елементима компресора. Конектор је херметички затворен и заварен за
кућиште компресора. Пинови конектора су изоловани стаклом од околног материјала. На
конектору постоје три пина и у литератури они се означавају на следећи начин:
R, M или P - радни (run) или главни (main);
S или A- стартни (start) или помоћни (auxiliary) и
C - заједнички (common).
У стварности, пинови на конектору компресора нису означени. Pин R је везан за почетак

радног намотаја, пин S је везан за почетак стартног намотаја, а пин C је везан за крајеве
радног и стартног намотаја и он је заједнички за оба намотаја.
Управо из разлога што пинови на конектору нису означени, добро је да се напамет зна
неколико могућих распореда пинова на конектору, који зависе од произвођача
компресора.
Aко није познат или се не зна напамет распоред пинова на конектору, распоред пинова
може увек да се одреди мерењем отпора између њих. Pошто није правило да стартни
намотај има увек већи отпор од радног намотаја, најбоље је да се сазнају вредности отпора
намотаја из каталога компресора. Отпор радног намотаја одређује пинове R и C, односно,
отпор радног намотаја се мери између R и C пинова. Отпор стартног намотаја се мери
између S и C пинова. Збир ова два отпора се добија мерењем између R и S пинова. На
основу ових мерења отпора лако се утврђује распоред пинова на конектору.
5.3.Стартни релеј
Стартни (помоћни) релеј има задатак да омогући покретање електромотора. Наиме

познато је да једнофазни електромотор без помоћне фазе не
може створити окретно магнетно поље.
Стартни се релеј састоји од намотаја и једнополне склопке, с
којом чини јединствени елемент, а смештен је у прикључну
кутију електромотора.
Rелеј се спаја на намотај електромотора између крајева
(извода) главне и помоћне фазе.
У тренутку укључења електромотора на извор напона
струјним кругом потече много већа струја од називне. Она
пролази кроз намотај релеја, изазива електромагнетну силу и
активира (затвара) склопку релеја, која тако и помоћну фазу
укључује у струјни круг. Након тога се ротор електромотора
почне окретати, а струја коју мотор »вуче« из електричне
мреже све се више смањује. Кад ротор електро мотора 3.16. Електрична шема стартног
достигне предвиђени број обртаја, струјним кругом потече релеја : еs : ел. намотај
потече називна струја која је и 10-так пута мања од струје стартног релеја, s - склопка

покретања (у тренутку укључења у мрежу). Та струја више није довољна да задржи

електромагнетску силу релеја, склопка (контакт) се отвори и искључи помоћну фазу
мотора из струјног круга. Зависно о снази и типу електромотора, струја покретања
најчешће износи од 7 до11 A, а називна струја од 0,6 до1,2 A.
На слици је приказан један струјни стартни релеј у

пресеку. Котва са покретним носачем кантаката клизи
по усправном стубу.
При стартовању, у електромагнету релеја, јачина струје
је велика и електромагнет повуче котву на горе и
успоставе се контакти, који укључе старнтни
намотај, слика под а).
Када се јачина струје у радном намотају смањи, она се
смањи и у електромагнету и котва пада на доле под
дејством опруге и сопствене тежине, када се
искључи стартни намотај ( на слици под б).
Слика приказује начин монтаже стартног релеја на

компресор. Види се да се релеј навлачи на прикључке
R и S. На С долази фаза или нула, али преко заштите
од преоптерећења (1), које треба да је притиснуто
лиснатом опругом на кућиште компресора.

PTC стартни склоп је намењен да укључи напајање и искључи напајање стартном намотају
у фази стартовања електромотора компресора. Састоји се од кућишта, полупроводника и
прикључака..
PTC стартни склоп је у основи полупроводник са позитивним температурним
коефицијентом (термистор са позитивним температурним коефицијентом отпора-
позистор). Особине овог полупроводника су такве да му се отпор веома мало ннења с
температуром до прорадне температуре, а код прорадне температуре јако нагло расте. До
промене отпора долази услед велике количине топлоте која се ствара протицањем струје
велике јачине кроз полупроводник. На прорадној температури отпор је толико велики да
кроз полупроводник протиче јако мала струја . Та струја је довољна само за стварање мале
количине топлоте која је потребна да би PTC склоп остао "топао".
У електрично коло компресора PTC се веже у серији са стартним намотајем.

Карактеристика PTC -а је да омогућава стартном намотају само ограничено време за
укључење. Aко стартовање не успе, стартни намотај неће доћи у ситуацију да се
преоптерети, односно прегреје, јер у свим случајевима PTC -у је потребно време да се
охлади пре поновног стартовања. Време потребно PTC -у да се охлади, довољно је време
да се охлади и стартни намотај. За стартовање са PTC -ом потребно је комплетно
изједначавање притисака између испаривача и кондензатора у периоду док компресор не
ради. Зато се PTC користи само за LST верзију електромотора. Период изједначавања
притисака код фрижидера је од 5-8 минута, а код замрзивача од 7-10 минута. Наведена
времена су довољна PTC -у да се охлади.
Још неке предности PTC -а:
- функционисање PTC -а не зависи од прекомерног напона или од поднапона;
- не прави сметње радио и ТВ уређајима, јер не варничи;
- нема трошења контаката;
- нема покретних делова;
- исти PTC може да се користи за различите типове компресора.

5.5 . Биметални релеј
Ова заштита се ставља са спољне стране на кућиште компресора

Задатак биметалног релеја јест заштита намотаја
електромотора од преоптерећења и евентуалног
прегоревања. То је, уствари, склопка у струјном кругу
главне фазе мотора која се активира (искључује) деловањем
повишене температуре на биметалну плочицу (помични
контакт) склопке. Биметални се релеј активира због протока
много веће струје од називне (и оне која настаје при покре-
тању мотора), односно због повишене температуре металног
кућишта компресора.
Деловање биметалног релеја може се чути при раду
фрижидера. Например, ако се након дужег рада
електромотора фрижидер искључи и одмах након тога
поново укључи окретањем дугмета термостата на нижу
температуру од постигнуте, из компресора може се чути 3.17. Ел. Шема биметалног релејa
карактеристични звук . а) у нормалном положају
У том се тренутку намотај мотора налази у струјном б) у положају након активирања
кругу, али се ротор неће почети окретати због искључења
биметалног релеја. Наиме, због претходног рада компресора постигнута је велика разлика
у притисцима усисне и потисне цеви компресора. Притисак на потисној страни агрегата у
тренутку покретања (активирања термостата) додатно оптерети електромотор. У том
тренутку струја покретања много је већа од струје предвиђене за активирање стартног
релеја и да није уграђена заштита, намотај би могао прегорети. Та струја протиче кроз
биметални релеј, загрева биметалну плочицу и тако прекида струјни круг. Све се то догађа
за само неколико секунди. У случају великог пада напона (за више од 15% од називне
вредности), струјним ће кругом протицати такође повишена струја, активирати биметални
релеј и тако заштитити намотај електромотора од прегоревања.
Биметални релеј искључује електромотор из струјног круга и у случају прегревања
кућишта које настаје због повишене струје (нпр. због великог пада напона) или због
дуготрајног рада мотора (нпр. због квара термостата, квара расхладног система и
повишене температуре околине).
Након што се биметална плочица охлади, враћа се у првобитни положај и поново
укључује намотај електромотора у струјни круг.
Принцип рада ове заштите приказан је на слици под а).:

Види се да он ради на принципу биметала. Биметал и грејач испод њега везани су на ред.
Биметал је од бакра и челика. Испод биметала налази се електрични грејач. Када се грејач
усија улед протока повећане струје, настаје издужење доње бакарне плоче више него
горње, пошто бакар има већи коефицијент ширења и тад настаје витоперење на горе и
биметал прекида контакте.
Биметал, чија је конструкција приказана на слици под б) ставља се на кућиште са спољње
стране компресора.
Aко се кућиште претерано угреје биметал искључује и на тај начин компресор се штити од
превелике струје и од претераног загревања. Велико загревање може настати када је слабо
хлађење мотора, јер је смањен проток хладне паре која га хлади (на пример после
истицања расхладног флуида). Приказана конструкција под б) има биметал у облику танке
округле плочице на којој су контакти. Испод плочице је савијени грејач, који је са њом
везан на ред.

Биметал може да искључи и ако компресор стартује за кратко после заустављања. То се

дешава због тога јер се притисци испаравања и кондензације нису изједначили и
компресор није довољно растерећен, по не може да стартује. Кроз блокиран мотор
протиче вишеструко јача струја од називне. Aко заштита не би искључила дошло би брзо
до прегоревања мотора.
5.5.1. Унутрашња заштита електромотора .
Примењује се првенствено код херметичких компресора. И овде се примењује биметална

заштита, која се ставља на или у намотај.
Нормална радна температура мотора је 52 °С. Када температура достигне 93 до 121 °С
заштита треба да искључи и мотор стане. Компресор поново може да стартује када
температура опадне на 66 до 75 °С.
На слици под а) дата је конструкција унутрашње биметалне заштите. Контакт је на

биметалној траци у затвореном положају. Кад температура пређе дозвољену границу
контакт, због витоперења биметала на горе, прекида се струјно коло. Кад температура
опадне контакт се поново успоставља. Контакт се прекида и када јачина струје пређе

дозвољену границу. Повећање температуре мотора настаје и када инсталација остане без
довољно расхладног флуида или када настане негде запушење инсталације па мотор нема
довољно хлађење.
Може да прође сат или два да се компресор охлади да би биметал поново успоставио
контакт што зависи од спољње температуре. Може се и вештачки убрзати хлађеље
ваздухом или течним угљен диоксидом ако се жели брже поново статровање компресора.
На слици под б) приказана је шема унутрашње заштите монофазног електромотора. Види
се да је биметална заштита постављена испред заједничког прикључка (С).
На сликама под в) приказна је унутрашња заштита трофазног електромотора везаног у

звезду. Када у било којој фази дође до преоптерећења све три фазе се прекидају. За
унутрашњу заштиту користи се и полупроводник са позитивним температурским
коефицијентом (PTC). Он се веже на ред са намотајем и када температура порасте у PTC
се повећа електрични отпор спречавајући даљи проток струје кроз намотај. Кад се мотор
охлади омогућава се поново проток струје кроз намотај, односно мотор поново нормално
ради.
5.6. Термостат
Fункција термостата у фрижидерима истоветна је функцији

термостата у другим кућним апаратима. Његов је задатак
регулација температуре. Ти се термостати, разумљиво,
разликују према температурном опсегу у склопу којег се
одржава жељена температура.Термостат је,уствари, склопка
у струјном кругу електро-мотора која се затвара и отвара
зависно о температури у унутрашњости фрижидера
3.18.Термостат са капиларном цеви.
Температуру у фрижидерима регулишу тзв.
капиларни термостати с могућношћу избора.
(континуиране регулације) температуре. На завршетку
капиларе налази се температурни давач (сонда), што заједно
чини затворени систем. Тај својеврсни термо-систем
напуњен је одређеном течношћу чији се притисак мења
зависно о температури давача (сонде). Температурни давач
(сонда) причвршћена је на површину испаривача да би се
остварио непосредан прелаз температуре.
Aко се температура смањује, смањује се и притисак 3.19Пресек термостата

лако испарљиве течности у термо-систему 1. мех са течношћу
термостата, што изазива раздвајање контакта 2. контакти за укључивање или
склопке и искључење електромотора . искључивање електромотора
Пошто температура у унутрашњости фрижидера компресора, 3. затезна опруга
порасте, порасте и притисак у термо-систему 4. капиларна цев 5. дугме за
термостата који савлађује дејство опруге и укључује регулацију помоћу опруге
(затвара) склопку.
На тај се начин поново затвара струјни круг електромотора и почиње процес хлађења
(снижавање температуре у унутрашњости фрижидера).
Описани се циклус понавља све док је фрижидер укључен у електричну мрежу.
Тај термостат, као и свака друга склопка, има два карактеристична положаја: укључено и
искључено. При нормалној собној температури термостат је у искљученом положају у

крајње левом положају осовине (дугмета) за регулацију. У тај се положај термостат

поставља ако желимо искључити фрижидер. Термостат се поставља у положај »укључен«
окретањем осовине (дугмета) за регулацију у смеру кретања казаљке сата (удесно).
Непосредно након положаја »искључен« (осети се дјеловање механизма), термостат је
подешен на највишу температуру. Даљим окретањем осовине (дугмета) термостат се
подешава на све нижу температуру која ће се аутоматски одржавати током рада
фрижидера.
Разлика између највише и најниже температуре деловања термостата назива се
температурни опсег или регулационо подручје. Оно зависи о типу термостата односно
фрижидера.
Јасно је, например, да ће температурни опсег (и називна температура деловања)
термостата бити већи ако фрижидер има одељак за ниске температуре у односу према
фрижидеру без тог одељка.
Из описа рада термостата могло се уочити да у склопу тзв. температурног опсега
(активног положаја термостата) постоје две температуре деловања. То су температура
укључивања и температура искључивања механизма склопке.
Разлика између тих температура назива се диференцијом термостата и подешена је
фабрички, што је диференција термостата мања, електромотор ће се чешће укључивати у
рад, али накратко, за разлику од случаја када је диференција већа.
Видљиво је да ће температура у унутрашњости фрижидера на било којем положају
дугмета термостата на температурном опсегу варирати унутар диференције термостата.
Неки термостати (у новијим типовима неких фрижидера) имају три прикључна извода,
односно две склопке. Једна је склопка у струјном кругу електромотора, а друга служи за
активирање грејача за аутоматско одлеђивањe испаривача.
Aко термостат има фиксну температуру укључења, њега карактеришу термини :

„температурни распон“ и „опсег температура искључења“

Окретањем дугмета у десну страну, односно у смеру кретања казаљке на сату, захтева се
од расхладног уређаја нижа температура у хлађеном простору. Постоје разни начини
обележавања положаја дугмета термостата у односу на његове температуре укључења и
искључења. Положај означен са "1", "min" или тањим делом кометиног репа одговара на
пример код фрижидерског термостата температури укључења +2 °C и температури
искључења -5,5 °C. Положај означен са "3" (или "5" или "7"),"max" или дебљим делом
кометиног репа одговара код истог фрижидерског термостата температури укључења
-13,5 °C и температури искључења -25 °C.
Термостати који се користе за кућне фрижидере и замрзиваче могу да се поделе у три
основне групе:
- термостати за класичне фрижидере,
- термостати за комбиноване фрижидере и
- термостати за замзиваче.
Сви наведени термостати имају једну заједничку функцију, а то је њихова нормална
(основна) функција : укључење и искључење компресора. У ту сврху у термостатима се
користе главни контакти 3 и 4. Кад термостат достигне предходно подешену вредност
температуре искључења отварају се контакти 3 и 4, чиме се компресор искључује из
рада. У току периода мировања компресора температура у хлађеном простору и на
површини испаривача расте и када достигне температуру укључења термостата
затварају се контакти 3 и 4, услед чега компресор стартује и наставља да ради.
5.6.1.Термостати за фрижидере
У класичне фрижидере углавном се уграђују следећа три основна типа термостата:

а) Термостат који има само нормалну функцију. Он има
само главне контакте 3 и 4. Пошто сви термостати имају и
контактни прикључак за уземљење, овај контакт се у даљем
тексту неће више спомињати, али се подразумева да га
термостат има. Овај тип термостата може да буде са или без
положаја "СТОП". Положај "СТОП" је крајњи леви положај
дугмета термостата у коме се контакти 3 и 4 механички држе
у отвореном положају, без обзира на вредност температуре у
хлађеном простору. Отапање се врши ваздухом из хлађеног Спајање у ел. коло
простора.
б) Термостат са нормалном функцијом и полуаутоматским отапањем испаривача. Овај
термостат има само главне контакте 3 и 4. За полуаутоматско отапање користи се црвено
дугме које се налази у средини дугмета
ц) Термостат са нормалном функцијом и фиксном температуром укључења, односно са
аутоматским отапањем испаривача. Овај термостат има само главне контакте 3 и 4.
5.6.2. Термостати за комбиноване фрижидере
а) Термостати са нормалном функцијом и фиксном

температуром укључења, односно са аутоматским отапањем
испаривача. Отапање се врши ваздухом из хлађеног простора
б) Термостат са нормалном функцијом и фиксном
температуром укључења , односно аутоматским отапањем
испаривача помоћу ел. грејача. Има главне контакте 3 и 4 и
помоћни контакт 6 везан у серији са главним контактима. Он се искључује „СТОП“
дугметом и прекида напајање компресора.
Електрични грејач који служи за отапање испаривача спаја се на главне контакте 3 и 4

термостата. Кад термостат достигне предходно подешену вредност температуре искључења,

отварају се контакти 3 и 4, чиме се компресор искључује из рада, а истовремено се омогућава
напајање електричном грејачу. Укључењем електричног грејача врши се отапање
фрижидерског испаривача. Кад температура на површини испаривача достигне вредност
температуре укључења (то је фиксно +3,5 °C), контакти 3 и 4 са затварају, услед чега се прекида
напајање електричном грејачу, а омогућава стартовање и рад компресора.
ц) Термостат са нормалном функцијом, великом диференцијом и аутоматским отапањем
фрижидерског испаривача помоћу електричног грејача. Овај тип
термостата такође има три контакта -главне 3 и 4 и помоћни 6.
Контакт 6 има исту функцију као у предходно описаном
термостату. Такође и електрични грејач ради на исти начин као у
предходно описаном термостату. Једина разлика између овог и
предходно објашњеног типа термостата је у томе, што овај
термостат има диференцију и то велику, а из разлога да би
му температура укључења увек била у "плусу".
5.6.3. Термостати за замрзиваче
а) Термостат који има само нормалну функцију. Има главне

контакте 3 и 4. Rазликује се од фрижидерског термостата са
нормалном функцијом јер у положају „најслабије хлађење“ има
температуру искључења нижу од -20°C.
б) Термостат са нормалном функцијом и активним сигналом за светлосни или светлосно-

звучни аларм минималне дозвољене температуре. Термостат има два главна контакта 3
и 4 и такозвани "сигнални" контакт 6. За контакт 6 веже се светлосни (светлосно-звучни)
аларм. Овај тип термостата је двотемпературни термостат. При једној вредности
температуре затварају се контакти 3 и 4, а при другој вредности контакти 3 и 6.
Температура при којој се затварају контакти 3 и 6 је за неколико °C (обично од 3-5°C)
виша од температуре при којој се затварају контакти 3 и 4, односно при којој се укључује
термостат.Приликом укључења замрзивача у рад (после куповине, после премештања са
једног места на друго место, после преселења, после отапања) замрзивач ради да би
постигао задату температуру "хлађења". Контакти термостата 3 и 4 су затворени, а
такође и контакти 3 и 6. Затворени контакти 3 и 6 укључују светлосни (сијалица црвене
боје) или светлосно-звучни аларм који упозорава да је температура у хлађеном простору
виша од минималне дозвољене температуре за постављени положај дугмета термостата.
Кад замрзивач достигне минималну дозвољену температуру у хлађеном простору,
контакти 3 и 6 се отварају, чиме се искључује аларм. Замрзивач наставља да ради док не
достигне предходно задату вредност искључења термостата када се отварају контакти 3 и 4
због чега се замрзивач искључује из рада. У току периода мировања температура порасте,
па термостат при температури укључења затвори контакте 3 и 4, односно укључи
компресор услед чега замрзивач поново "хлади". Све док
замрзивач ради у нормалном аутоматском режиму аларм се
више неће укључивати. Aко се деси у току нормалног рада
замрзивача да температура у хлађеном простору из неког
разлога (превише свежих намирница које се замрзавају,
неисправан термостат, итд) достигне минималну дозвољену
температуру, затваре се контакти 3 и 6 и проради аларм, без
обзира да ли је термостат укључио компресор или не.

Овај тип замрзивачког термостата у односу на термостат са три контакта који се користи за
комбиноване фрижидере, разликује се по томе што је контакт 6 код овог термостата
димензионисан за мање струје. То је означено на самом телу термостата. На пример, ако је
на телу термостата после ознаке контакта "3-6" наведена вредност струје "0,1A", тај
термостат је замрзивачки. Aко је после ознаке "3-6" наведена вредност струје "6A", онда
је тај термостат за комбиновани фрижидер.
Тастатура или контолна табла је елеменат замрзивача који је намењен за ручно управљање
и сигнализацију рада овог расхладног уређаја. Постоји више типова изведби тастатура
које се употребљавају за замрзиваче.
Прекидач за укључење-искључење (положаји "0" и "1") намењен је за укључење или
искључење замрзивача. У већини случајева овај прекидач доводи или прекида и "фазу" и
"нулу". Код појединих прекидача у самом прекидачу, који је зелене боје, смештена је
сигнална сијалица која светли када је прекидач укључен, односно када је уређај под
напоном.
На другим типовима тастатура зелена сигнална сијалица је смештена као посебан
елеменат на тастатури. Намена јој је иста : када светли упозорава и обавештава да је
замрзивач под напоном.
Прекидач "супер" намењен је да обезбеди непрекидан режим рада замрзивача. Његовим
укључењем премосте се контакти 3 и 4 термостата и компресор, односно замрзивач
непрекидно ради. Употребљава се да би се замрзивач "припремио" за замрзавање
свежих намимица и укључује се неколико сати пре него што се свеже намирнице
предвиђене за замрзавање унесу у замрзивач. Прекидач "супер" не би требао да буде
укључен дуже од десетак сати. Положаји овог прекидача обично су означени са "Н"-
нормалан рад и "S"-супер рад. У положају "S" осим што компресор непрекидно ради, пали
се и жута сигнална сијалица која упозорава и обавештава да је замрзивач у режиму "брзог
замрзавања" намирница. Жута сигнална сијалица може да буде уграђена у сам прекидач
или да се налази одвојено на тастатури. Искључењем прекидача "супер" гаси се жута
сигнална сијалица и замрзивач се враћа на аутоматски режим рада преко термостата.
Црвена сигнална сијалица на тастатури замрзивача када је упаљена упозорава да је у
хлађеном простору замрзивача температура порасла до вредности минималне дозвољене
температуре. Без обзира на изведбу и функције тастатуре на њој се увек налази црвена
сигнална сијалица. Код неких типова тастатура, црвена сигнална сијалица је изведена као
прекидач. У таквој изведби, осим светлосног, постоји и звучни аларм минималне
дозвољене температуре. Кад се активирају оба упозорења, притиском (искључењем) на
прекидач гаси се звучно упозорење, док светлосно остаје и даље укључено (црвена
сијалица светли). Тек пошто се температура спусти на дугметом термостата подешену
вредност, гаси се и црвена сигнална сијалица.
Код неких тастатура могућа је замена појединих елемената, док код других, због квара било
ког елемента тастатуре мора да се замени комплетна тастатура.

6. КУЋИШТЕ
Кућиште или сандук фрижидера и замрзивача је самоносећа конструкција на коју се

постављају сви елементи расхладног уређаја. Спољашњи део кућишта направљен је
обично од емајлираног челичног лима. Унутрашњи део кућишта код фрижидера је од
пластичног материјала, а код замрзивача унутрашњи део је алуминијумска фолија.
Спољашњи и унутрашњи део кућишта уређаја међесобно су чврсто спојени
полиуретанском пеном. Полиуретанска пена је првенствено намењена за топлотну
изолацију расхладног уређаја. Међутим, због одличног контакта са добро одмашћеним
површинама и захваљујући добрим механичким карактеристикама, полиуретанска пена је
важан фактор при изради самоносећих конструкција кућних фрижидера и замрзивача.
Употребом полиуретанске пене избегавају се заварени метални дистанциони елементи
који вежу спољашњи и унутрашњи део уређаја, а уједно и праве одстојање између њих
због потребног простора за изолацију. Сваки дистанциони елеменат представља "хладан
мост", односно омогућава директан пренос топлоте са спољне на унутрашњу површину
кућишта уређаја. Употребом полиуретанске пене овај проблем се елиминише.
Код савремених фрижидера и замрзивача уместо фреона R-11 (CFC-11) као погонског
средства у полиуретанским пенама употребљава се циклопентан (CP). Циклопентан
постоји у нафти као природном извору угљоводоника. Замрзивачи, а исто тако и
савремени класични и комбиновани фрижидери, имају испаривач који је постављен
између изолације и унутрашњег дела кућишта.
Један део кућишта или сандука кроз који је омогућен приступ расхладном простору
уређаја затворен је вратима. Спољашњи део врата израђен је од емајлираног челичног
лима, док је унутрашњи део од профилисане пластике. Ова два дела међусобно су спојена
полиуретанском изолацијом. Врата су за спољашњи део кућишта причвршћена подесивим
носачима (шаркама), чиме се омогућава подешавање врата у случају лошег заптивања.
"Лежећа" врата за хоризонталне замрзиваче имају у носачима врата уграђене опруге чија
је улога да задрже врата у горњем отвореном положају.
попречни пресек сандука и врата замрзивача
Да би врата добро налегала на остали део кућишта, односно да би добро заптивала и тиме
спречавала улазак ваздуха из околног простора у расхладни простор уређаја, по ободу врата
са њихове унутрашње стране постављена је заптивна гума. Код фрижидера и вертикалних
замрзивача користи се заптивна гума са магнетом који омогућава добро заптивање, а исто тако
магнет служи да задржи врата у затвореном положају. Код хоризонталних замрзивача
употребљава се заптивна гума без магнета пошто они имају "лежећа" врата.
На унутрашњем делу врата хоризонталног замрзивача у самој пластици смештено је
сијалично грло са сијалицом за осветљење расхладног простора. Сијалица се укључује
прекидачем смештеним у сијаличном грлу. Сам прекидач има куглицу која затвара његове
контакте услед чега омогућава напајање сијалице када се врата подигну на одређену висину.

7. КВАРОВИ И МОГУЋНОСТИ ЊИХОВОГ УКЛАЊАЊА
Fрижидери су апарати са релативно малим бројем карактеристичних кварова, због чега их

може упознати већи број корисника и потенцијалних »мајстора«. Међутим, то су уједно и
апарати с кваровима који се сам делимично могу уклонити у властитој режији, а за
озбиљније кварове је потребна одговарајућа опрема и помагала.
Иначе, фрижидер је један од кућних апарата с релативно мало кварова, што значи да су у
току нормалног трајања (7-10 година) евентуални захвати врло ретки.
7.1. Кварови компресорског фрижидера
Пошто кућни расхладни уређај нема контролних инструмената (сем ретких уређаја који
имају уграђени термометар), квар се констатује визуелно. Многе кварове можемо
отклонити сами, док је за неке неопходна помоћ специјализованог, овлашћеног сервиса.
Без обзира на намену и конструкцију кућних компресионих уређаја, кварови се
манифестују и отклањају на сличан начин.
1.Нагомилавање леда на целој површини испаривача

Нагомилавање леда на целој површини испаривача или на унутрашњим површинама
зидова расхладног сандука (уколико је испаривач изведен у облику цевне змије уградјене
у саме зидове) обично настаје због недовољне заптивености расхладног простора, тј.
дотрајалости заптивне гуме на вратима или поклопцу расхладног уредјаја. Узрок може
бити и због деформисаности врата или поклопца, или њиховог неправилног положаја због
оштећења или неодговарајућег положаја шарки. Aко је заптивна гума оштећена треба је
заменити. Aко су врата деформисана, исправити их у шаблону или их заменити. Оштећене
шарке заменити или им подесити положај ако је неисправан.
2.Претерано хлађење уз непрекидан рад компресора (или уз рад са ретким паузама

мировања) и уз евентуално влажење спољних површина расхладног сандука или
замрзавање усисне цеви.
Претерано хлађење је последица неисправности термостата. Понекад се неисправни
термостат може подесити али најчешће га треба заменити. Дешава се и да се давач
(капилара) термостата одвоји од површине испаривача, па га треба поставити на
предвиђено место помоћу металне или пластичне плочице.
3.Слабо хлађење уз непрекидан рад компресора

Ово је честа појава, а разлога може бити више. Најчешћи разлог је у томе што компресор
»губи« снагу, тј. моћ сабијања (компресију). У том случају га треба заменити, као и сушач
гаса, након чега се врши вакуумирање и пуњење.
4.Неравномерно хлађење уз формирање леда или иња само на појединим деловима

површине испаривача
Узрок овог квара најчешће је зачепљена инсталација, обично капиларна цев. Овакво
зачепљење може се препознати и под других »симптомима«: кондензатор се греје
неравномерно, потрошња струје мотора опадне испод нормале, мотор постаје преврућ јер
недостају повратни гасови за хлађење, мотор ради насупрот повишеном притиску, па
често има »певајући« звук, настаје типични (гргљајући) звук расхадног средства у
испаривачу.
У овом случају треба продувати капиларну цев, променити сушач, инсталацију
вакуумирати и напунити. Могуће је и да фреон негде истиче, па то место треба пронаћи и
затворити га.

5.Компресор непрекидно ради а хлађења нема

Прво треба проверити да ли у инсталацији има расхладног флуида. Aко га нема, пронаћи
место на којем истиче и затворити га. Aко гаса има, компресор је највероватније потпуно
изгубио компресију и промене агрегатног стања расхладног флуида се не одвијају. Било
да је у питању затварање места истицања гаса или замена компресора, после поправке
сушач треба заменити, инсталацију вакуумирати и пунити.
6.Влажење спољне површине расхладног сандука

Ово је честа појава, нарочито код кућних замрзивача (сандучара) и неких типова
комбинованих хладњака, уопште код уређаја код којих је испаривач изведен у облику
цевне змије у зиду сандука. Узрок влажења је кондензација влаге око места где долази до
контакта између топлог ваздуха околине и хладног ваздуха у хладном простору (чеп за
одвод воде на дну замрзивача – сандучара), или на местима где је изолација оштећена,
ослабила или постоји грешка у структури (пукотине настале у производњи). Временом се
област влажења све више шири, док компресор ради све дуже. Aко се квар не отклони на
време, компресор престаје да прави паузе у раду, а влада у зидовима почиње да се
замрзава. Неопходно је уклонити део изолације која је влажна и дотрајала и након сушења
и одређене припреме налити полиуретанском пеном или убацити готов полиуретански
панел величине »рупе« у изолациони зид.
7.Компресор не ради
Прво треба проверити термостат. Aко је неисправан, заменити га. Aко је термостат
исправан, испитати помоћни релеј. Aко је и он исправан, испитивање намотаја
електромотора ће највероватније показати да је неопходна замена целог компресора.
8.Компресор почне да ради, ради неколико секунди, па се искључи

Испитати биметални прекидач , ако је неисправан заменити га. Aко је све у реду са
биметалом, заменити компресор. Наиме, компресор при старту »вуче« јачу струју него
што је предвидјена па биметални прекидач прекида коло главног намотаја електромотора.
Без обзира на узрок компресор се мора заменити.
Поред ових, најчешћих кварова, догађа се и следеће:

- Грејање у комори за чување намирница код комбинованих хладњака – неисправан
термостат.
- Кратак спој у сигналном склопу код вертикалних замрзивача услед продора влаге –
треба заменити цео сигнални склоп.

Ради лакшег праћења теме, сви карактеристични кварови, односно њихове манифестације,
систематизовани су у прикладној таблици. При томе су наведене три већ познате
категорије: манифестација квара, могући узрок и потребан захват.
Циљ табличног приказа је пружање увида у могуће узроке и потребне захвате за сваку
карактеристичну манифестацију квара (како је корисник доживљава - уочава).
КАРАКТЕРИСТИЧНИ КВАРОВИ КУЋНИХ РАСХЛАДНИХ УРЕЂАЈА
КВAР/СМЕТЊA МОГУЋИ УЗРОК ЗAХВAТ
Фрижидер не ради Нема електричне струје. Проверити.

(не хлади, Неисправан термостат. Уградити нови термостат.
електромотор не
Неисправан стартни релеј Уградити нови стартни
ради).
релеј
Неисправан биметални Уградити нови
релеј биметални релеј.
Неисправни електрични Проверити, поправити
водoви или заменити оштећене
водове.
Неисправан електромотор Уградити нови
компресора расхладни агрегат.
Фрижидер не Расхладни агрегат потпуно Уградити нови
ради (не хлади, зачепљен (кондензатор је расхладни агрегат
електромотор врућ)
ради). Истекло расхладно средство Уградити нови расхладни
из агрегата (кондензатор је агрегат или га покушати
хладан) поправити.
Термостат подешен на Подесити дугме
превисоку температуру термостата.
Неисправан термостат Уградити нови термостат
Фрижидер не (искључује електромотор на
постиже превисокој температури).
довољно ниску
температуру Неквалитетно заптивање Подесити врата или угра-
врата, оштећена заптивна дити нову заптивну
гума магнетну гуму.
Превише леда на Отопити лед
испаривачу
Фрижидер Расхладни агрегат дели- Осушити евентуалну
недовољно хлади мично зачепљен влагу на »критичним« мес-
(испаривач тима. Уградити нови
делимично агрегат
залеђен, Ваздух улази у унутрашњост Подесити врата или
електромотор (неквалитетно заптивање) уградити нову магнетну
предуго заптивну гуму
укључен) Сијалица за расвету уну- Уградити нову
трашњости се не гаси микросклопку
(неисправна микросклока)

Фрижидер се не Неисправан термостат Уградити нови термостат

може искључити (залепљени контакти)
(електромотор
ради иако је
дугме термостата
на нули или
СТОП-у)
Фрижидер Неисправан термостат Уградити нови термостат
прејако хлади (оштећена капилара или
(не искључује се) залепљени контакти
Капилара термостата испала Наместити капилару и
из лежишта на испаривачу причврстити је
Фрижидер Расхладни агрегат је Осушити евентуалну влагу
нормално хлади, делимично зачепљен на „критичним“местима.
а електромотор (отежана је циркулација Уградити нови агрегат
је неуобичајено средства за хлађење)
дуго укључен Делимично оштећена Подесити врата или
заптивна гума на вратима уградити нову заптивну
гуму
Отежано хлађење Осигурати бољу циркула-
кондензатора цију ваздуха
Наслаге прашине на Одстранити нечистоћу с
кондензатору кондензатора.
Превише леда на испаривачу Отопити лед
Кондензаторска Делмично зачепљен агрегат Уградити нови агрегат.
цев је залеђена на страни високог притиска.
или се „зноји“
Током рада Вибрирају решетке (полице Причврстити решетке,
чују се звукови у унутрашњоти) или посуде посуде сложити тако да се
од вибрација у фрижидеру међусобно не додирују
Цеви кондензатора ви- Наместили цеви у пра-
брирају у додиру с оплатом вилан положај
или кућиштем
Кондензатор лоше при- Причврстити кондензатор
чвршћен
Компресор лоше Причврстити компресор и
причвршћен или додирује проверити гумене подлоге
кућиште
Из кућишта Пукла потисна цев унутар Уградити нови агрегат
компресора чује кућишта (компресор)
се оштар звук
(као звоњење)
Електромотор се Биметални релеј пребрзо Уградити нови
не може реагује (искључује). биметални релеј.
покренути (чује
се звук контакта) Неисправан намотај мотора Уградити нови агрегат
(реагира бимeтални релеј). (компресор с електромо-
тором)
Пренизак напон мреже Фрижидер искључити
док се напон не
стабилизује

Не ради Неисправна сијалица Уградити нову сијалицу

сијалица за исте снаге, облика и
осветљење величине
Неисправна микросклопка Уградити нову склопку
(не укључује се иако су
врата отворена)
Неисправно грло сијалице Формирати контакте
или уградити ново грло
*) Под »критичним« местима у случају зачепљења расхладног агрегата обично се

подразумева залеђивање места на којима се капилара спаја с испаривачем или залеђивање
сушача (дехидратора). Те се сметње понекад могу уклонити једноставним загревањем
тих места пламеном (шибицом, упаљачем).Таква топлота може бити довољна да
залеђена влага испари. Међутим, ако и након тога фрижидер не ради како је предвиђено,
потребно је заменити комплетан расхладни агрегат.
У наставку текста детаљније су описани поступци утврђивања неисправности неких

елемената и начин њихове замене.

8. ЕЛЕКТРИЧНО КОЛО КОМПРЕСОРА
У оба примера уочљиво је да се електрично коло компресора састоји од два паралелна

електрична кола. У примеру са стартним релеом једно коло чине завојница стартног релеа,
радни намотај, спољна заштита мотора, термостат и проводници који повезују ове
елементе. Ово је главно или коло радног намотаја. Друго коло чине затворени контакти
стартног релеа, стартни намотај, проводници који повезују ове елементе и стартни
кондензатор, ако је CSIR тип електромотора у питању. Ово је помоћно или коло
стартног намотаја. У примеру са PTC стартним склопом главно коло чине радни намотај,
унутрашња заштита мотора, термостат и проводници који повезују ове елементе. Помоћно
електрично коло чине PTC стартни склоп, стартни намотај и проводник за везу PTC
стартног склопа са главним колом.
Aко електрично коло компресора нема напајања, ако је у прекиду, ако елементи нису
правилно повезани или ако је било који од елемената неисправан, расхладни уређај не
ради. Кварови сваког појединачног елемента електричног кола компресора објашњени су у
наредним поглављима.
Напомена:
Aко се при анализи електричних кварова користе волтметар или амперметар односно,
ако се проверава исправност рада неког елемента док је расхладни уређај под напоном,
мора посебно да се обрати пажња због могућег " струјног удара ". Aко се елементи
проверавају омметром или пробном лампом расхладни уређај не сме да буде под напоном,
односно утикач кабла за напајање уређаја мора да буде извучен из утичнице. Такође,
елеменат или део кола који треба да се провери, мора да буде одвојен од осталог дела
електричног кола. И при употреби пробне лампе обратити пажњу због могућег "стартног
удара".
8.1.1. Нема довода напона
Компресор се не укључује, не вуче струју, па не реагује ни заштита мотора. Проверити

волтметром и!и пробном лампом да ли има напона у утичници.
Пробна лампа
Aко нема напона могући узроци су:
- искључење мреже због квара или преоптерећења мреже. Сачекати да
дистрибуција укључи напајање мреже,

- неисправна утичница. Поправити или заменити утичницу,

- прегорео или искочио осигурач. Проверити да ли је неки други потрошач прикључен у
колу тог осигурача, узрок његовог прегоревања или искакања. Aко је расхладни уређај
узрок, проверити да ли је на намотајима електромотора компресора или на неком
проводнику дошло до пробоја изолације и додира ових делова, који су под напоном, са
металном конструкцијом уређаја ( мајстори то зову "пробој на масу" ). Скоро увек
пробој изолације се дешава на намотајима мотора. Такође до "пробоја на масу" може
да дође и код стартног кондензатора старије конструкције који има метално кућиште.
Провера пробоја изолације компресора са пробном лампом
Aко је компресор са спољном заштитом, једну електроду пробне лампе спојити на пин C,
а другу електроду на прикључак за уземљење на компресору. Aко лампа светли, мора да
се замени компресор, јер је дошло до пробоја на једном од намотаја.
Код компресора са унутрашњом заштитом, једна електрода пробне лампе спаја се са
пином R или пином S, а друга електрода са тачком за уземљење компресора. Aко лампа
засветли, при провери било ког намотаја, компресор мора да се замени. Оваква
процедура провере пробоја изолације код компресора са унутрашњом заштитом је
потребна да би се избегао погрешан резултат теста због евентуално прегореле
унутрашње заштите. Провера са омметром се врши на исти начин.
Осигурач може да прегори или да искочи и због термостата који "пробија на масу" услед
нагорелих контаката и варничења у њему. Потребно је заменити овакав термостат.
Кратак спој у тастатури замрзивача или кратак спој због погрешно међусобно повезаних
елемената ел.кола компресора, такође проузрокују прегоревање или искакање
осигурача. Потребно је заменити тастатуру замрзивача или проверити да ли су сви
елементи електричног кола правилно повезни.
8.1.2. Неисправан кабл за напајање уређаја
Компресор се не укључује, не вуче струју, па не реагује ни заштита мотора. Проверити

волтметром или пробном лампом да ли уређај добија напајање. Aко нема напона,
прекид је у утикачу или проводнику кабла. Кад се утикач извуче из утичнице и други крај
кабла одвоји од уређаја, омметром или пробном лампом може да се потврди
неисправност кабла. Заменити кабл за напајање уређаја са одговарајућим.
8.1.3. Прекид у електричном колу компресора
Овај узрок квара подразумева да нема потребног споја између елемената електричног
кола. Такође , кварови сваког елемента појединачно могући су узрок прекида
електричног кола. Кварови сваког појединачног елемента објашњени су у наредним
поглављима.
Компресор се не укључује, не вуче струју, па не реагује ни заштита мотора. Могући
узроци су:

- спала пљосната спојница (буксна);

- одвојен проводник од тачке пунктовања (стартно реле или биметал); прекид проводника
у колу радног намотаја.
Визуелно, омметром или пробном лампом може да се лоцира место прекида. На
одговарајући начин отклонити квар - спојити буксну, заменити стартно реле или биметал
или заменити проводник.
8.2. Утврђивање неисправности и замена електромотора
Поступак је обично последњи у редоследу утврђивања могућих узрока квара »не ради
електромотор« јер је и најсложенији. У основи, могуће су следеће карактеристичне
електричне неисправности мотора:
8.2.1.Прегорела једна од фаза (главна или помоћна) намотаја електромотора
Манифестације прегорелих намотаја електромотора:

1. Компресор са стартним релеом:
- компресор не стартује, не вуче струју, па не реагује ни заштита мотора –прегорео
радни намотај;
- компресор не стартује, али вуче струју мању од укупне стартне струје и искаче заштита
мотора - прегорео стартни намотај.
2. Компресор са PTC стартним склопом:
- компресор не стартује, али вуче струју мању од укупне стартне струје и искаче
заштита мотора - прегорео један од намотаја.
Прегорео намотај електромотора представља у ствари прекид у електричном колу
компресора. У компресору обично прегори стартни намотај.
Вредност стартне струје дају произвођачи компресора у каталозима компресора, а
често и на налепницама на компресору.
Исправност радног намотаја проверава се између пинова R и C, а исправност стратног
намотаја између пинова S и C. Провера исправности намотаја може да се врши пробном
лампом или омметром. Aко лампа не светли или омметар показује бесконачан отпор,
проверавани намотај је прегорео и компресор мора да се замени.
Код компресора са унутрашњом заштитом проверава исправности намотаја врши се
између пинова R и S. Aко лампа не светли или омметар показује бесконачан отпор, један
од намотаја је прегорео и компресор мора да се замени. Провера исправности намотаја код
компресора са унутрашњом заштитом врши се на описан начин из разлога да би се
отклонила сумња да ли су контакти заштите у отвореном или затвореном положају.
8.2.2. Кратки спој између намотаја ел.мотора и намотаја стартног релеја
Кад је посреди ова наведена неисправност електромотора (електрични пробој - кратки

спој између намотаја), описана метода испитивања није најпоузданија. У том је случају
потребно располагати прецизним подацима о називним отпорима сваке фазе за одређени
тип електромотора.
У првом случају након укључења електромотора изостаје било какав звук, а у случају
кратког споја може се чути карактеристични звук компресора и деловање биметалног
релеја. (Кратки спој у намотају узрокује велику струју која се претвара у топлоту.)
Тада се обично примењује практичнија метода испитивања: електромотор се директно

прикључи на електричну мрежу (без осталих елемената).Rад стартног релеја симулира се
тренутним кратким спајањем извода помоћне фазе мотора.

Будући да се то обавља под напоном, потребан је посебан опрез при раду, а поступак није
препоручљив почетницима.
Исправност намотаја мотора може да се провери и стартовањем компресора помоћу

једноставно направљеног "уређаја за ручно стартовање", након што се фрижидер искључи
из електричне мреже, демонтира се прикључна кутија (уклони стартни и биметални релеј
с прикључних извода електромотора).
Пре испитивања исправности потребно је идентификовати припадност сваког од три
прикључна извода иако се то може учинити на основу положаја стартног и биметалног
релеја.
"Уређај за ручно стартовање"

компресора
Уређај се састоји од утикача, проводника, три штипаљке (крокодилке), тренутног

прекидача и ако је потребно, стартног кондензатора због CSIR компресора. Овај "уређај
за ручно стартовање" је користан искусним мајсторима, али у рукама нестручне особе
може да направи више штете него користи, пошто неправилно коришћење обично доводи
до прегоревања намотаја мотора. Компресор пре тестирања мора да постигне температуру
радне просторије (минимално 15°C). Такође, пре тестирања треба проверити да нема
озбиљнијег поднапона мреже.
"Уређај" се користи на следећи начин: Правилно се распореде и прикључе штипаљке на
пинове конектора мотора и провери да ли су спојеви добри. Утикач "уређаја" се укључи у
утичницу. У том тренутку радни намотај мотора је под напоном и вуче струју. Мора брзо
да се реагује и да се притисне и држи тренутни прекидач да би и стартни намотај добио
напајање. Прекидач не сме да се држи дуже од 5 секунди, односно стартни намотај не сме
да има напајање дуже од 5 секунди. Aко се то време прекорачи, стартни намотај може да
прегори. Aко не дође до стартовања, довод напона радном намотају мора да се прекине
извлачењем утикача из утичнице, али не касније од 10 секунди по укључењу на мрежу.
Aко горња процедура доведе до стартовања компресора, може да се узме за сигурно да су
намотаји мотора исправни.
Узроци прегоревања намотаја електромотора:
1. При стартовању мотор дуже време вуче укупну стартну струју. Aко је отежано
стартовање мотора из неког разлога, продужава се време при коме он вуче укупну стартну
струју, а десило се раније да је заштита "залепила" контакте, тада долази до прегоревања
оба намотаја мотора.
2. Постављена заштита за већи мотор, односно за већу струју. Ово врло брзо
доводи до прегоревања стартног намотаја.
3. Делимично зачепљење које временом постане потпуно зачепљење.
4. Смањен отпор изолације намотаја, односно лошије механичке и термичке
особине намотаја. Узроци овога могу да буду:
а) Лош квалитет изолације,
б) Фабрички лоше урађена изолација,
ц) Дугогодишњи разарајући утицај продуката разлагања расхладног флуида и уља,
д) Повећане или прекорачене дозвољене температуре намотаја, које
временом доводе до слабљења и оштећења изолације.

Пре било каквог захвата потребно је оценити исплативост поправке на основу

информативне цене специјализоване радионице и с обзиром на старост фрижидера.
Треба нагласити да трошкови уградње новог расхладног система достижу и до 70%
набавне цене новог фрижидера, што при одлуци треба имати на уму.
пример
Rед.бр Између извода Измерена вредност(Ω)

1. 1-2 14
2. 1-3 40
3. 2-3 54
Пре испитивања исправности потребно је дефинисати сваки од три извода иако се то може
учинити на основу положаја стартног и биметалног релеја. Индентификација извода врши се
на основу измереног омског отпора између сваког од парова прикључних извода
електромотора и познавања основних правила за тај тип мотора.
Из резултата мерења и на основу правила према коме је отпор главне фазе електромотора
мањи од отпора помоћне фазе око 2-3 пута следи да је :
- прикључак 1 заједнички извод обе фазе
- прикључак 2 извод главне(радне) фазе
- прикључак 3 извод помоћне(стартне)фазе
Отпор између извода 2 и 3 је укупан отпор и једнак је збиру главне и помоћне фазе
Aко прегори једна фаза, у два од три мерења неће се регистровати отпор а то је потврда да је
неисправан електромотор
8.3. Утврђивање неисправности и замена стартног релеја
Један од могућих узрока због којег се електромотор компресора не може покренути је

неисправност стартног релеја. Из описа тог елемента (глава 3.4.2) може се уочити да су
могућа два карактеристична квара стартног релеја:
неисправност електричног намотаја и неисправност склопке.
Aко прегори електрични намотај, при укључивању електромотора неће се створити
електромагнетно поље које би подигло помичну куку и тако затворило склопку. Без
затварања те склопке у струјни круг се осим главне не може укључити ни помоћна фаза
електромотора, што значи да се ротор мотора не може покренути.
Иста је манифестација квара (електромотор се не може покренути) и у случају
неисправности склопке, односно механизма склопке.
Исправност стартног релеја може се проверити испитним инструментом. Осим тог начина
у пракси се примењује много практичнија метода која се састоји од директног прикључка
електромотора и почетним кратким спајањем извода помоћне фазе.

С обзиром на то да се то проводи под напоном, не препоручује се почетницима.

Након што се утврди неисправност стартног релеја, потребно је набавити нови, једнаких
карактеристика. При спајању веза треба пазити на њихов међусобни положај.
Неки типови стартних релеја имају само једну прикључну везу, а остала су два извода
израђена у облику утичница и спојена директно на изводе електромотора. На извод главне
фазе спаја се крај електричног намотаја релеја, а на извод помоћне фазе спаја се извод с
помичног контакта релеја.
8.3.1 Кварови стартног релеја
1. Прегорео намотај ("шпулна") стартног релеа. Узроци могу да буду:

- замор материјала услед дугогодишњег рада, проласка струје и грејања
намотаја;
- радни намотај мотора има делимичан пробој изолације, а заштита мотора
вероватно "залепила". Пре замене релеа проверити да ли су ово узроци прегорелог
намотаја релеа;
- "залепила" заштита мотора услед ниског напона и више узастопних покушаја
стартовања. У међувремену, док мајстор није дошао, напон се вратио на нормалну
вредност. Мајстор је заменио неисправно реле и компресор, односно расхладни уређај је
наставио да ради нормално. У оваквом случају остао је проблем неисправне заштите
мотора. Било који квар расхладног система при којем компресор вуче већу струју од
нормалне, уместо да изазове искакање заштите, изазваће прегоревање намотаја
мотора;
-заглавио компресор и вуче велику струју, а заштита "залепила" услед више узастопних
покушаја стартовања, што на крају доводи до прегоревања намотаја релеа.
Исправност намотаја релеа проверава се на једноставан начин омметром или пробном
лампом, а понекад се и визуелно уочи прегоревање намотаја. Исправност намотаја релеа
на примеру "A" на слици проверава се између прикључака 10 и 12, а на примеру "Б" између
1 и 2. При провери исправности намотаја није битан положај релеа у простору. Aко лампа
не светли или омметар показује бесконачан отпор, намотај релеа јепрегорео.
Овај квар, пошто прави прекид у колу радног намотаја, може да буде узрок што компресор
не стартује и не вуче струју. Реле са прегорелим намотајем мора да се замени
одговарајућим.
2. Поломљено стартно реле.
Компресор не стартује и не вуче струју.Заменити неисправно стартно реле одговарајућим.
3. Прегорели, нагорели или оксидирали контакти стартног релеа.
Узроци могу дабуду: лош квалитет контаката, замор материјала услед дугогодишњег
проласка струје - варничење.
Овај квар проузрокује прекид у колу стартног намотаја. Компресор не стартује. али вуче
делимичну стартну струју, услед чега искаче заштита мотора.
Исправан рад контаката може да се провери омметром или пробном лампом. Aко се при
провери добију другачији резултати у односу на примере на слици, реле је неисправно и
мора да се замени одговарајућим.
4. Заглавила котва.
Котва се у ствари заглави због заглављивања опруге. Котва обично заглави у горњем
положају - затворени контакти, али има и случајева када заглави у доњем положају -
отворени контакти. Aко се реле протресе, а при томе се не чује кретање (лупкање)
котве, то је знак да се котва заглавила.
Aко се котва заглавила у горњем положају, односно ако стално држи преспојене
контакте, стартни намотај мотора остаје укључен после секвенце стартовања што
доводи до искакања заштите мотора.

Aко се котва заглавила у доњем положају, односно ако не може да преспоји контакте,
стартни намотај при покушају стартовања нема напајања. Само радни намотај вуче
струју, компресор не може да стартује и искаче заштита мотора.
Стање заглављене котве лако се установљава омметром или пробном лампом. Aко се при
5. Залепили контакти стартног релеа.
Услед замора контаката и проласка веће струје у једном тренутку кроз њих, контакти могу
једноставно да се "заваре". Кад се реле протресе не чује се кретање (лупкање) котве.
Овај квар узрокује да се стартни намотај не искључује из електричног кола после секвенце
стартовања и зато долази до искакања заштите мотора.
Исправан рад контаката може да се провери омметром или пробном лампом. Aко се при
6. Неодговарајуће стартно реле
Може да се деси ситуација да је из неког разлога грешком произвођача компресора или
грешком мајстора, постављено реле за неки већи или мањи компресор уместо
одговарајућег релеа. Пре или касније то се одрази на правилан рад компресора. Aко је
компресор о коме се ради изложен номиналном напону и ако је оптерећење мало, тешко
се уочава оваква грешка. Међутим, чим дође до промене напона или повећаног
оптерећења, почињу проблеми.Потребно је заменити стартно реле, али само са
одговарајућим релеом одређеним од стране произвођача компресора.

Услед неисправног PTC стартног склопа настаје прекид у колу стартног намотаја,
односно стартни намотај је при покушају стартовања без напајања. Струју вуче само
радни намотај, нема стартовања компресора и као последица, иск аче заштита мотора.
Кварови PTC стартног склопа могу да буду:
- оксидирала површина полупроводника (мајстори га зову "таблета"),
- испуцао полупроводник,
- спржен PTC склоп (узастопно укључење - искључење напона мреже).
Провера исправности PTC стартног склопа може да се изврши омметром, с тим што PTC
у том случају треба да има собну температуру.
Узроци који доводе до кварова PTC стартног склопа:
- корозивна или оксидирајућа гасовита атмосфера (Cl2, H2S, SOX, НOX, итд.);
- испарљива или запаљива гасовита атмосфера;
- претерана прашина;
- вода на PTC стартном склопу или висок ниво влажности око њега;
- присуство слане воде или слане сумаглице;
- уље на PTC стартном склопу;
- присуство хемијских агенаса и растварача;
- PTC стартни склоп подвргнут температури већој од 200°C;
- напон већи од 300V;
- PVC (polyvinyl chlorine) изолација проводника и такав проводник спојен на PTC
стартни склоп.
Неисправан PTC стартни склоп мора да се замени са новим.

8.5. Заштита мотора - биметални релеј
Утврђивање неисправности и замена биметалног релеја
Заштита мотора има улогу да заштити мотор од преоптерећења при стартовању и у току
рада.
Кварови заштите мотора
1. Прегорео грејач у заштити. Узроци могу да буду замор грејача због дугогодишњег
проласка укупне струје компресора кроз њега. Услед прегоревања грејача често прогори
или се оштети и биметални диск.
Због овог квара, настаје прекид у електричном колу компресора услед чеганема стартовања
компресора, односно расхладни уређај уопште не ради.
Овај квар се једноставно открива омметром или пробном лампом. Неисправна заштита
мотора мора да се замени одговарајућом.
Исправна спољна заштита мотора има спој између свих контаката.

Пример спољне заштите мотора
2. Прегорели или оштећени контакти. Узрок може да буде вамичење настало због
учесталог укључења - искључења заштите. Манифестација и откривање овог квара су
исти као у предходној тачки. Такође, потребно је заменити заштиту са оваквим кваром.
3. "Ослабила" заштита мотора. У ретким случајевима дешава се да заштита често
реагује мада реално не постоје услови за њено реаговање. Често прекидање рада
расхладног уређаја утиче и да је његово "хлађење слабије". Узрок овог квара је замор
биметалног диска. Због овог квара потребно је заменити заштиту мотора.
4. Залепили контакти. Узроци могу да буду лош квалитет контаката или замор услед
дугогодишњег проласка укупне струје компресора. Манифестације овог квара нема.
Тек када прегоре намотаји мотора може да се посумња у неисправну заштиту, што
може и да се провери. То у суштини више није ни важно, јер због прегорелог неког од
намотаја мора да се замени компресор. Уз нови компресор иде и заштита мотора
(такође и стартни склоп).
5. Поломљена заштита мотора. Заменити заштиту мотора.
6. Неодговарајућа заштита мотора. Aко се на компресор постави заштита
предвиђена за мањи мотор (мању струју), при покушају стартовања или у току
стартовања долази до искакања такве заштите. Aко се постави заштита предвиђена за
већи мотор (већу струју), то врло брзо доводи до прегоревања стартног намотаја
мотора.
Предходно описани кварови односе се на спољну заштиту мотора. Код унутрашње
заштите мотора једино што може да се установи јесу прегорели контакти. Услед овог
квара унутрашње заштите мотора електрично коло компресора је у прекиду и компресор
не може да стартује. Квар може да се установи провером која се изводи на начин као када
се проверавају намотаји мотора - између пинова R-C и S-C. Aко провера покаже да су
оба намотаја мотора у прекиду, што је редак случај, може да се закључи да је неисправна
унутрашња заштита. У том случају мора да се замени компресор.
Биметални релеј се, због своје једноставности веома ретко квари. Aко јенеисправан,

потребно је набавити нови, једнаких карактеристика. Иначе, замена биметалног релеја

веома је једноставна и састоји се од смештања релеја у лежиште у прикључној кутији
електромотора и спајање двају извода .
8.6. Утврђивање неисправности и замена термостата
Квар термостата један је од чешћих кварова фрижидера. Као и у других капиларних

термостата, могуће су ове неисправности:
- оштећена капилара (термостат не реагује на промену температуре, контакти склопке су
на сваком месту регулацијског подручја у затвореном положају),
- контакти склопке залепљени (термостат не реагује на промену температуре, контакти
склопке су у затвореном положају на било ком месту скале укључивши и нулу или
СТОП).
- не затварају се контакти склопке иако је дугме (осовина) на тзв. активном делу
регулационог подручја,
- термостат се искључује на температури различитој од предвиђене (оштећен механизам
склопке),
- термостат се активира при веома малим променама температуре (премала диференција
термостата).
Прве три неисправности термостата могу се утврдити испитним инструментом. Поступак
је овакав:
- фрижидер се искључи из електричне мреже извлачењем утикача,
- термостат се демонтира из лежишта. Зависно о типу термостата, треба
скинути дугме за регулацију да би се одврнула причврсна навртка.
Такође ће требати скинути поклопац сијалице да би били доступни причврсни вијци
носача термостата,
- при испитивању положаја контакта треба скинути један од прикључнх водова.
- Положај склопке треба проверити у положају »нула« или СТОП, у којима контакти не
смеју бити затворени. Aко се испитивање обавља при релативно ниској температури
испаривача и унутрашњости на једном од положаја регулационог подручја, мора се
отворити склопка термостата (окренути дугме).
- Aко се у раду термостата уочи одступање од предвиђене температуре, сумња се може
проверити једноставним мерењем температуре у унутрашњости фрижидера. При томе
треба проверити положај капиларе. Понекад капилара може испасти из лежишта уз
површину испаривача. У том ће случају фрижидер постизати много нижу температуру од
предвиђене (електромотор дуже ради).
- Када термостат реагује на температури вишу од предвиђене (искључује електромотор
при недовољно расхлађеном простору), проблем се понекад, барем привремено, може
решити једноставним одмицањем капиларе од површине испаривача. На тај начин
фрижидер треба постићи нижу температуру да би се термостат искључио.
- Кад се уочи пречесто укључивање електромотора уз његов кратак рад, манифестација
упућује на премалу диференцију термостата (склопка реагује већ при малим променама
температуре). Проблем се понекад може решити подешавањем посебног (фиксираног)
вијка за регулацију.
- Aко се склопка термостата не затвара, на регулационом подручју, електромотор неће
добијати напон ни покретати компресор агрегата
Поступак се састоји од кратког спајања прикључних веза спојених на изводе термостата.

За ту проверу није потребно одспојити прикључне везе на термостату већ комадом
изоловане жице кратко спојити оба контактна извода.
С обзиром на то да се то обавља под напоном, потребан је посебан опрез!

Наиме, на описани се начин симулира затворена склопка термостата (термостат није у

струјном кругу електромотора). Aко се након тог захвата и укључења фрижидера чује рад
електромотора, може се закључити да је термостат неисправан.
Aко се након кратког спајања веза термостата електромотор не укључи, узрок квара треба
тражити у неисправности других елемената (стартног релеја, електромотора, ел. веза).
У свим наведеним случајевима потребно је уградити нови термостат одговарајућих
карактеристика јер поправка тог елемента није могућа.
При замени термостата мора да се обрати пажња да је нови термостат истог типа као
стари, да има капиларну цев исте дужине и да има исти температурни распон и
диференцију, односно опсег искључивања. Сонду термостата треба поставити на исто
место на испаривачу где је била и сонда претходног термостата и правилно је
причврстити.
Кварови тастатуре (контролне табле) замрзивача могу да буду:

1. Прекидач за укључење - искључење замрзивача не укључује. Овај квар
онемогућава да се укључи расхладни уређај због прегорелих контаката или механичког
квара самог прекидача. Може да се деси, али ретко, да се одвоји неки проводник од
прекидача. Услед овог квара електрично коло компресора је у прекиду, нема напајања
компресора, па нема ни рада расхладног уређаја. Неисправност се лако открива
омметром или пробном лампом. Потребно је заменити прекидач или комплетну тастатуру,
што зависи од изведбе.
2. Прекидач за укључење - искључење замрзивача не искључује. Овај квар
настаје због "залепљених" контаката прекидача. У том случају, а на пример због
отапања или премештања замрзивача, уређај мора да се искључи из утичнице. Квар се
лако детектује омметром или пробном лампом. Потребно је заменити прекидач или
комплетну тастатуру.
3.Прекидач "супер" не укључује. Кварови прекидача могу да буду исти као под тачком 1,
а такође се и детектују на исти начин. Овај квар спречава да се замрзивач раније припреми
за замрзавање свежих намирница. Потребно је заменити прекидач или комплетну
тастатуру.
4. Прекидач "супер" не искључује. Прекидач се укључио нормално, али кад је
престала потреба за "брзим" замрзавањем, прекидач не може да се искључи. Квар
прекидача је исти као под тачком 2 и на исти начин се детектује. У случају овог квара
расхладни уређај "превише хлади" и уопште се не искључује из рада. Потребно је
заменити прекидач или комплетну тастатуру.
5. Не ради сигнализација на тастатури. Нарочито је опасно ако не ради црвена
упозоравајућа сигнализација. Потребно је заменити тастатуру.
6. Изгорела тастатура замрзивача. Ово се нарочито дешава код вертикалних
замрзивача. Око тастатуре пропадне изолација, па тастатура "повуче" влагу. Крајњи
резултат је кратак спој у тастатури и прегоревање или искакање осигурача. Потребно је
заменрти тастатуру, али пре тога треба заменити пропалу изолацију око ње.

9. КВАРОВИ РАСХЛАДНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ
Проток течности кроз капиларну цев одређује њен унутрашњи отпор, а он зависи од
дужине и унутрашњег пресека капиларне цеви. Тај отпор утиче на стање испаривача и
кондензатора. Према томе, до поремећаја баланса расхладног система долази кад се
промени отпор протоку у капиларној цеви. Још је тежа ситуација, ако престане проток кроз
капиларну цев. Дакле, кварови везани за капиларну цев су повећан отпор протоку или
престанак протока течности кроз њу, без обзира да ли је узрок сама капиларна цев или
нешто друго у систему.
Повећан отпор протоку течности кроз капиларну цев може да буде фабрички
узрокован.ако је изабрана капиларна цев непотребно веће дужине или ако је изабрана
капиларна цев сувише малог унутрашњег пречника. У пракси су ови случајеви реткост.
Капиларна цев може да буде оштећена приликом монтаже и због тога може да буде
делимично или потпуно зачепљена (блокирана). То може да буде случај када је попречни
пресек довода промењен преклапањем или стискањем цеви. То још више повећава
могућност да се задржавају мале честице и на тај начин зачепе капиларну цев.
Наведени узроци повећања отпора капиларне цеви и смањења протока кроз њу, могу да се
отклоне само заменом капиларне цеви. Капилама цев је делом провучена кроз повратну
цев и!и је делом залемљена за њу, што чини да овакво решење у ствари представља
измењивач топлоте. Поступак замене капиларне цеви у овом случају подразумева замену
измењивача топлоте. Овај поступак је прилично компликован и у пракси се ретко ради.
Aко је капилама цев делимично зачепљена, на пример честицом прљавштине. отпор
капиларне цеви се повећава, а проток смањује. Једноставно, резултат је да расхладни
флуид мора да буде пребачен из испаривача у кондензатор док се не постигне баланс. То
значи да систем ради при повећаном притиску кондензације и да је већи део кондензатора
испуњен течношћу. Испаривач нема довољно расхладног флуида и то се одражава на
смањењу његовог искоришћења зато што се прегревање јавља на већем делу површине.
Aко је зачепљење капиларне цеви врло изражено, долази до пада притиска на усисној
страни. Практичан резултат делимичног зачепљења је увек смањење капацитета
хлађења, што значи да у расхладном уређају не могу да се постигну нормалне
температуре.
У зачепљеним системима, расхладни флуид се у великој мери пребацује у кондензатор,
где остаје као охлађена течност у најнижим цевима. Мерењем површинских
температура могуће је да се утврди природа проблема. Пошто пораст притиска
кондензације утиче на потрошњу струје, мерење струје коју вуче компресор такође може
да укаже на врсту проблема. Aли пошто при зачепљењу долази до пада притиска на
усисној страни, није сигурно да ће доћи до повећања струје. Aко се прикључи
мановакумметар на сервисну цев компресора, при делимичном зачепљењу притисак
варира и то +/- 0,25 бара од нормалног. При потпуном зачепљењу мановакумметар
показује вакуум и кад уређај ради и кад је искључен. И у случају делимичног и у случају
потпуног зачепљења потребно је да се систем испразни, да се добро очисти и продува.
Делимично зачепљење, као и остали узроци који повећавају притисак кондензације,

имају преносни ефекат због чињенице да компресор мора да ради под веома неповољним
условима због смањења количине расхладног флуида који циркулише, чиме се редукује
хлађење намотаја мотора. Као последица, расте температура намотаја и, истовремено,
повећан притисак кондензације узрокује повећану температуру паре на потису
компресора. У пракси, то стање врло лако доводи до тога да компресор ради са врло
врућим мотором и потисним вентилом. Као резултат тога, може да дође до потпуног

зачепљења капиларне цеви услед таложења разграђених састојака уља или чак можда
изолаеионог материјала. У најгорем случају може да се зачепи потисни вентил, да прегоре
намотаји мотора и да се систем контаминира.
Отпор у капиларној цеви може да се промени и непажњом. И то, ако дође до
контакта капиламе цеви са топлим компресором или кондензатором. То може да
доведе до стварања паре у капиларној цеви па нека врста "парног чепа" смањује пролаз
расхладном флуиду. Ефекат тог "чепа" није од великог значаја, али може да буде довољан
да поремети баланс система тако да изгледа као да нема довољно расхладног флуида.
Пре било какве интервенције на расхладном уређају потребно је да се провери да ли је
капиларна цев у контакту са компресором или кондензатором узрок неправилног рада
расхладног уређаја.
Пошто системи са капиларом цеви могу да раде нормално само под ограниченим
радним условима, подразумева се да је и околна температура један од тих услова. Када
околна температура падне смањује се притисак кондензације. У екстермним
случајевима, то може да се одрази у значајној редукцији протока расхладног флуида
кроз капиларну цев. Систем покушава да то смањење компензује "акумулирањем"
расхладног флуида у кондензатору. Ефекат може донекле да подсећа на делимично
зачепљену капиламу цев или може да се стекне утисак да је систем изгубио расхладни
флуид. Aко се установи да наведени узрок има за последицу да расхладни уређај "слабо
хлади",једино што треба у том случају јесте да се објасни кориснику да треба да
премести расхладни уређај у просторију са одговарајућом температуром и да је потебно
да се придржава упутства за употребу уређаја.
Код расхладних система контаминираних влагом узрок зачепљења капиларне цеви
може да буде лед. Rасхладни флуид може да садржи веома мале количине воде. Што је
нижа температура расхладног флуида, то је мања количина воде у њему. Aко
температура падне испод лимита за дати садржај воде, вода се издваја, и ако се то
дешава на температури испод 0°C, вода се претвара у кристале леда. Издвајање воде се
очигледно дешава у капиларној цеви, зато што се смањивање притиска и температуре
дешава баш у њој. Лед се постепено формира у капиларној цеви и убрзо пролаз постаје
блокиран. Ефекат је исти као и било која друга врста зачепљења. Па ипак, постоји та
разлика да тај ефекат нестаје када топлота стигне до тачке зачепљења. То може да се
уради заустављањем компресора на неко време, тако да се омогући леду да се отопи.
Нормално, може да се очекује да поново дође до зачепљења пошто се компресор поново
укључи. У мање озбиљним случајевима, у систему који је контаминиран влагом, довољно
је да се замени филтер - сушач и расхладни флуид. У озбиљнијим случајевима, у систему
мора да се замени филтер - сушач, уље у компресору и расхладни флуид, а такође систем
мора добро да се очисти и продува.Мали попречни пресек капиларне цеви захтева посебну
пажњу при раду са њом.

Положај "A" показује правилан положај капиларне цеви у филтеру - сушачу. Aко се
капилама цев постави као у положају "B" могући су разни проблеми. Приликом лемљења,
лем може лако да зачепи улаз у капиларну цев. За време рада, мале честице које
циркулишу са расхладним флуидом могу директно да оду у капиламу цев, што повећава
могућност њеног зачепљења. Rизик се смањује ако је капилама цев постављена као у
положају "A". У том случају, постоји велика вероватноћа да се честице скупљају у
удубљењу око улаза у капиларну цев, без обзира да ли је филтер - сушач постављен
вертикално или хоризонтално. Aко се капилама цев постави као у положају "C", њен улаз
се делимично блокира, услед чега се повећава отпор протоку течности. При анализи узрока
делимичног или потпуног зачепљења капиламе цеви, узроци због погрешног положаја
капиларне цеви у филтеру - сушачу такође морају да се узму у обзир.
Aко је капиларна цев неправилно намотана у спиралну петљу услед протицаја течности
кроз њу, долази до вибрирања саме петље. Услед вибрација капиларна цев може да
додирује компресор или повратну цев. То временом може да оштети капиларну цев и да
се она једноставно "проглође". У том случају расхладни систем остаје без расхладног
флуида, због чега расхладни уређај непрекидно ради, али "уопште не хлади".
Правилно одсечена капиларна цев
Када се капиларна цев сече, мора да се обрати пажња да на месту одсецања не дође до
смањивања унутрашњег пречника због разних деформација.
9.2. Смањен капацитет компресора
Смањен капацитет компресора, због кварова на његовом механичком делу узрокује

смањену циркулацију расхладног флуида кроз расхладни систем. Мајстори ово стање
компресора зову "делимично продувао или ослабио компресор".
Пошто компресор и даље омогућава циркулацију расхладног флуида, ал
смањену, ово стање има исти утицај на услове у систему као кад је одабран
постављен сувише мали компресор. Практичан резултат тога је повећање притискћ а
испаравања, а због тога и повећање површинских температура на испаривачу, услед
чега расхладни уређај "слабо хлади". Истовремено, постоји тенденција смањења притиска
кондензације. С друге стране, утицај на потрошњу струје је мањи и зависи од природе
редоследа кварова.
Груба процена капацитета компресора може да се изведе мерењем усисног притиска
помоћу мановакумметра прикљученог на сервисну (радну) цев компресора Уколико је
усисни притисак повишен, а кондензатор и филтер-сушач су хладнији него обично, може
да се закључи да је компресор делимично изгубио капацитет, уколико инструмент покаже
висок усисни притисак може да се закључи да је компресор "продувао
Aко је компресор апсолутно без капацитета (мајстори то зову "продувао компресор"),
комплетно је обустављена циркулација расхладног флуида кроз расхладни систем.
Испаривач је због тога "топао", односно висок је притисак испаравања и висока је
површинска температура на испаривачу, услед чега расхладни уређај "уопште не хлади".
Кондензатор је "хладан", односно низак је притисак кондензације. Пошто нема
компресије смањује се струја коју вуче мотор.

Најважнији узрок који доводи до апсолутног губитка капацитета компресора је "течни

удаф (хидраулични удар). Компресор није конструисан да сабија расхладни флуид у
течном стању. Aко у цилиндар компресора на неки начин доспе извесна количина течног
расхладног флуида настају веома озбиљна оштећења. На пример: пукне клипњача,
пукне вентил, пукне потисна
цевчица у компресору. Оштећења
настају услед наглог и великог
пораста притиска у цилиндру.
У већини случајева појави
расхладног флуида у течном стању
у компресоаи предходи усисавање
влажне паре. Да би се то
спречило, а без обзира на стање
испаривача, компресор мора увек да
има услове за константно
усисавање паре која је на излазу из
испаривача мало прегрејана,
односно компресор мора увек да
усисава пару која има одговарајућу
температуру на усису компресора.
Такође, важно је да се зна да
усисна температура никад не сме
да пређе температуру амбијента.
Демонтирањем компресора са
расхладног уређаја и његовим
прикључењем на тест уређај који мери проток, са сигурношћу може да се утврди капацитет
пумпања компресора. Такође, прикључењем компресора на тест уређај са којим се проверава
компресија може са великом сигурношћу да се одреди стање капацитета компресора.
Табела усисних притисака Elektrolux компресора за неке расхладне флуиде у

зависности од подручја примене.
Rелативни притисци у барима
LBP M/HBP
R-12 -0,2 do 1,2 0,25 do 3,3
R-134a -0,34 do 1 0,06 do 3,1 5
R-600a -0,64 do 0,08
9.3. Кварови испаривача
Испаривачи, нарочито код класичних и комбинованих фрижидера, често су изложени

механичким оштећењима од ножева и других оштрих предмета који се користе да би се
ослободила посуда за лед или замрзнуте намирнице, или да би се одстранио лед за време
отапања уређаја. Овакви поступци могу да доведу до пробијања испаривача или
оштећења његове површине.
Aко се испаривач пробуши, расхладни систем остаје без расхладног флуида. У том случају
расхладни уређај "уопште не хлади", а стално ради. Мановакумметар прикачен на сервисну
цев компресора показује вакуум. Aко се после искључивања расхладног уређаја притисак
на мановакумметру врати на "нулу", то је сигурна индикација да је систем нехерметичан
и да је изгубио пуњење. У том случају, ако је могуће, потребно је "закрпити" испаривач, а
затим одрадити све потребне поступке да би расхладни уређај поново нормално радио.

У случају пробушеног испаривача треба имати у виду чињеницу да су у расхладни

систем ушли ваздух и влага. Зато чишћење, продувавање и вакумирање система морају
да се одраде крајње пажљиво.
Кад се оштети завршна површина, нарочито код алуминијумских испаривача, може да
дође до врло озбиљне галванске корозије. Галванска корозија настаје ако незаштићена
површина алуминијума дође у контакт са јонима бакра, који могу да се налазе у води која
прекрива бакарне цеви.
Чешћи су случајеви галванске корозије која се јавља на спојевима алуминијумских и
бакарних цеви, а дешава се због слабе заштите спојева од влаге.
Чак иако мања оштећења од корозије могу да се оправе, често је потребно да се испаривач
изложен галванској корозији замени новим.
"Крпљење" испаривача
Aко рупа на пробушеном испаривачу није велика или ако је корозија захватила само пар
места на испаривачу, а није у одмаклој фази, такав испаривач може да се оправи (да се
"закрпи"). Међутим, оправка испаривача мора да се уради крајње опрезно, јер постоји
велика вероватноћа да оправка испаривача постане узрок неисправног рада расхладног
уређаја.
Пошто постоје разна средства за "крпљење" испаривача (Red-Epox 2-Component®, LA-
CO® Heat Seal Stick, итд.), пре почетка рада потребо је прочитати упутство за употребу
одабраног средства.
Поступак се изводи тако као када се мења испаривач, али се уместо замене врши оправка.
Део испаривача који се оправља мора добро да се одмасти и очисти. Тако припремљено
место може да се затвори са одабраним средством предвиђеним за ту намену или да се
залеми алуминијумом. После оправке, испаривач мора добро да се очисти и продува са
унутрашње стране. Продувавање испаривача мора да се врши из правца капиларне цеви.
Оправка испаривача обично је краткотрајно решење проблема, па је најбоље и
најдуготрајније решење проблема замена неисправног испаривача са новим. Исто тако, кад
год постоји сумња да "крпљење" испаривача не може да се изведе квалитетно, најбоље је
такав испаривач заменити са новим.
9.4. Кварови кондензатора
Чести су случајеви да кондензаторске цеви поред залемљених спојева кондензатора са

компресором и филтером - сушачем временом рђају и постају порозне. На тим
деловима цеви омогућено је цурење расхладног флуида, што се на крају одрази на рад
расхладног уређаја који "слабије хлади" и дуже ради. Када се открије да су оваква места
узрок недостатка расхладног флуида у систему потребно је извршити њихову оправку.
Зарђали и порозни део цеви се одсече и на његово место се убаци ново парче цеви.
Такође, дешава се код фрижидера и комбинованих фрижидера, који имају
самоотапање или отапање испаривача грејачем , да потисна цев од компресора ка
кондензатору зарђа и постане порозна. Ово се дешава на потисној цеви због тога што она
пролази кроз посуду која служи за скупљање оцеђене воде са испаривача. Цев у оваквом
стању омогућава да расхладни флуид цури из расхладног система. Rади отклањања овог
квара, потребно је одсећи зарђали и порозни део цеви и убацити на то место ново парче
цеви.
Има случајева када намотај против росе зарђа и постане порозан. Манифестације су
исте као у предходним случајевима. Оправка зарђалог намотаја против росе не врши се
скоро никад. Намотај се пресече и одвоји од кондензатора. Одреди се што је могуће
прецизније дужина намотаја против росе и цев те дужине се аранжира и залеми за
кондензатор. Ово мора да се уради, јер се у противном кондезатор понаша као да је
малих димензија.

Прљавштина и рђа која зачепи филтер - сушач обично потиче из кондензатора. У том
случају потребно је цео систем, а посебно кондензатор, добро очистити и продувати и
9.5. Кварови филтер - сушача
Филтер - сушач обично показује следеће неправилности у раду:

1. Засићеност филтера - сушача. У ситуацији када се установи да је зачепљење
капиларне цеви изазвано ледом, може да се закључи да је у систему превелика количина
влаге и да је филтер - сушач изгубио своју основну функцију. Засићеност филтера –
сушача се препознаје по орошеном или залеђеном телу на излазу из филтера - сушача.
Овакав филтер - сушач мора да се замени, расхладни систем добро продува и
пажљиво извакумира.
2. Зачепљен филтер - сушач. Делимично или потпуно зачепљење филтера - сушача
разном прљавштином из система, проузрокује неправилан рад расхладног уређаја.
Манифестације су исте као у случају делимичног или потпуног зачепљења капиларне
цеви. Поред чишћења и продувавања расхладног система, неопходна је замена филтера
-сушача.
3. Превише врућ филтер - сушач. Опасност за расхладни систем од превише врућег
филтера - сушача је могућност отпуштања апсорбоване воде од стране десиканта (у
зависности од његовог типа). Друга ствар, повећана је могућност термичког
разлагања и хемијских реакција материјала и флуида који су у додиру у самом филтеру
-сушачу. Један од узрока превише врућег филтера - сушача може да буде висока
температура кондензације. Отклањањем узрока високе температуре кондензације
решава се проблем превише врућег филтера - сушача. Без обзира на решење проблема,
потребна је замена филтера - сушача. Узрок превише врућег филтера - сушача може да
буде и нагомилано уље у њему због компресора који је "делимично продувао". Са
заменом компресора нестаје узрок превише врућег филтера - сушача. Као и у
предходном случају неопходна је његова замена уз све потребне радне процедуре.
4. Неправилан положај при монтажи. Неправилан положај филтера - сушача при
монтажи утиче на продужење периода изједначавања притисака. Најбоље је да ток
расхладног флуида кроз филтер-сушач има смер силе гравитације.
Положај „A“ је најбољи, док положај „B“ пружа много бољу шансу за нагло
изједначавање притиска у односу на положај“C“

Замена филтера – сушача
Филтер -сушач треба увек да се замени кад год се отвара расхладни систем било због
отклањања квара у систему (делимично или потпуно зачепљена капиларна цев, уље у
елементима система, систем изгубио пуњење), било због замене неког од елемената
система (компресор, испаривач, кондензатор), а подразумева се да је потребна замена
филтера-сушача и због неисправности њега самога
Филтер-сушач одабран за замену мора да има средство за одузимање влаге (дехидрант)
које је усаглашено са расхладним флуидом који се користи у том систему. Капице са
новог филтера-сушача не треба скидати све до момента уградње филтера-сушача.
Поступак замене филтера-сушача:
1. Пресећи капиларну цев непосредно поред филтера-сушача, ако се расхладни
флуид извлачио из система помоћу уређаја за извлачење. Aко се расхладни флуид
испуштао из система, капилама цев је већ пресечена.
2. Продувати филтер-сушач сувим азотом.
3. Одвојити други крај филтера-сушача. Први начин одвајања филтера-сушача од
кондензатора је загревањем њиховог залемљеног споја.Продувавање филтера-
сушача сувим азотом је услов под којим он може да се одвоји од кондензатора помоћу
загревања њиховог залемљеног споја. Други начин одвајања филтера-сушача од
кондензатора јепресецањем кондензаторске цеви непосредно уз филтер-сушач. Овај
начин је једини начин одвајања филтера-сушач од кондензаторске цеви код система са
R-600а.
4. Спојити улазну страну новог филтера-сушача са кондензаторском цеви.
Спајање може да се изврши лемљењем (R-12, R-134а, R-401A, R-401Б, итд.) или
механичким "локринг" спојевима (R-600а). Пре уградње и спајања филтера-сушача
лемљењем, кондензаторска цев мора да се очисти, ако то већ није урађено.
5. Спојити излазну страну новог филтера-сушача са капиларном цеви. Пре спајања
капиларне цеви са филтером-сушачем мора да се одреди дужина капиламе цеви која ће да
буде унутар филтера-сушача. Капиларна цев се прво гурне до краја у филтер-сушач, а
затим се обележи место на капиларној цеви уз филтер -сушач које означава колико је
капиларна цев ушла у филтер-сушач. Капиларна цев се извуче из филтера-сушача и онда се
обележи ново место на капиламој цеви које је за 5мм померено према врху капиламе
цеви.Капиларна цев се поново увуче у филтер-сушач, али само до нове ознаке. Aко
се спајање филтера-сушача са капиларном цеви врши лемљењем, добро би било да
се капилама цев продувава сувим азотом, јер се на тај начин сигурно спречава блокирање
(зачепљење) отвора капиларне цеви са лемом.
Напомена:
Aко филтер-сушач има исти пречник отвора на оба краја, на њему се обично налази
стрелица која показује ток расхладног флуида, односно улаз и излаз филтера-сушача.
10. ПЕРИОДИ МИРОВАЊА И ИЗЈЕДНАЧАВАЊА ПРИТИСКА
Код расхладних система који користе капиламу цев као пригушни елеменат
изједначавање притисака се дешава између потисне и усисне стране за време мировања
компресора. Под условом да је тај период увек довољно дуг да би се притисд
изједначили пре него што се компресор поново укључи, стартни момент мотора није
велики. Из тог разлога, LSТ компресори се нормално користе у системима са капиларном
цеви.

10.1. Период изједначавања притисака
Пошто се изједначавање притисака дешава у капиларној цеви, отпор протицању у тој цеви
је од одлучујућег значаја за брзину изједначавања притисака. Отпор може временом да се
повећа због почетка зачепљења. Због тога је, поред осталог, важно да се поштују
правила о димензионисању, која налажу да је пожељнија капиларна цев већег пресека и
веће дужине од цеви мањег пресека и мање дужине. Такође је важно да расхладни флуид
у течном стању из кондензатора има директан приступ улазу у капиларну цев.
Дужина периода изједначавања притисака такође зависи од укупне количине расхладног
флуида у кондензатору. Зато димензије цеви у кондензатору не треба да буду веће него
што је то потребно.
Због непотпуног изједначавања притисака постоји велики ризик од отказа мотора
приликом поновног стартовања, што се огледа у томе да мотор не успева да савлада
отпор при стартовању. Тада се јавља стање "блокиран ротор", што доводи до искакања
заштите мотора.
Искакање заштите мотора због непотпуног изједначавања притисака у расхладном
систему може да буде и прилично безопасно. До искакања заштите може да дође, на
пример због искључивања компресора и одмах затим његовог укључивања. Aко се
сачека неко време да се притисци изједначе, стартовање че да буде нормално.
Код фрижидера период изједначавања притиска је од 3 – 5 минута, док је код замрзивача
тај период од 8 – 12 минута
10.2. Период мировања
Период мировања код кућних фрижидера и замрзивача делимично се одређује

диференцијом термостата (разликом његових температура укључења и искључења) и
делимично брзином пораста температуре сонде термостата. Диференција термостата од
8-10°C за фрижидере и од 6-8°C за замрзиваче предуслов је да период мировања
омогућава одговарајући период изједначавања притисака. Наравно, уз услов да сонда
термостата није изложена наглом порасту температуре. Такође, на брзину раста
температуре сонде утиче место на испаривачу где је она постављена. Период
мировања краћи од потребног мајстори зову "прерани старт".
Узроци који доводе до скраћивања периода мировања могу да буду:
1. Одабран и уграђен термостат са малом диференцијом или грешком
произвођача расхладног уређаја или грешком мајстора.
2. Квар механизма унутар термостата.
3. Погрешно одабрано место на испаривачу за постављање сонде термостата.Правило је да
сонда термостата треба да буде монтирана на последњој трећини цеви или канала
испаривача.
4. Погрешно монтирана сонда термостата.
5. Сонда термостата правилно монтирана, али преостали део капиларе термостата савијен и
гурнут иза испаривача, ако се испаривач отапа грејачем (код комбинованих)овако стављена
капилара додирује грејач који кад је укључен греје капилару и изазива прерано укључење
термостата.
6. Вишак капиларе термостата близу компресора (код замрзивача).Aко капилара
термостата није на довољној удањености од компресора, замрзивач дуже ради, јер
термостат „теже“ искључује

Такође, понекад уместо одговарајуће дужине, само је врх сонде термостата стављен у
пластични носач. Због тога је већи део капиларе термостата у унутрашњости уређаја. Сва
три наведена примера најчешће се дешавају код комбинованих фрижидера и узрокују
прерано искључење, али и прерано укључење термостата. Gрешке у овим примерима
обично потичу због непажње мајстора.
11. ПОСТУПЦИ ПРИ ОПРАВЦИ РАСХЛАДНОГ СИСТЕМА
Пражњење система. Када расхладни систем мора да се отвори због оправке (замена
компресора, замена филтера-сушача, замена испаривача, итд.) из њега мора да се испразни
расхладни флуид. Постоје два начина пражњења расхладног система: испуштањем
расхладног флуида у околни простор (атмосферу) или извлачењем расхладног флуида у
боцу намењену за ту сврху помоћу одговарајућег уређаја.
11.1. Испуштање расхладног флуида из система
Испуштање расхладног флуида у околни простор (атмосферу) врши се кроз радну

(сервисну) цев компресора, филтер-сушач и капиларну цев. Радна цев се сече алатом за
сечење цеви (ролером), а капиларна цев се сече поред самог филтера-сушача
маказама за сечење капиларне цеви. Приликом отварања радне цеви мора да се води
рачуна да се расхладни флуид испушта пажљиво, јер услед наглог испуштања, а због
притиска у систему, расхладни флуид обавезно избаци и део уља из компресора. На такав
начин избачена мешавина расхладног флуида и уља представља опасност за очи.
Испуштање расхладног флуида и кроз филтер-сушач и капиларну цев врши се из разлога
што свако отварање расхладног система ради оправке подразумева обавезну замену
филтера-сушача.
При испуштању расхладног флуида у околни простор мора да се води рачуна да
просторија има добру вентилацију или довољан довод свежег ваздуха. Расхладни флуид
никад не сме да се испушта у близини отвореног пламена зато што може да дође до
стварања испарења опасних по здравље.
11.2. Извлачење расхладног флуида из система
У земљама које имају законе који забрањују испуштање расхладног флуида у атмосферу
или су потписнице Монтреалског и Кјото Протокола, пражњење расхладног флуида из
система врши се његовим извлачењем из система. Извлачење расхладног флуида из

система врши се уређајем (рецоверy девице) који извлачи расхладни флуид из система и
пребацује га у повратну боцу. Расхладни флуид, који се налази у повратној боци, враћа се
на регенерисање или на уништавање у зависности од тога који је расхладни флуид у
питању (CFC, HCFC или HFC). Такође, постоје и уређаји који имају сопствену боцу за
сакупљање извученог расхладног флуида. Филтрирањем и сушењем сакупљеног
извученог расхладног флуида такви уређаји омогућавају поновну употребу истог
(извученог) расхладног флуида. Ови уређаји су много скупљи у односу на уређаје који
служе само за извлачење и пребацивање расхладног флуида у повратну боцу.
Поступак извлачења расхладног флуида из система и његово пребацивање у повратну
боцу врши се на следећи начин:
1. Монтирати вентил са иглицом за бушење цеви на сервисну цев компресора;
2. Спојити овај вентил помоћу црева са уређајем за извлачење;
3. Спојити вентил на повратној боци помоћу црева са уређајем за извлачење;
4. Укључити уређај у рад;
5. Отворити вентил на повратној боци, а затим, после бушења сервисне цеви,
вентил на сервисној цеви;
6. Оставити уређај за извлачење да ради толико дуго колико је потребно да се

сав расхладни флуид извуче и пребаци у повратну боцу. Време потребно за
извлачење и пребацивање расхладног флуида зависи од капацитета самог
уређаја и расхладног система. Aко уређај има вакумметар, извлачење и
пребацивање треба да траје толико дуго док се не добије максимална
вредност вакуума коју уређај може да постигне;
7. По завршеном извлачењу и пребацивању расхладног флуида затворити вентил
на сервисној цеви, а затим вентил на повратној боци;
8. Искључити уређај из рада;
9. Одвојити црева од оба вентила и уређаја.
11.3. Продувавање система и елемената система
После пражњења система обично поједини елементи, због замене или оправке, морају да
се одвоје од система. Одвајање се врши или загревањем залемљених спојева или
пресецањем цеви, након чега тај елеменат може да се демонтира са уређаја. Пре
загревања залемљених спојева, да би се елиминисала опасност од удисања испарења
разграђеног расхладног флуида или уља која су се задржала у систему, потребно је
извршити продување расхладног система.
Продување система или елемената система после пражњења врши се са сувим азотом под
притиском од 5 бара. На који начин се врши продувавање зависи од елемента
расхладног система који се мења или од дела система на коме се врши оправка. Ови
начини су објашњени у глави "Отклањање кварова".
Продувавање са сувим азотом, али под мањим притиском, добро је да се користи при
самом загревању залемљених спојева елемента који треба да се одвоји од расхладног
система. Код филтера-сушача то је неопходно да би се избегла могућност да се влага,
коју је апсорбовао филтер-сушач, услед његовог загревања ослободи и прошири на цео
систем.
Продување система или елемената система сувим азотом или сувим ваздухом врши се и
после чишћења (испирања) система или елемената система.
Напомена:
Изрази "суви азот" или "суви ваздух" представљају азот или ваздух којима је тачка росе -
40°C или нижа. Кад год се у тексту наводи суви ваздух, може да се користи суви азот, али
обрнути случај не важи.

11.4. Чишћење система и елемената система
Чишћење (испирање) система врши се кад систем остане без расхладног флуида
(пробушен испаривач, пробушена капилама цев, зарђала и пробушена потисна цев која
пролази кроз посуду за сакупљање воде, зарђали и порозни залемљени спојеви, итд.)
пошто је у том случају систем контаминиран влагом, а у случају зарђалих цеви и
механичким нечистоћама. Такође, ако уље у елементима система (испаривач,
кондензатор) прави проблем у раду расхладног уређаја расхладни систем мора да се
очисти. Систем мора да се очисти и ако је дошло до делимичног или потпуног зачепљења
капиларне цеви или филтера-сушача.
У случајевима када прегоре намотаји електромотора може да дође до контаминације
уља. То може да се установи испуштањем. мало уља из компресора у
Без обзира који начин чишћења се изводи, елеменат после испирања мора детаљно да
се продува сувим азотом или сувим ваздухом. Продувавање се врши све док се не изгубе
трагови раствора. Ефекат чишћење може да се провери и ако се на одводну цев (цев из
који излази иии се излива раствор) стави чиста бела крпа која би требало да остане чиста
приликом продувавања елемената.
После чишћења, елементи су веома подложни корозији. Стога, процедура чишћења
мора тако да се припреми да се одмах после ње и продувавања елемент и брзо повежу
(уграде) у расхладни систем, након чега се одмах изводи вакумирање целог система. Aко
повезивање (уградња) елемента не може да се изврши непосредно по чишћењу и
продувавању, елеменат се с једне стране зачепи, а са друге стране се врши његово
вакумирање. Одмах након вакумирања елеменат се напуни са сувим азотом или сувим
ваздухом, а затим зачепи и са друге стране.
Напомена:
Неки од поменутих раствора не смеју да дођу у контакт са спољном површином
елемената зато што растварају фарбу.
Расхладни флуид R-11 на нормалном атмосферском притиску кључа на 24°C. Стога,
температура околног ваздуха мора да буде нижа од 24°C да би R-11 могао да се користи
као течност за чишћење (испирање).
12. СПАЈАЊЕ ЦЕВИ
Спајање цеви у расхладним система са R-12, са смешама (замене за R-12) и са R-134а врши
се лемљењем.
Лемљење је поступак спајања два метала, у овом случају цеви, помоћу лема. Лем је
метал или легура која се додаје при лемљењу и која има нижу тачку топљења од тачке
топљења метала који се леми. За цеви у расхладним системима кућних уређаја, у односу
на тачку топљења, користи се тврдо лемљење, односно тврди лемови. Тврди лемови
имају тачку топљења изнад 500°C. За финије тврдо лемљење какво се изводи код спајања
цеви расхладних система фрижидера и замрзивача, обично се употребљава сребрни лем у
облику шипке. Постоји више врста сребрног лема. Састав и својства лема морају да се
усагласи са одабраним поступком лемљења и врстом материјала од којег су направљене
цеви.
Лем, односно метал за додавање (метал за попуну, додавани метал), топи се услед топлоте
од цеви, а та се топлота добија од пламена. Пламен настаје сагоревањем
одговарајућег гаса у струји кисионика. Одговарајући гас се уводи у горионик где се меша
са кисеоником у одговарајућој пропорцији.

1. Прикључак за црево кисеоника 4. Вентили за регулацију протока гасова

2. Прикључак за црево ацетилена 5. Горионик
3. Тело апарата 6. Млазница (усник)
Aпарат за заваривање
Када се смеша запали гас сагорева пламеном који достиже веома високе температуре.
Кисеоник је потребан као средство сагоревања, а гас је гориво које сагорева трошећи при
томе кисеоник.
Код гасног (аутогеног) лемљења јавља се феномен "капиларног деловања". Услед овог
феномена метал за додавање се уводи у лемљени спој услед привлачења од стране
молекула основног материјала. Rастопљени метал за додавање увек има тенденцију да
тече ка топлијој тачки грејаног споја. Међутим, ово се дешава само:
- када је површина лемљеног споја чиста,
- када је размак између цеви у лемљеном споју правилан,
- када су додирне површине лемљених цеви довољно вруће да растопе додавани метал.
Да би се добио висококвалитетан спој цеви, посебна пажња мора да се обрати размаку

између цеви у споју и минималној дужини увлачења (уметања) уже "мушке" у ширу
"женску“цев.
Цеви које се спајају лемљењем морају да буду чисте од уља, масти, оксида, боје и других
страних материја које могу да угрозе спајање цеви. Посебна пажња мора да се обрати
када се користе средства за лемљење да би се олакшало лемљење. Употреба средстава за
лемљење у облику праха се препоручује, али у најмањој могућој количини. Средства
за лемљење у облику пасте могу да буду извори контаминације расхладног система,
односно могу да буду примесе у систему, узрокујући на пример, блокирање
(зачепљење) капиларне цеви. Овај ризик је већи у системима који користе R-134а пошто
средство за лемљење, слично као други алкални агенси, може да реагује са POE уљем и
произведе соли. Ове соли затим могу да образују наслаге које могу да блокирају проток
кроз капиларну цев.

Средства за лемљење су намењена:

-да очисте површине које се спајају,
-да скину оксидацију са површине које се спајају,
-да омогуће металу за додавање да лакше тече.
Да би се обезбедила ефикаснија хомогеност лемљења, контактне површине цеви које се
спајају морају пре спајања да се загреју (да се предгреју). Нарочито треба да се обрати
пажња на површине око области где су цеви увучене једна у другу. Цеви се загревају
померањем пламена лево-десно по целој површини која се леми. Слика показује
различите температуре измерене на површини када се даљина врха усника у односу на
површину мења, при чему се користи стабилан угљенишући ацетилен-кисеоник пламен.
980 700 540 260

Температуре на површини у односу на даљину врха усника
За рад на терену постоје уређаји за лемљење који се састоје само од једне потрошне боце
напуњене пропаном и опремљене са гориоником и млазницом са турбо убризгавањем.
Такође, постоје и преносни (носиви) уређаји за лемљење са пропан-кисеоник пламеном.
Код ових уређаја кисеоничка боца када је празна може поново да се напуни, док је боца са
пропаном потрошна.
У радионичким условима највише је у употреби уређај за тврдо лемљење смешом
ацетилена и кисеоника. Из тог разлога у даљем тексту се детаљније описују карактеристике
ацетилен-кисеоник пламена.
Карактеристике ацетилен-кисеоник пламена.
Постоје три основне врсте пламена у ацетилен-кисеоник процесу лемљења:
1. Неутрални пламен
Неутрални пламен се добија паљењем гасне смеше са скоро једнаким деловима
кисеоника и ацетилена. Овај пламен има разоран утицај на металне оксиде који се обично
стварају за време процеса лемљења. Овај тип пламена се препоручује за лемљење-бакар
за бакар.
2. Оксидишући пламен
Оксидишући пламен се добија паљењем кисеоником богате смеше кисеоника и
ацетилена. Овај пламен има вишу температуру у односу на неутрални пламен и
препоручује се само за лемљење месинга.
3. Угљенишући или редукујући пламен
Угљенишући пламен се добија паљењем ацетиленом богате смеше кисеоника и ацетилена.
Он има нижу температуру од неутралног пламена и нарочито се препоручује за лемљење
бакарних и челичних спојева. Угљенишући пламен се такође користи за лемљење
алуминијума и његових легура.
Напомена:
У горионик апарата прво се пушта кисеоник, а затим ацетилен. Када се пламен гаси прво
се затвара довод ацетилена, а затим довод кисеоника.

12.1. Поступци лемљења цеви у расхладним системима
а.) Бакарисана челична компресорска цев са бакарном или бакарисаном челичном

цеви
За овај тип лемљења користе се шипке на бази сребра са садржајем сребра од 25-50%. Овај
тип спајања захтева помоћ средства за лемљење. Међутим, увек треба имати на уму да
количина додатог средства за лемљење треба да буде минимална и да је боље употребити
прашкасто средство за лемљење. За овај тип лемљења потребан је угљенишући тип
пламена (са мало више ацетилена).
Поступак лемљења:
1. Уверити се да су цеви које требају да се леме чисте од уља, масти, боје оксида или
других страних материја које могу да угрозе спајање цеви.
2. Пре грејања цеви нанети средство за лемљење на спој који треба да се леми.
3. Са пламеном грејати и "мушку" и "женску" цев од тачке A до тачке Б и тако
наизменично. Запамтити да треба избегавати да пламен буде директно усмерен на део
на који је нанешено средство за лемљење. Челичну цев треба више грејати од
бакарне цеви.
4. Одмах након загревања цеви и након отапања средства за лемљење,
прислонити врх шипке за додавање на спој који се леми. Не притискати шипку за
додавање. Једноставно са шипком само додирнути спој који се леми и пустити је да
топи све док потпуно не залије спој.

5. Када шипка за додавање почне да се топи, померати пламен од тачке A до тачке

Б и тако наизменично, све док лем не продре између цеви.
ВAЖНО:
Никад не усмеравати пламен директно на металну шипку за додавање, већ пустити да
она пређе у течно стање услед пренешене топлоте од самих цеви.
6. Уклонити пламен и оставити шипку за дођавање неколико секунди на споју, а

затим је уклонити.
7. Изглед залемљеног споја мора да буде као што је приказано на слици
8. Aко се посумња или открије порозност залемљеног споја, поново грејати спој
померајући пламен од тачке A до тачке Б и тако наизменично (као на слици). Aко је
неопходно, додати што је могуће мању количину метала за додавање.
б.) Бакарна компресорска цев са бакарном цевиили бакарна цев са бакарном цеви
За овај тип лемљења користе се шипке на бази сребра са садржајем сребра од 5-15%.
Бакарно-фосфорне шипке за додавање са високим течљивим карактеристикама, такође
могу да се користе. За овај тип лемљења није потребна употреба средстава за лемљење.
Тип пламена који се препоручује је неутрални пламен.
Када се леме бакарне компресорске цеви, посебна пажња мора да се обрати да не дође до
оштећења заварених спојева бакамих цеви са кућиштем компресора. Оштећење ових
варова, као и било којих других спојева система, може да проузрокује цурење расхладног
флуида и потребу за новом оправком. Због наведеног, пламен треба да буде усмерен од
компресора, односно не сме да буде усмерен на спој компресорске цеви са кућиштем
компресора. Треба да се греје само површина на крају компресорске цеви (6 мм завршног
дела цеви). Пошто на тржишту постоје средства у облику спреја која се користе за
"залеђивање" цеви, њихова употреба пружа сигурну заштиту завареном споју
компресорске цеви са кућиштем компресора.

ВAЖНО:
Избегавати напрезање цеви које се леме. Услед напрезања постоји вероватноћа да
дође до прскотина у бакарној цеви као и у металу за попуну.
Поступак лемљења:
1. Уверити се да су цеви које требају да се леме чисте од уља, масти, боје,
оксида или других страних материја које могу да угрозе спајање цеви.
2. Грејати и "мушку" и "женску" цев подједнако све до идеалне температуре
лемљења, померајући пламен од тачке A до тачке Б и тако наизменично.
3. Прислонити врх шипке за додавање (предходно загрејане) на спој који се леми. Не

притискати шипку за додавање. Једноставно са шипком само додирнути спој који се леми
и пустити је да се топи све док потпуно не залије спој. Никад не усмеравати пламен
директно на металну шипку за додавање, већ пустити да она пређе у течно стање услед
преношења топлоте са цеви.
4.Уклонити пламен и оставити шипку за додавање неколико секунди на споју, а затим је
уклонити.
5. Aко се посумња или открије порозност залемљеног споја, поново грејати спој
померајући пламен од тачке A до тачке Б и тако наизменично. Aко је неопходно, додати
што је могуће мању количину метала за додавање.
ц). Бакарна компресорска цев са челичном цеви или бакарна цев са челичном цеви
Метал за додавање, средство за лемљење и подешавање пламена су исти као што је

описано под "а". Међутим, у овом случају треба обратити пажњу, јер су у питању бакарне
компресорске цеви.
12.2. Грешке при лемљењу
а. Недовољно продирање лема

Ова грешка при лемљењу настаје кад се пламен усмери директно само на почетак споја
без грејања површина цеви које се преклапају. Цеви недовољно загрејане слабе
капиларни ефекат при лемљењу и метал за додавање се топи само на местима где је
пламен био усмерен.
Сервисирање кућних расхладнихн уређаја 67

б. Зачепљење цеви
Ова грешка се дешава када се употреби превише метала за додавање и углавном се то
дешава због превеликог размака између цеви у споју, недовољног увлачења "мушке" у
"женску" цев и/или неодговарајуће расподеле топлоте (једна цев топлија од друге).
ц. Пуцање, кртост и порозност

Ове три грешке углавном настају због прекомемог грејања цеви које се леме. На слици
је приказана порозност залемљеног споја.
д. Употреба неодговарајућег пламена

Употреба одговарајућег пламена је врло важна и има велики утицај на резултат лемљења,
односно на квалитет залемљеног споја. Погрешно подешен пламен може да узрокује
неодговарајуће предгревање, топљење основног метала, лошу расподелу топлоте, слабу
течљивост лема и лоше приањање метала за додавање. Ови аспекти се одражавају на лош
изглед залемљеног споја, као и на кртост (ломљивост) и порозност основног метала. На
слици је приказан залемљени спој са превише метала за додавање.
13. ВАКУМИРАЊЕ СИСТЕМА
Вакумирање система је поступак који се изводи да би се из система одстранили ваздух и

остали некондензујући гасови и влага. Од изузетног је значаја да се вакумирање изврши
на најбољи могући начин.
Вакумирање система врши се након спајања свих елемената у расхладни систем.
Да би се извршило најквалитетније могуће вакумирање неопходно је да се користи
ефикасна вакуум пумпа (двостепена са великим капацитетом) и електронски инструмент
који може прецизно да мери вакуум. Ова комбинација даје најбоље резултате
вакумирања, али је и најскупља. Одлични резултати при вакумирању добијају се са
употребом ефикасне вакуум пумпе и вакумметра, а нешто лошије ако се користи
ефикасна вакуум пумпа и мановакумметар. Ове две комбинације су јефтиније од прве
(најбоље) комбинације и најчешће се користе у пракси. Aко се уместо вакуум пумпе
користе компресори "отвореног" типа или херметички компресори за расхладну
технику, неће моћи да се постигне неопходан вакуум, јер ти компресори нису направљени

као вакуум пумпе. Друго, "отворени" компресори ће врло брзо да се испрљају изнутра, а
код херметичких компресора мотор ће брзо да се прегреје и поквари.
Вакумирање се изводи са усисне стране расхладног система, односно кроз радну цев на
компресору. Најбољи резултати вакумирања се добијају ако се вакумирање изводи
у две фазе, а посебно ако је филтер-сушач такав да и он има радну (додатну) цев. Тада
вакумирање може да се изводи са обе стране система -и са усисне и са потисне стране.
На отворену радну цев компресора монтира се радни вентил (нпр. вентил са
брзорастављајућим "хансен" спојем) или је на њој већ монтиран вентил са иглицом за
бушење цеви (или клешта са иглицом за бушење цеви). Између вентила на радној цеви и
вакуум пумпе спаја се вакумметар или мановакумметар. Aко се користи уређај за пуњење
и вакумирање ("пунионица") инструмент је већ спојен са вакуум пумпом.
По укључењу вакуум пумпе вакумирање се изводи док казаљка на инструменту не

покаже скоро потпуни вакуум. На вакумметру казаљка треба да покаже мало више од
"0 mbar" или мало више од "0 inHg", док на мановакумметру треба да покаже "-1bar" или
"-30 inHg". (вакумметар је прецизнији од мановакумметра). Поступак вакумирања, након
што инструмент покаже скоро потпуни вакуум, треба да се изводи још најмање 15
минута. Ово време је потребно из разлога да би се због отпора у капиламој цеви
извршило вакумирање и потисне стране система.
После наведеног времена вакуум пумпа се искључује. Наредних неколико минута прати
се показивање инструмента. Aко се казаљка помери у десно (смер кретања казаљке на
сату) систем је нехерметичан, па се у том случају поступак вакумирања прекида и
приступа се процедури провере херметичности. Aко се казаљка на инструменту не помери
процедура се наставља.
Расхладни систем се пуни са расхладним флуидом, који треба да је исти као расхладни
флуид за завршно пуњење, све док се притисак у систему не изједначи са атмосферским
или мало вишим притиском (на вакумметру "1000 mbar" или око "30 inHg", а на
мановакумметру "0" или мало више). Сврха ове операције је да се помогне у
одстрањивању преосталог ваздуха и некондензујућих гасова заосталих у систему после
друге фазе вакумирања.Друго, пражњењем расхладног флуида из система уклониће се и
заостала влага из система.
После пражњења расхладног флуида из система изводи се друга фаза вакумирања.

Друго вакумирање се изводи док инструмент не покаже исте вредности вакуума као при
првом вакумирању, а затим се после тога вакумирање наставља још најмање 15 минута.
По завршетку вакумирања може да се приступи поступку пуњења расхладног система са
расхладним флуидом.
14. ПУЊЕЊЕ СИСТЕМА
Пуњење система расхладним флуидом врши се после отварања и оправке система због које
је систем морао да се испразни. Такође, систем мора да се напуни ако је расхладни флуид
исцурео из њега (наравно, после извршене оправке места цурења).
Поступак пуњења расхладног система расхладним флуидом изводи се непосредно
после вакумирања система. Важно је да се напомене да пуњење треба да се изводи при
нормалној собној температури.
Количина расхладног флуида у расхладним системима кућних фрижидера и
замрзивача је мала и мери се у грамима. На пример: фрижидер са унутрашњом
запремином од 280-300 литара има од 90-120 грама расхладног флуида R-12.

Расхладни систем истог фрижидера има од 72-96 грама смеше (R-401A, R-401Б, R-409A,
итд.), односно око 80% од R-12. Исти фрижидер има од 81-108 грама R-134а (око 90% од
R-12) или 36-48 грама R-600а (око 40% од R-12). Један од предуслова да расхладни уређај
ради исправно јесте и да је напуњен одговарајућом количином расхладног флуида.
Fрижидер 120 литара

Rасхладни флуид Јед. R-12 R-600а
Пуњење расхладним флуидом гр 23 26 28 8 10
Улаз испаривача °C -21,4 -22,9 -24,6 -24,0 -26,3
Излаз испаривача °C 5,3 -8,1 -23,7 -4,2 -24,4
Простор за свеже намирнице °C 13,7 9,3 2,1 4,2 0
Излаз кондензатора °C 46,1 49,2 50,2 46,9 49,5
Потисни притисак1 bar 11,9 13,1 13,3 6,89 7,36
Усисни притисак1 bar 0,95 1,12 1,19 0,42 0,51
Потребна
1
снага W 60,0 65,9 68,1 58,4 63,5
- апсолутна вредност притиска Подаци узети
из"Embraco,
Карактеристике система у зависности од количине пуњења
Количина расхладног флуида са којом се систем пуни може да се прочита са налепнице

која се налази на расхладном уређају или се израчуна, ако се систем празни са уређајем за
извлачење расхладног флуида. Aко се из система извлачи расхладни флуид повратна боца
се мери пре и после пражњења система. Rазлика у тежини боце је тежина расхладног
флуида извученог из система. Пошто у уређају за извлачење остане до 10% расхладног
флуида који се извлачио, што зависи од типа уређаја, израчуната тежина расхладног
флуида треба да се повећа за 10%.Пример: Пре извлачења расхладног флуида повратна
боца је била тешка 1,2 кг. После извлачења повратна боца је тешка 1,3 кг. Значи из
система је извучено у повратну боцу 100 гр расхладног флуида. На ову тежину се дода
10% расхладног флуида који се задржао у уређају за извлачење и добије се коначан
резултат из расхладног система је укупно извучено 110 гр расхладног флуида. Наравно,
пошто се не зна тачно колико је расхладног флуида који се извлачио из система остало у
уређају за извлачење, добијени резултат се узима само као оријентациона вредност
потребна при пуњењу система.
Пуњење система врши се кроз радну цев компресора на коју се пре тога монтира радни
вентил. Пуњење се врши расхладним флуидом који је у течном стању. Када се користе
смеше, овакав начин пуњења система је обавезан да би се систем напунио са смешом која
има правилан тежински састав.
Један од начина пуњења система је пуњење директно из боце. Боца се помоћу црева
преко разводног склопа са мановакумметром спаја за радни вентил. Боца мора да буде
окренута наопачке да би се систем пунио са расхладним флуидом у течном стању при чему
компресор не сме да буде укључен. Такође, боца мора да буде постављена на прецизну
(електронску) вагу да би се систем напунио само оном количином расхладног флуида која
је наведена на налепници на расхладном уређају или оном количином која је израчуната.
Овај начин пуњења користи се за расхладне системе са смешама, а такође може да се
користи за системе са R-12 или R-134а (они могу да се пуне и из гасне фазе али се не
препоручује) .
Други начин пуњења система је из допуњивог цилиндра за пуњење (мајстори га зову
"мензура"). И са овим начином пуњења систем се пуни са расхладним флуидом у течном
стању и у току пуњења компресор не сме да ради. Овај начин пуњења користи се за
расхладне системе са R-12 или R-134а.

Цилиндар за пуњење постоји као посебан уређај или је део уређаја за пуњење и
вакумирање, односно "пунионице". На врху цилиндра за пуњење налази се манометар
који показује притисак расхладног флуида у цилиндру. Око цилиндра је окретни део од
плексигласа са избаждареним скалама са ознакама расхладног флуида. Цилиндар за
пуњење може да се користи само за расхладне флуиде чије се ознаке налазе на
избаждареним скалама. На окретном делу обично постоје скале за R-12, R-22 и R-502 или
за R-134а и R-404A (понекад и R-407C). Скала за сваки расхладни флуид је
избаждарена у грамима и барима. Између самог цилиндра и окретног дела од
плексигласа налази се стаклена цевчица која показује ниво течног расхладног флуида у
цилиндру. Окретањем и постављањем скале у односу на показивања манометара
(вертикалне линије на скали су вредности притиска у барима) и стаклене цевчице, добије
се податак колико се расхладног флуида у грамима налази у цилиндру.
Из цилиндра за пуњење, који је цревима преко разводног склопа са мановакумметром
спојен за радни вентил, пребацује се у расхладни систем потребна предходно одређена
количина расхладног флуида. Aко се у току пуњења притисци у цилиндру за пуњење и у
расхладном систему изједначе долази до престанка протока расхладног флуида из
цилиндра у систем. Aко цилиндар за пуњење има електрични грејач, он треба да се укључи
услед чега ће притисак у цилиндру да порасте па пуњење може да се настави. Aко
цилиндар за пуњење нема електрични грејач, он мора да се допуни расхладним флуидом
из боце да би пуњење система могло да се доврши. Увек је боље да се користи цилиндар
за пуњење који је направљен за мању количину расхладног флуида (нпр. 500 гр) јер он има
избаждарене скале са прецизнијим вредностима у грамима.
После пуњења система расхладним флуидом стартује се компресор и расхладни уређај
почиње да ради.
Поједини мајстори користе следећи начин пуњења:
Након вакуумирања, инсталација се пуни са 50% предвиђене количине расхладног
средства (0,2МPа), а затим се испитају спојеви. Aко је све у реду, укључује се фрижидер,
прати се притисак на манометру апарата за пуњење (показује притисак усисавања) и
постепено додаје остали део количине расхладног флуида (0,5МPа). Провери се хлађење
површине испаривача и грејање цеви кондензатора. Кондензатор треба да се загрева
равномерно до температуре која је подношљива за руку, а испаривач треба да се охлади а
при додиру са влажним прстом да лепи. Када се утврди да је пуњење довољно, стеже се
сервисна цев клештима, скида вентил за пуњење и крај цеви затвара заваривањем. Aко је
сервисна цев са вентилом, скида се вентил апаратуре.
Без обзира на који начин је пуњење система извршено, систем мора да се прати неколико
сати, при чему мора непрекидно да ради, да би се установило да ли је количина
расхладног флуида којом је систем напуњен одговарајућа, Често се дешава да се након
стартовања компресора усисна цев прекрије ињем или се чак заледј. То не значи да је
систем препуњен, већ се то дешава због "продирања" расхладног флуида у испаривач у
моменту стартовања.
1. Систем је правилно напуњен ако је цела површина испаривача смрзнута. Aко

то није случај потребно је додати још расхладног флуида при чему се не прекида рад
компресора. Додавање расхладног флуида мора да се врши пажљиво, односно
постепено да компресор не би повукао расхладни флуид у течном стању и услед тога се
оштетио (течни удар). Због наведеног, најбоље је да прикључак црева на страни која се
спаја на радну цев компресора има уграђен неповратни игличасти вентил. Он ће да
омогући да расхладни флуид испари пре него што уђе у компресор.Такође, овај вентил је
намењен да спречи цурење расхладног флуида из црева када се црево за пуњење
одвоји од радне цеви компресора.

2. Систем је правилно напуњен ако усисна (повратна) цев није смрзнута на

делу који пролази кроз изолацију кућишта уређаја. Aко се на усисној цеви хвата иње или
лед систем је препуњен и из њега мора да се испусти мало расхладног флуида.
3. Мановакумметар са притисак-температура скалом за расхладни флуид којим је
систем напуњен треба да показује одговарајући притисак испаравања. Нпр. при
температури испаравања -25°C R-12 има притисак испаравања 0,24 bara, а R-134а има
притисак 0,07 bara.
4. Количина пуњења такође може да се одреди мерењем површинских
температура испаривача. За овај начин провере стања напуњености система расхладни
уређај, односно компресор треба непрекидно да ради док се не постигне стабилан
"расхлађени" ражим рада. Правилна количина пуњења је постигнута када је површинска
температура једнака по целом испаривачу од његовог улаза до улаза у сепаратор
течности. Од улаза до излаза из сепаратора течности температура треба да буде већа за
неколико °C, односно расхладни флуид треба да буде мало прегрејан.
15. ПОСТУПЦИ ПРИ РАДУ СА СИСТЕМИМА СА R-600А
При раду на системима са R-600а посебна пажња мора да се посвети мерама безбедности
при раду. Просторија у којој се врши оправка уређаја чији је расхладни систем напуњен са
R-600а мора да има добру вентилацију или довољан довод свежег ваздуха. У близини не
сме да буде отворен пламен, упаљена цигарета или било који други извор који може да
доведе до паљења R-600а.
Пражњење расхладног система напуњеног са R-600а врши се испуштањем R-600а
директно у атмосферу. На радну цев компресора монтира се посебан радни вентил са
стегом и иглицом за бушење цеви. Један крај довољно дугачког црева прикључи се на
радни вентил, а други крај се избаци ван просторије. После бушења радне цеви и
отварања радног вентила R-600а се директно испушта у атмосферу.
Продувавање система и елемената система врши се са сувим азотом под притиском од
5 бара на исти начин као када су у питању други расхладни флуиди у кућним
фрижидерима и замрзивачима.
Отварање расхладног система, односно одвајање појединих елемената из система врши се
искључиво помоћу алата за сечење цеви.
Спајање елемената у систем, односно спајање цеви врши се помоћу механичких
"локринг" цевних спојева. Такође, спајање цеви у системима са R-600а врши се и
ултразвучним заваривањем, али само на фабричким монтажним тракама.
Вакумирање система који ради са R-600а врши се на исти начин као када су у питању
други расхладни флуиди. Осим што се изводи поступак вакумирања у две фазе, код
система са R-600а вакумирање може да се изводи као процес у једној фази, ако у том
случају може да се постигне вакуум од 200 микрона. Вакуум пумпе које се употребљавају
морају да буду безбедне у погледу експлозије. При вакумирању би било добро да излаз
вакуум пумпе помоћу црева буде повезан са атмосфером.
Пошто су количина R-600а са којима се пуни систем мале (десетина грама), при пуњењу
мора да се користи прецизна електронска вага. Пуњење система врши се кроз радну цев
компресора на коју се монтира радни вентил. Пуњење се врши са расхладним флуидом у
течној фази при чему компресор треба да буде искључен. Само пуњење може да се
врши директно из боце окренуте наопачке и постављене на електронску вагу. Између
боце и радног вентила спаја се разводни склоп са мановакумметром за R-600а. Црева која
служе за повезивање опреме треба да буду што је могуће краћа, пошто су у питању мале
количине расхладног флуида са којима се систем пуни.
Провера херметичности система са R-600а може да се врши са детекторима цурења који
реагују на хидрокарбоне или помоћу спрејева за детекцију цурења.

Употреба детерџената који садрже хлор треба да се избегава, јер хлор може да реагујеса
расхладним флуидом и изазове корозију бакарних цеви. Поступак провере
херметичности система врши се после пуњења система, а пре пуштања компр есора у рад.
Ово је потребно зато што усисна страна система има притисак нижи од атмосферског (у
вакууму је) док компресор ради, па тај део система не би могао да се провери на цурење.
У случају да притисак у систему мора да се повећа да би се вршила детекција цурења, то
може да се уради додавањем сувог азота док се не достигне максималан притисак од
10 бара. После тога може да се врши детекција или помоћу детектора цурења за R-600а
или помоћу спреја за детекцију цурења.
16. ЗАШТИТНЕ МЕРЕ ПРИ РАДУ СА РАСХЛАДНИМ СРЕДСТВИМА
а) Утицај расхладних флуида

Избегавати излагање парама расхладног флуида насталим услед цурења или изливања.
Удисање пара када ниво кисеоника у ваздуху опадне на 12-14% запремине изазива многе
акутне здравствене тегобе. Особа подвргнута прекомерном излагању треба одмах да
изађе или да се изнесе на свеж ваздух. Ако је заустављено природно дисање, дати
вештачко. Не давати адреналин. Обавезно се обратити за медицинску помоћ. У
просторију се вратити тек пошто се добро проветри.
Избегавати контакт са течним расхладним флуидом. У течном облику, расхладни флуид
може да смрзне кожу или очи при контакту, проузрокујући промрзлине. Такође може да
изазове оштар надражај очију и замаглење вида. Увек када постоји ризик од излагања
течним расхладним флуидима треба носити заштитну одећу са дугим рукавима и рукавице.
Заштита треба да укључује и заштитне наочаре и штитник за лице да би се заштитиле
очи. Уколико је особа попрскана расхладном течношћу, треба одмах да скине одећу која
је натопљена да би се избегло додатно смрзавање. Изложено место треба испрати
млаком водом, не хладном или топлом. Не користити масти и помаде. Одмах затим треба
затражити медицинску помоћ. Ако је течни расхладни флуид доспео у очи, одмах
приступити испирању очију са великом количином воде у трајању од најмање 15 минута,
са повременим подизањем очних капака да би се олакшало испирање. За испирање
користити само млаку воду, не хладну или топлу. Одмах после указане прве помоћи,
затражити медицинску помоћ.
Произвођач расхладног постројења даје упутства за монтирање, руковање и
одржавање постројења уз савете и препоруке везане за заштиту при раду. Поред ових
препорука постоје и законски прописи везани за заштитне мере при раду са
електричном струјом, противпожарну заштиту, заштиту при раду са судовима и
инсталацијом под притиском, као и прописи везани за употребу алата и опреме која
се користи при монтирању и у експлоатацији расхладног постројења.
Свака организација у којој се ради са флуидима обавезно треба да има медикамцнте
за случај прве помоћи, и то: боцу 1%-не борне киселине, кутију чистог белог вазелина
за очи, боцу сирћета (мешаног са водом у размери 1 : 5), кутију чистог жутог вазелина
(за оштећену кожу), пакетић газе и завоја, пакетић вате, гумене рукавице и гас-маску.
До несреће с амонијаком долази услед удисања амонијакових пара или оштечења
коже течним амонијаком. Приликом рада без заштитних наочара у контакту са парама
може доћи до повреде очију, а са течношћу и до ослепљења. У том случају очи треба
држати отворене и испирати их топлом водом или 1%-ном борном киселином. На
крају их намазаии вазелином. Исти поступак треба користити и приликом тровања
сумпор-диоксидом.

Метилхлорид проузрокује главобољу, смањује апетит, изазива умор мишића, а веће

концентрације могу проузроковати и смрт. До доласка лекара повређеног треба
пренети на свеж ваздух. Ако је повређени при свести, треба употребити 3 - 5 gr. соде
бикарбоне и глукозе, а ако је у несвести ова се средства употребљавају као клистир.
Ако се у ваздуху налази већа количина гаса. а вентилација није добра, треба
користити гас-маску. Цивилне гас-маске против отрова су неефикасне за ову врсту
флуида. Поједина расхладна средства надражују очи, па при раду са њима треба
употребити заштитне наочаре са непропусним оквирима,
Фреон 12 изазива повреду само у случају недостатка кисеоника. У случају повреде
очију и коже прописи су исти као и за амонијак. Машинске сале морају имати
прописану вентилацију, а ваздух се мора мењати најмање 20 пута у једном сату. Од
специфичне масе паре флуида зависи смештај вентилационих отвора и вентилатора
(за амонијак - горе, а за: сумпор-диоксид, угљен-диоксид, метилхлорид, фреон 12 и
фреон 22 - доле).
Приликом пражњења преплављених испаривача и при пуњењу инсталације
фреоном забрањује се загревање боца. Ако се примети пропуштање фреона треба
укључити вентилатор или отворити прозоре и врата ради проветравања просторије.
При замрзавању коже од додира течног фреона, замрзнуто место треба пажљиво
трљати стерилном ватом или марамицом док се не постигне осетљивост и кожа не
поцрвени. После успостављања крвотока и осетљивости, замрзнуто место се трља
чистим шпиритом и поставља се чисти завој. Ако су се на телу појавили мехурићи,
повређени део треба покрити чистим завојем и повређеног упутити лекару.
Очи повредене фреоном треба испрати млазом воде са чесме под мањим притиском,
канули у очи стерилно вазелиново уље и хитно се обратити лекару.
б) Рад на расхладном уређају
Уверити се да је систем комплетно испражњен, пре почетка било какве оправке, односно
пре почетка лемљења. Увек је пожељно да се после пражњења систем продува сувим
азотом.
Приликом оправке систем оставити отворен да би се избегло стварање притиска.
Никад не мешати расхладни флуид и ваздух, нити такву смешу стављати под притисак
ради провере херметичности система.
Приликом испуштања расхладног флуида кроз радну цев компресора мора се водити
рачуна да се поступак изводи пажљиво, јер у случају наглог испуштања мешавина
расхладног флуида и уља може да прсне на кожу и у очи.
Користити било какву помоћну вентилацију (стони вентилатор, плафонски вентилатор,
итд.), да би се распршиле паре или продукти разложеног расхладног флуида, који су
можда заостали у цевима или елементима система приликом оправке система.
Ако се осети јак смрад приликом лемљења, који иритира нос и грло, одмах прекинути са
радом и напустити просторију. Овај иритирајући смрад потиче од испарења насталих при
сагоревању расхладног флуида. Продукти сагоревања расхладног флуида су токсични.

При раду са уређајима за гасно лемљење који користе кисеоничкебоце, мора да се води
рачуна да кисеоник не дође у контакт са мастима, уљима, замашћеним или зауљеним
површинама.
Ако се примети било каква промена у величини и облику отвореног пламена, или да је
пламен променио боју, одмах треба прекинути са радом и поново продувати систем.
Овај ефекат промене пламена треба да буде упозорење да је још увек превише пара
расхладног флуида присутно око места где се ради.
При раду на расхладном уређају са R-600а ЗАБРАЊЕНО је лемљење.
Расхладни флуид R-600а је ЗАПАЉИВ.
Обавезно користити заштитну опрему, ако се расхладни систем или елементи система
чисте са трихлоретиленом, перхлоретиленом или хлоретеном. Ови раствори су токсични.
ц) Удар електричне струје
Искључити расхладни уређај са мрежног напајања при било каквом раду на њему. У
случајевима када треба да се ради на уређају под напоном, нпр. ради неке анализе квара,
придржавати се прописаних мера безбедности (не дирати рукама голе проводнике,
користити прописано изоловани алат, имати одговарајућу заштитну обућу на ногама,
носити заштитне рукавице, итд).
Ако је особа под струјним ударом, потребно је одмах на најбржи и најзгоднији начин
искључити напајање уређаја (прекидачем на уређају, извлачењем кабла за напајање из
утичнице, осигурачем) или на безбедан начин одвојити такву особу из струјног кола.
Опасно је по живот дотицати особу која се налази у електричном струјном колу.
Ако је потребно, указати прву помоћ особи која је била под струјним ударом, а потом се
обратити за медицинску помоћ.
д) Складиштење и руковање боцама
Боце са расхладним флуидима чувати у хладним, сувим и добро проветреним
просторијама далеко од топлоте, пламена, корозивних хемикалија, пара, експлозива и на
сваки начин их заштити од оштећења.
Боце са расхладним флуидима морају да буду јасно обележене. Боја боце и назив (ознака)
расхладног флуида морају да буду усаглашени.
Боце увек треба да буду издигнуте изнад прљавог и влажног пода да не би кородирале.
Боце са расхладним флуидима не чувати заједно са боцама са гасовима за лемљење
(заваривање).
Никада не загревати боце са расхладним флуидима изнад 52°C. Не остављати боце у
близини пламена, или извора топлоте, или их бацати у ватру. У правилно напуњеној
боци, било оној за вишекратну или оној за једнократну употребу, ако се загрева изнад
максималне препоручене температуре од 52°C, може да дође до опасно високог притиска,
можда и већег од оног за који је боца пројектована. Такође, никад не остављати боцу
тако да буде директно изложена сунчевим зрацима, јер температура боце може да пређе
52°C.
Никада не користити бренер или отворени пламен за загревање боце приликом поступка
пуњења система са расхладним флуидом.

Никада ударањем не отварати радне вентиле на боцама, нити ударати сигурносне вентиле
надпритиска.
Никада и ничим не пунити боце за једнократну употребу. Остаци расхладног флуида
треба да се искористе или да се пребаце у повратне боце, а празна боца треба да се баци на
прописани начин.
Никада не користити боце за расхладни флуид за једнократну употребу као боце за
ваздух под притиском. Боце за расхладни флуид нису добро заштићене изнутра, и влага из
ваздуха под притиском може да изазове корозију. То може да ослаби боцу и да
проузрокује њено прскање. Не постоје никакве индикације да је боца ослабљена све док
не прсне.
Никада не котрљати или бацати боце, нити грубо руковати са боцама на било који други
начин.
Радни вентил на боци увек отварати полако.
Не пунити ни боце за једнократну ни боце за вишекратну употребу са коришћеним
расхладним флуидом. За коришћени расхладни флуид користити само повратне боце.
Посебну пажњу треба обратити када је у питању расхладни флуид Р-600а. Он мора да се
складишти и транспортује само у прописано безбедним боцама. Боце морају увек да се
држе у вертикалном положају. Изобутан Р-600а се чува одвојено од других расхладних
флуида и гасова. Никада не дозволити да боца буде топлија од 40°Ц. Просторије у којима
се чува Р-600а обезбедити од статичког електрицитета. Све друге безбедносне мере, које
се односе на складиштење и руковање са боцама са другим расхладним флуидима, односе
се и на боце са Р-600а.
17. АЛАТ И ПРИБОР ЗА ПОПРАВКУ КУЋНИХ РАСХЛАДНИХ УРЕЂАЈА
- апарат за заваривање (гасни или електроотпорни),

- одговарајући прибор за заваривање (боце са гасовима, жица за варење, боракс),
- апаратура за вакуумирање и пуњење (електрична пумпа за ваздух са вакуумметром,
мензура са стакленом цеви и манометром, разводна кутија са славинама и манометрима,
црева високог притиска са вентилом за прикључење на инсталацију уређаја),
- велика боца за фреон R12 (68 кг),
- мала боца за фреон R12,
- црева високог притиска са одговарајућим прикључцима,
- грип ("смрт") клешта са заобљеним ивицама (прилагођене стезању цеви)
- алат за сечење цеви са сечивом у облику диска,
- алат за експандирање цеви
- различити одвијачи и кључеви,
- унимер (омметар, волтметар, амперметар),
- бакарна цев (спољни пречник 6 mm, унутрашњи пречник 4 mm) и
-бакарна цев (спољни пречник 12 mm, унутрашњи пречник 10 mm).
- детектор цурења фреона
- дигитална вага, итд.


ЛИТЕРАТУРА
1. Сава Вујић : Расхладни уређаји, Машински факултет, Београд, 2000.

2. Јакоб Данон : Расхладни уређаји- фрижидери, Техничка књига, Београд, 1979.
3. Владимир Главичић и други аутори : Расхладна техника - I део, Републички центар
за стручно образовање кадрова, Београд, 1969.
4. Владимир Главичић : Расхладна техника - II део, Републички центар за стручно
образовање кадрова, Београд, 1969.
5. Саша Милановић : Расхладни уредаји - принципи ипракса, Техничка књига, Београд,
1992.
6. Милош Драгишић, Дражен Вранеш : Кућни фрижидери и замрзивачи, Београд, 2003
7. Миле Тодоров : Поправка и монтажа расхладних и клима уређаја, Београд, 2004
8. Марко М. Плавшић : Расхладна техника – теоријске основе и пракса, Београд, 2007
9. Технички приручници, техничка упутства, брошуре, каталози и проспекти

Намера овог упуства је да ову област приближи људима који се по први пут с њом сусрећу.
Расхладна техника је перспективна грана термотехнике и будућност ће показали оправданост
опредељења за струке и занимања везана за ову област. Поред помоћи у стручно-
професионалном оспособљавању, ово упуство ће корисно послужити и онима којима ће
основна знања везана за принцип рада кућних расхладних уређаја помоћи да отклоне мање
кварове и тако уштеде средства кућног буџета.
На једноставан начин су приказани основни принципи рада кућних расхладних уређаја, врсте
уређаја и начин њиховог рада , дати су и најосновнији савети за постављање, руковање,
одржавање и отклањање кварова.
Аутор

Servisiranje Kucnih Rashladnih Uredjaja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Servisiranje Kucnih Rashladnih Uredjaja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Регионални центар за образовање одраслих Техничка школа „Нови Београд“

СЕРВИСИРАЊЕ КУЋНИХ РАСХЛАДНИХ УРЕЂАЈА

КРАТАК ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА

1.КУЋНИ ХЛАДЊАЦИ (ФРИЖИДЕРИ И ЗАМРЗИВАЧИ)

Сервисирање кућних расхладних уређаја 1

9. КВАРОВИ РАСХЛАДНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

9.3. Кварови испаривача

10. ПЕРИОДИ МИРОВАЊА И ИЗЈЕДНАЧАВАЊА ПРИТИСКА

Сервисирање кућних расхладних уређаја 2

1.КУЋНИ ХЛАДЊАЦИ (ФРИЖИДЕРИ И ЗАМРЗИВАЧИ)

У кућне хладњаке обично спадају фрижидери, комбиновани хладњаци и замрзивачи.

а) - ниско-температуми просрор, означен једном звездицом, намењен

При куповини расхладног уређаја са уређајем се добија и упутство за његову употребу.

У принципу кућни хладњак састоји се од: ормана, расхладне и електричне инсталације. У

Сервисирање кућних расхладних уређаја 4

Постоје фрижидери са ниско-температурним простором (ознака са једном или две

Фрижидери без ниско-температурног простора

Сервисирање кућних расхладних уређаја 5

1.2. Комбиновани фрижидери

Комбиновани фрижидери увек имају ознаку са четири звездице.

Сервисирање кућних расхладних уређаја 6

1.3. Kомбиновани фрижидери тipa NO FROST са принудном циркулацијом

Највеће могућности за интензивније

Комбиновани фрижидери могу да буду изведени са Н, ST или Т климатском класом, ако

Сервисирање кућних расхладних уређаја 7

1.4. Вертикални замрзивачи

Вертикални замрзивачи постоје са ознаком са три или четири звездице. Замрзивачи

Сервисирање кућних расхладних уређаја 8

Aутоматским радом вертикалног замрзивача управља термостат.

1.5. Xоринзонтални замрзивачи

Хоризонтални замрзивачи постоје са ознаком три или четири звездице. Замрзивачи

Сервисирање кућних расхладних уређаја 9

2. РАХЛАДНИ ЦИКЛУС ФРИЖИДЕРА

1. течност расхладног флуида (R-12 или R-134а) улази у испаривач

3.4. Шема кућног

Сервисирање кућних расхладних уређаја 10

3. РAСХЛAДНИ ЦИКЛУС КОМПРЕСОРСКОG УРЕЂAЈA

3.1. Добијање непрекидног хлађења у кружном процесу

Сервисирање кућних расхладних уређаја 11

нижој температури од температуре коморе и опет је способан да изврши одређени

3.2. Елементи и процес хлађења компресорског уређаја

Компресорски уређај за хлађење ради на принципу компресионог расхладног циклуса са

Сервисирање кућних расхладних уређаја 12

PVP - пара високог притиска

Основни компресорски расхладни уређај са мерним тачкама

Сервисирање кућних расхладних уређаја 13

4. КОМПРЕСОРСКИ РAСХЛAДНИ СИСТЕМ

Сваки компресорски расхладни систем састоји се од следећих карактеристичних

Компресор је основни саставни елемент расхладног система чији се рад заснива на

3.5. Херметички компресор

Сервисирање кућних расхладних уређаја 14

Вратило компресора и електромотора у херметички затвореним компресорима је

Сервисирање кућних расхладних уређаја 15

Код кућних расхладних уређаја користе се кондензатори са ваздушним хлађењем.

3.7 а) са ламеластим ребрима б) са ребрима од жице ц) са ребрима од лима

Испаривач је елемент расхладног система у којем расхладно средство испарава (кључа), а

Сервисирање кућних расхладних уређаја 16

затворен алуминијском плочом, а с предње пластичним враташцима да би се омогућило

3.8. Неки облици испаривача

Филтер-сушач за кућне фрижидере и замрзиваче састављен је од филтера и сушача који

1. улазно сито, 2. дехидратор, 3. излазно сито-мрежица, 4. сервисна цев

Сервисирање кућних расхладних уређаја 17

Најчешће употребљивани типови дехидратора у сушачима су : силикагел, зеолит или