XI.

pozivi žena sa suicidalnim namerama

Erica Jong:

U zemlji Sylvije Plath

-za Grace
(Odlomak)

…Mislili su da je tvoja smrt

bila tvoja posljednja pjesma:
crna knjiga
zlatom urezanih korica
& stranica boje pepela.
Ali ja sam mislila drugačije,
znajući da ludilo
ne vjeruje
u metaforu.
Kad si počela osjećati
kretanje kontinenata
pod nogama,
povlačenje mora,
& svaki
atom otrovanog zraka,
izgubila si
poređenja.
Zov galebova, slomljene školjke,
izdubljena obala.
Tamo završava Amerika,
zamirući u dubinama.
Smrt različito
stiže u Kaliforniji.
Marylin zaglavljela
u celoluidu,
proboden kadar,
& svjetlo
ga progorjeva.
Prevlači se broncom njezina platina,
Ondine, Ariel, naposljetku nitko,
što smo ti mogle reći
pošto si potonula u sebe
& bila progutana
od svojih pjesama?
Prevela Lydia Sklevicky
 2

pozivi žena sa suicidalnim namerama

Mali procenat poziva su pozivi osoba sa suicidalnim namerama. Ovi pozivi mogu biti naporni
i prouzrokovati stres volonterkama. Ono što sledi je osmišljeno tako da vam da smernice
koje će Vam omogućiti da izađete na kraj sa potencijalnim samoubicama.

Najbolji način da saznate da li osoba ima suicidalne namere, jeste da pitate ali ne direktno.
Ideja o suicidu se ne može nametnuti pitanjem. Postavljanjem pitanja, otvoreno i na
suštinski način, volonterka daje dozvolu ženi koja zove da govori o suicidalnim osećanjima.
Ako žena kaže da ne misli na suicid, možete se koncentrisati na druga pitanja.

Većina osoba sa suicidalnim namerama je ambivalentna u vezi samog suicida. Jedan deo nje
može i dalje želeti da živi. Pokušajte da sklopite savez sa životom. Identifikujte njenu
ambivalentnost i govorite u korist života.
Osnovni koraci u radu sa osobama koje imaju suicidalne namere su sledeći:
1. Uspostavite kontakt. Vežite se za emocionalni nivo žene koja zove.
2. Procenite verovatnoću suicida. Odredite da li je žena identifikovala način na koji želi da
izvrši suicid. Saznajte da li je nešto do sada uradila.
3. Ukoliko je neophodno, pomozite joj da se oslobodi sredstava kojim bi izvršila suicid.
Kažite joj da baci pilule, ili vrati oružje na mesto.
4. Identifikujte trenutni problem. Šta ju je navelo da pozove u ovom životnom trenutku?
5. Identifikujte i procenite dostupne mogućnosti. Da li je neko trenutno sa njom? Da li joj je
hitno potrebna pomoć? Može li da stupi u kontakt sa prijateljima, porodicom, lekarom...
6. Formulišite plan akcije i započnite sa realizacijom, bez obzira koju akciju je potrebno
preuzeti. Treba li da je uputite terapeutu, pozovete policiju, ili se hitno sastanete sa njom u
prostoriji Centra?
Evo nekoliko pravila šta se SME, a šta NE SME u toku razgovora sa ženom koja ima
suicidalne namere.
ŠTA SE SME
- Pitajte da li namerava da izvrši suicid.
- Slušajte; dopustite joj da izrazi svoja osećanja.
- Upotrebite zdrav razum.
- Budite strpljivi.
- Pokušajte da dobijete u vremenu, podsetite je da suicid kao opciju uvek ima u budućnosti,
a da korišćenjem te opcije sada, poništava mogućnost daljeg izbora.
- Shvatite ozbiljno sve pretnje i pokušaje.
- Upotrebite NJENA merila za vrednovanje njenog života.
- Identifikujte ambivalentnost.
- Upamtite da ne možete preuzeti odgovornost za nečiji život.

NIKAKO SE NE SME
- Moralizovati (pojačava njeno osećanje krivice).
- Pružati gotova rešenja.
- Ostaviti je da čeka.
- Pružiti joj utehu i podršku previše brzo.
- Lagati ili davati obećanja.
- Insistirati na ličnom kontaktu.
- Reagovati na pojedinačne indicije.
- Misliti da od vas zavisi njen život.

SMERNICE U RAZGOVORU
TELEFONOM SA POTENCIJALNIM SAMOUBICAMA
Pretpostavljamo da kada zove žena sa suicidalnim namerama, u suštini (kao i ostale) traži
pomoć. U granicama naših mogućnosti, možemo joj ponuditi pomoć time što ćemo dopustiti
da pokaže svoja osećanja, ispitati alternative o kojima ona nije razmišljala, pomoći joj da
 3

ugleda "svetlost na kraju tunela", intervenisati u ime žene koja zove, ako to situacija
zahteva.
Mi shvatamo sve suicidalne pretnje i pokušaje ozbiljno. Uvek pretpostavljamo da će žena
tako i postupiti. (Neke žene mogu koristiti suicid, jer garantuje našu pažnju i brigu, ili kad
stvarno žele da budu sigurne da će ih neko slušati. Pošto ni u jednom slučaju ne znamo šta
je faktički, uvek smo oprezne).

Stavovi na temu suicida se razlikuju zavisno od društva, kulture, religije, i pojedinaca. Oni
se protežu od "suicid je neosporno greška" preko "suicid nije etičko pitanje" do "suicid ima
pozitivnu vrednost." Na telefonu prepoznajemo suštinu ovih različitih pogleda, ali smo
orijentisani da izaberemo život iz dva razloga:

1. Pretpostavljamo da je žena koja se javlja mogla da izvrši suicid, a da nas ne uključuje u

to. Čim je odabrala da nas pozove, to tumačimo kao poziv u pomoć. Imamo osećaj da
postoji njeno "prećutno odobrenje" da ako je neophodno, intervenišemo u pokušaju suicida.

2. Izvršeni suicid eliminiše sve druge izbore. Život kao izbor, s druge strane, nudi mnoge
alternative, uključujući i mogućnost da se suicid izvrši u budućnosti. Mi se orijentišemo na
život kao izbor, shvatajući da mnogi ljudi imaju želju da izvrše suicid samo u određenom
trenutku, a kasnije obično ne bi izabrali opciju suicida, ako bi je sada odložili.

Za naše dobro, kao i dobro žene koja se javlja, moramo ostati svesne da svi suicidi ne
mogu biti sprečeni, i da sve potencijalne samoubice neće želeti ili prihvatiti pomoć na način
koji smo definisale i ponudile. MI NISMO ODGOVORNE ZA EVENTUALNU SMRT ŽENE KOJA
NAM SE JAVILA.

KARAKTERISTIKE POZIVA OSOBA SA SUICIDALNIM NAMERAMA

Kao i kad je bilo koji drugi poziv u pitanju, svaka žena ima svoje jedinstvene karakteristike i
probleme. Međutim, nekoliko osnovnih elemenata je zajedničko u ovakvim situacijama:
KRIZA - Žena je u privremenom psihološkom stanju, izložena stresu, što predstavlja
akutnu nelagodnost. Žena oseća pritisak da mora da razreši situaciju trenutno, ali ne vidi
način da to učini. Mnoge žene koje žele da izvrše suicid se u tom stanju nalaze određeno
vreme. One ne moraju biti mentalno bolesne, ali mogu biti privremeno krajnje uznemirene.

AMBIVALENTNOST - Žena je razapeta između želje da živi i želje da umre. Intervencija je

često moguća zbog ove ambivalentnosti. Žena možda nije sasvim odlučna u nameri da
umre, ali može sve staviti na kocku prepuštajući drugima da je spasu.

KOMUNIKACIJA - Gotovo niko ne izvrši suicid, a da na bar neki način ne da do znanja

nekome kako se oseća. Pokušaj suicida je očajnički izraz beznadežnosti i bespomoćnosti, i
može biti pokušaj da se skrene pažnja na sebe. Komunikacija može biti direktna ("Više ne
želim da živim", "Ne mogu više da izdržim") ili indirektna (iznenadna odluka da se sačini
testament, poklanjaju predmeti od vrednosti, itd). To je često usmereno ka određenoj
osobi.
OSEĆANJA - Žena se može osećati depresivno, bespomoćno, beznadežno, ili suviše
uznemireno da bi prepoznala ova osećanja. Može osećati bes, gubitak samopoštovanja,
usamljenost ili neki drugi osećaj gubitka. Neka od osećanja i razmišljanja koja mogu navesti
ženu na suicid su:
- Impulsivnost - Žena odlučuje da izvrši suicid u nastupu besa, frustriranosti, ili razočaranja.
- Život više nije vredan življenja - Žena se oseća kao da nikom nije potrebna, kao
neželjena, ne vidi smisao života, i suočava se sa nesavladivim teškoćama.
- Pokušaj uspostavljanja komunikacije - Žena može pokušati da pošalje poruku drugoj
osobi, bilo da uzvrati, ili privuče pažnju tamo gde se oseća zapostavljeno.
 4

POSTUPAK U TOKU RAZGOVORA

Postupak u razgovoru sa ženom koja ima suicidalne namere je sličan postupku koji važi za
ostale pozive, osim što u ovom slučaju POKUŠAVAMO da identifikujemo sredstvo kojim žena
ima nameru da izvrši suicid, razgovaramo o istom, eventualno intervenišemo kada suicid
postane realna opasnost. Pogledajmo prethodni model adekvatno dopunjen za ovu
konkretnu situaciju:

1. Uspostavite bliskost sa ženom koja zove

2. Ispitajte situaciju. To uključuje:
- procenu verovatnoće da se suicid dogodi
- identifikaciju i razgovor o sredstvu suicida
- identifikaciju i razjašnjavanje glavnog problema
3. Ispitajte mogućnosti
4. Napravite dogovor

1. USPOSTAVLJANJE BLISKOSTI SA ŽENOM KOJA ZOVE

U ovoj fazi, razmišljamo o njenim osećanjima i izgrađujemo poverenje. To je utoliko teže
zbog posebne vrste i intenziteta pritiska koji žena doživljava.
Često žena smatra da je traženje pomoći znak lične slabosti ili neuspeha, i može imati
čitavu predistoriju odbijanja da zatraži pomoć od nekoga. Deo procesa uspostavljanja
odnosa, kada se žena oseća slobodno da podeli svoja osećanja, uključuje objašnjenje
volonterke da je uloga SOS-a da pokuša da pomogne onima kojima je pomoć potrebna, i
uveravanje da je dobro što je odabrala da zatraži pomoć. Treba da razumemo svoju ulogu i
budemo sposobne da to saopštimo ženi na pozitivan, a ipak istinit način (npr. voljne smo da
budemo uz ženu dok smo joj potrebne, ali ne možemo biti odgovorne za njenu konačnu
odluku. Možemo joj pomoći da ispita stare i nove mogućnosti vezane za problem, ali ne
možemo obećati rešenje.)

Osećajući da su "sve pokušale", a da je suicid poslednja otvorena opcija, žene sa

suicidalnim namerama mogu biti više skeptične u vezi toga šta mi kao slušateljke možemo
učiniti za njih. Naročito je važno da koristimo saosećajnost, pre nego simpatiju u svojim
odgovorima, zato što simpatija može zvučati vrlo neprirodno i nije od pomoći ciničnoj ili
depresivnoj ženi. To takođe narušava odnos jednakosti koji gradimo, postavljajući nas u
superiornu poziciju.
Primer:
ŽENA: "Niko na svetu ne mari za mene."
VOLONTERKA: (saosećajnost - "Mora da je teško osećati se potpuno usamljeno")
(simpatija - "Sigurno da neko mora postojati")
Kao i kod svakog poziva, naša osnovna sredstva u izgrađivanju poverenja i toplog odnosa
su ton, naše reakcije i pitanja. Uopšte, pokušavamo da budemo strpljive, zainteresovane i
pružimo nadu. Ako smo suviše zabrinute, žena može izgubiti nadu da joj se može pomoći.
Najveća prepreka u izgrađivanju odnosa sa ženom mogu biti naša sopstvena osećanja u vezi
suicida ili u vezi razgovora sa ženom koja ima suicidalne namere. Od velike je pomoći biti u
dodiru sa sopstvenim osećanjima kao što su bes, simpatija, uznemirenost, sumnja, strah,
neprijateljstvo, nelagodnost, ili želja da se bude svemoguća, i pokušati ovim osećanjima
upravljati, kad ona prete da poremete naše sposobnosti u vođenju razgovora.
2. ISPITAJTE SITUACIJU
U ovoj fazi započinjemo procenu verovatnoće da će se suicid dogoditi i identifikujemo
sredstvo kojim se suicid može izvršiti. Kad smo ustanovili da žena planira da izvrši suicid,
naš neposredni cilj je da prikupimo dovoljno informacija za procenu verovatnoće da se to i
dogodi. To nam pruža informaciju sa koliko vremena raspolažemo.
Procena verovatnoće da će se suicid dogoditi se obično najbolje vrši postavljanjem direktnih
i specifičnih pitanja u vezi osećanja i planova koji se tiču samog suicida, nikako na
posredan, odnosno zaobilazan način. Pomislite, ako se vi plašite da govorite o tome, kako je
tek ženi koja zove? Možete je pitati: "Na koji način mislite da se ubijete?", "Kada?", "Imate
 5

li pilule kod sebe?" Žena je zvala da govori o suicidu, i vaša sposobnost da o tome govorite
bez nepotrebne uznemirenosti može biti od pomoći u smanjivanju njene zabrinutosti u vezi
sa suicidalnim pobudama. Vaše spominjanje suicida NEĆE je navesti da to i uradi, ali može
otvoriti komunikaciju.

Njen plan je glavni kriterijum za procenu verovatnoće da se suicid dogodi.

DETALJNA RAZRAĐENOST PLANA - Koliko je plan detaljan? Da li je žena provela neko

vreme u pripremama, kao što su promena testamenta, pisanje oproštajnih pisama,
sakupljanje pilula? Da li je odabrala način i vreme? Što je plan detaljniji, rizik je veći.

DOSTUPNOST - Koliko je dostupno sredstvo koje žena ima nameru da upotrebi? Da li je

oružje u njenim rukama ili tek treba da se kupi? Da li se nalazi na prozoru ili namerava da
skoči sa mosta? Što je dostupniji način, rizik je veći.

SMRTONOSNOST - Koliko je predviđeni način smrtonosan? Plan koji obuhvata pokušaj

suicida upotrebom oružja, skakanjem sa visine, ili vešanjem, je više smrtonosan nego onaj
koji zavisi od upotrebe pilula, gasa ili sečenja vena. Što je smrtonosniji način, rizik je veći.

Jednom kad smo procenili verovatnoću da će se suicid dogoditi, počinjemo da se bavimo

sredstvom koje žena ima nameru da upotrebi. Ako žena nema plan ili ima plan koji sadrži
slabosti, kao što je obično slučaj, razumevanje i saosećajno slušanje mogu biti sve što je
neophodno. Ali, ako je plan detaljno razrađen, sredstvo dostupno i smrtonosno, moramo biti
aktivniji.

* Pokušajte da nagovorite ženu da sebe izvuče iz opasne situacije (npr: kažite

joj da isprazni oružje, zatvori prozor, baci pilule u toalet).

* Ako je žena sama, možemo je pitati koga može da pozove da bude sa njom
(porodica, prijatelji, itd).

* Pokušavamo da saznamo njeno ime, adresu i/ili broj telefona u slučaju da je

potrebno poslati hitnu pomoć.

* Ako nas žena postavlja u situaciju da pogađamo njeno ime, podatke itd,
verovatnoća da će izvršiti suicid je verovatno niska i možemo odbiti,
odgovarajućim tonom, da učestvujemo u igri.
Nemojte reći: "Mooolim vas, recite mi svoje ime."
Recite: "Kako želite da vam pomognemo?"
Ispitivanje situacije takođe uključuje identifikovanje i razjašnjavanje glavnog problema.
(Važno: ako je potrebna hitna intervencija, mobilisaćemo se mnogo brže i izostaviti ili
skratiti ovu fazu dok žena ne bude van neposredne opasnosti). Kad utvrdimo da žena više
nije u neposrednoj opasnosti, možemo preći na problem koji joj zadaje toliko bola. Ponekad
ona ispoljava duboko osećanje konfuzije, haosa i dezorganizovanosti.

Nešto vrlo važno što joj možemo pomoći, jeste da prepozna i razgraniči centralni i
sekundarni problem. Neki problemi uobičajene težine sa kojima se žena može uspešno
nositi, mogu se činiti većim nego što zaista jesu, noću ili u neko drugo vreme kad su
emocionalne rezerve niske.

U toku ove faze, može takođe pomoći pristup snazi i slabostima žene. Npr., poboljšanje
raspoloženja i načina razmišljanja u toku razgovora je pozitivan znak koji pokazuje njenu
sposobnost da odgovori na ponuđenu pomoć. Slično, važan i ohrabrujući znak može
predstavljati i sposobnost žene da odgovori volonterki prihvatanjem sugestija i
usredsređivanjem pažnje na ono što joj se govori.
3. ISPITAJTE MOGUĆNOSTI
Ponekad kad je verovatnoća da će se suicid dogoditi niska, ova faza je ista kao i kod svakog
drugog poziva. Kada je verovatnoća visoka, moramo uzeti u obzir sledeće mogućnosti:
 6

MOGUĆNOSTI ŽENE - Postoje li PORODICA, PRIJATELJI ILI ROĐACI koji bi bili spremni da
budu sa ženom, pomognu joj da ode u bolnicu, kod terapeuta, ili je dovedu u Centar? Šta je
sa njenim PRETPOSTAVLJENIMA ILI KOLEGINICAMA SA POSLA? Da li bi one pomogle? Za
osobu koja je uložila većinu svog vremena, energije i samopoštovanja u svoj rad, ovi ljudi
mogu biti oni na koje je najviše upućena i s kojima deli svakodnevnicu. Ovo može biti
naročito korisna mogućnost ako je problem povezan sa situacijom na poslu.

PORODIČNI LEKAR je često autoritativna figura od poverenja i podrške. Ako su uzimanje

lekova ili hospitalizacija neophodni, lekar je od izuzetne važnosti.

POLICIJA može biti mogućnost u slučaju jasne i neposredne opasnosti kad je suicid u toku,
ili se već do–godio. Nemojte, međutim, koristiti policiju jednostavno kao vozilo hitne pomoći
ili transportno sredstvo. Najjači argument da se zatraži intervencija policije, jeste slučaj kad
je žena koja zove povređena ili bespomoćna.

MOGUĆNOSTI DRUŠTVA - Treba pogledati listu državnih psihijatrijskih ustanova i ostalih

Centara. Ako je žena već odlazila kod terapeuta, najbolje je uputiti je ponovo na njega/nju.

4. NAPRAVITE DOGOVOR/MOBILIŠITE SVE POTENCIJALE

Ako je žena koja ima suicidalne namere u stanju akutne krize, potrebno je mobilisati sve
potencijale kroz isplaniranu intervenciju. Ako je ovo slučaj, neka vam poglavlje
INTERVENCIJA posluži kao smernica za dalji rad. Inače možemo napraviti dogovor kao da je
bilo koji poziv u pitanju. Ohrabrite je da pozove ponovo ukoliko ima potrebu za tim ili se
dogovor ne ostvaruje. Ako smo pozvali nekoga da pomogne ženi koja nas zove,
nastojaćemo da ostanemo u vezi dok pomoć ne stigne.

JOŠ NEKI KOMENTARI U VEZI SUICIDA

Možemo osećati strah i uznemirenost kada primimo poziv žene sa suicidalnim namerama
zato što ona to može zaista da URADI! Lako se može dogoditi da se nađete u iskušenju da
zamolite ženu da se javi ponovo kad je druga volonterka dežurna... ili poželite da je uputite
na neku drugu telefonsku službu. Ali, ako je uputite na nekog drugog teško da to može biti
ono što je za nju najbolje. Umesto toga, to može predstavljati još jednu frustraciju, još
jednu potvrdu njene bezvrednosti, dokaz više da je suicid jedino što će joj doneti olakšanje.
Kontrola naše uznemirenosti se ne postiže odbacivanjem problema.

NE SMETE:
- davati gotova rešenja
- pružati utehu i podršku previše brzo (Sve je u redu... ne brinite)
- moralizovati (to samo pojačava njeno osećanje krivice)
- insistirati na ličnom kontaktu

Može se dogoditi da, ukoliko je slušamo s pažnjom, svoje očajanje i depresiju prenese na
nas. Ovo je još jedan od onih trenutaka kada je važno da prepoznamo sopstvena osećanja.
Najvažnije je da obratimo pažnju na njih. Nakon poziva, možemo ih podeliti sa volonterkom
s kojom dežuramo, nazvati drugu volonterku kod kuće, drugu telefonsku službu ili ostalo
osoblje SOS telefona.

PONOVO SE PODSETIMO KOLIKO JE VAŽNO NAZVATI NEKOGA DA RAZGOVARAMO POSLE

NAPORNOG POZIVA!

MALI PODSETNIK
Koristite zdrav razum. SLUŠAJTE. Budite strpljive. Prihvatite ženu koja zove takvu kakva je.
Budite spremne na sopstvena osećanja neuspeha ili nelagodnosti. Radite na svojim
osećanjima u vezi sa pozivom.
 7

INTERVENCIJA
Obično, od žene se očekuje da preuzme odgovornost i sama se obrati javnim institucijama
za pomoć. Postoje, međutim, neke ne toliko hitne, i hitne situacije, u kojima bi bilo
adekvatno da volonterka interveniše.

1. Najpre, pokušavamo da dobijemo pristanak žene pre nego što zovemo nekoga u pomoć.
Jedini izuzetak je pribavljanje eksplicitnog dopuštenja u situaciji kad je u pitanju "život i
smrt", kada sam poziv žene tumačimo kao prećutno odobrenje.

2. Ženi je potrebna lekarska pomoć i želi vozilo hitne pomoći. Volonterka predlaže da
pozove hitnu pomoć u njeno ime zato što ona deluje toliko uzrujano da neće uspeti da obavi
poziv.

3. Žena sa suicidalnim namerama ima prijateljicu koja bi joj mogla biti od pomoći, ali se
plaši da je pozove iz straha od odbacivanja, i volonterka predlaže da njenu prijateljicu
pozove i zamoli je da bude sa njom.

4. Žena je utrošila poslednji novac da nam se javi i potrebno je da volonterka pozove

sklonište i sazna mogu li da je prime i dogovore prevoz.

5. Žena poseduje mnoštvo pilula koje se može desiti da uzme i pita za efekat. Nije spremna
da pozove Odeljenje za narkotike, ali ima dovoljno poverenja u volonterku da sačeka na
liniji dok se informacija ne pribavi.

PITANJA VOLONTERKE
- Razmišljate li o samoubistvu?
- Kakvi su vam planovi u budućnosti?
- Da li ste to pokušali ranije?
- Hoćete li mi reći svoje ime i adresu?
- Mislite li da ste se iscrpili u izlaženju na kraj sa problemom?
- Da li osećate da ne postoji rešenje?
- Ovde smo da vam pomognemo u tome... želite li da pozovemo nekoga?

PREVELIKA DOZA
Procenite da li je žena uzela preveliku dozu time što ćete doznati:
- Koja vrsta droge/pilula je u pitanju?
- Kad je (svaka) uzeta?
- Količina (svake) droge/pilule koja je uzeta?
- Koliko često je uzimala drogu/pilule ranije?
- Specifični simptomi

Kontaktirajte odgovarajuće autoritete ako je stanje žene kritično - vreme je od životne

važnosti. Ostanite na vezi dok pomoć ne stigne. Ako je moguće, zamolite prijateljicu ili
komšinicu da bude sa njom.

IDENTITET
Stav SOS-a je ne zahtevati da žena otkrije svoj identitet. Ako ona ne želi da pruži
informacije koje bi je identifikovale, ne možete ništa preduzimati, već samo razgovarati
telefonom.
Prevela Dušica Popadić

prevencija suicida
Osnovna orijentacija u radu na prevenciji i suzbijanju suicida je u otklanjanju osnovnih
uzroka koji dovode do suicida. Ove mere se sastoje u rešavanju društvenih, socijalnih i
ekonomskih pitanja. Uspešna prevencija zavisi od blagovremenog otkrivanja samoubilački
ugroženih lica.
 8

Epidemiološka istraživanja pokazala su da postoji posebna kategorija populacionih grupa

koje su posebno ugrožene od suicida, a to su: lica koja su u bračnoj ili ljubavnoj krizi, stara
lica, toksikomani, neizlečena hronično obolela lica (telesno ili mentalno), progonjena lica
zbog svojih raznih ubeđenja (nacionalnih, rasnih, religioznih ili političkih razloga), žene u
teškim socijalnim situacijama (na pr. finansijski slom, gubitak porodice), migranti, izbeglice
i rođaci samoubice.

Jedan od glavnih zadataka svih nas koje smo direktno ili indirektno uključene u prevenciju
suicida je utvrđivanje tzv. PRESUICIDALNOG SINDROMA, koji se sastoji od tri elementa:

1. PROGRESIVNO STEŠNJENJE nastaje kod teško rešivih problema, kada nastaje

smanjenje izbora i mogućnosti spasavanja. Ako je ovakvo objektivno stanje povezano sa
sklonošću depresijama, samoodricanja, onda je ta teskoba dvostruko jača, žena ne može da
izdrži, opasnost od suicida je velika.

Ukoliko je ta osoba naučila da ponavlja neke loše obrasce ponašanja, sve to suzbija pojavu
suprotnih mehanizama, koji bi potisnuli težnju za suicidom. Dolazi do izolacije, tako da
stešnjenje pomalo kulminira i toj ženi izgleda da je suicid jedini izlaz.

2. PROBLEM AGRESIVNOSTI - autoagresivnosti. Za presamoubilački razvoj agresivnosti

važne su tri komponente. Prvo, žena mora biti pod jakim pritiskom agresivnosti (na pr. ako
ima prestrogu savest). Drugo, nesposobnost abreagovanja agresivnog napada (na pr.
inhibirane žene, napad ne mogu odbiti). I treće, okretanje agresije prema sebi.

3. SAMOUBILAČKE FANTAZIJE - Ako žena samo pomisli na suicid, to još nije znak
"opasnosti". Ali ukoliko takve misli postanu hronične, onda se može govoriti da ta žena ima
samoubilački sindrom.

U suicidalnim fantazijama postoje tri faze: PRVA, nije mnogo opasna kada se fantazira o
sebi kao umrloj. DRUGA, kada se već razmišlja da se sebi uništenje i učini. I TREĆA,
najopasnija i poslednji alarm, KADA SE POČNE RAZMIŠLJATI O NAČINU IZVRŠAVANJA
SUICIDA. Može se zaustaviti na svakoj od ovih faza.

U prevenciji suicida važno je prepoznati osobe koje imaju suicidalne tendencije.

ZNACI RASPOZNAVANJA SUICIDALNIH OSOBA SU:

- Gubitak samopouzdanja, vere u sebe, praćeno očajem, osećajima bespomoćnosti,
bezvrednosti;
- Depresivno raspoloženje sa osećajem krivice;
- Poremećaji u komunikaciji s drugim osobama: izbegavanje kontakata sa porodicom,
prijateljima, praćeno gubitkom poverenja u druge osobe, izolovanošću tj. povlačenjem same
sebe;
- Poremećaji u pamćenju, zaboravljanje;
- Poremećaji u spavanju (nesanice i noćne more);
- Poremećaji u ishrani - mentalna anoreksija;
- Sklonost ka alkoholizmu i drogama tj. njihova zloupotreba;
- Pojavljivanje slika neprijatnih doživljaja koje je osoba preživela u prošlosti, koje joj jačaju
osećaj beznadnosti, bespomoćnosti, te vide da je suicid jedini izlaz da sve prestane,
posebno ako je praćeno dezorganizacijom ličnosti.

U toku razgovora važno je dobiti podatke o POKUŠAJU SUICIDA, jer u prve dve do tri
godine posle pokušaja su godine kada se često vrše recidivi. Više od 10% samoubica pre no
što je uspelo u suicidu ranije je činilo pokušaje.

Kod pokušaja suicida treba razlikovati nekoliko kategorija žena:

1. Žene koje su čvrsto zamislile i odlučile da odu u smrt, ali su zbog brze intervencije ili
slučajno ostale u životu;
 9

2. Žene kod kojih je nagon za samouništenjem i samoodržavanjem u ravnoteži -

ambivalentnost; i
3. Žene koje zbog naglih afektivnih reakcija nepromišljeno pokušavaju da izvrše suicid.

Posle svakog pokušaja dugo vremena traje jedna uznemiravajuća težnja za

samouništavanjem, misao o suicidu stalno je prisutna. Iz ovoga proizilazi da je svaki
pokušaj suicida, ma kako bio bezazlen, deo suicidalnog ponašanja i da pokazuje da
ugrožena osoba - žena, naginje ka samouništenju. Prikrivanje pokušaja suicida može da
prestavlja lošu uslugu ugroženoj osobi.

Nakon pokušaja suicida neophodno je eliminisati eventualne posledice, razrešiti uzroke.

Prevencija suicida nije samo sprečavanje, u krajnjem cilju je nehumano kada se radi o
samom sprečavanju. Ono mora da sadrži nešto veće, mora sadržavati rešavanje svih
ženskih problema, koji ih prisiljavaju na ovakve postupke, tj. očajnički čin da uništavanjem
svoga tela pobegnu od same sebe i osećanja sopstvene nemoći.
Lada Protić

I EAT MEN LIKE AIR

gorim za tvoje udisanje

Out of the ash

I rise with my red hair
And I eat men like air.
Lady Lazarus

Ovaj poslednji stih pesme Gospođa Lazar, najčešće citirane žene-samoubice Silvije Plat,
može se prevesti na dva načina.
Iz pepela
Izranjam sa svojom crvenom kosom
I jedem ljude kao vazduh
ili
I jedem muškarce kao vazduh.

Niti je slučajna dilema u koju nas uvodi pesnikinja, niti slučajno reč "men" na engleskom
ima oba značenja. Uostalom i kod nas se kaže "ljudi i žene".
Kad se žena ubije u muškom svetu, kad se crnac ubije u belom društvu, kad se ložač
doseljenik baci u svoj kotao beogradske višespratnice - šta je to? Još je Vilhelm Rajh
govorio da društveni poredak prolazi kroz naše telo, kroz funkcije naših organa. Kroz
nesvesno.

Žena samoubica ima dva put manje od muškarca. U Jugoslaviji odnos je 9:19 a zajednička
stopa na 100 000 stanovnika je 14,7. Broj samoubistava žena je poslednjih deset godina u
razvijenim zemljama u blagom porastu u odnosu na stopu samoubistava muškaraca koja
nema nikakav izričiti pad ili uspon.

Još je Emil Dirkem pojmom anomije uneo društvene uslove u razmišljanje o faktorima
samoubistva. Trenutno su ovi faktori najuočljiviji kod imigranata i imigrantkinja. Na primer,
dok je stopa samoubistava za Australijanke u Australiji 8, za Mađarice je u Australiji 34, dok
je u Mađarskoj 17. Dok je za Austrijanke stopa u njihovoj zemlji 14, na radu u Australiji je
44. Za Jugoslovenke u Australiji je 16, dok je u zemlji 9. Brojevi se dalje razdvajaju: dok se
na Kosovu na 100 000 stanovnika godišnje ubije prosečno 2 čoveka, u Sloveniji se ubije 33.
Međutim od tih 33, više od 2 su imigranti sa Kosova. Za to vreme se u Vojvodini ubije 26.
Koliko od tih 26 su putnici vlaka bez voznog reda? Polne, klasne, socijalne i kulturne razlike
nesumnjivo izlaze napolje kroz ove brojeve.
 10

ŽENA IMA MANJE OD MUŠKARACA

ne samo na spisku samoubica, već i na mnogim drugim zvaničnim evidencijama. Manje ih je
na spiskovima kriminalaca, nosilaca stanarskih prava, na spiskovima vlasnika vozačkih
dozvola, pasoša, doktorskih titula, itd. Manje žena je u telefonskim imenicima. Najmanje ih
je u ličnim kartama njihove dece u rubrici "ime jednog roditelja".

Niko se ne čudi što žena ima malo u javnom životu; na televizijskim izveštajima sa sednica
izvršnog veća ili samoupravnih foruma; što ih u manjim mestima nema ni u kafanama. (A
na ulici ona ionako gleda dole u trotoar, on napred KROZ panoramu.) I žene i muškarci su
prihvatili kao "prirodnu" raspodelu hiljadama godina poznatu: žena je u kući. Za nju je sve
ono što je unutra, što je zatvoreno, ograničeno. Muškarac je bezgraničan: on je javnost,
proizvodnja i progres. On ne razmišlja koje je doba dana ili noći ako želi da prošeta. Samo
izlazi napolje. Žena kuva ručak (za danas, za sutra, za zimnicu, za sestru, za bolesne).
O sestro, majko, suprugo,
Slatka Leta je moj život.
Ja se više nikad, nikad, nikad ne vraćam domu.

Dom je majka da neprekidno i nepovratno daje. - Uzmi, usluge su gratis. Uzmi, ja sam
gigantska lava za hranjenje, kaže Lusi Irigaraj. Lava bez dna. Majka, telo-za-druge, ljubav-
za-druge. Njeno telo nije telo. Ona ga naknadno teritorijalizuje i prisvaja čineći ga lepim i
Poželjnim po muškim standardima. Identifikujući vrednost sebe kao bića vrednošću tog tela
na tržištu. Ona gleda svet muškim očima, onemogućena da vidi da je u tom svetu
predstavljena kao natura, materja, immanenza - konstantna reprodukcije i repeticije. Ako
otvori oči, ako počne da traži svoju tačku žene, otvara se ponor. Ko je ona za sebe i po sebi
ako sme biti samo za druge? Kako se izvući iz te lave koja negira bilo kakav identitet?
Tvoje telo jedan
Dugački nikotin-prst
Na kojem ja
bela cigareta
Gorim, za tvoje udisanje
Dovodeći tupe ćelije do divljanja.

Dva meseca posle ovog stiha Silvija Plat je izgorela. U kuhinji, na mestu koje su joj presudili
još pre nego što se rodila kao žena. Kraj Salominog plesa dečkima. Kraj razveseljavanja
njegovih ćelija. Kraj božanstvenog majčinstva. Kraj Silvije Plat, domaćice i majke.
Da li se sme ubiti? Deca plaču. Brdo neoguljenih krompira. Ko će da poji junake i sinove? Ko
će da stavlja pastu na četkicu za zube mužu Sigmundu Frojdu?
KO SI?
Još kao devojčica maštala si o Kosovki devojki i Majki Hrabrost. Dok si uvežbavala njihove
veštine nisi znala da su te već zarobili. Dok ih budeš hranila, tražiće ti osmeh. Dok budeš
TRPELA, ĆUTALA i ČEKALA, a sinovi ti ginuli "za više ciljeve", tražiće da to činiš hrabro. Da
bi preživela i sama ćeš zavoleti to što od tebe traže. Ovako, oduzeta od same sebe, radosna
kad su drugi radosni i siti, tužna kad su drugi tužni i gladni, samo i dalje zaboravljaš za
sopstvenu potrebu i želju. Cela si tek pred uništenjem. Mrtva i svoja.
Govori se da je prirodno da živiš za druge; da ne znaš ko si. Oni znaju. Treba uzeti njegovo
prezime. Moraš biti njegova. Ti nisi svoja. Nisi subjekt svoje želje. Potrebna si deci. Ne smeš
se ubiti. Nije dozvoljeno. A Sinovi, Domovina, Natalitet, Muter, Krojc, Država.

Uzidana si u "Uvod u psihoanalizu", Keopsovu piramidu, video film, nacističku Nemačku,

socijalističku Jugoslaviju, domaću valutu, vakcinu protiv boginja, rat i mir, "Rat i mir",
kompjutere, turističke agencije, nadrealizam.

Tvoje želje nisu tvoje želje; Tvoja deca nisu tvoja deca.
REKLA JE DEVET DANA PRE SMRTI
Mrtvo jaje, ležim
Cela
 11

Na celom svetu koga ne mogu dotaći.

- Vrlo neobična pesnikinja, komentarisao je ove stihove njen muž Ted Hjuz, pisac, tada
poznatiji od nje. - Neobično, rekle su tupe ćelije kada je izgorela jedna žena, kada je
dogorela bela cigareta. - Tragična ličnost, rekli su o Merlin Monro i Dženis Džoplin njihovi
najbolji prijatelji muškarci. Ostale su samo prazne bočice na natkasni pored kreveta.
Tragično, to je sve što su mogli da kažu. DON'T YOU CRY BABY.

- Silvija Plat - Marina Cvetajeva - Virdžinija Vulf - Ivana Brlić Mažuranić - Maja Miles -
Žena koja se ubija - čudno, zanimljivo, strange, impossible, bizarre...

KO JE UBIO ANU KARENJINU?

Na ovo pitanje pisac odgovara vrlo mirno - Ona sama! Iako znamo da je Lav Tolstoj bio
izuzetno ljubomoran muškarac. Da je sa jednom od mnogih ljubavnica imao vanbračnog
sina koji je radio sa ostalim slugama na njegovom posedu. Da je on napisao Anu Karenjinu,
a ne Sofija Tolstoj. (Kojoj nije moglo pasti na pamet da se ubije dok je rađala dvanaestoro
dece, devet odgajala, prepisivala i ispravljala tomove njegovih romana. Da je on investirao
svoju želju u lik Ane, da je to bilo njegova potreba da Ana bude mrtva. On je preživeo. A
posle objavljivanja romana žene su se bacale pod voz.

Kasnije, mnoge žene su nastojale da liče na Madam Bovari ili Anu iz Bazara. Nikome nije
smetalo što muškarci pišu avanture žena. Žena već gleda svet muškim očima. A muška
misao ove poteze objašnjava tvrdnjama da muškarac poznaje ženu bolje od nje same. -
Vrlo neobična pesnikinja, reče muž.

POKUŠAJ
samoubistva je nešto drugo. Statistika pokazuje da žene dva do tri puta češće pokušavaju
da se ubiju.

Žena traži načine da objavi svoje postojanje okolini koja podrazumeva njeno postojanje-za-
druge. Ona traži izlaz iz hiljada godina ćutanja, ali reči teško nalazi - govori krvlju, svojim
onesvešćenim telom. Seče vene, dobro poznatim kuhinjskim nožem. Pije pilule za umirenje,
dobro poznate trankvilizere za njene nesanice i depresije. Kada bude dovoljno krvi ili
dovoljno ne-živa moraće joj pomoći.

Ona traži pomoć, ali od koga, kada je sama ta koja pomoć daje? "Kom krilu će se vratiti
jedna žena kada je sama to krilo?" pita Franka Ongaro Bazalja. Ko će napojiti Kosovku
devojku? Ako je uzme psihijatrija, jasno je kome žena treba da se vrati: doručak - sudovi -
deca - prašina - ručak - sudovi - muž - večera - sudovi - deca - muž - nesanica - doručak -
sudovi - deca... Zdrava žena znači dobra majka, vredna domaćica.

Prvi kriterijum po kome se određuje njena psihička efikasnost je odgovor na pitanje - Da li

je zapustila decu? Istu onu decu koju su očevi već hiljadama godina zapustili. Psihijatrija je
nemilosrdna. Ko nije društveno integrisan, skroz, do kosti i limfne žlezde, mora natrag na
vežbu.

I sam čin samoubistva i pokušaj samoubistva prognani su iz "sindroma normalnog čoveka",

prisvojila ih je psihijatrija i proglasila bolešću ne bi li svojom medicinskom ideologijom
eliminisala svaku društvenu uslovljenost ovih činova.

Svejedno. Ljude koje nazivaju "tentamen suicidi" bivaju podvrgnuti ELEKTROŠOK terapiji.
(Neki to zovu kazna.) Doduše samo "trenutna smrt", ali institucionalno overena. Nekad je
kazna za pokušaj samoubistva bila smrt vešanjem.

"Elektrošokom izazvan vještački orgazam aktivira funkciju Eros nagona i poslije nekoliko
konvulzija tj. vještačkih orgazama ponovo se počne uspostavljati ranije na-rušena
dijalektička ravnoteža Eros sa Tantos nagonom, anulirajući mu prevlast. Time se odstranjuje
autodestruktivnost i manifestovana težnja za smrću, te nestaje suicidogenost." ENGRAMI -
časopis za kliničku psihijatriju, psihologiju i granične discipline, 1980.
 12

Večeras su sahranjeni u frižider.

Sutra će plivati
U sirćetu kao relikviji svetaca
Sutra pacijent će imati čista, ljubičasta
plastična pluća.

Ako se bude ubijala, jezik kojim će se izraziti s one strane je dihotomije javno-privatno o
kojoj mi koje smo ostale sada raspravljamo. Centri njenog užasa neće govoriti jezikom ovog
teksta. Ovim rečima, pretpostavkama, logičkim konstrukcijama. Njen unutrašnji svet biće
svetlosnim godinama udaljen od pomisli na psihijatrijsku politiku koja prisvaja taj čin.
Verovatno joj neće padati na um pitanje da li samoubistvo ima istoriju ili statističke
kategorije žena-muškarac. Da li će se za nju to zvati samoubistvo? Samo brdo oguljenih
krompira. - Mama daj da jedem. Slatko od šljiva.

Ona o kojoj sada mislimo, ona je subjekt samo onog teksta koji nikad neće napisati. Objekt
tumačenja koje je s njom poništeno. Ona nas dve ne vidi. Žene su uvek tražile muškarce. -
Vrlo neobična pesnikinja, reče muž.

Slatko od šljiva koje su drugi izjeli. Neopeglane muške košulje preko stolice. Nije bilo
pucnjave. Žene umiru u tišini. Nepoznate istorijskim ceremonijama.

Ako se bude ubijala, verovatno to neće činiti sa svešću o sebi kao imigrantkinji, ciganki,
ženi. Mi solidarne žene, biće daleko od njenog doživljaja sveta. Mi je tražimo, ona nas nije
našla. Žene su tražile samo muškarce. Ako se ubije - čemu onda ovaj tekst? Šta će od njega
ostati? Od naših osećaja nje? Četkica za zube? Elektrošokom izazvan ljubičasti orgazam?
Kafana u koju nije ušla? Prazno slatko od šljiva.

Nismo je dovoljno volele.

Mrtva i njihova; muževljeva ili psihijatrijska. Mrtva i ničija. Mrtva i ništa.

Lepa Mlađenović i Biljana Branković