Povreda

Povreda (trauma) je nasilno oštećenje tela (zdravlja), izazvano

Povreda
isključivo dejstvom spoljašnjih faktora, za razliku od oboljenja, kao
prirodnog oštećenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem Latinski trauma
kako spoljašnjih (egzogenih), tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca
[1] . Ako se ljudsko telo sudari sa drugim (humanim, živim ili neživim)
telom, kinetička energija sudara može da izazove različite povrede
(латински: trauma), rane (латински: vulnus) i u najgorem slučaju
iznenadnu smrt. Zato se povreda definiše i kao ..."telesno oštećenje na
organskom nivou, koje nastaje kao posledica akutnog izlaganja
energiji (mehaničkoj, toplotnoj , električnoja , hemijskoj ili zračenju )
u opsegu koji prelaze prag fiziološke tolerancija. U nekim slučajevima
(npr. davljenje, gušenje, smrzavanje), povreda proističe iz
insuficijencije vitalnih elemenata"... [2]
Zbrinjavanje bolesnika sa prostrelnim
Širom sveta, oko 5 miliona ljudi umrlo je od posledica povrede u 2000 povredama
- sa stopom smrtnosti od 83,7 na 100 000 stanovnika [3]. Povrede su Klasifikacija i spoljašnji resursi
najčešći i najvažniji uzrok prerane smrti i invalidnosti mladih ljudi u
Specijalnost Hirurgija Ortopedija
razvijenim zemljama. Jedna trećina svih smrti kao posledica povreda
Urgentna medicina
izazvane su motornim vozilima u saobraćajnim nesrećama, jedna
trećina u drugim neželjenim nesrećama (najčešće izazvanim padom sa
ICD-10 T79
visine), a jedna trećina namernim nasiljem (samoubistvo i ubistvo) [4] . ICD-9-CM 900-957
Npr. u SAD više od 150.000 povrede završava smrtnim ishodom svake DiseasesDB 28858
godine, a veliki broj nesmrtnih trajnim invaliditetom sa velikim
MedlinePlus 000024
socijalnim i medicinskim posledicama[5].
eMedicine trauma
Koncepcija savremene urgentne medicine nalaže da zbrinjavanje MeSH D014947
povreda što pre započne na mestu povređivanja, i da ekipa koja
započinje zbrinjavanje povređenog, postupa prema jedinstvenoj dijagnostičkoterapijskoj doktrini, tako da je svaka sledeća faza, do
konačnog izlečenja povrede (traume), samo logičan medicinski nastavak prethodne faze.

Садржај
Klasifikacija povreda
Mehaničke povrede
Ozlede [1]
Rane
Fizičke povrede
Termičke povrede
Električne povrede
Povrede izazvane bukom, vibracijama i ultrazvukom
Povrede zračenjem
Asfiktične povrede
Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih puteva sufokacije)
(
Povrede koje nastaju stezanjem s( trangulacije)
Hemijke povrede (trovanja)
Nutritivne povrede
 Sinkopalne i lipotimičke povrede
Psihičke povrede
Bakterijske povrede
Posledice povreda
Medicinska kvalifikacija povrede
Kriterijumi za kvalifikaciju povreda
1. Opasnost po život
2. Oštećenje važnog dela tela ili važnog organa[11]
3. Oštećenje zdravlja
4. Nesposobnost za rad
5. Unakaženost
Zbrinjavanje povreda
Vidi još
Izvori

Klasifikacija povreda
Povreda se prema svom izgledu osobinama, i etiološkom faktoru (načinu) na koji su nanesene dele se na;

Mehaničke povrede
Mehaničke povrede su telesne povrede koje nastaju dinamičkim ili statičkim dejstvom mehaničke
sile;

Dinamičko dejstvo sile, nastaje prilikom sudara mahaničkog oruđa (mehaničkog tela) i ljudskog tela bilo da se jedno
od ova dva tela kreće prema drugom, ili se kreću oba istovremeno. Dinamičko dejstvo sile karakteriše njeno
kratkotrajno dejstvo, pri čemu mehaničko oruđe (telo) može biti u bilo kom agregatnom stanju (čvrstom, tečnom,
gasovitom). Primer; kod pada i udarca.
Statičko dejstvo sile, karakteriše, njena dugotrajna i postepena akcija. Primer; kod gnječenja ili kidanja od strane
teških predmeta i drugih objekata u sporom kretanjupresa,
( lift itd)
U odnosu na vrstu mehaničkog oruđa koje je nanelo mehaničku povredu, povrede se dele se u dve osnovne grupe,
ozlede i rane;

Ozlede [1]
Ozlede su nespecifične mehaničke povrede, na osnovu čijih se karakteristika ne može utvrditi kojom vrstom mehaničkog oruđa su
nanesene i mogu biti;

krvni podliv, (латински: haematoma) su česta pojava kod nagnječenja nastalih u rastresitomtkivu, u kome istekla
krv iz oštećenih krvnih sudova formira šupljinu ispunjenukrvlju (hematom).
Krvni podlivi u predelu seroznih opni л( атински: suguillatio) ili sluzokože (латински: suffusio), takođe su prisutni kodnagnječina.

krvni izliv
oguljotina
nagnječina
rascep, prodor, proboj, provala
razorina i raskomadina
traumatska amputacija
prelom
iščašenje zgloba.
uganuće
Ozlede mogu biti izazvane i drugim sredstavima, a ne samo mehaničkom silom (npr. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova),
a mogu nastati i pojedinim bolestima (npr. oguljotine nastale u sklopu nekih kožnih oboljenja, krvni podlivi kod hemofilije ili
leukemije itd.)
Rane
Rane su mehaničke povrede, kod kojih je prekinut kontinuitet kože, i mogu biti;

razderina - nanesene dejstvom tupine mehaničkog oruđa

ubodina - nanesene šiljkom mehaničkog oruđa
sekotina - nanesene oštricom mehaničkog
ustrelina - nanesene projektilom ispaljenim iz vatrenog oružja. U grupu
tzv. posebnih ustrelina izdvojene su povredenanesene istovremenim
dejstvom većeg broja projektila (povrede od sačme) i rane nastale
dejstvom eksplozivnih rasprskavajućih sredstava (kasetna i ručna
bomba, improvizovane ekspoloztivne naprave i dr .).

Fizičke povrede
Fizičke povrede, se na osnovu fizičkih faktora koji uzrokuju njihovog nastanak dele
u tri grupe.

Termičke povrede
Izaziva dejstvo visoke ili nisketemperature i mogu biti;

Termičke povrede izazvane dejstvom visoke temperature;

Lokalne povrede, izazvane suvom o( pekotine) ili vlažnom toplotom (oparotine),

Opšte povrede, izazvane dejstvom visoke temperature na celo telotoplotni
( udar tj. omarica) ili direktnim dejstvom
sunčevih zraka na glavu i vrat (sunčanica).
Termičke povrede izazvane dejstvom niske temperature;

Lokalne povrede, smrzotina, kada niska temperatura dovodi do nastanka promena na pojedinim delovima tela i
Opšte povrede, smrznutost i (hipotermije) kada je niskoj temperaturi okolni izloženo celokupnotelo.
Termičke povrede različite težini i dubine oštećenja tkiva

Električne povrede
Su povrede izazvane;

tehničkim elektricitetom: (električna struja, električni potencijal, elektromagnetizam) - strujni udar

atmosferskim elektricitetom (munja) - udar groma .

Povrede izazvane bukom, vibracijama i ultrazvukom

Vibrotrauma

Čovek oseća vibracija u opsegu od 25 - 8.200 Hz. Ljudi izloženi dugotrajnim vibracijama (uglavnom u profesionalnom okruženju)
nakon više meseci ili godina njihovom izlaganju veći deo pojedinaca žali se na bolove u kičmenom stubu i ekstremitetima. Kod ovih
osoba na rendgenu se mogu otkriti znaci ozbiljna osteoporoze. Takođe, kod ovih osoba pod dejstvom vibracija oštečen je i tonus
malih krvnih sudova prstiju šake. Vazospazam i oštećenje lokalne cirkulacije naknadno dovodi do povećane osetljivosti prstiju na
hladnoću a kasnije i do trofičkeih promena u koži i mišićima. Simptomi su slični onima u Rajnoovom fenomenu, koji je za razliku od
vibrotraume, kongenitalni poremećaji vazomotornog tonusa.
Akustička trauma

Hronična izloženost buci (buka je svaki zvuk koji se smatra uznemirujućim i ima intenziteta iznad 50 dB), dovodi do akustične
povrede (gubitka sluha i gluvoće) i remeti aktivnosti vegetativnog i centralnog nervnog sistem. Oko 65% evropske populacije
redovno je izložene buci intenziteta preko 55 dB, što može izazvati osećaj neprijatnosti, agresivno ponašanje i poremećaje spavanja.
Oko 10 miliona ljudi izložen je buci iznad 75 dB (najbučniji glavni grad Evrope je Atina), što je značajan stresor koji najverovatnije
doprinosi povišenju krvnog pritiska, bolestima srca i teškoćama u učenju kod dece. Odnos između fizičke energije akustičkih
vibracija i njihovo opažanje kao zvukova ili buke je logaritmično. Prag opažanja zvuka, fizičke ener
gije od 0 dB do 10 dB je 100 puta
veći. Energetska vrednost na pragu od 0 dB varirau zavisnosti od frekvencije zvuka, čiji je minimum u rasponu od 2 - 3 kHz.

Ultrazvučna trauma

Ultrazvuk (koji je zvučni talas frekvencije iznad 20 kHz, koji nije u stanju da objektivno registruje ljudsko uvo), ako je visokog
intenziteta može dovesti do istih ili sličnih oštećenja kao vibracija i buke i pored toga što on ima i termički efekat (opekotine).

Povrede zračenjem
Su povrede izazvane dejstvomjonizujućeg zračenja, mikrotalasnog zračenja, elektromagnetnog zračenja, ultraljubičastog zračenja.

Radijacione povreda nakon nuklearne eksplozije u Japanu 1945

Asfiktične povrede
Asfiktične povrede nastaju usled nasilnog poremećaja disanja i razvrstavaju se u dve osnovne grupe prema mehanizmu nastanka ovih
povreda;

Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih putevasufokacije)

(

Zapušenje nosa i usta

Zapušenje ždrela i grkljana
Zapušenje dušnika i dušnica
Utopljenje.

Povrede koje nastaju stezanjem s( trangulacije)

Zagušenje - stezanje vrata šakom odnosno šakama

Zadavljenje - stezanje vrata omčom koju zateže neka živa ili neživa sila
Vešanje - stezanje vrata omčom koju pasivno zateže težina sopstvenog tela
Stezanje ili pritisak na grudni koš.

Hemijke povrede (trovanja)

Hemijke povrede (trovanja) klasična sudskomedicinska podela razvrstava u sledeće grupe;

Povrede izazvane otrovima sa lokalnim dejstvom dele se na;

korozivne povrede, izazvane su korozivnim otrovima -kiseline i baze i

nadražajne povrede, izazvane nadražajnim otrovima -amonijak
Povrede izazvane otrovima sa opštim (resorptivnim dejstvom)u koje spadaju;

parenhimski otrovi (arsen, olovo)

krvni otrovi (ugljen-monoksid)
nervni otrovi (alkohol, psihoaktivni lekovi, opijati)
Povrede izazvane otrovima koji imaju i lokalne i resorptivne efekte (sirćetna kiselina, živa).

Nutritivne povrede
Kao nutritivne povrede, sudska medicina proučava;

nasilnu glad i
nasilnu žeđ.

Sinkopalne i lipotimičke povrede

U nastanku ovih povreda važanu ulogu ima postojeće oboljenje, i one su obično posledica zadesa prilikom pada usled sinkope
(kratkotrajni gubitka svesti), ili telesene klonulosti (lipotimije), ili onesvešćenosti u vezi sa tim oboljenjima. Ako se klonulost ili
onesvešćenost završi smrću usled oboljenja govorimo o agonalnim povredama.

Najčešća oboljenja koja mogu da izazovu sinkopalne i lipotimičke popvrede su;

krvarenja u mozgu,
moždani tumori,
epilepsija,
srčana oboljenja,
skleroza i sifilističko oboljenje arterija.
Lipotimičke povrede su najčešće lake povrede, obično lokalizovane na isturenim delovima tela, ali mogu biti i teške pa čak i
smrtonosne. Najčešće sinkopalne i lipotimičke povrede su:

mehaničke – u obliku oguljotina, nagnječina, krvnih podliva, razderina, sekotina, ubodina itd.
fizičke - opekotina i oparotina,
asfiktične - utopljenje ili zapušenje grla i dušnika.

Psihičke povrede
Psihička povreda (trauma) je vrsta oštećenjapsihe koji se javlja kao rezultat traumatskog događaja. Kada psihička povreda dovode do
posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), koji uključuje i fizičke promene u mozgu (izazivajući hemijske reakcije u moždanim
ćelijama), kod te osobe su umanjene sposobnosti da se adekvatno nosi sastresom. [6]

Traumatski događaj uključuje jedan (trenutni događaj), odnosno trajne ili ponavljajuće događaje ili događaje, koje u potpunosti
nadjačavaju sposobnost pojedinca da se nose sa njima. Pri tome trauma može imati i odloženo dejstvo, koja može kasniti nedeljama,
godinama, (čak i nekoliko desetina godina), što zavisi od individualnih sposobnost pojedinca da se suprotstavi trenutnim
[7]
okolnostima. Psihičku povredu prati i fizička povreda ili deluje nezavisno od nje.

Tipični uzroci psihičkih povreda su;

seksualno zlostavljanje,
 nasilje,
pretnja, ucena
povrede iz detinjstva,
katastrofe kao što su,

zemljotres,
erupcije vulkana,
rat,
druga masovna nasilja.

Dugoročno izlaganje situacijama; kao što je ekstremno siromaštvo ili blaži oblici zlostavljanja, kao što je verbalno zlostavljanje,
može biti uzrok povrede (mada verbalno zlostavljanje može potencijalno biti traumatično i kao jedan trenutni događaj).

Različiti ljudi različito reaguju u sličnim događajima. Jedna osoba zahvaljujući svom iskustvu može prevladati traumatski događaja,
dok kod druge on izaziva psihičku povredu, kao rezultat istog događaja. Drugim rečima, neće svi ljudi koji su potencijalno izloženi
traumatskom događaju zadobiti psihičku povredu (traumu).[8]

Bakterijske povrede
Bakterijske povrede nastaju nasilnim unošenjem bakterija u organizam, koje se razlikuju od bakterijskih bolesti po tome što one
nastaju prirodnim ulaskombakterija u organizam. Po načinu nastanka bakterijske povrede mogu biti:

Zadesne

Ako su bakterije ili njihovi toksini uneseni u telo putem hrane (meso mleko, sir, konzerve) onda govorimo o zadesnoj bakterijskog
povredi ili infekciji hranom.. Prema tome, alimentarna infekcija je zadesna bakterijska povreda, odnosno zadesna infekcija. Ovakve
infekcije najčešće su izazvane bacilom tifusa i paratifusa, proteus vulgarisi i toksinima botulinusa.

Samoubilačke

Samoubilčke povrede mogu nastati namernim trovanjem alkloidima, gljivama i drugim alimentarnim intoksikacijama virusnima i
bakterijama

Ubilačke

Bakterijske povrede u odnosu na način prodiranja patogene u or

ganizam mogu biti:

Primarne bakterijske povrede

Ove povrede nastaju primarnim ili direktnim prodiranjem bakterija u tielo

Sekundarne bakterijske povrede

Ove povrede nastaju sekundarnim ili indirektnim, posrednim načinom prodiranja patogena u telo kroz već postojeće mehaničke,
fizičke, ili hemijske povrede.

Posledice povreda
Definicija; svako organsko ili duševno oboljenje koje stoji u direktnoj ili indirektnoj vezi sa povredom smatraće se posledicom ili
komplikacijom povrede [9]

Svaka velika povreda izaziva i nespecifični adaptivne reakcije organizma koje zavise od karaktera povrede i njenog uobičajenog toka
i javljaju se kao njen rezultat (presecanje krvnog suda uzrokuje krvarenje; prekid kičmene moždine dovodi do prestanka funkcije
ispod mesta povrede, otvorena rana ulazna vrata za prodor infekcije i pojavu sepse...).
Primeri:

Otvorene rane su латински: lokus minoris resistentiaeili ulazna vrata infekcija u telo. Najopasniji su one rane koje
su kontaminirane anaerobne bakterija (uglavnom iz zemlje), a neisu lečene pravilno i na vreme. U takvim
slučajevima one ugrožavaju život povređenog gasnom gangrenom, koj može da se razvije kao jedna ot teških
posledica povređivanja.
Udarci glave (čak i bez preloma kostiju ) često dovode do kratkog gubitka svestiлатински:
- commotio cerebri sa
posledicama u rasponu od nekoliko sati ili dana (amnezija, vegetativni simptomi, kao što su mučnina povraćawe,
nistagmus) do takvih hroničnih komplikacija kao što je posttraumatska epilepsija.
Ponovljena male povrede mozga karakteristične za boks, mogu biti uzrok krvarenja u mikroskopskim strukturama
mozga ili da dovedu do prolazne depresije zbog neuronskih i sinaptičkih metaboličkih poremećaja. Godinama posle
sportske karijere mikrotraume mozga mogu se manifestovati kao ekstrapiramidalni motora poremećaj, au nekim
slučajevima i ozbiljnim pogoršanjem mentalnih sposobnosti латински:
- demencia pugilica [10] .
Alchajmerove bolesti [10] .
Prema nekim studijama povrede glave su takođe faktor rizika za razvoj

Posledice i komplikacije povreda (primeri)[10]

Povreda Posledica Komplikacija
Sekotina kože Krvarenje Infekcija.
Kontuzija mozga Gliozni ožiljak Apsces mozga
Prelom golenjače Kalus Osteomijelitis
Blast povreda Oštećenje uva Gluvoća
Kraš povreda Ishemija, Šok Oštećenje bubrega

Komplikacije povreda, nisu uvek sadržana u prirodi povrede pa se i ne javljaju u svim slučajevima povređivanja. Za nastanak
komplikacija, pored povrede, ulogu imaju i drugi faktori;

lična svojstva organizma povređenog, su urođena ili stečena svojstva organizma izvesnih osoba, koja u različitom
stepenu mogu uticati na tok i ishod povrede
Posebna stanja organizma povređenog;
Kvalitet lečenja
Ostali činioci
Komplikacije povreda prema lokalizaciji mogu biti;

Lokalne - nastaju na mestu povrede ili u njenoj okolini.

Opšte - razvijaju se na nekom udaljenom delu ili u celom telu (nastanak gnojnih apscesa u različitim organima,
sepsa, mastima ili trombima izazvana embolija).
Prema vremenu nastanka u odnosu na vreme povređivanja, komplikacije povreda mogu biti;

Rane - razvijaju se odmah ili vrlo brzo nakon povređivanja.

Kasne, koje se nekada mogu razviti i mesecima ili čak godinama od povređivanja.
Na vrstu posledica i komplikacija povreda mogu uticati i sledeći činioci;

Lična svojstva ,su urođena ili stečena svojstva organizma izvesnih osoba, koja u različitom stepenu mogu uticati na
tok i ishod povrede;

životno doba,
pol,
urođene ili stečene anomalije,
oboljenja i dr.

„Poznato je, na primer, da su deca i stare osobe osetljivije na gubitak tečnosti, pa se kod njih šok može razviti i pri
znatno manjem gubitku krvi nego kod zdrave osobe srednjeg životnog doba. Svaka manja povreda koja je za većinu
osoba bezazlena, ali uzrokuje krvarenje, može kod ljudi sa hemofilijom, zbog nemogućnosti zaustavljanja krvarenja,
 biti opasna po život. U literaturi se obično navodi primer gde osoba posle svađe i zadobijenog šamara naglo umire
usled subarahnoidalnog krvarenja iz rupturirane aneurizme arterije na osnovici mozga. Sigurno je da se šamar, koji
sam po sebi predstavlja laku telesnu povredu, ne može kvalifikovati kao smrtonosna povreda iako je bio praćen
smrtnim ishodom, jer u konkretnom slučaju za nastupanje smrtnog ishoda nije bila presudna priroda povrede
(šamara), već posebno lično svojstvo organizma povređenog (postojeća aneurizma).[10] ”

Posebna stanja organizma, mogu bitno da utiču na tok i ishod povreda, čineći ga osetljivijim na dejstvo raznih
povrednih sredstava;

Fiziološka stanja;

menstruacija,
trudnoća,
puerperijum) ili patološka stanja (oboljenja), koja su uglavnom ograničena po svom trajanju, pri čemu
se neka mogu javljati više puta (npr. trudnoća) ili čak ciklično (menstruacija),

Patološka stanja;

razne vreste oboljenja

Medicinska kvalifikacija povrede

Medicinska kvalifikacija povrede podrazumeva utvrđivanje težine povrede na osnovu stepena oštećenja tela odnosno zdravlja, koje je
ganizma. [10]
tom povredom prouzrokovano, kako lokalno tako i opštom reakcijom or

Ukoliko kod jedne osobe postoji više povreda, svaka povreda se posebno kvalifikuje i na kraju skupno procenjuje njihovo zajedničko
dejstvo i tek na osnovu te procene vrši kvalifikacija.

„Pravilo u (sudskoj medicini-prim.autora) je da se povreda kvalifikuje na osnovu stepena

oštećenja tela i zdravlja koje je ona prouzrokovala u momentu nanošenja i koje je
proisteklo iz same prirode odnosno karaktera povrede. Drugim rečima, prilikom
procenjivanja treba utvrditi kakvo oštećenje ta povreda izaziva kod većine ljudi, nezavisno
od nekih naročitih ličnih svojstava ili stanja Na osnovu medicinskog znanja i iskustva može
se, naime, predvideti taj uobičajeni tok razvoja neke povrede sa nastankom odgovarajućeg
(očekivanog) oštećenja tela odnosno zdravlja“.[10]

Kriterijumi za kvalifikaciju povreda

Kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda decidirano su navedeni samo za teške telesne povrede i usklađuju se sa Krivičnim
zakonom države na čijoj teritoriji se vrši njihova procena [1]. U praksi sudske medicine u Srbiji primenjuje se pet kvalifikatornih
elemenata [1];

1. Opasnost po život

2. Oštećenje važnog dela tela ili važnog organa

3. Oštećenje zdravlja

4. Nesposobnost za rad

5. Unakaženost

1. Opasnost po život
Povrede, takvog karaktera koje nose sa sobom tzv. konkretnu opasnost po život povređenog, odnosno bez adekvatne lekarske pomoći
može se očekivati njihov nepovoljan tok i prateći smrtni ishod, razvrstavaju se u grupu povreda opasnih po život (npr. nagnječenje
mozga, rascepi jetre i slezine, klanje itd).

„Kada se za neku povredu utvrđuje opasnosti po život povređenog nije bitno da li je smrt u
konkretnom slučaju stvarno i nastupila niti koliko je opasnost po život dugo trajala, već da
je ta opasnost uopšte postojala i da je proistekla iz same prirode povrede“.[1]

U skladu sa posledicama povrede, okolnostima pod kojima se povreda desila i posledicama koje su nakon toga nastale, sudska
medicina razvrstava povrede na tri kategorije;

teška telesna povreda opasna po život - koja je samom vrstom i opštom prirodom povrede uzročno-posledično
povezana sa smrtnim ishodom,
povreda potencijalno opasna po život, koja zbog ličnog svojstva ili posebnog stanja organizma povređenog, može
usloviti pojavu potencijalno smrtonosnih komplikacija
povreda opasne po život, samo ako je pod uticajem slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta.

2. Oštećenje važnog dela tela ili važnog organa[11]

Važan deo tela ili važan organ je onaj deo organizma; ...koji predstavlja prirodnu celinu i ima samostalnu funkciju u sklopu
celokupnog organizma (gornji udovi, posebno šake, donji udovi, posebno stopala, generativni i koitusni delovi polnih organa, organi
čula...

Prilikom kvalifikacije povreda, u odnosu na važnost dela tela i organa u organizmu, veštaci sudske medicine koriste se sledećim
elemenatima;

koji deo tela ili organ je povređen

koliki je stepen oštećenja tela (samog povređenog dela tela i celog organizma)
trajanje tog oštećenja.
Na osnovu ovih kriterijuma u svakodnevnoj sudskoj praksi primenjuju se sledeće kvalifikacije povreda, u odnosu na važnost dela tela
ili organa u organizmu;

važan deo tela ili važan organ je teško oslabljen, privremeno ili trajno, ali u blagom stepenu,
trajno i znatno je oslabljen neki deo tela ili organ koji nije naročito važan,
važan deo tela ili važan organ je neznatno oslabljen u kratkom periodu i bez ikakvih posledica
manje važan deo tela ili organ je neznatno oštećen, privremeno, znatno ili trajno
Uništenje, je povredom izazvan anatomski gubitak nekog važnog dela tela ili važnog organa ili potpuni i trajni prestanak njegove
funkcije.

3. Oštećenje zdravlja
„Ovaj kvalifikatorni element odnosi se na takvo oštećenje telesnog i/ili duševnog zdravlja koje je nastupilo usled povrede, i
naglašava da u ovom kontekstu narušenje zdravlja ne treba poistovetiti sa bolešću, pošto ono treba da bude posledica povrede.
Primer za ovakva oštećenja zdravlja je; radijaciona povreda (povreda nastala zračenjem) koja uzrokuje aplaziju kostne srži i
sledstveno teško i trajno oštećenje zdravlja, zatim posttraumatska epilepsija, posttraumatska psihoza i.[10]
dr “...

Na osnovu kriterijuma sudske medicine oštećenje zdravlja se razvrstava u sledeće kategorije;

teško i trajno oštećenje zdravlja(spontano ozdravljenje se ne može očekivati u nekom izvesnom vremenskom
periodu),
teško i prolazno oštećenje zdravlja,
lako i kratkotrajno oštećenje zdravlja.
4. Nesposobnost za rad
Ovaj kriterijum nije čisto medicinski kriterijum i prevazilazi njene okvire, za procenu povrede a predstavlja apsolutnu radnu
nesposobnost tj. nesposobnost za obavljanje bilo kakvog posla.[10]

5. Unakaženost
Unakaženost su trajne estetske promene na pojedinim delovima tela, nastale kao posledica povrede i koje kod okoline izazivaju
neprijatne utiske (osećaj odvratnosti, zgražavanja, odbojnosti i sl). Suština unakaženosti je, što u znatnoj meri otežava budući život
povređenog i može dovesti kod njega do ozbiljnih psihičkih poremećaja[1].

Zbrinjavanje povreda
Preduslovi

Za adekvatnu i uspešnu realizaciju zbrinjavana povređenih bitno je ispunjenje sledećih preduslova:

Uvežbanost tima za zbrinjavanje povreda (traume) u svim vremenskim i prostornim uslovima

Poznavanje opreme koja se primenjuje u zbrinjavanju povređenih
Postojanje planova, na nivou države i zdravstvenih ustanova i procedura za rad u vanrednim situacijama i masovnim
nesrećama
Pravilna procena mesta događaja kako bi se prepoznale opasnosti i mehanizam povrede
Pravilna procena situacija u kojima se zbrinjavanje može izvršiti samostalno, a kada je potrebno pozvati dodatnu
pomoć
Pravilna procena trenutka pristupa povređenom, kao i kada napustiti mesto događaja
Adekvatan pristup povređenom, koja pitanja postaviti povređenom, koje postupke preduzeti, kada ih preduzeti i kako
ih izvesti brzo i pravilno
Zbrinjavanje povređenog treba vrši na mestu povređivanja, kao i tokom transporta u specifičnim uslovima, a pa
pregled i lečenje povređenih vršiti po određenom redosledu na osnovu ranije utvrđenih procedura.

Vidi još
Rana
Fizički faktori kao uzrok bolesti

Izvori
1. Ćeramilac A. Opšta i specijalna patologija mehaničke traume.Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
1986.
2. Baker SP, O'Neill B, Karpf RS. The injury fact book. Lexington, MA, Lexington Books, 1984.
3. Peden M, McGee K, Sharma G.The injury chart book: a graphical overview of the global burden of injuries.
Geneva,
World Health Organization, 2002.
4. International statistical classification of diseases and related health problems, tenth revision
. Volume 1: tabular list;
Volume 2: instruction manual; Volume 3: index. Geneva, World Health Organization, 1992–1994.
5. (на језику: енглески) Oliver Rácz, František Ništiar Oliver Rácz, František Ništiar
, Jaroslava Nováková, Iveta
Cimboláková Physical factors as causes of diseases and healthdemage[1] (http://patfyz.medic.upjs.sk/acom/physica
lcely.pdf)
6. (на језику: француски)Stress et traumatisme: le stress post-traumatique(http://www.traumatisme.org/)Preuzeto
18.11.2009.
7. (на језику: француски)Traumatisme? (http://www.traumatisme.org/2.html)Preuzeto 18.11.2009.
8. Michel de Clercq, François Lebigot :"Les traumatismes psychiques", Editions Masson, 2001,
9. Ćeremilac A. Patologija mehaničkih povreda (sudsko medicinski značaj)Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1973.
10. Slobodan Savić Veštačenje telesnih povredaDOC (http://www.ius.bg.ac.rs/prof/Materijali/savslo/KLASIFIKACIJA%2
0I%20KVALIFIKACIJA%20POVREDA.doc)Preuzeto 23.2.2013.
11. Lukić M, Pejaković S. Sudska medicina. Beograd: Privredno-finansijski vodič, 1975

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Povreda&oldid=20945890”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 4. окто ар 2018. у 17:15 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за више информација.