Sadraj:

1. Uvod..................................................................................................................... 2

2. EPA regionalne kancelarije................................................................................... 3

3. Ekoloki trening u EPA.......................................................................................... 5

4. Kreiranje treninga (programa edukacije) za EE....................................................6

5. Ekoloke organizacije za trening i edukaciju........................................................9

6. Ocenjivanje i procena ekolokog obrazovanja....................................................12

7. Zakljuak............................................................................................................ 18

8. Literatura........................................................................................................... 19
 1. Uvod

Ekoloka edukacija (EE) se kao posebna oblast nije pojavila sve do kraja
1960tih. Ona vue korene sa poetka 20. veka od pojave tri obrazovna pokreta iji se
uticaj moe ostetiti i danas poznavanje prirode, ouvanje obrazovanja i obrazovanje
na otvorenom. Njihov uticaj na polje ekologije se moe videti na uionicama na
otvorenom i eksperimentima u divljini koje su esto komponente sadanjeg ekolokog
nastavnog programa. Za ove tri naune discipline se moe rei da su utabale put
mnogo irem naunom polju, ekolokoj edukaciji (EE).

Ova nova nauna disciplina, stavlja poseban akcenat na socijalnu dimenziju

ekolokog problema. Njen fokus je u stvari na stvaranju populacije koja poseduje
svesnost, ponaanje, znanje, vetine i motivaciju potrebne za reavanje ekolokih
problema.

EE se oslanja na kritiko razmiljanje, konstruktivno reavanje problema i

efikasne vetine u donoenju odluka i ui pojedince da ekolokom problemu pristupe sa
vie strana da bi doneli pravlinu odluku. Ono ega ovaj pristup nije zagovornik je jedno,
iskljuivo gledite i pristup problemima.

EPA (Environmental Protection Agency, ili Agencija za zatitu ivotne sredine), se

jo od svog nastanka, 1970tih, bavila ekolokom edukacijom i treninzima, ali je ova
oblast dobila na znaaju tek sa uvoenjem National Environmental Education Act of
1990. tj Nacionalnog akta o ekolokoj edukaciji za 1990te. Ovaj akt je omoguio
nastajanje programa za ekoloku edukaciju i nastajanje nacionalnog ekolokog
programa EPA.

2
 2. EPA regionalne kancelarije

Pored kancelarije u Vaingtonu, kancelarije EPA su organizovane u 10 regiona.

Na Slici 2. su prikazani regioni sa dravama koje ulaze u njihov sastav.

Slika 2. Prikaz regiona i drava koje se nalaze u njima

Region 1 Konetikent, Mejn, Masausec, Nju Hempir, Rod Ajland, Vermont

Region 2 Nju Derzi, Nju Jork, Porto Riko, Devianska Ostrva

Region 3 Delaver, Vasington DC, Merilend, Pensilvanija, Virdinija, Zapadna

Virdinija

Region 4 Alabama, Florida, Dordija, Kentaki, Misisipi, Severna Karolina, Juna

Karolina, Tenesi

Region 5 Ilinois, Indiana, Miigen, Minesota, Ohajo, Viskonsin

3
Region 6 Arkanzas, Luiziana, Novi Meksiko, Oklahoma, Teksas

Region 7 Ajova, Kanzas, Misouri, Nebraska

Region 8 Kolorado, Montana, Severna Dakota, Juna Dakota, Juta, Vajoming

Region 9 Arizona, Kalifornija, Havaji, Nevada, Amerika Samoa, Guam, Severni

Marianas, Palau

Region 10 Aljaska, Ajdaho, Oregon, Vaington

4
 3. Ekoloki trening u EPA

Primarna misija ekolokog programa EPA je da osigura da EE postane priznat i

pravilno upotrebljivan alat za zatitu ljudskog zdravlja i ivotne sredine. Svaki od 10 EPA
regiona, ukljuujui i glavne kancelarije u Vaingtonu, ima sopstvene EE programe i
koordinatore. EPA takoe sarauje i sa velikim brojem, to javnih, to privatnih
preduzea. Neki od njih su: Environmental Advisory Board, Federal Task Force on
Environmental Education, National Environmental Education Advisory Council, National
Environmental Education and Training.

U zavisnosti od godinjeg budeta EPA, Agencija daje izmeu 2 i 3 miliona

dolara godinje za projekte koji se tiu ekolokog obrazovanja. Krajnji rok prijavljivanja
ovih projekata za konkurs u cilju dobijanja sredstava je uglavnom neki termin sredinom
Novembra. Ovaj rok za prijavljivanje se odnosi za projekte koji se planiraju za narednu
godinu.

Faktori koji se razmatraju pri biranju projekata koji e dobiti sredstva:

merljivost rezultata
potencijal za evaluaciju i poboljanje projekta
ekoloka ili obrbazovna vanost projekta
trokovna efikasnost
partnerstva i mogunost saradnje
geografska distribucija dobijenih resursa

Na slici 1. se moe videti kako su finansijska sredstva bila rasporeivana u regionu 5, u

periodu 1992-2004 godine.

Slika 1. Rasporeenost finansijskih sredstava u regionu 5 u periodu 1992-2004. Godine.

5
 4. Kreiranje treninga (programa edukacije) za EE

EPA je napravila u saradnji sa North American Association for Environmental

Education (Severnoamerikom asocijacijom za ekoloko obrazovanje) preporuke koje
mogu biti od pomoi u kreiranju programa ekolokog treninga.

Ove preporuke se mogu grupisati na sledei nain:

Ciljevi
Nivo prezentovanja
Merljivost ciljeva
Materijali
Vreme
Dodatne informacije i instrukcije
Procedura
Procena
Nastavak treninga

Ciljevi

Cilj treba da predstavlja uoptenu izjavu o planu edukacije i ta je planirano da

se njime postigne. Najlake je formulisati cilj kao izjavu o tome ta e uesnici u stvari
nauiti iz tog treninga.

Nivoi prezentovanja

Potrebno je poznavati uesnike, tj poznavati njihove strune spreme, nivo

obrazovanja sl, radi prilagoavanja materije koja treba da bude prezentovana, da bi bila
jednostavnija za prihvatanje uesnicima.

Merljivost ciljeva

Potrebni su specifini, merljivi rezultati uenja.

6
Materijali

Neophodno je pripremiti svu opremu i materijale u dovoljnim koliinama za

uspeno sprovoenje treninga

Vreme

Potrebno je obratiti panju na vreme i za asovi odvojiti razumno vreme. Ne bi

trebalo da traju predugo, a ni prekratko, optimalno vreme je oko 45 minuta.

Dodatne informacije i instrukcije

Treba obratiti panju i na informacije koje osoba koja e drati trening mora imati.
Ove informacije se mogu ticati naina uestvovanja u treningu, samog toka treninga,
materije koja e biti obraivana i sl. Preporuljivo je da ove infomacije postoje u
tampanom obliku i da na vreme budu dostavljene predavau.

Procedura

Ovo se odnosi na konkretan plan lekcija, tj nain na koji e se sam trening

odvijati. Pravljenje konkretnog redosleda (rasporeda) po kom e se koraci izvravati
omoguuju efikasno sprovoenje treninga. Treba biti precizan i jasan oko toga za kada
je, i koja aktivnost planirana.

Procena

Ukratko, ovo se odnosi na procenu nauenog. Ova procena bi trebalo da se

odnosi direktno na ciljeve treninga. Procenjivanje se moe izvrsiti testom, ili usmenim
ispitivanjem. Takoe se mogu i organizovati vebe iz kojih bi se moglo zakljuiti ta su
polaznici nauili.

7
Veza sa standardima

Plan treninga bi trebalo povezati sa nacionalnim standardima, tj praksom i

nainima predavanja. to su vie ispotovani ovi standardi, to e program treninga biti
prihvatljiviji za ucesnike.

Nastavak treninga

Mogu se napraviti dodatne aktivnosti kojima bi se pristupilo po uspeno

zavrenom treningu, npr. u vidu dodatne obuke ili vebi koju bi polaznici sam mogli da
sprovode.

8
 5. Ekoloke organizacije za trening i edukaciju

EPA finansira, nezavisno od novca odvojenog za konkurs za projekte, ekoloke

organizacije kao to su NETCSC, i ETC u Delaveru.

NETCSC

NETCSC (The National Environmental Training Center for Small Communities, ili
Nacionalni centar za ekoloi trening manjih zajednica) je organizacija koju finansira EPA
i koja obezbeuje manjim zajednicama trening materijale, informacije i usluge koje se
tiu pijee vode i otpadnih voda.

Ova organizacija nastoji da svojim angaovanjem, tj uz pomo tehnikog osoblja,

predavaa, operativnog osoblja, regulatornih zvaninika, konsultanata iz oblasti
ekologije i drugih, pobolja zdravlje ljudi i efikasnije koricenje postrojenja za
snabdevanje vodom u njihovim zajednicama.

ETC

ETC (Environmental training center ili Centar za ekoloki trening) se nalazi u

Tehnical and Community College (Tehniki koled) u Delaveru i njegov cilj je da
obezbedi odgovarajui trening program u prostorijama koleda a i tehniku podrku na
terenu za ekoloke radnike Delavera.

Trening u uionicama se sastoji od obuke za preduzea koja se bave kopanjem

bunara i preduzea koja rade sa pijeom i otpadnim vodama. Ovaj trening slui kao
priprema za uspeno dobijanje lincence za bavljenje ovim poslovima. Kada preduzee
dobije dozvolu, tj licencu da se bavi ovim poslovima, ovaj centar mu stoji na
raspolaganju za dodatnu obuku.

to se tie podrke na terenu ovaj centar takoe ima kvalifikovano osoblje.

Njihova primarna funkcija je da pomae preduzeima ili samoj zajednici da bude u
saglasnosti sa National Pollution Discharge Elimination System (NPDES) discharge
permit, tj dozvolom za odlaganje koja je u skladu sa Nacionalnim sistemom za
odlaganje i eliminaciju zagaenja. Tehniari su obueni da prue inicijalnu dijagnostiku
procenu objekata i zatim po snimljenom stanju da razviju plan delovanja. Ova usluga
je besplatna za veinu postrojenja u dravi Delaver. Za ovu uslugu plaaju samo
privatna postrojenja.

9
 Pored navedenih postoje i druge ekoloke organizacije koje se bave drugim
oblastima ekoloke edukacije. Jedna od njih je The Giraffe Center.

The Giraffe Centre ili irafa centar, koji se nalazi 18 kilometara od Najrobija, je
edukativni centar koji je dom retkoj i ugroenoj Rothschild irafi. Uspeni program
razmnoavanja je zapoeo u ovom centru 1975 godine. Danas postoji 330 ovih irafa u
divljini, dok ih je 1975 kada je prva irafa dovedena, bilo svega 130. Trenutno se u
ovom centru nalazi 10 irafa.

Deo centra koji slui za edukaciju je izgraen 1983 godine. Lokalna deca mogu u
njega dolaziti bez naplate radi uenja o vanosti ouvanja divljih ivotinja i ivotne
sredine. Kada je poeo sa radom u ovaj deo centra je dolazilo oko 830 dece kolskog
uzrasta, dok ih je 2005 bilo preko 62000 koji su ovde prolazili kroz zabavan program
hranjenja irafa, sluanja predavanja o ouvanju ivotne sredine i gledanja filmova o
ivot divljih ivotinja. Slika 3 predstavlja fotografiju iz irafa centra.

Mada i pored ovog programa, postao je jasno da deca, poto provode svega par
sati u ovom centru, ne dobijaju doboljnu koliinu znanja o ovim temama i zato se javila
ideja o edukovanju nastavnika koji im predaju u kolama o ovim problemima koji bi im
kasnije mogli preneti ova znanja poto deca provode znatno vie vremena sa njima u
koli. U 2001 godini se razvijeni programi za edukaciju nastavnika koji su trajali tri do
etiri dana i koji su nastavnicima pruali dovoljno znanja o ekolokim problemima koja
su oni kasnije mogli da prenesu deci u kolama.

Do danas je ovaj program prolo 600 nastavnika iz kola iz cele Kenije. Plan je
da se ovaj program proiri i na okolne zemlje.

Slika 3, Fotografija iz irafa centra

10
IUCN

IUCN ili Svetska unija za ouvanje, osnovna je 1948. godine i njen zadatak je da
povezuje drave, dravne agencije i irok spektar ne vladinih organizacija i time stvori
jedinstveno partnerstvo u cilju odrivog razvoja.

Unija tei da utie, ohrabruje i pomae svetskom drutvu da ouva integriteti diverzitet
prirode i da osigura da se resursi koriste na efikasan i odriv nain.

U sastavu Unije se nalazi Komisija za obrazovanje i komunikaciju, koja je jedna od

ukupno est komisija. Ona predstavlja globalnu mreu volontera, koji su eksperti iz
oblasti ekoloke komunikacije i obrazovanja, koji su veinom zaposleni u raznim
nevladinim organizacijama, dravnim i internacionalnim organizacijama i akademskim
institucijama. Ovi strunjaci svakodnevno rade na podsticanju ljudi da preuzmu
odgovornost za svoje postupke koji imaju uticija na ivotnu sredinu.

Ova Komisija je veliki zagovornik vanosti integrisanja komunikacije i obrazovanja u

ekoloke projekte i programe. Oni promoviu strateku upotrebu komunikacije kao
orue njihove politike i time prave mogunost za bolje planiranje i korienje
obrazovanja i komunikacije u cilju misije Unije. Za Komisiju komunikacija i obrazovanje
su sredstva za graenje ekoloke svesti.

11
 6. Ocenjivanje i procena ekolokog obrazovanja

IUCN je razvila metod od 13 koraka za ocenjivanje i procenu ekolokog

obrazovanja. Slika 4 je ematski prikaz ovih 13 koraka.

Slika 4. ematski prikaz 13 koraka ocenjivanja ekolokog obrazovanja

12
Korak 1: Utvrivanje razloga tj svrhe ocenjivanja i evaluacije

Pre pristupanja proceni, vano je odrediti zato se uopte ta procena tj

ocenjivanje sprovodi. Razlozi za sprovoenje ove evaluacije mogu biti:

Kao izvetaj finansijerima

Da bi se uesnicima obezbedile informacije
U cilju praenja kvaliteta
U cilju poboljanja kvaliteta

Korak 2: Odreivanje objekta procene

Kada se ustanovi svrha ocenjivanja treba definisati ta e se tano ocenjivati.

Mogui obekti za ocenjivanje su:

Funkcionisanje delova organizacije

Trina pozicija organizacije
Kvalitet proizvoda tj usluge i interesovanje za trenutni proizvod ili uslugu u celini
Proizvodi za specifine ciljne grupe
Usluge za specifine ciljne grupe

Odreivanje objekta evaluacije moe biti prilino problematino posebno ako se

radi sa vie razliitih ciljnih grupa.

Korak 3: Definisanje ciljeva proizvoda ili aktivnosti

Ovde treba napraviti razliku izmeu procene proizvoda i procene aktivnosti.

Evaluacija proizvoda

Ako je organizacija pristupila razvijanju proizvoda ona je sigurno imala odreene

ciljeve koje je planirala da ispuni. Generalno ovi ciljevi mogu biti:

Pozitivno prihvatanje proizvoda

Da je proizvod uhvatio zamah
Da se proizvod koristi
Da je proizvod efektivan i da postie eljene rezultate

Evaluacija aktivnosti

Ciljevi edukativnih aktivnosti mogu biti kategorizovani na sledei nain:

13
 Procesni ciljevi: postavka programa (EE) i sam program koji treba ostvariti, broj
uesnika, kvalitet implementacije, zadovoljstvo uesnika.
Ciljevi efekata koje treba ostvariti: znanje, vetine i sl koje treba da budu
postignute kod ciljne grupe

Korak 4: Odluka o tome kada i od kojih grupa podatci treba da budu prikupljeni

Izbor grupa

Za svaku grupu koja je prethodno odreena i sastavljena treba podatke skupljati i

obraivati odvojeno, radi dobijanja precizinjih informacija.

Odreivanje trenutka za skupljanje informacija

Kada se pristupa procenjivanju bitno je odrediti u kom tano trenutku treba

pristupiti sakupljanju informacija. Obino je to odmah posle zavrenih predavanja, ali je
ponekad bitno proveriti da li polaznici i dalje imaju steena znanja i vetine posle
odreenog perioda vremena, tako da e se u tom sluaju testiranje obavljati tek posle
tog odreenog perioda.

Korak 5: Izbor jedne ili vie metoda za prikupljanje informacija

Kada se pristupa procenjivanju steenog znanja tj prikupljanju informacija o

steenom znanju polaznika, koriste se jedan ili vie metoda. Neki od metoda koji se
mogu koristiti su:

Pisani upitnik
Test vetina
Test znanja
Intervju
posmatranje

Korak 6: Odreivanje jednog ili vie faktora koji pomau ili koe postizanje
postavljenih ciljeva

Sa odreenim obrazovnim proizvodom tj aktivnou, pokuavaju se postii

odreeni ciljevi. Za postizanje ovih ciljeva proizvod ili aktivnost bi morali da imaju
odreene karakteristike koji su neophodni za postizanje eljenih efekata. Te
karakteristike se mogu podeliti u etiri grupe:

14
 Karakteristike dizajna proizvoda ili aktivnosti
Nain na koji se proizod koristi ili na koji se aktivnost izvrava
Karakteristike korisnika proizvoda ili uesnika u aktivnosti
Okolnosti pod kojima se proizvod koristi ili aktivnost sprovodi

Korak 7: Kreiranje jednog ili vie istraivakih instrumenata

U koraku 5 je istraivaki instrument izabran. Ali i pored toga to je u tom koraku

on izabran ostalo jeda se izvrti operativni deo tj da se sastavi upitnik ili intervju ili
isplanira testiranje vetina.

Korak 8: Odluivanje o tome koga ukljuiti u procenu

U koraku 4 je izabrana grupa od koje e se sakupljati podaci, ali kako ove grupe
mogu biti sa velikim brojem uesnika , ponekad je jednostavnije skupljati informacije na
manjem uzorku. Ovde treba uzeti u obzir dva razmatranja:

Koje su prednosti uzimanja uzorka od manje grupe i koje su mane, a koje su

prednosti i mane uzimanja uzorka od cele grupe?
Kako e se uzorak izabrati i kolika mora da je veliina uzorka da bi on bio
dovoljno reprezentativan i precizan?

Korak 9: Sakupljanje informacija

Mogu se napraviti razlike izmeu etiri grupe istraivakih instrumenata:

Instrumenti u pisanoj formi koji se uruuju lino ljudima koji treba da ih popune
Instrumenti u pisanoj formi koji se alju ljudima koji treba da ih popune
Intervjui i posmatranja
Rad sa procenjivaima

Za instrumente koji su u pisanoj formi i koji se lino uruuju, nikakva

komplikovana organizacija nije potrebna. Neophodno je da postoji dovoljan broj kopija,
da postoje kratke instrukcije, prostor i vreme za ispunjavanje.

Na instrumente koji su u pisanoj formi a salju se potom odreeni broj ljudi ne

odgovara, to je mana ovih instrumenata..

Da bi se sproveli intervjui i posmatranja potrebno je zaposliti dodatne ljude.

Stavke za razmatranje u ovom sluaju su:

15
 Koliko je ljudi neophodno zaposliti da bi se intervjuisanje i posmatranje efikasno
sprovelo
Dati potrebne informacije i uputstva ljudima koji sprovode intervjue i posmatranja
i ukoliko je neophodno i trening
Ugovoriti sastanke sa ljudimo koji treba da budu ispitanici u intervjuima i
posmatranjima
Imati plan za nepredviene situacije npr ako je ispitiva spreen da doe
Provera kompletnosti intervjua i posmatranja

U radu sa procenjivaima potrebno je obratiti panju a iste stavke kao kod

intervjuisanja i posmatranja.

Korak 10: Obraivanje i analiza podataka

Za obraivanje i analizu podataka mogu se koristiti razliiti metodi. Poto danas

postoje softaware-ski alati koji mogu biti od pomoi pri obavljanju ove aktivnosti.
Poeljno je napraviti plan analize, zasnovan na vrsti dobijenih podataka. Potrebno je
ispotovati neku od sledeih tipova procedura:

Sumiranje kvalitativnih podataka u vidu teksta. Odgovore na otvorena pitanja

treba sumirati na najprihvatljiviji nain mogu.
Kategorizacija odgovora na otvorena pitanja. Odgovori se konvertuju o kod koji
predstavlja kategorije u kojima e se odgovori nai.
U daljoj analizi kvantitativnih podataka prvi korak je uvek da se prebroje rezultati
za svako pitanje u svakoj kategoriji. Ovo se obino radi u vidu procenata i
poeljno je koristiti raunar radi ubrzavanja ovog procesa
Sledei korak je utvrivanje do kog obima grupe oformljuju pouzdanu skalu
U nekim sluajevima mogu se napraviti poreenja izmeu grupa radi dobijanja
odreenih informacija
Moe se takoe i istaiti do kog su obima podaci meusobno povezani.

Korak 11: Tumaenje rezultata i donoenje zakljuaka

Na kraju svakog istraivakog projekta postavlja se pitanje ta se njime saznalo.

Pa se ovde neizbeno postavljaju neka pitanja. Kao na primer da li su podaci dovoljno
pouzdani i validni? Vrednost prikupljenih podataka zavisi direktno od kvaliteta
istraivanja i instrumenata koji su korieni za istraivanje. Ovde se takoe postavlja
pitanje koliko su znaajne razlike i veze koje su otkrivene. Tri aspekta igraju kljunu ulgu
u proceni razlike tj veze:

16
 Kog je intenziteta pronaena veza tj razlika?
Da li zakljuak donet predstavlja statistiku tvrdnju ili je u pitanju sluajnost?
Koji je znaaj veze ili razlike, da li ona ima praktini znaaj?

Sledee to treba razmotriti je da li rezultat ukazuje na stvarnu promenu ili

efekat. Na pitanje da li postoje stvarne promene se jedino moe odgovoriti procenom
kvaliteta korienog instrumenta. Jedino ako su oni dovoljno pouzdani i validni se mogu
razlike izmeu dva merenja uzeti kao merodavne. Na primer kod formulisanja pitanja
ovo moe doi do izraaja. Ako pitanje nije dobro formulisano uesnici ga mogu razliito
tumaiti i onda rezultat nee biti merodavan. Ono to je moda najbitnije ovde je ne
zatrpavati se prevelikom koliinom podataka ali ipak imati ih dovoljno da bi se mogao
izvui zakljuak.

Korak 12: Pisanje izvetaja o proceni, rezultatima i zakljucima

Istraivaki izvetaj bi u principu trebalo da bude sveobuhvatan. Ovo nije

jednostavno uraditi, jer je potrebno da taj izvetaj bude itljiv i da za njegovo
prouavanje nije potrebno previe vremena. Cilj je napraviti dobar odnos izmeu
koliine informacija u izvetaju i kvaliteta informacija. Potrebno je da italac izvetaja
bude u stanju da zakljui iz ega su izvueni zakljuci u izvetaju, da oni budu
razumljivo prezentovani i sl, ali je opet isto tako bitno da izvetaj ne bude prevelikog
obima.

Korak 13: Korienje evaluacije

Da bi se evaluacija efikasno iskoristila potrebno je:

Da se osigura da je istraivaki rad dobro prihvaen u organizaciji

Potrebno je verovati u kvalitet istraivanja
Ne treba precenjivati pouzdanost podataka istraivanja
Izvetaj o istraivanju treba biti sastavljen na vreme, uredno i u saglasnosti sa
zahtevima vezanim za izvetaj
Davati dodatna objanjenja po potrebi

Uopteno govorei, rezultati istraivanja mogu biti upotrebljeni na veliki broj

naina:

Instrumentala upotreba: odreene odluke se donose direktno na osnovu

rezultata
Konceptualna upotreba: rezultati utiu na formiranje miljenja
Politika upotreba: rezultati istraivanja se koriste kao uticaj za razvoj

17
U cilju maksimiziranja efekta, poeljno je prezentovati izvetaje lino.

18
 7. Zakljuak

Kao zakljuak se moe izvesti vanost ekolokog obrazovanja u cilju ouvanja i

poboljanja ivotne sredine i samim tim i poboljanja kvaliteta ivota. Kao to je ve
navedeno ekoloko obrazovanje se odnosi na organizovane napore da se ira javnost
edukuje o tome kako ivotna sredina funkcionie, i kako ljudi mogu da kontroliu svoje
ponaanje da bi iveli odrivo. Termin EE se esto koristi kao sinonim za obrazovanje
unutar kolskog sistema. Meutim, ponekad je korien u globalnijem smislu da bi
predstavio sve napore za edukacijom javnosti. Ovi napori mogu ukljuivati razne
tampane materijale, veb sajtove, medijske kampanje, obrazovanje na otvorenom
uenje kroz iskustvo, itd. Ekoloko obrazovanje je moda najbolje definisati kao proces
uenja koje poveava znanje i svesnost svih ljudi o ivotnoj sredini i promenama koje se
u njoj dogadjaju, razvija neophodne vetine i znanja za suprotstavljanje izazovima i
podstie naine ponaanja, motivie i postavlja obaveze za donoenje odluka u cilju
ouvanja ivotne sredine. Iz svega navedenog se moe zakljuiti da je EE, kljuno, jer
podstie odgovorno ponaanje koje je neophodno u cilju ouvanja i poboljanja ivotne
sredine tj. postizanja odrivog razvoja.

19
8. Literatura

1. http://www.dtcc.edu/owens/ccp/environmental/ poseen 27.04.2010.

2. http://www.nesc.wvu.edu/training.cfm poseen 27.04.2010.

3. http://en.wikipedia.org/wiki/Environmental_education#The_Belgrade_Charter
poseen 27.04.2010.

4. United States Environmental Protection Agency ,The ABCs of environmental

education, 2006.

5. Stokking, H., van Aert, L., Meijberg, W., Kaskens, A., Evaluating Environmental
Education, 2001.

6. IUCN, European Committee for Environmental Education ECEE, IUCN

Commission on Education and Communication, Learning in Protected Areas-
How to Assess Quality, 1999.

7. The Giraffe Center, Training Teachers to be Environmental Educators at The

Giraffe Center, 2007.

20