Povodom nedavne smrti arhitektkinje Ivanke Raspopović, koja je uz pokojnog Ivana Antića

autorka projekta zgrade Muzeja savremene umetnosti, objavljujemo delove razgovora

vođenog sa njom 3. februara 2011. godine. O konkursu za zgradu MSU, komunikaciji sa
prvim direktorom Miodragom B. Protićem, odnosu savremene umetnosti i arhitekture i
drugim temama, razgovarali su kustosi Muzeja Zoran Erić i Katarina Krstić.
Kompletan intervju biće naknadno publikovan.

KONKURS ZA ZGRADU MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI

(…) Kada ste se i kako prijavili na konkurs za zgradu MSU 1960?

Jedan dan je kod mene došao Iva Antić i rekao mi za konkurs Moderne galerije. I jednostavno
me je pitao da li hoću da radim sa njim. Za deset dana smo uradili rešenje. (…) Posle su i
Slobodan (Boba) Mihailović i moj muž Dragan Raspopović rešili da se prijave (…) Sećam se
da smo nas četvoro u jednoj velikoj sobi postavili četiri table za crtanje. Sa vremenom smo
bili ograničeni, nismo stigli ni jednog momenta da pogledamo šta ko radi. Tek kad smo
predali radove, uporedili smo skice i videli šta je ko uradio. Bili smo dobro društvo, svi smo
se znali (…) To je bilo društvo sa fakulteta koje sam upoznala u istom danu. Kasnije sam sa
Banetom radila u Srbijaprojektu, zajedno smo radili projekat aerodroma. A sa Ivom sam radila
i muzej u Šumaricama. (…)

PROJEKTNI ZADATAK

Da li je nešto traženo projektnim zadatkom, s obzirom da je zgrada namenski bila

određena i da li je to pomoglo ili ograničilo idejnu koncepciju rešenja?

(…) Prema konkursnom zadatku prostor je trebao da bude predviđen za razne veličine slika,
da imaju svoje visine, da slike budu pristupačne i da se dobro uklope u prostor. Dok je Protić
bio u Muzeju svi su se držali projektnog zadatka. Tamo gde je prostor bio viši tu su bila
predviđena velika platna, a tamo gde su male visine, predviđene su male dimenzije eksponata.
Skulptura je bila sva na jednom mestu, reč je o II nivou koji je okrenut i otvoren ka reci i
Kalemegdanu. Tu se odlično video svaki eksponat i delovalo je kao da je prostor negde na
otvorenom, što nam je i bila ideja. (…)

ODNOS ARHITEKTURE I SAVREMENE UMETNOSTI I KOMUNIKACIJA SA M. B.

PROTIĆEM

Koliko ste morali da poznajete savremenu umetnost, njene forme, potrebe i standarde
da bi osmislili zgradu Muzeja?

Na konkurs je bilo prijavljeno dosta radova za ono vreme. Sećam se da su u žiriju bili i prof.
Mandić, Dušan Milenković, mladi arhitekta i još neki... Protić je bio sa nama od početka. Bio
je i u žiriju. Bio je glavni čovek sa kojim smo sarađivali još dok smo radili idejni projekat, a
posle i glavni. On je najviše doprineo za venčački mermer na fasadi. Mi smo fasadu zamislili
u opeci jer je to bilo ekonomski najprihvatljivije. Od samog početka smo razmišljali da
objekat bude prihvatljiv imajući u vidu i cenu materijala.(…)

1
PROSTOR MSUB

(…) Koliko je komunikacija prostora bitna za arhitekturu muzejskog zdanja i koliko je

ona uspela da prevlada u enterijeru zgrade MSU?
Prema konkursnom zadatku ideja je bila da slike budu izložene tako da se dobro smeste u
prostor, da imaju pristup. Mislim da smo dobro rešili to otvoreno vođenje. Jeste da imamo
stepenište, ali nije zamorno s obzirom da nemamo eskalatore ni liftove. Teretni lift postoji, ali
on nije bio predviđen za publiku, namenjan je eksponatima velikih dimenzija. (…)

ODNOS GUGENHAJM:MSU

Spomenuli ste da ste posetili Rajtov Gugenhajm muzej u Njujorku koji je podignut
nešto malo pre MSU (1959). On je svojom spiralnom formom predstavljao inovaciju za
ono vreme, kakav je utisak ostavio na vas i da li je uticao na naki način na projekat
MSU?

Nije bilo toliko novih modernih zgrada po Evropi. Bio je samo Gugenhajm muzej u Njujorku.
Mi smo ga tada videli samo u časopisima. Kasnije, 70-tih, kada sam bila u Njujorku to je bila
građevina koju sam prvo otišla da posetim. Za arhitekturu je važno da si u toku, a mi smo tada
imali časopise. Još kao student sam pratila inovacije u arhitekturi preko časopisa. Gugenhajm
smo imali pred sobom, u glavi, verovatno smo mislili na to rešenje, ali nismo napravili istu
stvar. Naš Muzej je potpuno drugačijeg oblika i izgleda. Gugenhajm je, kao i MSU,
jedinstvenog, specifičnog rešenja.(…)

KULTURNA KLIMA

(…) Kao svedok onog vremena, kako objašnjavate činjenicu, da se odustalo od drugih
planiranih institucija kulture oko Ušća (npr. Muzej Revolucije koji je ostao samo u
temeljima) i da je odlučeno da se podigne Muzej savremene umetnosti?
Protić i njegove veze mnogo su doprinele da se Muzej podigne. Protić je najviše sarađivao sa
političarkom Stankom Veselinović, ja je nisam poznavala, videla sam je samo jednom. Bila je
veliki ljubitelj umetnosti, veoma je cenila Protića, a imala je i afinitet prema slikarstvu. Sećam
se i Šaneta (prim. autora Dušan Petrović Šane) političara koji je dosta pomogao Protiću da
progura venčački kamen za fasadu. Uostalom svi oni koji su hteli da pomognu su i pomagali.
Ali ključna figura je bio Protić bez koga ne bi bilo ni Muzeja. Muzej je bio među prvim većim
i ozbiljnijim zgradama u Beogradu. Protić, iako nije imao u partijskoj hijerarhiji neku
određenu poziciju, imao je dobre političke veze.(…)

LOKACIJA

Šta mislite o dodeljenoj lokaciji za MSU i koliko vam je dala slobodu u projektovanju,
da li je bilo nekih urbanističkih ograničenja?(…)

Već tada je određena lokacija. Mi smo zatekli tu lokaciju i na njoj izgradili Muzej. Lokacija
nam se veoma dopala, ali u prvih deset godina poseta je bila veoma mala. (…) Što se tiče
urbanističkih ograničenja, mi ih nismo imali ni što se tiče visine, kao ni širine zauzimanja
prostora. Imali smo celu zgradu.(…) Na prostoru gde je podignut Muzej nije postojala šuma
kao danas. Sa Kalemegdana se jasno videlo kako radovi na zgradi napreduju. Od autobuske
stanice koja je tada bila otprilike gde je zgrada CK, mogao se potpuno videti Muzej. Nije bilo
drveća da ga zaklone. Bio je to drugi ambijent. Ali mislim da se danas zgrada dobro uklopila u

2
takav zeleni ambijent. (…)