Јоаникије III Караџа-Грк

Јоаникије III Караџа (грч. Ιωαννίκιος Γ΄) ио је архиепископ пећки и патријарх

Патријарх српски
српски у времену од 1739. до 1746. године. Пореклом Грк, фанариот,
Јоаникије III
постављен је од стране Цариградске патријаршије на чело Српске
Датум рођења 1700.
патријаршије у Пећи. Касније је постао цариградски патријарх, али на том
положају се одржао кратко, од 1761. до 1763. године.[1] Датум смрти 1793.
Место смрти манастир Светог
После преласка српског патријарха Арсенија IV у Угарску, Цариградска Георгија
патријаршија је 1739. године поставила Јоаникија Караџу, протосинђела
Архиепископ пећки и патријарх
Велике цркве у Цариграду, родом из истог града из познате фанариотске
српски
породице, за новог српског патријарха.
Године (1739-1746)
Патријарх Јоаникије III покушао је да се састане са својим из еглим Претходник Арсеније IV
претходником и са новим митрополитима рашким и нишким, али до састанка Наследник Атанасије II
није дошло. За време управљања Карловачком митрополијом патријарх
Архиепископ цариградски и
Арсеније није имао никакве везе са патријархом Јоаникијем III кога су Турци
васељенски патријах
поставили на трон Пећке патријаршије. Међутим, патријарх Атанасије је
Године 26. март 1761 —
одржавао везе са црквама и манастирима као и са Ср има који су остали под
21. мај 1763.
турском управом. Тада су укинуте у Карловачкој митрополији и пећке кутије за
Претходник Серафим II
скупљање прилога у корист Пећке патријаршије, са којом су прекинуте и
духовне везе. Наследник Самуило I

Познато је да је патријарх Јоаникије III за време своје управе посетио манастир До рићево, Смедерево и Сарајево, где се
затекао на сахрани митрополита да ро осанског Мелетија 5. јануара 1741. године, а идуће године је посетио и манастир
Пиву.

Патријарх Јоаникије III није остао у српском народу у до рој успомени, јер је приликом својих канонских посета ходао са
султановим указом, мучио народ и на силу му узимао новац. Сит рига, натезања и невоља, он је већ 1746. године напустио
презадужену Пећку патријаршију.

После одласка из Пећи патријарх Јоаникије III је једно време ио митрополит халкидонски. Успео је да га иза еру за
патријарха цариградског 26. марта 1761. године уместо патријарха Серафима II, и управља је Цариградском патријаршијом
до 21. маја 1763. године када се повукао у манастир Светог Георгија на Халки, где је остао до смрти 1793. године.

Референце
1. Вуковић 1996, стр. 233-234.

Литература
Вуковић, Сава (1996). Ср ски јерарси о􏿸 􏿸еве о􏿹 Runciman, Steven (1968). The Great Church in
􏿸о 􏿸ва􏿸есе о􏿹 века. Евро, Унирекс, Каленић. Captivity: A Study of the Patriarchate of
Kiminas, Demetrius (2009).The Ecumenical Constantinople from the Eve of the Turkish Conquest
Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with to the Greek War of Independence (1. изд.).
Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press. Cambridge: Cambridge University Press.
Мирковић, Мирко (1965). Правни оложај и
карак ер Ср ске цркве о􏿸 урском вла ћу
(1459-1766). Београд: Завод за издавање уц еника.
 Самарџић, Радован (1986). „Српска црква у Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Ис орија Ср ске
Турском Царству 1690-1766”. Ис орија ср ско􏿹 равославне цркве. књ. 1. Минхен: Искра.
наро􏿸а. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна
задруга. стр. 531—552.

Спољашње везе
Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју

архиепископ пећки и патријарх

Претходник: Наследник:
српски
Арсеније IV Атанасије II
1739 — 1746
Претходник: патријарх цариградски Наследник:
Серафим II 1761 — 1763 Самуило I

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јоаникије_III_Караџа-Грк&oldid=21340397”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 17. фе руар 2019. у 17:30 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.