79prilog 39

SPECIJALNI PRILOG 39
N: PERO SA SNAGOM MAÂ
Veliki vojskovo|a i jedan od najve}ih osvaja~a u istoriji sveta,

Napoleon Bonaparta, tvrdio je da „~etiri neprijateqske novine mogu
biti opasnije od sto hiqada vojnika”. Na{ mudri narod, pak, kaè da
„re~ pose~e ja~e od ma~a”. A svi – i veliki i mali, i civili i vojnici,
odavno {tampu, podjednako u ratu i miru, nazivaju „sedma sila”.
Istoriju „Vojne sedme sile”, dugu 130 godina, u ovom Specijalnom
prilogu opisao je Ivo Matovi}, jedan od onih qudi koji su u tom
vremenskom nizu odlu~ivali o wenim oblicima, a mo`da i o sudbini.
Stendal je zapisao da piscu treba isto toliko hrabrosti koliko i
ratniku; on ne sme da misli na kritiku, kao {to ratnik ne sme misliti na
metak.
Sa mnogo hrabrosti, vremena provedenog me|u papirima, ali i
svedo~ewa napisana je ova saèta istorija vojne {tampe, po~ev{i od
„Ratnika” (1879–1941), „Vojske” (1903–1907), „Srpske vojske” (1908–
1912), „Ratnog dnevnika” (1914–1918), „Vojni~kog glasnika” (1920–
1941), „Biltena Vrhovnog {taba NOVJ” (1941–1944), „Fronta” i
„Narodne armije” (1945–1992), „Vojske” (1992–2005) – do dana{weg
magazina „Odbrana”.
Napisana je kao pri~a o qudima, vremenima i re~ima koje su
nadìvele i qude i vreme.
NN: OD „RATNIKA” DO „ODBRANE”(1879–2009)

N: DUGO VOJEVAWE PEROM I KAMEROM
PN: Usred zime daleke 1879, ta~nije 24. januara, srpskoj javnosti se,
svojim osobenim sadràjem i jasnim porukama, predstavio list
„Ratnik” – prvo zvani~no vojno glasilo u nas. Radi ostvarivawa istorij-
skih zadataka tog vremena vaqalo je pripremiti dràvu i wenu vojsku,
za {ta je, u predstoje}im prekretni~kim, a dobrim delom i prevratni~-
kim decenijama, uz ma~ bilo nezamewivo i neodlo`no pero, ono voj-
ni~ko – o{troi nepotkupqivo.
„Ratnik“ se maloj porodici srpske {tampe pridruìo ni pola godine

posle Berlinskog kongresa (jun–jul 1878), istorijskog skupa na kome je
Kneèvina Srbija – dotad (u me|unarodnopravnom smislu) u vazalnom
odnosu sa Osmanskom imperijom, odlukom suverena velikih sila, sa Bi-
zmarkom na ~elu, priznata za nezavisnu evropsku dràvu. U granica-
ma koje je wena vojska, u srpsko-turskim ratovima, svojim ma~em
osvojila i utvrdila. Ta odluka je, kako je tada naj~uveniji istori~ar Evro-
pe Leopold Ranke, pisac „Srpske revolucije” naveo, „bila najve}e blago
koje je Srbija mogla dobiti”. Time je stekla i pravo da ostvari jasno for-
mulisan ciq – da prilikom kona~nog re{avawa „isto~nog pitawa” oslo-
bodi i ostale svoje, vekovima od Azijata okupirane zemqe, Sanxak, Me-
tohiju i Kosovo pre svega.
Za ostvarivawe tih zadataka – istorijskih, vaqalo je pripremiti dr-
àvu i wenu vojsku, za {ta je, u predstoje}im prekretni~kim, a dobrim
delom i prevratni~kim decenijama, uz ma~ bilo nezamewivo i neodlo-
`no pero, ono vojni~ko – o{tro i nepotkupqivo. Eto i prvog, dovoqno
sna`nog, razloga za uvo|ewe u ìvot glasila simboli~nog imena „Rat-
nik“, koje }e biti „lu~a prosve}ivawa”, izraz napora da se Vojska Srbije
preporodi i u~vrsti, a svakako jedno od najsna`nijih sredstava u voje-
vawu za pro{irewe ota~astva istorijskim granicama ome|enog, a na
Balkanu, voqom mo}nika, ve~ito ukletom „ruòm ratova”.
Sre}om, za tu preku i istorijsku potrebu za „Ratnikom” u suvere-
na je bilo razumevawa i spremnosti, a energije i pameti u onog ko je
odlu~ivao, ministra vojnog, svevremenog general{tapca Jovana R. Mi-
{kovi}a, koji je u uvodniku prvog broja zapisao umnu misao – da je
„vojska bez svoga lista kao ~ovek bez govora”. Nevelika ~eta izabrani-
ka ofcirskog kora, sve mladih i obrazovanih, peru vi~nih i poletnih sta-
re{ina, {kolovanih u Artiqerijskoj {koli – Vojnoj akademiji Srbije i u
evropskim centrima od Petrograda do Pariza, okupqenih oko profesora
vojne istorije i geografje i znalca tri svetska jezika, artiqerijskog poru~-
nika Jovana D. Draga{evi}a (Poàrevac, 1836 – Ni{, 1915) – odu{evqe-
no je do~ekala i spremno iskoristila ukazanu {ansu. Sa profesionalnim
ume}em i patriotskim àrom, stvarali su „list za vojne nauke, novosti i
kwièvnost”, glasilo ~ije }e bogate tradicije sa uvaàvawem i dostojan-
stveno nastavqati generacije, sve do stvaralaca dana{weg presti`nog i
uglednog magazina „Odbrana”, ohrabrenih nadom da Vojska Srbije ne-
}e vi{e imati preke potrebe da „svako malo” mewa ime svog central-
nog glasila.
Zbog zna~aja i uloge na{e vojne {tampe kao hroni~ara i aktiv-
nog ~inioca vremena u kome je delovala, podjednako u pre~estim ra-
tovima i kra}im periodima varqivog mira u proteklih 130 godina, {to su
bar tri qudska veka – dana{we i budu}e generacije stvaralaca „Odbra-
ne”, zato~enika i vernika pisane re~i na vojne teme, obavezuje da se
sa stalno otvorenih stranica glasila kojim izlaze pred sud stroge i nepot-
kupqive javnosti istrajno, perom i kamerom, bore za istinu kao vrhunski
kriterijum prakse, za dostojanstvo pisane re~i, za lep{a qudska svita-
wa Srbiji i wenoj vojsci. Oni su, kako ìvot „Odbrane” pokazuje, svesni i
dostojni svog velikog duga generacijama onih kojima je sadràj ovog
specijalnog priloga pomen i priznawe. Od kolega i za sva vremena.
okvir 1 – ZLATNA NIT

Redakcije su ovim redom, po onoj Zmajevoj – „gde ja stadoh ti
produì”, predavale {tafetu: „Ratnik“ (1879–1941), „Vojska” (1903–
1907), „Srpska vojska” (1908–1912), „Ratni dnevnik” (1914–1918), –
„Vojni~ki glasnik” (1920 –1941), „Bilten Vrhovnog {taba NOVJ” (1941–
1944), „Front” i „Narodna armija” (1945–1992), „Vojska” (1992–2005) –
do dana{weg magazina „Odbrana”, koji traje od 1. oktobra 2005, na-
stavqaju}i bogate tradicije rodona~elnika „Ratnika“ i desetina wegovih
sledbenika.
okvir 2 – SILA
U Drugom svetskom ratu vojnoizdava~ka delatnost je, zbog izu-
zetne va`nosti koju dobija propaganda me|u zara}enim stranama, doì-
vela neslu}eni razmah. Nemci su je nazivali „tre}i front”, Amerikanci
„~etvrti vid vojske”, êr~il tvrdio da je „istina u ratu tako dragocena
da se mora {tititi bedemom laì”. O stavu vojnog vo|stva na{eg NOR-a
prema propagandi, ~iju je okosnicu ~inila vojna {tampa, govori poda-
tak da je u ~etiri godine na na{em rati{tu, uz „Bilten V[”, {tampano
5.500 naslova – kwiga, bro{ura, uxbenika, priru~nika, i vi{e od 3.800
periodi~nih izdawa – listova, ~asopisa, biltena, xepnih novina...
Vek i po ranije, veliki vojskovo|a i jedan od najve}ih osvaja~a u
istoriji sveta, Napoleon Bonaparta, tvrdio je da „~etiri neprijateqske
novine mogu biti opasnije od sto hiqada vojnika”. Na{ mudri narod,
pak, kaè da „re~ pose~e ja~e od ma~a”.
A svi – i veliki i mali, i civili i vojnici, odavno {tampu, podjednako
u ratu i miru, nazivaju „sedma sila”.
foto – Fotografje Samsona êrnova, iz depoa Arhiva Srbije
NN: ÂSOPIS „VOJIN” (1864–1870)

N: SIMBOL VOJNI^KOG SAZREVAWA SRBIJE
PN: „Vojin”, pokrenut marta 1864. godine,u istoriji na{e {tampe vodi
se kao „prvi vojni ~asopis na Balkanu”, dok mu je u zaglavqu, kao
legitimacija, upisano „list za vojni~ke nauke, ve{tine i novosti”, da bi
se tome dopisalo„i kwièvnost”. U svakom slu~aju, taj nedeqnik je bio
simbol vojni~kog sazrevawa Srbije.
Osniva~ i urednik „Vojina“ bio je artiqerijski poru~nik i profesor

op{te i ratne istorije na Artiqerijskoj {koli (kasnije Vojna akademija Srp-
ske vojske) Jovan Draga{evi}, a oko
wega grupa mladih i poletnih, obrazovanih i nadobudnih, rodoqu-
bivih ofcira koje je predvodio poru~nik Jovan Mi{kovi}, koji }e u 34.
godini ìvota, u ~inu general{tabnog potpukovnika, sa te du`nosti, kao
pokreta~ „Ratnika” (1879), zanavek zaduìti srpsku vojnu misao, a na
po~etku XX veka postati predsednik Srpske kraqevske akademije. To je
doba u kojem je Srbija jo{ u vazalnom odnosu prema Otomanskom car-
stvu, vreme prosve}enog kneza Mihaila.
TRAG O OLOVNOM VREMENU
Prvenac vojne {tampe u Srbiji, uprkos nerazumevawu i veoma
strogoj cenzuri, te materijalnim odricawima osniva~a, ogla{ava}e se, i
to glasno i jasno, punih sedam godina (deset brojeva), sa tekstovima
koji su bili ne samo stru~no vojno, ve} i prosvetno {tivo. Na wegovim
stranicama su – pi{e profesor retorike na Vojnoj akademiji Vojske Srbije
Boìdar Jovovi} – „potekle ideje za prikupqawe gra|e iz nacionalne isto-
rije, obja{weni mnogi pojmovi, do tada nepoznati u srpskoj javnosti. U
wemu se moglo pro~itati zanimqivo {tivo o èleznici, koja }e tek za 20
godina pro}i Srbijom. Opisane su podmornice, onda{we ~udo qudskog
stvarala{tva. Obja{weni su mnogi oblici oru`ja, koji se prvi put spomi-
wu u evropskoj {tampi. U ~itavom tom novom svetu tehnike na Vojino-
vim stranicama nalazili su se pravi nazivi, koji su odgovarali mogu}no-
stima srpskog jezika. âsopis je svojevrsno bojno poqe na kojemu je
srpski jezik oku{avao svoje stvarala~ke mogu}nosti i – u tome je bilo
velikih uspeha. Sva ta inventivnost poticala je od malog, ali odabranog
broja mladih ofcira. Oni su na ovom te{kom poslu vojevali ne samo s
nau~nim te{ko}ama ve} i sa zavi{}u i osporavawem svojih drugova...
Tako je „Vojin” ostavio zapaèn trag ne samo u Srpskoj vojsci ve}
i u nacionalnoj kulturi, {to je od wega, rodona~elnika ro|enog i stvara-
nog u olovnom vremenu, bilo i previ{e, ~ak i uprkos tu`noj istini da je
to {to je {tampano – kako glodur navodi – „bilo pola cenzurom skra}e-
no”, a on, gospodin poru~nik, stalno saplitan i osporavan, pa i optuì-
van da „oko sebe okupqa pristalice sumwivih namera, i radi sopstve-
nog isticawa”. On koji je bio ne samo osniva~, urednik i pisac ve} i ko-
rektor, i administrator, ~ak i ekspeditor i sve u tom prvom „srpskom
vojnom ùrnalu”, koji }e se – kako je u uvodniku prvog broja najavqeno
– „baviti organizacijom, administracijom, taktikom, strategijom, artiqe-
rijom, vojnim gra|evinarstvom, ratnom istorijom, geografjom i topogra-
fjom, statistikom, naukom o oru`ju, vojni~kim sudstvom i dr.”. A to-
me }e tada{wi poru~nik Mi{kovi}, na margini lista dopisati rukom da
je „Vojin” i list „za stilistiku, fortifkaciju, vojni~ko zemqomerstvo itd.”,
{to je on, zakqu~uje 1988. istraìva~ pukovnik Branislav \or|evi} – „ui-
stinu, kraj sveg drugog, i bio”.
SMRT U PRISUSTVU VLASTI

U wemu je gospodin Draga{evi}, poru~nik, a potowi po~asni ge-
neral, gajio veoma zapaènu rubriku „Misli o narodnoj vojsci”, na ~iji
su sadràj i poruke, i vojni i politi~ki mo}nici, od samog po~etka, gle-
dali sa strahom i sujetom, pa ju je pokreta~, pisac i urednik, posle ~eti-
ri nastavka, pod neizdrìvim pritiskom, „voqom starijih – ugasio”. Mada
su ciqevi za koje se pisac u tim napisima borio, i ~itaocu ih tuma~io,
bili rodoqubivi i u propagandnom smislu aktuelni i neodlo`ni, sra~unati
da doprinesu potpunoj vojnoj spremnosti Srbije za wen najva`niji zada-
tak „kada nastupi isto~no pitawe”. Ostvarivawu tih strategijskih nacio-
nalnih ciqeva trebalo je da doprinese i sadràj „Misli” – kako bi Srpska
narodna vojska „u izviknutosti (uve`banosti) bila kao staja}a, a u vaqa-
nosti i boqa od we”. Tome je, da ponovimo, trebalo da doprinese i rubri-
ka „Misli”, ali je ona, {to bi se danas reklo, „umrla u prisustvu vlasti”.
Na {irokom tematskom prostoru „Vojina” bilo je dosta i prevoda
sa stranih jezika i iz evropske ratne ve{tine, sve to – koliko se znalo i
umelo – prilago|eno srpskim prilikama. U tim poslovima se isti~u srpski
ofciri sa zavr{enom Nikolajevskom artiqerijskom akademijom u Petro-
gradu, od kojih je \or|e Mi{kovi} na stranicama „Vojina” objavio „Orga-
nizaciju ruskog carskog general{taba”, Dimitrije \uri} je pojasnio „Takti-
ku generala Grishajma”, dok Jovan Mi{kovi} prevodi sa francuskog, a
ispisuje i priloge u stalnoj rubrici „Vojni~ko posmatrawe Kneèvine Srbi-
je”, a rubriku „Kwièvnost” ispuwava vlastitim osvrtima na nove kwige,
naro~ito kada bi imale veze sa vojnim naukama.
Urednik „Vojina” je u svojim autorskim radovima ~esto isticao da
„svaki narod ima svoje osobenosti, u svemu, pa i u vojevawu”. Da bi u
tome oja~ao „srpsku stranu”, on je u sedam godina – predvi|aju}i sud-
bonosne doga|aje i krvavi rasplet na Balkanu – pod frmom „Vojina” ob-
javqivao kwige sa popularnim {tivom o oslobodila~kim ratovima, prila-
go|eno srpskim mogu}nostima i potrebama. Recimo, kwièvnik Matija
Ban je preveo sa poqskog kwigu generala êrnovskog „O partizanskom
ratu”, a Draga{evi} je na stranicama svog glasila „Vojin” objavio kwigu
{panskog pisca Paskuala „Na~ela ratovawa”. General{tabni kapetan
Qubomir Ivanovi} 1868. objavquje kwigu „êtovawe ili ~etni~ko rato-
vawe”, a slede}e godine Jovan Mi{kovi} prevodi sa francuskog i „Voje-
vawe u planinama”.
Prave vrednosti tog pregnu}a u prevo|ewu literature o teoriji i
praksi „~etovawa”, jo{ ve{to prilago|ene srpskim uslovima, pokazale
su se, istina gotovo pola veka kasnije – prilikom velikog pohoda Srpske
vojske u Prvom balkanskom ratu za oslobo|ewe Stare Srbije i Makedoni-
je, kada su ispred trupa dejstvovali brojni ~etni~ki sastavi, koje su
predvodile birane glave srpskog ofcirskog kora.
Tako je „Vojin” bio javna tribina sa koje su se ogla{avali i time slu-
ìli ota~astvu brojni mladi ofciri, da bi kasnije mnogi od wih, nadareni i
obrazovani, izrasli u glasovite srpske vojne pisce, zapaène sa stranica
„Ratnika” (osnovan 1879), „Otaxbine”, ratne {tampe sa Solunskog
fronta. Oni su sazrevali u poznate vojne novinare i publiciste, pisce kwi-
ga, nau~nike. Tako je „Vojin” – za svoje vreme – bio i svojevrsna {kola
novinarstva i publicistike – ne samo za vojne teme.
okvir 1 – DRAGA[EVI]I
Re~ je o ocu i sinu, poreklom Poàrevqanima, koji su svojim delo-
vawem u Srpskoj vojsci, kao visoki ofciri i intelektualci, trajno zaduìli
istoriju srpskog vojnog novinarstva.
Jovan (1836–1915), potowi po~asni general, za vreme svoje pro-
fesure u vojnim {kolama duge 26 godina, predavao istoriju (op{tu i
srpsku), vojnu geografju, geografju, istoriju ratne ve{tine, strategiju,
statistiku i stilistiku. Godine 1864. pokrenuo prvi vojni ~asopis u Srba,
glasilo „Vojin”. êtvrt veka potom (1879), kao na~elnik Istorijskog ode-
qewa Glavnog general{taba Srpske vojske, pokrenuo je list „Ratnik”,
koji je kasnije progla{en za rodona~elnika srpske vojne {tampe, glasilo
koje je, sa prekidima, izlazilo do 1941. godine. Bio je ~lan Srpskog
u~enog dru{tva i Kraqevske akademije nauka. Preminuo ratne 1915. u
Ni{u.
Wegov sin Velibor (1867–1926), pukovnik je i diplomata. Kao of-
cir u~estvuje u oba balkanska i „Velikom” ratu (1914–1918), na slu`bi u
Vrhovnoj komandi. U ~inu kowi~kog potpukovnika, prvi je glodur prvog
mirnodopskog glasila u Kraqevstvu, „Vojni~kog glasnika”, pokrenutog
16. novembra 1920, sadràjem i porukama okrenutog, prvenstveno,
„obrazovawu i vaspitawu vojnika, podofcira i nièg ofcirskog kadra
Vojske” Kraqevine SHS, u kojoj je politika, a time i sva civilna {tampa,
Ustavom bila zabrawena. U ~inu kowi~kog pukovnika, Velibor J. Draga-
{evi} je preminuo 1926. – na uredni~koj du`nosti, u 59. godini ìvota.
okvir 2 – PERO DAMJANOV

Neumoran i, svakako, najuspe{niji istraìva~ i pisac istorije voj-
nog novinarstva u Srba od 1864. do po~etka ovog milenijuma, novinar
Petar – Pero S. Damjanov, u ~etiri po~etne godine ovog veka objavio
je, sem ostalih zapaènih radova, slede}e:
„Od Ratnika do Vojske”,
„Pero sa snagom ma~a”,
„Na raskr{}u milenijuma”,
„Me|a{i vojnog novinarstva” i
– „Godi{wak vojne {tampe”.
Preminuo je 15. novembra 2008. godine.
okvir 3 – MATIJA BAN

Po nalogu kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, prvi stvaralac na poqu
vojne misli u Srba, Matija Ban (1918–1903), poznati vojni pisac, kwièv-
nik i politi~ki delatnik, 1848. je, kao odgovor na veliko zanimawe srp-
skog dru{tva za vo|ewe oslobodila~kih ratova dizawem ustanaka, obja-
vio svoju kwigu „Osnovi ratni”.
Sadràjem te publikacije zadovoqena je i jedna od najpre~ih rat-
nih potreba srpskih ustanika u Vojvodini. A trinaest godina kasnije
(1861), taj Dubrov~anin naseqen u Beogradu (otuda toponim Banovo
brdo) objavio je kwigu „Pravila o ~etni~koj vojnoj”, {to je, u osnovi,
prevod sa poqskog publikacije generala ârnovskog „O partizanskom
ratu”, prilago|ene srpskim potrebama i prilikama. Te dve Banove kwige
– kako je zapisano u „Vojnom leksikonu” (Vojnoizdava~ki zavod, 1981)
– „predstavqaju za~etak teorije ratne ve{tine u Srba”. Uz to, sve do
smrti u Beogradu 1903, bio je agilni saradnik vojnih glasila „Vojin” i
„Ratnik”.
portret 1 – Jovan Draga{evi}
portret 2 – Velibor Draga{evi}
NN: „OTAXBINA” (1875–1892)

N: STRANICE ZA POLEMIKE
PN: Kao tematska veza izme|u 1864.ro|enog, pa 1870, zbog stalnog
saplitawa voqom vojnih mo}nika – uga{enog „Vojina” i novoro|enog
„Ratnika” (1879), godine 1875, pred sud javnosti, bez pompe, izlazi
vojni ~asopis „Otaxbina”, glasilo „za kwièvnost, nauku i dru{tveni ì-
vot”.
Otaxbinu” kao nezavisno glasilo pokre}e u~ena i svestrano na-

darena li~nost, ugledni vojni hirurg i pisac dr Vladan \or|evi} (1844–
1930), otvaraju}i wene stranice saradnicima uga{enog „Vojina”, ~ime
je wegov sadràj, uglavnom, okrenuo problemima izgradwe Srpske voj-
ske. List }e, sa prekidima za vreme srpsko-turskih ratova (1876–1878),
vo|enih uo~i samog Berlinskog kongresa (jun–jul 1878), na kome }e Sr-
biji biti priznata nezavisnost – izlaziti (sa kra}im prekidima) do 1892.
godine. U „Otaxbini” se ~esto, sa najzapaènijim ~lancima, javqaju ge-
neral{tabni pukovnik Jovan Mi{kovi} i kapetan Dimitrije \uri}. Ovaj dru-
gi, „ruski |ak”, vrlo brzo sazreva u visokog stru~nog i obrazovanog voj-
nog teoreti~ara. Dobar znalac tu|ih i doma}ih prilika, o{tro je na stra-
nicama tog glasila polemisao sa nekim „neobe}anim mesijama”, koje
su zastupale stav da „malena Srbija treba da se okane naoruàwa i ra-
ta“, da se svega toga okanemo, pa prosto da se bacimo drugom, na
milost i nemilost, sa ~ime se g. kapetan ne samo nije slagao ve} je
zahtevao ja~awe srpske oruàne sile i „vo|ewe bitke na svome i za svo-
je – do pobede”. Wegova je argumentacija:
BITKA NA SVOME I ZA SVOJE

„Istorija nam je jasno pokazala, da se nijedan narod od vajkada
pa do danas nije oslobodio i ujedinio bez borbe. I na{a dana{wa Srbiji-
ca, od~upana iz tu|ih ~equsti, leì na kostima na{ih otaca. I zar moè
ko i da pomisli da na{e potpuno oslobo|ewe i ujediwewe moè da se
postigne drugim putem do onim istim kojim smo se raspali, tj. mi{i-
com, oru`jem, vojnom... ”
Kapetan \uri} je ispisivao i rubriku „Vojni~ki razgovori”. U jednoj
nalazimo i danas aktuelan stav:
„Na vojni (u ratu) va`niji su qudi, pa tek posle dolazi oru`je. S to-
ga je izu~avawe i upoznavawe ~oveka va`nije no u~ewe o oru`ju. Tre-
ba, dakle, skroz izu~iti narav, mi{qewe, navike, obi~aje, predrasude,
nakratko i srce i um svojih vojnika i koliko se god moè i neprijateqske
vojske. Treba umeti vladati srcem svoje vojske. Treba umeti rasplamsati
vojsku kad treba...”
VLADAWE SRCEM VOJNIKA
Time je na stranicama „Otaxbine” nastavqena rasprava iz „Voji-
na”, na ~iji je zna~aj wegov prvi urednik, Jovan Draga{evi}, nedvosmi-
sleno ukazao i u svojoj „Poslanici |eneral{tabnim i ostalim ofcirima {to
su po Srbiji”, koju objavquje 10. maja 1869. godine. Po~iwu}i re~ima
„Drug drugovima”, sem ostalog pi{e:
„Svaki narod ima svoje osobine, u sva~emu pa i vojevawu. I srp-
ski narod pokazao je u ratovima za svoju slobodu takovih osobina koji-
ma se i diviti i ponositi moèmo. Pa kako je on te svoje osobine pokazi-
vao u podobnim okolnostima sa budu}im, s podjednakim oru`jem sa
sada{wim, po jednakom popri{tu s nastoje}im: onda mislimo da nam
mora mnogo biti u interesu da izu~imo sav wihov na~in vojevawa; da
prou~imo kako su vojsku dizali, kako je izdràvali, kako kretali; da pro-
motrimo gde im bijahu zbori{ta, gde li razboji{ta; da razgledamo kako
im bijahu razme{tene brani~ke i napadne pruge; uop{te, da izu~imo
wihovu organizatorsku pogodnost, administrativnu ume{nost, strategij-
sku darovitost. To bi bilo od neocewive koristi za na{e ure|ewe vojske i
za budu}e vojevawe...”
NN: „RATNIK” (1879–1941)

N: U PRETHODNICI RATOVA ZA SRBIJU
PN: Pa`qivo prate}i listove „Vojin” i „Otaxbina” i sara|uju}i u wima,
general{tabni potpukovnik Jovan Mi{kovi} je u 34. godini postao
ministar vojni, pa tako do{ao u priliku da u razvoju vojne {tampe u
Srbiji u~ini vaàn, ~ak istorijski korak – osnovao je glasilo „Ratnik”, list
„za vojne nauke, novosti i kwièvnost”
Naredbu o pokretawu „Ratnika” potpisuje 24. januara (po novom

kalendaru) 1879. godine, i ona je stigla u sve komande, sa obavezom
da se o wenom sadràju obaveste svi ofciri.
Ukazao je da je ve} dosta vremena pro{lo otkako je Vojska, sada
u nezavisnoj dràvi, bez svoga glasila, bez vojnog lista, i da „upliv toga
nedostatka za na{u vojsku moè da ceni samo onaj koji zna kakvu
ulogu igra danas uop{te kwièvnost u svetu”, te da se „tome mrtvilu i
nemoj ti{ini u~ini kraj – mislim da je posledwi trenutak nastao”, jer
„vojska je bez svoga lista kao ~ovek bez govora”. Ministar isti~e da
„list mora biti nau~an i popularan i po tome pristupa~an svima”.
Napomiwe da „s punim uveravawem ra~una” kako „ne}e biti ni jednog
ofcira u Vojsci koji ne}e s voqom prihvatiti ovaj list, nego da }e svi
dràwem, a koji su kadri i radom na wemu, pripomo}i da {to korisniji
bude”. Da ne bi bilo nikakvih nesporazuma, g. ministar vojni
nagla{ava: „Ja }u voditi ra~una kako o onima koji list drè, tako i o
onima koji na wemu rade, jer }u po tome ceniti zauzimqivost za
naukom i radom”, dodaju}i kako se ne sme dozvoliti da „vojni
pronalasci i uspesi ratne ve{tine ostanu ne~uveni i neopaèni, vojna
znawa ostanu svojina i pravo samo izvesnog broja qudi, a mnogi korisni
rad ostane doveka nepoznat”.
Ministar vojni je zadatak da pokrene i ure|uje list poverio – a
kome bi drugo – svom ispisniku i kolegi, uspe{nom uredniku i
darovitom piscu „Vojina”, tako|e general{tabnom potpukovniku i
profesoru op{te i ratne istorije i geografje na katedrama vojnih {kola,
tada i na~elniku Vojnoistorijskog odeqewa, Jovanu Draga{evi}u . Dao
mu je potreban novac i odre{ene ruke u ure|ivawu „Ratnika”, kao
izdawa Glavnog general{taba pod jurisdikcijom wegovog Istorijskog
odeqewa, ali i jasne zadatke da taj (za po~etak) dvomese~nik obima
sedam-osam tabaka teksta (oko 120 stranica) {iri potrebna znawa o
vojsci, zbog ~ega mora biti „tematski raznovrstan, nau~an i popularan
i po tome pristupa~an svima”. To je bio jedan od temeqnih zadataka
„lista za vojne nauke, novosti i kwièvnost”.
Time je – sa nekoliko kra}ih prekida – po~eo pohod „Ratnika”
dug vi{e od {est decenija (1879–1941), u slu`bi tri kraqevine: Srbije,
Srba, Hrvata i Slovenaca i Jugoslavije, zavr{iv{i ìvot po naredbi
armijskog generala Petra Kosi}a, izdatoj dan uo~i po~etka Aprilskog
rata. Do 1929. list je fnansiran iz buxeta Ministarstva Vojske i
Mornarice, a potom, do posledweg broja, prihodima iz pretplate
~italaca, prvenstveno pripadnika ofcirskog kora. Bio je visoko uzdi-
gnuta lu~a vojnog prosve}ivawa. List je bio i ostao hroni~ar doga|aja u
ratovima i periodima varqivog mira, ujedno i aktivni ~inilac u
osposobqavawu onih vojnih stare{ina koje su se borile za ugled
~asnog vojnog poziva, spremnih da – {to naglasi wegov osniva~ – „za-
uzmu dostojno mesto u koru ofcirskom”. Eto i razloga {to je datum
osnivawa „Ratnika” – naredbom od 5. septembra 2004. – izabran za
Dan vojne {tampe Srbije, a wegove duge i slavne tradicije –
kamen su temeqac dana{weg magazina „Odbrana.
okvir 1 – GLASNICI
Uporedo sa „Ratnikom” kao centralnim vojnim listom, izlazili su
„Bilten” – u vreme rata Srbije sa Bugarskom 1885, „Vojska” (1903–
1907), „Srpska vojska” (1908–1912), nedeqnik „Uzdanica” (1901–
1910) – „vojni~ki list za nauku, negovawe vojnih vrlina i vite{ku
zabavu”, pa „Artiqerijsko-inìwerijski glasnik” (1905–1906), te „Ratni
dnevnik” (1914–1918), „Vojni~ki glasnik” i „Vojni~ki zabavnik” (1920–
1941), glasnici rodova pe{adije, artiqerije, kowice i inìwerije.
okvir 2 – LAMARTIN
Pi{e pre deset godina potpukovnik mr Branislav \or|evi}, vode}i
istraìva~ Instituta za ratnu ve{tinu:
„Svojevremeno je Lamartin zabeleìo da bi istorija srpskog
naroda trebalo da se peva, a ne da se pi{e, jer je to upravo pesma koja
sve nadma{uje. Deo te pesme je zasigurno i srpska vojna kwièvnost.
Re~ju, na{a je obaveza da iz fondova biblioteka iznesemo pred o~i
javnosti bisere srpskog vojni~kog uma, od kojih mnogi nisu izgubili na
aktuelnosti, ve} naprotiv...”
foto – Balkanski ratovi u objektivu Samsona êrnova, iz depoa Arhiva

Srbije
NN: MI[I]EVA „SRPSKA VOJSKA” (1908–1912)

N: OTVORENA TRIBINA O VOJSCI I DRU[TVU
PN: Nezavisni list „Srpska vojska” pokrenuo je, kao privatno izdawe,
pukovnik i budu}i srpski vojvoda @ivojin Mi{i} (1855–1921) – zbog „kr-
vave smenedinastija na prestolu Srbije” penzionisan u 58. godini ìvo-
ta. On je imao snage da, „na ~elu bojnih trupa”, pobe|uje u bojevima i
operacijama,ali, evo, i hrabrosti da napi{e istinu o stawu vojni~ke
(ne)kulture u
Srbiji. Istinu surovu, ali i lekovitu.
Glasilo je ofcirskom koru nudilo {irok krug raznih znawa, bilo

istinski kriti~ar vojne teorije i (naro~ito) prakse, osloweno iskqu~ivo
na ta~ne podatke. Wegov glavni urednik bo-
drio je duh vojske i nepogre{ivim vojni~kim ~ulom vo|e predose-
}ao, predvi|ao i ukazivao na dolazak novih ratova, za kona~no re{ewe
„isto~nog pitawa” i time teritorijalno pro{irewe Srbije, za {ta je, uz do-
bru voqu, odlu~nost i hrabrost, trebalo znawa i oru`ja. Ve} u prvom br-
oju opomenuo je dru{tvo da se „prene iz u~malosti”, a na stranicama
vojnih glasila – pre svih „Ratnika” – vrati prethodni zna~aj vojnih
stru~nih tribina. Deo te poruke, koja i danas zvu~i savremeno, deluju}i
kao poziv i opomena, kao inspiracija i dana{wim generacijama vojnih
novinara, glasi:
„Jedna svesna kritika treba da pokaè ~itala~koj publici {ta je
dobro i {ta treba da ~ita... kod nas se uvek na ovu vrstu kwièvnog ra-
da gledalo sa izvesnim podozrewem; smatralo se da je kritikovawe ne-
vojni~ki posao, da se kosi sa dobrim redom i disciplinom i da, ~ak, ru{i
osnove drugarstva u vojsci.
I to je jedan od glavnih uzroka {to je na{a vojna kwièvnost razu-
zdanija, mo`da, od ma koje druge. U woj nema nikakva reda ni siste-
ma, ne zna se {to se ho}e i ~emu se teì;... ukus kod ~itala~ke publi-
ke pada na sve niì nivo, a Ratnik, koji treba da skupi oko sebe sve {to
je najboqe i najpismenije, predstavqa sobom jednu zbirku r|avih prevo-
da, sa nekoliko, ve}im delom, r|avih originala”.
U Mi{i}evoj „Srpskoj vojsci” ogla{ava se i Pavle E. Juri{i}, visoki
ofcir i budu}i vojskovo|a Srpske vojske, koji pi{e ~lanak „O moralnom
vaspitawu na{ega vojnika”. Autor zagovara organizaciju „kojoj }e biti
ciq da prigodnim vojni~kim ve`bawima i igrama zainteresuje {to vi{e
omladinu za vojni{tvom, i razgovorima, ubojnim pesmama i naro~itim
predavawima da podgreva i podiè patriotizam u tim mladim srcima”.
Na takvo „predavawe o moralu” Pavle Juri{i} je imao puno pravo:
poreklom Luì~ki Srbin (Gerlic, 1848. – Beograd, 1922), 1876. godine
primqen je u Srpsku vojsku kao dobrovoqac. U predstoje}im srpsko-tur-
skim ratovima, do 1878, uspe{no je komandovao pukom, a u balkan-
skim ratovima (1912–1913) i divizijom, te u Prvom svetskom ratu, do
1916, Tre}om armijom. Heroj bitaka na Kumanovu i Ceru.
Poznat i kao nadareni pesnik, taj slavni ratnik se u listu ogla{ava
bojnom porukom be~kom }esaru, u kojoj – pi{e profesor Boìdar Jovo-
vi} – „proro~ki nagove{tava propast otima~a tu|ih zemaqa”. Neposre-
dan povod mu je bila „aneksiona kriza” 1908, ~ija je prva `rtva bio srp-
ski narod u Bosni i Hercegovini, pa pesnik, „silnom caru” Frawi prete}i
poru~uje:
„Znaj za svaku stopu zemqe Srbinove Mora}e{ da kupi{ legijone
nove, Jer, ako zatreba,Pod Be~ }emo sti}iTrulu carevinu u prah]emo di-
}i”.
Vratimo se na{em Strugani~aninu, pukovniku u (preranoj) penzi-
ji, slavom oven~anom ofciru i piscu od ~asti i ugleda, a sada, evo,
uredniku uticajne „Srpske vojske”. On je imao snage da, „na ~elu boj-
nih trupa”, pobe|uje u bojevima i operacijama, ali, evo, i hrabrosti da
napi{e istinu o stawu vojni~ke (ne)kulture u Srbiji. Istinu surovu, ali i
lekovitu. U listu koji je otvoreno ure|ivao i savremeno organizovao, pa
bio veoma uticajan, vazda „na ni{anu” la`nih rodoqubaca i samoquba-
ca, a tek zavidqivaca i politi~kog i moralnog sitneà. On je svoj list ure|
ivao kao otvorenu javnu tribinu pisane re~i, a ta re~ imala je svoju vi-
soku cenu. Uostalom, glodur „Srpske vojske” je zbog javnog izno{ewa
opore istine i – prevremeno penzionisan. [to bi, vek i po kasnije,
na{ daroviti pesnik rekao – „ubi ga prejaka re~”. Sre}om, proslavqeni i
uticajni Radomir Putnik znao je, iz zajedni~kih ratovawa, prave vredno-
sti Mi{i}a, pa ga namolio da se vrati u aktivnu slu`bu, u wegovom {ta-
bu. I eto ga na kowu, pred trupama, u oba balkanska i Prvom svetskom
ratu. U otaxbinu, svom narodu, vratio se kao vojvoda.
okvir – IZREKE
Veruju}i narodu iz koga je potekao i odan vojnom pozivu, a patri-
otizam se podrazumevao, hrabri pukovnik i ve} afrmisani vojni pisac,
sem ostalog i ~uvene „Strategije”, Mi{i} je praktikovao da u svakom
broju „Srpske vojske” objavi neku poznatu izreku, ili misao kojeg ~uve-
nog vojskovo|e, koje su se odnosile na vojsku. Time je skretao pa`wu
~italaca na tu, onda najceweniju, dru{tvenu instituciju. Navodimo ne-
kolike, u izboru profesora B. Jovovi}a:
– Vojska je ogledalo umnog i moralnog narodnog ìvota i rada u
dràvi.
– U borbi zrno ubija telo vojnika, a poraz duh vojske. Ne treba se
pla{iti zrna, ve} poraza.
– Vojska treba da zna ko je vodi, gde ide, da je odu{evqena za
delo koje vr{i, dobro spremna i nahrawena, pa je blizu pobeda.
– Nije vojska ono {to je obu~eno kao vojska, no ono {to ìvi, bije
se i mre kao vojska.
Samo jo{ dva-tri citata sa stranica Mi{i}eve „Srpske vojske”, za-
nimqivih i u na{em vremenu.
„A da slabo op{te obrazovawe smeta ofciru ne samo da sebi iz-
bori u savremenom gra|anskom dru{tvu odgovaraju}i po~asni poloàj,
koji zahteva wegova profesija, ve} ga dovodi u taj neprijatan poloàj da
kao nastavnik kod svojih vojnika, dolaze}i u dodir sa inteligentnim ele-
mentima svoje jedinice, sa |acima, studentima, ~inovnicima, kojima on
ne moè imponovati kao stare{ina, pa ni ulivati onu veru kao ofcir koji
vlada op{tim obrazovawem vi{im no wegovi pot~iweni: tim samim
podriva ugled stare{inskog kora uop{te...”
„Ofcirski kor mora biti aristokracija i to po obrazovawu, jer je
obrazovawe osnova blagorodnih i moralnih osobina...”
Anonimni saradnik, koji se potpisuje pseudonimom „Kant”, pi{e
da „Srpska vojska, ako treba da ostane na visini wenoga zadatka, mo-
ra imati za podlogu svoga ìvota vazda veliko rodoqubqe, a u svome
komandnom elementu jake karaktere”. Tome dodaje da karakter vo|a
Srpske vojske, sa evropskim ambicijama i ograni~ene snage, „mora bi-
ti prete`niji od topa i pu{ke...”
Uz centralna glasila, od 1881. neprekidno izlazi „Slu`beni vojni
list”. Pokrenuo ga je ministar vojni, inìwerijski general Milojko Le{janin
(1830–1896), u tri navrata, izme|u 1879. i 1888, na~elnik Glavnog ge-
neral{taba Srpske vojske. Ta publikacija je od po~etka sva u duhu
evropeizacije Srpske vojske, koja po naslovu, a i sadràju i porukama,
traje do na{ih dana, izdaju}i, kao organ Ministarstva, na stotine stru~-
nih publikacija neophodnih za usavr{avawe vojne organizacije, prven-
stveno iz teorije i prakse vojne ve{tine.
foto 1 – Trijumfalna kapija u Kru{evcu za do~ek Srpske vojske

foto 2 – Vojvoda @ivojin Mi{i} sa sinovima
foto 3 – Milojko R. Le{janin
NN: RATNA [TAMPA 1912–1918.

N: VERNI HRONIÂR GOLGOTE I SLAVE SRBIJE
PN: Uredbom o vojnoj cenzuri iz 1915. godine detaqno je
navedeno o ~emu se nije smelo pisati. Osim o rasporedu i kretawu voj-
ske, wenom snabdevawu, brojnom stawu, vojnim planovima, nije se
smelo pisati o porazima, gubicima i svemu onome {to bi moglo nepo-
voqno uticati na borbeni duh i moral vojske.
Progrmela su, od 1912. do 1913, dva balkanska rata, ispuwena
tako intenzivnim borbama, bojevima i operacijama da se ni tokom wih
ni u kra}im zati{jima nije razmahnula vojna {tampa, nisu se
stvarali albumi, monografje. A onda je, usred leta 1914, nahru-
pio na vrata Srbije Prvi svetski rat, koji }e, krvaviji od svih dotada{wih,
potrajati do novembra 1918. godine.
Na samom po~etku te „svetske kasapnice”, zapo~ete 2. avgusta
1914, u nas nazvane i „Veliki rat” – zbog veoma stroge cenzure i pokre-
tqivosti ratnih dejstava uga{en je „Ratnik”, a sa wim i nedeqnici „Uzda-
nica” i „Ilustrovana ratna hronika”. Ista sudbina sustigla je i civilne li-
stove, koji su ga{eni, pa ponovo, privremeno, pokretani, kako su se po-
merali frontovi: u Vaqevu, Kragujevcu, Ni{u, Kosovskoj Mitrovici, u Ska-
dru, na Krfu i u Solunu – stalno u borbama i nadmudrivawu sa prestro-
gom ratnom cenzurom. Uo~i rata, od 19 dnevnih listova u Srbiji, ~ak
17 se ogla{avalo iz Beograda, a sedam od wih je ve} prvih dana rata
prestalo da izlazi, dok je takvu sudbinu „Ratnik” doìveo u prethodnom
mesecu.
U SLU@BI FRONTOVA
Sa padom Beograda jedan broj dnevnih listova, preplavqenih
cenzurisanim ratnim izve{tajima, preselio se u novu srpsku prestonicu
Ni{, odakle se, i sa izve{tajima sa frontova, ogla{avaju „Srpske novi-
ne”, „Samouprava”, „Radni~ke novine”, „Tribina” i „Novosti”, svaki na
svoj na~in i svi patriotski u slu`bi frontova za odbranu otaxbine, bar
pola svog prostora posve}uju}i stawu na rati{tu, potrebama vojske,
patwama naroda, podgrevaju}i nadu u pobedu. No, i „~isto vojni”, stari
i novi, listovi bili su u slu`bi odbrane, u prethodnici celokupnih mobilisa-
nih snaga. Tako je jula 1914. u Vaqevu pokrenut „Ratni bele`nik”, pa
ubrzo „prekomandovan” u Kragujevac, da bi bio obnovqen 1916. u So-
lunu, pod nazivom „Ratni dnevnik”, pod kojim je imenom, kao i „Slu-
`beni vojni list”, pratio borbe i pobede na Balkanskom rati{tu i sa pobe-
donosnim trupama „umar{irao” u Beograd.
Kako se Srpska vojska povla~ila pred {vapskom silom, u Kosov-
skoj Mitrovici se pojavio list „Kosovo”, sa stranica sedam svojih brojeva
obave{tavaju}i javnost o stawu na srpskim i savezni~kim frontovima.
Tokom „albanske golgote”, srpska vojna {tampa se ogla{ava samo pr-
vim brojem „Vesnika” iz Skadra. Na Krfu je izlazilo vi{e biltena instituci-
ja Vlade i Vrhovne komande, potom i „Srpske novine” {tampane u tira-
ù od 10.000 primeraka, sa dobrim delom prostora „ustupqenog” Voj-
sci, te „Srpska straà”, koja je, zbog kr{ewa strogih pravila cenzure,
doìvela zabranu izlaèwa „na kra}e vreme”.
U Solunu je, naro~ito nakon po~etka brèg pomerawa fronta ka
Srbiji, po~eo da se obnavqa ve}i broj glasila, me|u kojima i „Ratni
dnevnik”, organ Vrhovne komande u celini posve}en stawu na balkan-
skom voji{tu. Tu se, kao „vesnici slobode s juga”, krajem 1916, javqaju
„Srpski glasnik”, „Velika Srbija” i „Pravda”, nad ~ijim sadràjem bdi
„Ratni Pres-biro”. U su{tini, svi listovi koji su izlazili u Solunu su – navo-
di istraìva~ srpske {tampe iz tog perioda „Velikog rata”, savetnik Voj-
nog muzeja Pavle Qumovi} – „zastupali ideju ujediwewa jugoslovenskih
naroda, mada s velikim razlikama u prilazu kakva bi trebalo da bude ta
budu}a dràva. Istu ideju su zastupali listovi i bilteni u srpskim centri-
ma u @enevi, Bizerti i dr. Ideju megalomansku i neracionalnu, a ispalo
je i – po Srbiju pogubnu. Na dugom {tapu, koji se 1992. polomio”.
MO]NO OKO KAMERE

U septembru ratne 1914. vojvoda Radomir Putnik je, u Vaqevu,
potpisao Uredbu o uvo|ewu u formaciju {tabova svih krupnijih sastava
Srpske vojske angaòvanih na rati{tu – zvawa „ratni slikar”. Tim propi-
som su regulisani: wihov poloàj i zadaci, od kojih je osnovni – kako na-
vodi vi{i kustos Vojnog muzeja Marina Zekovi} – bio „da sopstvenim
ume}em i specif~nim darom za sagledavawe i beleèwe objektivnih
doga|aja i detaqa prate ratne doga|aje”. O~evidno je da je tu slavni
vojvoda, pre svega, mislio na fotografe, {to je bila dopuna „Pravilnika
za ratne dopisnike”, usvojenog dva meseca ranije, po kojem je tim de-
latnicima na voji{tu „dopu{teno da prate ratne operacije”, a kojim se
reguli{u: wihova delatnost, obaveze i dozvole za rad.
Usred rata, novi na~elnik [taba srpske Vrhovne komande, gene-
ral Petar Bojovi}, i sam afrmisani pisac i qubiteq fotografje, otvorio je
u formaciji i mesto za foto-amatera. On, naime, naredbom precizira tu
osetqivu du`nost, pa uz wu visokim {tabovima {aqe i „raspis i uput-
stvo”, gde upozorava komandante da „ratni slikari-fotograf ne}e biti u
stawu da odgovore potrebama, pa bi bilo korisno da se pored wih upo-
trebe i fotograf amateri, ofciri, podofciri i vojnici sa svojim sopstvenim
aparatima”.
Tako je surova ratna praksa diktirala sadràj dokumenta o ratnom
dopisniku, pa su na upra`wena mesta u formaciji stigli intelektualci iz
prvog reda: akademici, profesori, kwièvnici, sve vrsni znalci i profesio-
nalci, a patriotizam se, jednostavno, podrazumevao. Stigli su i slikari:
Nade`da Petrovi}, Paja Jovanovi} i desetak drugih, od fotografa profesi-
onalaca Risto Marjanovi} iz Redakcije „Wujork heralda”, pa dopisnik iz
Zagreba francuskog „Ilustrasiona”, ruski dràvqanin, slikar i snimateq
Samson êrnov, te Vaso Radulovi}, bra}a Manaki. Oni ostavqaju maj-
storske snimke – svedo~anstva o ratu i ratnicima na putevima slobode
i golgote od Kolubare, preko Albanije i Krfa, do Soluna i slobode. Uz
spomenute, svojim fotografjama su istoriju „Velikog rata” zaduìli: Dra-
gomir Gli{i}, „ratni slikar” elitnih divizija – Moravske i Drinske, Vasa
E{ki}, „ratni slikar” Prve armije, i drugi. Od desetina amatera spomeni-
mo vojnog sve{tenika Uì~ke vojske, Rista [ukovi}a, koji je sve vreme
rata, uz krst, nosio i fotoaparat i sa oba se podjednako sigurno i ve{to
koristio, kakav je bio i kapetan druge klase Dragi{a M. Stojadinovi},
„ratni slikar” 13. puka „Hajduk Veqko” Timo~ke divizije.
Srpskim rati{tem su „{partali” i svet verno izve{tavali glasovita
„zlatna pera” ratne reportaè i hroni~ari sa evropskih raskr{}a i fronto-
va onog vremena: Rudolf Ar~ibald Rajs, Xon Rid, Anri Barbi, Egon Ervin
Ki{, Donald Tomson, Kalvert, Bordman Robinson, i drugi.
Tako je hrabro{}u i ume}em majstora ki~ice i pera i kamere sa-
~uvana istina o „Velikom ratu” i wegovim junacima, {to je kasnije, u
godinama varqivog mira, preto~eno u bogato ilustrovane monografje,
koje su ~inile ~ast svetskoj publicistici.
okvir 1 – CENZURA
Rigoroznu cenzuru sve {tampe u Srbiji, ubrajaju}i i „Ratnik”, Vla-
da je zavela uo~i samog rata, jula 1914, a pravno ju je oja~ala „Ured-
bom o vojnoj cenzuri” iz 1915. godine. Prema odredbama tog doku-
menta, cenzuru doma}e {tampe u podru~ju vojnih operacija sprovodio
je {ef Ratnog presbiroa pri Vrhovnoj komandi preko svojih pomo}nika,
a u pozadini fronta nadle`ne policijske vlasti. U 19 ta~aka te uredbe –
kako navodi istraìva~ P. Qumovi} – „detaqno je bilo navedeno o ~emu
se nije smelo pisati. Osim o rasporedu i kretawu vojske, wenom snab-
devawu, brojnom stawu, vojnim planovima, nije se smelo pisati o pora-
zima, gubicima i svemu onome {to bi moglo nepovoqno uticati na bor-
beni duh i moral vojske. Sve ove zabrane odnosile su se i na pisawe o
armijama savezni~kih dràva. Po{to listovi nisu uvek po{tovali Uredbu
o cenzuri, bile su ~este zabrane pojedinih brojeva, a neki listovi su
zbog u~estalih prekr{aja zabrawivani na kra}e vreme ili trajno...”
okvir 2 – VESNICI SLOBODE

List „Ratni dnevnik”, organ Vrhovne komande, obave{tava jav-
nost s kraja septembra 1918.
Krf, 22. septembra:
Posle ukaza Kraqa Petra o proizvo|ewu prestolonaslednika Alek-
sandra u ~in generala, a „povodom pobeda na srpskom frontu” Srpska
vlada nagla{ava da je ona taj predlog podnela „jo{ u mesecu junu, ali
po èqi
Prestolonaslednika proizvodstvo je odloèno do posle pobede. U
dnevnoj zapovesti vojsci iznete su zasluge Prestolonaslednika Aleksan-
dra, koji je za sve vreme rata bio stalno sa vojskom i ~ija je uloga bila
tako znatna za vreme bolne periode povla~ewa 1915. godine. Istaknu-
to je naro~ito da je on izdrào prelaz preko Albanije i pored te{ke bole-
sti i izdràne operacije...”
Solun, 23. septembra:

„Prekju~e uve~e, W. K. Viso~anstvo, Naslednik Prestola Srbije,
predao generalu g. Fran{e d’Epereu Kara|or|evu zvezdu sa ma~evima
prvog stepena. Dodequju}i na ovaj na~in Komandantu Savezni~kih
Vojski najve}e i najre|e odlikovawe Kraqevine Srbije, Naslednik Prestola
Aleksandra hteo je priznati velike zasluge Glavnom komandantu, koji je
jednom sjajnom pobedom otvorio Srpskoj Vojsci vrata u wene oslobo|e-
ne zemqe”.
Solun, 26. septembra:

„Na{e trupe, gone}i potu~enu 9. austrijsku diviziju i sara|uju}i
sa francuskom kowicom, u{le su 24. septembra u Leskovac i Vlasotin-
ce, posle krvavih borbi, zarobiv{i vi{e od 500 zarobqenika...”
foto 1 – Kraq Aleksandar sa vojvodama Petrom Bojovi}em, Stepom

Stepanovi}em i generalom Boìdarom Terzi}em
foto 2 – Vaqevo 1915,snimio Risto Marjanovi}
foto 3 – Nade`da Petrovi}
foto 4 – Umetni~ko odeqewe Moravske divizije kod sela Gwile{a 1916.
godine
foto 5 – Ar~ibald Rajs
foto 6 – Prvi svetski rat u objektivu Dragomira Gli{i}a
NN: VOJNA [TAMPA KRAQEVINE SHS (1918–1929)

N: POZIV NA ÎTAWE
PN: Vojna {tampa Kraqevine SHS, izdavana u velikim
tiraìma i sastotinama priloga, verno je svedo~ila o svakodnevici jedne
vojske koja je oskudevala u svemu osim u èqama za dobro zdravqe
suverena i dobrobit svoje otaxbine.
Bila je od velikog zna~aja, jer je za tu zatvorenu i potpuno depolitizo-
vanu organizaciju predstavqala „prozor u svet,kontakt sa realno{}u;
preslikavala je odnose u dru{tvu i
odnos dràve prema svojoj vojsci”.
Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca (1918–1929), novonastala

dràva Ju`nih Slovena, povr{ine 248.887 km2 i sa gotovo 12.000.000
stanov-nika (od toga 39 odsto Srba) – imala je vojsku od 130.354 pri-
padnika stalnog kadra i oko 200.000 obveznika godi{weg kontingenta
regruta. Vojska je gra|ena gotovo iskqu~ivo na bogatim tradicijama
Srpske vojske, {to podjednako vaì i za wenu {tampu. Sa otvorenim
ambicijama da bude regionalna, kopnena i pomorska, vojna sila u veo-
ma nemirnom okruèwu, ve} prvih godina svog ìvota imala je neop-
hodnu i raznovrsnu informativnu, zabavnu i stru~nu vojnu {tampu bo-
gatog sadràja.
O tome op{irno i stru~no, sagledano iz razli~itih aspekata od-
brane, pi{e mr Ivan B. Mijatovi} u svojoj publikaciji „Koreni vojne pisa-
ne re~i”, razvijenoj iz magistarskog rada odbrawenog na Katedri istori-
je Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta. On, u stvari, razma-
tra osnovna izdawa vojne {tampe u Kraqevini SHS od 1918. do 1929,
pa od one informativno-zabavnog karaktera, svestrano i podrobno ana-
lizira listove „Vojni~ki glasnik” i wegovo povremeno izdawe „Vojni~ki
zabavnik”, namewene, kako im i imena kaù, vojni~koj i podofcirskoj
populaciji, a od one vojnostru~nog karaktera – op{tevojni stru~ni list
„Ratnik” sa tradicijom od daleke 1879, te glasila rodova vojske: pe{adi-
je, kowice, artiqerije i inìwerije.
Osnovni sadràj i poruke Mijatovi}eve kwige obima 283 stranice
– objavqene kao posebno izdawe NIC-a „Vojska” 2006 – jeste da je
upravo ta {tampa, izdavana u velikim tiraìma i sa stotinama priloga,
verno svedo~ila o svakodnevici jedne vojske koja je oskudevala u sve-
mu osim u èqama za dobro zdravqe suverena i dobrobit svoje otaxbi-
ne. Bila je od velikog zna~aja, jer je za tu zatvorenu i potpuno depoliti-
zovanu organizaciju predstavqala „prozor u svet, kontakt sa realno{}u;
preslikavala je odnose u dru{tvu i odnos dràve prema svojoj vojsci”.
Pisac navodi primer „Vojni~kog glasnika”, objavqivanog dvaput mese~-
no u tiraù od 40.000 primeraka po broju; sa visokim ugledom u naro-
du, list je uticao „na formirawe javnog mnewa i poverewa u vojsku kao
instituciju, i istovremeno na stepen edukacije i pove}awe pismenosti u
vojsci i dràvi”. Uop{te, vojna {tampa Kraqevine SHS imala je zna~aj-
nu ulogu u obrazovawu i kulturnom uzdizawu kadra, ali i u „moderniza-
ciji, ujedna~avawu ofcirskog kora, razvoju sopstvene vojnoteorijske
misli, odnosu prema tradicijama i drugim dru{tvenim vrednostima”.
Potpukovnik VS Ivan B. Mijatovi} sadràj svog rada „Koreni vojne
pisane re~i” u fazi magistarskog rada uspe{no je odbranio pred komisi-
jom sastavqenom od vrsnih znalaca novije istorije Srba: prof. dr \or|em
Stankovi}em, prof. dr Qubodragom Dimi}em i nau~nim saradnikom In-
stituta za noviju istoriju Srbije dr Miletom Bjelajcem, koji se potpisuje
kao recenzent kwige. Wu, tako obimnu i sadràjnu, opremqenu sa vi{e
desetina priloga i popisom imena perjanica srpskog vojnog novinarstva
tog burnog vremena – gotovo je nemogu}e, a svakako i grehota prepri-
~avati u novinskom prikazu, ve} intelektualno radoznali treba da je
pro~itaju, sem ostalog jer je tematski {ira od tog desetogodi{weg peri-
oda srpske vojne {tampe, na {ta i autor svojim naslovom ukazuje.
okvir – POSLOVICE
Kao povremeno izdawe „Vojni~kog glasnika”, od po~etka 1921.
pojavquje se i „Vojni~ki zabavnik”, mese~nik namewen, pre svega, voj-
nicima – da svojim sadràjem obave{tava armiju ~italaca o kulturnom
stvarala{tvu u tek „skrpqenoj” zajedni~koj Kraqevini. Pa se u wemu
objavquju narodne juna~ke i lirske pesme, pripovetke i pri~e, ratne {a-
le, kra}i pozori{ni komadi i narodne poslovice.
Iz prvog broja, sa prilozima na srpskohrvatskom i slovena~kom,
{tampanim }irili~nim i latini~nim pismom, prepisujemo pokoju prigod-
nu poslovicu:
[to brus ~eliku, to kwiga ~oveku (}irilica) i
Dobre kwige su najboqi prijateqi (latinica).
Ve} na naslovnici drugog broja vidno je {tampana pesmica, ko-
ja }e naslov glasila „pratiti” do wegovog ga{ewa (marta 1923, posle
objavqenih 11 svezaka):
„Pu{kom milu Otaxbinu brani,
Kwigom, znawem um i du{u hrani;
Pa kad pu{ku ti sa kwigom zdruì{
Tad obema Otaxbini sluì{...”
Danas to – priznajmo – zvu~i dosta naivno, ali je u ono vreme
grozni~ave izgradwe dràve troimenog naroda, razli~itih jezika i kultu-
ra – bilo pou~no, lekovito za mlade, zbog dugih ratnih dejstava mahom
nepismene stare{ine i vojnike.
NN: PROPAGANDA U NOR-U (1941–1945)

N: SVI U BORBU – SVE ZA POBEDU
PN: Centralno vojno-politi~ko glasilo u narodnooslobodila-~kom ratu
(NOR), vo|enom od 1941.do 1945, bio je „Bilten Vrhovnog {taba”. Po-
~eo je da izlazi 10. avgusta ustani~ke godine u okupiranom Beogradu i
do wegovog ukidawa, oktobra 1944, tako|e u prestonici, {tampano je
57 brojeva, u vremenskim razmacima koje je diktirao razvoj situacije
na delovima rati{ta kuda se
kretalo vo|stvo, prose~no 11–14 brojeva godi{we.
Tako je u Beogradu do 15. septembra 1941. {tampano prvih {est

brojeva, u Uìcu u oktobru i novembru jo{ toliko, uz „Borbu” koja je u
gradu na |etiwi objavila 19 brojeva u prose~nom tiraù od po 10.000
primeraka, sa sadràjem prete`no okrenutom ratnim dejstvima, a pod
uredni{tvom koje je, oko Edvarda Kardeqa i Milovana \ilasa, okupqalo
ove}u grupu novinara poznatih u Kraqevini po antifa{isti~koj orijenta-
ciji.
U „Biltenu” su objavqivani: nare|ewa, uputstva i direktive o orga-
nizaciji jedinica, na~inu ratovawa i snabdevawa; komentari o vojno-po-
liti~koj situaciji i ciqevima NOR-a; ocene pojedinih operacija i bitaka; iz-
ve{taji o borbama i akcijama; ukazi o unapre|ewima; podvizi pojedina-
ca; veze vojske i naroda...
Od centralnih informativnih glasila u NOB-u navodimo samo
jo{ dva. Prvo je Radio-stanica „Slobodna Jugoslavija”, koja je iz Moskve
i Ufe sa Urala sve vreme rata, od ustani~ke 1941. do februara 1945,
emisijama „pokrivala” celo na{e rati{te, ogla{avaju}i se svakodnevno
kao deo sistema propagande Antifa{isti~ke koalicije. Program je ure|i-
vao Veqko Vlahovi} (1914–1975), novinar iz [panskog oslobodila~kog
rata (1936–1939), sa grupom saradnika. Za tri i po godine oni su napi-
sali i u etar poslali vi{e od 5.000 priloga, saop{tavaju}i demokratskom
svetu istinu o onome {to se u Jugoslaviji doga|alo, javqaju}i se dawu i
no}u lozinkom „Ovde Slobodna Jugoslavija”. Bile su to vesti, komentari,
pozivi, dobrim delom preuzeti iz emisija Radio-stanice Vrhovnog {taba
NOVJ i od Agencije „Tanjug” – Telegrafske agencije nove Jugoslavije,
osnovane 5. novembra 1943. u Jajcu, koja je, pod rukovodstvom direk-
tora „Politike” Vlade Ribnikara i Mo{e Pijade emitovala vesti o zbivawi-
ma na rati{tu, prenosila nare|ewa jedinicama.
I taj rat je imao svoje hroni~are. Me|u wima je naj~uveniji Vlado
Dedijer, a od fotoreportera Georgije – @or` Skrigin, general Savo Oro-
vi} i svedok martovskih doga|aja 1941. u Beogradu Milan Rogli}.
okvir – RAPORT
Tokom NOR-a je, prema podacima Vojnoistorijskog instituta, izla-
zilo 3.648 periodi~nih publikacija – ~asopisa
foto – Beograd 27. mart 1941, snimio Milan Rogli}
NN: LISTOVI „FRONT” I „NARODNA ARMIJA” (1945–1992)

N: U SLU@BI REGIONALNE VOJNE SILE
PN: Nekoliko sedmica pre Dana pobede (9. maj 1945) pokrenut je ilu-
strovani vojni list „Front”– vesnik pobede i slobode. On je 25. februara,
u tiraù od 10.000 primeraka, stigao u ruke prvih ~italaca, prete`no
mladih mobilisanih Srbijanaca,
spremnih da iz dubokih rovova zale|enog Srema krenu u nezadrìvi ju-
ri{ pobednika, dug tamo negde do Trsta, do Karavanki – do kona~ne i
dugo prièqkivane pobede.
List, ure|en pod rukovodstvom novinara i akademskog slikara

Ismeta Mujezinovi}a, ranije postdiplomca Sorbone, pa prvoborca jul-
skog ustanka, krenuo je na zapad, u susret borcima.
Novajlija na frontu, plenio je svojim sadràjem, porukama, teh-
ni~kim izgledom. Ime mu je „pozajmio” glavni urednik, postaju}i we-
gov „kum”, sa obrazloèwem da „u tom imenu ima simbola, jer i {tam-
pa vodi svojevrsnu bitku, drì odre|eni front protiv neprijateqa”. Save-
sni hroni~ar i istori~ar „Fronta”, wegov posledwi glavni i odgovorni
urednik, vazduhoplovni pukovnik Radoqub Matovi}, zapisa}e, 45 godi-
na kasnije, anegdotu kako je deo tiraà tog prvog broja nedeqnog ilu-
strovanog lista, u ùrbi kroz splet rovova do 10. kraji{ke brigade, „te-
{ko rawen {vapskim gelerima”.
Na naslovnoj strani, sa istaknutim natpisom „Pravac pobeda”, dat
je fotografski kola` motiva sa fronta, gde dominira „slika i prilika” dvoji-
ce [vaba pod {lemovima i sa uzdignutim rukama na predaju. Preko ko-
rice drugog broja je, pak, lik lepe partizanke. U impresumu tre}eg broja
ve} se, kao odgovorni urednik, potpisuje predratni cetiwski novinar i
ustani~ki komandir Niko Kadija, o kome je tako|e ostala anegdota ~iji
sadràj verno odslikava to vreme.
[KOLA DOBROG NOVINARSTVA
U narednih 47 godina na kormilu „Fronta” se, posle Mujezinovi}a
i Kadije, izmewalo devet pukovnika, sve darovitih vojnih novinara: Meh-
med Tocki}, Milivoj Despot, Vojislav Mari~i}, Vasilije Cerovi}, [ime Kro-
wa, Milan Kavgi}, Stevan Korda, Predrag Pej~i} i Radoqub Matovi}. Oni
su najzaslu`niji {to su, sa darovitim piscima i fotoreporterima, ure|ivali
list koji je decenijama darivao armiju ~italaca, naro~ito mladih, temat-
ski prijem~ivim {tivom, vazda privla~no „upakovanim”, sve u koloru.
Okupqao je, verovatno i najboqe u nas, reportere tekstova i fotografja,
ostaju}i privla~an za stvaraoce, „riznica kadrova” iz koje su najdarovi-
tiji odlazili u presti`ne „Borbu”, „Politiku” i „Nin”, u zagreba~ke novin-
ske ku}e. Re~ju, sa „Narodnom armijom” je bio i ostao stalno otvorena
{kola dobrog ùrnalizma, iz koje su najuspe{niji odlazili za reportere, za
urednike, za dopisnike iz sveta, a i u diplomatiju.
Piscu ovih redova, ina~e savremeniku „Fronta” u sasvim mladim
godinama, prva padaju na pamet „zlatna pera” @ivko Mili}, Vlado Ko-
lar, Frane Juri}, Danilo Ruì}, Qubi{a Kozomara, Boro Radowi}, sve pi-
sci koji su u svetu proslavili na{u reportaù. A od fotoreportera Ivo Ete-
rovi}, decenijama „prva kamera” prestoni~kog novinarstva, koji je, da-
rovit mimo druge, stigao sa sun~anog juga, pa izrastao uz „starog fo-
tografskog vuka” Danila Gagovi}a, ratnog „slikara” u [tabu slavom
oven~anog generala Dap~evi}a, sa ~ijeg ratnog puta i danas qubo-
morno ~uva vi{e od pet hiqada vrednih, istorije dostojnih fotografja.
Me|u darovitim „Frontovim” fotoreporterima bili su i Nikola Pavi}evi},
koji je voleo da ga oslovqavamo sa Stenli, i Du{an Rada{inovi}, u Re-
dakciju stigao iz neke od korduna{kih jedinica, kasnije preminuo na za-
datku, {to je privilegija samo najodanijih profesiji. Posle wih sti}i }e Bo-
ìdar Rabrenovi}, Vjekoslav Puri} i Milutin Kova~ev, dostojni svojih u~i-
teqa.
FRONTOVA ZNAMEWA
Od pisaca tekstova u „Frontu” samo jo{ jedno ime – Stevan Kor-
da. Rodom Sremac, u ratu borac slavne 2. tenkovske brigade, u ~ijem
je sastavu progrmeo borbeni put od Tule u Rusiji do Trsta na Jadranu,
gde je iza{ao iz jednog od 65 wenih legendarnih T-34 i zauvek se opro-
stio od oklopa – sem u svojim ~lancima. Tako se na Dan pobede prihva-
tio pera i ostao mu veran vi{e od 50 godina, ta~nije do posledweg da-
ha. Prvo je pisao vrlo privla~ne reportaè iz nau~ne fantastike, a onda
se od „leta~a” u svemir okrenuo vojnim arsenalima nemirnog sveta,
enciklopedijama naoruàwa, zadacima pisca i urednika rubrika, koje su
– kako se wegovi saradnici i sapatnici se}aju – „brzo svrstavane u lekti-
ru”. A mladi radoznalci su mu verovali, sa wim sara|ivali, pratili ga na
putevima stvarala{tva. Korda je bio jedno od znamewa „Fronta”, insti-
tucija.
List sa pitkim tekstovima i atraktivnim fotografjama, jo{ moder-
no „prelaman”, brzo je izrastao u savremeni magazin. Uvek na javnoj
sceni „Druge Jugoslavije”, dràve koja je ~esto mewala imena – DFJ,
FNRJ, SFRJ. Wemu se verovalo, wegovo su ime na brigadnim zastavama
nosile generacije u~esnika ORA, od \erdapa do Ptuja. Posledwih godina
„one velike Jugoslavije”, radi oja~awa dobrano posustalog bratstva i je-
dinstva, {tampan je i na slovena~kom i makedonskom. Punih 47 godi-
na je izlazio sve do raspada „velike dràve”, kada je ostala „skra}ena”,
nazvana SR Jugoslavija, a sa wom nova vojska, novi stvarala~ki izazo-
vi. Oni koji su odlu~ivali, poverovali su da }e biti dovoqno da se iznad
imena doda re~ca „Novi”. Dakle – „Novi Front”. Iluzija je ìvela samo
toliko koliko je bilo potrebno da se {tampa 13 brojeva, a onda je, sa ne-
deqnikom „Narodna armija” – preto~en u novi magazin „Vojska”. To je
bilo prekretni~ke 1992, do koje je „Front” vazda bio na frontu, onom is-
turenom.
TITOV UVODNIK ZA „NARODNU ARMIJU”

Iz {tamparije „Borbe”, a iz prestonog Beograda, ka hiqadama
vojnih po{ta u onda{wa 373 garnizona – 2. oktobra 1945. je, vozovima,
kamionima i avionima, krenuo ka ~itaocima list „Narodna armija”, {ta-
mpan u 50.000 primeraka. Sa uvodnikom koji je potpisao ministar na-
rodne odbrane mar{al Tito, urednik ratnog „Biltena Vrhovnog {taba”,
~ije je tradicije novi list, kako je pisalo uz wegovo ime od{tampano u
jarkoj crvenoj boji, nastavqao.
Po{to je ukazao na „strategijsku zada}u” pisane re~i, vo|a mu je
stavio u zadatak moralno i politi~ko vaspitawe i stru~no i op{tevojno
obrazovawe stare{inskog sastava, koji je onda brojio 85.000 doju~era-
{wih ratnika, dobrim delom polupismenih, pa uredbom General{taba JA
obaveznih da „pod hitno” u tek uspostavqenim osnovnim {kolama za-
vr{e elementarnu pismenost, o ~emu su i vojnoj {tampi postavqene
va`ne obaveze. Pote{ko}a u tome za mnoge je bila {to su i novi list i
„Front” {tampani na srpskohrvatskom jeziku, jo{ latini~nim pismom,
{to je bio kompromis u politici bratstva i jedinstva, u ~emu je vojni ka-
dar morao davati primer i ohrabrewe, kako je, uostalom, i Kraqevina
SHS zahtevala od ofcirskog kora.
List je po~eo kao nedeqnik i to }e, uglavnom, ostati u svih 47 go-
dina neprekidnog izlaèwa, s tim {to }e se, u kra}im kriznim razdobqi-
ma, recimo u vreme „tr{}anske krize”, pritiska Informbiroa, gra|anskog
rata koji je sledio dramati~ni raspad Jugoslavije – {tampati i dvaput
sedmi~no, bivalo je i u tiraù od 380.000 primeraka po broju!
Pokretawe lista pripremano je jo{ u posledwim ratnim mesecima,
kada se od komandanata operativnih jedinica na frontovima od Saraje-
va, preko Zagreba, do Rijeke i Qubqane, zahtevalo da u Beograd po{a-
qu ofcire koji su se afrmisali kao pisci i urednici ratnih izdawa, da bi se
wihova selekcija (iz)vr{ila u Propagandnom odeqewu Vrhovnog {taba,
pod rukovodstvom generala Otmara Krea~i}a Kulture, stare{ine koji
se, na {panskom i na{em rati{tu, naro~ito istakao u poslovima pisawa
i ure|ivawa tekstova vojne {tampe. Pripremama Redakcije rukovodio je
nik{i}ki pravnik Branko Dra{kovi}, u zavr{nim mesecima rata glavni
urednik „Pobjede”, a sa frontova su pristigli predratni novinari Erih Ko{,
Bogdan Pe{i}, Milovan – Lule Mati}, Andro Gabeli}, Jovan – Lola Vujo-
{evi}, pa „na{i [panci” poznati po o{trom peru na frontovima odbrane
Madrida, Veqko Ribar Anger i Stevan Beli} Dudek, stari revolucionar La-
bud Kusovac. Stigli su sa frontova i Mehmed Tocki}, Slobodan Brajovi},
Aleksa Ivanovi} îka, pa Zuko Xumhur, Veqko Miladinovi}, Gavro Ter-
zi}, Junus Me|edovi}, iz Gardijske divizije „slavonski kadar” Milan Kav-
gi}, a iz Tenkovskog u~ili{ta „Staqin” prvoborac Prve proleterske Rado-
mir – Qaka Vujo{evi}, iz ratnog zarobqeni{tva Ilija Tomi}, s juga Make-
donije, gde se jo{ ratovalo, sin sjeni~kog prote Vasa Cerovi} i uì~ki
u~iteq i proleter Jovan Radovanovi}, istarski antifa{ista Danilo Radolo-
vi}. Stigla je i Milka Rajkovi}, ratni fotoreporter êtvrte proleterske i
drugi. Rade}i nad sobom, mnogi su brzo izrastali u zapaène ~lankopi-
sce, a najdarovitiji u urednike, istina dosta tvrde u izrazu i apologete,
ali takva im je bila i ideolo{ka {kola...
SPORIJE DO VI[IH ÎNOVA

Ubrzo je Dra{kovi} upu}en na novi „partijski zadatak” – za direk-
tora „Politike”, pa je za glavnog i odgovornog urednika (jo{) u osnivawu
postavqen potpukovnik Savo Vuk~evi}, podgori~ki pravnik i ratni ko-
mesar 14. primorsko-goranske divizije. On, u ime Redakcije, potpisuje
list, ali ne}e dugo: nepodoban za saradwu sa pretpostavqenima, dobio
je ~in vi{e i, navodno, „bole{qiv na plu}a” prekomandovan na mirniju
du`nost, sa koje }e 1948. na Goli otok, gde je i kosti ostavio, li{en i
nadgrobnog obele`ja.
U Redakciji su sporije dobijani vi{i ~inovi, zapravo najdarovitiji su
redovno napredovali samo u novinarskoj hijerarhiji, od „potr~ka” do
glodura, s tim {to su najambiciozniji odlazili iz Redakcije, pa stizali u di-
plomate (wih ~etvorica) i generale (~ak devetorica). A u Redakciji su
na vi{i ~in, kako rekosmo, i „zlatna pera” dugo, ~ak i po dvadeset go-
dina, ~ekala, ali se – za razliku od wihovih kolega „kofera{a”, vazda
spremnih za prekomandu – ìvelo komotnije, lep{e, a neki su, umesto
visokih vojnih {kola, zavr{avali (zabrawene) fakultete dru{tvenog sme-
ra, kako su postupili Slobodan Brajovi}, Gavro Terzi}, \or|e Radi{i}, Mi-
lan Kavgi}, Danilo Ruì}.
Iz Redakcije se – za razliku od „trupa{a” i „~izma{a”, koji za izla-
zak iz zemqe nisu imali {anse – moglo u inostranstvo. Neki su pratili vi-
soke vojne delegacije do svetskih centara, posle i u „karavanima druga
Tita”, pa i u sastavu mirovnih snaga UN.
JU@NA KAROLINA
Uspe{ni urednik Politi~ke rubrike, major Vasa Cerovi}, 1952. je
stigao na vojni aerodrom u Ju`noj Karolini, SAD. Obi{ao je, slu`beno,
na{e pilote koji su se, uz pomo} ameri~kih leta~a, preobu~avali za
upravqawe „tanderboltima”, {to je bio rezultat dogovora generala Ko-
~e Popovi}a sa wegovim kolegom iz Va{ingtona. Na{ major je pisao
kako su „Ameri” svoje kolege „iz Balkanske nigdine” do~ekali „ni toplo
ni hladno, optere}eni predube|ewem: do{li su nam piloti iz tehni~ki za-
ostale zemqe – zna~i ne}e biti sasvim jednostavna preobuka, ta~nije –
i}i }e sporo. Doma}ini su zazirali od pomisli da }e, kao i u slu~aju pilo-
ta nekih drugih zemaqa, morati da ponavqaju predavawa dva-tri, ~ak i
po pet puta”. „Wihovo predube|ewe je” – pi{e drug, major – „zamenilo
iznena|ewe...”
îtalac ovog vremena poga|a: pobedile su voqa i upornost tih na-
{ih dedova, obdarenih i sa ne{to srpskog inata: radili su kolektivno,
u~ili do duboko u no}, savladali mo}ne ma{ine, pa postigli odli~ne re-
zultate. O tome uverqivo i lepo pi{e major, iz daleke Ju`ne Karoline, na-
vode}i, na kraju, jednu opomenu novinarima: „Nemoj dru{kane – rekli
su mi – da opet ~itamo o nekim neustra{ivim asovima i vazdu{nim pli-
va~ima, preterivawa na volimo”.
Napomenimo da je sa tom grupom pilota bio pukovnik Nikola Le-
ki}, koji }e prvi u nas „probiti zvu~ni zid” i izrasti u general-potpukov-
nika i komandanta „~iste avijacije” JNA.
List je ~itan i ~esto citiran, naro~ito wegove spoqnopoliti~ka i
kulturna rubrika, a od po~etka pedesetih jedna tre}ina tiraà se plasira
na kioscima, me|u civilima naro~ito traèna zbog vojnopoliti~kog ko-
mentara na, onda veoma aktuelne, teme: nuklearni rat i mogu}nost
vo|ewa u wegovoj senci narodnog rata, za koji se bila opredelila na{a
politi~ka i vojna strategija; poloàj na{e zemqe izme|u dva suprotsta-
vqena xinovska vojnopoliti~ka bloka; tokovi i ishodi epohalne antikolo-
nijalne revolucije. Me|u naj~itanijim rubrikama bile su „Vesti iz stranih
armija” i „Novine iz ratne tehnike”. Ova druga je bila naro~ito zapaè-
na i zbog we se ~esto kupovao list. Ure|ivao ju je ve~iti radoznalac i
veliki znalac Stevan Korda, pa kad je, kona~no, „promaknut” nasledio
ga je mladi Vlada Risti}, koji u tome, evo, ne posustaje ni u penzioner-
skim godinama, a Korda se, kao i gotovo svi iz one „prve postave” lista
od pre 60 i kusur godina, preselio u na{a se}awa. Bogami i lepa...
UTICAJ KULTURNE RUBRIKE

U intelektualnim krugovima prestonice nesumwivo najcewenija je
bila Kulturna rubrika. Wen prvi urednik je bio Milivoj Despot, kasnije
doktor pravnih nauka. Wega je zamenio îka Ivanovi}, pa daroviti pe-
snik rodom iz Vukovara \or|e Radi{i}, kasnije ministar kulture u Vladi
Srbije. Sva trojica vi{i ofciri, sa fakultetskom naobrazbom, veoma uti-
cajni u kulturnim krugovima, nesporni autoriteti u Redakciji, znalci u
domenu kwige, flma i likovne umetnosti, prijateqi sa vrhunskim stvara-
ocima. O îki koju vi{e: Cetiwanin, predratni diplomac srpskog jezika i
kwièvnosti iz Skopqa. U Redakciju stigao iz agitpropa Prve tenkovske
divizije, sa poloàja prema Trstu.
Nazivan i „novinarska savest lista”, s po~etka je ure|ivao Istorij-
sku rubriku, potom bio urednik „deska”, a onda, na kraju, ~elnik Kultur-
ne rubrike, okupqaju}i oko we ugledne i uticajne poslenike kulturnog ì-
vot s prostora „od Triglava do \ev|elije”. îki nikad nije bio problem da
za sve~ane brojeve lista dobije priloge od Andri}a, Krleè, Vidmara, La-
li}a, ]opi}a, Koneskog. Oko sebe je okupqao darovite mlade stvaraoce
kao saradnike lista. I sam, kao student u Skopqu, puki siroma{ak, koji
se izdràvao „davawem kondicija” posustalim i lewim gospodi~i}ima,
ovde je, kao saradnike, okupqao talentovane studente, koji su uspe{no
davali ispite i stizali svugde gde se ne{to va`no iz kulture doga|alo, pa
o tome pisali u listu, a îka im je ~esto zagledao u indekse i wihove ra-
dove honorisao koliko se najvi{e moglo. Spomenimo tek pokojeg: ka-
snije uspe{ni rediteqi Predrag Golubovi} i Bawo [aranovi}, pesnici Og-
wen Laki}evi} i Dragan Kolunxija, flmski kriti~ar Slobodan Novakovi}.
Kod mla|ih kolega je vaìo za pouzdanog, ali neretko, i prestrogog u~i-
teqa; bivalo je da bude i dosta prek, no nikada zlopamtilo; uvek namr-
go|ena lica, gotov da povisi ton i izgovori neprimerenu re~, ali vazda
sa ose}awem za pravdu, oba{ka za meru. Uz wega je godinama „zanat
pekao”, pa izrastao u vrsnog reportera i urednika Du{an Pejanovi}.
NAJPISMENIJI LISTOVI
Redakcija je imala dopisnike u republi~kim centrima, recimo An-
tu Kova~evi}a u Zagrebu, Ivu Ferencu u Splitu, Ivu Tominca u Qubqani,
Mensura Seferovi}a u Sarajevu. Na wih su se urednici oslawali, wihovu
po{tovali.
Ku}a je vazda imala dobre lektore, a naj~uveniji je ostao Sr|a Pe-
trovi}, prava institucija i legenda. Zasluga je veoma „pismenih” uredni-
ka i wegova {to su i na zvani~nim skupovima lingvista bardovi te nau-
ke, recimo akademici Beli} i Gligori}, govorili da su „Narodna armija” i
„Front” na{i „najpismeniji listovi”.
Tehni~ki urednici su, tako|e, bile birane i po{tovane li~nosti. S
po~etka su to bili uspe{ni predratni graf~ari Mi}a Adi} i Milutin [ijako-
vi}, a onda su sa slede}om generacijom stigli akademski slikari Alek-
sandar [vedi}, Slobodan Jovi} Eti, Boò Mrkowa, Milen ûqi}, Milojko
Milinkovi}, stvaraoci koji bi ~e{}e organizovali izlo`be vlastitih slika ili
grafka.
Oko majora Ilije Popovskog i kapetana Du{ana Mandi}a, nesum-
wivo darovitih humorista, okupqali su se birani pisci humoreski i karika-
turisti, pa u rubrikama „Na mestu voqno” i „Garnizon bez opasa~a” ob-
javqivali svoje priloge, {to je unosilo veselije tonove u sivilo kasarnskog
ìvota. U toj misiji je godinama bio i sjajni srpski pesnik Brana Petrovi},
koji je na stranicama „Fronta”, iz broja u broj, „presli{avao” svoju sa-
bra}u. U sli~noj misiji je bio i Mi}a Danojli}. A \or|e Gorbunov legen-
darni ilustrator...
U NIU „Narodna armija” delovala je veoma agilna „Biblioteka”,
koja je izdavala literaturu za obrazovni i vaspitni rad sa vojnicima, ali i
{tivo za wihovu razonodu.
Izdavan je i op{tevojni teorijski ~asopis „Vojno delo” i stru~ni
~asopisi – glasnici rodova i slu`bi, a u Splitu i Zemunu ~asopisi za vi-
dove JRM i JRV.
okvir 1 – „SLUÂJ” KADIJA

Krenu „Partizan”, tim JNA, na svoje prvo gostovawe u inostran-
stvo – a gde bi drugo nego u „matu{ku Moskvu”. A sa wim glodur
„Fronta”, veliki zaqubqenik u fudbal i rusofl „sa dna kace”, jo{ u ulozi
taze radio-reportera. Crvenim trgom je pevao „Moskvo, grade slobode i
pravde”, a u na{oj ambasadi ~uo od jednog zemqaka kako „da majku
maj~inu goni, nema tima na bijelom svijetu koji i primak moè igrati
kao slavni CDKA”. I on je tako mislio dok nije video – u duhu one pesmi-
ce da „na{i va{e nadigra{e” – pa je, u tom prvom poratnom radio-pre-
nosu u nas, rekao da je slavni CDKA sjajan, ali „Partizan” na terenu su-
periorniji. Slu{ali to „na{i” i „wihovi”, pa i u Ambasadi FNRJ u Moskvi i u
ruskoj u Beogradu zloslutno vrteli glavama. „Blago” je protestovao i
ambasador SSSR I. Sad~ikov, a ume{ali se i generali Otmar Krea~i} i
„drug Tempo”. Sve i svi protiv kapetana Nika Kadije. Izgledalo je da mu
nema spasa – bi}e „zbog nebudnosti” smewen sa du`nosti i iskqu~en
iz KPJ, od ~ega tada teè kazne nije moglo biti! I bilo bi tako da za we-
govu „idejnu ~istotu” nisu garantovali: pukovnik \uro Lon~arevi}, ko-
mesar Mornarice, pa na~elnik General{taba general Arso R. Jovanovi}.
Time se pra{ina podignuta u Moskvi i doprla do Beograda – smirila, na
radost glodura lista „Front”, ka`wenog samo „partijskom opomenom”.
Mada je wegovim „advokatima” Tito „natrqao nos” zbog „nebudnosti u
borbi za ~istotu armijskih redova”. Tako je to bilo i – ne ponovilo se!
okvir 2 – BILANS
U 47 godina trajawa „Front” je, uglavnom kao nedeqnik, izlazio u
tiraìma od 10.000 do (~ak) 360.000 primeraka. A to su ravno 1.683
broja, koji su ostavili trajne i duboke otiske na javnoj sceni. U istoriji
oruànih snaga svog vremena, ~ije je bio glasilo, za sve to vreme list je
– kako zapisa wegov posledwi glodur, Radoqub Matovi} – „uvek bio na
licu mesta, velika {kola ùrnalizma, nenadma{ni atlas dinami~nih foto-
grafja i rodona~elnik vi{e tipova reportaà – vojnih, nau~no-tehni~-
kih, nau~nofantasti~nih, reportaà o qudima i wihovim delima”.
okvir 3 – RASPAD
Dvaput mese~no su, {irom zemqe, izlazile vojni~ke novine ar-
mijskih oblasti: „Vojnik” (Beograd), „Narodni borac” (Sarajevo), „Vojni~-
ke novine” (Ni{), „Za pobedu” (Skopqe), „Za domovinu” (Zagreb), „Na-
{a vojska” (Qubqana), te „Vojni~ka rije~” Titogradskog vojnog podru~-
ja, pa listovi vidova „Krila armije” i „ûvar Jadrana”. Tim glasilima su
se, svaki u svoje vreme, pridruìvali listovi: „Grani~ar”, „Gardist” i
„Akademac”, pa bilteni raznih slu`bi, uprava, ustanova, jedinica, i orga-
na. Zabeleèno je da ih je – {to javnih {to internih – izlazilo 173, a to
svedo~i o pa`wi koja je, u toj izrazito ideolo{koj dràvi, posve}ivana
misiji pisane re~i „u ja~awu odbrambene mo}i dru{tva”, posebno JNA,
koja je po broju pripadnika i naoruàwu, pa i doprinosu vojne „Sedme
sile” – izrasla u regionalnu oruànu silu. Redakcije centralnih vojnih li-
stova, za vidan doprinos tome u 47 godina svog delovawa, o jubilejima
odlikovane su najvi{im ordenima. Ali su se, kao i ceo taj razu|eni svet
vojske, i politika kojoj je sve to sluìlo, raspali kao kula od karata – u kr-
vi. Mada ostali u ovakvim uspomenama, po tragovima u svom vreme-
nu.
foto 1 – Zuko Xumhur

foto 2 – Ismet Mujezinovi} Bitka na Sutjesci 1943
foto 3 – Tito daje intervju glavnom uredniku Narodne armije pukovniku
Mirku Kalezi}u, stenograf Tihomir Stanojevi}. Gore, Titova autorizacija
NN: LIST „VOJSKA” (1992–2005)

N: ZNAMEWE ODBRANE SRBIJE
PN: Sudbonosni doga|aji su se, prekretni~ke 1992. godine, odvijali
muwevito: 27. aprila je progla{ena „Tre}a Jugoslavija” – SRJ kao
„suverena savezna dràva, zasnovana na ravnopravnosti gra|ana i
ravnopravnosti republika ~lanica” (Srbija i Crna Gora); 20. maja je JNA,
prema slovu novog ustava, preimenovana u Vojsku Jugoslavije (VJ), koja
„brani suverenitet, teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak” nove
dràve; 28. maja je iza{ao prvi broj „Vojske” – novog glasila nove
vojske nove dràve...
„Kum” lista „Vojska” bio je Petar Damjanov, koji je, u svom

ve~itom preturawu po arhivama, iskopao da se tako zvao list Srpske
vojske sa po~etka veka. Wegov glodur, potpisnik ovih redova, koji je sa
setom ispratio posledwi, 2.781. broj „Narodne armije” – u uvodniku
prvog broja „Vojske”, u ime Redakcije je obe}ao da }e novi nedeqnik
biti „potpuno depolitizovan kao i vojska ~ije je glasilo”, jo{ „{iroko
okrenut novoj dru{tvenoj prirodi vojne organizacije, a nadasve vojnoj
struci”.
„Vojska” }e – kao osnovno izdawe istoimenog Novinsko-
izdava~kog centra (NIC), od prvog broja, pa u narednih 13 godina,
koliko je pod tim imenom trajala, vo|ena „uredni~kom palicom”
pukovnika VJ Stanoja Jovanovi}a, Zvonka Pe{i}a i Miloja [}eki}a –
slediti tu programsku orijentaciju, razume se, koliko se to moglo u
jo{ sloènijim uslovima. List }e u tom razdobqu razvoja na{e vojne
{tampe zapaèno ispisivati i desetak mladih i poletnih, hrabrih i
profesiji odanih novinara, devojaka i momaka, mahom sa diplomama
Fakulteta politi~kih nauka – smer ùrnalizam, primqenih za saradnike
krajem osamdesetih godina.
Sem ostalog, u listu je uvedena stalna praksa dvomese~nog
objavqivawa specijalnih priloga, utemeqenih na bogatom iskustvu
„Frontovog” dobrog „Dosijea”, ~ime je odgovarao na izazove vremena.
Tako je prvi broj bio posve}en poluostrvu Prevlaka u zalivu Boke
kotorske, tada kamenu spoticawa izme|u SRJ i Hrvatske. Kasnije je
izdato jo{ tridesetak takvih, sveobuhvatnih i dokumentovanih, priloga
u toliko brojeva, pre nego je i „Vojska”, dakako, „u prisustvu vlasti” –
uga{ena.
RATNI BILANS
U tom burnom vremenu, zao{trenom naro~ito agresijom 19
dràva ~lanica Natoa na Srbiju „od Horgo{a do Draga{a”, izdava~ki
sektor NIC-a „Vojska” {tampao je veliki broj vrednih publikacija, mahom
iz vojne istorije, nacionalne kulture i teorije i prakse vojne ve{tine, a
pod rukovodstvom pukovnika Slavoquba Ran|elovi}a, kapetana bojnog
broda Petra Bo{kovi}a i, na kraju, pukovnika Novice Stevanovi}a.
Najdramati~nije doga|awe iz istorije lista „Vojska” bilo je wegovo
delovawe u uslovima re~ene agresije Severnoatlantske vojne alijanse
na Srbiju. Agresija je trajala od 24. marta 1999, pa u narednih 78 dana
i toliko no}i, ispuwena bombardovawem iz vazduha vojnih i civilnih
ciqeva najsavremenijim ubojnim sredstvima, ukqu~uju}i kasetne
bombe i „osiroma{eni uranijum”. To je ona zlo~ina~ka operacija
cini~no nazvana „Milosrdni an|eo”, {to }e u ratnom izdawu „Vojske”,
od 20. maja te godine, biti preimenovano u „Milosrdnog |avola”. O toj
operaciji ~italac }e izvorne podatke na}i u obimnoj publikaciji (173
strane) naslova „Re~ kao ma~” (NIC „Vojska”, 2004). Tu je pisac Pero
Damjanov – za nekog budu}eg istori~ara na{e vojne {tampe s razme|
a dva milenijuma – sa~uvao stotine izvornih podataka o qudima i doga|
ajima „sedme sile” iz te prve otvorene oruàne intervencije te vojne
alijanse u Evropi (1999).
Redakcija „Vojske” je, u najteìm uslovima, {tampala 40 ratnih
brojeva lista, na ukupno 640 stranica, u tiraù koji je dostigao 50.000
primeraka po broju. Objavila je vi{e od 1.050 naslova, 700 fotografja i
60 ilustracija.
Sudu istorije autor ostavqa i podatak da su novinari tog lista, u
surovim ratnim uslovima, „nadahnuti patriotizmom, ~a{}u i ~ojstvom,
nepogre{ivo vo|eni profesionalnim i eti~kim kodeksom svoje struke”,
stizali doslovno u sve na{e krajeve i boravili u svim jedinicama, pre-
valiv{i uskupno 57.452 km i proveli na putu za vreme ratnog stawa oko
400 dana.
Nimalo slu~ajno, reporter „Vojske” Branko Kopunovi} bio je prvi
ratni izve{ta~ koji se, ~etvrtog dana agresije, na{ao u ataru sremskog
sela Bu|anovci – nad ostacima oborenog lovca bombardera F-117A. Bio
je to – pi{e Kopunovi} u ratnom izdawu svog lista od 30. marta 1999, a
pod naslovom „Crni soko kao poqski mi{“ – „wegov posledwi let
zavr{en u lepqivom blatu Srema. Potegao je iz ameri~ke baze u Wu
Meksiku, preleteo Atlantik da bi harao po Jugoslaviji.
PROTIV RATA PEROM I KAMEROM

ûveni ameri~ki F-117A, ponos wihove vojne industrije i
perjanica najsavremenije stelt-tehnologije bio je godinama wihova
najbri`qivije ~uvana dràvna tajna. Nevidqivi avion, od miqa nazvan
crni soko, postao je simbol ameri~kog vojnog prestià i tehnolo{ke
inovacije. Bio je neuhvatqiv i nepobediv sve do 27. marta, kad je oko
22 ~asa pogo|en nad nebom iznad Srema i zavr{io u blatwavoj oranici.
Mo}ni crni soko postao je tu`ni poqski mi{...”
Sve {to je o tih 78 dana rata Natoa protiv Srbije zabeleèno
perom, foto-kamerom i na flmskoj traci – ostaje svojevrstan, uverqiv i
trajan dokaz o zlom vremenu, neizbrisiv trag epopeje u kojoj su narod i
wegova vojska, no{eni slobodarstvom, rodoqubqem i nesalomivim mo-
ralom – smelo stali na branik otaxbine, suprotstavqaju}i se najve}oj i
najbrutalnijoj vojnoj ma{ineriji savremenog sveta. Ali ti zabeleèni
tragovi, te brojke i slike su i uzdigli Redakciju „Vojske” u izdava~ku
ku}u kojoj je pripadala, na najvi{e mesto na vrednosnoj lestvici vojne i
novinske profesije, {to potvr|uju i visoka priznawa koja je dobila od
Udruèwa ratnih dobrovoqaca 1912–1918. i Udruèwa novinara Srbije,
a na 44. me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu pripalo joj je – kao
„svojevrsno svedo~anstvo o odbrani i otporu” – specijalno priznawe.
Redakcija je, kao priznawe otaxbine, dobila Orden Vojske SR
Jugoslavije, {to je bio znak uvaàvawa wenih ratnih zasluga. A
odlikovani su i pojedini ~lanovi ratne Redakcije, odnosno kolektiva NIC-
a: Stanoje Jovanovi}, Miloje [}eki}, Slavoqub Ran|elovi}, Ratomir
Milovanovi}, Marko Marjanovi}, Zvonko Pe{i}, Slobodan Nedeqkovi},
Mileta Danilovi}, Zoran Miladinovi}, Aleksandar [vedi}, Branko
Kopunovi} i Petar Damjanov.
Bila su to visoka priznawa kolektivu i za wegove zasluge u
formirawu i danono}nom delovawu Pres-centra VJ, sme{tenog u
Centralnom domu Vojske, u sredi{tu bombardovane prestonice, i uvek
angaòvanog na pruàwu pomo}i armiji od 2.510 akreditovanih
izve{ta~a iz 490 stranih i 149 doma}ih redakcija. Sem ostalog, Pres-
centar je izdavao bilten „Dnevni pregled” na srpskom i engleskom
jeziku, a ure|ivali su ga ~lanovi ratne redakcije „Vojske”: Milijan Andri},
Ivan Markovi} i Milojko Milinkovi}.
Wegovih 76 redovnih, uz tri vanredna broja – predstavqaju vernu
hroniku ratnih zbivawa, izvor podataka koje su objavqivali pisani i
elektronski mediji demokratskog sveta. Uz to, posredstvom
odgovaraju}eg „sajta”, delatnost Pres-centra je svakodnevno bila na
Internetu, a javnosti je potom predstavqen dvojezi~ni (srpsko-engleski)
kompakt disk naslovqen „Agresija Natoa u objektivu”, ~iji su autori
Aleksandar Keli} i Miroslav Jovanovi}, a koji u slici i re~i objavquje
dokumentovani materijal {to ga je tokom agresije Centar prikupio. U
dragocene izvore svedo~ewa o Srbiji u vihoru (nadajmo se i
posledweg) rata ubrajaju se i kwige mladog bra~nog para Markovi},
oboje zapaèni urednici „Vojske”: Dragana je 2001. objavila kwigu „Na
medijskom frontu”, sazdanu od intervjua na temu rata, a koja je
progla{ena „za kwigu godine”; Ivan je objavio zbornik dokumenata
„Primena pravila me|unarodnog prava oruànih sukoba”, dok je Petar
Damjanov, zajedno sa pukovnikom Milanom Mijalkovskim, objavio
zapaènu publikaciju „Terorizam albanskih ekstremista”. Tu svakako
spadaju i impresivni rezultati ratnog angaòvawa ekipe „Zastave
flma”, u vreme agresije Natoa, ukqu~ene u ratnu formaciju „Vojske”.
Ekipe tih poletnih i hrabrih TV delatnika – ùre}i da stignu na mesta
doga|awa i javnost obaveste o tragi~nim posledicama bombardovawa
– prevalile su 13.500 km, pripremiv{i za emitovawe doma}oj i stranoj
javnosti 75 sati video-materijala, a jo{ arhivirali 84 video-kasete...
okvir – IMEWACI
Ime „Vojska” su, za „glave” listova svojih armija, koje su ratovale
za za{titu ìvotnih interesa srpskog naroda u gra|anskom ratu na tlu
BiH i Hrvatske – pozajmile vlade Republike Srpske i Republike Srpske
Krajine.
Listovi su se zvali „Srpska vojska” i „Vojska Krajine”. Oba
mese~nici, pokrenuta su uz kadrovsku, a i materijalnu pomo} vojnih
novinara dràve matice. Prvi je, predstavqaju}i „glas srpskog
dostojanstva i vite{tva”, po~eo da izlazi 18. novembra 1992. u
Rogatici, a drugi aprila 1993. u Kninu, kao „otvorena tribina za
vrednovawe borbenih iskustava i samosvojne ratne ve{tine Kraji{nika”.
Deluju}i kao svedok doga|awa, ali i ~inilac istorije, bi}e „uzoran nauk,
snaàn podsticaj i veliko ohrabrewe Srpstva”.
List „Vojska Krajine” prestao je da postoji u leto 1995, nakon
brutalnih vojnih operacija „Oluja” i „Bqesak”, koje su rezultirale
tragi~nim masovnim izgonom Srba Kraji{nika sa wihovih vekovnih
ogwi{ta, dok je „Srpska vojska” 2003. obeleìla u Bawaluci i 11.
godi{wicu stvarawa Vojske Republike Srpske.
foto 1 – Nato u objektivu ratnih brojeva „Vojske”

foto 2 – Sru{eni toraw na Avali
NN: MAGAZIN „ODBRANA”

N: MEDIJSKI UZLET
PN: Ve} prvi broj „Odbrane” je – sadràjem i likovnom opremom, sa-
zdan u dubokoj {tampi, tehni~ki opremqen na svetskom nivou – sna-
`no okrenut budu}nosti Vojske
Progrmeo je i taj surovi rat, najzaslu`niji medaqe i ordene sloìli u

kolekcije ìvotnih priznawa, kolektivi nastavili delovawe perom i kame-
rom. Nizale su se stvarala~ke novinarske godine. Tako do 1. oktobra
2005, kada je iza{ao prvi broj magazina „Odbrana”, koji, dvaput me-
se~no, traje, evo, 80 brojeva.
Ve} prvi broj „Odbrane” je – sadràjem i likovnom opremom, sa-
zdan u dubokoj {tampi, tehni~ki opremqen na svetskom nivou – sna-
`no okrenut budu}nosti Vojske. Na naslovnoj strani fotografja na{eg
mo}nog „orla”, pred „okom kamere”, u uzletu sa vojnog aerodroma u
Ke~kemetu. Motiv je sa smotre avijacija armija Evrope. A mogao je biti
snimqen i na aerodromima u Gr~koj, u ê{koj, u Italiji, sa kojih su te
godine uzletali na{i piloti u na{im avionima, i jedni i drugi oven~ani vi-
sokim priznawima vode}ih vazduhoplovnih stru~waka. Prvi utisak ~ita-
oca je nedvosmislen: i motiv uhva}en „okom” svemogu}e kamere, i
na{ mo}ni „orao” u wegovom sredi{tu , zapu}en ka visinama – deluju
sna`no i simboli~no. Taj utisak oja~avaju i najave: teme broja „Refor-
ma sistema odbrane” i naslova priloga „Dosije” – „Za bezbedniji Bal-
kan”, dakle, na{e vekovno stani{te, na grdnoj vetrometini, usred ukle-
te „ruè vetrova”; a u Specijalnom prilogu bi}e predstavqena na{a ne-
prebolna, nikad dopri~ana elegija o Kosovu i Metohiji...
Tako ta „naslovna kompozicija”, u slici i re~i, simboli~no naja-
vquje uzlet Vojske, na medijskom nebu Srbije i Crne Gore, u izdawu
NIC-a „Odbrana”. Glavni i odgovorni urednik je „osvedo~eni kadar” do-
tada{we „Vojske”, potpukovnik Slavoqub M. Markovi}, a wegov zame-
nik civilno lice i iskusni novinar Radenko Mutavxi}; likovni urednik, vo|a
poletne ekipe zaduène za dizajn i prelom, Enes Me|edovi}, akademski
slikar rasko{nog talenta i dostojan naslednik starih „graf~kih vukova”
ûqi}a i [vedi}a, koji su 13 godina omamno „odevali” „Vojsku”, pa se
sa wom, evo, preselili u istoriju. Sa majstorom Radovanom Popovi}em,
fotografjom se bave Goran Stankovi} i Darimir Banda. Nova uredni~ka
ekipa, s Markovi}em na ~elu, magazin }e potpisivati svih 80 brojeva,
sa izgledom da ovaj, za na{e prilike luksuzno opremqen petnaesto-
dnevnik, bude dugove~an.
Sa svake od 84 stranice sadràjem i lepotom preloma plene napi-
si: o mo}nim „Kobrama”; o potporu~nicima pred izazovima vojne pro-
fesije; o poslovnim uspesima „Jugoimporta” u svetu atraktivnog naoru-
àwa i vojne opreme, naro~ito sa na{im tenkom M-84 AB1, koji je, na
upravo zavr{enoj svetskoj izlo`bi u Engleskoj, nazvan „mo}na kopnena
la|a”, a koja bi (la|a) mogla – savlada li lavirinte buxeta – uploviti u
oklopne sastave Vojske Srbije; o zamisli zajedni~ke ve`be sastava na-
{e i italijanske mornarice na prostranstvima Jadrana, sa (varqivom) na-
dom u budu}nost (jo{ ìve}e) dràvne tvorevine Srbije i Crne Gore. A
ona }e zgasnuti 3. juna 2006, kada se Crna Gora, referendumom, iz-
dvojila iz zajednice i proglasila nezavisnom dràvom. Tada i Republika
Srbija, ustavnim re{ewem, postaje samostalna dràva, sa svojom Voj-
skom i glasilom Ministarstva vojnog, „Odbranom”, ispod ~ijeg je naslo-
va bele{ka da „nastavqa tradicije Ratnika, ~iji je prvi broj iza{ao 24. ja-
nuara 1879”. I bio i ostao kamen temeqac, me|a{ u istoriji vojne {tam-
pe Srbije. Wen Dan.
U prvom broju „Odbrane” jo{: o na{em vojnom zdravstvu na pre-
kretnici, sa „zdravim zahtevom da bolest ne sme da ~eka”; o koncepci-
ji redizajniranog Sajta Ministarstva odbrane iz 2004. godine; u vazda
atraktivnoj rubrici „Kultura”, rasko{ni intervju sa „vitezom srpske frule”
Borom Dugi}em vodi urednica Dragana Markovi}, a naslovqen je „Iz-
me|u duha i daha”; na 81. stranici jo{ jedan ugledni i dragi gost Redak-
cije i Vojske Srbije, bard srpske i svetske karikature Jugoslav Vlahovi},
~ime se najavquje doslednost „Odbrane” i tradiciji lekovitog humora
na vojni~ke teme.
Tim najavama i ~vrstim obe}awima ostao je veran magazin „Od-
brana”. Sem ostalog, objavio je i po ~etrdesetak veoma cewenih speci-
jalnih priloga i podlistaka „Arsenal”, kojeg znala~ki ure|uje Mira [vedi}.
Zbog te doslednosti „Odbrana” je i zasluìla da ovako op{irno citiramo
wen prvi broj. Nastavak pri~e o ovom magazinu ostavqamo nekom
drugom, svakako i mla|em, piscu sage o 140. i slede}im jubilejima srp-
ske vojne {tampe u slu`bi Otaxbine i Vojske, ~iji je neizdvojni deo...
okvir 1 – ODBRANA U EVROPSKOJ ASOCIJACIJI VOJNIH NOVINARA

Od 2006. godine magazin „Odbrana” je deo evropske asocijacije
vojnih novinara (European Military Press Asociation – EMPA) koja postoji
od 1977. godine i okupqa individualne i kolektivne ~lanove (redakcije
vojnih medija) iz 17 zemaqa. Predstavnici Odbrane u~estvovali su do
sada na EMPA kongresima u Briselu 2006. i Rigi 2008. godine.
Pored vojnih novinara, ~lanovi asocijacije su i eksperti koji se ba-
ve problematikom bezbednosti i odbrane. Wen zadatak jeste da oja~a
veze izme|u ~lanova i da podrì wihov rad u vojnim medijima.
Osnovni ciqevi asocijacije su: uspostavqawe kontakta izme|u ~la-
nova i razmena informacija; lak{i pristup stranim vojnim podacima
(svim vrstama medija, pojedincima i drugim izvorima); promovisawe
razumevawa bezbednosne i druge politike stranih zemaqa i poznavawe
wihovih oruànih snaga.
Radenko Mutavxi}, zamenik glavnog i odgovornog urednika Od-
brane, pobednik je prvog konkursa te asocijacije „EMPA Award”, za naj-
boqi ~lanak objavqen u evropskim vojnim glasilima za 2008. godinu.
Nagradu je dobio za tekst „Boqa komunikacija sa svetom”, koji govori o
saradwi Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja u okviru Programa dr-
àvnog partnerstva. ^lanak je objavqen u magazinu „Odbrana”, 1. jula
2007. godine.
okvir 2 – ELEKTRONSKO IZDAWE
Od prvog broja magazin „Odbrana” ima i svoje elektronsko izda-
we na Internetu gde su na adresi www.odbrana.mod.gov.yu naj{irem
krugu ~italaca dostupni odabrani tekstovi. U pripremi je i veb prezen-
tacija Novinskog centra „Odbrana”.
okvir 3 – AKCIJE
Tradicionalne akcije za izbor najuspe{nijeg novinara, saradnika,
sportske ekipe i sportiste godine koje je sprovodila redakcija lista „Voj-
ska” nastavila je i redakcija magazin „Odbrana”. Priznawa najuspe{niji-
ma uru~uju se 24. januara na sve~anosti povodom Dana Novinskog
centra „Odbrana”.
okvir 4 – DIGITALIZACIJA FOTO ARHIVE

Bogata foto-dokumenatcija, koju su od 1945. godine stvarale ple-
jade vojnih fotoreportera, ~uva se u Foto centru NC „Odbrana”. Tu su
okom kamere zabeleèni svi najzna~ajniji doga|aji ne samo iz vojne
istorije nego i iz istorije nekada{we Jugoslavuje.
Najstarije flmove po~eo je da nagriza zub vremena. Da bi se sa-
~uvalo to nacionalno blago 2008. godine zapo~eta je digitalizacija foto
arhive uz podr{ku Xeferson instituta i Vlade Kraqevine Norve{ke koja
fnasira taj projekat. Kada se zavr{i taj posao foto dokumentacija NC
„Odbrana” bi}e dostupna naj{irem krugu korisnika.
okvir 5 – NOVINARSKA NAGRADA „IVAN MARKOVI]”

Na inicijativu Novinskog centra „Odbrana“ 2007. godine usposta-
vqena je novinarska nagrada „Ivan Markovi}“ koja se dodequje za pri-
log o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, objavqen u do-
ma}im {tampanim i elektronskim medijima.
Nagrada predstavqa zna~ajan podsticaj novinarima koji prate ak-
tivnosti u sistemu odbrane Republike Srbije za profesionalniji rad, a
istovremeno je i prilika za afrmaciju i javnu verifkaciju wihovog stvara-
la{tva. Pored toga ona je usmerena na izgra|ivawe jo{ kvalitetnijih od-
nosa Ministarstva odbrane i Vojske sa medijima u Republici Srbiji.
Pored toga nagrada predstavqa i znak se}awa na nekada{weg
vrlo darovitog novinara i urednika u listu „Vojska“ koji je je iznenada
preminuo 2003. godine.
Novinarska nagrada „Ivan Markovi}“ uru~uje se pobedniku kon-
kursa, na prigodnoj sve~anosti 24. janura kada se obeleàva Dan usta-
nove i godi{wica vojne {tampe. Prvi laureat bio je Ratko Femi}, novina-
ra dnevnog lista „Alo“, a nagradu mu je uru~io ministar odbrane Dra-
gan [utanovac.
Izbor najboqeg priloga vr{i poseban ìri od pet ~lanova koji sa~i-
wavaju eminentni predstavnici {tampanih i elektronskih medija Srbije,
stru~waci iz oblasti medija, komunikologije ili odnosa s javno{}u sa
Beogradskog univerziteta, predstavnik Uprave za odnose sa javno{}u i
jedan od veterana vojnog novinarstva.
foto – Najnovija izdawa NC „Odbrana”
Prilog pripremio
Ivan MATOVI], pukovnik u penziji,
svojevremeno glavni i odgovorni urednik „Narodne armije” i „Vojske”
Fotografje iz zbirke Centra za vojnonau~nu dokumentaciju, informacije
i bibliotekarstvo, Arhiva Srbije i Novinskog centra „Odbrana”

79prilog 39

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

79prilog 39

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SPECIJALNI PRILOG 39

N: PERO SA SNAGOM MA^A

Veliki vojskovo|a i jedan od najve}ih osvaja~a u istoriji sveta,

NN: OD „RATNIKA” DO „ODBRANE”(1879–2009)

„Ratnik“ se maloj porodici srpske {tampe pridru`io ni pola godine

okvir 1 – ZLATNA NIT

foto – Fotografje Samsona ^ernova, iz depoa Arhiva Srbije

NN: ^ASOPIS „VOJIN” (1864–1870)

Osniva~ i urednik „Vojina“ bio je artiqerijski poru~nik i profesor

SMRT U PRISUSTVU VLASTI

okvir 2 – PERO DAMJANOV

okvir 3 – MATIJA BAN

NN: „OTAXBINA” (1875–1892)

Otaxbinu” kao nezavisno glasilo pokre}e u~ena i svestrano na-

BITKA NA SVOME I ZA SVOJE

NN: „RATNIK” (1879–1941)

Naredbu o pokretawu „Ratnika” potpisuje 24. januara (po novom

foto – Balkanski ratovi u objektivu Samsona ^ernova, iz depoa Arhiva

NN: MI[I]EVA „SRPSKA VOJSKA” (1908–1912)

Glasilo je ofcirskom koru nudilo {irok krug raznih znawa, bilo

foto 1 – Trijumfalna kapija u Kru{evcu za do~ek Srpske vojske

NN: RATNA [TAMPA 1912–1918.

MO]NO OKO KAMERE

okvir 2 – VESNICI SLOBODE

Solun, 23. septembra:

Solun, 26. septembra:

foto 1 – Kraq Aleksandar sa vojvodama Petrom Bojovi}em, Stepom

NN: VOJNA [TAMPA KRAQEVINE SHS (1918–1929)

Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca (1918–1929), novonastala

NN: PROPAGANDA U NOR-U (1941–1945)

Tako je u Beogradu do 15. septembra 1941. {tampano prvih {est

foto – Beograd 27. mart 1941, snimio Milan Rogli}

NN: LISTOVI „FRONT” I „NARODNA ARMIJA” (1945–1992)

List, ure|en pod rukovodstvom novinara i akademskog slikara

TITOV UVODNIK ZA „NARODNU ARMIJU”

SPORIJE DO VI[IH ^INOVA

UTICAJ KULTURNE RUBRIKE

okvir 1 – „SLU^AJ” KADIJA

foto 1 – Zuko Xumhur

NN: LIST „VOJSKA” (1992–2005)

„Kum” lista „Vojska” bio je Petar Damjanov, koji je, u svom

PROTIV RATA PEROM I KAMEROM

foto 1 – Nato u objektivu ratnih brojeva „Vojske”

NN: MAGAZIN „ODBRANA”

Progrmeo je i taj surovi rat, najzaslu`niji medaqe i ordene slo`ili u

okvir 1 – ODBRANA U EVROPSKOJ ASOCIJACIJI VOJNIH NOVINARA

okvir 4 – DIGITALIZACIJA FOTO ARHIVE

okvir 5 – NOVINARSKA NAGRADA „IVAN MARKOVI]”

foto – Najnovija izdawa NC „Odbrana”

You might also like