АУДИОЛОШКИ ПРОФИЛ ОСОБА СА ХРОНИЧНИМ ТИНИТУСОМ

Mики Трифунопвић1, Љубица Живић2

1
Здравствени центар Студеница ОРЛ Одељење Краљево
2
ОРЛ Клиника КЦ Крагујевац

AБСТРАКТ

Увод: Хронични тинитус је често удружен са оштећењем слуха али се се не може тврдити
да само оштећење слуха узрокује зујање у ушима. Aудиограм код пацијената са тинитусом
показује оштећење слуха за високе фрекфенције више него за ниске.

Циљ: Да анализирамо изглед аудиограма код пацијената са хроничним тинитусом и

пронађемо везу између изгледа аудиограма и јачине и дужине тинитуса.

Метод:Студија пресека, рађена у Oпштој болници у Краљеву код пацијената са хроничним

субјективним тинитусом. У истраживање је укључено 43 пацијента оба пола различите
животне доби.Учињено аудиомеријско тестирање,тимпанометрија,пацијенти су се
изјашњавали о јачини тинитуса за свако уво на визуелно аналогној скали и као и о дужини
тинитуса.

Резултати: Резултати нашег испитивања су показали да код пацијената са хроничним

тинитусом постоји каракетристичан аудиограм са прогресивним оштећењем слуха идући
ка високим фрекфенцијама. Та рaзлика се статистички повећава идући ка вишим
фрекфенцијама. Нисмо нашли јаку везу између јачине тинитуса мереног ВАС ( визуелно
аналогна скала) и дужине тинитуса са једне стране и укупнг губитка слуха код
испитиваних пацијената и изгледа аудиограма са друге стране. Дужина тинитуса највише
је повезана са губитком слуха на 2000 херца али ни она није значајна.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: тинитус, аудиограм

УВОД

Тинитус се дефинише као фантомска звучна перцепција, тј . перцепција звука без

одговарајуће акустичке или механичке корелације у кохлеји(1)
Америчко удружење за тинитус је процеинило да око 50 милиона Американаца има
проблем са тинитусом, а 12 милиона људи је затражило медицинску помоћ због
тинитуса(2).Око 15% популацје има проблем са тинитусом а код особа преко 65 година
инцидена тинитуса достиже 30% (3).У око 6 до 25% погођених`особа, тинитус изазива
знатну количину стреса [4-6], што доводи око 2-4% становништва озбиљно оштећење
њиховог квалитета живота [7]. Зујање у ушима може ометати сан и концентрацију,
социјални контакт и рад .[8].Повећане стопе преваленције анксиозности и депресије су код
особа са тинитусом(9-10). Многи стручњаци разликују субјективни и објективни тинитус
(11). Објективни тинитус генерише бука у телу и преноси се до ува. Већином се генерише
у васкуларном систему и може га чути друга особа. Код субјкетивног тинитуса особа има
опажање слично звуку при чему је одсутан било какав спољни извор звука.Субјективни
тинитус је много чешћи и одражава неке недовољно познате поремећаје у аудитивном
систему.Може да буде различитог интезитета и тоналитета, трајан или интермитентan.

Губитак слуха током старења је понекад праћен тинитусом. Први симптом неурином
акустиуса је тинитус, перзистира и по уклањању тумора. Бројни фармаколошки агенси:
салицилати, диуретици, кинин, индометацин, антидепресиви, антихистаминици, бета
адренергичи блокатори,локални анестетици , кортикостероиди. Често постоји дефицит
витамина Б12 код пацијената са тинитусом (13). Мало је познат механизам како ови агенси
узрокују тинитус. Код велике већине пацијената тинитус је праћен губитком слуха.
Међутим , противно очекиваном , тинитус, није повезан са укупним губитком слуха већ са
изгледом аудиограма ( 23,24). Постоји више скала , углавном на енглеском језику, које
класификују јачину тинитуса.На српском језику нема валидираних скала па смо користили
визуелно-аналогну скалу и мерили дужину тинитуса за свако уво понаособ.

ЦИЉ РАДА

1 Циљ рада је да код особа са хроничним субјективним тинитусом утврди да ли постоји

веза између изгледа аудиограма и јачине и дужине тинитуса .

МАТЕРИАЛ И МЕТОД РАДА

Ово је студија пресека која је рађена на пацијентима који су се јавили због зујања у ушима
у ОРЛ амбуланти Oпште болнице у Краљеву.У студију су укључени сви пацијенти са
тинитусом дужим од шест месеци, обостраним или једностраним код којих је искључен
неурином акустикуса и Мениерова болест. У студију су укључени само пацијенти са
субјективним непулзативним тинитусом ,док су искључени пацијенти са објективним или
пулсативним тинитусом. Код пацијената је урађена је аудиометрија( AMPLAID A321 Twin
chanel) и одређен праг слуха за фреквенције 250 - 8000 херца и утврђен степен оштећења
слуха за свако уво и укупно оштећење слуха ( по ФС), тимпанометрија ( AMPLAID
timpanometar A756 Screening)..Сви пацијенти су се на скали од 1 до 10 изјашњавали о
јачини тинитуса ѕа свако уво - визуелно аналогна скала која корелира са тиниус хендикеп
индексом THI score( 21). Мерена је и дужина тинитуса за свако уво – сваки пацијент се
изјашњавао о дужини тинитуса за свако уво понаособ.

Статистика

У раду су коришћене следеће статистичке методе:- Вилкоксонов и њему еквивалентни

непараметријски упарени т тест,метода корелационе и метода регресионе анализе.
Поредили смо да ли постоји статистички значајна разлика између суседних фрекфенција
за свако уво 250 и 500Hz, 500Hz и 1000Hz, 1000Hz и 2000Hz, 2000Hz и 4000Hz, 4000Hz и
8000Hz. У другом делу рада где смо хтели да покажемо да ли постоји веза између јачине
субјективног доживљеног тинитуса( ВАскала) и губитка слуха на истом уву( Према ФС
таблици) ,као и да ли постоји веза између дужине тинитуса и губитка слуха на том уву( ФС
таблица). Поредили смо губитак слуха на свакој од мерених фрекфенција са јачином
тинитуса( ВАС) на том уву и поредили смо губитак слуха на свакој од мерених
фрекфенција са дужином тинитуса на том уву.

РЕЗУЛТАТИ

Укупан број пацијената који је учествовао у истраживању је 43.Број пацијената мушког

пола који је учествовао у испитивању је 23 а број пацијената женског пола је 20. Просечна
старост пацијената ( аритметичка средина) је 63 а стсндардна девијација 11,163. Код свих
пацијената тимпанограм је био уредан ( Тип А). Аудиограм је указивао на
сензоринеурално оштећење слуха( 41) или је био нормалан(2). Средња вредност јачине
тинутуса за лево уво је 5,24 ( медијанана-5) ,средња вредност јачине тинитуса за десно уво
износи 4,83( медијана -5). Среднја дужина тинитуса за лево уво је 4,3 а за десно уво 3,9
година ( медијана је 2 године за оба ува). Резултати су приказани на табели 1).

Табела 1)
VAS L VAS D Duzina Duzina
L D
Valid 41 41 43 43
N
Missing 2 2 0 0
Mean 5,24 4,83 4,298 3,942
Median 5,00 5,00 2,000 2,000
Std. Deviation 1,969 2,024 5,0710 4,7273
Просечни губитак слуха код пацијената ( 43) изражен Фолер- сејбиновом таблицом
износи 20,68%. Просечни губитак слуха за десно уво иѕноси 22,68% а ѕа лево 25,88%.
Просечни праг слуха ѕа лево уво по фрекфенцијама иѕноси: за 250Hz-27,5dB ; 500Hz-
26,9dB; 1000Hz- 30,95dB; 2000Hz- 38,21dB; 4000Hz- 50,95 dB; 8000Hz-58,69dB. Просечни
праг слуха за десно уво по фрекфенцијам износи: 250Hz-28,69dB; 500Hz-27,74dB;
1000Hz-30,24dB; 2000Hz- 39,64dB; 4000Hz-52dB; 8000Hz 59,4 dB. Компоновани аудиограм
губитка слуха за лево и десно уво приказан је на дијаграму 1)

дијаграм 1)

Поредили смо праг слуха између две суседне фрекфенције на аудиограму

.За лево уво вредност Вилкоксоновог теста између губитка слуха на фркфенцијама 250 и
500 херца иѕноси 0,248 - р 0,05, између 500 и 1000 херца износи 0,003- р 0,005 између

1000 и 2000 херца износи 0,001 - р 0,005 између 2000 и 4000 херца износи 0,000 - р

. Резултат упареног т теста између 4000 и 8000 херца износи 0,0000- р 0,005

За десно уво вредност Вилкоксоновог теста губитка слуха између фрекфенција 250 и 500
херца иѕноси 0,134 - р 0,05, између 500 и 1000 херца износи 0,41- р 0,005 између 1000

и 2000 херца износи 0,000 - р 0,005. Резултат упареног т теста између 2000 и 4000 херца
износи 0,000 - р . Резултат упареног т теста између 4000 и 8000 херца износи

0,0000- р 0,005 . Добијени резултати статистичког истраживања приказани су на табели

2)

Табела 2)

Резултати статистике( Вилкоксоов и упарени т тест)

Фрекфенција ( у 250- 500- 2000- 4000-
1000-2000
херцима) 500 1000 4000 8000
р за лево уво 0,248 0,03 0,001 О,000 О,0000
р за десно уво 0,234 0,41 О,000 О,000 О,0000

Коефицијенат корелације који повезује губитак слуха у децибемима са одговрајућом

фрекфенцијом за лево уво износи 0,963 а за деснo 0,958. Регресиона крива за лево уво: y=
27,587+0,04x a за десно y= 28,289+0,004x. На дијаграму 2) је приказан изглед криве
добијених мерења :

Дијаграм 2)
Поредили смо изглед аудиограма ( просечни праг слуха за сваку фрекфенцију)са једне
стране и јачине тинитуса мереног визулелно-аналогном скалом са друге стране.

Пирсонов (Pearson) koефицијент корелације за десно уво: јачина тинитуса (ВАС) и

укупног губитка слуха на том уву износи 0,436/ јачина тинитуса и и прагом слуха на 250
херца износи 0,313/ јачина тинитуса и прагом слуха на500 херца-0,286/ јачина тинитуса и
прага слуха на1000 херца – 0,237/, јачина тинитуса и прага слуха на 2000 херца- 0,217/
јачина тинитуса ипрага слуха на 4000 херца0,207/ јачина тинитуса и прага слуха на 8000
херца- 0,22.

- Пирсонов (Pearson) koефицијент корелације за лево уво: јачина тинитуса (ВАС) и укупни
губитак слуха на том уву износи 0,365/ јачине тинитуса и прага слуха на 250 херца износи
0,26/ јачина тинитуса и прага слуха на500 херца-0,3/, јачина тинитуса и прага слуха на
1000 херца – 0,361, / јачина тинитуса и прага слуха на 2000 херца- 0,405/ јачина тинитуса и
прага слуха на4000 херца0,328/, јачина тинитуса и прага слуха на 8000 херца 0,259.

Поредили смо дужину тинитуса ( изражену у годинама и месецима) са изгледом

аудиограма:

Резултати за десно уво:-Пирсонов коефицијенат корелације који повезује дужину

тинитуса(ДТ) и губитак слуха на десном уву износи -0,350/ дужина тинитуса и праг
слуха(ПС) на 250 херца-0,184/ ДТ и ПС на 500 херца-0,130/ ДТ и ПС на 1000 херца-0,124/
ДТ и ПС на 2000 херца-0,336/ ДТ и ПС на 4000 херца -0,271/ ДТ и ПС на 8000 херца-
0,171. Резултати истраживања приказани су на табели 3).

Табела 3)

ПИРСОНОВ КОЕФИЦИЈЕНТ КОРЕЛАЦИЈЕ ЗА ДЕСНО УВО

Фрекфенција ( у укупни
250 500 1000 2000 4000 8000
херцима) губитак
јачина тинитуса 0,313 0,286 0,237 0,217 0,2 0,22 0,436
дужина
0,184 0,13 0,124 0,336 0,271 0,171 0,35
тинитуса

Резултати за лево уво:-Пирсонов коефицијенат корелације који повезује дужину тинитуса

(ДТ) и укупни губитак слуха на левом уву -0,356/ , дужина тинитуса и праг слуха слуха
(ПС) на 250 херца-0,281/ ДТ и ПС на 500 херца-0,26/ ДТ и ПС на 1000 херца-0,301/ ДТ и
ПС на 2000 херца-0,46/ ДТ и ПС на 4000 херца -0,393/ ДТ ПС на 8000 херца-0,357 (.
Резултати статистичког истраживања приказани су на табели 4)

Табела 4)
 ПИРСОНОВ КОЕФИЦИЈЕНТ КОРЕЛАЦИЈЕ ЗА ЛЕВО УВО
Фрекфенција ( у укупни
250 500 1000 2000 4000 8000
херцима) губитак
јачина тинитуса 0,26 0,3 0,361 0,4 0,328 0,26 0,356
дужина
0,281 0,26 0,3 0,46 0,39 0,36 0,5
тинитуса
На дијаграму 3) приказан је графички однос између статистички добијеног коефицијента
корелације и просечног прага слуха на мереним фрекфенцијама.

Дијаграм 3)

ДИСКУСИЈА

Тинитус представља симптом различитих етиологија. Вероватно да су сви нивои нервног

система у различитим степенима укључени у тинитус манифестацији. (14-15). Наметнуло
се схватање да је тинитус резултат повећане спонтане брзине пражњења појединих
аудитивних нервних влакана. Том схватању је допринело и то да до ублажавања тинитуса
долази при електричној подражљивости кохлеје. Нека обољења као Мениерова болест коjу
прати тинитус локализована су у уву.Међутим, губитak слуха, који је често удружен са
тинитусом, прати хипоактивност нервних влакана а за тинитус се сматра да га узрокује
хиперакривност нервних влакана. Данас се сматра да кохлеарна оштећења најчешће
захватају спољашње слушне ћелије чију активност можемо измерити отоакустичким
емисијама које је открио Кемп(16). Оне се ретко региструју код пацијената са оштећењем
слуха и не може се много од њих очекивати у дијагностици тинитуса. Пацијетни са
неподношљивим тинитусом имају само дискретне абнормалности у БЕРА налазу. Ово је
супротно претпоставци да тинитус узрокује пораст спонтане активности у аудитивним
нервним влакнима. Данас све више доказа постоје да смањена активност аудитивних
нервних влакана доводи до хиперреактивности у централним аудитивним путевима. У
експериментима на животоњама код повреде ува и одстрањења кохлеје долази до појачане
активности доњег коликула и аудитивних једара (17). У прилог централног механизма
настанка тинитуса говоре експерименти да он перзистира и након хирушке ресекције
слушног нерва(18). Коришћењем SPECTиi NMR код пацијената са тинитусом доказана је
појачана активност асоцијативних аудитивних ареа више него сама примарна ареа (19).
Лимбички и аутономни нервни систем ексклузивно детерминишу сваки тинитус.Многе
студије као и повезаност са стресом говоре у прилог улози ових система у механизму
настанка тинитуса. Стрес код пацијентата са тинитусом изазива симпатичку реакцију (20).
У све је интегрисана фронтална кора ,хипокампус и друге структуре. Према томе проблем
тинитуса је много комплекснији него што се раније мислило. У овом раду хтели смо да
проучимо аудиолошки профил особа са хроничним тинитусом и његову везу са јачином и
дужином тинитуса.Хтели смо да у аудиолошком профилу нађемо неке одговоре на узрок
тинитуса. Већина радова говори у прилог стрмог аудиограма код особа са тинитусом
(23,24).Добијени резултати су у сагласности са тврђењем Моllera , Demeesetera и Коniga
( 22,23,24) да укупни губитак слуха и тинитус нису повезани али тинитус јесте повезан са
изгледом аудиограма. Разлика у прагу слуха између суседних мерених фрекфенција
прогресивно се повећава се са порастом фреквенције она је већ статистички значачајна на
левом уву иѕмеђу 500 и 1000 херца( р= 0,03) а на десном иѕмеђу 1000 и 2000 херца( р=
0.000). Иѕмеђу 2000 и 4000 херца као и између 4000 и 8000 херца она је статистички веома
висока на оба ува.То доказује твдрњу ( 23,24) да аудиограм код особа са хроничним
тинитусом има стрми нисходни ток. За разлику од наведених аутора нисмо поредили
посебно пацијенте са пулсативним и пацијенте са тонским тинитусом већ смо искључили
пацијенте са пулсативним тинитусом . Коефицијенат корелације који повезује праг слуха
са фреквенције је јако велик ( већи 0,9 на оба ува- јака веза).

У другом делу рада у нашем истраживању нисмо нашли јаку везу између јачине тинитуса
мереног визуелно-аналогном скалом и са једне стране и укупног губитка слуха ,
губитка слуха за свако уво понаособ и прагом слуха ѕа сваку мерену фрекфенцију са
друге стране. Та веза је слаба( коефицијенат корелације манји од 0,3) или средње
јачине ( коефицијенат корелације мањи од 0,5 а већи од 0,3.. ВАС је субјективна
процена јачине звука и не може да укаже потпуно на тежину тинитуса али је добра у
праћењу резултата терапијског ефекта неког лека или методе лечечења . У раду неких
аутора постоји веза између визуелно аналогне скале и Tinnitus Handicap Inventory
скале (28)
 . Данас постоји више скала које процењују јачину и тежину тинитуса као нпр. Tinnitus
severity scale/ TSS/ (25),Tinnitus handicap questionnaire/ THR/ (26),tinnitus handicap
inventory/THI и Тinnitus questionnaire /TQ/ (27).
Испитивањем нисмо могли да нађемо јаку везу између дужине тинитуса са једне и укупног
губитка слуха , губитка слуха за свако уво и прага слуха на свакој од мерених фрекфенција
са друге стране ( Пирсонов коефицијенат мањи од 0,5). Веза дужине тинитуса и поједних
фрекфенција је слаба( коеф.корелације мањи од 0,3) и средње јака( коефицијенат
корелације између 0,3 и 0,5). Она показује извесну правилност најача је на 2000 херца
( десно 0.336 а лево 0,46) .Постепено слаби идући ка оба краја аудиограма . Нисмо нашли
слично истраживање у доступној литератури.Можемо да кажемо да губитак слуха на 2000
херца највише одражава везу са дужином тинитуса.

ЗАКЉУЧАК

Тинитус и укупни губитак слуха нису повезане величине код особа са хроничним
тинитусом али јесте тинитус повезан са изгледом аудиограма. Слух код особа са
тинитусом рапидно пада са повећањем фреквенције што смо у овом раду могли да
закључимо. Јачина тинитуса коју пацијент доживљава није повезан са степеном губитка
слуха и није повезан са губитком слуха на некој од фрекфенција. Веза између дужине
тинитуса и губитка слуха није јака. Она је најача на 2000 херца а пада према оба краја
аудиограма.

ЛИТЕРАТУРА

1. Jastreboff PJ. Phantom auditory perception(Tinnitus generation and perception. Neurosci Res
1990 ;8:221-254. ): mechanisms of ?
2. Moller AR (2007) Tinnitus: presence and future. Prog Brain Res 166: 3–16
3. Hoffmann HJ, Reed G: Epidemiology of tinnitus. In: Snow JB
(ed.): Tinnitus: Theory and Management. Hamilton: BC Decker2004;6-41
4. Baguley DM (2002) Mechanisms of tinnitus. Br Med Bull 63: 195–212.
5. Eggermont JJ, Roberts LE (2004) The neuroscience of tinnitus. Trends Neurosci
27: 676–682.
6. Heller AJ (2003) Classification and epidemiology of tinnitus. OtolaryngolClin
North Am 36: 239–248.
7. Axelsson A, Ringdahl A (1989) Tinnitus–a study of its prevalence and
characteristics. Br J Audiol 23: 53–62.
8. Cronlein T, Langguth B, Geisler P, Hajak G (2007) Tinnitus and insomnia. Prog
Brain Res 166: 227–233.
9. Scott B, Lindberg P (2000) Psychological profile and somatic complaints between
help-seeking and non-help-seeking tinnitus subjects. Psychosomatics 41: 347–
Erlandsson SI, Holgers KM (2001) The impact of perceived tinnitus severity on
health-related quality of life with aspects of gender. Noise Health 3: 39–51.
10. Häuser W, Hansen E, Enck P: Nocebo phenomena in medicine: their relevance in everyday
clinical practice. DtschArzteblInt2012; 109(26): 459–65.
11. Hall DA, Lainez MJ, Newman CW, Sanchez TG, Egler M, Tennigkeit F, et al.: Treatment
options for subjective tinnitus:
selfreportsfromasampleofgeneralpractitionersandENTphysicianswithinEuropeandtheUSA.BMC
HealthServRes2011;11:302
12. Langguth B: Tinnitus: the end of therapeutic nihilism. Lancet2012; 379: 1926–8.
13.Lasisi AO, Fehintola FA, LasisiTJ.Ghana Med J. 2012 Sep;46(3):152-7.
14. Jastreboff PJ. Phantom auditory perception(tinnitus): mechanisms ofgeneration and
perception. Neurosci Res 1990;8:221-254.
15. Hazell JW, Jastreboff PJ. Tinnitus. I:Auditory mechanisms a model for tinnitus and hearing
impairment. J Otolaryngol1990;19:1-5.
16. Kemp DT. Stimulated acoustic emissions from within the human au-ditory system.J
AcoustSoc Am 1978;64:1386-1391.
17. K. Haralampiev, Klinička neurootologia, 352
18. Noreña AJ, Eggermont JJ. Changes in spontaneous neural activity immediately after an
acoustic trauma: implications for neural correlates of tinnitus.Hear Res. 2003 Sep;183(1-
2):137-
19.Farhadi M, Mahmoudian S, Saddadi F, Karimian AR, Mirzaee M, Ahmadizadeh M,
Ghasemikian K, Gholami S, Ghoreyshi E, Beyty S, Shamshiri A, Madani S, Bakaev V,
Moradkhani S, Raeisali G. Functional brain abnormalities localized in 55 chronic tinnitus
patients: fusion of SPECT coincidence imaging and MRI.J Cereb Blood Flow Metab. 2010
Apr;30(4):864-70. doi: 10.1038/jcbfm.2009.254. Epub 2010 Jan 13.
20.Sven Vanneste, Dirk de RidderBrain areas controlling heart rate variability in tinnitus and
tinnitus-related distress.PLoS One. 2013;8(3):e59728. doi: 10.1371/journal.pone.0059728.
Epub 2013 Mar 22
21. Figueiredo, RR, Azevedo, AA, Oliveira, PM. Correlation analysis
of the visual-analogue scale and the Tinnitus Handicap
Inventory in tinnitus patients. Braz J Otorhinolaryngol, 2009;
75(1):76–9
22. Mřller, A.R. (2003) Pathophysiology of tinnitus. Otolaryngol.
Clin. North Am. 36, 249–266.
23. Demeester K, A van Wieringen, JJ Hendrickx et al. (2007)
Prevalence of tinnitus and audiometric shape. B-ENT Suppl
7:37–49
24. König O1, Schaette R, Kempter R, Gross M. Course of hearing
loss and occurrence of tinnitus; Hear Res. 2006 Nov;221(1-2):59-64. Epub 2006 Sep 7.
25. Sweetow, RW, Levy, MC. Tinnitus severity scaling for diagnostic/
therapeutic use. Hear Instrum, 2009;41:20–46
26. Kuk, FK, Tyler, RS, Russell, D, Jordan, H. The psychometric
properties of a tinnitus handicap questionnaire. Ear Hear,
1990;11(6):434–45
27. Baguley, DM, Humphriss, RL, Hodgson, CA. Convergent
validity of the tinnitus handicap inventory and the tinnitus
questionnaire. J Laryngol Otol, 2000;114(11):840–3
28. Figueiredo, RR, Azevedo, AA, Oliveira, PM. Correlation analysis
of the visual-analogue scale and the Tinnitus Handicap
Inventory in tinnitus patients. Braz J Otorhinolaryngol, 2009;
75(1):76–9