Univerzitet u Beogradu

Fakultet Organizacionih Nauka

Poslovni Informacioni Sistemi

Sybase PowerDesigner 12
– Skripta –

Profesor: dr Dragana Bečejski-Vujaklija

Asistent: mr Ognjen Pantelić
Saradnik: Vuk Janošević
SADRŽAJ

1. Uvod...................................................................................................................................................... 3

2. Instalacija softvera ............................................................................................................................... 5

3. PowerDesigner.................................................................................................................................... 11

3.1. Korisnički interfejs ...................................................................................................................... 12

3.2. Rad sa projektom........................................................................................................................ 13

3.3. Prilagođavanje grafičkog interfejsa PowerDesigner-a ............................................................... 17

4. Primer projekta ................................................................................................................................... 18

4.1. Korisnički zahtev – „Telekom“ .................................................................................................... 18

4.2. Implementacija projekta – „Telekom“ ....................................................................................... 19

4.2.1. Modelovanje poslovnih procesa......................................................................................... 19

4.2.2. Konceptulani model podataka............................................................................................ 30

4.2.3. Fizički model podataka ....................................................................................................... 39

5. Notacije............................................................................................................................................... 41
1. Uvod

Sybase vodeća kompanija u oblasti razvoja enterprise softverskih rešenja i pružanja usluga vodećim
svetskim kopmanijama, sa fokusom na menadžment i mobilnost informacija. Sybase kompanija nastala je 1984.
Godine, dok su njeni tvorci Mark Hoffman i Bob Epstein studirali Berkeley Univerzitet u Kaliforniji. Kompanija je
nastala u garaži, a danas je sedište u gradu Dublinu u Kaliforniji, SAD. Sybase zapošljava više od 4000 ljudi širom
sveta i opslužuje više od 50 hiljada korisnika njenih usluga i proizvoda. Prihod kompanije za 2007. godinu iznosio
je 1,26 milijardi dolara, što Sybase svrstava u grupu Fortune IT 100, sto najvećih kompanija na svetu u IT oblasti.
Osnovna tržišta poslovanja Sybase kompanije su tržište elektronskog bankarstva, modelovanja procesa i
podataka i sveobuhvatnih, enterprise rešenja u oblasti upravljanja podacima. Iako Sybase u svojoj ponudi ima
samostalne sisteme za upravljanje baza podataka, trenutno je udeo na tržištu negde oko 5 procenata, daleko
ispod vodećih kompanija u toj oblasti, kao što su Oracle, IBM ili Microsoft. Što se tiče softvera za modelovanje
procesa i podataka, Sybase tu već dugi niz godina ima lidersku poziciju koju je stekao zahvaljujući svom, više puta
nagradjivanom softverskom paketu PowerDesigner. Gartner grupa, vodeća IT konsultantska firma, dodelila je
nagradu IT Award for Exellence 2006. godine kompaniji Sybase baš u oblasti modelovanja procesa i podataka za
paket PowerDesigner.

Sybase PowerDesigner, koji ovih dana doživaljava svoju 15 verziju, je vodeći softverski alat za modelovanje
procesa raznorodnih sistema i podataka koji se u njima pojavljuju. Optimizovan za kolaboraciju više korisnika,
PowerDesigner je projektovan za Windows okruženje kao host aplikacija, koja za pluginove (dodatke) koristi Java
platformu i programsko okruženje Eclipse. Za opis funkcionalnosti, u skripti će se koristiti 12.5. verzija alata. Kao
lider u oblasti modelovanja, PowerDesigner je 2002. godine opravdano zauzeo gotovo 40% tržišta. Kao činjenicu
treba istaći i to da je cena za paket po jednom razvojnom programeru od 3 do 7,5 hiljada dolara. PowerDesigner
nudi mnogo mogućnosti u oblasti modelovanja:

• Modelovanje poslovnih procesa (u daljem tekstu BPM – Business Process Modeling),

• Generisanje programskog koda (Java, C#, VB.NET, JSF, PowerBuilder itd),
• Modelovanje podataka (rad sa vodećim sistemima za upravljanje bazama podataka),
• Modelovanje DataWarehouse-a,
• Eclipse programiranje,
• Objektno modeliranje (UML2.0 dijagrami),
• Generisanje izveštaja,
• Rad sa repozitorijumima,
• Generisanje XML šema u DTD standardu itd
 PowerDesigner je razvila francuska kompanija SDP Technologies davne 1989. godine pod imenom S-
Designor za svetsko tržište, dok je u Francuskoj bio poznat kao AMC-Designor. Sufix „or“ u oba naziva potekao je
iz saradnje sa kompanijom Oracle, jer je softvera tada nudio isključivo integraciju sa Oraclovim bazama
podataka. Svega godinu i po dana kasnije, softver je ponudio mogućnost integracije sa svim tada vodećim
sistemima za upravljanje bazama podataka. Godine 1994. Sybase kupuje kompaniju Powersoft u čijem se
vlasništvu i nalazi francuski softverski gigant SDP Technologies i tako postaje vlasnik softverskog paketa S-
Designor kome odmah menja ime u PowerDesigner (PowerAMC za francusko tržište). PowerDesigner danas
pored gore navedenih opcija nudi i podršku za napredne opcije poput ETL (Extract, Transform, Load) procesa i EII
(Enterprise Information Integration) modelovanja i kompletnih UML2.0 dijagrama. Glavni konkuretni na tražištu
modelovanja procesu su Erwin, Embarcadero ER/Studio, ModelRight, IBM Rational Software Architect i drugi.
2. Instalacija softvera

U ovom delu skripte biće reči o procesu instalacije softverskog paketa PowerDesigner, podešavanja licenci
i pokretanja alata nakon njegovog uspešnog instaliranja na računaru. Za uspešnu instalaciju PowerDesignera
potrebna su osnovna znanja za rad sa operativnim sistemom Windows. PowerDesigner ima osnovne zahteve u
vidu softverskih i hardverskih komponenti PC računara. PowerDesigner radi na MS Windows XP, Windows Server
2003 ili Windows Vista operativnim sistemima. Svi raniji sistemi poput Windows 95, Windows 98 ili Windows
2000 nemaju potrebnu softversku podršku za rad PowerDesignera. Što se tiče hardverskih zahteva, neophodan
minimum je procesor klase Pentium radnog takta većeg od 500 MHz, 256 MB radne memorije (RAM), monitor i
grafička karta rezolucije min 800x600 piksela, CD-ROM uredjaj i do 500 MB slobodnog disk prostora za instalaciju
kompletnog Studio Enterprise Edition paketa, neophodnog za rad PowerDesigner softverskog alata.

Postoji više opcija za instalaciju PowerDesignera, u zavisnosti od toga koju licencu ste kupili. U daljem
tekstu će biti prikazana instalacija PowerDesigner-a u Standalone modu – to je scenario u kome se softver
instalira direktno na računaru korisnika. Da bi se uspešno izvršila instalacija softvera, neophodno je da korisnik
(user) koji instalita softver ima administratoske privilegije za taj računar, iz razloga što PowerDesigner pri
instalaciji koristi sistemske direktorijume i varijabile, kojima samo administratori sistema imaju pristup. Koraci u
proces u instalacije softvera su sledeći:

1. Ubaciti PowerDesigner CD u CD-ROM uredjaj. Ukoliko se ne pokrene auto-start opcija na CDu,

potrebno je u Windows Explorer-u pristupiti CD-u i pokrenuti instalaciju otvaranjem fajla SETUP.EXE.

2. Nakon pokretanja setup procesa, izabrati dugme Install PowerDesigner, a nakon ekrana dobrodošlice,
dugme Next, da bi se došlo do opcije biranja licenci za PowerDesigner (slika 1).
 Slika 1. Izbor licenci

Pri ovom izboru potrebno je izabrati opciju Floating License – Served i ići na dugme Next.

3. Pri izboru opcije Floating License – Served, PowerDesigner-u je potrebno dodeliti licencu sa udaljenog
SySAM servera licenci. Na ekranskoj formi za unos podataka za pristup adresi servera treba uneti port i
Computer Name (slika 2). Kontaktirajte predmetnog asistenta putem email-a kako biste dobili podatke
o licenci.
 Slika 2. Pristup serveru licenci

FON raspolaže sa 20 licenci. Svaka od licenci, kada se preuzme, traje mesec dana. Svaki put kada
istekne licenca, PowerDesigner će tražiti da se ista obnovi. U tom postupku potrebno je ponovo
pristupiti serveru licenci na istoj adresi i preuzeti licencu, ukoliko ima slobodnih. Nakon unosa adrese i
porta servera, izabrati dugme Next.

4. Na sledećem ekranu potrebno je izabrati željeni softverski paket – Studio Enterprise.

5. Klikom na dugme Next se dolazi na stranicu sa ugovorom o licenci. Za nastavak instalacije potrebno je
označiti opciju I Agree, jer ukoliko se označi opcija I Do Not Agree, instalacioni proces će se prekinuti.

6. Odabirom dugmeta Next otvara se ekran sa izborom željenog direktorijuma za instalaciju

PowerDesginera. Standardno, PowerDesigner će predložiti da to bude u okviru direktorijuma Program
Files, ali ukoliko korisnik želi da se instalacioni podaci nalaze na nekoj drugoj lokaciji na računari,
potrebno je izabrati dugme Browse i naznačiti željenu lokaciju (slika 3). Nakon odabira direktorijuma,
odaberite dugme Next.

Slika 3. Izbor direktorijuma instalacije

7. Sledeća ekranska forma nudi izbor za odabir željene opciju za instalaciju. Preporuka je da ostane kako
je već označeno na formi. Ići na dugme Next.

8. Na trenutnoj ekranskoj formi potrebno je PowerDesigneru naznačiti lokaciju programskog paketa

Eclipse na Vašem računaru (slika 4.)
 Slika 4. Putanja ka Eclipse direktorijumu

Ukoliko na računaru ne postoji softverski alat Eclipse, potrebno je sa priloženog CD-a kopirati
direktorijum u kome se nalazi Eclipse na čvrsti disk računara i tu putanju naznačiti u
instalacionom procesu PowerDesigner-a. Nakon toga, odabrati dugme Next.

9. Instalacioni proces će dalje zatražiti da se odredi gde u strukturi Start menija da pozicionira ikone za
pristup PowerDesgineru (slika 5).
 Slika 5. Izbor lokacija ikona aplikacije u Start meniju

10. Nakon odabira dugmeta Next, sledi sumarni prikaz odabranih opcija i željenog direktorijuma za
instalaciju. Odabirom dugmeta Next pokreće se instalacija PowerDesignera.

11. Nakon kratkog vremena, nakon što se instalacija privede kraju, kliknuti na dugme Finish pri čemu se i
završava proces instalacije softverskog alata PowerDesigner. U zavisnosti od operativnog sistema na
računaru, moguće je da će sam sistem zahtevati da se restartuje zbog nastalih promena.
3. PowerDesigner

PowerDesigner omogućava jedinstven set alata za modelovanje poslovnih procesa koji objedinjuju
savremene tehnike notacije BPM, modelovanja podataka i UML standarda sa jedinstvenim funkcijama koje su na
raspologanja za analizu, dizajn, pravljenje i održavanje aplikacija, kao i za podršku savremenim softverskim
razvojnim alatima. PowerDesigner i njegova rešenja pružaju da se direktno povežu dizajn i održavanje osnovnih
slojeva bilo koje aplikacije u skladu sa zahtevima određenog projekta, poslovnim procesima, objektno-
orijentisanim kodom, XML šemama i skladištima podataka. Uz pomoć mnoštva grupa modela na svim nivoima
apstrakcije, PowerDesigner pomaže da se u što kraćem roku i sa što manje resursa, kroz iterativni postupak,
dođe do željenog rešenja, kroz sve faze projekta, od konceptualnog do samog izvršavanje neke aplikacije.

PowerDesigner se ne zasniva na nekoj određenoj softverskoj tehnologiji ili programerskoj metodologiji.

Svako može da implementira određeni tok rada, definiše uloge i odgovornosti, opiše sredstva za rad, definiše
validacione kriterijume i opiše neophodna dokumenta na ulazu i očekivani rezultat na izlazu iz procesa. U okviru
dosadašnje prakse, PowerDesigner nudi mogućnost rada više korisnika simultano, pri čemu se ostvaruje
značajna ušteda u vremenu projektovanja dokumentacije i održavanja sistema, uz vidno povećanje kolaboracije
između svih učesnika na određenom projektu. Bilo da se radi o poslovnim analitičarima, dizajnerima,
administratorima, programerima, testerima ili administratorima baza podataka, svako od njih ima svoj set
komponenti koje njemu omogućuju efikasan rad na modelima u okviru PowerDesignera. Od raznih dostupnih
modela, sledi kratak osvrt na neke značajne modele za dalji rad.

Requirements Model (RQM)

Poslovni analitičar definiše poslovne zahteve, koji se kasnije od strane tehničkog analitičara i dizajnera
prevode u tehničke uslove modela. Tada se koristi Model Zahteva (RQM – Requirements Model), koji opisuje
projekat kroz navođenje i precizno opisivanje koje karakteristike se moraju implementirati u fazi programiranja, i
koje odgovaran za njih. Ovi zahtevi se mogu vezati sa bilo koji objekat u bilo kom drugom modelu.

Business Process Model (BPM)

Poslovni analitičari mogu takođe da definišu poslovne procese visokog nivoa apstrakcije da bi opisali neki
sistem, da bi napravili formalnu specifikaciju određenog sistema, a sve radi boljeg sagledavanja postojećeg
stanja, pokušaja da se ono poboljša i poveća promet i profit kao rezultat akcije. Tada se koristi Model Poslovnih
Procesa (BPM – Business Process Model), koji predstavlja organizacione procese onako kako se oni i zaista
postoje. BPM se može koristiti kao alat za modelovanje radi identifikovanja poslovnih potreba, organizovanja tih
potreba u hijerarhiji, prikazivanja procesa u grafičkom i formalnom zapisu i radi generisanja komponenti u
procesni jezik kao što je BPEL4WS ili Sybase Unwired Orchestrator.
 Conceptual Data Model (CDM)

Analitičari podataka i dizajneri sistema treba da mapiraju tehničke zahteve sa poslovnim zahtevima.
Zalazeći dublje u analizu, mogu se definisati Use Case-ovi (slučajevi korišćenja), radi njihovog povezivanja sa
određenim zahtevima. Mogućnost pisanja funkcionalne specifikacije i preciznog definisanja prirode svakog
procesa, aplikacije i strukture podataka je od velikog značaja za dalje faze razvoja projekta, pogotovu za
programere. Zato je CDM model za poslovnog analitičara značajan model jer, kao prateći model BPM modelu,
daje jednu dodatnu reprezentaciju modela koja ne zavisi ni od jednog programskog jezika i detaljno opisuje
statičke podatke i komponente sistema.

3.1. Korisnički interfejs

Na samom početku rada sa PowerDesigner-om važno je upoznati se sa njegovim grafičkim interfejsom, jer
je on zapravo reprezentacija softverskog alata i prva instanca izmedju softvera i korisnika. Prozor programa
PowerDesigner sadrži nekoliko logičkih celina (slika 6.), i to su:

Browser – Navigator

Browser – Navigator (ili Model Explorer) je prozor koji služi za navigaciju kroz celokupan projekat i sve
njemu pripadajuće modele. Struktura prikaza hijerarhije je u obliku stabla (tree view) koja omogućava brzu
navigaciju kroz modele i komponente. Browser takođe ima mogućnost pozivanja aktivnih repozitorijuma, gde se
mogu smeštati istorijski podaci i komponente modela i projekta.

Editor area

Prostor za editovanje predstavlja glavnu ekransku formu gde se zapravo i vrši samo modelovanje
određenih modela.

Modeling Output

Prozor Output pruža uvid u tok generičkih procesa PowerDesignera, koji se izvršavaju pri proveri modela,
generisanju repozitorijuma i/ili skripti i reversnom inženjeringu.

Modeling Result List

Ekran Result List prikazuje rezultate pretrage ili greške i upozorenja postojećeg modela pri njegovom
kompajliranju.
 Radi lakšeg snalaženja i efikasnijeg korišćenja PowerDesignera, tu su prečice koje omogućavaju brzo
snalaženje u okruženju. Prečicom ALT + 0 se prikazuje ili sakriva prozor Browser. Sa ALT + 1 reguliše prikaz
prozora Output, a sa ALT + 2 prozor Result List. Prikaz ovih prozora se može regulisati i iz glavnog menija,
odabirom menija View, u okviru koga se pri dnu nalaze opcije za uključivanje, odnosno isključivanje, ova tri
pozoroa. Takođe, raspored ovih prozora je ostavljen svakom korisniku da odluči kako da ih najbolje rasporedi
prema njegovim potrebama.

Slika 6. Grafički interfejs PowerDesginera

3.2. Rad sa projektom

Pre nego što se krene u objašnjavanje kako se pravi, bira, otvara ili snima određeni projekat ili model,
važno je da se razume kako PowerDesigner na njih gleda i kako ih hijerarhijski smešta i vezuje, a sve to prikazuje
u okviru ekrana Browser (slika 7.). Kada se otvori PowerDesigner, on odmah napravi default projekat po nazivom
Workspace, čije ime se može promeniti ukoliko se pozicionira na njega, klikne drugim dugmetom miša i izabere
opcija Rename. Svaki model, odnosno dijagram modela koji se bude pravio će se sve vezati za aktivan projekat.
Radi bolje preglednosti dijagrama i modela i radi njihovog logičkog odvajanja, moguće je na projektu dodati
direktorijume (drugi klik miša na naziv dirketorijuma, pa odabir opcije New -> Folder). Dakle, najviši u hijerahiji je
projekat, u okviru njega se nalaze modeli i dijagrami (koji se mogu naći i u određenim direktorijumima), a sami
dijagrami sa sobom nose određene komponente. Pristup svim ovim delovima omogućava Browser.

Projekat

Direktorijum objekata

Model
Dijagram

Direktorijum

Slika 7. Hijerarhijski prikaz modela i projekata

Dodavanje novog dijagrama na projekat se može učiniti na dva načina. Prvi način je da se na glavnom
meniju klikne na File -> New (Slika 8.), ili pak da se drugim dugmetom miša klikne na projekat u prozoru Browser
i izaberete opciju New, pa potom i dijagram koji se želi dodati na projekat.

Slika 8. Dodavanje novog modela projektu

 Otvaranje postojećeg projekta se vrši opcijom File -> Open gde je potrebno PowerDesigner-u navesti
putanju gde se nalazi određeni projekat. Važno je napomenuti da ukoliko se otvara novi model, odnosno njegov
dijagram, taj model će se dodati na postojeći projekat. Snimanje modela i dijagrama modela se vrši u okviru
opcije File -> Save. Ovim se vrši snimanje samo aktivnog modela. Opcijom File -> Save Workspace se snima
celokupan sadržaj projekta. Modeli projekta koji su pretrpeli izmene od njihovog kreiranja ili otvaranja, u
Browseru su označeni sa znakom zvezdice (*).

Da bi određeni dijagram modela fizički uklonili sa projekta, onda je potrebno da se klikne drugim
dugmetom miša na željeni dijagram i izabere opcija Detach from Workspace (“otkači sa projekta”). Ukoliko se
izabere opcija Close, tada se taj dijagram modela neće ukloniti sa projekta, već će samo nestati sa ekrana
Browsera, ali će ostati u hijerarhiskoj strukturi projekta.

Nakon kratkog upoznavanja sa opcijama dodavanja, snimanja i zatvaranja modela, odnosno projekata, na
slici 9. je prikazan ekran jednog razvojnog projekta.

Slika 9. Ekran PowerDesignera sa aktivnim projektom

 Na prethodnoj slici se pojavljuje još jedna komponenta (uokvirena u crveni pravougaonik) koja se ranije
nije pojavljivala, a to je prozor Palette (paleta). Taj prozor nudi sve dostupne komponente i alate za
modelovanje. Intuitivno može da bude jasno da se palete menjaju u zavisnosti od toga koji model trenutno
koristite. Tako da paleta za modelovanje poslovnih procesa, tj za kreiranje BPM dijagrama se razlikuje od palete
za recimo CDM dijagrame. Takodje, značajno je primetiti da prozori Output i Result List sada sadrže odredjene
informacije. Prozor Output, kao što je prethodno rečeno, sadrži servisne informacije koje generiše
PowerDesigner pri debagovanju ili kompajliranju dijagrama i projekata. Prozor Result List prikazuju ishod
operacija debagovanja ili kompajliranja. Informacije sa žuto ukovirenim znakom uzvika predstavljaju potencijalne
probleme (upozorenja) i sa njima projekat može da se prosledi dalje na evaluaciju, dok informacije sa crvenim
znakom “X“ predstavljaju probleme koje je potrebno izmeniti kako bi se kompajliranje projekta izvršilo.

Ukoliko postoje više aktivnih dijagrama na projektu, navigacija izmedju njih se može odvijati na tri načina.
Dijagrami se mogu otvarati duplim klikom na njih u okviru Browsera, zatim im se može pristupiti putem menija
Window glavnog menija, pa potom odabrati sa dna liste željeni dijagram. Pored opisanih, postoji i način preko
prečice sa tastature: navigacija izmedju aktivnih dijagrama se vrši uz pomoć taster CTRL + TAB.

Za svaki aktivan model, pristup svim njegovim komponentama se, pored prozora Browser, može vršiti i
kroz meni Model glavnog menija. U okviru tog menija se nalazi spisak svih komponenti i klikom na bilo koju
komponentu se dolazi do liste svih instanci određene komponente na aktivnom dijagramu. Na primer, na
prethodnoj slici dat je aktivan fizički model baze podataka. Ukoliko se iz menija Model izabere opcija Tables,
dobija se spisak svih tabela u okviru tog dijagrama (slika 10).

Slika 10. Sve instance komponente Tabela na tekućem dijagramu

Ukoliko se odabere određena instanca komponente (u ovom slučaju, određena tabela), PowerDesigner
nudi posebne opcije za samu tu instancu komponente (slika 11.).
 Slika 11. Podešavanje određenih komponenata

3.3. Prilagođavanje grafičkog interfejsa PowerDesigner-a

PowerDesigner nudi mnoštvo opcija prilagođavanja grafičkog interfejsa željama svakog korisnika. Da bi se
pristupilo meniju za podešavanja, potrebno je sa glavnog menija odabrati Tools -> Display Preferences pri čemu
će se otvoriti poseban prozor za podešavanja (slika 12.)

Slika 12. Podešavanje grafičkog interfejsa

 U okviru ovog menija moguća su razna podešavanja izgleda prozora, boja pozadina, prikaza klasa i procesa
na dijagramima, označavanja referenci i izgleda linija za referencijranje, opisivanje klasa i procesa, početka i kraja
poslovnih procesa, mernih jedinica itd. Sa kompletnim mogućnostima pojedinačnog podešavanja interfejsa
PowerDesignera više će biti reči na laboratorijskim vežbama u okviru predmeta Poslovni Informacioni Sistemi.

4. Primer projekta

U daljem tekstu skripte sledi prikaz modelovanja jednog kompletnog projektnog rada. Pre faze
modelovanja, neophodno je upoznati se sa verbalnim opisom sistema.

4.1. Korisnički zahtev – „Telekom“

Preduzeće „Telekom“ jednom godišnje vrši internu proveru kvaliteta da bi utvrdilo stepen usaglašenosti i
efikasnosti sistema upravljanja kvalitetom. Otkrivene neusglašenosti se otklanjaju adekvatnim korektivnim
merama. Internu proveru izvodi tim proverivača koji poseduje adekvatno znanje u oblasti upravljanja kvalitetom.
Svaki proverivač ponaosob odgovoran je za ono za šta je zadužen i potrebno je da se ponaša u skladu sa
kodeksom ponašanja. Vođa tima poseduje veća ovlašćenja i odgovoran je za celokupno funkcionisanje tima
proverivača za šta je dužan da podnosi redovan izveštaj o njihovom radu.

Proces interne provere kvaliteta „Telekoma“ sastoji se iz pet potprocesa:

1. Planiranje provere
Na osnovu kataloga procesa, kataloga usluga, organizacione šeme i izveštaja o troškovima i
planiranom budžetu kao i na osnovu prethodnog godišnjeg plana provere izrađuje se godišnji plan
provere za tekuću godinu gde se utvrđuju predmeti, područja, kriterijumi provere kao i u kojim
mesecima će se odvijati. Tim koji će biti zadužen za proveru utvrđuje se na osnovu godišnjeg plana i
liste proverivača. Ako neki od potencijalnih proverivača nije završio obuku za ocenjivače sistema
kvaliteta, upućuje se na obučavanje. Nakon formiranja tima vrši se raspodela zaduženja na osnovu
godišnjeg plana provere.

2. Priprema provere
Predstavlja sledeći korak u procesu provere gde se pravi operativni plan koji obuhvata kada i za koje
vreme, gde, ko, šta i kako će se vršiti provera, zatim se proverivači upoznaju sa dokumentacijom koju
će proveravati i na osnovu kojih se izrađuje ček liste.

3. Sprovođenje provere
Sprovođenje provere se odvija u dve faze: provera na stolu koja obuhvata detaljan pregled
dokumentacije i pri tome se utvrđuje usaglašenost dokumentacije sistema kvaliteta sa zahtevima
 standarda ISO 9001, kao i internih standarda; druga faza predstavlja proveru na terenu, gde se vrši
provera funkcionisanja sistema kvaliteta sa određenim zahtevima standarda. Kada se to obavi, piše se
izveštaj o neusaglašenosti i definišu se korektivne mere koje je potrebno pokrenuti za otklanjanje
istih.

4. Sprovođenje korektivnih mera

Na osnovu rezultata provere, izveštaja o neusaglašenosti, predložene korektivne mere se pokreću,
prati se njihovo izvršavanje i nakon toga se korektivne mere zatvaraju.

5. Izrada godišnjeg izveštaja

U okviru ovog podprocesa pišu se godišnji izveštaji o neusaglašenosti, o korektivnim merama na
osnovu kojih se izrađuje godišnji izveštaj o proveri sistema kvaliteta.

4.2. Implementacija projekta – „Telekom“

4.2.1. Modelovanje poslovnih procesa

Nakon upoznavanja sa korisničim zahtevom projekta, prelazi se na implementaciju istog u softverskom

alatu PowerDesigner. Ukoliko se program pokreće po prvi put, on će automatski otvoriti novi, prazan workspace
za projekat. Ukoliko se program ne pokreće po prvi put, onda će PowerDesigner za radni fokus postaviti
prethodni projekat na kome se radilo. Tada je potrebno izabrati opciju Close Workspace iz menija File, a potom
opciju New istog menija. Nakon toga se otvara prozor za izbor dijagrama koji se želi dodati u novi workspace
(Slika 13.).
 Naziv dijagrama

Standard notacije

Tip dijagrama

Slika 13. Dodavanje novog dijagrama

U okviru izbora dijagrama, izabrati Business Process Model. U desnom delu kontekst menija, pod opcijom
Model name se unosi naziv BPM modela. Uneti na primer BPM_ProveraSistemaKvaliteta. Process language
definiše notaciju koju ćemo koristiti pri modelovanju BPM-a; izabrati notaciju Analysis. U okviru sledeće glave
biće više reči o dostupnim notacijama za modelovanje poslovnih procesa. Opcijom First diagram definišemo kog
je tipa dijagram koji će biti prvi dodat u projekat. Postoje dva tipa BPM dijagrama: prvi tip, Business Process
Diagram, definiše tok i odvijanje poslovnih procesa, dok drugi tip, Process Hierarcy Diagram, kako mu i ime kaže,
definiše hijerarhiju procesa u okviru projekta. Izabrati prvu opciju. Nakon odabira, kliknuti dugme Next.

Sada se u prozor Browser za workspace pojavio vezan BPM dijagram. Dijagramu se može promeniti ime
tako što se drugim dugmetom miša klikne na dijagram i izabere opcija Rename. Naziv dijagrama promeniti u
DijagramKonteksta. Pre nego što se krene u modelovanje, važno je upoznati se sa osnovnim komponentama
BPM dijagrama u Analysis notaciji (slika 14.).

Proces
Tok Kraj
Resurs
Organizaciona jedinica Početak

Slika 14. Paleta BPM dijagrama u Analysis notaciji

 Komponenta proces zapravo predstavlja grafičku prezentaciju jednog poslovnog procesa. Pošto je u
PowerDesigner-u moguće definisati da li je proces elementaran (atomski) ili proces koji je moguće dalje
dekomponovati, na svim dijagramima gde se pojavljuju složeni procesi koji imaju svoje dijagrame dekompozicije
se mora pojaviti makar jedan Start i makar jedan End. Komponenta resursa predstavlja njegov najopštiji obilk. Po
definiciji logike BPM dijagram, resurs može biti bilo šta: baza podataka, tabela baze podataka, papirni dokument,
dakle svaki oblik podataka koji se može formalno opisati. Komponenta organizacione jedinica omogućava da se
procesi grupišu prema delovima organizacije kojima prirodno i pripadaju, tako davajući dodatnu specifikaciju u
opisivanju toka poslovnih procesa unutar jednog sistema.

Sada kad su komponente jasne, na prethodno napravljen dijagram konteksta dodati jedan proces.
PowerDesigner procesu dodeljuje generičko ime; duplim klikom miša na proces se otvara prozor za podešavanja
procesa (slika 15).

Slika 15. Podešavanja procesa

U okviru opcije Name se unosi naziv procesa. Polje Comment ostavlja mogućnost unosa komentara. Važno
je navesti da li se radi o elementarnom ili kompozitnom procesu. Pošto je ovo proces dijagrama konteksta, te da
sledi njegova dekompozicija, izabrati opciju Decomposed process, a zatim i dugme OK. Sada se na dijagramu
pojavio jedan proces. Na dijagramu je potrebno još dodati jedan Start i End i zatim komponentom Tok povezati
proces sa početkom i krajem. Sada je BPM projektu potrebno dodati još jedan dijagram, ali sada dijagram
hijerarhije i to tako što se drugim klikom miša klikne na naziv BPM projekta i sa menija izabere opcija New ->
Process Hierarcy Diagram, kao na slici 16.

Slika 16. Izbor novog dijagrama

Taj dijagram služi da prikaže sve procese procesa u hijerarhiji. Nakon imenovanja dijagrama, iz
direktorijuma procesa u Browseru dodati prethodno napravljeni proces. Kada se bude radila dekompozicija
najvišeg procesa i svih njegovih podprocesa, PowerDesigner će automatski ažurirati dijagram hijerarhije, tako da
nema potrebe da korisnik na tom dijagram posebno naznačava odnos među svim procesima u projektu. Nakon
ovoga, dijagram konteksta ima oblik kao na slici 17.

Slika 17. Dijagram konteksta

 Karakteristika modelovanja BPM Analysis notacijom je ta da se u okviru jednog toka definišu svi podaci
koje se razmenjuju od izvora do odredišta tog toka. Da bi recimo definisali podatke koje dolaze do procesa
Interna provera kvaliteta, potrebno je doći do menija za podešavanje toka i to tako što se dva puta mišom klikne
na sam tok (Slika 18.).

Slika 18. Podešavanje toka

Pored osnovnih podešavanja koja se odnose na naziv toka, izvor i odredište toka, kao i na mogući
komentar autora, od važnosti je i kartica Data, čijim se odabirom pojavljuje kontekst za unos podaka koji se
razmenjuju u toku (slika 19).
 Dodavanje postojećeg tipa
Dodavanje novog tipa podatka

Slika 19. Podešavanje podataka kroz tok

Pošto u tekućem modelu još nepostoji definisan nijedan tip podatka, izabrati ikonu za unos novog tipa
podatka. Nakon odabira, pojavljuje se prozor za definisanje tog novog tipa podatka (slika 20).

Slika 20. Definisanje novog tipa podatka

 Kod unosa novog tipa podatka u model, važno je uneti ime podatka kao i njegov tip: da li je podatak
elementaran ili složen (struktuiran). Ova podela je od velike važnosti, jer kod prevođenja BPM modela kasnije u
CDM model, struktuirani podaci postaju entiteti, a elementarni podaci atributi. Nakon unosa jednog tipa
podatka, on se onda pojavljuje na listi podatka koji se razmenjuju kroz posmatrani tok. Operaciju ponavljati sve
dok se ne definišu svi podaci koji prolaze kroz sve tokove na datom dijagramu. Sve tipove podatka
PowerDesigner smešta u direktorijum objekata pod nazivom Data, te je pristup svim podacima na datom nivou
znatno olakšan. Sada prelazimo na dekompoziciju procesa. Držeći taster CTRL dva puta kliknuti na proces Interna
provera kvaliteta. Tada se otvara novi dijagram, dijagram dekompozicije. Na tom novom dijagramu, sa palete se
dodaju novi procesi: Planiranje provere, Priprema provere, Sprovođenje provere, Sprovođenje korektivnih mera i
Izrada godišnjeg plana. Nakon dodavanja Start-a i End-a, dijagram ima sledeći oblik (slika 21).

Slika 21. Prvi nivo dekompozicije

Nakon definisanja svih podaka koji se razmenjuju u tokovima na prvom nivou, prelazi se na dijagrame
dekompozicije nižeg nivoa za svaki od pet procesa. Dakle, držeći dugme CTRL dva puta mišem kliknuti na prvi
proces prvog nivoa dekompozicije. Tada se otvara novi dijagram, drugi nivo dekompozicije prvog procesa. Na
tom nivou postoje četiri procesa: Izrada godišnjeg plana provere, Određivanje tima proverivača, Obuka
proverivača i Određivanje zaduženja proverivača. Pored navedenih procesa, na drugom nivou dekompozicije
pojavljuju se i tri skladišta: Godišnji plan provere, Proverivači i Rešenje o angažovanju. Dijagram drugog nivoa ima
oblik kao na slici 22.
 Format poruke

Resurs
Slika 22. Drugi nivo dekompozicije prvog procesa (Skladište podataka)

Na ovom nivou se pojavljuje komponenta resurs, i to u vidu skladišta podataka. Pored toga, tok resursa
između procesa i skladišta podataka, i obrnuto, se u PowerDesigner-u predstavlja isprekidanom linijom. Pri tome
se u okviru toka može definisati koje privilegije ima proces nad tim skladištem podataka i koji format poruke se
razmenjuje između njih (slika 23).
 Format poruke
Mod pristupa podacima

Slika 23. Podešavanja toka resursa

U okviru opcije definisanja moda pristupa podacima od strane procesa se precizira šta određeni proces
sme da radi nad podacima; da li sme da ih kreira, čita, ažurira i/ili briše. Kod formata poruke se definiše koja
struktura podataka se razmenjuje. Razlog za uvođenje potrebe za definisanjem formata poruke u razmeni je da
ukoliko se u okviru taba Data definišu strukture podataka, ti podaci se čuvaju na tom nivou hijerarhije, dok se
struktura podataka koja se definiše u formatu poruke čuva na globalnom nivou, odnosno na nivou dijagrama
konteksta. Stoga je tim podacima lakše pristupiti u procesu prevođenja BPM dijagrama u konceptualni model
podataka (CDM). Izbrati prvo dugme pored padajuće liste da bi definisali format poruke (slika 24). U okviru polja
Name definisati naziv određenog formata poruke. Izabrati tab Data. Sada je potrebno definisati podatke koji se
prenose ovim formatom. Prvo se definiše jedan struktuirani podatak (slika 25), koji će u sebi sadržati
elementarne podatke. Definisanje elementarnih podataka jednog struktuiranog podataka se definiše u okviru
prozora za podešavanje struktuiranog podataka, i to u tabu Sub-Data (slika 26). Da bi pristupili prozoru za
podešavanje struktuiranog podatka potrebno je dva puta kliknuti mišem na njegov naziv.
 Slika 24. Definisanje formata poruke

Slika 25. Definisanje struktuiranog podataka u okviru formata poruke

 Slika 26. Definisanje elementarnih podataka struktuiranog podatka

Nakon ovoga, definisati sve formate poruka za sve tokove resursa na dijagramu. Ovim korakom je završen
drugi dijagram dekompozicije prvog procesa na prvom nivou dekompozicije. Isti postupak se ponavlja i za druge
procese na prvom nivou dekompozicije, a i ako se želi ići dublje u dekompoziciju dekomponovanih procesa. Kada
se definišu svi drugi nivou dekompozicije svih procesa na prvom nivou, stablo hijerarhije naših dijagrama u
prozoru Browser ima oblik kao na slici 27. Na ovoj slici se direktno vidi kako PowerDesigner upravlja podacima u
okviru projekta. Svi podaci koji se pojavljuju na nekom dijagramu smeštaju se u direktorijum Data tog nivoa
hijerarhije, izuzev podataka koji se prenose kroz format poruke, koji su, kako je prethodno navedeno, smešteni
u direktorijumu na najvišem nivou hijerarhije.
 Podaci drugog nivoa dekompozicije

Podaci prvog nivoa dekompozicije

Podaci dijagrama konteksta

Slika 27. Struktura BPM projekta

4.2.2. Konceptulani model podataka

U okviru postojećeg modela, dodati dijagram konceptualnog modela podataka. Sa najvišeg

dijagrama apstrakcije BPM projekta, dijagrama konteksta, izabrati opciju Tools -> Data Export (slika
28).
 Slika 28. Opcija Data Export

Kada se otvori prozor (slika 29) izabrati novo kreirani konceptualni model podataka. Odabrati
dugme Next. U okviru sledećeg prozora se definišu koji se to tačno podaci eksportuju (slika 30). Svi
elemtarni podaci se moraju eksportovati jer elementarni podaci će činiti atribute entiteta, dok se biraju
samo oni struktuirani podaci koji se žele prevesti u entitete.
Slika 29. Eksportovanje podataka u druge modele
 Slika 30. Odabir podataka koji se žele eksportovati u konceptualni model
Nakon eksportovanja podataka iz BPM projekta u konceptualni model podataka, prozor Browser
ima izgled kao na slici 31.
 Direktorijum svih atributa
Direktorijum svih entiteta
Jedan entitet
Direktorijum atributi odredjenog entiteta

Slika 31. Izgled workspace-a nakon dodavanja konceptualnog modela

Sada kada se svi podaci BPM modela nalaze u konceptualnom modelu, spustiti sve entitete na
dijagram konceptualnog modela. Potrebni koraci da bi se ovaj model preveo u fizički model baze
podataka su sledeći: definisati domene atributa, definisati primarne identifikatore svakog entiteta i
označiti relacije između pojedinih entiteta.

Kada se bilo koji od uveženih entiteta spusti na dijagram, primećuje se da su za sve atribute koje
on nosi domeni postavljeni na <Undefined> (slika 32). To je zato što se u toku modeliranja poslovnih
procesa nismo bavili tipom podatka, već samo da li se radi o elementarnom ili struktuiranom podatku.
Kao što je ranije rečeno, na osnovu samo ove podele u dve grupe, PowerDesginer zna da li se radi o
atributu ili entitetu, respektivno. Sada kada se približavamo mogućem izgledu baze podataka, potrebno
je da za svaki atribut definišemo njegov domen.
 Slika 32. Jedan od uveženih entiteta iz BPM modela

Definisanje domena atributa se radi tako što se dva puta klikne mišem na entitet, kako bi došli do
prozora za podešavanje entiteta (slika 33); izabrati tab Attributes. U okviru ovog taba potrebno je
promeniti domene atributa iz <Undefined> u odgovarajući domen, u okviru kolone Data Type. Za
određene tipove podataka moguće je definisati i dužinu podataka (Length) kao i preciznost koju
podatak nosi sa saobom (Precision). Nakon toga, dodati novi atribut koji će biti primarni identifikator.
Definisati njegov domen i označiti polje „P“, jer se tako PowerDesigner-u naznačava šta je primarni
ključ nekog entiteta. Pored ovo polja, tu je polje „M“ koja označava da li je neki atribut mandatoran
(obavezan) ili ne. Polje „D“ znači da li će se taj atribut prikazati u strukturi entiteta ili ne. Izabrati tab
Identifiers. Identifikatori služe kao indeksi po kojima se određeni entiteti mogu prepoznati, odnosno
identifikovati. Identifikator predstavlja atribut ili skup atributa koji jednoznačeno određuje jednu
pojavu entiteta. Za naziv identifikatora umesto generičkog imena ključa, upisati naziv atributa koji smo
postavili za primarni identifikator. Isti postupak je potrebno ponoviti za sve entitete konceptualnog
modela podataka.
 Slika 33. Podešavanje entiteta

Sada kada su svi entiteti i svi atributi definisani, potrebno je odrediti veze između pojedinih
entiteta. Sa palete izabrati komponentu Relationship (slika 34.).

Relacija

Slika 34. Paleta za CDM modelovanje

Veza se određuje tako što se klikne na jedan entitet i onda se prevuče mišem do entiteta sa kim
se želi ostvariti veza, i to po notaciji IDEF1X. Nakon što se upostavi veza, izgled entiteta je kao na slici
35.
 Slika 35. Veza izmedju dva entiteta

Prozor za podešavanje relacije izmedju entiteta se otvara duplim klikom na relaciju (slika 36). U
okviru taba Cardinalities se definiše kardinalnost veze. Kada se definišu sve relacije između entiteta,
konceptulani model izgleda kao na slici 37.

Slika 36. Podešavanje karidnalnosti relacije

Slika 37. Konceptualni model podataka
 4.2.3. Fizički model podataka

U okviru postojećeg workspace-a, dodati dijagram fizičkog modela podataka. Sa

konceptualnog modela podataka, izabrati opciju Tools -> Generate Physical Data Model. Kada
se otvori prozor (slika 38) uneti naziv novog modela pod labelom Name. U okviru podešavanja,
može se definisati i koji sistem za upravljanje bazom podataka će se koristiti, kako bi
PowerDesigner znao kako da generiše skriptu koju je posle moguće izvestu u taj sistem.
Odabrati dugme OK.

Slika 38. Generisanje fizičkog modela podataka

Nakon automatskog generisanja, odnosno prevođenja konceptualnog modela u fizički

model podataka i to takav model koji je prilagođen određenom sistemu za upravljanje bazom
podataka, završen je proces modelovanja poslovnih procesa.
Slika 38. Fizički model podataka
5. Notacije

PowerDesigner podržava različite notacije za modelovanje različitih dijagrama. Po specifikaciji, alat

ukupno podržava preko 40 notacija za 9 vrsta dijagrama. U slučaju modelovanja poslovnih procesa,
PowerDesigner nudi mogućnost modelovanja u 8 različitih notacija, i to: Analysis, BPEL4WS, BPMN, Data Flow
Diagram, Service Oriented Architecture, Sybase Unwired Orchestrator, Sybase Workspace Business Process,
WSBPEL, ebXML BPSS. Svaka notacija sa sobom nosi određene karakteristike i slučajeve korišćenja koje može da
modeluje uz pomoć njoj dostupnih komponenti. Drugim rečima, nemaju sve notacije apsolutno sve komponente
neophodne za uspešno modelovanje jednog poslovnog sistema. Upravo se praktikuje da se određeni sistem
opisuje kroz nekoliko modela poslovnih procesa različitih notacija. Npr. u notaciji Analysis, projektant je u
mogućnosti da jasno vidi koje se informacije prenose od izvora do njihovog odredišta i utvrdi početak i kraj
jednog struktuiranog procesa u celokupnom sistemu. Ono što je mana ove notacije je da ona ne prikazuje dobro
interakciju sistema sa spoljašnjim subjektima. Tu se može koristiti Data Flow Diagrami kod koga se spoljašnji
subjekti jasno prikazuju u vidu interfejsa. Radi lakšeg razumevanja različitih notacija i njihovih komponenti, u
nastavku sledi osvrt na svaku od njih.

Analysis

Kako je već prethodno bilo reči o ovoj notaciji i kako je prethodni projekat urađen baš u ovoj notaciji,
pravila kod konstrukisanja procesa, podataka i dijagrama su intuitivno jasna. Svaki proces, izuzev elementarnih
procesa, u ovoj notaciji mora da ima svoj početak u kraj, koji su predstavljeni odgovarajućim komponentama.
Analysis notacije je nastala u laboratorijama Berkelez Univerziteta u Kaliforniji. Do sada, ona je najbliža notacija
poimanju poslovnog sistema osobama bez tehničkog predznanja. Sadrži najmanje ograničenja i dozvoljava da se
jasno, kroz dijagrame hijerarhije, procesi odvoje u nivoe kojima logički pripadaju. Takođe, od verzije 1.4, moguće
se uvesti i organizacione jedinice na dijagrame i time dodatno naznačiti pripadnost pojedinih procesa. Kako je
prethodno navedeno, glavni nedostatak ove notacije je slaba mogućnost prikaza interakcije poslovnog sistema
sa svojim okruženjem. Takve interakcije je teško opisati uz pomoć komponenti početka i završetka jer upravo oni
često u tim interakcijama spadaju u delove procesa van granica poslovnog sistema.

BPEL4WS

Business Process Exection Languages for Web Services predstavlja proširenje i nadgradnju IBM-ovog
standarda BPEL. BPEL4WS se koristi da opiše i proširi model poslovnih procesa opisan u nekoj drugoj notaciji,
recimo Analysis notaciji. U okviru BPEL notacije je moguće dodatno specificirati pojedine karakteristike
poslovnog sistema i njegovih procesa, na primer: za procese na najvišem nivou hijerarhije moguće je definisati
organizacione uloge kao i njihovo mesto u organizaionoj strukturi; ova notacija podržava standardizaciju
razmene poruka kroz XML (Extensible Markup Language) ili kroz WSDL (Web Service Definition Language).
Drugim rečima, putem ovih formata moguće je specificirati recimo sve struktuirane podatke i njihove atribute
zajedno sa domenima i kao takve ih izvoziti i uvoziti u druge BPEL4WS dijagrame. Ova notacija uvodi pojam
koreografije procesa, odnosno dirigovanje njihovog izvršavanja. U okviru ove mogućnosti je uveden i ključ
korelacije koji služi da se procesi identifikuju u redu izvršavanja i da se poruke koje oni razmenjuju na lakši način
sinhronizuju.
 BPMN

Business Process Modeling Notation je jedna od najstarijih notacija za modelovanje poslovnih procesa.
Pravljena je sa namerom da je svi korisnici razumeju: od poslovnih i tehničkih analitičara, preko projektnog
menadžera i programera pa sve do poslovnih ljudi, menadžera koji zapravo i čine srž svih poslovnih procesa.
BPMN služi kao alternativa notaciji Analysis i, kao i ona, predstavlja most između manje formalnih notacija i onih
koji su nešto strožije u pogledu ograničenja i slobode u projektovanju (BPEL4WS). BPMN zapravo predstavlja
preteču Analysis notacije, jer sve komponente i sva pravila koja su sadržana u BPMN su integrisana i u Analysis
notaciju. Ono što je prednost Analysis notacije, a što nedostaje BPMN-u, je mogućnost generisanja drugih
dijagrama dostupnih u okviru alata PowerDesigner. Ono što razlikuje BPMN od Analysis notacije je mogućnost
definisanja komponente posrednika, koja se može definisati bilo gde u toku izvršavanja procesa putem koje se
taj proces može prekinuti, privremeno zaustaviti da bi se recimo došlo do određenih informacija u toku
izvršavanja.

Data Flow Diagram

Dijagram toka podataka je nešto najsličnije dobro poznatoj Sistemskoj Strukturnoj Analizi. U okviru ove
notacije postoje procesi, skladišta, interfejsi, tokovi podataka ali i komponente za razdvajanje odnosno spajanje
tokova podataka. Ova notacija služi za grafičko predstavljanje tokova podataka unutar jednog poslovnog sistema.
Nudi mogućnost prikaza porcesa sa aspekta podataka na njegovom ulazu i podataka na njegovom izlazu. U
okviru ove notacije su nude dva tipa dijagrama: Logički Tok Podataka, koji je implementaciono nezavisan jer
samo opisuje sistem a ne i kako se procesi unutar njega izvršavaju, i Fizički Tok Podataka, koji je
implementaciono zavisan jer opsuje sve entitete (uređaje, odeljenja, ljude i drugo), koji učestvuju u izvršavanju
jednog procesa. Oba dijagrama podržavaju top-down pristup modelovanju poslovnih sistema.

Service Oriented Architecture

SOA je logički izvršan procesni jezik u okviru koga se difinišu kompatibilne komponente nad kojim je
moguće vršti slobodan transfer iz modela u neki drugi SOA model. Takođe, ovaj jezik je potpuno nezavisan od
bilo kog programskog jezika, te je formalan opis komponenti ovog sistema moguće uvesti u bilo koji alat za
projektovanje softvera. SOA struktura je savremena alternativa već ustoličenom XML-u. Zato je SOA notacije
zapravo vrlo slična BPEL4WS notaciji jer koristi široko prihvaćene standarde za formalizaciju i opis, neoslanjajući
se na neke interne načine reprezentacije koje znatno smanjuju interoperabilnost dijagrama. SOA notacije nudi da
se integrišu softverkse komponente definisane u WSDL standardu.

Sybase Unwired Orchestrator

Ova notacije predstaljva proširenje BPEL4WS notacije sa komponentama razvijenim ekskluzivno za

PowerDesigner. Te komponente su: definisanje XSD šema, definisanja pravila za pojedine procese, definisanje
sistema za oporavak u slučaju da model poslovnih procesa pravi greške, kreiranje složenog slučaja asocijacije
podataka kada podaci nisu unapred poznati i kada se ne zna tačno vreme potrebno za njihovo pribavljanje (kako
je neizvesnost visoka), mapiranje podataka različitih sistema radi smanjena redundanse itd.
 WSBPEL

Web Sevice for Business Process Execution Language predstavlja ogoljenu BPEL4WS notaciju jer se u njoj
ne moraju formalno opisati procesi i podaci koji su njima potrebni, već je moguće definisati domen delovanja
procesa kao i koje tipove podataka proces može da primi i kog tipa treba da budu podaci na izlazu iz njega. Ova
notacije predstavlja dosta otvoren način specificiranja poslovnih procesa jer ostavlja dosta mesta za slobodno
poimanje i razumevanje. Zato modeli kreirani u ovoj notaciji uvek predstavljaju suplement neki drugim modelima
koji su potpunije specificirani. Prednost ove notacije je što se oslanja na WSDL standard za formatiranje poruka
čime se njena integracija sa drugim softverskim alatima znatno povećava, za razliku od Analysis ili BPMN
notacije.