ZADACI IZ ENERGETSKIH TRANSFORMATORA

ZADATAK 1: Za trofazni trostubni dvonamotni energetski transformator poznati su

sledeći podaci: Sn=31,5 MVA; mt  =121/10 kV/kV; Pcu=200 kW (snaga trofaznih
gubitaka u bakru transformatora pri nominalnom opterećenju); Pfe = 86 kW (snaga
trofaznih gubitaka u gvožđu transformatora pri nominalnom naponu); uk=10,5%;
io=2,7%.
Nacrtati ekvivalentnu zamensku “ G ”, obrnutu “ G ” i “ T ” šemu ovog transformatora i
izračunati sve parametre koji figurišu u ovim šemama. Parametre izračunati u apsolutnim
jedinicama i svesti ih na: a) naponski nivo primara; b) naponski nivo sekundara.

Rešenje:

Ekvivalentne zamenske šeme transformatora za simetričan trofazan sistem

napajanja:
*) ekvivalentna “obrnuta G ” zamenska šema,
**) ekvivalentna “ G ” zamenska šema,
***) ekvivalentna “ T ” zamenska šema.

Ip Ztp Isp Ip Ztp Isp

Iop Iop
Up Usp Ytp Usp
Ytp Up

*) **)
Ip Zp Zsp Isp Ztp-Redna impedansa transformatora svedena na
primarnu stranu,
Iop
Ytp-Otočna admitansa transformatora svedena na
Up Usp primarnu stranu,
Ytp
Zp-Impedansa primara transformatora,

Zsp-Impedansa sekundara transformatora

***) svedena na primarnu stranu.

U zamenskim šemama sve veličine i parametri su formalno (u oznakama) svedeni na

primarnu stranu.

Proračun parametara zamenskih šema transformatora:

1
Otočna admitansa transformatora se određuje na osnovu podataka iz ogleda praznog
hoda, odnosno gubitaka u gvožđu i struje praznog hoda pri nominalnom naponu
napajanja:

1 1
Y t  G Fe  jB    j ;
RFe X
 jX RFe U n2 100 U n2
Yt R Fe  , X  .
PFe I o (%) S n

Redna impedansa transformatora Zt se određuje iz ogleda kratkog spoja, odnosno na

osnovu gubitaka u bakru (pri nominalnoj struji) i odgovarajućeg napona kratkog spoja.

Zt Rt jXt

2
u k (%) U n2 U 
Z t  Rt  jX t ; Zt  ; Rt  Pcu  n  ,
 X t  Z t2  Rt2 .
100 S n  Sn 

Ukoliko se u prethodnim izrazima za proračun otočnih i rednih parametra transformatora

uvrsti nominalni napon primara (Un=Unp) parametri se svode na naponski nivo primara.
Ukoliko se u izrazima uvrsti nominalni napon sekundara (Un=Uns) parametri se svode na
naponski nivo sekundara.
Kod ekvivalentne “ T ” zamenske šeme transformatora redna impedansa je razdvojena
na primarnu i sekundarnu svedenu na primanu stranu (ili primarnu svedenu na
sekundarnu stranu i sekundarnu). Dvonamotni energetski transformatori se obično
projektuju tako da su ove dve impedanse međusobno jednake, a zbirno čine impedansu
transformatora, odnosno:
Z tp Z ts
Z p  Z sp  , ili Z s  Z ps  .
2 2

Na osnovu prethodnih relacija mogu se izračunati parametri ekvivalentnih zamenskih

šema. Rezultati su sređeni tabelarno.

Un  (kV) RFe () GFe  (S) X  () B  (S) Rt  () Xt  ()
a) 121 170244 5,87410-6 17214,6 5,8110-5 2,95 48,8
b) 10 1162,8 8,610-4 117,58 8,510-3 0,0201 0,333

2
 ZADATAK 2: Za distributivni transformator čiji su parametri Sn  =1 MVA;
mt  =10/0,4 (kV/kV); i0  =1,4 %; uk  =5,5 % odrediti reaktivnu snagu koju on uzima iz EES–
a u sledećim režimima: a) prazan hod; b) nominalno opterećenje; c)  50% od nominalnog
opterećenja.

Rešenje:

Energetski transformator troši reaktivnu snagu na magnećenje jezgra i na održavanje

magnetskog polja rasipanja primarnog i sekundarnog namotaja. Nivo fluksa u
magnetskom kolu transformatora zavisi od veličine napona na koji je priključen
transformator. Pošto su varijacije napona oko nominalne vrednosti u normalnim radnim
uslovima relativno male, onda je i reaktivna energija magnećenja transformatora
približno konstantna i praktično nezavisna od opterećenja (strogo gledano ona je manja
pri većim opterećenjima zbog pada napona u transformatoru i napojnoj mreži). Reaktivna
energija koncentrisana u magnetskom polju rasipanja direktno je srazmerna kvadratu
struje opterećenja. Ukupna reaktivna energija koju troši transformator je jednaka zbiru
reaktivne energije magnećenja jezgra i reaktivne energije rasipanja fluksa.
Za inženjerski pristup za proračun gubitaka reaktivne snage u transformatoru
najpogodnije je posmatrati ekvivalentnu G ili obrnutu G šemu transformatora.
Proračun se može sprovesti na primarnom ili sekundarnom naponskom nivou. Pošto se u
ovom primeru radi o distributivnom transformatoru prirodnije je posmatrati magnećenje
sa primarne strane (napajanje se vrši sa primarne strane), pa je pogodnije koristiti
obrnutu G zamensku šemu transformatora.
Ip jXt Isp

jX Rfe
Up Usp
Iop

Slika 2.1 Obrnutu G šemu transformatora

Parametri prikazani na šemi imaju sledeće značenje:

Xt – Ukupna (zbirna) reaktansa rasipanja transformatora (reaktansa rasipanja primara i
reaktansa rasipanja sekundara svedena na primarnu stranu),
Rt - Ukupna (zbirna) aktivna otpornost primarnog i sekundarnog namota svedena na
primarnu stranu,
X - Reaktansa magnećenja transformatora posmatrana sa primarne strane,
Rfe - Otpornost kojom se ekvivalentiraju gubici u gvožđu transformatora (usled
histerezisa i vihornih struja).
3
U proračunu gubitaka reaktivne snage omske otpornosti koje egzistiraju u zamenskoj šemi
praktično ne utiču na proračun.

a)    U režimu praznog hoda (Isp=0) reaktivna snaga koju uzima transformator (Q0) se
praktično troši samo na magnećenje jezgra (snaga koja se troši na rasipanje fluksa u primaru
je zanemarljiva jer je struja mala).

U n2 I I (%) 1,4
Q0   3U n I 0  3U n I n 0  S n I o (r. j )  S n 0  1  0,014 Mvar.
X In 100 100

b)   Pri opterećenju transformatora, pored reaktivne snage magnećenja jezgra (Q0),
transformator troši i reaktivnu snagu (Qr) na rasipanje fluksa u primarnom i sekundarnom
namotu, odnosno na rednoj reaktansi Xt .
Pri nominalnom opterećenju reaktivna snaga koja se troši na rasipanje (Qpn) je:

I n2U n2 S n2 Sn Xt x (%)
Q pn  3 X t I  3 X t
2
n 2
 Xt 2
 Xt 2
Sn  S n  X t (r. j.)S n  t Sn
U nU U n n Z baz 100
Procentualna redna reaktansa transformatora (xt(%)) je praktično brojno jednaka
procentualnom naponu kratkog spoja (uk(%)) jer je:

Uk 3Z k I n Z S Z
u k (%)  100  100  k 2 n 100  k 100  z k (%)  Rt (%) 2  X t (%) 2  X t (%)
Un Un Un Z baz

Sada se može proračunati reaktivna snaga (Qpn) na osnovu datih podataka i prethodnih
relacija.
u k (%) 5,5
Q pn  Sn  1  0,055  Mvar .
100 100

Ukupna reaktivna snaga koju transformator uzima pri nominalnom opterećenju (Qn) je
jednaka zbiru snage magnećenja i snage koja se gubi na rasipanje:

Qn  Q0  Q pn  0,014  0,055  0,069  Mvar .

c)    Pri proizvoljnom opterećenju transformatora reaktivna snaga koja se troši na rasipanje

fluksa (Qp) je:

I u (%)
Qp  3X t I 2  3X t ( I n ) 2  3 X t  2 I n2   2 Q pn   2 k Sn ,
In 100

4
 I
gde je  odnos struje opterećenja I prema nominalnoj struji (   ).
In
Pri opterećenju transformatora S =0,5 Sn reaktivna snaga koja se troši u transformatoru
(Q50%) je:
i (%) u (%)  1,4 5,5 
Q 50%  Qo  Q p 50%  S n 0   2 Sn k  1   0,5 2    0,02775 Mvar
100 100  100 100 
.

Dakle pri opterećenju transformatora od 50% reaktivna snaga koju on uzima od EES-
a je  40,22% od reaktivne snage koju uzima pri nominalnom opterećenju.

400
ZADATAK 3: Interkonektivni transformator čiji su podaci: mt  (kV/kV) ,
220
xt  10% , S n  400 MVA , x    , povezuje dva elektroenergetska sistema. Kroz
transformator se prenosi aktivna snaga R=320 MW iz EES-a I u EES II . Napon na
sabirnicama I je U1  = 400 kV. Odrediti efektivnu vrednost napona na sabirnicama U2
tako da EES II ne odaje niti prima reaktivnu energiju iz EES-a I, odnosno da je Q2=0.
Gubitke aktivne snage u transformatoru zanemariti.

Rešenje:

P=320 MW
U1= 400 kV U2=?
ЕЕС I ЕЕС II

Q2=?

S obzirom da su u ovom primeru gubici aktivne snage zanemareni i da je x    ,

transformator se modeluje samo rednom reaktansom. Proračun će biti sproveden na
naponskom nivou primara. Odgovarajuća zamenska šema je data na slici.

P1=P jXt P2=P

U2p – Napon na
sabirnicama II sveden na
Q1=Q Q2=0
U1 Q naponski nivo primara.
U2p=U2p

5
Tokovi reaktivnih snaga kroz neku reaktansu (transformator, vod i slično) su vezani za
moduo napona na krajevima elementa, a tokovi aktivnih snaga za fazne stavove tih
napona. Reaktivna snaga teče od višeg ka nižem naponu, a aktivna snaga od napona čiji
fazni stav prednjači.
U konkretnom primeru napon U1 mora biti veći od napona U2p jer, prema uslovu zadatka,
EES I mora obezbediti celokupnu reaktivnu energiju koja se troši na reaktanski
rasipanja transformatora Xt (zahteva se da EES II ne odaje reaktivnu energiju). Takođe,
fazor napona U1 prednjači fazoru napona U2p jer se aktivna energija prenosi od EES I u
EES II.
Na osnovu zamenske šeme može se sprovesti sledeći račun:

3U 1 I ; P1  P, Q1  Q  3 X t I 2 .
*
S 1  P1  jQ1 
P
S 2  P2  P  3 U 2 p I  II .
3 U2p
2
P2  2 
S1  S 1  P  Q  3 U 1 I
2 2
U 2
 P 2
  Xt P 
 1
U 22p  U2 
 2p 

Sređivanjem prethodne jednačine dobija se:

U 24p  U 12U 22p  X t2 P 2  0.

Rešavanje dobijene bikvadratne jednačine biće sprovedeno u relativnim jedinicama. Za

bazne vrednosti biće usvojene: Ubaz=U1=400 kV i Sbaz=Snt=400 MVA. U usvojenom
sistemu baznih veličina jednačina ima oblik :

u 24 p  1  u 22 p  0,12  0,8 2  0  u 24 p  u 22 p  0,0064  0.

Prethodna jednačina ima jedno fizički moguće rešenje: u 2 p  0,99356 r. j. ili u

apsolutnim jedinicama:

U 2 p  u 2 p  U baz  0,99356  400  397,42 kV .

Napon na sabirnicama II za dati režim je:

U2p 397,42  220

U2    218,58 kV .
mt 400

6
Ukoliko bi napon U2 bio 220 kV U2 218,58 kV, onda bi jedan (manji) deo reaktivne
energije koju troši transformator davao EES II, a veći deo EES I. Ako bi napon U2 bio
U2=220 kV onda bi reaktivnu energiju koju troši transformator podjednako obezbeđivali
EES I i EES II.

ZADATAK 4: Pri isključenju trofaznog trostubnog energetskog transformatora, koji se

nalazi u praznom hodu a napajan je trofaznim simetričnim sistemom napona nominalne
vrednosti, došlo je do zaglavljenja pola prekidača u fazi B, tako da je je transformator
ostao monofazno napajan (kao na slici).
a) Označiti sekundarne priključke transformatora tako da on bude sprege Yd5,
b) Izračunati napone između sekundarnih priključaka transformatora (Uab, Ubc, Uca) u
stacionarnom režimu opisanog monofaznog rada transformatora.
Parametri transformatora su: Yd5; S n = 4 MVA; mt = 35/10,5 (kV/kV); Io(%) = 1%;
Xt(%) = 8%. Napojna mreža i zvezdište transformatora su direktno uzemljeni.

A c
UA
UB B a
UC C b

Rešenje:

a) Sprežni broj transformatora nam pokazuje koliko puta po 30 0 kasni fazor sekundarnog
napona u odnosu na odgovarajući fazor primarnog napona. U ovom zadatku sprežni broj
transformatora je 5, to znači da fazor sekundarnog napona kasni u odnosu za
odgovarajućim fazorom primarnog napona za ugao 5300=1500. Fazorski dijagram napona
za spregu Yd5 je prikazan na slici. Prvo se nacrtaju fazni naponi primara (ukoliko je
primarni namot vezan u trougao ti naponi su fiktivni i treba ih nacrtati isprekidanom
linijom). Referentni fazor može biti fazor napona faze A u odnosu na koji treba nacrtati
fazor faznog napona faze a sekundara koji kasni za k300. Sada se može nacrtati zvezda
faznih napona sekundara. Ako je neki od namota (primara ili sekundara) vezan u trougao
potrebno je nacrtati trougao međufaznih napona za taj namot jer oni fizički postoje. U
ovom slučaju fazni naponi na sekundaru su fiktivni jer je taj namot vezan u trougao.
Sličan fazorski dijagram se može nacrtati i za struje kroz namotaje transformatora.

7
 UA
mt
UA = Uca
3
mt
UB = Uab
Ubc 3
Uc
mt
UC = Ubc
150o 3
Ub Uca
Ua
Uab
UB
UC

Pri određivanju rasporeda priključaka na jednom kraju transformatora, za određenu

spregu, treba posmatrati vektorske dijagrame fazora napona koji realno postoje (kod
sprege D to su međufazni naponi, a kod sprege Y posmatraju se fazni naponi). Na
dijagramu napona uoče se fazori koji su paralelni. Paralelni fazori (vektori koji su u
fazi ili protivfazi) se nalaze na istom stubu transformatora jer njihovi namotaji
obuhvataju isti fluks, tako da naponi u na krajevima tih namota mogu biti u fazi ili
protivfazi u zavisnosti. Na osnovu ovog kriterijuma mogu se odrediti oznake priključaka
sekundara tako da analizirani transformator bude sprege Yd5. Na narednoj slici je
šematski prikazan transformator sprege Yd5.
A c
UA
UB B a
UC C b

b) Pri monofaznom napajanju trofaznog trostubnog transformatora (kao na slici) fluks u

magnetnom kolu stvara samo primarni namotaj faze B. Pošto je magnetno kolo
simetrično, fluks (f) se deli na stubove na kojima su namotani fazni namotaji A i S (kao
na slici) .

8
 UB =

A B C

 /2   /2

c a b

Prema naznačenim referentnim smerovima fluksa kroz pojedine namotaje mogu se

sračunati traženi naponi:

d d ( / 2)
uB  N p ; u A  uC   N P .
dt dt
d d ( / 2)
uab  N s ; uca  ubc   N s .
dt dt
uB N p mt u
  ; ubc  u ca   ab .
u ab N s 3 2
3 3  10,5 35
U ab  UB    10,5 kV
mt 35 3
U ab 10,5
U ca  U bc     5,25 kV.
2 2

U sekundarnom namotu transformatora postoji ravnoteža indukovanih elektromotornih

sila, pa u trouglu sekundara ne teče struja.

9
ZADATAK 5: Trofazni trostubni transformator sprege Dy, nominalne snage
Sn=100 MVA, prenosnog odnosa mt=110/10 (kV/kV) ima procentualnu struju praznog
hoda io= 0,5%.
a) Označiti sekundarne priključke transformatora tako da on bude sprege Dy11.
b) Izračunati struju praznog hoda pri dvofaznom napajanju transformatora nominalnim
naponom, kao što je prikazano na slici.
A

UA UB B

UC C

Rešenje:

Na slici 5.1 prikazan je fazorski dijagram napona na priključcima transformatora koji

odgovaraju sprezi Dy11. Isprekidanom linijom su nacrtani fiktivni fazni naponi na
A

a UA
UAB
UCA Ua

330o Ub
b
UC
UB
c Uc
C
UBC B

primaru.
Slika 5.1 Fazorski dijagram napona na priključcima transformatora sprege Dy11

10
 Sa fazorskog dijagrama mogu se uočiti fazori koji su paralelni, što znači da se oni nalaze
na istom stubu transformatora, što je i kriterijum za označavanje priključaka
transformatora (u ovom slučaju na sekundaru). Oznake koje slede iz dijagrama prikazane
su na slici 5.2.

A а

B b

C c

Slika 5.2 Unutrašnje veze faznih namotaja i oznake faznih priključaka transformatora
sprege Dy11

U režimu simetričnog praznog hoda efektivne vrednosti struja u napojnim fazama su

jednake. Dvofazno napajanje je ilustrovano na slici 5.3. Namotaji kroz koje se uspostavlja
struja su nacrtani punom linijom, a namotaji kroz koje se ne uspostavlja struja su nacrtani
isprekidanom linijom.

A B 110kV C

I0BC

A IB
IA

I0AB IC=IA IA B IA=IC

B IB

UBC
C

a b c n

Slika 4
Slika 5.3. Struje u namotajima transformatora pri analiziranom dvofaznom napajanju

11
Na osnovu slike 5.3 može se metodom superpozicije odrediti fluks kroz površinu
srednjeg stuba V (fluks po navojku faznog namotaja B):

 B   BB   BA   BC ,

VV - je fluks u srednjem stubu koji potiče samo od struje IB , on se može sračunati prema
sledećoj relaciji:

N pIB
 BB  ,
3
2

gde su:
N p - broj navojaka faznog namotaja primara,
 - magnetska otpornost jednog stuba magnetskog kola (zanemarene su magnetske
asimetrije magnetskog kola).

Pošto su struje u faznim namotajima A i C jednake, onda su i fluksevi koje one stvaraju
jednaki. Deo fluksa od tih struja koji se zatvara kroz srednji stub (B) je jednak polovini
ukupnog fluksa koji stvaraju te struje, odnosno:

1 NpIA
 BA   BC  .
2 32 

Ukupan fluks primarnog faznog namotaja na stubu V je:

N p2 I B 2
1 N pIA N p2 N p2
B  N p B  2  ( I A  I )
B 3  I 0 BC 3 .
3
2
 2 32  2
 2


Primarni fazni namotaj na stubu V priključen je nominalni međufazni napon Un, pa je:

N p2 Un
U n   B   I 0 BC  I 0 BC 
3
2
 N p2
 3
2


Struja trofaznog simetričnog prezanog hoda je:

I (%) I (%) S n 0,5 100  10 3
I0  o In  o   2,624 A ,
100 100 3U n 100 3110

odgovarajuća stuja kroz namotaje primara (u slučaju trofaznog simetričnog napajanja) je:
12
 I0 Un Un N p2 3U n
   L   .
3 L   I 0
2
Np



Sada se može uspostaviti veza između struja praznog hoda za trofazan simetričan režim i
režim dvofaznog praznog hoda:

Un Un 3
I 0 BC    I 0  0,866I 0  0,866  2,624  2,27 A
N p2 2 3U n 2 3 .
 
3
2
 3 I 0

ZADATAK 6: Trofazni distributivni transformator čiji su podaci: Dy, 630 kVA,

mt=10/0,4 (kV/kV) priključen je na simetričan sistem napona nominalne vrednosti. Na
sekundarnoj strani priključena je simetrična peć čiji su podaci: sprega ; Un=0,4 kV;
Pn=160 kW.
Ako dođe do prekida faze a u distributivnom vodu 0,4 kV, izračunati, uz zanemarenje reaktansi
rasipanja transformatora prema otpornosti peći, efektivne vrednosti struja u svim faznim provodnicima
sekundarnog i primarnog voda pre i nakon kvara. Transformator smatrati idealnim.

A а R
UA
UB B b R

UC C c R

Rešenje:

Na osnovu nominalnih podataka za peć mogu se izračunati otpornosti grejača peći koje su
priključene na linijske napone (sprega ):

U n2 3U 2 3  0,42
Pn  3 R n   3 .
R Pn 0,16

13
Pre nastanka kvara efektivne vrednosti struja u faznim provodnicima 10 kV i 0,4 kV
napojnog vodu su:

Pn 160 103
I a  Ib  Ic    230,94 A;
3U n 3  400
I c 0,4
I A  I B  IC    230,94  9,238 A .
mt 10

Nakon prekida faznog provodnika a u niženaponskom vodu, struje u faznim

provodnicima b i c će biti iste po modulu (suprotnih smerova), jer je peć vezana u trougao
pa se nakon prekida faze a peć napaja praktično monofazno sa naponom Ubc, kao što je
prikazano na slici:
N’ N”
IA=I A а Ia=0 R
UA 0
UB IB=I B b Ib=I R
I
UC IC=2I C I c Ic=I Ubc R
I
I

Struju I ograničava paralelna veza otpornosti 2R i R, odnosno:

2R  R 63
Re   2.
2R  R 6  3

Pošto je transformator idealizovan na njemu nema pada napona pa je napon na

priključcima b i c ostao nepromenjen i nakon prekida faznog provodnika a. Struja u
faznim provodnicima b i c:
U bc 40 0
I "    200 A
Re 2

odnosno I b  I c  I "  200 A, I a  0 A.

Za namotaje koji se nalaze na istom stubu (jezgru) transformatora važi jednakost

magnetopobudnih sila koje stvaraju struje koje protiču kroz njih (ako se zanemari
magnećenje): N ' I '  N " I " . Dakle, struje kroz sekundarne namotaje preslikavaju se na
odgovarajuće primarne namotaje tako da je:

14
 N" 1 1 0, 4
I' I" I" 200  4,61
N' 3  mt 3 10
.
Smer struja u primarnom i odgovarajućem sekundarnom namotaju je takav da njihova
magnetska dejstva teže da se ponište.
Analizirajući struje koje se stiču u čvorove A, B i C, mogu se odrediti struje u faznim
provodnicima 10 kV napojnog voda u slučaju prekida faznog provodnika u 0,4 kV vodu:

I A  I '  4,619 A, I B  I '  4,619 A i I C  2 I '  2  4,619  9,238 A .

Dakle, struja u faznom provodniku C se nije promenila nakon kvara, dok su se struje u
faznim provodnicima A i B upola smanjile.

ZADATAK 7: Monofazni transformator sprege 1 vezan je kao na slici. Parametri

transformatora su: Sn=200 kVA; mt=10/1 (kV/kV); xt=10%. Izračunati struju Ip. Smatrati
da je reaktansa magnećenja beskonačna.
Ip=? А a

10kV 1kV
Up=100V
f=50Hz
B b

Xpr=1

Rešenje:

Zadatak se može rešiti koristeći zamensku šemu sa idealnim transformatorom.

Ip Xp Xs Is= mtIp Ip - Struja kroz primarni namotaj,
Is - Struja kroz sekundarni namotaj,
E - Indukovana elektromotorna sila u
primarnom namotaju koja potiče od
E/mt zajedničkog fluksa,
E E/mt - Indukovana elektromotorna sila u
sekundarnom namotaju koja potiče od
Up I zajedničkog fluksa,
II

Xpr Ip+Is 15
Xp - Reaktansa rasipanja primarnog namotaja ,
Xs - Reaktansa rasipanja sekundarnog namotaja.
Treba obratiti pažnju na sprežni broj transformatora. Kod monofaznih transformatora
primarni i sekundarni namotaj obuhvataju isti fluks pa fazori napona primara i sekundara
mogu biti u fazi ili protivfazi. Dakle, moguće su samo dve kombinacije, pa kompleksni
0
prenosni odnos monofaznih transformatora ima formu: m t  mt e jk 180 . S obzirom na
formu kompleksnog prenosnog odnosa, kod monofaznih transformatora moguća su dve
vrednosti sprežnog broja, k = 0 i k =1. Odgovarajući fazorski dijagrami su prikazani na
slici.

k=0 k=1

Us
Up Us
Up

Na osnovu zamenske šeme mogu se napisati sledeće relacije (za konture I i II):

U p  X p I p  E  X pr (1  mt ) I p
 U p  ( X p  mt X s  (1  mt ) X pr ) I p .
2 2
0  X s mt I s  E / mt  X pr (1  mt ) I p

Prethodne jednačine pisane su kao skalarne, jer u zamenskoj šemi figurišu samo
reaktanse.
Uvažavajući da je reaktansa transformatora svedena na primarnu stranu X t  X p  mt X s
2

, iz prethodne relacije se može sračunati struja Ip:

Up
Ip  .
X t  (1  mt ) 2 X pr

Reaktansa transformatora svedena na primarnu stranu je:

2
xt (%) U np 10 10 2
Xt    50  , pa je
100 S n 100 0,2
Up 100
Ip    0,585 A.
X t  (1  mt ) X pr 50  1  (1  10) 2
2

16
ZADATAK 8: Trofazni energetski transformator ima sledeće parametre: Sn=63 MVA;
mt=110/10 (kV/kV); Xt=11%; Rt=1%; Yy6; X=20000%. Izračunati parametre
ekvivalentne  zamenske šeme u kojoj se električne veličine ne svode sa jedne na
drugu stranu transformatora.

Rešenje:

Trofazni energetski transformator moguće je ekvivalentirati pasivnim četvorokrajnikom

( šemom) samo u slučaju kada je mt=mt*, odnosno kada je kompleksni prenosni odnos
realan broj (vidi knjigu str.144 do146). Za spregu Yy6 kompleksni prenosni odnos je
mt=-mt, pa je moguće transformator predstaviti pasivnim četvorokrajnikom, kao na slici.

Ip Z Is

Up Yp Ys Us

Parametri  ekvivalentne šeme transformatora su:

Zt 1  mt
Z  ; Yp  ;
mt Zt
mt2  mt
Ys   mt2 Y t .
Zt

Zt i Yt su parametri ekvivalentne Г šeme svedeni na primarnu stranu.

Proračun parametara ekvivalentne Г šeme

1 1 1
Z tp  ( Rtp  jX tp ); Y tp   j j ;
R fe X X
2
r (%) U np 1 110 2
Rtp  t   1,92  ,
100 S nt 100 63

17
 2
x (%) U np 11 110 2
X tp  t   21,12  ,
100 S nt 100 63
2
x  (%) U np 20000 110 2
X    38412,7 
100 S nt 100 63

Z t  (1,92  j 21,12) ; Y t   j 2,6  10 5 S .

Proračun parametara ekvivalentne  šeme

U izrazima za proračun parametara ekvivalentne  šeme skalarni prenosni odnos mt je

algebarska veličina. Pošto je zadata sprega Yy6, mt=-11 (za sprege Yy0 i Dd0 - mt je
pozitivan broj).

1,92  j 21,12
Z   ( 0,1745  j1,92)  ,
 11
1  11
Y p   (0,051  j 0,563) S ,
1,92  j 21,12
112  11
Ys   112 (  j 2,6  10 5 )  (0,561  j 0,566) S.
1,92  j 21,12

ZADATAK 9: Napisati jednačine za četvorokrajnik sa kompleksnim koeficijentima za

energetski transformator sa sledećim parametrima: Yd5; Sn=20 MVA; mt=110/20
(kV/kV); xt=10%; x . Aktivne otpornosti redne grane i gubitke u gvožđu
transformatora zanemariti.

Rešenje:

Da bi se došlo do parametara četvorokrajnika kojim se može modelovati trofazni

transformator može se poći od klasične obrnute Г šeme transformatora proširene
odgovarajućim idealnim transformatorom, kao na slici 9.1.

18
 *
Ip Zt I s mt Is
A a

mt

Up Yt mt U s Us

Slika 9.1 Ekvivalentna Г šeme transformatora proširene odgovarajućim idealnim

transformatorom

Model sa slike se može posmatrati kao ekvivalentni četvorokrajnik:

Ip Is
A a

Up Us

U p  AU s  B I s ;

I p  CU s  D I s .

Jednačine koje povezuju primarne i sekundarne veličine (napone i struje), odnosno

jednačine četvorokrajnika, mogu se napisati na osnovu date zamenske šeme
transformatora:

Zt 1
U p  m t (1  Z t Y t )U s  *
Is I p  mt Y t U s  *
Is.
m t
mt

Kompleksni prenosni odnos transformatora je:

U np 110 j 5300 0 0
mt   mt e jk 30 
e  5,5 e j150 .
U ns 20
Parametri obrnute Г šeme transformatora svedeni na primarnu stranu su:

19
 2
x (%) U np 10 110 2
Redna reaktansa transformatora: X tp  t   60,5  .
100 S n 100 20

Redna impedansa transformatora: Z t  Rt  jX t  jX t  j 60,5  .

Otočna admitansa transformatora: Y t  G Fe  jB  0 ( x  , R Fe  ).

Jednačine četvorokrajnika za analizirani transformator su:

Zt 0 0
U p  AU s  B I s  m t (1  Z t Y t )U s  *
I s  5,5e j150 U s  11e  j120 I s
m t
1 0
I p  CU s  D I s  m t Y t U s  * I s  0,1818e j150 I s .
mt

Četvorokrajnik se ne može realizovati pasivnim elementima jer nije zadovoljen uslov:

j1500 1 j1500 0

A D - B C=1 ( 5,5e  e  e j 300  1 ).

5,5

ZADATAK 10: Energetski trofazni trostubni transformatori sa parametrima:

Sn=31,5 MVA; mt=110/35 (kV/kV); xt=10%; xo=200%; sprega Yd i Yy; vezani su kao
na slikama a) i b). U oba slučaja spoljašnji napon vezan je sa primarne strane. Izračunati
struju I zanemarujući aktivne otpornosti u kolu.

I I

U=100V U=100V
f=50 Hz f=50 Hz
Xp =10 Xp =10
a) b)

Rešenje:

20
 Praktičan značaj zadatka je što analizira ponašanje, odnosno modelovanje
transformatora kada je on napajan nultim komponentnim sistemom napona i struja, što je
sastavni deo analize nekih asimetričnih radnih stanja i asimetričnih kratkih spojeva u
EES-u. Za razliku od zamenske šeme za direktan (i indirektan) komponentni sistem, nulta
zamenska šema transformatora zavisi od vrste sprege namotaja na primaru i sekundaru
(trougao, zvezda ili slomljena zvezda) i tretmana zvezdišta namota transformatora
spregnutog u zvezdu ili slomljenu zvezdu (direktno uzemljeno, uzemljeno preko
impedanse ili izolovano). Da bi se došlo do jasnog matematičkog modela, odnosno nulte
ekvivalentne šeme transformatora, potrebno je analizirati flukseve i indukovane
elektromotorne sile u namotima transformatora u uslovima nulte eksitacije kakva je
prikazana na slikama a) i b).

a) Na narednoj slici je prikazano magnetsko kolo sa namotima primara i sekuntara koji su

radi jasnije analize “svučeni“ jedan sa drugog (obično se namoti na istom stubu
magnetskog kola motaju jedan preko drugog, prvo sekundarni pa primarni).
U prvom koraku analize pretpostavimo da nema sekundarnog namota. Sva tri primarna
fazna namotaja su priključena na isti napon (nulti napon). Pošto postoji fizički zatvoreno
strujno kolo i uz realnu pretpostavku da je transformator u električnom i magnetskom
pogledu simetričan, kroz sva tri primarna fazna namotaja će se uspostaviti jednake struje
(jednovremene struje iste amplitude - nulte struje). Pošto su struje jednovremene one će
stvoriti jednovremene flukseve. Jednovremenost flukseva u sva tri stuba je bitan
momenata u analizi nultog modela transformatora. Za razliku od trofazne simetrične
eksitacije (direktan ili inverzan sistem struja) kod koje je zbir flukseva u jarmu
transformatora jednak nuli, kod nulte eksitacije zbir flukseva od sva tri stuba je jednak
trostrukoj vrednosti fluksa u jednom stubu. Ovaj zajednički fluks (30) se kod trostubnog
transformatora može zatvoriti jedino van magnetskog kola, a to znači kroz ulje i kazan
transfomatora (velika magnetska otpornost). Iz tog razloga je inguktivnost magnećenja
L0 višestruko manja ako je transformator pobuđen nultim sistemom struja u odnosu na
simetričan trofazan uravnotežen sistem struja, jer je:

N2 N2
L 0    L ,
Rmo Rm

gde su Rm i Rmo magnetske otpornosti sredine kroz koju se zatvara zajednički fluks u
slučaju simetrične trofazne eksitacije i u slučaju nulte eksitacije, respektivno.

21
 U0

A B C
X

I0 I0 I0
3I0
Primar

0 0 0

I0 I0 I0

Sekundar

a b c

Nulti fluks u stubovima transformatora obuhvataju i odgovarajući sekundarni namotaji,

pa će se u njima idnukovati elektromotorne sile koje su jednovremene jer su fluksevi koji
su ih izazvali jednovremeni. Radi lakše analize sekundarnog namota, koji je u
analiziranom slučaju spregnut u trougao, na narednoj slici je prikazan izdvojeno namot
sekundara.

a
E0' '

''
E0''
b I 0

Ubc
E0''
c

22
Analizira se zatvoreno strujno kolo kojeg čine fazni namotaji sekundara. Prema II
Kirhofovom zakonu važi:

3E0'' E0''
I 0''   ,
3 X '' X ''

''
gde je X  reaktansa rasipanja sekundarnog namotaja (u prethonoj realaciji je
magnećenje zanemareno).
Na osnovu prethodne analize može se dati sledeći zaključak: u trouglu se uspostavlja
struja koju uzrokuje trostruka indukovana elektromotrna sila i ograničava je trostruka
reaktansa rasipanja (tri namotaja vezana na red), to znači da je struja faznog namotaja
E0''
sekunadra jednaka struji kratkog spoja tog namotaja ( '' ) , pa trougao predstavlja
X
kratak spoj za nulte struje.

U analiziranom slučaju priključci sekundara su otvoreni. Interesantno je analizirati

međufazni napon između priključaka sekundara, npr. napon Ubc. Na osnovu II Kirhofog
zakona za konturu koju čine fazni namotaji sekundara može se napisati sledeća relacija:

''
'' '' '' E0 '' ''
U bc  E 0  jX '' I 0  E 0  jX '' ''
 E0  E0  0 .
jX 

Prethodna analiza pokazuje da je napon između bilo koja dva priključka namota vezanog
u trougao jednak 0, to znači da ako bi se na sekundar priključila bilo kakva impedansa
kroz nju ne bi tekla struja, odnosno nulta struja je “zarobljena” u trouglu. To znači da
je sve jedno da li su priključci trougla kratko spojeni ili otvoreni u pogledu nultih struja,
jer se one ne prenose dalje u mrežu.
U prethodnim analizama su nezavisno posmatrani namotaji primara i sekundara, međutim
pošto su oni magnetski spregnuti, oni zajedno doprinose stvaranju fluksa f0 , odnosno,
shodno Lencovom zakonu, struja sekundara će svojim magnetskim dejstvom težiti da
poništi struju primara. Ovaj uticaj se u teoriji transformatora najčešće modeluje
svođenjem struja na isti naponski nivo, čime se izbegava transformacija i magnetska
sprega u zamenskoj šemi.
Ekvivalentna tropolna zamenska šema datog transformatora je predstavljena na sledećoj
slici:
Io I o''
I
3I o I o I o''

Io I o''
U=100V
f=50Hz
Xp =10 U=100V
23 f=50Hz 3I o
Xp =10
 Io Xt/2 Xt/2 I o'' / mt

I=3I0 Io Xt/2 Xp Xt/2 I o'' / mt

Io Xt/2 Xt/2 I o'' / mt

U I o I o I o
X0 X0 X0

Pri crtanju šeme uvažena je predpostavka da su reaktanse rasipanja primara i sekundara

svedena na primarnu stranu brojno jednake.
Na osnovu date zamenske šeme može se izračunati struja I. Proračun se može vršiti sa
efektivnim vrednostima struja i napona jer su uvažene samo reaktanse.
Proračun parametara nulte zamenske šeme transformatora potrebno je sprovesti na
naponskom nivou primara jer je potrebno izrazčunati struju u primarnim priključcima
transformatora.
2
x (%) U np 10 110 2
Impedansa rasipanja transformatora: X t  t   38,41.
100 S n 100 31,5
Nulta impedansa magnećenja:
2
x o (%) U np 200 110 2
X 0    20  X t  768,2. .
100 S n 100 31,5

Ulazna impedansa na priključcima napona U:

Xt ( X t / 6)( X  0 / 3) X t X 0
X ul  Xp   (1  ) X p
6 X t / 6  X 0 / 3 6 X 0  X t / 2
38,41 768,2
X ul  (1  )  10  22,65 
6 38,41 / 2  768,2

Proračun struje I:

U 100
I    4,42 A .
X ul 22,65

24
 U analizi EES-a uobičajeno je da se proračuni vrše sa jednfaznim šemama jer je
transformator opterećen simetričnim sistemom napona i struja, pa je dovoljno analizirati
Io Xt/2 Xt/2 I o'' / mt

I=3I0 Io Xt/2 Xp Xt/2 I o'' / mt

Io Xt/2 Xt/2 I o'' / mt

U0 I o I o I o
X0 X0 X0

samo jednu fazu. Na narednoj slici je prikazan postupak prelaska sa trofazne na

jednofaznu šemu.

Potrebno je posmatrati samo jednu fazu i njenu struju I0. Za primarno kolo može se
napisati sledeća jednačina naponskog balansa za jednu fazu:

Xt X
U0  I 0  X p 3I 0  X  0 I  0  t I 0  (3 X p ) I 0  X  0 I  0 .
2 2

Kroz reaktansu Xp koja je vezana u zvezdištu transformatora teče trostruka nulta struja.
Pad napona koji stvara ta struja je isti kao i pad napona koji bi struja I0 stvorila na
reaktansi 3 Xp , pa se u jednofaznoj zamenskoj šemi, radi očuvanja naponskog balansa,
reaktansa Xp ima trostruku vrednost.
Monofazna nulta zamenska šema je prikazana na narednoj slici:
Io Xt/2 3Xp Xt/2

U0 I o X0

25
Proračun na osnovu monofazne šeme odgovara prethodnom proračunu na osnovu
trofazne šeme. Treba uočiti da nulta reaktansa magnećenja X0, iako je višestruko manja
od reaktanse magnećenja pri trofaznom napajanju, ipak je za jedan ili dva reda veličine
veća od reaktanse rasipanja transformatora Xt, pa se često može zanemariti u
proračunima.

b)
I0 I0=0

I=3I0 I0 I0=0

I0 I0=0
U
Xp
I

U ovom slučaju postoji magnećenje transformatora jer je primarni namot uzemljen (preko
prigušnice), pa postoji fizička mogućnost da se struja magnećenja u primarnom namotu
uspostavi.
Pošto postoji magnećenje postoje (indukuju se) i nulti naponi u sekundarnim namotajima
ali oni ne mogu uspostaviti struje u sekundarnim namotajima jer je sekundarno kolo
prema zemlji otvoreno. Dakle, uticaj sekundara na struje primara u ovom slučaju ne
postoji, odnosno u primarnim namotajima postoje samo nulte struje magnećenja I0.
Ekvivalentna tropolna zamenska šema je data na slici.

I o  I 0 Xt/2 Xt/2

I=3I0 I o  I 0 Xt/2 Xp Xt/2

I o  I 0 Xt/2 Xt/2

U I o I o I o
X0 X0 X0

Ulazna impedansa u ovom slučaju je:

26
 Xt X  0 38,41 768,2
X ul   Xp    10   272,47 
6 6 6 3

Proračun struje I:

U 100
I  3I o    0,367 A .
X ul 272,47

ZADATAK 12: Trofazni trostubni transformator vezan je kao na slici na monofazni

napon U=100 V, f=50 Hz. Izračunati struju I. Parametri transformatora su: Yy0;
Sn=100 MVA; mt=35/10 (kV/kV); xt=10%. xo=200%.

U=100V; f=50Hz

Xpr =80

Rešenje:

U analiziranom slučaju, uvažavajući pretpostavku da je transformatora i u električnom i u

magnetskom pogledu simetričan element, kroz sve fazne namotaje (i primara i sekundara)
protiču iste struje (I/3).
U=100V
I/3 I/3
I
I/3 I/3

I/3 I/3 I

I I
Xp =80

Slika 12.1 Uspostavljanje struja kroz namotaje transformatora

27
Režimi u svim stubovima (jezgrima) magnetnog kola i odgovarajućim namotajima na
njima su isti pa se može analizirati samo jedan stub i njemu pripadajući par namotaja
(primarni i sekundarni), kao na slici.

rp rs
Np Ns

N 3Xp n
I/3

A U a
Slika 12.2 Analiza struja i fluksa na jednom stubu magnetskog kola transformatora

S obzirom na spregu Yy0, struja I/3 će stvarati u primarnom i sekundarnom namotaju

magnetopobudne sile suprotnog smera, što se može zaključiti sa slike.
Pošto kroz sve namotaje protiču jednovremene struje fluksevi u stubovima transformatora
su takođe jednovremeni, pa se ukupni fluks (fluks 3 koji stvaraju namotaji na sva tri
stuba) zatvara kroz nemagnetnu sredinu (ulje i kazan transformatora). Putanja zatvaranja
fluksa za analizirani slučaj je ista kao i pri napajanju transformatora nultim sistemom
napona. Iz tog razloga je u ovom proračunu merodavna nulta magnetska otpornost.
Pošto fluks  stvara redna veza primarnog i sekundarnog namotaja, induktivnost
magnećenja u datom režimu je:

(N p  N s )2 N p2 (1  1 / mt ) 2
'
L
0    L 0  (1  1 / mt ) 2 ,
0 0

gde su:
0 – nulta magnetska otpornost (predstavlja magnetsku otpornost sredine kroz koju se
zatvara zajednički fluks kojeg stvaraju nulte struje u primarnom i odgovarajućem
sekundarnom namotaju),
L0 –induktivnost magnećenja kada je transformator pobuđen samo sa primarne strane
nultim sistemom napona (nulta induktivnost magnećenja).

Na osnovu prethodne analize može se zaključiti da struju I/3 ograničava ekvivalentna

reaktansa Xe:

28
 X e  X rp  X rs  X 0'   3 X pr .
Reaktansu rasipanja sekundara Xrs ne treba svoditi na primarnu stranu jer i kroz sekundar
i kroz primar protiče ista struja, zapravo ovako vezan transformator radi kao prigušnica sa
dva redno vezana namotaja na istom jezgru. Dakle, sve reaktanse treba sračunati na
sopstvenom naponskom nivo (njihove prirodne vrednosti).
Proračun reaktansi:

x rp (%) U np2 xt (%) / 2 U np

2
5 35 2
X rp     6,125 ;
100 S n 100 S n 100 10
x (%) U ns2 xt (%) / 2 U ns2 5 10 2
X rs  rs    0,5 ;
100 S n 100 S n 100 10
x0  (%) U np2 200 35 2
X 0 
'
(1  1 / mt ) 2  (1  10 / 35) 2  125 ;
100 S n 100 10
X e  X rp  X rs  X 0'   3 X pr  6,125  0,5  125  3  80  371,625 .

U proračunu je pretpostavljeno da su procentualne reaktanse primara i sekundara jednake.

Proračun struje I:

U 100
I  3 I / 3  3 3  3  0,27  0,807 A.
Xe 371,625

ZADATAK 13: Trofazni trostubni transformator vezan je na monofazni napon

U=10 kV, f=50 Hz, kao na slici. Izračunati struju I. Parametri transformatora su:
Sn=20 MVA; mt=35/10 (kV/kV); Yy4; xt=6%; io=1% .

U=10 kV; f=50 Hz

29
Rešenje:

U analiziranom režimu trensformator radi kao prigušnica koja se sastoji od dva redno
vezana namotaja (primarnog faze B i sekundarnog faze a) . Kroz primarni i kroz
sekundarni namotaj (koji se nalaze na srednjem stubu magnetskog kola) protiče ista
struja, kroz ostale namotaje ne protiču struje, pa oni ne utiču na proračun struje I.
I
U=10 kV

I
I

Pošto je transformator spreg Yy4 magnetopobune sile koje potiču od primarnog i

sekundarnog namotaja su suprotnog smera. Primarni namotaj ima više navojaka pa je
njegova magnetopobudna sila veća i on definiše smer zajedničkog fluksa. Zajednički
fluks se deli i zatvara kroz jaram i stubove ostale dve faze, kao na slici 13.1 (namotaji
sekundara i primara se obično motaju jedan preko drugog, ali su na slici radi jasnoće
izvučeni).

/2

rp rs
N Ns
p


I N n
U
B a

/2

Slika 13.1 Fazni namotaji i fluksevi u transformatoru pri analiziranoj eksitaciji

30
Ekvivalentna induktivnost magnećenja u datom režimu je:

( N p  N s )2 N p2 ( 1  1 / mt ) 2 2
L'    ( 1  1 / mt ) 2 L 
e 3 3 ,

2
gde su:

 – magnetska otpornost jednog stuba magnetskog kola i pripadajućeg dela jarma

L –induktivnost magnećenja kada je transformator pobuđen simetričnim sistemom
trofaznih struja sa primarne strane.

Na osnovu prethodne analize može se zaključiti da sturju I ograničava ekvivalentna

reaktansa Xe:

X e  X rp  X rs  X '  X '

Proračun nominalne reaktanse magnećenja transformatora:

100 U n2 35 2
X   100  6125
I 0 (%) S n 20

Proračun ekvivalentne reaktanse magnećenja u analiziranom slučaju:

2 2 10 2
X'  ( 1  1 / mt ) 2 X   ( 1  )  6125  2084
3 3 35

Proračun struje I:

U 10000
I   4,8 A .
X ' 2084

ZADATAK 14: Izračunati parametre tronamotnog transformatora čiji su podaci:

nominalna snaga S n  20 MVA; pojedinačne nominalne snage namota:

31
 2 2
S np  Sn , S ns  Sn , S nt  S n ; prenosni odnos:
3 3
mt  110 / 38,5 / 10,5 (kV/kV/kV) ,
procentualne vrednosti napona kratkih spojeva: u kps  17%, u kpt  10,5%, u k 23  6% ;
maksimalni gubici u bakru transformatora (pri nominalnom opterećenju primarnog
namota): Pcu max  0,148 MW ; nominalni gubici u gvožđu transformatora:
Pfe  0,075 MW ; procentualna vrednost struje praznog hoda: I 0  3,5% . Parametre
sračunati na naponskom nivou 110 kV i nacrtati odgovarajuću zamensku šemu.

Rešenje:

Kod tronamotnog transformatora mogući su različiti radni režimi pri kojima je on

opterećen nominalnom snagom (u zavisnosti kako je ta snaga distribuirana po namotima).
Za konkretan transformator je dat podatak o maksimalnim gubicima u bakru pri
nominalnom opterećenju primara. Maksimalni gubici u bakru su poznati za režim kada je
primar opterećen odgovarajućom nominalnom snagom a sekundar i tercijer dele tu
snagu u odnosu takvom da gubici budu maksimalni.
Da bi se izvele jednačine za gubitke po namotima potrebno je izračunati omske otpornosti
faznih namotaja (Rp, Rs i Rt) u svakom od namota. Energetski transformatori se projektuju
tako da su gustine struja pri nazivnim snagama praktično jednake ( J p  J s  J t ). Na
osnovu tog zaključka može se sprovesti sledeći račun:

lp N pl '  - specifična otpornost bakra,

Rp    ,
Sp Sp lp, ls , lt – ukupne dužine faznih namotaja primara,
ls N sl ' sekundara i tercijera, respektivno.
Rs    , Sp, Ss , St – površine poprečnih preseka odgovarajućih
Ss Ss namotaja,
l N l' l’ – srednja dužina jednog navojka (prtpostavka je da su
Rt   t   t .
St St srednje dužine navojka iste za sve namote).

Rp N p Ss I J I 3U np I ns 3m psU ns I ns S
  m ps ns ns  m ps ns  m ps  m ps  m 2ps ns
Rs Ns S p I np J np I np 3U np I np 3U np I np S np

32
 Rp S ns
odnosno,  , gde je R sp omska otpornost sekundara svedena na primarnu
Rsp S np
Rp S nt
stranu. Analognim računom može se izvesti sledeća jednakost:  , gde je Rtp
Rtp S np
omska otpornost tercijera svedena na primarnu stranu.

U prethodnim jednačinama radi jednostavnosti je pretpostavljeno da su sprege namaota

istoimene ali se do istog zaključka može doći i za različite sprege, odnosno prethodne
relacije važe nezavisno od sprege.

Za dati transformator na osnovu prethodnih zaključaka važi:

Rsp  Rtp  1,5 R p .

S obzirom da su u prethodnim relacijama sve otpornosti svedene na isti naponski nivo

Rtp

Rp
Inp-Isp

Inp Rsp

Isp

može se nacrtati zamenska šema koja je merodavna za proračun gubitaka u bakru.

Ukupni trofazni gubici u bakru transformatora pri nominalnom opterećenju primara su:

Pcu  3R p I np
2
 3  1,5R p I sp2  3  1,5 R p ( I np  I sp ) 2 .

Maksimalni gubici u bakru se javljaju pri punom opterećenju jednog od namota (npr.
sekundar), dok drugi namot (npr. tercijer) preuzima deo snage do nominalnog opterećenja
primarnog namota, odnosno:

2 2
2  1  2  4 1
Pcu max  3R p I np
2
 3  1,5 R p  I np   3  1,5 R p  I np   3R p I np 1  1,5  1,5   5,5 R p I np
2

3  3   9 9
Pcu max Pcu max 0,148  10 6
Rp  2
 2
 2
 2,442 
5,5 I np  S np   20  10 6  ,
5,5  5,5   
3 
 3U   3  110  10 
 np 

33
Rsp  Rtp  1,5 R p  1,5  2,442  3,663 .

Proračun reaktansi rasipanja transformatora:

2 2
x ps (%) U np u kps (%) U np 17 110
X ps     102,85 ,
100 S n 100 S n 100 20
2 2
x pt (%) U np u kpt (%) U np 10,5 110
X pt     63,525 ,
100 S n 100 S n 100 20
2 2
x st (%) U np u kst (%) U np 6 110
X st     36,3 ,
100 S n 100 S n 100 20

Pri svođenju reaktansi rasipanja transformatora potrebno je definisati u odnosu na koju

baznu snagu i napon su zadate procentualne reaktanse (ili naponi kratkih spojeva)
pojedinih parova namota. Ukoliko nisu eksplicitno zadati ovi podaci (kao što je slučaj u
ovom zadatku) podrazumeva se da su procentualne vrednosti reaktansi za parove namota
zadate u odnosu na primarnu snagu i napon. Kod zadavanja gubitaka u bakru mora se
eksplicitno navesti sa kojom strujom su vršena merenja i na osnovu toga vršiti proračun
aktivnih otpornosti u zamenskim šemama.
Proračun parametara ekvivalentne T šeme tronamotnog transformatora:

1 1
Xp  ( X ps  X pt  X st )  (102,85  63,525  36,3)  65,037 ,
2 2
1 1
X s  ( X ps  X st  X pt )  (102,85  63,525  36,3)  37,81 ,
2 2
1 1
X t  ( X pt  X st  X ps )  (63,525  36,3  102,85)  1,513 ,
2 2

Proračunate reaktanse, koje figurišu u zamenskoj T šemi tronamotnog transformatora,

su matematički a ne fizički ekvivalent jer se pojam rasipanja fluksa može definisati samo
za jedan par namotaja (ako deo fluksa primarnog namota ne obuhvata tercijerni a
obuhvata sekundarni onda je ovaj fluks zajednički za primar i sekundar a rasuti u odnosu
na tercijer). Iz tog razloga se u zamenskoj šemi mogu pojaviti negativne reaktanse
rasipanja.

Proračun parametara otočne grane u ekvivalentnoj šemi:

2
U np 110 2 1 1
R fe    161333,3 , G fe    6,2  10 6 S,
Pfe 0,075 RFe 161333,3

34
 100 U n2 100 110 2 1 1
X    17285,7 , B    5,785  105 S.
I 0 (%) S n 3,5 20 X  17285,7

Jednopolna zamenska T šema transformatora sa parametrima svedenim na primarnu

stranu je prikazana na slici.

Rt Xt Itp

Ip Rp Xp Rs Xs Isp

X Rfe Utp
Up Usp
Io

35