UNIVERZITET U NIŠU

TEHNOLOŠKI FAKULTET U
LESKOVCU

STUDIJSKI PROGRAM
HEMIJSKE TEHNOLOGIJE

SINTEZA LIDOKAINA
-SEMINARSKI RAD-

Profesor: prof. dr Vesna Nikolić Student:

Asistent: dr Ivan Savić Anđela Stanković 5614/16

Leskovac, 2018.

1
Table of Contents
UVOD............................................................................................................................................................. 3

LOKALNI ANESTETICI ................................................................................................................................ 4

2
 Uvod
Anestetik je supstanca namenjena za postizanje anestezije ili reverzibilne, nespecifične
depresije centralnog nervnog sistema, koju karakteriše amnezija (gubitak pamćenja), analgezija
(gubitak osećaja za bol), pad mišićnog tonusa, gubitak refleksnih pokreta i gubitak svesti.
Anestetici se dele na:
1) Opšte anestetike

2) Lokalne anestetike.

Opšti anestetici su lekovi koji dolaskom u krv izazivaju reverzibilnu paralizu CNS-a, tako da
nastaje gubitak svesti, neosetljivost i nepokretnost celog organizma, jednom rečju organizam se
dovodi u stanje opšte anestezije.
Opšta anestezija se prema načinu izvođenja deli na tri grupe i to :
1) inhalaciona anestezija;

2) intravenska anestezija;

3) kombinovana anestezija.

Lokalni anestetici su lekovi koji prouzrokuju neosetljivost određenog dela tela pri potpuno
očuvanoj svesti. Lokalni anestetici deluju na mestu primene (lokalno), aplikuju se u blizini nervnog
korena ili se aplikuju na površini sluznice. Njihovo dejstvo je reverzibilno, što znači da je njihova
primena bez trajnih posledica po nervni sistem.
Zavisno od mesta i načina aplikacije lokalnih anestetika, mogu se izazvati različite vrste
lokalne anestezije, a to su:
 Površinska anestezija, postiže se aplikacijom lokalnih anestetika na površini sluznice;
 Infiltraciona anestezija, postiže se infiltriranjem lokalnih anestetika u određeni deo tela;
 Regionalna anestezija, postiže se ubrizgavanjem rastvora lokalnog anestetika u blizini
nervnog stabla;

3
  Spinalna anestezija,postiže se ubrizgavanjem rastvora lokalnog anestetika u lumbalni
predeo, ispod završetka kičmene moždine.
 Epiduralna anestezija, postiže se ubrizgavanjem rastvora lokalnog anestetika u epiduralni
predeo.

1. Lokalni anestetici
Lokalni anesteticisu grupa lekova koja se veoma dugo, efikasno i bezbedno primenjuje u
medicini i stomatologiji. Osnovne indikacije za njihovu primenu su : sprečavanje akutnog bola
tokom hirurških ili drugih intervencija, prekidanje ili ublažavanje hroničnog bola, posebno bola
izazvanih onkološkim oboljenjima i lečenje srča.nih aritmija. Korišćenjem različitih tehnika i
puteva administracije, primenjuje se veliki broj preparata lokalnih anestetika. Njihova rutinska i
široka primena povezana je sa malobrojnim komplikacijama i retkim neželjenim efektima. Dobro
poznavanje farmakologije ovih lekova omogućava da se oni u kliničkoj praksi koriste bezbedno,
dok adekvatna selekcija anestetika obezbeđuje ostvarivanje specifičnih ciljeva za svakog
bolesnika.

1.1. Hemijska struktura

Molekularna struktura lokalnih anestetika obuhvata tri dela (slika1):
1) Lipofilni aromatični prsten
2) Hidrofilni tercijalni amin, i
3) Estarsku ili amidnu vezu između njih.
Svaka od ovih komponenti između prstena i amina je osnova podele lokalnih anestetika na
dve grupe:
1) Estarski lokalni anestetici nestabilni molekuli, koji se razlažu u plazmi
holinesterazom kokain, ametokain, benzokain, hloroprokain i prokain.
2) Amidni lokalni anestetici, koji su veoma stabilni u jetri podležu ekstenzivnoj
biotransformaciji: lidokain, bupivakain, levobupivakain, ropovakaini i prokain.
Najveća karakteristika molekula lokalnih anestetika je da u isto vreme ima liofilne i hidrofilne
osobine. Obe su neophodne ya ostvarivanje njihovog dejstva na stabilizaciju membrane ćelija.

4
Naime, molekuli lokalnih anestetika imaju dva hemijska oblika koja se međusobno nalaze u
ravnoteži: kiselina (protonovani molekul) baza (nejonizovani molekul) (Slika 2).

Slika 1. Molekularna struktura lokalnih anestetika slika 2. Hemijski oblik molekula lokalnog anestetika

1.2. Mehanizam delovanja

Čitav mehanizam dejstva se može objasniti na primeru lidokaina.
1) Lokalni anestetik pre ubrizgavanja mora biti rastvorljiv u vodi, zbog čega se u
ampulama nalazi u formi hidrohlorida, u kiselom rastvoru koji obezbeđuje visok
stepen jonizovanja ( protavani oblik koji je hidrofilan i rastvoran u vodi)
2) pHa vredonst za lidokain iznosi 7,9 u ekstraćelijskom prostoru, posle ubrizgavanja (
pH vredosnost je 7,4 ), 24% molekula nalazi u nejonizovanom dok je 76% u
jonizovanom obliku.
3) Nejonizovani, lipofilni molekuli pasivno prelaze kroz ćelijsku membranu.
4) Unutrašnjost ćelije je kiselija, pH vrednost iznosi 7,1. Zbog toga se ravnoteža među
molekulima lidokaina u ćeliji ponovo menja, tako da 86% prelazi u jonizovani oblik.
5) Jonizovani oblik privlače negativno naelektirisani proteini natrijumskih kanala dok su
u otvorenoj fazi. Kanali ostaju otvoreni, ali blokirani za ulazak natrijumskih jona u
ćeliju. Ovakav blok je zavistan ( use – dependet ), jer kanali mogu da budu blokirani
samo dok su otvoreni ( aktivni ).
Mehanizam delovanja lokalnih anestetika usporava skok i visinu promene
membranskog potencijala, usporava sprovođenje impulsa i produžava refleksni period.
5
 Oni podižu prag za okidanje akcionog potencijala, ali ne menjaju vrednost
membranskog potencijala, ali ne menjaju vrednost membranskog potencijala u
mirovanju.

1.3. Farmaceutska svojstva lokalnih anestetika

Za razliku od drugih lekova koji se distribuiraju iz vaskularnog kompartmenta na mesto svog
dejstva, lokalni anestetici ostvaruju svoju funkciju pre nego što stignu do njega. Uobičajeni
farmakokinetski profil koji podrazumeva preuzimanje, raspoloživost i eliminaciju leka nije lako
primenljiv na lokalne anestetike. U tom smislu, važno je poznavati neka od farmakokinetskih
svojstva ove grupe lekova koje utiču na njihovu aktivnost i efikasnost u nastajanju bloka
sprovođenjem nervnih impulsa na samom mestu primenjivanja (Tabela 1).

Rastvorljivost u mastima je jedna od ključnih osobina lokalnih anestetika koja određuje

njegove karakteristike na mestu delovanja. Veća rastvorljivost u mastima podrazumeva bolju
penetraciju lokalnog anestetika kroz membranu neurona.

2. Lidokain
Lidokain je najčešće korišćeni lokalni anestetik. Ima odličnu terapijsku aktivnost jer
brzo deluje i traje dovoljno dugo da bi bio pogodan za bilo kakvu kliničku upotrebu.
Koristi se za terminalnu infiltraciju, blok, epiduralnu i spinalnu anesteziju za vreme operacije
intervencije u stomatologiji, otolaringologiji, akušerstvu i ginekologiji. Takođe se koristi za
tahikardiju. Sinonimi za ovaj lek su ksilokain, nefururan i mnogi drugi.

6
 2.1. Fizičko-hemijska osobine lidokaina
Lidokain (slika 3) (2-(diethylamino)-N-(2,6-dimethylphenyl)acetamide) je lokalni anestetik
koji spada u grupu lokalnih anestetika amidnog tipa.

Molekulska formula: C₁₄H₂₂N₂O

Molekulska masa: 234,34 g/mol
Tačka topljenja: 68 °C

Slika 3.Strukturna formula lidokaina

Lidokain je lek koji uzrokuje neosteljivost određenog dela tela (lokalna anestezija), a koristi
se i za lečenje ventrikularne tahikardije. Pripada grupi lokalnih anestetika amidnog tipa, a otkriven
je 1946. godine. Efikasnost lidokaina kao lokalnog anestetika karakteriše brzi početak dejstva i
intermedijerno trajanje efikasnosti. Zbog toga je lidokain pogodan za infiltraciju i površinsku
anesteziju. Kada se koristi kao injekcija, obično počinje da deluje u roku od četiri minuta i traje
pola sata do tri sata. Mešavine lidokaina se takođe mogu nanositi direktno na kožu ili mukozne
membrane. Lidokain pomešan sa malom količinom adrenalina (epinefrina) produžava dužinu
njegovog dejstva. Uobičajeni neželjeni efekti sa intravenskom upotrebom uključuju pospanost,
trzanje mišića, zbunjenost, utrnutost i povraćanje. Može uzrokovati nizak krvni pritisak i
nepravilan rad srca. Može se koristiti u trudnoći, kao i kod onih alergičnih na tetrakain ili
benzokain.
Lidokain je jedan od najčešće korišćenih lokalnih anestetika u stomatologiji. Može se
primenjivati na više načina, najčešće kao nervni blok ili infiltracija - u zavisnosti od vrste terapije

7
i područja usta na kojima se radi. Za površinsku anesteziju, nekoliko formulacija se može koristiti
za endoskopije, pre intubacije i sl.
Lidokain je takođe najvažniji antiaritmički lek klase-1b; koristi se intravenozno za lečenje
ventrikularnih aritmija. Indikacija za davanje lidokaina je nakon defibrilacije i KPR.

Sinteza lidokaina
Lidokain, 2- (dietilamino) -N- (2,6-dimetilfenil) acetamid, je sintetizovan iz 2,6-
dimetilanilina po reakciji sa hloridom hloroacetne kiseline, koja daje a-hloro-2,6-
dimetilacetanilid, i njegovu sledeću reakciju sa dietilaminom (slika 4).

Slika 4.

8
2.2. Sinteza lidokaina
Metode identifikacije lidokaina
Lidokain se može identifikovati pomoću 1H NMR spektra (slika 5), 13 N NMR spektra (slika 6)
i masenog spektra (slika 7).

Slika 5. 1H NMR spektar lidokaina

Slika 6. N NMR spektar lidokaina

9
 Slika 8. Maseni spektar lidokaina

10
ZAKLJUČAK
Lidokain spada u lokalne anestetike amidnog tipa. Osnovni mehanizam dejstva lidokaina je
reverzibilni blok naponom kontrolisanih natrijumskih kanala u ćelijama neurona. Koristi se u
stomatologiji, hirurgiji, kao antiaritmik, nakon defibrilacije, itd. Imaju snažno anestetičko dejstvo
i u kombinaciji sa adrenalinom dejstvo mu duže traje.

11