M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...

TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

Miodrag M. Mesarovi}*, Milan S. ]alovi}

Energoprojekt, Entel, Beograd, Srbija

Potencijal kogeneracije toplotne

i elektri~ne energije u Srbiji**
Originalni nau~ni rad
UDC: 620.97/.98:504.7:332.155

Predmet ovog rada je utvr|ivawe potencijala kogeneracije top-

lotne i elektri~ne energije u Srbiji i pove}awa sada{weg zanemar-
qivo malog u~e{}a kogeneracije u ukupnoj proizvodwi elektri~ne
energije. Obra|eni su mogu}i uticaji kogeneracije na pove}awe
energetske efikasnosti kori{}ewa primarne energije i na smawe-
we emisije gasova sa efektom staklene ba{te, kao i wena ekonomska
opravdanost.
Kqu~ne re~i: elektrane, kogeneracija, energetska efikasnost,
globalno zagrevawe, barijere

Uvod

U savremenom svetu neprekidno raste potro{wa energije, pri ~emu pot-

ro{wa elektri~ne energije raste bræe od potro{we drugih oblika energije, budu}i
da je ona veoma pogodna za kori{}ewe, jer se moæe pretvoriti u svaki drugi oblik
energije. Rastu}u potraæwu elektri~ne energije zadovoqava wena proizvodwa
transformacijom mehani~ke energije pada vode (hidroelektrane), ekspanzijom pare
ili gasa proizvedenih sagorevawem fosilnih goriva (termoelektrane), ili fisijom
nuklearnog goriva (nuklearne elektrane). Kako je u strukturi izvora elektri~ne
energije u svetu dominantno u~e{}e termoelektrana na fosilna i druga goriva,
ukupna efikasnost transformacije primarne energije u elektri~nu energiju je vrlo
mala. Pri tome se putem rashladne vode u okruæewe ili vodeni tok ispu{ta otpadna
toplota (45‡60% od energije sadræane u gorivu), a putem dimnih gasova u atmosferu
~esti~ni i gasoviti zaga|iva~i (i oko 15% energije sadræane u gorivu). S druge
strane, proizvodwa toplotne energije za grejawe i tehnolo{ke potrebe obavqa se u
kotlovima na ugaq, te~na ili gasovita goriva, uz gubitke od 10%‡20% u zavisnosti
od vrste goriva i kapaciteta kotlova. Kogeneracijom se u jednom istom postrojewu
istovremeno dobijaju i elektri~na i toplotna energija, te su ukupni gubici primar-
ne energije sadræane u gorivu mawi nego kada se wihova proizvodwa obavqa u odvoje-
nim postrojewima.

* Odgovorni autor; elektronska adresa: m-mesarovic@ep-entel.com

**Prema istoimenoj studiji finansiranoj od Ministarstva za prosvetu i nauku

197
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

U~e{}e kogeneracije u postoje}im termoelektranama-toplanama u ukupnoj

proizvodwi elektri~ne energije u Srbiji (0,8% u 2004. godini) je mnogo mawe od pro-
seka u Evropska Unija (12,4%), sl. 1 [1]. Iako je ukupni instalisani kapacitet koge-
neracionih izvora zna~ajan (353 MWe, tj. 4,23% od ukupno instalisanih 8355 MWe),
zbog wihovog neadekvatnog angaæovawa u toplifikacionim sistemima i skupog te~-
nog i gasovitog goriva, u~e{}e se sa vremenom pogor{ava (svega 0,47% u 2006. godi-
ni). U isto vreme u~e{}e kogeneracije u Evropska Unija raste (nakon privremene
stagnacije oko 2000. godine prouzrokovane liberalizacijom træi{ta elektri~ne
energije) sa proklamovanim ciqem da u 2010. godini u proseku dostigne 18% ukupne
proizvodwe elektri~ne energije, sl. 2 [2].

Slika 1. U~e{}e kogeneracije u ukupnoj proizvodwi elektri~ne energije

u Evropskoj Uniji i Srbiji

198
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

Slika 2. Prose~no u~e{}e kogeneracije u Evropskoj Uniji

Status kogeneracije toplote i elektri~ne energije

Kogeneracija u Evropskoj Uniji

Evopski parlament je usvojio direktivu (Direktiva 2004/8/ES) za promovi-

sawe kogeneracije na bazi traæwe korisne toplote na internom træi{tu energije
[2]. Direktiva prepoznaje visoko efikasnu (u{teda goriva ³10%), malu (elektri~na
snaga £1 MWe) i mikro (£50 kWe) kogeneraciju. Efikasnost kogeneracije predstavqa
odnos ukupne godi{we bruto proizvodwe toplotne i elektri~ne energije i energije
unete gorivom, a odre|uje se iz:
Qe + Qt
h= (1)
Qg

gde su: Qe ‡ bruto elektri~na snaga [kWe], Qt ‡ korisna toplotna snaga [kWt], a Qg ‡
uneta snaga goriva [kWt]. Za utvr|ivawe efikasnosti kogeneracije vaæan pokazateq
je odnos sredwe elektri~ne i toplotne snage a = Qe/Qt, pa se efikasnost moæe izra-
ziti kao:

(a + 1)Qt
h= (2)
Qg

Po Direktivi 2004/8/ES, najmawa godi{wa vrednost a je 0,45 za kogenera-

ciona postrojewa sa parnim turbinama, 0,55 sa gasnim turbinama i rekuperatorima,
0,75 sa motorima sa unutra{wim sagorevawem, a 0,95 sa kombinovanim gasno-parnim
ciklusom. Ovako definisana efikasnost iskori{}ewa goriva se razlikuje od kla-
si~nog stepena korisnosti termodinami~kog ciklusa. Sabirawe elektri~ne i top-
lotne energije, izvr{eno pod pretpostavkom da su wihove relativne efektivnosti

199
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

iste, dovodi do vrednosti ukupnog stepena iskori{}ewa h preko 80%, dakle vi{e
nego {to moæe da ostvari idealan Karnotov (Carnot) ciklus (ako bi, na primer,
maksimalna i minimalna temperatura kruænog procesa bile 1000 °C i 0 °C, teorijski
stepen korisnosti ciklusa bi iznosio 1-273/1273 = 78,56%). Za razliku od toplotne,
elektri~na energija moæe lako biti preneta na velika rastojawa i prevedena u druge
oblike energije, te bi stvarna mera efikasnosti kogeneracije elektri~ne i top-
lotne energije morala da uzme u obzir kvalitativnu razliku izme|u wih u pogledu
mogu}nosti da obavqaju rad [3]. Po{to u praksi proces pretvarawa toplotne energi-
je u rad nije idealan, stepen korisnosti je ispod dve tre}ine teorijskog (oko 50% u
gorwem primeru, mada moderna postrojewa sa kombinovanim ciklusom na vi{im tem-
peraturama, mogu posti}i efikasnost do 60%).
Od kogeneracije Evropska Unija o~ekuje zna~ajan doprinos u smawewu
emisija gasova sa efektom staklene ba{te. Na sl. 3 je prikazan uticaj efikasnosti
iskori{}ewa goriva pri proizvodwi elektri~ne energije u konvencionalnim ter-
moelektranama i u kogeneraciji na te emisije, iskazan odnosom emisija SO2 po jedi-
nici proizvedene energije pri stvarnoj efikasnosti i emisija koje bi bile
ostvarene u idealnom slu~aju 100%-tne efikasnosti.

Slika 3. Uticaj efikasnosti iskori{}ewa goriva na emisije SO2

Barijere za uvo|ewe kogeneracije

Iako su preimu}stva kogeneracije u odnosu na odvojenu proizvodwu top-

lotne i elektri~ne energije poznata, vi{e barijera razli~ite prirode ometaju raz-
voj wenog kori{}ewa. U ve}em broju zemaqa monopolisti~ka pozicija elektropriv-
rede na træi{tu elektri~ne energije, iskazana niskim cenama za kupovinu vi{kova
energije, odbija kogeneracione proizvo|a~e od u~e{}a u podmirivawu mawkova pro-
izvodwe elektroprivrednih preduze}a. Istovremeno, elektroprivreda im postavqa
stroge tarife za sigurnosnu isporuku kada imaju mawkove i za obezbe|ewe rezerve.
Postoje i tehni~ke barijere u vidu zahteva da kogeneracioni proizvo|a~i ispune niz

200
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

uslova za prikqu~ak na javne elektroprivredne mreæe. U liberalizovanom okru-

æewu te barijere su otklowene, jer je kogeneraciji priznat slobodan pristup na
mreæu i ravnopravno u~e{}e na træi{tu elektri~ne energije, pod jednakim uslo-
vima kao i elektroprivrednim proizvo|a~ima, tako da do punog izraæaja dolazi u{-
teda u kori{}ewu goriva koju ostvaruju kogeneraciona postrojewa.
Pove}ana sigurnost primene decentralizovane proizvodwe elektri~ne
energije putem kogeneracije smawuje rizik da potro{a~i pri poreme}ajima u siste-
mu ostanu bez snabdevawa elektri~nom energijom i toplotom, uz izbegavawe gubi-
taka u prenosu. Tako|e, smawewe rizika od uvozne zavisnosti, kao kqu~ni izazov za
energetsku budu}nost zemaqa sa nedovoqnim prirodnim energetskim resursima kao
{to je Srbija, omogu}eno je primenom raznih vrsta obnovqivih i drugih vrsta lokal-
nih goriva u procesu kogeneracije. Izme|u ostalog i to je bio razlog da zakon o
energetici republike Srbije defini{e status povla{}enih za one proizvo|a~e
elektri~ne energije koji koriste kogeneraciju, ukoliko zadovoqavaju kriterijume u
pogledu energetske efikasnosti [4]. Privilegije za takve proizvo|a~e obuhvataju
pravo prvenstva na træi{tu elektri~ne energije pod jednakim finansijskim uslo-
vima, zatim pravo na subvencije, poreske, carinske i druge olak{ice, kao i pravo na
sticawe statusa povla{}enog potro{a~a prirodnog gasa [5].

Mogu}i potencijal kogeneracije u Srbiji

Potencijal kogeneracije u kapacitetima

Elektroprivrede Srbije

Karakteristika dana{wih sistema za proizvodwu elektri~ne i toplotne

energije u Srbiji je da je proizvodwa elektri~ne energije koncentrisana (u relativ-
no velikim jedinicama, na kona~nom broju lokacija, definisanih blizinom re~nih
tokova i/ili akumulacija vode i blizinom rudnika lignita), dok je proizvodwa top-
lotne energije veoma distribuirana (raspore|ena na vrlo veliki broj relativno ma-
lih proizvo|a~a u blizini kolektivnih ili individualnih potro{a~a). Instali-
sani kapacitet izvora elektri~ne energije u Elektroprivredi Srbije je 8355 MWe,
od ~ega 5171 MWe u termoelektranama na lignit, 353 MWe u termoelektrana-
ma-toplanama na mazut ili prirodni gas, a ostatak u proto~nim (1849 MWe) i akumu-
lacionim (982 MWe) hidroelektranama. U ukupnoj instalisanoj snazi kogeneracija
(u termoelektranama-toplanama) u~estvuje sa 4,2%, ali je stvarno u~e{}e kogenera-
cije u ukupnoj instalisanoj snazi jo{ ve}e kada se uzmu u obzir kapaciteti postoje}ih
kondenzacionih blokova na lokacijama termoelektrana „Nikola Tesla A” (blokovi
A1 i A2) i „Kostolac A” (blokovi A1 i A2), koji su rekonstruisani tako da omogu}a-
vaju oduzimawe pare za potrebe toplifikacionih sistema u Obrenovcu, odnosno u
Poæarevcu i Kostolcu. Dok se trenutno grejawe Novog Sada, Zrewanina i Sremske
Mitrovice iz kogeneracionih postrojewa obavqa uz velike te{ko}e (iz tih razloga
nije u funkciji ni kogeneracija sa gasnim turbinama na lokaciji toplane „Novi
Beograd”), u tri grada (Obrenovac, Kostolac i Poæarevac) je obezbe|eno uspe{no
snabdevawe toplotom sistema daqinskog grejawa rekonstrukcijom termoelektrana
na ugaq, a zapo~eta je pa obustavqena izgradwa toplovoda od termoelektrane

201
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

„Nikola Tesla A” za daqinsko grejawe velikog dela Beograda, ~iji bi zavr{etak bio
od vi{estrukog dru{tvenog interesa.
Zbog ograni~enih kapaciteta dostupnih rudnika lignita, ra~una se na pos-
tepenu gradwu novih kapaciteta za proizvodwu elektri~ne energije na gas. Kako se
gas ve} koristi za proizvodwu toplotne energije, to pruæa ozbiqnu mogu}nost daqeg
razvoja kogeneracije na gas. U tom smislu su, pored nadgradwe postoje}ih termoelek-
trana-toplana na gas sa parnim ciklusom na trima lokacijama (Novi Sad, Zrewanin,
i Sremska Mitrovica), kao potencijalne lokacije za realizaciju novih projekata
kogeneracije sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom izabrani Novi Beograd,
Ni{, Subotica i Kragujevac [6]. U dugoro~noj projekciji razvoja elektro-ener-
getskog sistema Srbije, ukoliko i daqe budu na snazi ograni~ena mogu}nost pristupa
rezervama ugqa na podru~ju Kosova i Metohije (sada pod privremenom upravom
saveta bezbednosti UN) i Zakon o zabrani gradwe nuklearnih elektrana, u~e{}e
proizvodwe elektri~ne energije na prirodni gas (ukqu~uju}i i kogeneraciju gde god
je to mogu}e i opravdano) moralo bi da zna~ajno poraste, tabl. 1 [7].

Tablica 1. Budu}a struktura proizvodwe elektri~ne energije u Srbiji [%]

Godina 2006. 2012. 2018. 2024. 2030.

Termoelektrane na lignit 71,31 71,77 65,15 61,92 56,27
Hidroelektrane (svih snaga) 28,22 25,86 22,14 24,30 22,07
Kombi-ciklusi na prirodni gas 0,47 2,14 11,82 11,23 18,42
Novi obnovqivi izvori 0,00 0,23 0,89 2,55 3,24

U strategiji privrednog razvoja Srbije do 2010. godine formiran je program

mogu}ih rekonstrukcija postoje}ih termoenergetskih postrojewa i gradwe novih
kapaciteta za spregnutu proizvodwu toplotne i elektri~ne energije i uvo|ewa
kombinovanih gasno-parnih ciklusa [8]. Me|u takvim postrojewima su postoje}e i
nove termoelektrane na lignit u blizini ve}ih konzumnih centara toplotne ener-
gije, toplane na gas u ve}im gradovima (u Beogradu, Ni{u, Subotici), kao i termo-
elektrane-toplane na gas (Novi Sad, Zrewanin, Sremska Mitrovica). Osim toga,
predvi|eno je da se za kogeneraciju koriste kaptaæni i kiseli gas iz izvora nafte,
kao i prirodni gas u {irokoj potro{wi za mikrokogeneraciju.
Nedostatak rekonstrukcije kondenzacionih termoelektrana na ugaq u ter-
moelektrane-toplane radi ostvarewa spregnute proizvodwe elektri~ne i toplotne
energije je gubitak dela elektri~ne snage i smawewe proizvodwe elektri~ne ener-
gije. Me|utim, imaju}i u vidu da se, umesto neproizvedene elektri~ne energije, pro-
izvodi oko 5 puta vi{e toplotne energije i time zamewuju uvozna goriva, jasno je da
takva kogeneracija na doma}a goriva ima poseban strate{ki i ekonomski zna~aj [9].
Ovo tim pre {to se i ina~e veliki deo elektri~ne energije proizvedene u grejnoj
sezoni tro{i za potrebe grejawa (ili dogrevawa), prostora [10], te bi toplotna
energija iz kogeneracije u znatnoj meri zamenila ili smawila takvu neracionalnu
potro{wu elektri~ne energije.

202
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

Potencijal kogeneracije u sistemima

daqinskog grejawa

Centralizovano snabdevawe toplotnom energijom postoji u 56 mesta u

Srbiji, pri ~emu je ukupni instalisani kapacitet izvora centralizovanog snabde-
vawa oko 6597 MWt. Prikqu~ena snaga potro{a~a je oko 6000 MWt, od ~ega je oko 82%
u okviru stambenih i oko 18% u okviru poslovnih objekata. Od broja stanova sa insta-
lacijama centralnog grejawa (720495) na centralizovane sisteme prikqu~eno je oko
481660 (oko 16% od ukupnog broja stanova), dok se oko 240000 (oko 8%) stanova snab-
deva toplotnom energijom iz lokalnih kotlarnica [8]. Pri tome samo mali deo od
ukupnog broja stanova prikqu~enih na centralno grejawe ima i centralizovanu
pripremu potro{ne tople vode.
Danas u Srbiji ve} postoje sistemi daqinskog grejawa (SDG) koji u svom
sastavu imaju postrojewa sa kogeneracijom toplotne i elektri~ne energije (Beograd,
Novi Sad, Zrewanin, S. Mitrovica, Kragujevac, Bor) sa pogonom na gas i te~na go-
riva, odnosno na ugaq. Pored postoje}ih postrojewa u Srbiji je mogu}a gradwa novih,
imaju}i u vidu ve} raspoloæivi konzum u stambenim, javnim i poslovnim objektima.
U tabl. 2 je dat prikaz sistema ve}ih od 100 MWt instalisane toplotne snage kod
potro{a~a, koji predstavqaju oko 85% ukupnog instalisanog kapaciteta potro{a~a
u Srbiji i pruæaju realnu mogu}nost za efikasnu primenu kogeneracije, tim pre {to
se moæe ra~unati na prirodni gas
kao gorivo [11]. Tablica 2. Centralizovani sistemi instalisane
Analizom odnosa izme|u insta- snage potro{a~a preko 100 MWt
lisane snage toplotnih izvora i
Veli~ina konzuma toplotne
snage potro{a~a uo~ava se da je taj
Grad energije, [MWt]
odnos pribliæno jednak jedinici, a
mogu}e je da bude znatno mawi ako se Stambeni Poslovni Ukupno
uvaæi realni faktor jednovreme- Veograd 1832 650 2482
nosti maksimalnog optere}ewa Bor 165 47 212
(0,7‡0,8). To pokazuje da su u mnogim
sistemima ugra|ene rezerve kapa- Kragujevac 112 255 367
citeta izvora ³20%, koje omogu}uju Kru{evac 54 47 101
potencijalno prikqu~ewe novih Ni{ 168 67 235
150000 do 200000 stanova [8]. Ove re-
Novi Sad 448 203 651
zerve nisu iste u svim sistemima,
ali su najve}e upravo u, za budu}i Obrenovac 74 26 100
razvoj kogeneracije elektri~ne i Pan~evo 136 30 166
toplotne energije najinteresantni-
Po`arevac 65 36 101
jim, sistemima (u Beogradu, Novom
Sadu, Ni{u, Kragujevcu i drugim). Subotica 72 45 117
U narednom periodu se o~ekuje Trstenik 70 39 109
znatno pro{irewe postoje}ih top-
Zrewanin 62 48 110
lovodnih magistrala za prikqu~e-
we novih potro{a~a toplotne ener- Ukupno 3358 1439 4851

203
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

gije iz postoje}ih i novih toplotnih izvora. To pove}awe broja potro{a~a bi

delimi~no pokrili postoje}i toplotni izvori, ali bi, s obzirom na wihovu starost
i tehnolo{ku zastarelost, bilo potrebno predvideti i nove izvore. Izgradwa novih
toplotnih izvora (zamena postoje}ih dotrajalih kotlovskih jedinica i pove}awe
snage toplotnih izvora u postoje}im toplanama) i izgradwa novih toplana (pove}a-
we snage toplotnih izvora u gradovima) obuhvata 53 nove kotlovske jedinice ukupne
instalisane snage oko 820 MWt. Osim toga, predvi|ena je izgradwa 14 novih toplana
ukupne snage 120 MWt [12]. Sve to pruæa mogu}nost da se toplotna energije bar delom
proizvodi u kogeneraciji sa elektri~nom energijom.
U okviru sistema daqinskog grejawa, realna je mogu}nost uvo|ewa gasnih
motora ili gasnih turbina u postoje}a postrojewa za proizvodwu toplotne energije.
Na primer, u Beogradu, koji u ukupnoj potro{wi elektri~ne energije u Srbiji u~es-
tvuje sa oko 20% u letwim i sa oko 24% u zimskim mesecima, pored najve}e toplane
„Novi Beograd” gde je ve} analizirana gradwa novog kogeneracionog postrojewa,
postoji jo{ deset mawih toplana, koje imaju ukupnu snagu od 1690 MWt, a proizvodwu
toplote baziraju na sagorevawu uvoznog prirodnog gasa. Sa gledi{ta racionalnog
gazdovawa energijom, mogu}e je da se takve toplane prevedu, od postrojewa za iskqu-
~ivu proizvodwu toplotne, u kogeneraciona putem naknadne ugradwe gasno-turbin-
skih elektri~nih generatora i neophodne rekonstrukcije ili zamene kotlova za
proizvodwu tople vode za grejawe, koju bi ta promena nametnula. Ako se ra~una da bi
ugradwa gasnih turbina bila opravdana samo u jedinicama toplotne snage iznad 50 MWt,
preliminarni prora~uni pokazuju da se u toplane koje koriste prirodni gas u Beo-
gradu moæe ugraditi preko 350 MWe gasno-turbinskih elektri~nih generatora, koji
bi mogli da obezbede dodatnu proizvodwu elektri~ne energije i pokriti oko 15%
godi{wih potreba grada [13]. Ako se posmatraju samo zimski meseci (koji u~estvuju u
ukupnoj potro{wi sa oko 65%), taj procenat se pewe na oko 20% potreba zimi, kada
bi ti kombinovani izvori uglavnom i bili kori{}eni. Treba napomenuti da bi ta
koli~ina novoproizvedene elektri~ne energije bila raspoloæiva u centru potro{-
we, {to podrazumeva ozbiqan doprinos sigurnosti snabdevawa potro{a~a, kao i
dostavu bez kori{}ewa prenosne mreæe, a time i bez dodatnih prenosnih gubitaka.

Potencijal kogeneracije u industriji Srbije

Decentralizovana spregnuta proizvodwa toplote i elektri~ne energije u

industrijskim energanama je bila relativno dobro razvijena u industriji Srbije do
kraja 1980-tih godina. Na 37 lokacija u industriji bila je instalisana ukupna bruto
elektri~na snaga od 465 MWe [14]. Ukupna proizvodwa elektri~ne energije u indus-
triji krajem 1980-ih iznosila je oko 800 GWh godi{we, {to je ~inilo oko 2,5% ukup-
ne proizvodwe elektri~ne energije u Srbiji. Pri tome je gro proizvedene elektri~-
ne energije tro{en u tehnolo{kim procesima, a samo oko 10% je isporu~ivano javnoj
elektri~noj mreæi. U 78 kogeneracionih jedinica mahom u metalskoj, hemijskoj i
petrohemijskoj i u prehrambenoj industriji (proizvodwa {e}era i dr.) i metalskom
kompleksu, tabl. 3.

204
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

Tablica 3. Podaci o postoje}im energanama u industriji Srbije

Broj jedinica Instalisani kapacitet Starost,

Grana industrije
energana Snaga, [MWe] U~e{}e, [%] [godina]

Metalska 15 105 14,77 29

Hemijska i petrohemijska 16 107 23,02 34
Papirna 6 77 16,56 20
Prehrambena ({e}erane) 31 161 34,62 23
Ostale grane 10 15 3,23 36
Ukupno 78 465 100,00 29

[to se ti~e potencijalnih kapaciteta kogeneracije u industriji uz uvo|ewe

prirodnog gasa, pored obnove postoje}ih postrojewa energana reda 465 MWe, mogu}e
je ra~unati i na novu kogeneraciju koja bi mogla da se ostvari dogradwom gasnih mo-
tora ili gasnih turbina uz postoje}e ili nove zamenske kotlove (ima ih oko 1800). U
okviru Naftne industrije Srbije postoje posebne mogu}nosti za razvoj kogenera-
cionih postrojewa putem kori{}ewa malih gasnih leæi{ta, racionalnije sopstve-
ne potro{we i eliminisawa tehni~kih gubitaka (sagorevawe na bakqi). Time bi se
ne samo postigla proizvodwa elekti~ne energije neophodne za rad postrojewa (go-
di{we NIS iz sistema preuzme oko 43 GWh za te potrebe i transport fluida), ve} i
oslobodile zna~ajne koli~ine prirodnog gasa za træi{te, koje se danas tro{e za sop-
stvene toplotne potrebe. Prema preliminarnim procenama, NIS bi mogao da izgra-
di kapacite sa kogeneracijom snage oko 20 MWe sa ukupnom proizvodwom oko 90 GWh/god.
elektri~ne energije i plasmanom oko 60 GWh/god. toplotne energije [8].

Potencijal kogeneracije u {irokoj potro{wi gasa

Opcija pove}anog udela prirodnog gasa u zadovoqewu energetskih potreba je

strate{ko opredeqewe razvoja energetike Srbije [10]. Program prikqu~ivawa no-
vih 500000 doma}instava na gasovodni sistem omogu}uje postoje}a i planirana trans-
portna mreæa kojom se gas dovodi u oko 70% op{tina u Vojvodini i u 44% op{tina na
podru~ju centralne Srbije. To }e imati veliki zna~aj i za daqi razvoj elektropriv-
rede, jer }e omogu}iti smawewe vr{nog optere}ewa wenog sistema za 600‡750 MWe
[11]. Na svetskom træi{tu postoji ponuda za niz razli~itih tehnolo{kih re{ewa za
mala efikasna postrojewa mikro-kogeneracije. Najve}i deo ovih postrojewa kao
gorivo koristi prirodni gas, ali je mogu}e i kori{}ewe drugih tipova gasovitih
goriva, kao {to su deponijski gas, biogas i druga goriva. U individualnim kotlarni-
cama, kao postrojewa kogeneracije mogu da se koriste gasni motori, mikroturbine
ili, pak, gorivne }elije.
Ako se uzmu u obzir kogeneracione jedinice gasnih motora male snage, na
primer „Ecopower”, koji ima mogu}nost promene elektri~ne snage od 1,3 do 4,7 kWe i
toplotne snage od 4,0 do 12,5 kWt (uz ukupan deklarisani stepen iskori{}ewa goriva

205
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

od oko 90%), ili, pak, ne{to mawi, kao {to su „Sigma“ (3 kWe/9 kWt) ili jo{ mawi
„Whispertech“ (1 kWe/6 kWt) i uvede pretpostavka da }e samo 5‡10% doma}instava
uvesti ure|aje za mikrokogeneraciju umesto klasi~nih kotlovskih ure|aja, moæe se
smatrati da potencijal (mikro)kogeneracije u {irokoj potro{wi u Srbiji iznosi do
280 MWe i 750 MWt [14]. Tome se, osim prirodnog gasa, moæe dodati i distribuirana
proizvodwa kori{}ewem drugih lokalnih izvora energije, ukqu~uju}i lokalne ob-
novqive izvore i komunalni otpad [15].

Ukupni potencijal kogeneracije u Srbiji

Iz prethodnog pregleda evidentno je postojawe zna~ajnog potencijala koge-

neracije toplotne i elektri~ne energije u Srbiji, za koji postoje tehni~ke mogu}-
nosti da se u relativno velikoj meri iskoristi i time pove}a dana{we u~e{}e koge-
neracije (mawe od 1%) bar za red veli~ine. Sa stanovi{ta wenog statusa u okviru
usvojenih strate{kih dokumenata Srbije, prvenstveno u okviru strategije razvoja
energetike Srbije do 2015. godine [10] i programa wenog ostvarivawa do 2012. godine
[12], o~igledno je da su visoko oceweni, kako wena uloga u pove}awu efikasnosti
kori{}ewa primarne energije uz odgovaraju}i doprinos smawewu uticaja na æi-
votnu sredinu, tako i potencijalne mogu}nosti da se ona prakti~no primeni u
oblastima elektroprivrede, daqinskog grejawa, industrije i {iroke potro{we i
time znatno pove}a weno procentualno u~e{}e u ukupnoj proizvodwi elektri~ne
energije u Srbiji. Pri tome vaænu ulogu ima i ~iwenica da je kogeneracija od
posebnog zna~aja za sigurnost snabdevawa lokalnih potro{a~a energijom i usporewa
rasta uvozne zavisnosti [16].
Podrazumeva se da za sve instalisane kapacitete kogeneracije treba da bude
obezbe|en adekvatni toplotni konzum, kako wihova ekonomska opravdanost ne bi
bila dovedena u pitawe, nezavisno od sve povoqnijih uslova kako rastu cene goriva i
elektri~ne energije. Adekvatnost primene kogeneracije prvenstveno se vidi u veli-
kim termoelektranama na ugaq, ili prirodni gas, lociranim u blizini velikih
gradova, ili u okviru industrija kojima je neophodna tehnolo{ka para, kao i velikih
javnih i komercijalnih kompleksa, koji iskazuju zna~ajne potrebe za toplotnom ener-
gijom (træni, {kolski, zdravstveni, turisti~ko-rekreativni kompleksi i drugi
javni objekti). Ra~unaju}i sa mogu}im trajawem angaæovawa pojedinih kategorija
instalisanih kapaciteta kogeneracije iz tabl. 4 saglasno pripadaju}em toplotnom
konzumu, proizilazi da bi proizvodwa elektri~ne energije iz kogeneracije mogla
teorijski da dostigne blizu 20 TWh/god. [14]. S obzirom da nije realno o~ekivati da
sav taj potencijal kogeneracije bude aktiviran, bilo zbog toga {to ne}e biti
dovoqno resursa da se svi mogu}i kapaciteti izgrade, bilo {to neki kapaciteti ne}e
biti ekonomski opravdani zbog nepostojawa adekvatnog toplotnog konzuma za
visoko- -efikasnu kogeneraciju, taj teorijski potencijal moæe biti prepolovqen.
Pa ipak, i tada se moæe smatrati realnim ciq da se udeo kogeneracije, koji }e
Evropska Unija da dostigne 2010. godine (18% od ukupne proizvodwe elektri~ne
energije) u Srbiji bude dostignut sa uobi~ajenim zaka{wewem od 15 do 20 godina [16].
Na to navodi i mogu}a struktura izvora elektri~ne energije u elektroenergetskom
sistemu Srbije, predvi|ena u tabl. 1.

206
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

Tablica 4. Potencijalni kapaciteti kogeneracije u Srbiji

Raspolo`iva Potencijalna Ukupna

Kategorija kapaciteta snaga snaga snaga
[MWe] [MWe] [MWe]
Postoje}i kapaciteti EPS-a
‡ na te~na goriva i gas 355 900 1255
‡ na lignit 520 300 820
‡ ukupno 875 1200 2075
Potencijalni novi kapaciteti EPS-a
‡ na prirodni gas 0 1000 1000
‡ na lignit 0 300 300
‡ ukupno 0 1300 1300
Postoje}i kapaciteti u SDG
‡ na te~na i gasovita goriva 105 0 105
‡ na ~vrsta goriva 0 28 28
‡ ukupno 105 28 133
Potencijalni kapaciteti u SDG
‡ na te~na i gasovita goriva 0 500 500
‡ na ~vrsta goriva 0 200 200
‡ na biomasu 0 70 70
‡ ukupno 0 770 770
Potencijalni kapaciteti industrije
‡ postoje}i kapaciteti 465 0 465
‡ novi kapaciteti 0 0 0
‡ ukupno 465 0 465
Potencijalni kapaciteti kogeneracije
u sektoru {iroke potro{we
‡ sektor doma}instva 0 300 300
‡ javni i komercijalni sektor 0 150 150
‡ ukupno 0 450 450
Ukupno 1455 3748 5193

Zakqu~ak

U~e{}e proizvodwe elektri~ne energije u kogeneracionim energetskim

postrojewima u ukupnoj proizvodwi elektri~ne energije u Srbiji je za ~itav red ve-
li~ine mawe od prose~nog u~e{}a u Evropskoj Uniji, koje se, podsticano posebnom
Direktivom 2004/8/ES, ubrzano udvostru~uje. Ta ~iwenica i na pove}anom interesu
za ra- cionalizaciju potro{we primarne energije zasnovano zakonsko opredeqewe
da kogeneraciju svrstava u povla{}ene proizvo|a~e, name}u potrebu Srbije za brzu
promenu tog u~e{}a na vi{e. Porast uvozne zavisnosti i cena energije u Srbiji daju
dodatni podsticaj kogeneraciji toplotne i elektri~ne energije i racionalizaciji
potro{we primarne energije uop{te, naro~ito ako se ima u vidu i o~ekivano.
U okviru potencijala kogeneracije za dugoro~no planirawe i kori{}ewe u
Srbiji dominantno u~e{}e imaju elektroenergetski izvori uz adekvatni toplotni

207
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

konzum, a slede ga kogeneracija u ve}im sistemima daqinskog grejawa, u industriji i

(mikrokogeneracija) u {irokoj potro{wi prirodnog gasa. Pri tome bi oko 5,4
TWh/god. moglo biti ostvareno u elektroprivrenim kogeneracionim postrojewima
i oko 3,6 TWh/god. u svim ostalim kogenracionim postrojewima. To zna~i da bi pred-
nost u postrojewima ve}e snage imale konvencionalne tehnologije termoelektrana
sa parnim ciklusom na ugaq, koje bi (kao {to je ve} u~iweno u TE „Nikola Tesla A” i
TE „Kostolac”) bile rekonstruisane ili gra|ene nove sa oduzimawem pare za snabde-
vawe toplotom ve}ih sistema daqinskog grejawa i termoelektrana-toplana sa par-
nim ciklusom na gas i mazut, koje bi bile rekonstruisane dodavawem gasnih turbina
(repowering) ili gra|ewe nove u vidu postrojewa sa kombinovanim gasno-parnim cik-
lusom, dok bi za mawe snage prednost imala nova postrojewa sa gasnim turbinama
i/ili gasnim motorima, ukqu~uju}i i mikrogeneraciju u {irokoj potro{wi.

Zahvalnost

Autori zahvaquju Ministarstvu za nauku i tehnolo{ki razvoj Vlade Repub-

like Srbije, koje je finansiralo izradu studije u okviru Nacionalnog programa
energetske efikasnosti.

Literatura

[1] Minett, S., “Cogeneration in Western Europe”, COGEN Europe Cogeneration Workshop,
JRC, Petten, The Netherland, October 2004
[2] ***, European Commission: “Analysis and Guidelines for Implementation of the CHP Direc-
tive 2004/8/EC Reference Values-Matrix“, DG TREN, Interim Version 2, January 2006
[3] Mesarovi}, M., Mehni~ki, ekonomski i dru{tveni aspekti kombinovane proizvodwe
toplotne i elektri~ne energije”, II savetovawe „Stawe, perspektive i pravci
razvoja energetike Republike Srpske ‡ Energetika Srpske '98”, Tesli}, 1998
[4] ***, Zakon o energetici Srbije, Sl. glasnik RS, br. 84/04, Beograd, 2004.
[5] Luki}, M., Mesarovi}, M., Elektrane kao povla{}eni proizvo|a~i energije, Saveto-
vawe Dru{tva termi~ara SCG „Elektrane 2004”, Vrwa~ka Bawa, Srbija, 2004.
[6] Petrovi}, M., i dr., Analiza opravdanosti i izbor lokacija gasnih postrojewa u
Elektroprivredi Srbije, Studija, Ma{inski fakultet, Beograd, 2007.
[7] Mesarovi}, M., i dr., Strategija razvoja energetike Beograda do 2030. godine,
Energoprojekt-Entel, Beograd, 2007.
[8] \aji}, N., Mesarovi}, M., Kogeneracija elektri~ne i toplotne energije ‡ {ansa za
racionalnije kori{}ewe prirodnog gasa u Srbiji, GAS, 9 (2004), 4,
[9] Mesarovi}, M., Spregnuta proizvodwa toplotne i elektri~ne energije, IIPP ‡
Istraæivawa i projektovawa za privredu, (2004), 4/5,
[10] ***, Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Termotehnika,
31 (2005), 1-2, str. 3-70
[11] Mesarovi}, M., Primena prirodnog gasa za grejawe uz proizvodwu elektri~ne ener-
gije, GAS, 8 (2003), 2
[12] ***, Program ostvarivawa strategije razvoja energetike Republike Srbije
2007‡2012. godine, Sl. glasnik RS, br. 17/07, Beograd, 2004.
[13] ]alovi}, M., Mesarovi}, M., Kogeneracija ‡ spregnuta proizvodwa toplotne i
elektri~ne energije ‡ velika {ansa Beograda, 26. Savetovawe Jugoslovenskog
nacionalnog komiteta CIGRE, Bawa Vru}ica (Republika Srpska), maj 2003.
[14] Mesarovi}, M., i dr., Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne energije u
Srbiji, Studija, Energoprojekt i Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd, 2007.

208
M. M. Mesarovi} i dr.: Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne ...
TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 2, 197‡209

[15] Oka, S., Mesarovi}, M., Distribuirana proizvodwa za racionalniju potro{wu

primarne energije, 6. Savetovawe saveza energeti~ara Jugoslavije ENYU2001, Zla-
tibor, maj 2001.
[16] Mesarovi}, M., Potential CHP Project Studies in Serbia, German and Serbian Cooperation
Council, 3rd Meeting of Energy Working Group, Belgrade, September 24, 2006

Abstract

Potential for Co-generation of Heat and

Electricity in Serbia
by

Miodrag M. MESAROVI] and Milan S. ]ALOVI]

Energoprojekt, ENTEL, Belgrade, Serbia

This paper deals with the evaluation of the available potential for co-generation
of heat and electricity in Serbia and possibilities of increasing the present small share of
co-generation in total electricity generation. Analyses of possible impacts of co-genera-
tion on the efficiency of primary energy use and on reduction of emissions of greenhouse
gases are carried out, as well as its economic viability.
Key words: power plants, co-generation, energy efficiency, global warming, barriers

* Corresponding author; e-mail: m-mesarovic@ep-entel.com

Rad primqen: 1. jula 2010.

Rad revidiran: 19. januara 2011.
Rad prihva}en: 26. januara 2011.

209