Republički hidrometeorološki zavod Srbije

Kneza Višeslava 66
11000 Beograd
Republika Srbija

MESEČNI BILTEN ZA SRBIJU

NOVEMBAR 2018. godine

Beograd, 5. decembar 2018. godine

Odelјenje za monitoring klime i klimatske prognoze

Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika
elementarnih nepogoda
web: http://www.hidmet.gov.rs
mail: office@hidmet.gov.rs
 Prosečno kišan novembar sa temperaturom vazduha oko i malo iznad
prosečnih vrednosti

Pregled sinoptičke situacije*

Preovlađujuće košavske sinoptičke situacije sa ciklonima na jugozapadu, u oblasti
Sredozemlјa i anticiklonima na istoku kontinenta, povremeno sa izraženim gradijentima u
polјu vazdušnog pritiska. Vetrovito, do sredine meseca toplo, zatim hladnije, uz pretežno
slabe padavine; prvi sneg krajem druge dekade
Početkom meseca preko istočnih i južnih delova Balkanskog poluostrva anticiklon razvijen po
svim visinama, uz istovremeno talasanje frontalne zone u jugozapadnoj pa jugoistočnoj
visinskoj struji preko njegovih zapadnih i centralnih delova. Vreme u Srbiji je bilo umereno
oblačno, suvo i toplo, u košavskom području vetrovito, a u južnom Banatu i sa udarima olujne
jačine.
Od 4. novembra na visini iznad Srbije manji pad geopotencijala usled izmeštanja ose grebena
dalјe na severoistok, južno i jugoistočno strujanje, uz istovremeno produblјavanje doline
preko Alpa, Jadrana i zapada Balkana i transformaciju vazdušne mase. U prizemlјu izražen
gradijent pritiska na periferiji anticiklona sa istoka kontinenta koji slabi 8. novembra. Vreme
je bilo u većem delu pretežno sunčano i relativno toplo, vetrovito, u južnom Banatu i sa
udarima olujne jačine koji su oslabili od 7. novembra. Na istoku, u Timočkoj Krajini, je bilo
pretežno oblačno, povremeno sa slabom kišom.
Od 9. novembra na visini preko Srbije jača uticaj grebena iz centralnog Sredozemlјa i održava
se do 14. novembra, dok se u prizemlјu održavao uticaj anticiklona sa istoka kontinenta.
Vreme je bilo pretežno sunčano, ujutro sa maglom ili sumaglicom po kotlinama i rečnim
dolinama jugozapadne i južne Srbije.
Pad geopotencijala usled produblјavanja doline preko istočne Evrope uz odsecanje ciklona u
oblasti Belorusije kao i pad pritiska u prizemlјu usled prolaska slabo izraženog hladnog fronta
dešava se 14. novembra. Vreme je bilo pretežno oblačno i suvo. U narednim danima, do kraja
druge dekade (do 20. novembra) visinski ciklon se premestio ka Crnom moru, a zatim
retrogradno preko Srbije ka Jadranu pa severu Italije i Alpima pa preko Francuske ka
Atlantiku, strujanje se menjalo od severoistočnog-istočnog do jugozapadnog transformišući
vazdušnu masu na hladniju. U prizemlјu se u većini dana zadržao uticaj anticiklona sa
severoistoka kontinenta, ali je istovremeno u oblasti Tirenskog mora došlo i do jačanja
ciklona, koji se do 22. novembra premeštao preko Jadrana i juga Balkana ka Maloj Aziji uz
talasanje pripadajućeg frontalnog sistema, pa je 20. novembra uslovlјavlјavao jak gradijent
pritiska iznad Srbije. Vreme je bilo umereno i potpuno oblačno, mestimično sa slabom kišom,
a od nedelјe i sa snegom, ali se snežni pokrivač formirao samo na istoku Srbije. Tokom celog
perioda u košavskom području vetrovito, a 20.novembra su izmereni i udari orkanske jačine.
U periodu od 23. do 25. novembra kratkotrajno je na visini preko Srbije došlo do porasta
geopotencijala i jačanja uticaja grebena iz centralnog Mediterana, uz istovremeno
produblјavanje doline u zapadnom Mediteranu. Tokom ovog perioda u prizemlјu se održavalo
polјe povišenog vazdušnog pritiska. Vreme je bilo umereno oblačno, vetrovito, u košavskom
podrudčju sa udarima olujne jačine.
Od 25. novembra na visini preko Srbije jača jugozapadno strujanje na prednjoj strani doline iz
Zapadnog Mediterana, dok je u prizemlјu pao pritisak na periferiji anticiklona sa istoka, a u
oblasti Tirenskog mora se formirao ciklon. U narednim danima pomenuti ciklon i pripadajući
frontalni sistem su u jugozapadnoj visinskoj stuji se premestili preko juga Apenina, juga
Jadrana i Balkana. Rezultujuće vreme u Srbiji bilo je oblačno, mestimično sa kišom.
Advekcijom još hladnijeg vazduha 28. novembra i dalјim premeštanjem ciklona sa juga
Balkana ka Crnom moru u jugozapadnoj visinskoj struji kiša je prešla u sneg, i došlo je do
formiranja snežnog pokrivača u većem delu Srbije. Prolazak doline, zatvaranje visinskog
ciklona iznad Rumunije i skretanje strujanja na severno pa severozapadno preko Srbije dešava
se 29. i 30. novembra. U prizemlјu je poslednjih dana meseca porastao pritisak na periferiji
anticiklona sa istoka. Posledica ove sinoptike bio je prestanak padavina, razvedravanje i
umeren, lokalno i jak mraz.
*Nacionalni centar za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja

Temperatura vazduha
Srednja mesečna temperatura vazduha

Srednja temperatura vazduha tokom novembra je bila u intervalu od 5,0ºС u Požegi i Zaječaru
do 8,8ºС u Beogradu, dok je u planinskim krajevima bila od 1,3ºС na Crnom Vrhu do 5,2ºС
na Zlatiboru (Slika 1).
Odstupanje srednje mesečne temperature vazduha od normale1 za referentni period 1981–
2010. bilo je od -0,4ºС na Crnom Vrhu do 2,2ºС na Paliću, u Zrenjaninu, Kikindi i na
Kopaoniku (Slika 2).
Srednja temperatura vazduha je, prema metodi percentila2, tokom novembra bila u
kategorijama normalno i toplo, a u Velikom Gradištu u kategotiji veoma toplo (Slika 3).

1
Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog
elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra 2010.
2
n-ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka
prethodno poređanih u rastući niz
Slika 1. Prostorna raspodela srednje mesečne Slika 2. Prostorna raspodela odstupanja srednje
temperature vazduha u (ºС) tokom novembra 2018. mesečne temperature vazduha u (ºC) tokom
godine novembra 2018. godine

Slika 3. Prostorna raspodela srednje mesečne temperature vazduha

određene metodom percentila u toku novembra 2018. godine
Srednja dnevna temperatura vazduha u Beogradu je, prema metodi percentila, u prvoj
polovini meseca bila u kategorijama toplo i veoma toplo, dok je u kategorijama hladno i
veoma hladno bila krajem meseca (Slika 4).

Slika 4. Mesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku novembra 2018. godine

Maksimalna temperatura vazduha

Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom novembra bila je u intervalu od 8,5ºC u

Zaječaru do 13,8ºC u Nišu, a u višim predelima od 3,9ºC na Crnom Vrhu do 11,0ºC u Sjenici.
Prema metodi percentila srednja mesečna maksimalna temperatura vazduha bila je u
kategorijama normalno i toplo, dok je u Zaječaru bila u kategoriji hladno.
Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha od 26,2ºC zabeležena je u Beogradu 1.
novembra.
Toplotni talas3 koji je u većem delu zemlјe počeo 27. oktobra, nastavio se i u novembru i
trajao je do 5. novembra, a na Paliću i u Kikindi do 8. novembra. Još jedan toplotni talas je
registrovan u Sjenici od 6. do 14. novembra i na Kopaoniku od 9. do 14. novembra.

3
Toplotni talas je, prema metodi percentila, period tokom koga je maksimalna dnevna temperatura vazduha u
domenu veoma toplo i ekstremno toplo 5 i više dana
 Tabela 1. Toplotni talasi u Srbiji tokom novembra 2018. godine

Jedan letnji dan4 je registrovan u Beogradu, Kragujevcu, Leskovcu i Vranju.

U većem delu zemlјe je zabeležen jedan ledeni dan5, a dva su registrovana u Negotinu i
Zaječaru. U brdsko-planinskim krajevina bilo je od tri ledena dana u Sjenici do sedam na
Crnom Vrhu.
Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu, Zaječaru i Sjenici, tokom
novembra 2018. godine, prikazan je na slikama 5, 6 i 7.

4
Letnji dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 25°C i višom
5
Ledeni dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha nižom od 0°C
 Slika 5. Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku novembra 2018. godine

Slika 6. Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Zaječaru u toku novembra 2018. godine
 Slika 7. Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Sjenici u toku novembra 2018. godine

Minimalna temperatura vazduha

Srednja minimalna temperatura vazduha je tokom novembra bila u intervalu od 1,1ºC u

Leskovcu do 6,0ºC u Beogradu, dok je u planinskim krajevima od -1,2ºC u Sjenici do 2,1ºC
na Zlatiboru.
Prema metodi percentila srednja mesečna minimalna temperatura vazduha je bila u
kategorijama normalno i toplo u većem delu zemlјe, a veoma toplo je bilo u Sremskoj
Mitrovici, Valјevu, Velikom Gradištu i na Kopaoniku.
Najniža minimalna dnevna temperatura vazduha od -15,1ºC zabeležena je 30. novembra u
Sjenici.
Mrazni dani6 su zabeleženi u celoj Srbiji. U nižim krajevima od 2 u Loznici i Nišu do 13 u
Leskovcu, a u višim predelima od 9 na Zlatiboru do 17 u Sjenici.
Jedan dan sa jakim mrazom7 je zabeležen u Kragujevcu, na Zlatiboru, u Sjenici, Kuršumliji,
Kruševcu i Dimitrovgradu, dok su dva dana sa jakim mrazom registrovana na Crnom Vrhu i
Kopaoniku.
Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu, Leskovcu i na Kopaoniku
tokom novembra 2018. godine, prikazan je na slikama 8, 9 i 10.

6
Mrazni dan je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od 0°С
7
Dan sa jakim mrazom je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od -10°С
 Slika 8. Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku novembra 2018. godine

Slika 9. Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Leskovcu u toku novembra 2018. godine
 Slika 10. Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha na Kopaoniku u toku novembra 2018. godine

PADAVINE
Tokom novembra registrovana količina padavina je bila u intervalu od 18,5 mm u Kikindi do
96,4 mm na Zlatiboru (Slika 11).

Ukupna količina padavina je u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. bila od

41% u Kikindi do 154% u Dimitrovgradu (Slika 12).
Prema metodi percentila količina padavina je bila u kategoriji normalno u većem delu zemlјe.
U kategoriji sušno je bilo u Novom Sadu, Kikindi, Sremskoj Mitrovici i na Crnom Vrhu, dok
je u kategoriji kišno bilo u Smederevskoj Palanci, Negotinu, Kruševcu i Dimitrovgradu (Slika
13).
Slika 11. Prostorna raspodela mesečne količine Slika 12. Prostorna raspodela mesečne količine padavina
padavina u milimetrima u procentima od normale za referentni period 1981–
2010.

Slika 13. Mesečna količina padavina određena metodom percentila

Najveća dnevna količina padavina tokom novembra registrovana je na Zlatiboru 21.
novembra i iznosila je 50,8 mm.
Broj dana sa padavinama je tokom novembra bio u intervalu od sedam dana u Požegi i Nišu
do 24 dana na Crnom Vrhu.
Snežni pokrivač je zabeležen u većem delu zemlјe sredinom i krajem meseca. Najviši snežni
pokrivač od 24 cm je izmeren 29. novembra na Zlatiboru, dok je u nižim predelima najviše
izmereno 15 cm u Negotinu, 19. novembra.
U nižim predelima je zabeleženo od jednog do šest dana sa snežnim pokrivačem, dok ih je u
višim krajevima bilo od četiri do 12 dana.
Na slici 14 prikazana je ocena temperature vazduha i količine padavina u Srbiji za novembar
prema raspodeli tercila u odnosu na referentni period 1981-2010. Može se uočiti da je
novembar 2018. godine sa temperaturom vazduha na granici gornjeg tercila i količinom
padavina oko prosečnih vrednosti.

Слика 14. Оцена температуре ваздуха и количине падавина за новембар у Србији према припадајућим
терцилима у односу на референтни период 1981-2010

Dnevne i kumulativne količine padavina sa uravnatim normalama 1981-2010. za novembar u

Beogradu, Dimitrovgradu i na Zlatiboru prikazane su na slikama 15, 16 i 17.
Slika 15.

Slika 16.
 Slika 17.

OBLAČNOST, VEDRI I TMURNI DANI

Osmotrena oblačnost je u Srbiji bila oko proseka za novembar. Srednja novembarska

oblačnost je bila u intervalu od 5/10 u Vranju, Banatskom Karlovcu, Beogradu i Kruševcu do
8/10 na Crnom Vrhu i u Zaječaru (Slike 18 i 19).

Slika 18. Prosečna dnevna oblačnost u Vranju

 Slika 19. Prosečna dnevna oblačnost na Crnom Vrhu

U Požegi tokom novembra nije bilo vedrih dana, dok je najveći broj zabeležen u Banatskom
Karlovcu, 10 dana. U većem delu zemlјe osmotreni broj vedrih dana je za dva do pet dana
veći od proseka.

Broj tmurnih dana u novembru je bio u intervalu od devet u Beogradu i Vranju do 22 u

Zaječaru u nižim predelima, a na planinama od 11 u Sjenici do 23 na Crnom Vrhu. Broj
tmurnih dana je u većem delu zemlјe za jedan do četiri dana veći od proseka za novembar,
dok je u Zaječaru veći za sedam, a na Crnom Vrhi za osam dana.
TRAJANјE SIJANјA SUNCA (OSUNČAVANјE)
Osunčavanje je tokom novembra bilo u intervalu od 31,9 časova u Zaječaru do 127,3 časova u
Zrenjaninu (Slika 20).
Trajanje sijanja sunca tokom novembra je bilo od 44% u Zaječaru do 139% u Kralјevu u
odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. (Slika 21).

Slika 20. Osunčavanje u časovima u toku novembra Slika 21. Osunčavanje u procentima od normale
2018. godine tokom novembra 2018. godine

Napomena: Klimatska analiza meteoroloških elemenata urađena je na osnovu podataka sa 28

Glavnih meteoroloških stanica.