PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU

MALINE ZA SVEŽU UPOTREBU

2
 3

PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU
MALINE ZA SVEŽU
UPOTREBU
 PRIPREMA PRE SADNJE
ODABIR PARCELE
4 Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti
izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena
dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od ošteće-
nja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promen-
ljive zimske i prolećne temperature prouzroku-
ju većinu oštećenja. Prednosti sadnje maline na
severnim i severno-istočnim stranama uglavnom
pretežu u odnosu na ranije sazrevanje maline zasa-
đene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba venti-
lacija i pojava mraznih “džepova” takođe mogu da
prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće.
Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe
umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih
oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlaž-
nost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogo-
duje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazva-
nog gljivicama. Međutim, prejak vetar, naročito
tokom zime, može dovesti do lomljenja i isuši-
vanja izdanaka. Ova oštećenja mogu se umanjiti
postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da
oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ubla-
žili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz na-
gib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala
ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva, a
služe za stvaranje zavetrine.
Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele
predviđene za postavljanje zasada takođe mogu
predstavljati problem. One su dobro stanište za
štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i glji-
vičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, elimini-
šite ih u krugu od 200 metara oko zasada.
ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Malina najbolje rađa na visoko propustljivim
zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilova-
či) koja sadrže visok stepen organske materije
(>3%) i čija se kiselost (pH) kreće između 5,5
– 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta
povećana je mogućnost pojave oboljenja korena,
mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti
izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem
izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.
Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini
do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga ko-
ren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine
pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta
i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu.
Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unoše-
njem kreča, a smanjiti unosom sumpora. Postu-
pak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu
ranije da bi se dobio željeni rezultat.
Labaratorije za testiranje u Srbiji su:
INSTITUT ZA ZEMLJIŠTE
Teodora Drajzera 7, 11000 Beograd
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
Nemanjina 6, 11080 Zemun, Beograd
AGRO FERICROP
Pap Pala 17, 24000 Subotica
Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti ba-
rem godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala
količina organske materije u zemljištu, eliminisali
problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće
sadne leje. Pojavu Guščje trave (u Srbiji odoma-
ćeni naziv za Elytrigia repens) i druge višegodišnje
korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. Višegodišnji
korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom
zemljišta, mada hemijska sredstva daju bolje re-
zultate. Uopšteno govoreći, jesenja primena her-
bicida na bazi glifosata je efikasna. Lakše je suzbiti
korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.
Štetočine, kao što su junska buba (Phyllophaga
ssp.) i skočibuba (Agriotes sputator) kao i nema-
tode mogu predstavljati problem. Usmeravanje
zasada u pravcu jednogodišnjih useva kao što
su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove poteš-
koće. U ove svrhe može se primeniti fumigacija
zemljišta, ali ovaj postupak uključuje korišćenje
hemikalija i specijalnu opremu. Više o postupku
fumigacije može se naći u drugim izdanjima.
Količina organskih materija u zemljištu može se
takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva
u količini od 22 – 44 t/ha. Najčešće se koristi
stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu ko-
ristiti i druge vrste đubriva, pod uslovom da se
adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji po-
java semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči
nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Alter-
nativno, parcela se u godini pre sadnje može zase-
jati površinskim usevima koji obezbeđuju dodat-
ne organske materije i smanjuju pojavu oštećenja
izazvanih nematodama.
 POVRŠINSKI LATINSKO DOZA BILJNA VRSTA USEVA/VRE
INDIKACIJE
USEV IME SEMENA MASA ME SETVE

Suzbijanje alelopatskog korova. Dobra biljna 5

Zimski, jednogodišnji / masa. Nije pogodan kao domaćin nematodama i
Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha 4.5-ll t/ha
kasno u jesen Pythium. Može se mešati sa ovsem, grahoricom i
slatkom detelinom.

Seje se na slabo kiselim zemljištima (pH).

Fagopyrum
Letnji, jednogodišnji usev / Koristi kalcijum i fosfor iz slabo plodnih zemljišta.
Heljda esculentum 80 kg/ha 1-1.5 t/ha
rano leto Uništava korov. Ukoliko se ostavi ponovo rađa u
F. sagittatum
sledećoj vegetaciji.

Uništava nematode. Slaba biljna masa.

Letnji, jednogodišnji usev / Sadnice koje se sade u leju mogu se koristiti
Neven Tagetes spp. 10 kg/ha
rano proleće samo na relativno malim površinama.
Verovatno se teže nabavlja u većim količinama.

Letnji jednogodišnji usev /

Sirak metlaš Sorghum bicolor 90 kg/ha 16-22 t/ha Uništava korov. Dobra biljna masa.
kasno proleće

Prolećni usev brzog rasta. Zasejati pre zametanja

Letnji, jednogodišnji usev / semena. Seje se na slabo kiselim zemljištima
Zob Avena sativa 112 kg/ha 9-13 t/ha
rano proleće (5.5pH). Može se sejati kao jesenji usev. Ne prezi-
mljuje. Može se mešati sa ražom i grahoricom.

Odgovaraju mu teža zemljišta sa malom količinom

Ražna trava/ Lolium Letnji, jednogodišnji usev /
22.5 kg/ha azota. Dobra biljna masa. Meša se sa mahunastim
italijanski ljulj multiflorum kasno proleće
usevima.

Suzbijanje alelopatskog korova.

Višegodišnji usev /
Ražna trava Lolium perenne 28 kg/ha Dobra biljna masa Meša se sa mahunastim
kasno proleće
usevima..

Letnji, jednogodišnji usev /

Sirak metlaš Sorghum bicolor 39-56 kg/ha 16-22 t/ha Uništava korov. Dobra biljna masa.
kasno proleće

Uspeva na zemljištima kiselosti (6-7 pH).

Detelina lucerka Višegodišnji mahunasti usev / Generalno uništava korov i uravnotežava nivo
Medicago sativa 16 kg/ha 8 t/ha suvo
proleće-leto azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama.
Može se mešati sa travama.

Zahteva kisela zemljiišta sa visokim nivoom fosfora.

12-25 t/ha + Generalno uništava korov i doprinosi
Bela Višegodišnji mahunasti
Trifolium repens 4.5 kg/ha 40-270 kg uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude
detelina usev/proleće-leto
N/ha domaćin nekim štetočinama.
Može se mešati sa travama i detelinom.

Uspeva na zemljištima kiselosti > 5,6 pH i na

5,5 t/ha + više vrsta zemljišta. Generalno uništava korov i
Višegodišnji mahunasti usev /
Crvena detelina Trifolium pratense 20 kg/ha 50 kg doprinosi uravnotežavanju nivoa azota.
proleće-leto
N/ha Može da bude domaćin nekim štetočinama.
Može se mešati sa travama.

Tabela 1: Površinski usevi pogodni za pripremu zemljišta pre sadnje malina

 Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje
pozitivno će uticati na povećanje organskih ma-
terija, uzoranost zemljišta i količinu azota u ze-
mljištu. Postoji više rešenja čijom se primenom
6 može popraviti kvalitet zemljišta (Tab.1). Neven
(Fugetes spp.) i sirak metlaš (Sorghum vulgare)
redukuju nivo zastupljenosti nematoda i uništa-
vaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azo-
ta, dok ostali onemogućavaju rast korova. Većina
površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama
zemljišta na kojima rađa malina. Sitno zrnevlje i
trava upijaju azot iz zemljišta i polako ga osloba-
đaju raspadanjem. Pristupite prihrani zemljišta
prema preporukama dobijenim na osnovu rezul-
tata testiranja zemljišta pre sadnje, dodavanjem
45-56 kg N/ha i usklađivanjem nivoa fosfora,
kalijuma i kiselosti zemljišta (pH). Površinski
usevi koji se seju pre zasnivanja zasada maline
obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili
u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. Bu-
senite trave ili raž koriste mrtve ostatke i suzbija-
ju pojavu korova. Sistematski herbicidi, kao što
je glifosat, koriste se da ‘umrtve’ zasad, a malina
se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima
ili u usko formirane leje.
POSTAVLJANJE ZASADA
IZBOR SADNOG MATERIJALA
Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni
materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati do-
bre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni
materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasad-
nika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste
bili sigurni da materijal nije zaražen. Rizik od
infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz
kulture tkiva, na drugom mestu su one iz stakle-
nika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslo-
vima nose najviši stepen rizika. Biljke dobijene
iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se
obično isplate kroz povećan rod i duži vek ek-
sploatacije zasada.
Razmak između sadnica takođe treba odrediti
u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio ade-
kvatan broj sadnica. Razmak između redova za-
visi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona
koji ća se eventualno postavljati. Razmak između
redova kreće se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u
vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odno-
sno treba obezbediti dovoljno prostora između
redova za neometano košenje, prskanje i berbu.
Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje
javljaju i da se postiže veća produktivnost uko-
liko je broj redova veći i kada su oni na manjem
odstojanju, nego kada je manje redova na većem
odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod
crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavi-
snosti od bujnosti. Uopšteno govoreći, malina se
gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem
mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog
vrata i popunjavaju prostor između primarno
posađenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što
je „Titan“ i kod sorti purpurnih plodova, izdanci
se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu
gajiti u sistemu uzdignutih leja.
Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povr-
šinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna po-
vršina zasada podeljeno sa brojem redova pode-
ljeno sa razmakom između sadnica. Na primer,
10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između
redova podeljeno sa 0,9 m između sadnica jed-
nako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7).
Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se
obezbedila adekvatna količina.
Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jed-
norodne (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoli-
ko slabih dvorodnih tipova maline opisano je
kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji je-
senji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne
i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogo-
dišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Nakon
razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci
prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime
niske zimske temperature i rađaju sledeće godi-
ne. Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji
nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cveta-
vaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i
sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi
jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Ore-
zivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi
se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima
pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao
i na povećanje dimenzije ploda.
Dvorodne sorte rađaju u prvoj godini, u jesen
iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plo-
donošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih
dvorodnih sorti, do obilnog radjanja dužinom ce-
log izdanka, kod sorti kao što su „Autumn bliss“ i
„Polka“. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom
zrenja, kao što je „Heritage“, rani mrazevi mogu da
utiču na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba
se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jed-
nogodišnjih izdanaka u rano proleće. Plodovi sorti
koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje
od onih koje se proizvode za obradu, čvršćeg su
mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset
dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje
u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da
će usled manipulacije i transporta pokazati znake
oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike
varijacije među sortama. Tržište takođe pokazuje
interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razlo-
ga, uključujući i veću naklonost potrošača ka kru-
pnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe. Plodovi
ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled ne-
pažljivog rukovanja deformišu.
SORTE
Na tržištu se neprekidno pojavljuju nove sor-
te i velika većina njih ne uspe da zauzme mesto
među vodećim iz mnogo razloga, uključujući sla-
bu adaptibilnost različitim rejonima gajenja, ne-
predviđene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog
pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive
za potrošače. Nijedna sorta ne može da uspeva
na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljišta
i pod različitim sistemima gajenja, ali mnoge od
njih pokazale su se uspešnim u različitim uslovi-
ma gajenja. Lista sorti koju navodimo nikako nije
konačna, ali bi navedene sorte mogle da se gaje u
različitim regionima. Gajenjem većeg broja sorti
moguće je obezbediti rod od ranog leta do po-
četka zimskih mrazeva (uz zaštitu i duže) u veći-
ni lokaliteta u Srbiji, sa samo kratkim periodom
«praznog hoda» u proizvodnji u kasno leto.
Evropskim tržištem svežom malinom dominira
samo nekolicina dvorodnih i jednorodnih sorti,
uključujući Glen Ample, Tulameen, Polka, Him-
bo top i Heritage. U grupu važnijih sorti svrstava-
ju se Glen Lyon, Autumn Bliss i Oktavija. Gaji se
i nekoliko drugih sorti, a mnoge nove sorte su u
fazi ispitivanja na različitim lokalitetima.
JEDNORODNE SORTE MALINE
Prelud (Cornell University, Njujork, SAD)
je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena
zrenja. Plod je srednje krupan, okrugao i čvrst,
dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i čvr-
sti. Veoma je otporna na trulež korena koju iza-
ziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi ni-
ske temperature. Umeren jesenji rod je dovoljan
7
da obezbedi i jesenju berbu.
Kenbi (USDA, Oregon, SAD). Izdanci su viso-
ki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti.
Plodovi su srednje krupni do krupni, čvrsti, jar-
ko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena
sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske
temperature, i u hladnijim podnebljima pupolj-
ci su podložni izmrzavanju. Osetljiva je na trulež
korena koju izaziva Phytophthora fragariae.
Glen Empl (SCRI, Engleska) je sorta srednjeg
vremena zrenja i rađa krupne, slatke, svetlo cr-
vene plodove kupastog oblika. Izdanci su bez
bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa bilj-
nih vaši vektora virusa. Ima umerenu do slabu
otpornost na niske temperature, i u hladnijim
podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju.
Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao indu-
strijski standard.
Glen Moj (SCRI; Engleska) rađa velike, svetlo
crvene plodove umerene čvrstine, Sorta ranog vre-
mena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdan-
ci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno rađaju.
Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva
je na malininu muvu galicu i trulež korena koju
izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 bi-
otipa biljnih vaši vektora virusa i na RBDV virus.
Leo (HRI East Malling, Engleska) rađa kru-
pne, skoro potpuno okrugle plodove kasnog
vremena zrenja. Ukus je izuzetan, a plodovi su
takođe pogodni za preradu. U vegetaciji daje
umeren broj novih izdanaka. Rađa na dugim
rodnim bočnim grančicama, velikog potencijla
rodnosti. Otporna je na Botrytis (sivu plesan) i
uvenuće pupoljaka. Otporna na lisne vaši vek-
tore mozaik virusa. Može se mehanički inficirati
RBDV, ali u polju pokazuje dobru otpornost na
prenošenje virusa putem polena.
Oktavija (HRI East Malling, Engleska) je jed-
norodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja
popunjava raspon između letnje i jesenje sezone.
Izdanci su uspravni i obilno rađaju.. Plod je kru-
 pan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje
i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladište-
nje. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik viru-
sa. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis)
8 i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na sušenje pu-
poljka. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora tru-
lež korena maline. Ovo je relativno nova sorta.
Tulamin (Ag Canada, Britiš Kolumbia, Kana-
da) rađa krupne, čvrste, sjajne plodove izuzetnog
kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi
umereno visoke prinose. Otporna je na biljne
vaši vektore mozaik virusa. Srednje do slabo ot-
porna na niske temperature, a pupoljci su pod-
ložni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.
DVORODNE SORTE
Autumn Bliss (HRI East Malling, UK) je
malina ranog vremena zrenja, krupnih plodova
izuzetnog ukusa. Sazreva 10-14 dana pre sorte
Heritidž. Veliki deo roda donosi u prve dve ne-
delje berbe, što je prednost u severnijim podne-
bljima. Izdanci su kratki sa malo bodlji. Plod je
blago tamne boje. Osetljiva je na RBDV, a ot-
porna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik
virusa. Otporna je na trulež korena koju izaziva
Phytophthora fragariae.
Autumn Britten (HRI East Malling, Engle-
ska) je rana sorta, krupnih i čvrstih plodova,
dobrog ukusa. U poređenju sa sortom Autumn
Bliss, izdanci ove sorte su viši, plodovi su boljeg
kvaliteta, prinos je sličan ili veći, a manje je buj-
na. Rađa dan ili dva posle sorte Autumn Bliss.
Osetljiva je na RBDV , a otporna na biljne vaši
vektore kompleksa mozaik virusa.
Polka (Poljska) ima srednje krupne plodove
ranog vremena zrenja. Sve se više gaji u Evropi.
Kvalitet plodova je vrlo dobar a prinosi su visoki.
Himbo-Top (Rafzaqu) (Švajcarska) na jedno-
godišnjim izdancima rađa krupne plodove do-
brog kvaliteta nedelju dana posle sorte Autumn
Bliss. Plodovi su kupastog oblika, svetlo crvene
boje i dobrog ukusa. Izdanci su bujni, uspravni,
srednje visine, pa postavljanje naslona olakšava
berbu. Otporna je na trulež korena koju izaziva
Phytophthora fragariae.
Karolina (University of Maryland, SAD)
ima krupne plodove kupastog oblika i do-
brog ukusa. Izdanci su visoki i uspravni.
Branje plodova sa kratkih bočnih rodnih
grančica može biti otežano, ali daje dobre
jesenje prinose. Posle dužeg skladištenja
plodovi dobijaju tamniju boju. Otporna je
na trulež korena koju izaziva Phytophthora
fragariae.
Heritidž (Cornell University, Njujork,
SAD) sorta smatra se standardnom dvorod-
nom sortom. Njeni visoki i čvrsti izdanci
imaju izražene bodlje. Sorta sa izuzetno vi-
sokim prinosima. Plodovi na jednogodišnjim
izdancima sazrevaju relativno kasno. Srednje
su veličine, dobre boje, ukusa, čvrstoće, a po-
godni su za zamrzavanje. Otporna je na veći-
nu bolesti. Osetljiva je na biljne vaši vektore
kompleksa mozaik virusa.
Džoan Skvajer (Medway Fruits, Engleska)
bere se oko 2 nedelje posle sorte Autumn Bliss,
sa sličnim prinosima. Plodovi su krupni, čvrsti,
kompaktni i duge trajnosti. Pokožica je srednje
čvrsta, osrednje crvena. Izdanci su bez bodlji i
traže postavljanje naslona tokom berbe.
JEDNORODNE SORTE
Ranog Srednjeg Kasnog
vremena zrenja vremena zrenja vremena zrenja
Prelud Kenbi Leo
Glen Moj Glen Empl Oktavija
Tulamin
DVORODNE SORTE
Autumn Bliss Karolina Heritidž
Autumn Džoan Skvajer
Britten
Polka
Himbo-Top
Tabela 2: Klasifikacija sorti maline po vremenu
berbe. Datumi berbe variraju u zavisnosti od po-
dručja, a kreću se od kraja juna, za sorte sa naj-
ranijim vremenom zrenja, do kraja jula i početka
avgusta, za jednorodne sorte sa najkasnijim vreme-
nom zrenja. Početak sazrevanja dvorodnih sorti je
od sredine do kraja avgusta, a završetak u vreme
prvih jačih mrazeva.
 POSTAVLJANJE ZASADA
PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ra-
nije u proleće. Višegodišnje površinske useve
ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom
širokog spektra. Za primenu tehnike sistemskog
uništavanja preostalog busenja (sodizacija) ne-
ophodno je oformiti redove. Leje isto tako treba
formirati u isto vreme. One treba da budu 25
- 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m široke pri osno-
vi. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno
kod teških i vlažnih zemljišta, jer omogućava
adekvatnu drenažu. Poželjno je da sadne leje
budu ujednačene, što podrazumeva uzoravanje,
tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usit-
nili krupniji busenovi. U zavisnosti od obrade
zemljišta tokom prethodnih sezona neke od ovih
operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje.
Redove je najbolje postaviti u pravcu sever-
jug kako bi se obezbedila maksimalna izloženost
suncu, ili u pravcu duvanja vetra, zbog bolje
ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da
se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odga-
jivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora
stvarati više poteškoća na datoj parceli.
SADNJA
Mladi izdanci koji su prošli kroz period zimskog
mirovanja koriste se za sadnju crvene maline. Oni
se preuzimaju kao zelene sadnice sa golim kore-
nom i mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište
spremno za obradu. Sadnja se može obaviti i u
jesen, mada je, generalno, manje uspešna od pro-
lećne sadnje u regionima sa hladnijom klimom.
Jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malči-
ranje kako bi se izbegle ekstremne temperature
zemljišta i promene u stepenu vlažnosti zemljišta
tokom zime, koje za posledicu mogu imati podi-
zanje i spuštanje zemljišta i uginuće biljke.
Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu
na kojoj su bile pre presađivanja. Koren treba
položiti u jamić koji treba da je neznatno dublji
od jamića u rastilu. Izdanak sadnice treba orezati
do visine od 12 cm i zaliti.
Korenove reznice se takođe mogu koristiti za
sadnju. One se mogu odgajiti u rasadniku i ra-
saditi u rano proleće, kada izdanci dostignu visi-
nu 12 – 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje
može biti problematično, jer su korenove rezni-
ce zelene i lako mogu da uvenu. Kao alternativa,
delovi korena prečnika ne manjeg od 25 mm i
9
promenjive dužine mogu se postaviti neposred-
no u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g pod-
loge po ogrtaju ili po dužnom metru.
Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba za-
saditi kao rasadu pošto prođe opasnost od pojave
mrazeva. Drvenaste reznice koje su prošle kroz pe-
riod mirovanja mogu se zasaditi i ranije. Korenov
sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati
kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice
dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali
isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. Najbo-
lji način da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste
da se po sadnji zemlja dužinom brazde prekrije
slojem slame, u svrhu malčiranja, u godini sadnje.
Treba imati na umu oštećenja koja prouzrokuju
poljski miševi. Ovo ne samo da je dobro za suz-
bijanje korova, već omogućava brži rast izdanaka,
raniji i viši prinos u prvoj sezoni. Neophodna je
primena navodnjavanja, a organski malč treba od-
straniti po dolasku nižih tempreratura u oktobru.
NEGA ZASADA U GODINI SADNJE
NAVODNJAVANJE
Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvat-
no navodnjavanje kojim se obezbeđuje zadrža-
vanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije.
Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu
i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se
može pridodati donjem delu naslona, kako bi se
sistem očuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbo-
lje se vrši tenziometrom.
PRIHRANA SADNICA
U godini sadnje veštačko đubrivo treba pri-
meniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 – 39 kg
azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se
daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom
veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s
obzirom na to da đubriva u prahu mogu da “sa-
gore” mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli
obezbeđuje 39 kg/ha čistog azota). Procenat azo-
ta u drugim konvencionalnim veštačkim đubri-
 vima dat je u tabeli 2. Ne zaboravite da količinu balo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se
veštačkog đubriva treba da izračunate samo za po- malčiranjem može stimulisati trulež korena.
vršinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna
širina leje sa zasadom 1,5 m a između redova ste
10 ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno
ODRŽAVANJE
MEĐUREDNOG PROSTORA
1/3 od količine đubriva koju biste upotrebili za
čitav hektar – prim. ur). Kod jednorodnih vrsta Uobičajeno je da međuredni prostor ostane
maline potrebno je primeniti drugo đubrenje u nezasađen i oslobođen od korova, a održava se
avgustu. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditi tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jese-
da primena veštačkih đubriva nije neophodna u ni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji
godini sadnje, naročito na težim zemljištima. ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva
usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod
VEŠTAČKO HEMIJSKA AZOT hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu
ĐUBRIVO FORMULA % određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi
Kalicijum takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta
Ca(NO3)2 15 i povećanje organskih materija i, generalno, do-
nitrat
prinose održavanju i privlačnijem izgledu mali-
Amonijum
NH4NO3 34 njaka.
nitrat
Mešavina združenih useva (trave roda Festuca
Urea CO(NH2)2 46.6 (vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium pere-
nne) i prava livadarka (Poa pratensis)) najbolja
Amonijum
(NH4)2SO4 20.5 su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost
sulfat
zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i
Kalijum vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako
KNO3 13
nitrat se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati sa-
mostalno. Treba se truditi da višegodišnji usevi
Amonijak NH3 82
ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i
Natrijum hranljivih materija od žbuna maline. Površinske
NaNO3 16
nitrat useve treba redovno kositi kako bi se ovo spreči-
Stajnjak promenljiva 1-15 lo. Sezonski površinski usevi, kao što su raž, raž-
ne trave i ječam, takođe se svake godine mogu
Tabela 3: Hemijska formula i procenat azota u ve- posejati između redova, i tada služe kao prirodni
štačkim đubrivima koja se koriste malč. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi
se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla
eventualna oštećenja korenovog sistema maline.
SUZBIJANJE KOROVA U tabeli 4 dato je nekoliko rešenja za useve koji
se seju u međurednom prostoru.
Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih
6 – 8 nedelja primenite malč, a ne herbicide. U
godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom POSTAVLJANJE NASLONA
obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbe-
gla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre JEDNORODNE SORTE
pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom
se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napro- Postavljanje naslona u zasadu smatra se stan-
pamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci dardnom, konvencionalnom tehnikom u gaje-
nakon toga, po uputstvu proizvođača. Herbicid nju maline. Naslon treba formirati u prvoj go-
setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. dini zasnivanja zasada. Postoji više vrsta sistema
Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog uključujući V-špalir, vertikalni sistem, viseći na-
koncentrata, u suprotnom setoksidim neće dati slon i varijante visećeg naslona. Ovde će biti reči
zadovoljavajuće rezultate. Pokušajte da održite samo o V-špaliru i vertikalnom sistemu jer se oni
bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi tre- najviše koriste u gajenju maline.
 POTREBA ZA HRANLJIVIM
POVRŠINSKI KOLIČINA VREME TRAJNOST
USEV LATINSKI NAZIV SEMENA SETVE
MATERIJAMA
USEVA
N/P/L KG/HA
Crveni vijuk Festuca rubra 80 kg/ha Avg-Sept 67/90/45 Vrlo dobra

Žvakajući Festuca rubra var. 11

85 kg/ha Avg-Sept 67/90/45 Vrlo dobra
crveni vijuk commutata
Bela detelina
Trifolium repens 17 kg/ha Apr-Maj 11/90/67 Prilično slaba

Visoki vijuk Festuca arundinacea 85 kg/ha Avg-Sept 56/67/45 Odlična

Sirak metlaš
Sorghum bicolor 80 kg/ha Jun-Avg 90/45/45 Loša

Prava livadarka Poa pratensis 85 kg/ha Avg-Sept 67/90/45 Dobra

Engleski ljulj Lolium perenne 95 kg/ha Avg-Sept 67/90/45 Dobra

Lolium Apr-Maj
Ražna trava 67 kg/ha 67/90/45 Loša
multiflorum Avg-Sept
Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha Maj-Sept 34/67/34 Loša

Fagopyrum esculentum
Heljda F. sagittatum 85 kg/ha Maj-Aug 34/45/34 Loša

Zob
Avena sativa 112 kg/ha Apr ili Avg 34/67/34 Loša

7DEHOD8VHYL]DVHMDQMHXPHÿXUHGQRPSURVWRUX

VŠPALIR

Sistem koji se preporučuje kod gajenja vi-

šegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog siste-
ma, stubovi se postavljaju pod uglom od 20
- 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatno
većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije
terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se
postavljaju tako da razmak pri dnu stubova
bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm,
i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova po-
stavljenim u zemlju, kao što je opisano, pri-
čvršćuju se dva reda žice (Sl.1). Prvi red žice
postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi
na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 -
70 cm između žica. U proleće, dvogodišnji
izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spolj-
ne strane reda, kako bi se omogućila berba,
dok se jednogodišnjim izdancima omoguća-
va rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće
godine. Ovim sistemom gajenja povećava se
broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje
berba i omogućava maksimalna izloženost
sunčevim zracima. Slika 1: V -špalir
 VERTIKALNI NASLON
Kod sistema vertikalnog naslona, razmak iz-
među redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25
12
- 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stu-
bovi istesani od bagrema, ili nekog drugog dr-
veta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stu-
bovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se
postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu
od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se
visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m.
Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih
postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova,
preporučuje se da se svaki deseti stub u redu po-
dupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se
na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m.
Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špa-
lira. U prvom slučaju (sl. 2) postavlja se popreč-
na letva širine 60 - 90 cm na predviđenu visinu
rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna
letva širine 45 - 60 cm pričvršćuje se na približ-
no 1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka. Žica
se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na
koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana
ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilago-
đavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom
branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka.
Slika 2: T -špalir
Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1
do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jed-
na) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdan-
ci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomlje-
nje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da
se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom
delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.
DVORODNE SORTE
Dvorodne sorte često se gaje bez naslona, mada bi
većini njih pogodovao privremeni naslon radi lak-
še berbe. Uopšteno govoreći, u tu svrhu koristi se T
naslon sa pokretnim stubovima. Šipka širine 90 cm
postavlja se u visini od oko 120 cm na potporni stub;
na nju se pričvršćuje uže za jednokratnu upotrebu
kojim se podupiru izdanci tokom berbe. Stubovi se
postavljaju u prethodno iskopane jame zajedno sa
komadom cevi koja sprečava da se jama zatrpa, ili se
privremeno mogu pobiti metalni stubovi dok se ne
završi berba. Armatura za beton sa 2 poprečne šipke
zavarene za druge 2 vertikalne šipke je dobar privre-
meni naslon koji se može koristiti i više puta. Gor-
nja poprečna šipka mora biti dovoljno široka da kroz
nju mogu da se provuku i privežu krajevi kanapa.
Naslon se uklanja posle berbe, kako bi se omogućilo
košenje izdanaka u toku perioda mirovanja.
ORGANIZACIJA SEZONSKE
PROIZVODNJE
PROLEĆNA REZIDBA
Rezidbu treba obaviti do ranog proleća. Žbu-
nove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom,
i to važi kako za jednorodne tako i za dvorodne
sorte maline. Mnogo je bolje imati više uskih
nego manji broj širokih redova. Kod redova sa
uzanim žbunovima izloženost sunčevim zracima
i ventilaciji je veća, što je važno za suzbijanje bo-
lesti, a uz to se i berba olakšava.
JEDNORODNA CRVENA MALINA
Kod jednorodnih sorti odstranite sve dvogodiš-
nje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali
plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje.
Odstranite i izdanke koji su oštećeni ili oboleli,
i proredite ostatak jednogodišnjih izdanaka (one
koji će plodonositi u toj godini) na 10 - 13 zdravih
izdanaka po metru, pri 30 cm širine žbuna. Izdan-
ci se mogu skratiti na visinu prikladnu za berbu,
mada ne za više od 25% dužine izdanka. Ovakav
način rezidbe omogućava redovan prinos iz godi-
ne u godinu. Ovo je najjednostavniji način održa-
vanja prirasta maline. Informacije o alternativnim
tehnikama rezidbe, kao što su košenje svake druge
godine ili suzbijanje rasta jednogodišnjih izdana-
ka, mogu se dobiti u ostalim publikacijama, mada
ove tehnike nisu u široj upotrebi. Za crvenu ma-
linu se ne preporučuje letnja rezidba u rejonima
sa hladnijom klimom, jer se njome odlaže rast iz-
danaka i ne stimuliše bujnost, a rezidba doprinosi
osetljivosti biljke na niske temperature.
DVORODNA CRVENA MALINA
Kod dvorodnih sorti, jednostavno pokosite sve
izdanke do nivoa zemlje srpom. Obratite pažnju da
ne kosite isuviše blizu izdanaka. Trebalo bi da osta-
ne nepokošeno 5-7 cm prostora do izdanka kako bi
se sprečilo eventualno oštećenje žbuna. Kod jedno-
godišnjih sorti, poželjno je da ostane što veći broj
izdanaka po kvadratu, stoga proređivanje izdanaka
nije potrebno. Rezidbu bi trebalo obaviti tokom pe-
rioda mirovanja, obično kasno u proleće, kako bi se
izbeglo oštećenje jednogodišnjih izdanaka.
PRIHRANA
Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće
Preporučuje se da se svake druge godine vrši testi-
ranje sastava zemljišta i lišća, kako bi se optimalizo-
vao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine
i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od
45 - 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeđuje se
ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu
veštačkih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva nači-
na. Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se
primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha
čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama.
Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim
zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godi-
ni po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota.
Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u
odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljištima.
Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, biće vam
potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog
azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum
nitratu ima 34% azota). Procenat azota u običnim
veštačkim đubrivima naveden je u Tab. 3.
13
Dvorodne sorte traže više azota, zbog intenzivi-
ranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj
godini. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78
kg/ha čistog azota godišnje. Što se tiče jednorodnih
sorti, jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju
potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sor-
ti može biti isti kao kod jednorodnih.
Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata, u vreme
bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih
sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte
treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne.
Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubri-
va treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih
koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola
manje đubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju
manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih, jer
višak azota utiče na odlaganje zametanja, i kasniji
rod može izostati usled pojave mrazeva.
NAVODNJAVANJE
Svim sortama maline pogoduje navodnjavanje
u tankom mlazu, naročito na peskovitim zemlji-
štima. Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode ne-
deljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok
prinos. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjava-
njem i padavinama. Tokom perioda formiranja
konačne veličine ploda, odnosno berbe, neop-
hodne su veće količine vode, da bi se obezbedila
količina vode potrebna za razvoj plodova. Izbe-
gavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako preno-
se bolesti i umanjuje kvalitet ploda.
BERBA I RUKOVANJE
PLODOVIMA POSLE BERBE
HLAĐENJE I ČUVANJE
Plodovi maline ne sazrevaju istovremeno, što
znači da je potrebno više berbi da bi se obez-
bedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte če-
sto, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su
temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se
ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši,
i pre nego nastupe visoke temperature. Razvijen
sistem brzog transporta plodova sa polja tokom
 berbe je imperativ. Svaki sat kašnjenja odlaganja
plodova u hladnjaču posle berbe umanjuje du-
gotrajnost plodova za otprilike 1 dan.
Maline bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane
14 uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha
( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi
ohlade skoro do temperature 0°C, palete sa gajbi-
cama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu ko-
moru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj
vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok
vazduha, da bi se smanji stepen dehidratacije. Više
temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će
se odraziti na dugotrajnost plodova.
Najbolji stepen zrelosti plodova maline za svežu
upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije
crvenu boju, odnosno pre nego što poprimi tamno
crvenu boju. Plodovi koji se oberu pre perioda pu-
nog zrenja biće dugotrajniji od onih koje su pot-
puno zreli ili prezreli u vreme berbe. Dobra praksa
kod proizvodnje maline za svežu upotrebu jeste
obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako
da sortiranje nakon berbe nije neophodno.
Berači mogu ubrane plodove neposredno po ber-
bi stavljati u plastične posude koje se odmah mogu
proslediti u klimatizovane uslove, i odatle plasirati
na tržište. Posude od čiste Clamm-shell plastike,
zapremine 100 - 150 g, predstavljaju industrijski
standard za veleprodajno tržište. Ove posude su
jeftine, omogućavaju brzo hlađenje plodova i pro-
vidne su. Na dno posude može se staviti upijajuća
podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri.
U posudi ne bi trebalo da bude više od 4 sloja mali-
ne, kako se plodovi na dnu ne bi ugnječili. Preciznu
veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kup-
cima. Posude od celuloze još uvek su u upotrebi za
lokalno i neposredno maloprodajno tržište.
TRANSPORT
Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u pe-
riodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca.
Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipu-
lacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport.
Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u
ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se
i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se održava
u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi tran-
sporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama,
ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju
stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazdu-
ha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili
stranu prikolice može biti viša za čak 11°C. Isto tako,
gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kami-
ona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete
stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se
na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to po-
stoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču.
Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vaz-
duha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da
se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled
toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je
čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što
boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije
na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizo-
vanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala
niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje
za transport na veliku daljinu.
Transport plodova do veleprodajnog, odnosno
maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgaji-
vača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do
potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima
u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove
edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa
svežom malinom. Poželjan je lični kontakt između
prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima
kada to nije moguće, od pomoći može biti i uput-
stvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.
SUZBIJANJE ŠTETOČINA
Malina je osetljiva na mnoštvo bolesti i šteto-
čina. Adekvatnom negom zasada može se suzbiti
veliki broj štetočina, ili se može uticati na sma-
njenje stepena njihove zastupljenosti. Održava-
nje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i
navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje
naslona, u cilju poboljšanja ventilacije u zasadu,
dobra zaštita od korova, kojom se minimizira
pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi
smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Pri tom,
odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom
pesticida, sa ciljem povećanja otpornosti na ci-
ljane prouzrokovače bolesti, takođe se umanjuje
njihov uticaj. Međutim, kada pri monitoringu
prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prino-
su prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi,
u mnogim slučajevima, mogu da obezbede do-
bru kontrolu. Obratite pažnju na uputstva pro-
izvođača, kako biste obezbedili najbolji efekat i
zadovoljili zahteve izvoznog tržišta.
 INSEKTI ŠTETOČINE primenjuju se uljani preparati koji se nanose u
peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbi-
MALININA BUBA jaju malationom ili drugim organofosfatnim in-
BYTURUS TOMENTOSUS sekticidima.
Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i 15
početkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglav-
nom na novim izdancima. Kod velikih ošteće-
nja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo
sa lisnim žlezdama. Kasnije se malinina buba
premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim
cvetovima. Ženke polažu jaja u skoro otvorene
cvetove (između prašnika i tučka, prim.prev), a
kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodo-
vima maline. Često se, prilikom branja plodo-
va, mogu naći između ploda i peteljke, mada se
često zadržavaju u udubljenju ploda. Suzbijanje
je usmereno na odrasle insekte. Potrebno je pri- Slika 4: Malinin moljac
meniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji
sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre
cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih PREGALJ
TETRANYCHUS URTICAE
pupoljaka. Dvorodne sorte uglavnom uspevaju
Pregalj se hrani na naličju lista, što prouzro-
da izbegnu ovu štetočinu.
kuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja
se uglavnom javljaju u delovima parcele sa ne-
dovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo
i sa malom količinom padavina. Primena viso-
kih doza azotnog đubriva može stimulisati rast
mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta
pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisa-
nje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u
ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takođe pri-
menjuje u kontroli ove štetočine, nakon berbe.

Slika 3: Malinina buba

MALININ MOLJAC
LAMPRONIA RUBIELLA
Larve malininog moljca period mirovanja pro-
vode u zemljištu, pri dnu izdanaka. Pojavljuju se
u rano proleće, penju se uz izdanak i smeštaju
u bočne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija za-
raženost izdanaka ovim insektom može da iza-
zove radikalna oštećenja na rodnim izdancima.
Do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija
(1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap
pege. Ženke polažu jaja u cvet, na mestu spajanja
udubljenja i peteljke. Mlade larve se na početku
hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju
na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja.
Kontrola ove štetočine usmerena je na larve koje
se razvijaju u proleće. Od hemijskih sredstava Slika 5: Pregalj
 VELIKA AMPHOROPHORA IDAEI I
MALA APHIS IDAEI MALININA VAŠ
Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a
izražena zaraženost maline vašima utiče na smanje-
16 nje prirasta biljke. Međutim, veća oštećenja nanose
kao prenosioci virusnih oboljenja, kao što je npr.
mozaik virusa i žbunaste kržljavosti maline. Uko-
liko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na
vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suz-
bijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton,
koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.
Slika 6: Malinina vaš
ŠPANSKI POPAC
OECANTHUS PELLUCENS
Šteta koju nanosi španski popac odnosi se prven-
stveno na štetu izazvanu polagajem jaja u unutrašnjost
izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duž
izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Ovo može
prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom
zime, ili pod teretom roda. Prisustvo prirodnih pa-
razita, održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem
korova, suzbijanje pojave divljih koštunica u okruže-
nju, rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće
generalno obezbeđuju kontrolu ove štetočine. Prou-
zrokovana šteta obično je manjih razmera, i hemijska
kontrola retko je neophodna, iako se može primeniti
u jesen, sa ciljem da se unište ženke pre nego što polo-
že jaja. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril.
Slika 7: Španski popac
JAGODIN CVETOJED
ANTHONOMUS RUBI
Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano pro-
leće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu
znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u
cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj
dršci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada.
Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine
i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina,
malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od
primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo
jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nad-
gledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine.
Slika 8:
Jagodin cvetojed
ERIOFIDNA GRINJA
PHYLLOCOPTES GRACILIS
Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja,
koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na
listu maline, mogu se pogrešno uzeti za oštećenja
nastala usled virusnih bolesti. Oštećenja na plodo-
vima obično dovode do prevremenog sazrevanja
koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani.
Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon
opadanja kruničnih listića. Suzbijanje ove štetoči-
ne može biti otežano, jer mnogi insekticidi uni-
štavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje.
Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom va-
midotiona pokazalo se efikasnim. Među sortama
Tulamen, Leo i dr. primećene su znatne razlike u
pogledu otpornosti. Među osetljivim sortama je i
«Glen empl» ali i druge.
6OLND(ULR¿GQDJULQMD
 MALININA MUŠICA
RESELIELLA THEOBALDI
Malinina mušica, sićušna muva, retko uzrokuje oz-
biljne štete, ali cecidoidno sušenje maline koje se sa
njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u
velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima
malinine mušice, mogu znatno redukovati prinose.
Malinina mušica polaže jaja u pukotine kore izdanka
koje se stvaraju tokom zime i proleća. Pošto se hrane
plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive
mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajući
lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak
nabora. Suzbijanje malinine mušice može se postići
uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. Druga serija
izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže
jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija
štetočine. Kao alternativa, nanošenje hlorpirifos ili fe-
nitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suz-
bijanju odraslih insekata
kada se pojave u proleće.
Neophodna su dva do tri
intenzivna prskanja da bi
se u potpunosti ispunile
pukotine, i da bi pesticid
sišao do osnove izdanka.
Primena preparata spino-
sad takođe može biti efi-
Slika 10: Malinina kasna mera kontrole ove
mušica štetočine.
MALININA MUVA GALICA
LASIOPTERA RUBI
Mallinina muva galica, sićušna muva, formira
gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdan-
cima koja se teže uočavaju. Ženka polaže jaja u
cvetne pupoljke maline u vreme odvajanja kru-
ničnih listića. Ispiljene larve se ubušuju u izda-
nak, gde se obrazuje gala koja se pogrešno može
identifikovati kao oštećenje nastalo usled mraza.
Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila
zastupljena muva galica mogu se tretirati bifen-
trinom ili malationom, neposredno pre cveta-
nja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se
Slika 11: Malinina muva galica
suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u proleće.
Novije hemijsko sredstvo spinosad takođe može
da obezbedi suzbijanje ove štetočine.
17
PROUZROKOVAČI GLJIVIČNIH
OBOLJENJA
TULEŽ KORENA
PROUZROKOVAČ PHYTOPHTHORA
FRAGARIAE VAR. RUBI
Trulež korena obično se pojavljuje na vlaž-
nim, slabo propustiljivim zemljištima. Iz-
danci iznenadno uvenu i propadaju, a lišće
žuti i postaje sprženo po ivicama. Zaraženi
izdanci ostaju isušeni i propadaju pre berbe.
Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopa-
vanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva in-
tegrisan pristup koji obuhvata dva segmenta
od posebne važnosti: formiranje izdignutih
leja, radi bolje propustljivosti zemljišta, i
sadnja sorti otpornih na prouzrokovača ovog
oboljenja. Zatim, tu je i primena hemijskih
sredstava, uz propratne mere nege, kao i ge-
netska otpornost sorte. Natapanje zemljišta
mefanoksamom u proleće i jesen pruža naj-
bolju hemijsku zaštitu. Folijarna primena
fosetil-Ala u proleće, kada se prirast poveća
za 7,5 cm, takođe može dati rezultate.
6OLND7UXOHåNRUHQD
 LJUBIČASTA PEGAVOST IZDANAKA
MALINE PROUZROKOVAČ
DIDYMELLA APPLANATA
Prouzrokovač Didymella applanata uzrokuje
18 mrke do mrko ljubičnaste pege oko pojedinačnih
pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno kra-
jem leta. Pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima ne
mogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u
toku naredne vegetacije. Održavanjem odgovara-
jućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe
omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna
apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost
pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Stan-
dardna mera kontrole obuhvata obavezno prska-
nje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave
pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka
prečnika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efika-
sna neophodno je poprskati celu površinu izdanka.
Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti,
jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose
do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može
se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog
preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostro-
bin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima),
mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično
rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kap-
tana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađi-
vanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida
prilikom rotiranja preparata.
6OLND/MXELþDVWDSHJDYRVWL]GDQND
ANTRAKNOZA ILI PEGAVOST
IZDANAKA PROUZROKOVAČ
ELSINOE VENETA
Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege
koje su sporadično zastupljene čitavom dužinom
mladih izdanaka, a javljaju se u proleće. Vremenom
se pege šire, blago ulubljuju u središnjem delu, po-
primajući sivu boju sa purpurnim ivicama. Lezije
se širenjem međusobno spajaju nanoseći jaka ošte-
ćenja na rodnim izdancima. Održavanjem odgova-
rajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe
omogućava se slobodan protok vazduha, slobod-
na apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje moguć-
nost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline.
Neophodna standardna mera kontrole obuhvata
prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hi-
droksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja
pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka
prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efika-
sna neophodno je poprskati celu površinu izdanka.
Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti,
jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose
do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može
se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog
preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostro-
bin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima),
mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično
rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kap-
tana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađi-
vanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida
prilikom rotiranja preparata.
Slika 14: Antraknoza
SUŠENJE IZDANAKA MALINE
PROUZROKOVAČ LEPTOSPHAERIA
CONIOTHYRIUM
Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu po-
jedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno
je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke,
odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom
izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimeta-
ra. Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenji-
ma izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom
povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre nja. Tretiranje ponovite još dva puta u intervalu
potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili lju- od 14 dana, naročito ukoliko je period cvetanja
bičastu pegavost izdanaka. Održavanjem odgova- praćen većom količinom padavina. Ne zaboravi-
rajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe te da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne
19
omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna bi razvila rezistentnost.
apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost
pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Trudi-
te se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5
dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavi-
na), kako bi se povrede sanirale. Neophodna stan-
dardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka
krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar
sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno
nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da
bi mera zaštite bila efikasna neophodno je je po-
prskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije
obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji
prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

Slika 16: Siva plesan

SMEĐA PEGAVOST LISTA MALINE

PROUZROKOVAČ
SPHAERULINA RUBI
Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na na-
Slika 15: Sušenje izdanaka ličju lišća, obično leti, u vidu sitnih (15 mm) pega
kružnog oblika. Pege se proširuju i spajaju kako
vegetacija odmiče. Veoma intenzivne infekcije
SIVA PLESAN PROUZROKOVAČ
BOTRYTIS CINEREA mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. Prime-
Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteri- na hemijskog sredstva može biti efikasna (miklo-
stična je skramna siva masa plesni koja se formira butanil), ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije
na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jed- je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.
nog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod.
Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i
obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja
kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha
među izdancima, redovno branje zrelih plodo-
va (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio
stepen izazivača primarne zaraze), kao i primenu
fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavi-
na. Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid,
mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion,
piroklostrobin, mešavina piraklostrobina i bo-
skalida i mešavina kaptana i fenheksamida obez-
beđuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5
– 10%) obavite tokom perioda početka cveta- 6OLND6PHÿDSHJDYRVWOLVWD
 UVENUĆE IZDANAKA VERTICILLI nova i eliminaciji zaraženih biljaka po njihovom
UM ALBOATRUM I/ILI V. DAHLIAE pojavljivanju. Intenzivnija kontrola prenosilaca
Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na virusa hemijskim sredstvima takođe će uticati
lišću koje žuti, vene i na kraju opada. Bolest na smanjenje širenja oboljenja.
20 prvo zahvata donje delove izdanaka, a potom
se proširuje na gornje delove. Često se simp-
tomi javljaju samo na jednom delu izdanka, ili
na nekolicini izdanaka u žbunu. Većina sorti
crvene maline je u izvesnom stepenu otpor-
na na ovu bolest. Nega i održavanje malinja-
ka je od primarnog značaja u suzbijanju ovog 6OLND/LãüHSRåXWHOR
oboljenja. Treba izbegavati sadnju jagodastih XVOHGXYHQXüDL]GDQDND
vrsta i drugih vrsta domaćina ovog oboljenja,
Virus žbunaste kržljavosti maline (RBDV) je
kao što su jagoda i vrste iz roda Cucurbitace-
virus koji se prenosi u seme biljke polenom, a
ae (krastavac, tikva, lubenica, dinja itd. prim.
onemogućava razvoj koštunica, tako da se plo-
prev.). Mnoge vrste korova mogu biti doma-
dovi sparuše. Takođe se prenosi mehanički, ko-
ćini Vert. albo, stoga je pre sadnje obavezno
rišćenjem inficiranih alatki za orezivanje. Ostali
adekvatno suzbijanje ko-
simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u
rova. Primena hemijskih
kombinaciji sa BRNV su pojava lisne hloroze i
preparata ne daje rezul-
kržljavih izdanaka. Suzbijanje ovog virusa vrši se
tate nakon pojave obolje-
isključivo eliminacijom zaraženih izdanaka.
nja. Primena fumigacije
pre sadnje može umanjiti
pojavu ovog oboljenja, ali
se ovaj postupak ne kori-
sti često kod ove, manje
6OLND8YHQXüH značajne, bolesti.
izdanka

VIRUSNA OBOLJENJA

Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije mogu-
ća. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog
materijala, kontrolu insekata prenosioca virusa (kada
je to moguće) i uništavanje obolelih sadnica.
Oboljenja virusa mozaika na malini odnose
se na oboljenja prouzrokovana kompleksom
virusa, odnosno virusom nekroze crne mali-
ne (BRNV), virusom uvijenosti lista maline
(RLMV) i virusom pegavosti lišća (RLSV).
Simptomi se razlikuju, a ispoljavaju se na li-
stovima koji se uvijaju, poprimaju žućkaste,
odnosno svetlo zelene pege, ostaju sitni, ne-
razvijeni i deformisani, a biljke obično ostaju
slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Simptomi
su najizraženiji u proleće, a kako u leto tempe-
ratura vazduha raste imaju tendenciju maskira-
nja. Kontrola ovog oboljenja ogleda se u izboru
zdravog sadnog materijala, izolovanju novih za-
sada kako od starih zasada tako i od divljih žbu-
Slika 19: Sparušeni plodovi usled delovanja
YLUXVDåEXQDVWHNUåOMDYRVWL
BAKTERIJSKA OBOLJENJA
RAK KORENA I IZDANAKA MALINE
AGROBACTERIUM
TUMEFACIENS I/ILI A.RUBI
Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obič-
no pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposred-
no ispod površinskog sloja zemlje. Ova zadeblja-
nja se takođe mogu javiti na korenu i izdancima,
na mestima oštećenim rezidbom, kao i u puko-
tinama izdanaka. Abnormalne izrasline se javlja-
ju u proleće i ometaju normalno upijanje vode
i hranljivih materija. Zadebljanja obično nestaju
tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u proleće.
Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na
nezaraženim parcelama, uz odabir zdravog sad-
nog materijala. Treba izbegavati parcele na kojima
je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili
na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus,
kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza. Pre-
vencija pojave ove bolesti primenom sredstva A.
radiobactor, soj K84, pokazao se perspektivnim,
mada se njime bolest ne može izlečiti.
Slika 20: Rak korena maline
SUZBIJANJE KOROVA
Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege
tako i na mere hemijske zaštite. Malčiranje u go-
21
dini sadnje, permanentno međuredno gajenje
useva i plevljenje može umanjiti potrebu za in-
tenzivnom hemijskom zaštitom. Međutim, do-
stupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za
održavanje malinjaka. Herbicidi se svrstavaju u
više kategorija, u zavisnosti od ciljne grupe biljaka
kod kojih se primenjuje (širokolisni korovi nasu-
prot travnatim), u zavisnosti od perioda primene
u okviru različitih vrsta korova (pre pojave korova
ili po izbijanju korova) i specifičnosti (herbicidi
širokog spektra/sa potpunim dejstvom ili onih
koji se primenjuju kod određenih biljnih vrsta).

BAKTERIJSKO SUŠENJE
PSEUDOMONAS SYRINGAE
Karakteristični simptomi ovog oboljenja javlja-
ju se u proleće, u vidu mrkih pega na lišću, lisnim
peteljkama, internodijama i vrhovima kako jed-
nogodišnjih tako i mladih izdanaka. Pege se šire i
dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju
na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu se
zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i
u jesen, naročito kod primene visokih doza azota.
Ovo oboljenje može se pogrešno zameniti virusnim
oboljenjem, nastalim usled niskih temperatura i na-
pada insekata, ali se napad bolesti može utvrditi pri-
sustvom curenja i odumiranja provodnih sudova.
Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji
su osetljiviji. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne
mere postiže se primenom bakarnog sredstva bor-
dovska čorba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog
kreča, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja
pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.

Slika 21: Bakterijsko sušenje

 PREPORUČENA
HEMIJSKI NAČIN
DOZA INDIKACIJE
PREPARATI PRIMENE
KGAI/HA
Primeniti kasno u jesen ili rano u zimu, pri
22
Pre pojave temperturi nižoj od 7°C i pre pojave pupoljaka
Diklobenil 4.5
korova pri osnovi. Neophodno je ravnomerno nanoše-
nje preparata odgovarajućim aparatom.
Primeniti kasno u jesen ili u rano proleće, pre
Pre pojave pojave sejanaca korova. Primeniti prilikom
Napropamid 4.5
korova obrade zemljišta i zaliti u roku od 24 h po
tretiranju.
Prska se usmereno, direktno na izdanak, u
rasponu od jeseni do ranog proleća, pre pojave
Pre pojave
Norflurazon 2.25-4.5 korova i tokom zimskog mirovanja kupine.
korova
Neke sorte su osetljive na preparat. Ne koristiti
na lakim zemljištima.
Primeniti kasno u jesen ili u rano proleće, pre
pojave korova. Ne preporučuje se primena na
Pre pojave zemljištima bogatim hranljivim materijama.
Orizalin 2.25-4.5
korova Potrebno je 2,5 cm vode u periodu od 21 dana.
Može se mešati sa parakvatom, norflurazonom
ili simazinom
Pre pojave Primeniti u jesen ili u proleće, pre pojave
Simazin 2.25-4.5
korova korova.
Primeniti u jesen ili rano proleće u rastvoru naj-
Pre pojave manje 85 l/ha. Poprskati sa donje strane žbuna.
Terbacil 0.9-1.8
korova Sagoreva otvorene listove. Na jednogodišnjim
izdancima primeniti samo u jesen.
Nakon pojave Nakon pojave Primeniti na travu-korov čija visina ne prelazi
Fluazifop-butil
korova korova 20 cm.
Preparat širokog spektra sa potpunim delova-
njem. Koristi se za pripremanje parcele. Spora-
Nakon pojave
Glifosat 0.28-0.84 dično se koristi na mestima sa jačim korovima.
korova
Uništava izdanke kupine ukoliko se nanese na
zelena tkiva
Preparat širokog spektra sa potpunim delova-
Nakon pojave
Parakvat 0.67-1.0 njem. Naneti na korov koji je izbio, u rastvoru
korova
212 L/ha vode. Primeniti pre pojave lišća.
Preparat širokog spektra sa potpunim delova-
njem, primenjuje se pre pojave lišća na izdanci-
Pelargonska Nakon pojave 9-90 L
ma kupine, ili pošto izdanci postanu drvenasti.
kiselina korova 3-10% rastvor
Veće doze preparata koriste se za supresiju rasta
jednogodišnjih izdanaka.
0.16-0.53 + 1% Primeniti na izraslu travu-korov čija visina ne
Nakon pojave
Setoksidim uljani prelazi 20 cm. Kod višegodišnjih trava-korova
korova
koncentrat primeniti jače doze.
Tabela 5: Herbicidi za suzbijanje korova u starijim zasadima maline i preporučena doza aktivne supstance
(A) po hektaru.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije

“This publication was made possible through support provided by the

Economic Policy and Finance Office, Bureau for Europe and Eurasia, US
Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro,
under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. The
opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily
reflect the views of the US Agency for International Development.”