14
Горан Томић, Ул. Милеве Косовац бр. 38, 31260 Косјерић, gorantomic@medianis.net
Пчеларим са 300 Фарар и ЛР осморамним кошницама. У наредном тексту представићу
сопствена искуства, без намере да било коме намећем своје мишљење или да омаловажавам
друге типове кошница
Текст ко­ји сле­ди на­ме­њен је
пр­вен­стве­но мла­дим пче­ла­ри­
ма, ко­ји већ има­ју од­ре­ђе­но ис­
ку­ство из ове обла­сти и пла­ни­
ра­ју да им пче­ла­ре­ње бу­де за­ни­
ма­ње. Пре­по­ру­чу­јем им да се
у из­бо­ру ко­шни­це по­ве­ду јед­
ним, у пче­лар­ству го­то­во не­
по­зна­тим пој­мом из еко­но­ми­
је, а то је про­дук­тив­ност. Ка­
да би еко­но­ми­ју са­же­ли у јед­ну
ре­че­ни­цу, ве­ро­ват­но би гла­си­
ла: Про­из­ве­ди што ви­ше, што
ква­ли­тет­ни­је и што јеф­ти­ни­је.
На про­дај­ну це­ну ме­да те­шко
мо­же­мо ути­ца­ти, па нам за­то
оста­је да ути­че­мо на про­из­вод­
ну, а је­дан од на­чи­на је и би­ти
Кошнице за производњу меда у саћу
ЗАШТО
ОСМОРАМНА
КОШНИЦА
ефи­ка­сан по­мо­ћу ко­шни­це ко­ја
вам то омо­гу­ћа­ва у мак­си­мал­
ном оби­му. Овај чла­нак пи­шем
као не­ко ко у пче­ли­ња­ку од 300
дру­шта­ва ра­ди пот­пу­но сâм,
осим код се­о­бе пче­ла (озбиљ­но
се при­пре­мам и на­дам се да ћу
уско­ро и ко­шни­це се­ли­ти сâм).
Са осмо­рам­ном ко­шни­
цом срео сам се на по­чет­ку свог
дру­же­ња са пче­ла­ма. Ра­ди­ло
се о осмо­рам­ној ЛР ко­шни­ци.
На мој пче­ли­њак, по­ред де­се­
то­рам­них ЛР ко­шни­ца, та­да је
сти­гло и 5 осмо­рам­них. По­чео
сам да по­сма­трам и по­ре­дим.
Пр­во што сам уочио би­ло је
да пче­ле у ме­ди­шти­ма код де­
ПЧЕЛАР, јануар 2011
се­то­рам­них ко­шни­ца, два крај­
ња ра­ма, до зи­да ко­шни­це, рет­
ко на­пу­не ме­дом или их на­пу­
не са­мо де­ли­мич­но. За­тим, да
пче­ли­ње клу­бе обич­но за­у­зи­
ма из­ме­ђу 5 и 7 ули­ца, те да је
хра­на за пре­зи­мља­ва­ње у осмо­
рам­ним ко­шни­ца­ма скон­цен­
три­са­на на ма­њем бро­ју ра­мо­
ва и го­то­во увек до­ступ­на пче­
ла­ма. Та­ко­ђе, у про­сто­ру где су
пче­ле сло­бод­но гра­ди­ле са­ће, ја
ни­сам имао при­ли­ку да ви­дим
ви­ше од 7–8 са­то­ва, без об­зи­ра
што је про­стор до­зво­ља­вао да
их бу­де ви­ше.
У про­лећ­ном раз­во­ју и код
до­да­ва­ња ме­ди­шних на­ста­ва­ка
пче­ле ја­ко бр­зо осва­ја­ју но­во­
до­да­ти про­стор, а не тре­ба за­
не­ма­ри­ти и те­жи­ну пу­них на­
ста­ва­ка.
Био сам го­то­во си­гу­ран да је
то пра­ва ко­шни­ца за ме­не, али
он­да сам при­ме­тио про­блем. У
то­ку про­лећ­ног раз­во­ја пче­ли­
ња дру­штва у осмо­рам­ним ко­
шни­ца­ма се бр­же раз­ви­ја­ју до
ко­ли­чи­не ле­гла од 6 ра­мо­ва, а
за­ тим, због још увек хлад­ ног
вре­ме­на, на­ста­је за­стој до пре­
ла­ска у дру­ги на­ста­вак. Дру­штва
у де­се­то­рам­ним ко­шни­ца­ма их
су­сти­жу и нео­ме­та­но се раз­ви­
ја­ју до 8 ра­мо­ва ле­гла и код њих
пе­ри­од пре­ла­ска у дру­ги на­ста­
вак на­ста­је ка­сни­је, ка­да су вре­
САВЕЗ ПЧЕЛАРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ
Један од базних пчелињака
мен­ске при­ли­ке по­год­ни­је. По­
што се на­ве­де­ни про­блем по­
кла­па са из­во­ђе­њем пче­ла за ба­
гре­мо­ву па­шу, а ја сам по сва­ку
це­ну хтео да се осло­бо­дим ра­
да са ра­мом, јер сам пла­ни­рао
рад са ве­ли­ким бро­јем ко­шни­
ца, по­сле ду­го ана­ли­зи­ра­ња од­
лу­чио сам се за осмо­рам­ну ко­
шни­цу, али Фа­рар ду­би­не на­
став­ка (17 cm). Још је­дан про­
блем био је ре­шен. На­им ­ е, за
вре­ме ба­гре­мо­ве па­ше огра­ни­
ча­ва­ње ле­гла на осам ЛР ра­мо­ва
из­и­ски­ва­ло је из­у­зет­но пре­ци­
зно од­ре­ђи­ва­ње по­чет­ка па­ше.
Ако би­сте пре­ра­но огра­ни­чи­ли
ма­ти­цу на то­ли­ки про­стор, ла­
ко вам се мо­гло де­си­ти да ве­ли­
ки број дру­шта­ва уђе у ро­је­ви
на­гон, док 16 ра­мо­ва Фа­ра­ро­ве
ко­шни­це пру­жа­ју го­то­во иде­а­
лан про­стор да се ле­гло огра­ни­
чи, мед усме­ри у ме­ди­шта, а да
до ро­јид­бе не до­ђе.
Пло­ди­ште се са­да са­сто­ји
од три на­став­ка, по­вр­ши­на са­
ћа у пло­ди­шту је го­то­во иден­
тич­на по­вр­ши­ни са­ћа у два­на­
е­сто­рам­ној ДБ ко­шни­ци и вр­
ло слич­на по­вр­ши­ни 2 пло­ди­
шна на­став­ка де­се­то­рам­не ЛР
ко­шни­це.
Шта сам за­пра­во до­био?
– Не­ма ра­да са ра­мом без
об­зи­ра ко­ју опе­ра­ци­ју оба­вљам;
– Флек­си­бил­но пло­ди­ште од
1 до 3 на­став­ка;
– Ла­ко и бр­зо фор­ми­ра­ње
ро­је­ва;
– Про­ши­ри­ва­ње ко­шни­це
без за­сто­ја у раз­во­ју;
– Ла­ку из­ме­ну са­ћа (сва­ке
го­ди­не по 1 цео на­ста­вак, што
је 1/3 пло­ди­шта);
– Ме­ди­шта са сорт­ним и за­
тво­ре­ним ме­дом са ко­ји­ма ла­ко
ма­ни­пу­ли­шем (око 15  kg);
– Бр­зо и ла­ко узи­мља­ва­ње.
Јед­но­став­но, до­био сам ко­
шни­цу ко­ја ми омо­гу­ћа­ва ефи­
ка­сан рад на пче­ли­ња­ку са ре­ла­
тив­но ве­ли­ким бро­јем ко­шни­
ца. Ако бих то мо­рао да ка­жем у
јед­ној ре­че­ни­ци ре­као бих: „Ле­
жи ми“ у сва­ком по­гле­ду.
Пра­тив­ши про­лећ­ни раз­
вој у по­след­њих пар го­ди­на на
мом пче­ли­ња­ку, по­ка­за­ло се да
се пче­ле на Фа­рар ра­му у осмо­
рам­ној ко­шни­ци чак бр­же раз­
ви­ја­ју од дру­шта­ва исте сна­ге
на ЛР ра­му, на­су­прот убе­ђе­њу
да се пче­ле на ду­бљем ра­му бр­
же раз­ви­ја­ју. То нам са­мо ука­зу­
је на то, да оно што је људ­ском
уму ло­гич­но не мо­ра би­ти „ло­
гич­но“ и пче­ла­ма.
За­што ду­би­на на­став­ка од
170 mm? Мо­ја ис­ку­ства са Фа­
рар ко­шни­цом су та­ква да ње­
на пред­ност и је­сте у плит­ком
ра­му. Не твр­дим да је са не­што
ду­бљим на­став­ком не­мо­гу­ће
пче­ла­ри­ти, али он­да се гу­бе све
пред­но­сти Фа­ра­ро­ве ко­шни­
15
це. Пред­ност код плит­ког те­ла
и је­сте у то­ме да се из­над ле­гла
на истом ра­му не мо­гу ства­ра­ти
вен­ци ме­да.
Чи­та­ју­ћи ко­мен­та­ре око
Фа­ра­ро­ве ко­шни­це на пче­лар­
ском фо­ру­му на сај­ту СПОС-а,
уочио сам про­блем пре­ве­ли­ких
пло­ди­шта у вре­ме ба­гре­мо­ве
па­ше. Ако не­ће­те су­жа­ва­ти ле­
гло пре ба­гре­ма, ако сте ма­ти­
ци да­ли пло­ди­ште ко­је пре­ва­
зи­ла­зи њен ка­па­ци­тет но­ше­
ња, за­што он­да Фа­рар? За­што
уоп­ште плит­ки рам, за­што он­
да не ДБ?
При­ста­ли­ца сам огра­ни­ча­
ва­ња ма­ти­це пре по­чет­ка ба­гре­
мо­ве па­ше, та­ко да се са­ста­вом
ле­гла у пло­ди­шту и огра­ни­че­
ним про­сто­ром спре­чи унос
нек­та­ра у пло­ди­ште и сви не­га­
тив­ни ефек­ти ко­ји из то­га про­
из­и­ла­зе. И не са­мо то. Ре­зул­та­
ти огра­ни­ча­ва­ња су ви­ше­стру­
ки, али то је по­себ­на те­ма. Та­
квим ра­дом, уз бла­го од­ро­ја­ва­
ње пред са­му па­шу, обез­бе­ђу­
јем ста­би­лан при­нос на пче­ли­
ња­ку и у го­ди­на­ма ка­да ба­грем
сла­би­је ме­ди, што је за еко­ном­
ски оп­ста­нак ве­ли­ког пче­ли­ња­
ка пре­суд­но. Осим то­га, до­би­
ће­те мед у де­ви­чан­ском са­ћу без
гу­бит­ка при­но­са. Не спо­рим да
се у го­ди­на­ма ка­да је ба­грем из­
да­шан мо­же и без огра­ни­ча­ва­
ња ле­гла, али та­да се вра­ћа­мо на
16
ону ста­ру при­чу да је пче­ла­ре­ва
сва­ка пе­та или сед­ма го­ди­на. То
се­би мо­гу да при­у­ште хо­би пче­
ла­ри, али је­дан про­фе­си­о­нал­
ни пче­лар, сва­ка­ко, не. Не тре­
ба се пла­ши­ти ма­ле по­вр­ши­не
за ле­гло. Ја увек ка­жем да је бо­
ље пет до­бро од­не­го­ва­них ра­
мо­ва ле­гла, не­го де­сет „на зор“
са ра­зним на­чи­ни­ма да се пче­ле
при­ну­де на ве­ће од­га­ја­ње ле­гла.
И јед­на ма­ла ди­гре­си­ја ве­
за­на за про­лећ­ни раз­вој. На по­
чет­ку свог дру­же­ња са пче­ла­
ма, оду­ше­вљен чу­де­сним све­
том ко­ ји се отва­ рао пре­ дам­
ном, тру­дио сам се да пче­лар­
ством „за­ра­зим“ што ве­ћи број
мо­јих по­зна­ни­ка. Ме­ђу они­
ма ко­ји су на­ба­ви­ли пче­ле, на­
рав­но, би­ло је и оних ко­ји ни­су
Стање у кошници 7. октобра
при спољашњој температури од 9 ° C
хте­ли да ра­де са пче­ла­ма, па је
сав рад око ко­шни­ца био мо­ја
бри­га. Ка­ко су го­ди­не од­ми­ца­
ле мој пче­ли­њак је ра­стао, као
и пче­ли­ња­ци мо­јих при­ја­те­ља
ко­је сам одр­жа­вао, па сам имао
све ма­ње вре­ме­на за њих. До­ла­
зио бих нај­ви­ше 3–4 пу­та за го­
ди­ну да­на и мој рад око њих се
сво­дио на ски­да­ње ви­шка ме­да
(али са­мо ви­шка), раз­ро­ја­ва­ње
и трет­ман од ва­рое. И та­да сам
уви­део да се пче­ли­ња дру­штва
за­зи­мље­на на обил­ним ко­ли­
чи­на­ма ме­да и не­у­зне­ми­ра­ва­
на у про­ле­ће, раз­ви­ја­ју бо­ље од
дру­шта­ва ко­ји­ма сам ја „по­ма­
гао“, по­у­чен ра­зно­ра­зним му­
дро­сти­ма о сти­му­ла­ци­ји про­
лећ­ног раз­во­ја. Ни­ка­кве по­га­че,
со­ли, ви­та­ми­ни, гре­ба­ња, окре­
ПЧЕЛАР, јануар 2011
та­ња, де­бло­ка­де, ро­ка­де и слич­
не опе­ра­ци­је не­ће по­мо­ћи сла­
бом дру­штву у про­ле­ће, а ја­ком
ни­су ни по­треб­не. Ја­ка и здра­
ва дру­штва ће се са­свим до­бро
раз­ви­ја­ти и без ва­шег уче­шћа, а
ви би мо­гли за то вре­ме да ра­
ди­те не­што дру­го. Нај­бо­ља сти­
му­ла­тив­на ме­ра про­лећ­ног раз­
во­ја је до­бра јул­ска па­ша прет­
ход­не се­зо­не.
Овај чла­нак је до­та­као са­мо
не­ке те­ме ко­је тре­ба отво­ри­ти,
пр­вен­стве­но ка­да је реч о про­
дук­тив­но­сти у пче­лар­ству. Мо­
ра­мо да­ти од­го­вор на пи­та­ње
ко­ли­ко нас све то ко­шта, а не
са­мо од­го­вор на пи­та­ње ко­ли­ко
смо про­из­ве­ли. У том кон­тек­
сту сам хтео да на­пи­шем овај
чла­нак и ду­бо­ко ве­ру­јем да има
и ко­шни­ца и пче­лар­ских тех­ни­
ка ко­је по ко­шни­ци да­ју зна­чај­
но ве­ће при­но­се од оних ко­је ја
оства­ру­јем, са­мо је пи­та­ње ко­
ја вам је про­из­вод­на це­на ме­да.
На жа­лост, при­ну­ђен сам, као
и мно­ги, да тех­ни­ку пче­ла­ре­
ња при­ла­го­ђа­вам та­ко да ко­ри­
стим што ма­ње ту­ђег ра­да. На­
и­ме, рад­ну сна­гу, ква­ли­тет­ну и
по­у­зда­ну, у на­шем по­слу је те­
шко про­на­ћи. По мом ми­шље­
њу, онај ко хо­ће да ра­ди, има
сво­је пче­ле, а онај ко не­ће, не
тре­ба ни ме­ни.
На­дам се да овај чла­ нак
не из­гле­да као „со­ље­ње па­ме­
ти“ и убе­ђен сам да сви за­јед­но
зна­мо све. Ка­да би­смо искре­
но из­не­ли сво­ја ис­ку­ства, до­
бра и ло­ша, вр­ло бр­зо би до­
шли до нај­оп­ти­мал­ни­јих ре­
ше­ња у пче­лар­ству. Али, мно­
ги­ма су ко­ле­ге пче­ла­ри циљ­на
гру­па ко­ју тре­ба убе­ди­ти да ни­
шта не зна, па им он­да по­ну­ди­
ти сво­ју па­мет, на­рав­но за ве­
ли­ке па­ре. Пче­ла­ри се де­ле на
пче­ла­ре ко­ји жи­ве од пче­ла и
пче­ла­ре ко­ји жи­ве од дру­гих
пче­ла­ра, у ства­ри ови дру­ги и
ни­су пче­ла­ри…