Hidrologija-procena kolicina vode na odredjenom podrucju ka I njihov vremenski I prostorni raspored.

Evaporacija-isparavanje vode sa zemljista na kom nema vegetacije

Transipracija-potrosnja vode od strane biljaka
Hidrometrija se bavi merenjem vode u hidrotehnici. Tako dobijeni podaci nam sluze za procenu kolicine I vremenske
raspodele raspolozive vode na posmatranom podrucju.
Kisomer sluzi za merenje vode jedom dnevno u 7 ujutro.
Evaporimetar- registruje isparavanje sa oranica
Evapotranspirometar-meri evapotranspiraciju, potrosnju vode od strane biljaka I isparavanje vode sa oranica
Vodomerna letva sluzi za merenje nivoa u otvorenim tokovima, O+R=H (mnm). Tacnost ocitavanja je 1 cm
Pijezometar-meri nivo podzemne vode
Jednacina kontinuiteta-definisanje nekog bilansa omedjenog prostora sliva
Prirodni vodni bilans- P-ETP-(Po+Op-Iz)=Or *bilansna jednacina
P-padavine, ETP-evapotranspiracija, Po-poniranje vode, Op-oticaj odzemnom vodom, Or-povrsinski oticaj rekom, Iz-
izviranje vode
Izgradjena akumulacija- D-C-Ip+S+P-I-Po+Iz=±ΔH *bilansna jednacina
D-doticaj rekom, C-isust, Ip-ispustanje radi nizvodnih potreba, S-povrsinsko slivanje sa obala jezera, P-padavine direktno
na vodenu povrsinu, Po-poniranje vode, Iz-isparavanje vode sa vodene povrsine
D-C-Ip=±ΔH *Skracena bilansna jednacina gde su ostale velicine zanemarljive, I tako je u vecini slucajeva
Padavine se definisu visinom, trajanjem I povratnim periodom, najznacajniji su pozitivni element u bilansnoj jednacini .
Lizimetar-meri se isparavanje vode iz zemljista evaporacijom I transpiracijom.
Pluviograf-meri kontinualne padavine, visinu, trajanje I intenzitet.
Intenzitet-visina pale kise (P) podeljena sa njenim trajanjem , P=Σi*Δt, i-intenzitet pale kise
Hijetogram pale kise-promena intenziteta padavine registrovana u svakom trenutku.
Oticaj-kolicina vode koja je povrsinski otekla usled pale kise
Vodostaj-nivo vode u posmatranom profile vodotoka, meri se na vodomernoj letvi, a, a mesto na kom se odvija
merenje se naziva vodomerna stanica. Meri se jednom dnevno. Za manje vode je visina const.
Nivogram-hronoloski prikaz vodostaja tokom vremena.
Limnigraf sluzi za kontinualno merenje nivoa vode.
Linija nivoa-linija koja spaja vodostaj duz toka.
Kapacitivne I eho sonde-uredjaji koji digitalno registruju nivoe, memorisu ih ili salju podatke u stanice gde se obradjuju.
Proticaj-zapremina vode protekle u jedinici vremena. Najtacniji postupak za merenje je Volumenski (zapremina vode
koja dotekne u neku posudu za odredjeno vreme). Do proticaja u nekom toku mozemo doci na dva nacina
1. Merenjem brzine hidrometrijskim krilom na nekom proticajnom preseku na osnovu kojih racunamo proticaj,
registorvanjem vodostaja I pada linije vodenog ogledala za dati proticaj dolaziom do jedne tacke na QH krivoj.
Kada dobijemo ovu funkciju, ona nam omogucuje da na dalje samo merenjem vodostaja dobijamo proticaj na
tom profile.
2. Sluzi za manje kanale I vodotoke gde na datom profile postoji neki objekat. Poznavanjem matematicke
funskcije izedju proticaja I nivoa, odredjuje se proticaj.
Hidrometrijsko krilo-uredjaj za merenje brzine vode.
Pito-cev- koristi se za odredjivanje brzine u nekoj tacki kod manjih kanala
Hidrogram- zavisnost proticaja od vremena, graficki prikaz.
Veza izmedju vodostaja I proticaja- funkcija koja iskazuje ovu vezu a prikazuje se graficki se zove kriva proticaja ( QH
kriva). Poznavanjem krive proticaja I izmerenog vodostaja (Nivograma) se dolazi do hidrograma. Nivogram I hidrogram
su po obliku slicni. QH krivu koristimo sve dok ne dodje do nekih promena u profile usled erozije ili zasipanja.
Veza izmedju padavine I oticaja-Bazira se na cinjenici da oticaj uzrokuje deo padavina koje su se slile u vodotok. Taj deo
nazivamo neto padavine. Ostali deo padavine ili ispari iloi se upije od strane zemljista, infiltrira.
Kisa se definise njenim trajanjem Tk I povratnim periodom na koji se ona odnosi Tp

1
Isparitelji registruju isparavanje sa vodenih povrsina.
Isparavanje- moze biti sa vodenih povrsina ili evaporacijom. Zavisi od relativne vlaznosti vazduha I temperature
vazduha (vetrovi). Relativna vlaznost vazduha je odnos stvarne kolicine vlage u vazduhu u datom trenutku I
maksimalno moguceg zasicenja vodenom parom pri datoj temperature. Wrel=Wstv/Wmax(t oC). Sto je veca tmperatura
to zasicenje moze biti vece. Povecanjem temperature vazduha se smanjuje relativna vlaznost vazduha. Vetar na
isparavanje utice odnosenjem vlaznijeg a donosenjem suvljag vazduha. Isparavanje sa vodene povrsine se meri sudom
koji pliva na void I koji mora biti dovoljno velik da se spreci njegovo zagrvanje.
Nanos- moze biti lebdeci I vuceni. Lebdeci lebdi u void I mnogo je sitniji od vucenog. Koncentracija lebdeceg nanosa
raste sa dubinom vode. Kolicinu ovog nanosa je potrebno znati kod gradnje objekata u tom profile, ili u koliko se voda iz
datog profila koristi za navodnjavanje jer moze doci do zacepljenja tranzitnih cevi. U 1m3 Dunavske vode ima oko 100-
130gr peska.
Vuceni-voda ga vuce pod nu, krupniji je od lebdeceg. Ovaj nanos po dnu pokrece
tangencijalni napon ili vucna sila. τ=γ*R*I (kN/m2) γ-specificna tezina vode= 9.81 kN/m3, R-hidraulicki radijus
poprecnog preseka, I-pad linije vodenog ogledala R=A/O A-povrsina poprecnog preseka toka, O-okvaseni obim. Kod
velikih vodotokova gde je dubina vode zanemarljiva u odnosu na sirinu vodenog ogledala R≈dubina vode. U koliko je
τ›τcr za tu vrstu materijala od kog je sastavljeno dno korita dolazi do vucenja. τcr=0.05*(γs-γw)*dsr , γs-specificna
tezina nanosa.
Funkcija raspodele verovatnoca se koristi kada sun am potrebni neki od ekstremnih pojava kao sto su max vodostaj,
max godisnji proticaj, max godisnje padavine… Moze biti empirijska ili teorijska. Emprijska se racuna po Viblu
P=n/(N+1), P-verovatnoca pojave, n-broj reda podataka u nizu, N-ukupan broj podataka. Teorijska-ako
se trazi verovatnoca pojave ili povratnog perioda veceg neo sto je merni niz na osnovu koga je odredjena empirijska
verovatnoca.
Hidrotehnicki objekti
Hidrotehnicki objekti cine hidrotehnicke sisteme koji sluze za upravljanje vodama ili sluze za zastitu od njih.
1. Objekti za upravljanje ili gazdovanje vodama su brane, crpne stanice, rezervoari, kanali, cevovodi, kaskade,
sifoni
2. Objekti za zastitu od voda su nasipi, kejski zidovi, regulacioni objekti
Glavne osobine su:
1. Stalno ili povremeno delovanje vode na objekat kroz sledece oblike
a. Mejanicko dejstvo: hidrostaticki pritisak I uzgon, slia od leda koja moze biti ili staticka ili dinamicka,
sufozija I bubrenje zemljista iza I ispod objekta …
b. Hemijsko dejstvo usled raznih hemijskih supstanci rastvorenih u void ona moze razorno da deluje na
beton ili na ostale delove konstrukcije
c. Biolosko dejstvo
2. Projektovanje ovih konstrukcija je znatno slozenije I zahteva detaljne istrazne radove I podloge
3. Izgradnja ovih objekata je znatno slozenija jer zahteva kvalitetno izvodjenje u otezanim uslovima kao sto je
gradjenje pod vodom I to vrlo cesto tekucom, gradjenje u delovima gde nema saobracaja I ostale komunikacije,
u krajevima sa nepovoljnim klimatskim uslovima a pri tome ovi radovi se vrlo cesto izvode vise godina
4. Staticka I fukcionalna sigurnost ovih objekata mora biti velika jer posledice od njihovog rusenja mogu biti
katastrofalne, ne samo finansijski vec u smislu ljudskih zrtava, a sa druge strane ovi objekti su veoma skupi pa
promasaj u funkcionisanju povlaci sa sobom velike materijalne izdatke.
5. Vecina ovih objekata se zbog konketnih topografksih, geoloskih I drugih uslova ne moze tipski projektovati.
Podela hidrotehnickih objekata:
1. Prema mestu na kom se grade, recni objekti, jezerski, morski
2. Prema uslovima koriscenja:
a. Stalni, imaju svoj vek trajanja, ne manje od 25-30 god. Ovo podrazumeva stalno odrzavanje

2
 b. Privremeni, grade se kao pomocni, da bi se izgradio stalan obj, ili da bi se poplavio ili rekonstruisao
postojeci
3. Prema delovanju na prirodni tok I rezim vode, obj koji menjaju rezim vode (brane, nasipi, regulacione
gradjevine..) I objekti koji stvaraju nove tokove (kanali, cevovodi, vodozahvati, ispusti…)
4. Prma nameni, objekti opste namene koji imaju zadatak uredjenje rezima recnog toka korita I njegovog
najekonomicnijeg koriscenja, objekti posebne namene koji se nalaze na hidrotehnickim sistemima kao sto su
koriscenje vodnih snaga (hidroelektrane, hidrotehnicki tuneli), hidrotehnicke melioracije (odvodnjavanje,
navodnjavanje poljoprivrednog zemljista) kanali, crpne stanice, vodosnabdevanje naselja I I ndustrije,
odvodjenje upotrebljenih voda, saobracaj na vodi.
Brane
Podizanjem pregrade na reci, stvara se visinska razlika iza I ispred pregrade. Takodje, stvara se mogucnost I
akumuliranja vode ispred pregrade, kao I proizvodnja el energije. N=Q*H*γ*ϗ , E=N*T , N-Snaga hidroelektrane, Q-
proticaj kroz turbine, H-denivelacija vode ispred I iza turbine, ϗ-stepen korisnog dejstva (0.7/1), γ-specificna tezina
vode, T-vreme rada turbine.
Elektricna energija proizvedena na hidroelektranama je najcesce vrsna, odnosno, porizvodi se samo u danima kada su
najvece potrosnje. Osnovna energija (bazna) je proizvedena u termoelektranama.

Uloga Bran:
Proizvodnja el energije (vrsne),
akumulisanje vode za susne periode,
aktivna zastita od poplava,
ribarstvo, turizam I rekreacija
poboljsanje kvaliteta vode nizvodno od brane pri malim prirodnim proticajima u nekim periodima g.
plovidba pri malim proticajima

Brane koje stvaraju el energiju mogu biti protocne, akumulacione I revirzibilne.

Protocne, stvaraju iskljucivo denivelaciju, ne akumulisu vodu
Akumulacione, u periodu smanjene potrosnje voda se akumulira za period kada je potrebna veca potrosnja energije.
Revirzibilne, kada imamo veci doticaj rekom nego sto je potrebno, stvara se visak el energije, pa se ta energija
preusmeri na pumpe koje ce pregurati vodu do akumulacionih bazena I koja ce tu stajati sve dok nam ne bude trebala
za periode kada je veca potrosnja. Cesto je slucaj das u akumulacioni bazeni na brdu, pa se pumpama voda doprema do
njih, zatim, po potrebi se pusta da voda slobodno pada sa brda I time pokrece turbine.

Tipovi Brana:
Gravitacione, olaksane, lucne, nasute. Najzastupljenije su nasute I betonske ( 90% brana u svetu su nasute). Nasute
imaju male zahteve za nosivoscu temelja, lako je dostupan material za izgradnju.
Po velicini se brane dele na visoke (od najnize kote temelja do krune brane prelazi 15m, duzina im je preko 500m, ili
stvaraju akumulaciju vecu od 1 000 000 m3, ili sui m evakuacioni organi diemnzionisani na proticaje vece od 2000 m3/s )
I niske.
Prema nacinu evakuacije velikih voda delimo ih na prelivne, neprelivne, kombinovane.
Osnovni elementi brane:
Neprelivni deo brane je sama brana, pregrada za stvaranje akumulacije
Evakuacioni organ je objekat koji omogucava kontrolisanu evakuaciju velikih voda
Umirivac energije, sluzi da umiri energiju prelivne vode da ne bi doslo do potkopavanja temelja I rusenja brane
Temeljni ispust omogucava praznjenje akumulacije I ispiranje nanosa
Temelj, sredina ispod I oko objekta
Kruna brane je horizontalna traka na vrhu brane duz koje je omogucen saobracaj preko brane

3
Drenazni sistem omogucava smanjenje uzgona u brani I temelju , I kontrolisano odvodjenje provirne vode iz brane I
temelja.
Injekciona zavesa ili zastor produzava put provirnoj vodi cime se smanjuje uzgon I provirni proticaj kroz branu temelja.
Nanos koji se ne moze izbeci I na koji se uvek racuna
Akumulacioni basen zbog kog se brana gradi

Izbor pregradnog profila-mesta na kome ce se brana podici-je prvi zadatak pri projektovanju svake brane,s obzirom da
mesto brane odredjuje mogucu zapreminu akumulacije i velicinu sliva,a time i hidroloski potencijal raspoloziv za
mogucu potrosnju.Uz to,geoloske i geomehanicke osobenosti tla na mestu pregradnog profila bitno uticu na uslove
fundiranja koji su jedan od najvaznijih cinilaca za odredjivanje tipa brane.Zato je neophodno da izabrani profil bude
optimalan.

Najvazniji cinioci pri izboru pregradnog profila (profila brane) su:

1.Kolicina vode na profile(koja,uz odgovarajuce izravnanje,treba da zadovolji zahteve korisnika).Da bi se utvrdila

kolicina vode neophodni su pouzdani hidroloski podaci kojima se dokazuje postojanje ocekivanih proticaja-niz srednjih
mesecnih (nedeljnih) proticaja za period od najmanje 20 godina (pozeljno je 40 i vise godina)
Pored kolicine vode bitan je i kvalitet,pa se odgovarajucim analizama mora utvrditi:
a)da li je voda dobra za koriscenje
b)da li je voda agresivna za objekat

2.Topografija terena koja odredjuje:

a)Zapreminu akumulacije,V, zavisno od visine brane H (sto veci odnos V/H to bolje).
b)Sirinu pregradnog profila (duzinu brane),od cega zavisi zapremina brane,a cesto i tip i kostanje brane
c)Dispoziciju (raspored) i tip brane i evakuacionih organa,zahvata,I ostalih objekata.

Psto je odredjena makro lokacija,brana se najcesce projektuje nesto nizvodnije od najuzeg preseka doline.Ovim se
omogucava bolje upiranje bokova objekta na strane doline.

3.Geoloski i geomehanicki uslovi koji utvrdjuju:

a)Stanje sredine za temelj brane i temelje pratecih objekata.

Neophodno je odrediti otpornost na smicanje,nosivost,deformabilnost i vododrzivost sredine.Ove
osobine su cesto kljucne pri izboru mikrolokacije pregradnog profila,kao i pri odredjivanju
najpovoljnijeg tipa brane.
b)Vododrzivost akumulacije moze potpuno kompromitovati lokaciju,a takodje se mora voditi racuna i o
stabilnosti bokova akumulacije (treba imati na umu akumulaciju Vajont gde je cello brdo skliznulo u
akumulaciju,izazvalo katastrofalni poplavni talas)

4.Dostupnost gradjevinskih materijala odgovarajuce kolicine i kvaliteta.Laka dostupnost odredjenog materijala utice na
cenu,i moze da ima presudan uticaj na izbor profila za branu,kao i tipa brane.

5.Troskovi eksproprijacije zemljista i izmestanje naselja,industrije i saobracajnica.

6.Ekoloski,kulturni i politicki cinioci.

4
Prednosti I mane brana
Prednosti nasutih brana su:
a)Minimalni zahtevi za uslove fundiranja (narocito kod zemljanih brana),kako sa gledista nosivosti,tako i sa gledista
sleganja.Prilagodljivost gotovo svim vrstama terena,kako geoloskim tako i topografskim:od stene do aluviona,od siroke
ravnicarske doline do uske klisure (naravno pod uslovom da se moze obezbediti proctor za evakuaciju velikih voda).
b)Mogucnost koriscenja raznovrstnog i heterogenog materijala za nasip,cesto raspolozivog u blizini pregradnog profila.
c)Jeftino i brzo ugradjivanje koriscenjem mehanizacije,sto zajedno sa prethodnim,omogucava malo kostanje po jedinici
zapremine brane.

Mane nasutih brana su:

a)Velika osetljivost na prelivanje (spoljasnju eroziju)
b)Velika osetljivost na nekontrolisano procurivanje i ispiranje materijala (unutrasnja erozija)
c)Kao posledica prve dve mane:za evakuaciju velikih voda,kao i za temeljni ispust i zahvat potrebni su posebni betonski
objekti van tela nasipa,a evakuacioni organ mora se dimenzionisati na veci proticaj nego kod betonskih brana zbog
osetljivosti nasipa na prelivanje.
d)Veliki obim radova usled blagih kosina uzvodnog I nizvodnog lica,sto se cesto nadoknadjuje niskom jedinicnom cenom.

Prednosti betonskih brana su:

a)Znacajna izdrzljivost na prelivanje i procurivanje,sto omogucava da se evakuacioni organi i zahvati grade u sklopu
same brane,kao i da se dimenzionisu na manji proticaj(sto smanjuje kostanje).
b)Utrosak male kolicine materijala u odnosu na nasute brane,s obzirom na daleko strmiji nagib kosina,posebno kod
lucne brane.

Mane betonskih brana su:

a) Visoki zahtevi za uslove fundiranja(visoka nosivost i otpornost na smicanje,a niska deformabilnost).
b) Visoka jedinicna cena,s obzirom na potrebe dovozenja cementa,ponekad i agregata,i na relativno spor rad,koji
zahteva brojniju radnu snagu nego u slucaju nasutih brana.
c) Kod lucnih brana se,pored stabilnosti bokova i dna doline,zahteva jos i odgovarajuci odnos visine brane i sirine doline
(jer je zbog nacina prenosenja opterecenja lucna brana podesna samo za relativno uske doline).

Razlozi rusenja brana

Brane se mogu srusiti,rusenja su se,nazalost desavala u proslosti.Najvazniji uzroci rusenja brana su:
1.Nepredvidjeno prelivanje brane
Do prelivanja brane moze doci usled kvara na ustavama,ili greske pri upravljanju ustavama,ili
usled nedovoljnog kapaciteta evakuacionih organa.Betonske brane se u tom slucaju mogu
“prevrnuti” (tacnije “odlomiti” i smaknuti),a nasute brane stradaju od progresivne erozije tela brane.
Da bi se izbeglo prelivanje brane neophodno je:

a) Obezbediti pouzdane hidroloske podloge i racunati sa poplavnim talasom odgovarajuce velicine

b) Ispravno odrediti tip i kapacitet evakuacionih organa,i takav kapacitet postici pravilnim izvodjenjem i odrzavanjem
objekta.
c) Ako se za evakuaciju velikih voda koriste prelivi sa ustavama,obavezno je predvideti vise pogonskih
mehanizama,rezervna prelivna polja(za slucaj da neka od ustava otkaze),kao i odgovarajuci nacin
upravljanja ustavama i osigurati bezbedan prilaz ustavama

5
2.Unutrasnja erozija materijala brane ili njenih temelja
Nedovoljno poznavanje osobina materijala na kome se brana fundira ili material od koga je brana
Izgradjena,kao I neodgovarajuci tretman temelja I tela brane moze dovesti do nekontrolisanog
Prelivanja vode kroz temelj ili telo brane,sto izaziva ispiranje(unutrasnju eroziju) materijala,I konacno rusenja
objekta.Cesto se javi “privilegovan” put vode pored cevi temeljnih ispusta ili drugih “stranih” tela u nasipu brane.

Zato je neophodno:
a)Sto potpunije poznavanje osobina sredine u kojoj se brana temelji,kao i materijala od koga se brana gradi.
b)Izbegavati resenja koja bi mogla da izazovu nekontrolisano procurivanje(cevi u telu nasipa brane)
c)Ispravno izvodjenje,osmatranje i odrzavanje svih osetljivih mesta gde bi mogao da se stvori “privilegovan” put
vode,ako je vec neophodno da se takva mesta (slabe tacke) uopste projektuju.

3.Neispravan staticki proracun prilikom projektovanja brane

Najcesce je u pitanju zanemarivanje ili potcenjivanje nekih od sila koje narusavaju stabilnost brane-sile uzgona u prvom
redu.
Na svim znacajnijim branama ugradjuju se uredjaji preko kojih se osmatra ponasanje brane u toku eksploatacionog
perioda (uredjaji za oskultaciju).Beleze se sleganja brane,nastanak i sirenje prslina i pukotina u brani i temelju,proviranje i
pritisak vode,I slicno.
Pracenje i analiza osmotrenih velicina omogucava da se na vreme uoce,i po mogucstvu otklone,uzroci ostecenja ili
rusenja brane.Takodje,trebalo bi uporediti stvarno ponasanje brane i temelja sa rezultatima proracuna iz projekta,cime
se stice dragoceno iskustvo za buduce objekte.
Da bi se ublazile posledice eventualnog rusenja brana,prema propisima mnogih drzava (ukljucujuci I nasu) za svaku
visoku branu obavezno je proceniti (fizickim ili matematickim modelom) prostiranje poplavnog talasa koji nastao usled
rusenja brane,I na terenu obeleziti granicu ugrozenog podrucja odakle se stanovnistvo mora evakuisati u slucaj da
dodje do opasnosti od rusenja brane.

Betonske gravitacione brane

Betonska gravitaciona brana suprostavlja se spoljasnjim silama sopstvenom tezinom.I nasute brane formalno spadaju u
tip gravitacionih brana,jer se opterecenju suprostavljaju tezinom,ali je uobicajeno da se termin”gravitacione”odnosi na
betonske brane,pa ce se tako I ovde postupiti.Gravitacione (betonske) brane grade se na tlu koje ima dovoljnu nosivost
da primi tezinu brane I opterecenja koje brana prenosi u temelj. Poprecni presek gravitacione brane ima oblik priblizno
pravouglog trougla,sa duzom katetom kao uzvodnim licem.Ovakav oblik preseka proizilazi iz uslova stabilnosti,o cemu ce
biti reci kasnije. Po pravilu ove brane su prelivno-neprelivne,sto znaci da se jedan deo brane (prelivni deo) oblikuje se
tako da se preko njega voda moze slobodno ili kontrolisano prelivati u nizvodno korito.Sta vise,gravitacione brane se
cesto koriste kao prelivni objekti (evakuacioni organi) nasutih brana.
Opterecenja koja deluju na gravitacionu branu
Prvi zadatak pri dimenzionisanju brane je da se odrede opterecenja koja na objekat deluju (analiza
opterecenja).Najvaznija opterecenja kod brana su:
1)Hidrostaticki pritisak na uzvodno i nizvodno lice brane
2)Uzgon(porni pritisak)
3)Dinamicki pritisak vode usled vetra i talasa
4)Pritisak leda
5)Pritisak nanosa
6)Sile od zemljotresa
7)Tezina brane (i temelja)
8)Reakcija brane (temelja)-sila iste jacine I pravca,a suprotnog smera od rezultante spoljnih sila (nabrojanih od 1-7)

6
Obicno se opterecenja klasifikuju.
a) Osnovna (sva navedena opterecenja pri normalnim pogonskim uslovima,izuzv zemljotresa)
b) Dopunska (uticaj temperature,od tecenja I skupljanja betona,od deformacije temelja isl.)
c) Izuzetna (sva navedena opterecenja,ali izuzetne jacine) i zemljotres
d) U toku gradjenja
e) U toku pregleda i popravki

Gravitacione brane se grade kao niz vertikalnih konzolnih nosaca medjusobno razdvojenih razdelnicama
Zato je svaka konzola (lamela) brane nezavisna I mora da bude za sebe stabilna.S obzirom na malu sirinu konzola (obicno
6 do 16(m)),moze se smatrati da je zadatak ravanski,pa se opterecenja i stabilnost izrazavaju i racunaju za 1 metar duzni
brane.(lrac= 1m).Obicno se analiza opterecenja sprovodi za presek sa najvecom visinom,a po potrebi se analiziraju I
drugi preseci (u osloncima,ili na mestu promene uslova fundiranja). Preglednosti radi,uobicajeno je da se svaka od
razmatranih sila rastavi na horizontalnu i vertikalnu komponentu,odakle se dobija horizontalna i vertikalna komponenta
rezultante svih sila.Pri analizi opterecenja je pogodno “figure” kojima se predstavljaju pritisci,tezine,ili uzgon izdeliti na
proste geometrijske oblike (trougao,pravougaonik,deo kruga i sl.).

Hidrostaticki pritisak,odnosno sila hidrostatickog pritiska,je najznacajnije opterecenje koje deluje na branu.Ovo je
takozvani spoljni pritisak vode (unutrasnji pritisak vode je uzgon-porni pritisak). p=γw*h

Uzgon
Beton i stena su manje ili vise porozne sredine,prozete mnostvom povezanih mikro i makro supljina
(pore,prsline,pukotine) u koje se voda zavlaci i kroz koje provire (filtrira).Uzgon je opterecenje kojim voda u supljinama
betona i temeljne sredine potiskuje objekat navise.Uzgon deluje i pri hidrostatickom stanju (kada voda u supljinama
miruje),i pri hidrodinamickom (kada se krece-filtrira).
a)Bazni uzgon (potisak) ,koji odgovara hidrostatickom pritisku donje vode,i
b)Diferencijalni uzgon,koji odgovara pijezometarskoj razlici izmedju gornje i donje vode (H=HG-HD)
Smanjenje uzgona
Nema nacina da se smanji bazni uzgon, ali se moze smanjiti diferencijalni:
1.Dreniranjem vode iz pukotina i pora
2.Kada se produzi put proviranja vode uzvodnim horizontalnim,ili vertikalnim zastorom,umanjice se pritisak (odnosno
uzgon) ispod brane. Treba voditi racuna da se u zastoru na jave pukotine,inace efekat se smanjuje,ili sasvim izostaje
(zavisno od polozaja i velicine pukotine).
3.Postavljanjem injekcione zavese ili priboja na uzvodnoj nozici objekta, uz dreniranje nizvodno od injekcione zavese se
postize max smanjen uzgon.

Pritisak leda
Led moze delovati na branu na dva nacina:
a)Staticki pritisak leda
Staticki pritisak leda nastaje usled sirenja ledenog pokrivaca pri naglom otopljenju. Led se ponasa kao sva cvrsta tela, pa
se pri snizavanju temperature skuplja I stvara pukotine u pokrivacu u koje prodire voda I stvara novi gusci led. Ako
nastupi naglo otopljenje, led se siri, I ukoliko nema kud (krute – stenovite obale akumulacije) pocinje da pritiska branu.
Pritisak od leda se moze javiti I usled spustanja nivoa vode ispod vec formiranog ledenog pokrivaca.
b)Dinamicki pritisak leda
Dinamicka sila leda, nastaje usled udara santi leda u branu ili mostovski stub za vreme topljenja leda (ledohoda).

7
Sile od zemljotresa-seizmicke sile

Zemljotres predstavlja snazno oscilatorno pomeranje zemljine kore koje moze znacajno da ugrozi stabilnost brane
Pokret u pravcu ose brane, tj. u y-pravcu nece imati mnogo uticaja na stabilnost gravitacione brane, s obzirom da su
bokovi brane poduprti stenskom masom doline na koju se naslanjaju. (Za kontraforne brane i druge vrste olaksanih
brana, mora se voditi racuna i o ovom pravcu delovanja, jer nema bocnog ukrucenja od sredine).

Pokret u vertikalnom z-pravcu moze izazvati uzlaznu silu koja “smanjuje” tezinu brane, a time I njenu stabilnost.
Najopasniji je pokret u horizontalnom x-pravcu, jer pored inercijalne seizmicke sile od oscilovanja same brane, nastaje
I dodatna inercijalna (dinamicka) sila od oscilovanja vode u akumulacionom basenu uzvodno od brane. Opterecenje u
horizontalnom x-pravcu uvek se uzima u analizu opterecenja.
Tezina brane i temelja
Tezina brane G, je najvaznija stabilizujuca sila kod gravitacionih brana. Racuna se kao zapremina (odnosno, povrsina
poprecnog preseka na 1m duzini), pomnozeno sa zapreminskom tezinom betona. G = B*A [kN / m]

Gravitaciona betonska brana je stabilna ako se moze odupreti klizanju(smicanju),uzgonu i preturanju. Za mnoge
hidrotehnicke objekte vazan uslov stabilnosti je i otpornost na isplivavanje,sto je kad gravitacionih brana,po pravilu
ispunjeno.

Lucne brane
Osnovno je kod lucne brane da se pritisku vode konstrukcija ne suprostavlja svojom tezinom vec upiranjem u bokove
doline.Ovo zahteva da su bokovi i dno doline dobre nosivosti (stena) i da je dolina relativno uska.

Povrsina brane je zakrivljena u oba pravca,a u statickom smislu predstavlja povrsinski nosac,odnosno u vertikalnom
pravcu deluje kao konzola,a u horizontalnom pravcu deluje kao ukljesten luk.Kod ovakve brane nema uzgona,ali se osim
opterecenja od vode mora obratiti paznja narocito na temperaturne uticaje,jer je sa uzvodne strane brana rashladjena
vodom koja nekada moze da bude 5-10°C ,a sa nizvodne strane izlozena je delovanju sunca tako da temperatura moze
da bude 40°C,pa postoji temperaturna razlika.
Olaksane brane
Ukoliko se predvidi dobar drenazni sistem koji ce znatno smanjiti uzgon (temelj brane je celom duzinom izmedju
stubova dreniran) i ukoliko je dobro nosivo tlo vrlo cesto se projektuju olaksane brane. Ovakve brane se retko grade
jer pored svojih prednosti u smanjenju kolicine materijala imaju svoje mane u smislu slozenosti konstrukcije,podlozne
su raznim uticajima,teze su za izvodjenje sto dovodi do toga da se prednost daje gravitacionim branama.
Nasute brane
Grade se kontrolisanim nasipanjem i zbijanjem dostupnog materijala,a spoljnim silama se odupiru sopstvenom
tezinom.Nasute brane mogu se shvatiti kao visoki nasipi koji su stalno u dodiru sa vodom. Velika prednost nasutih
brana u odnosu na betonske je sto prenose opterecenje na tlo preko znatno vece povrsine,cime se znacajno
smanjuju naponi u tlu.Cesto su nasute brane jedino resenje za nasuto tlo. Uz to,nasute brane su i manje osetljive na
sleganje temelja od betonskih brana. Grade se od lokalno dostupnih materijala,uz potpuno mehanizovano
ugradjivanje,pa su troskovi po jedinici zapremine brane znacajno nizi u odnosu na betonske brane.S druge strane
zapremina nasute brane je veca od zapremine alternativne betonske brane.

Nacini izgradnje brane

Pri izgradnji brane postoje dva osnovna nacina:
1. Privremeno skretanje reke
Za vreme gradjenja brane reka se privremeno mora skrenuti da bi se u koritu reke,ili dela korita,oslobodjenom od
vode,mogla podici brana.Za skretanje reke nacelno se razlikuju dve mogucnosti:
-sprovodjenje reke kroz obilazni tunel(optocni tunel),dok korito reke ostaje oslobodjeno od vode,cime se omogucuje
gradjenje brane.Ovo zahteva i izgradnju privremene brane,koja se naziva „zagat”,koja zaustavlja vodu i podize nivo

8
cime se stvara mogucnost da voda protice tunelom.Postavlja se i drugi-nizvodni zagat,da se spreci da voda sa nizvodne
strane ne dodje u korito gde se gradi brana.Umesto tunela moze da se gradi optocni kanal.
-podizanje zagata kojim se ogradi jedan deo korita i u kome se pošto se oslobodi vode grade jedan deo objekta.Kada
se on zavrsi toliko da se kroz njega moze privremeno propustati reka,reka se tu prebaci i sada se gradi i oslobodi od
vode drugi deo korita u kome se gradi preostali deo objekta.

2. Izgradnja brane u suvom

Moze se pomenuti i nacin koji dozvoljava da se objekat radi “u suvom”.Naime,objekat se gradi pored reke,a onda se
reka na njega navede,a postojece korito se napusti.Ovo se gotovo redovno primenjuje kod izgradnje objekata za
vestacke kanale. Mesto gradjenja je oslobodjeno od recnog toka,a ne i od vode,ako se u razmatranje ukljuci i
filtracija.Ispod i sa strane zagata,kroz stenu izmedju optocnog tunela i gradilista,voda ce prodirati i gradiliste ce se
crpljenjem neprekidno boriti sa vodom.Primenjuje se i injektiranje ispod i oko zagata,pobijanje privremenih
priboja,dreniranje i obaranje nivoa vode crpljenjem iz bunara koji se buse oko temelja.Najvece teskoce su kod izrade
najdubljih temelja,brane i slapista.

REGULACIJE REKA
Nastanak prirodnih tokov

Prirodni tok je nastao kao posledica padavina koje dospevaju u njega bilo povrsinski,bilo podzemnim putem.Vodene mase
se pod dejstvom gravitacione sile slivaju sa padina visih podrucja,planina,u niza podrucja I tako formiraju hidrografsku
mrezu otvorenih tokova.Svaka reka ima svoj izvor I usce.Izvor moze da bude iz podzemlja,jezera ili sa glecerskih
oblasti.Usce je obicno drugi vodotok (jezero ili more).Ponekad se reka gubi u podzemlju pa se naziva ponornica.

Kilometraza recnog toka se uvek meri od usca,jer se mesto izvora vrlo cesto menja.Strane reke,leva I desna
obala,odredjuju se gledajuci nizvodno.Prirodni vodotoci se dele:

-Bujicarske tokove I planinske reke

-Ravnicarske reke

Bujicne reke karakterisu nagle promene u kolicini vode,jer im je obicno sliv mali I formiraju se u visim delovima
planina.Proticaj im je promenljiv I vrlo cesto se krece od nule do Qmax.Zajedno sa vodom nose sa sobom I veliku
koncentraciju zemlje nastalu kao posledica spiranja povrsinskog sloja sliva odnosno povrsinske erozije (fluidalna erozija).

Osnovni radovi na regulaciji ovakvog toka su sprecavanje erozije povrsinskog sloja sliva,posumljavanjem I zatravljivanjem
sliva I sprecavanje erozije korita izgradnjom pregradnoh gradjevina (kaskada).
-Ovakvi objekti se obicno grade van gradskih naselja,dok se u gradskim naseljima,reke sa erozivnom moci obicno oblazu
(lomljenim kamenom).Ovo resenje je neekonomicno ali je estetski lepse.
-Razlika kod ravnicarskih reka je u tome sto one svoje korito formiraju u vlastitom aluvijumu,odnosno sitnozrnom
pesku,koji su vekovima donosile sa sobom I usput ga mrvile.

Oblici slivova

Osim leve I desne obale vodotok ima I osovinu koja predstavlja liniju najvecih dubina(talveg ili matica).Kod ravnicarskih
reka karakteristicno je da se poprecni profil reke sastoji iz dva dela:
-korito za male I srednje vode (proticaje) koje se naziva osnovno korito ili minor korito.
-drugi deo je korito za velike vode koje se naziva major korito a zemljiste koje reka plavi izlivanjem iz minor korita
naziva se inundacija ili poloj.

9
Sematski prikaz recnog korita

1-osnovno korito; 2-glavno korito; 3- korito za veliku vodu; 4- inundacija; 5- nasip; 6- teren

Trasa recnog korita predstavlja prikaz na situaciji.Kod ravnicarskih reka karakteristicno je da reka stalno
krivuda,odnosno meandrira

Šematski prikaz dela trase prirodnog vodotoka

1-teme rečne krivine; 2- infleksija; 3- sirfleksija

Radovi na osnovnom (glavnom) koritu

Zastita recne obale I dna od erozije primenom razlicitih tipova regulacionih gradjevina

Obaloutvrda-se gradi na konkavnoj strani krivine do nivoa srednje velike vode.U izgradnji obaloutvrda koristi se
najcesce prirodni material (kamen,sljunak,busen,pruce,drveno kolje I sl.),a u novije vreme se sve vise koriste elementi
od betona I AB, za formiranje nozice koriste se fasine,koje se rade od vrbovog pruca I u vidu su snopa koji se povezuje
pocinkovanom zicom
precnika (1mm).

1-nozica, 2-kamena obloga,

3-obratni filtar, 4-zavrsac, 5-
osnova u vidu splava od
fasina

Prave paralelne gradjevine

Ove gradjevine se rade takodje u svrhu zastite konkavne krivine, ali one u odnosu na obaloutvrdu pomeraju obalu I
maticu ka suprotnoj konveksnoj obali. Prave paralelne gradjevine se sa obalom spajaju traverzama koje sprecavaju tok
vode iza paralelne gradjevine.Izmedju traverzi na paralelnoj gradjevini se postavljaju otvori koji sluze da reka I pri malim
vodama moze da udje u kasete I tamo istalozava nanos,tako se vremenom formira nova obala.

10
 1-prirodna obala, 2-prava paralelna gradjevina, 3-traverze, 4-otvor u telu gradjevine

Radovi na formiranju major korita izgradnjom nasipa

Nasipi-su regulacione gradjevine van recnog korita I sluze za sprecavanje izlivanja velike vode u inundaciju koja je iz
nekih razloga postala gradjevinsko ili poljoprivredno zemljiste.
Naper-je poprecna gradjevina u reci koja se gradi na konveksnoj obali,u cilju suzenja recnog korita,konkavna obala
obavezno mora biti zasticena od erozije izgradnjom obaloutvrde.Naperi odbacuju tok reke ka sredini I uslovljavaju
talozenje nanosa izmedju njih

Sematski prikaz sistema napera I nacin njihovog dejstva

1-sistem uzvodnih napera; 2-konkavna obala zasticena obaloutvrdom; 3-osovina regulisanog korita, 4-prirodna
obala; 5-zona istalozavanja nanosa u pocetku dejstva napera ; 6-zona lokalne erozije

Pregrade-su gradjevine koje najcesce sluze za pregradjivanje rukavaca I starog napustenog korita.Projektuju se do kote
srednje vode,a grade se od istih materijala kao I prethodni objekti.

Sematski prikaz dispozicije pregrada: 1-glavni rukavac;2-rukavac koji pregradjuje;3-uzvodna paralelna gradjevina;
4-srednja poprecna pregrada;5-nizvodna paralelna gradjevina;6-uzvodna I nizvodna poprecna pregrada kao
alternative prvoj

11
Pragovi-su poprecne gradjevine u dnu recnog korita I sluze za sprecavanje erozije dna najcesce kod bujicnih tokova ili za
zasipanje dubokih mesta kod aluvijalnih tokova (proloka).Kod pragova treba obratiti paznju da ne budu prepreka
plovidbi.

Osnovni ciljevi svih regulacionih gradjevina su:

1)Uredjenje recnog korita u cilju njegove stabilizacije
2)Zastita priobalja od izlivanja velikih voda
3)Povecanje propusne moci korita u pogledu vode,leda I nanosa
4)Odrzavanje plovidbenog profila
5)Uredjenje recnog korita uzvodno I nizvodno od hidroenergetskog objekta u reci
6)Uredjenje u cilju evakuacije velikih voda ili za potrebe navodnjavanja I drugih vodozahvata pri malim vodama
7)Uredjenje korita duz deonice gradjevinskog reona
8)Uredjenje za potrebe turizma I rekreacije

Odbrana od poplava

Velike vode javljaju se kao posledica velikih padavina (intenzitet I trajanje) I otapanja snega na slivu reke.Vrlo cesto se
najvece poplave javljaju kao posledica kise koja je pala na debeo snezni pokrivac.U principu poplava kao termin pod
kojim se podrazumeva plavljenje I unistavanje dobra ljudi koji zive pored reke nastaje bas kao uzrok delovanja tih
ljudi,prema tome poplavu ne uzrokuje priroda vec ljudi koji su svojom delatnoscu narusili prirodnu ravnotezu reke.Tu se
pre svega misli na pretvaranje inundacionog prostora u gradjevinsko I poljoprivredno zemljiste.Odbrana od poplava tj.
Izgradnjom nasipa covek brani svoja dobra ali nizvodno od sebe pravi jos vece poplave,jer reka nema vise veliki
proticajni profil u kome se rasplinjavala.

Radovi i mere na zaštiti od poplava se mogu podeliti u pet aktivnosti i to:

 prikupljanje, obrada i distribucija hidrometeoroloških podataka i informacija,
 izučavanje hidrološkog i hidrauličkog režima kompletnih slivova reka i manjih vodotokova,
 saradnja sa susednim državama oko izgradnje i održavanja hidrotehničkih i drugih objekata u slivu korita koji mogu
da utiču na režim vodotoka,
 investiciona ulaganja u odbrambene objekte i njihovo održavanje shodno interesima šire društvene zajednice,
 sprovođenje operativne odbrane od poplava.
Tipski profil

Preporučeni tipski profili nasipa na odbrambenim linijama u Vojvodini

12
  nasipi se izdižu 1,20 m od 1% velike vode na Dunavu i Savi a 1,00 m na Tisi,
 kruna nasipa ima širinu od 6,0 m za dvosmerni saobraćaj,
 nagib nebranjene kosine je 1:3,
 nagib branjene kosine je 1:3 do visine nasipa 3,0 m a ako je nasip višlji nagib donjeg dela se kreće 1:5 do 1:7,
 nasipi do visine od 2,0 m se izrađuju i pojačavaju sa koherentnim materijalom,
 nasipi višlji od 2,0 m grade se od koherentnog materijala u delu ekrana i od filterskog (peska) materijala u
ostalom delu profila,
 koherentni materijal treba da ima zbijenost po proktoru veću od 95%, a filtarski deo se hidraulički ugrađuje do
iznad visine provirne linije,
 kruna nasipa treba da ima dvostrani pad od 5% radi odvodnjavanja, odnosno nadvišenje po osovini od 15 cm),
 Nasip se prekriva humusnim materijalom debljine 25-30 cm radi formiranja zaštitnog travnatog pokrivača,
 kod novih i izmeštenih nasipa koherentni deo tela nasipa uključuje se u tli pomoću "zuba" minimum u dubini
dejstva mraza (1,0 m),
 na mestima rekonstrukcije starih nasipa gde su ranije evidentirana jaka procurenja formira se u nizvodnoj
nožisi koherentni zub minimalne dubine 1,5 m,
 na mestima gde je korenje i panjevi od drveća stvorilo kaverne ispod nasipa raskopava se i ponovo ugrađuje
koherentni materijal.

STANJE ODBRAMBENE LINIJE

Pregled osnovnih karakteristika

Osnovni odbrambeni objekti pri pasivnoj odbrani od poplava, koja se sprovodi u ravničarskim područjima, su nasipi i
kejski zidovi. Kejski zidovi se primenjuju u gradskim područjima radi zauzimanja manjeg prostora a i estetskih razloga.

Prioriteti u odbrani
Usvojeni redosled prioriteta je bio sledeći:
- zaštita gradova i naselja,
- zaštita saobraćajnica,
- zaštita obradivih površina i
- zaštita pašnjaka i šumskog zemljiša

-U okviru ukupnih radova prioritet imaju fukcionalni i redovni radovi, u slučaju potrebne dodatne redukcije redukuju se
redovni radovi stim da prioritet imaju radovi kojima se omogućuje pristup, kontrola i intervencije na nasipu.
-Kod regulacionih radova prioritet se daje radovima kojima se obezbeđuje zaštita od rušenja odbrambene linije i
propusna sposobnost korita za velike vode.

Sadašnje stanje odbrambene linije

Shodno kriterijumima koji su usvojeni za funkcionalnu sigurnost odbrambene linije, funkcionalna sigurnost,
osim od redovnog održavanja, zavisi i od:
 investiciona ulaganja na dogradnji i rekonstrukciji nasipa da bi se ti kreterijumi zadovoljili,
 sanacioni zahvati na "slabim" mestima gde se javlaju procurenja, erozija obale, i druge pojave koje ugrožavaju
stabilnost odbrambene linije.

Karakteristika poplavnog talasa nije samo njegov špic već i trajanje koje takođe doprinosi povećanju pornih pritisaka u
branjenoj nožici ali i formiranju filtracione linije kroz nasip.

13
 HIDROTEHNIČKE MELIORACIJE

1. SVRHA MELIORATIVNIH RADOVA-poboljšanje plodnosti zemljišta

Cilj radova u melioracijama je dobijanje maksimalno mogućih i ekonomski opravdanih prinosa, koji su produkt ne samo
melioracionih radova već i ostalih agrotehničkih uslova. U našim klimatskim uslovima potreba za ovim radovima javlja
se usled neravnomernog rasporeda padavina i evapotranspiracije tokom hidrološke godine od 01.10.-31.03.-
vanvegetacioni period i od 01.04. - 31.09. - vegetacioni period.

Prema tome, osnovna svrha hidrotehničkih melioracija je veštačko regulisanje vodnog režima u rizosvernom
(aktivnom) sloju zemljišta. Glavni radovi prema iznetom su odvodnjavanje i navodnjavanje.

2. VODNO-FIZIČKA SVOJSTVA ZEMLJIŠTA

Zemljište, kao hranljiva sredina za biljke, ima izuzetan značaj za ljudski rod i predstavlja jedno od najvećih prirodnih
bogatstava. Osnovna osobina zemljišta je plodnost koja podrazumeva da ono sadrži u sebi u odredjenim količinama
sve tri faze (agregatna stanja): čvrstu, tečnu i gasovitu.

Čvrsta faza se sastoji iz dve koponente; mineralne i organske. U potpuno formiranim zemljištima ove dve komponente
su medjusobno spojene (organomineralni kompleks). Nasuprot ovim zemljištima, postoje i nerazvijena zemljišta, u
četinarskim šumama, gde je mineralna komponenta sa organskom samo mehanički izmešana.

Mineralna komponenta je u osnovni i preovladajući deo kod većine zemljišta. Deli se na neraspadnute minerale
(kamenje, šljunak i pesak) i na fino disperzni deo koji je u fazi raspadanja i karakterišu ga koloidne osobine. Raspadanje
se obavlja pod uticajem zajedničkog delovanja vode, vazduha i živih organizama (fizičko, hemijsko i biološko
raspadanje).

Organska komponenta čvrste faze nastala je kao produkt živih organizama i bioloških procesa. Delovanjem
mikroorganizama raspadanjem, od biljnih ostataka, stvaraju se humusna jedinjenja. Shodno tome, ovu komponentu
čine biljke, životinje, mikroorganizmi i njihovi mrtvi ostaci. Evolucijom organske komponente, biološka i faza dozrevanja,
nastaju humusne materije. Humusne materije stupaju u fizičko-hemijsku vezu sa mineralnom komponentom (glinenim
mineralima) i stvaraju organomineralni kompleks.

Druga faza zemljišnog rastvora se sastoji od u vodi rastvorenih materija i naziva se zemljišni rastvor. U šupljinama
zemljišta nalazi se i treća gasovita faza. Ona se zbog razlike po učešću sastavnih delova razlikuje od atmosverskog
vazduha i naziva se zemljišni vazduh.

Značaj poznavanja vodno-fizičkih svojstava zemljišta ogleda se u definisanju plodnosti, mogućnosti uspevanja
odredjenih biljaka i mera kojima se plodnost može pospešiti.

neraspadnuti minerali (kamenje, šljunak i pesak)

1. mineralno fino disperzni deo (koloidi)čvrsta faza
(organomineralni kompleks)
2. organska (humusne materije)

14
2.1. Oblici pojave vode u zemljištu

Voda je u zemljištu činilac mnogih fizičkih i hemijskih procesa a ujedno je i rastvarač i transporter hranljivih materija.
Jedna od vrlo često korištenih podela pojave vode u tlu je:

a) Hemijski vezana voda je voda koja se nalazi u strukturi samih minerala (kristalna rešetka) i samim tim nije
interesantna kod biljne proizvodnje.

b) Higroskopska voda je voda koja se molekularnim silama vezuje za čestice materijala i u gasnom je stanju (vodena
para). Količina higroskopske vode u zemljištu zavisi od relativne vlažnosti okolnog vazduha i u koliko je vlažnost vazduha
100% u zemljištu će se formirati maksimalni higroskopicitet.

c) Opnena voda se akumuliše u zemljištu povećanjem njegove vlažnosti iznad maksimalnog higroskopiciteta.
Karakteristika opnene vode je da se oko zrnca materijala stvara opna od čijeg radijusa zavisi kojom je silom ta voda
vezana za zemljište, s tim da su te molekularne sile znatno manje nego kod higroskopske vode. Slabo je pokretljiva i u
velikom delu nije na raspolaganju biljkama. Te se pomera sa jedne čestice na drugu na kojoj je vodeni sloj tanji.

d) Daljim dodavanjem vode zemljištu opna oko čestica zemljišta postaje veća što ujedno smanjuje silu sa kojom je ona
vezana. U jednom trenutku, kada je ta sila dovoljno oslabila (maksimalna molekularna vlažnost), na dalju količinu vode
u zemljištu počinju da deluju kapilarne sile. Ovo je još teško pokretljiva voda (isprekidana kapilarna voda). Daljim
dodavanjem vode ona postaje sve pokretljivija i kod sila manjih od 6.25 bara voda počinje da se kreće pod dominantnim
uticajem kapilarnih sila. Ova kapilarna voda je lako pokretljiva i predstavlja glavni izvor vode koju biljka koristi iz
zemljišta.

e) Gravitaciona voda nastaje u trenutku popunjavanja kapilarnih pora, tj., daljim dodavanjem vode u uzorak, ona
počinje da se kreće pod uticajem gravitacione sile. Ove sile imaju dominantni uticaj na vodu koja je za čestice zemljišta
vezana manjim silama od 0.3-0.5 bara. Gravitaciona voda zbog svoje velike pokretljivosti uglavnom nije na raspolaganju
biljkama, naime ukoliko je nivo P.V. nizak brzo otiče iz zone korenovog sistema. S druge strane u koliko zbog visokog
nivoa podzemne vode ova voda ostane u zoni korenovog sistema, tada narušava vodno-vazdušni režim, tj., uzrokuje
oglejavanje i zabarivanje zemljišta

2.2. Vodne konstante

Poljski vodni kapacitet (PVK) je vlažnost zemljišta pri kojoj vlada ravnoteža izmedju kapilarnih i gravitacionih sila. Ova
vlažnost predstavlja donju granicu do koje se reguliše vlažnosti zemljišta u odvodnjavanju, tj., vlažnost zemljišta se ne
može spustiti ispod te tačke tehničkim merama koje se primenjuju u odvodnjavanju. U poljskim uslovima (odatle i
naziv) PVK je maksimalna količina vode koju dato zemljište može da zadrži u sebi posle intenzivnih padavina i
ocedjivanja iz njega u toku 2-3 dana. Značaj ove konstante je u tome što se ona nalazi na granici kapilarne i gravitacione
vode, tj. predstavlja gornju granicu lakopristupačne vode za biljke. U praksi se vrlo često ova količina vode naziva
retencionim kapacitetom.

Maksimalni vodni kapacitet (Wmax) je vlažnost zemljišta kada su sve pore popunjene sa vodom (kapilarne i
gravitacione), ali to je teško postići jer je u jednom delu pora teško istisnuti preostali vazduh. Iz tog razloga ova vlažnost
je nešto manja od ukupne poroznosti. Vlažnost izmedju PVK i NJmax nije interesantna sa strane poljoprivredne
proizvodnje jer ili pod uticajem gravitacionih sila brzo otekne u podzemlje, ili se u slučaju visokog nivoa P.V. evakuiše
odvodnim sistemom.

15
3. ODVODNJAVANJE

3.1. Merodavne količine za odvodnju

Da bi se odredile merodavne količine vode za odvodnju (ili navodnjavanje) potrebno je uraditi vodni bilans
posmatranog područja. Na osnovu vodnog bilansa u nekom vremenskom intervalu dolazi se do hidromodula sistema q
(l/s ha) na koji se dimenzionišu tehnički elementi sistema.

Šematski prikaz jednačine vodnog bilansa

Jednačina bilansa: P  Q kv  Q kh  Q p  (E  T )  W

P - efektivne padavine u analiziranom periodu,

E - evaporacija u analiziranom periodu,
T- transpiracija u analiziranom periodu,
Qkv- promena vlažnosti pod uticajem kapilarnih sila kretanjem u vertikalnom pravcu,
Qkh- promena vlažnosti pod uticajem kapilarnih sila u horizontalnom pravcu,
W- povećanje ili smanjenje vlažnosti zemljišta u analiziranom periodu.
Hk- visina kapilarnog kretanja vode,
Qp- površinski doticaj ili oticaj,
ha- aktivna dubina korenovog sistema.
Gledajući generalno za Vojvodinu od celokupnih padavina 26% je oticaj u otvorene tokove, od čega 15% površinski a
11% podzemni, dok je 74% isparavanje.

P T
Zona
obrade E

ha

Qkh

Qp
Hk
NPV

Qkv

3.2. Hidromodul sistema na bazi zimsko prolećnih viškova

16
 4. ELEMENTI SISTEMA ZA ODVODNJAVANJE

Osnovni cilj svih ovih objekata je efikasna odvodnja viška voda, bilo da su one nastale kao posledica padavina na sistem
(unutrašnje vode) ili kao posledica površinskog i podzemnog doticaja po obodu sistema (spoljne vode).

1 - vodoprijemnik (recipijent), 2 - ustava ili pumpna st.,

3 - glavni kanal, 4 - odv. kan. prvog reda,
5 - otvoreni sabirni kanali, 6 -obodni kanal, lateralni kanal,
7 - cevni drenski kolektor, 8 - horiz. cevna drenaža,
9 - cevasti propusti, 10 - revizioni šahtovi,
11 - putna mreža, 12 - obodni drenovi,
13 - regulacioni objekti (kaskade, ustave, ...)

Vodoprijemnik (recipijent) - je najčešće prirodni vodotok, magistralni kanal (DTD) ili jezero.
Objekat za evakuaciju viškova vode
Glavni kanal - prikuplja vodu sa celog sistema i dovodi je do evakuacionog organa
Obodni kanal - ima funkciju da prikupi površinske i podzemne vode na granici sistema, sa susednih površina, koje
gravitiraju ka posmatranom sistemu (sakuplja spoljne vode).
Drenski kolektori (zatvoreni) - imaju funkciju da prihvate sakupljene vode iz drenažne mreže
Horizontalna cevna drenaža - ima funkciju da prikuplja viškove površinskih i podzemnih voda.
Putna mreža - ima funkciju da omogući saobraćaj na sistemu, tj. nesmetan prilaz obradivim površinama.
Obodni drenovi -Imaju funkciju da prikupe infiltrirane vode reke, ili dotok podzemne vode sa viših terena, i na taj način
spreče njihov uticaj na izdizanje nivoa podzemne vode unutar sistema.
Objekti na sistemu -imaju funkciju da omoguće tehničku funkcionalnost sistema.

4. OBJEKTI NA ODVODNIM SISTEMIMA

4.1. Propusti i mostovi

Ovi objekti su najbrojniji na meliorativnim sistemima i služe za prelaz preko kanala na mestima ukrštanja putne i
kanalske mreže. U zavisnosti od ranga kanala, kategorije puta i hidrauličkih uslova razlikuju se:
 tipski cevni propusti kružnog ili četvrtastog otvora,
 pločasti propusti l < 10 m i
 mostovi l > 10 m.

17
4.2. Kaskade
Kaskade su objekti kojima se na kanalskoj mreži savladjuje neka denivelacija u tečenju. Kao što se ranije već napominjalo
u kanalima za odvodnju se skoro isključivo javlja mirno tečenje (Fr<1.0), pa se u tom slučaju hidraulički proračun
sprovodi prema donjoj skici.

Skica za proračun elemenata kaskade

Kao što se sa date skice vidi granični profil je na prelivu gde se ostvaruje kritiča dubina, uzvodno od tog preseka
tečenje je mirno sa depresionom krivom. Neposredno iza preliva prelazi se u burno tečenje, koje opet zbog
nizvodnih uslova u kanalu prelazi u mirno. Prelazak iz burnog u mirno tečenje ostvaruje se preko hidrauličkog
skoka. U zavisnosti od proticaja, koji kod odvodnih sistema varira, mesto hidrauličkog skoka će se premeštati
nizvodno od kaskade. Da bi se ovo izbeglo, jer se na mestu skoka javljaju intenzivna vrtloženja i erozija,
neposredno iza kaskade projektuje se slapište. Pravilno odabrani elementi slapišta, dužina i visina praga,
obezbedjuju umirenje skoka pre nego što voda predje u neobloženu deonicu nizvodno od kaskade.

1- uzvodni deo kanala

2- obloga ispred,
3- krilni zid,
4- drenski otvori,
5- slapište,
6- obloga iza slap.,
7- kameni nabačaj.

4.3. Sifoni (inverzni)

Sifoni su objekti koji najčešće služe za ukrštanje dva kanala kad se njihove vode ne smeju mešati, ili kod ukrštanja
kanala i putne mreže ukoliko bi gradnja propusta bila neraconalna.

18
4.4. Ustave
Ustave su objekti koji imaju funkciju da regulišu nivoe i proticaje unutar odvodnog (ili zalivnog) sistema, takodje
mogu da budu i evakuacioni organi za gravitaciono ispuštanje viškova vode u neki recipijent.

4.4. PUMPNE STANICE

U odvodnjavanju se pumne stanice koriste za evakuaciju viškova vode iz sistema u recipijent kad ne postoji
mogućnost gravitacione evakuacije (ustave ili sifoni). Crpne stanice su jedan od najsloženijih objekta na
melioracionom sistemu i vrlo često se projektuju u kombinaciji sa gravitacionim ispustom (ustava ili sifon).
Samim tim, što je pumpna stanica značajan hidrotehnički objekat ona sa svojom cenom može znatno da utiče na
ekonomičnost rešenja odvodnje, i sa strane investicije a i eksplatacionih troškova.

19
1. Dovodni kanal,

2. Ulivna gradjevina, koja vrši spoj izmedju dovodnog kanala i crpnog bazena.

3. Crpni bazen, u kome su smešteni usisi (zvona) pumpi, njegova veličina zavisi od broja i potrebne uronjenosti pumpi

3. Mašinska zgrada, u njoj se osim kućišta elektromotora nalaze i ostali prateći elementi; upravljački sto, prostorija za
rezervne delove, kancelarije, sanitarni čvor, itd. Osim toga, ukoliko krovna konstrukcija nije demontažna, projektuje se
kranska staza sa kranom. Ona služi da bi se u slučaju havarije pumpe mogle izvući i transportovati do vrata mašinske
zgrade. Kran se dimenzioniše na najteži element crpke na koji se ona može rastaviti.

5. Propelerna pumpa sa vertikalnom osovinom, ovaj tip pumpi se najčešće koristi kod odvodnih pumpi jer postižu
dobre efekte kod velikih količina vode i malih denivelacija između gornje i donje vode.

6. Potisni cevovod, postoji mogućnost da se on vodi preko nasipa ili kroz nasip. Kod već izgradjenih nasipa praktikuje se
vodjenje preko nasipa. Prosecanje već konsolidovanog nasipa nije preporučljivo pošto to mesto kasnije predstavlja
potencijalno žarište procurivanja i rušenja nasipa. Ovo procurivanje se najčešće dešava oko same cevi gde se nije
moglo izvršiti potrebno nabijanje (naročito sa donje strane), u svakom slučaju se oko cevi postavljaju manžetne
na odredjenom razmaku da bi se produžio filtracioni put.

7. Šaht sa ovazdušenjem i usisnim ventilom, vakuum uredjaj je neophodan kod rešenja kad potisna cev ide
preko nasipa i nalazi se na najvišoj tački cevovoda. NJegova uloga je dvojaka; vazdušni ventil služi da ispusti
vazdušni čep formiran usled mogućeg ulaska vazduha u cevovod, usisni ventil se postavlja u slučajevima kad je
najviša tačka cevovoda iznad merodavnog nivoa u recipijentu. U tom slučaju ili će se geodetska visina dizanja
usvojiti na najvišu kotu cevovoda ili će se usisnim ventilom pre puštanja u rad pumpi stvoriti podpritisak i ostvariti
veza izmedju donje i gornje vode.

8. Izlivna gradjevina, ima funkciju da umiri vodu na izlasku iz cevovoda. Tako umirena voda preko kanala,
iskopanog u inundaciji, odvodi vodu do minor korita.

5. NAVODNJAVANJE

Navodnjavanje se može definisati kao dopuna prirodnih padavina u svrhu optimalnog sadržaja vode u tlu
tokom vegetacionog perioda. Količine potrebne vode za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju tokom
vegetacionog perioda se određuju shodno klimatskim uslovima i planiranoj poljoprivrednoj proizvodnji
(plodored) na zalivnoj površini.

5.1. SITUACIJA ZALIVNOG SISTEMA

Osnovni elementi jednog zalivnog istema su vodozahvat, razvodna mreža i uređaji za navodnjavanje. Vodozahvat može
da bude gravitacioni (ustava) ili pumpna stanica sa veštačkim izdizanjem vode. Razvodna mreža mogu da budu kanali
za veće količine vode (najčešće iznad 1,5 m3) ili cevovodi
Uobičajena podela tehnika navodnjavanja je sledeća:

 površinsko navodnjavanje,
 navodnjavnje veštačkom kišom,
 lokalizovano navodnjvanje kap po kap i
 navodnjavanje subirigacijom.

Površinsko navodnjavanje-danas se još od površinskih navodnjavanja u manjem obimu koristi navodnjavanje brazdama
koje je dobro za povrtarske biljke koje ne trpe kvašenje lista

20
Navodnjavanje veštačkom kišom je najpribližniji način navodnjavanja prirodnom načinu. Prednost ovog načina je i u
tome da nije potrebno ravnati zemlkište, odnosno može se navodnjavati i zemljište "nemirnije" topografije. Osnovno
kod ovog načina je da se voda pod pritiskom upušta u cevovode na kojima su na određenom razmaku prskači sa
diznama. Što je otvor dizne manji a pritisak vode u cevima veći to je finoća kiše veća.

-Prvo su se pojavila kišna krila kojima je osnovna mana što traže ručno premeštanje a i mogu navodnjavati "niske"
kulture do visine od 0,7 m.

-Za manje površine od par hektara pa do 20 ha dobro su se pokazali dalekometni topovi (tifoni) koji se sastoje iz velikog
točka (kalema) na koje je namotano gumeno crevo i kolica sa dalekometnim topom.

-Za velike komlekse koji se zalivaju koriste se savremeni portalni uređaji koji se mogu kretatu u krog oko centralne
piramide do koje se dovodi voda sa cevovodom pod zemljom (centar-pivot).

-Tehnika koja se koristi za navodnjavanje rednih kultura, voćnjaka, povrtnjaka, palstenika, je sistem kap po kap. Sam
naziv ukazuje da se voda dozira u kapima preko finih dizni.

-Subirigacija je tehnika navodnjavanja kod koje se perforirane cevi nalaze u zemlji na dubini gde ne smetaju obradi i
razmaku od nekoliko metara. Voda se upušta u cevi kroz pereforacije vlaži zemljište. Zbog svoje cene i mogućnosti
začepljenja ovakav način navodnjavanja se skoro isključivo koristi kod sporstkih terena.

KOMUNALNA HIDROTEHNIKA

SNABDEVANJE VODOM

Kompleks objekata i vodova koji su povezani u sistem za dobijanje vode iz različitih prirodnih izvorišta, njeno
prečišćavanje i distribuciju do potrošača nazivamo zajedničkim imenom vodovod.

21