I Uvod u Međunarodne poslovne finansije

Globalizacija
Šta je ekonomska globalizacija? Fenomen gde je svaki privredni subjekt pod intenzivnim
uticajem globalnih ekonomskih desavanja.

1. Sa čime se sve danas izjednačava pojam globalizacije?

izjednačava se sa slobodnim kretanjem robe, usluga, ljudi i kapitala, kao i sa pojmom
neoliberalne globalizacije

2. Koji su pokretači savremenog procesa globalizacije? spoljna trgovina zatim transfer

tehnologije, strane direktne investicije (SDI), međunarodno kretanje kapitala i razvoj
telekomunikacija.

3. Koja su dostignuća savremenog tehnološkog razvoja? Ova mogućnost je dovela i do

smanjivanja broja ograničenja u prekograničnoj trgovini, kao i do stvaranja posebne i
specifične institucionalizacije ekonomskih odnosa na međunarodnom planu.

4. Koji su segment pokrivale međunarodne finansijske organizacije koje su nastale nakon

Drugog svetskog rata (MMF i Svetska banka)? pokrivale su jedan segment svetske
privrede koji se odnosio na multilateralni sistem plaćanja i na devizne kurseve, kao i na
finansijsku podršku zemljama koje se nalaze u finansijskoj neravnoteži.

5. Koja je nadležnost Banke za međunarodne obračune iz Bazela (BIS)?

Bavljenje međunarodnim plaćanjima, kao I donošenje pravila za bankarske institucije
koje se bave prekograničnim finansijskim transakcijama.

6. Šta je karakteristično za Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT)? Krajem 80-ih je

prepastao u STO, kao I to da na strukturu ekonomskih Sistema utiču odluke koje donose
u okviru G7.

7. Koji sve relevantni subjekti utiču na arhitekturu i strukturu svetskog ekonomskog

sistema? utiču i odluke koje se donose u okviru grupe G-7 a povremeno i G-8 na nivou
 ministara finansija ili šefova vlada, u okviru kojih dolazi do koordinacije
makroekonomskih politika razvijenih zemalja. Danas posebnu ulogu imaju i zemlje
BRICs-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) koje su se nametnule u vidu sve
značajnijih subjekata na svetskoj sceni, tako da su se, po izbijanju poslednje svetske
finansijske krize iz 2008. godine, one našle u grupi G-20 koja je preuzela vodeću .

8. Koje sve funkcije danas obuhvataju i vrše međunarodne finansijske institucije (MMF i
Svetska banka) funkcije rešavanja pitanja multilateralizma u međunarodnim
plaćanjima, stabilnosti deviznih kurseva, uspostavljanja ravnoteže u bilansima plaćanja,
kao i finansiranja infrastrukturnih objekata, ali i drugih projekata relevantnih za
strukturne promene i privredni razvoj zemalja članica.

9. Koja je savremena uloga Svetske trgovinske organizacija (STO)? Preuzela je ulogu

institucije u kojoj se stalno pregovara o pitanjima svetske trgovine i donošenju pravila o
trgovinskoj liberalizaciji u svim relevantnim segmentima svetske privrede kao što su
industrija, poljoprivreda, tekstil, prava intelektualne svojine, strane direktne investicije,
zaštita životne sredine...

Glavni trendovi
1. Koji su to glavni trendovi obeležili tržišta kapitala i finansijska tržišta? brze integracije
tržišta kapitala i finansijskih tržišta,pri tome su odluke država o ukidanju deviznih
ograničenja, kao i o liberalizaciji deviznog tržišta i tržišta kapitala dovele do dinamičnog
razvoja finansijskih i tržišta kapitala.

2. Do čega su dovele deregulacija finansijskih tržišta i internacionalizacija i globalizacija

tržišta? Deregulisana finansijska tržišta, kao i internacionalizacija i globalizacija tržišta
povećale su rizik poslovanja, ali su i dovele i do razvoja i pojave novih finansijskih
instrumenata gde je cilj minimiziranje i otklanjanje rizika poslovanja, tu se ubrajaju
opcije, fjučersi, fjučersi deviznih indeksa, country fondovi, razni svopovi.

3. Šta je karakteristično za savremene finansijske tokove? tokovi predstavljaju

potencijalnu opasnost za celokupnu svetsku privredu u smislu stvaranja ozbiljnih tržišnih
 kriza. Razlozi leže u narastanju sve sofisticiranijih finansijskih instrumenata kojima se
trguje na savremenim finansijskim tržištima, zatim u činjenici da diversifikacija portfolija
ne obezbeđuje potpuno otklanjanje rizika ulaganja kao i u vanbilansnom vođenju nekih
transakcija u međunarodnim bankama.

4. Trgovinska liberalizacija
1. Koje su karakteristike savremene trgovine? predstavlja tradicionalnu sponu između
savremenih privreda, obim trgovine se na globalnom planu svake godine povećava, dok
raste i njen udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu.

2. Koje su to savremene strukturne promene u svetskoj trgovini uslugama i robom? i

strukturne promene u svetskoj trgovini u smislu pomeranja robnog sektora ka sektoru
usluga, koji je postao jedan od najdinamičnijih segmenata svetskog autputa i koji
postaje sve značajniji segment svetske razmene. Strukturne promene se dešavaju i u
robnom sektoru u čijoj trgovini počinju da dominiraju visokosofisticirani industrijski
proizvodi.

3. Opišite teoriju komparativnih prednosti. Dejvid Rikardo i njegova teorija kaže da ako
svaka zemlja proizvodi one proizvode u kojima je najefikasnija i najbolja i ako ih svaka
zemlja sa drugom razmenjuje, ostvariće bogatstvo, zahvaljujući čemu će te zemlje moći
da troše više. Dakle,teorija direktno ukazuje na to da bi liberalizacija trgovine mogla da
doprinese porastu bogatstva stanovništva.

4. Na koji se način danas meri konkurentna prednost savremenih zemalja? ne meri se

samo efikasnošću proizvodnje, produktivnošću i stabilnošću institucija, već se meri i
kvalitetom infrastrutkure, zdravstvenom politikom i politikom obrazovanja, izdvajanjem
za istraživanja i razvoj, kvalitetom raspoloživih tehnologija. Globalnu konkurentnost čini
dvanaest stubova konkurentnosti: institucije, infrastruktura, zdravlje i primarno
obrazovanje, makroekonomsko okruženje, kvalitet visokog obrazovanja i obuke,
efikasnost tržišta robe, efikasnost tržišta rada, funkcionisanje finansijskog tržišta,
raspoložive tehnologije, veličina tržišta, poslovna sofisticiranost i inovacije.

5. Šta je bilo karakteristično za svetski trgovinski sistem od osnivanja GATT-a? Od

stvaranja GATT-a 1947. godine, svetski trgovinski sistem se kretao u pravcu sve dublje
 trgovinske liberalizacije, kao rezultat multilateralnih rundi pregovora o međunarodnom
trgovinskom sistemu, ostvareni su značajni rezultati poput povećanja udela trgovine
proizvodima bez carina (sa 20% na 40%), smanjenja uvoznih carina u proseku za 30% i
proširenja pregovora i na oblast zaštite intelektualne svojine.

6. U čemu se ogleda značaj regionalizma i Evropske unije u tom procesu? regionalizam

ima za cilj produbljivanja ekonomskih odnosa između zemalja koje su geografski ili na
druge načine međusobno povezane, u tom smislu dolazi do izražaja i značaj Evropske
unije kao najveće regionalne integracije i najvećeg jedinstvenog tržišta na svetu. EU je
nastala 1957. godine potpisivanjem Rimskog sporauzma, sa početnih 6 zemalja, da bi
danas brojala 28 zemalja članica,

Koje su karakteristike savremene Evropske unije? Stvaranjem EU došlo je do uklanjanja

prepreka u kretanju robe, usluga, ljudi i kapitala (četiri prava iz Sporazuma iz Mastrihta), kao i
do stvaranja Evropske monetarne unije (EMU) i uvođenja zajedničke valute evro

7. Koje su karakteristike savremenih oblika regionalne integracije? . Razvoj regionalizma

je dobio na dinamici krajem 90-tih godina, savremene integracije postaju sve više
vertikalne, što znači da u integracione procese ulaze zemlje sa različitim nivoima
razvijenosti privreda, druga osobenost savremenih regionalnih organizacija i trgovinskih
aranžmana se odnosi na činjenicu da, pored robne trgovine, one u sve većoj meri
obuhvataju i investicije, usluge i kretanje radne snage, a ponekada i zaštitu životne
sredine.

Multinacionalne korporacije
1. Opišite značaj savremenih multinacionalnih korporacija . MNK se javljaju kao veoma
značajni subjekti na globalnoj sceni, kako u funkciji porasta stranih direktnih investicija,
tako i u funkciji obavljanja transakcija na međunarodnom tržištu kapitala, one su glavni
nosilac novog i rastućeg procesa proizvodnje unutar lanaca globalne vrednosti.

2. Šta su MNK? Multinacionalne kompanije su kompanije koje imaju sedište u jednoj

zemlji, a organizuju svoju proizvodnju i prodaju u više drugih zemalja. Mnoge
 multinacionalne kompanije posluju na većem broju tržišta, ali i povlače finansijska
sredstva sa globalizovanog finansijskog tržišta.

3. Na koji način savremene MNK koriste svoju ogromnu tržišnu moć? . Koristeći svoju
enormnu tržišnu moć, MNK prenose svoje poslovanje u zemlje sa jeftinom radnom
snagom i resursima, u kojima, zahvaljujući svom prisustvu na određenim tržištima,
ostvaruju cilj povećanja profita, odnosno bogatstva akcionara, najveći broj MNK potiče iz
Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i Japana.

Autsourcing
1. Šta je autsorsing? Zadržavanje ključnih aktivnosti u jednoj zemlji u kojoj određena
kompanija ima sedište, uz prenošenje pratećih aktivnosti u zemlje koje obezbeđuju niže
troškove poslovanja (radne snage i drugih faktora proizvodnje)

2. U kojim je sve oblastima danas prisutan autsorsing? Danas je najprisutnija u oblastima

poslovnih procesa, informacionih tehnologija, ali i u proizvodnji, finansijama, bankarstvu
i računovodstvu, savremenim tehnologijama, u upravljanju ljudskim resusima,
marketingu, prodaji, medijima, dizajnu..

Finansijalizacija
1. Šta je finansijalizacija? pojam koji se vezuje za savremeni kapitalizam i predstavlja
model akumulacije kapitala koji se sprovodi preko finansijskih kanala, finansijalizacija se
može definisati i kao dominacija akcionarske prednosti kao načina korporativnog
upravljanja, odnosno kao dominacija finansijskog sistema zasnovanog na tržištu kapitala
nad finansijskim sistemom zasnovanom na bankama.

Koje su posledice finansijalizacije? finansijalizacije objašnjava činjenicu da su finansijski tokovi

nekoliko puta veći od realnih tokova u savremenoj svetskoj privredi, na taj način je dovela i do
apsolutne dominacije finansijskog tržišta u odnosu na bankarsko tržište. Sinonim za
finansijalizaciju je i finansijski kapitalizam koji se smatra glavnim krivcem za nastanak najnovije
globalne finansijske i ekonomske krize iz 2008.
Specifičnost međunarodnih poslovnih finansija
1. Koje sve rizike poznajete u oblasti savremenih međunarodnih poslovnih finansija?

//////////////////////////////////////////////

Šta je devizni rizik i koje su njegove posledice? Devizni rizik uvek postoji kada se zaključuju
međunarodne transakcije jer se one izvršavaju između dve valute čije vrednosti mogu u manjoj
ili većoj meri da variraju, posebno u uslovima volatilnosti u kretanjima deviznih kurseva,
posledice po proizvodnju, potrošnju i investicije mogu biti izuzetno negativne.

2. Šta je politički rizik? obuhvata čitav niz rizika, od promene poreskog sistema, pa sve do
opasnosti od oduzimanja i nacionalizacije imovine, zbog toga svaki finansijski menadžer
mora da bude svestan njegovog mogućeg postojanja.

3. U čemi se ogleda rizik suverenog duga? On se u finansijama uvek smatrao najstabilnijim

i najsigurnijim finansijskim plasmanom, rizik postoji i u potencijalnoj opasnosti od pada
privrednih aktivnosti, kao i u riziku obezbeđenja sredstava, riziku koji se odnosi na
regulativu i poreze i u riziku od propasti ili ulaska u finansijsku docnju finansijskih
institucija..

1. U čemu se ispoljava rizik makroekonomske neravnoteže? nelegalne trgovine, kao i

drugih pojava stvaraju opasnosti od brojnih nestašica u budućnosti, makroekonomska
neravnoteža se ispoljava u neravnoteži javnih finansija, volatilnosti, odnosno
nepredvidivosti kretanja deviznih kurseva, padu cena akcija...