VII.

incest - seksualno zlostavljanje dece

seksualna zloupotreba dece

SVAKA DRUGA DEVOJICA E DOIVETI NEKU VRSTU SEKSUALNE zloupotrebe (od dobacivanja do
silovanja) pre svog 18. roendana, a svaka trea pre 12-te godine.
Preko 95% odraslih nasilnih osoba su mukarci.
82% napasnika su ljudi koje zloupotrebljena deca poznaju, a 19% su roaci.
Samo 5% incidenata se prijavljuje zvaninim slubama, a manje od 1% doe do suda.
Veina napasnika je imala vie od jedne rtve. Jedna studija u Sjedinjenim Dravama je otkrila da napasnici imaju u
proseku 73 rtve pre nego to ih uhvate.
Ako dete raste uz kritike
ono naui da osuuje
Ako dete raste u neprijateljstvu
ono naui da se bori
Ako dete raste uz podsmevanje (ismevanje)
ono naui da se stidi
Ako dete raste osramoeno
ono naui da se osea krivim
Ako dete raste uz toleranciju
ono naui da bude strpljivo.
Ako dete raste uz ohrabrivanje
ono naui da ima poverenje
Ako dete raste uz pohvale
ono naui da uvaava
Ako dete raste uz potenje
ono naui ta je pravedno
Ako dete raste bezbedno
ono naui da veruje
Ako dete raste uz odobravanje
ono naui da voli sebe
Ako dete raste uz uvaavanje i prijateljstvo
ono naui da pronae ljubav na ovom svetu
Iz godinjeg izvetaja GLASGOW WOMENS AID
Prevela Gordana evo

kada rei prekinu utanje!

Kao i svu decu, majka me je uila da se uvam "gadnih neznanaca" koji ele da nas ponude bombonama.
Imala sam 7 godina, stanovala sam na selu i morala da idem tri puta nedeljno u grad zbog medicinskog tretmana. Moja
majka je bila bolesna, pa sam morala da idem sama tramvajem. Jednog dana, jedna ljubazna baka mi je dala bombonu.
Zahvalila sam joj i stavila bombonu u dep, jer sam se setila majinog saveta i pomislila da se moe raditi i o otrovu.
Po povratku kui ispriala sam majci to to mi se dogodilo i ona me pohvalila da sam dobro uinila to nisam pojela
bombonu.
Nekoliko dana kasnije, srela sam komiju u tramvaju. On mi se pribliio i pitao me idem li sasvim sama i bojim li se.
Odjednom, osetila sam njegove prste u mojim gaicama. Nisam razumela ta me eka. Oseala sam se strano loe,
htela sam da pobegnem, da zaurlam; nisam uinila nita, ostala sam razborita i pustila ga da to uradi.
Uvee, po povratku, nisam nita rekla ukuanima. Ni moj otac, ni moja majka nisu me uputili u mogunosti takvih
situacija, a ja nisam mogla da je poveem sa "bombonama".

2
Bila sam na prvoj godini fakulteta, na fizici, po zavrenoj maturi. Bila sam premorena, jer je sve to bilo naporno i
pitala sam se hou li izdrati. Bio je Uskrnji etvrtak. Kako sam bila vrlo umorna, nisam pola sa majkom i sestrom u
protestantsku crkvu udaljenu 3-4 kilometra od zaseoka u kojem smo iveli. Dremala sam kad je otac uao u moju
sobu, u moj krevet, rekavi mi "sea li se kako si ti dolazila u na krevet, nedeljom ujutru, kada si bila mala?" I ja,
iako sam mislila da je to pomalo udno, meni strano, (otac u mom krevetu, pred mene), nisam bila na oprezu, jer
nisam znala da oevi to rade deci! Imala sam svrenu maturu i bila u 21. godini, ali nikada nisam ula za re "incest". I
moj otac je otpoeo neku vrstu verbalne seksualne edukacije. Sa rei je preao na dela i ja sam ga ugledala na sebi.
On, taj izvanredno ljubazan ovek od 53 godine (i imao je ve 53 godine) govorio je "nikada niko nee znati, to e biti
tajna izmeu nas dvoje", a ja nisam imala nikakvu ideju za koju bih mogla da se uhvatim. Verovala sam u rei iz
Biblije da "sve dolazi od Boga".
Imala sam jedva 6 godina kada je moj otac poeo da dolazi u moju sobu, nou. Usnula, prvi put, probudila sam se od
njegovih dodira. U noi skamenjena, bila sam nesposobna da progovorim i shvatim ko bi to mogao biti.
I kada su se sledeih noi vrata otvarala, stezalo mi se grlo zbog nevaljalca koji me uzimao i ja sam se skrivala pod
pokriva. Bilo je potrebno da proe dosta vremena dok sam shvatila da je to bio moj otac.
Kad sam shvatila ta moj mu radi sa mojim erkama, nisam mogla da verujem. To je bilo nepojmljivo. Moje dve
male erke (od 8 i 10 godina) su pokuavale da mi kau da njihov otac ima bizarno ponaanje, ali ja im nisam
verovala. Pokuala sam da ne svedem raun... Ali jednog dana sam se vratila ranije sa posla i u ogledalu videla mog
mua kako masturbira pred erkama. Sve mi je postalo jasno.
Ta ideja mi je bila nepojmljiva, nisam mogla nikako da shvatim da je to snalo moje erke. A sve to se dogaalo ispred
mene u mojoj porodici.
Moj mu je, naravno, negirao sve, ali ipak ja sam imala pred sobom evidentan dokaz. Ogledalo nije iskrivljavalo slike.
ta uraditi? Otii? Gde? Ko e brinuti o devojicama?Ako ga napustim, on e me slediti. Promeniti kanton? Kako se
opravdati pred familijom?
COLLECTIF VIOL-SECOURS, vajcarska, 1989. god.
prevela: Nadeda etkovi
a. seksualno zlostavljanje dece i posledice
TERMINOLOGIJA
Definicija incesta se u zakonu ograniava na seksualne odnose izmeu bliskih srodnika. Vano je istai da su mnoga
deca zlostavljana od strane odraslih osoba koje uivaju njihovo poverenje, a koje nisu srodnici kao npr. sused, majin
ljubavnik. Iako takvo zlostavljanje zakonski ne bi bilo definisano kao incest, efekti su po dete identini. Ovaj tekst,
zbog toga, koristi definiciju iz kampanje koju su vodili oni koji su preiveli incest, gde se pod incestom smatra:
"SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE DETETA OD STRANE ODRASLE OSOBE OD POVERENJA, KOJA JE U
POZICIJI MOI I PREDSTAVLJA AUTORITET ZA DETE."
U svojoj knjizi "Keeping Safe", Michele Elliot opisuje ovu vrstu seksualnog nasilja kao "bilo koji vid eksploatacije
deteta mlaeg od 16 godina u cilju seksualnog zadovoljenja i uivanja odrasle osobe. To se protee od opscenih
telefonskih poziva, pokazivanja inae pokrivenih delova tela i voajerizma (posmatranje neobunog deteta), do
milovanja, snimanja pornografskih fotografija, pokuaja da se obavi seksualni odnos, silovanja, incesta ili deije
prostitucije." Seksualno zlostavljanje je izdaja poverenja i zloupotreba moi.
ZATO SE INCEST DEAVA?
Vrlo esto je kao odgovor na ovo pitanje prva pomisao "mukarci koji zlostavljaju decu mora da su ludi." Meutim,
statistika pokazuje da je psihijatrijska i lekarska pomo bila potrebna samo zanemarljivom procentu osuenih za
zlostavljanje dece. Takoe je optevaea pretpostavka da su oni koji zlostavljaju decu "seksualno izgladneli" i/ili
nesreni u braku. Ponovo se ovo uverenje ne uklapa u stvarnost utvreno je da mnogi poinioci potiu iz
"normalnih" porodinih domova. U stvari, oni vae za marljive ljude posveene porodici, sa viim obrazovanjem, koji
se pridravaju zakona i religiozni su iznad proseka.
Feministike grupe smatraju da seksualno zlostavljanje treba razmatrati u kontekstu kulturom prihvaene i podsticane
muke dominacije. Problem mukog nasilja se manifestuje kao seksualno zlostavljanje dece, silovanje, nasilje nad
enama i porodino nasilje. Uverenje da su ene i deca po prirodi stvari potinjeni mukarcima, a naroito
suprugu/ocu, je prihvaeno i podrano od strane drutva na vie naina. Nije neobino uti ljude da kau "nemojte se
meati, to je porodina stvar," ili "nije trebalo da stajete izmeu mua i ene."

3
U sluajevima silovanja i porodinog nasilja krivica se vrlo esto prenosi sa poinioca na rtvu. Slino, kad se radi o
incestu, previe je lako okriviti dete, majku, majku poinioca, ili, kao u porodinoj terapiji, itavu porodicu. Posebno,
mnogo strunjaka krivi majku:
zato to se udala za nasilnika
zato to nije znala ta se deava
zato to je sumnjala, a nije rekla
zato to je i sama bila zlostavljana.
Meutim, svi pokuaji da se okrivi neko drugi, a ne poinilac, moraju biti shvaeni kao odvraanje panje. Psihijatri i
eksperti na ovom polju ne mogu pronai crte "identifikacije" koje su zajednike poiniocima tako da se postavlja
pitanje: na osnovu ega bi ene trebalo da identifikuju poinioca pre nego to se udaju za njega.
Ljudi e vrlo spremno govoriti o "majkama preutnim sauesnicima," ali nasuprot optevaeem mitu, veina majki
nije svesna da je seksualno zlostavljanje u toku. Brak zahteva slepo poverenje i negiranje u cilju opstanka. ena nije
poverila svoj ivot i sigurnost oveku za koga veruje da je u stanju da zlostavlja sopstvenu decu. "Oigledne" indicije
vezane za seksyualno zlostavljanje su obino oigledne samo u retrospektivi.
U ovoj poziciji nemoi od ena se oekuje da budu svesnije, dovitljivije i odvanije od lekara, nastavnika, socijalnih
radnika itd., koji sainjavaju drutvo koje kroz negiranje sauestvuje u zlostavljanju dece. Lica iz mree profesionalne
pomoi su u prvom trenutku spremna da osude "majke preutne sauesnice," a ve u sledeem kau: "Sigurna sam
da u takvoj porodici postoji incest, ali ne znam kako da postupim s tim u vezi."
SINDROM PRILAGOAVANJA
Identifikovano je pet "faza" u incestuoznom zlostavljanju koje istiu tekoe sa kojim se deca suoavaju.
Pet faza su:
1) TAJNOST
Praktino ne postoji dete koje je pripremljeno na mogunost zlostavljanja od strane odrasle osobe od poverenja. Ta
mogunost je dobro uvana tajna, ak i meu odraslima. Tajnost je podjednako izvor straha i garancija bezbednosti
"sve e biti u redu ako ne kae." Ako dete nije nikada upozoreno na mogunost zlostavljanja, onda je na raspolaganju
jedino opcija da veruje u to to mu se kae. Ono to je deci potrebno jeste doputenje i snaga da podele svoju tajnu, i
mogunost da im se odgovori podrkom, bez kanjavanja.
2) BESPOMONOST
Deci moe biti dozvoljeno da izbegavaju panju nepoznatih osoba, ali se od njih zahteva da budu posluna i pokazuju
naklonost prema odraslima kojima su poverena na uvanje. Dete moe rei: "Ne volim da me tata kupa" ili "Mrzim
ujka-Dona." Odrasli verovatno ovo nee shvatiti ozbiljno i mogu izgrditi dete to je nevaljalo, ili nepristojno. Dete
moe oseati da time to odbacuje pritube, majka doputa zlostavljanje.
Odrasli mogu oekivati da se deca zlostavljanju suprotstave silom, da dozivaju u pomo, da pokuaju da pobegnu, ali
prirodna reakcija je da se pretvaraju da spavaju, da zaute, da se bore sa tim u tiini. Mala stvorenja se jednostavno ne
mogu izboriti sa poraavajuim pretnjama i konfuzijom. Odrasle osobe od poverenja odreuju stvarnost deteta, i poto
ne postoji mesto na koje moe da pobegne, nema drugog izbora osim da pokua da se sakrije.
Odrasli lako zaboravljaju apsolutnu bespomonost deteta i teko im je da veruju da bi se deca mirno potinila
seksualnom zlostavljanju, ali je pretnja gubitkom ljubavi ili gubitkom porodine sigurnosti vie zastraujua za dete
nego pretnja nasiljem.
Deca su, bez sumnje, postiena i zaplaena podjednako bespomonou, kao i nesposobnou da saopte svoja
oseanja odraslima koji nemaju razumevanja. Potreban im je neko ko e da prevede svet deteta na jezik razumljiv za
odrasle. Ovaj zastupnik mora da prepozna da, bez obzira na okolnosti, dete nije imalo izbora nego da se mirno potini
i to uva u tajnosti.
3) POSTAVLJANJE KLOPKE I PRILAGOAVANJE
Iz prethodno navedenih razloga rana intervencija nije uobiajena i zbog toga deca koja su izloena neprekidnom
seksualnom zlostavljanju moraju nauiti da svoje ivote prilagode takvoj realnosti. Deca mogu odrastati u uverenju da
mora da su isprovocirala ili zasluila nasilje, jer za njih jedino tako zlostavljanje dobija nekakav smisao. Meutim,
kod devojica e ljutnja i bes biti izraeni ponajvie u autodestruktivnom ponaanju koje pojaava mrnju prema
samoj sebi.

4
Uenjem da se ivi sa seksualnim zlostavljanjem naruava se deija sposobnost da veruju, vole i razvijaju se. Bilo ko,
ko radi sa detetom ili odraslom osobom, jo uvek skrhanom zlostavljanjem, moe biti testiran ili isprovociran da
dokae da je poverenje nemogue, i da su negativna oekivanja i mrnja sebe same jedina sigurna realnost. Previe je
jednostavno pridruiti se roditeljima i svetu odraslih u odbacivanju deteta.
4) USPORENO, KONFLIKTNO I NEUVERLJIVO OBELODANJIVANJE
Veina sluajeva seksualnog zlostavljanja koje traje se nikada ne obelodanjuje, bar ne van konkretne porodice. Ako je
konflikt u porodici izazvan obelodanjivanjem istog, to je obino nakon vie godina neprekidnog zlostavljanja. Ako i
posle naroito teke porodine svae i omalovaavanja u obraunu sa ocem kao autoritetom, devojica konano,
voena besom, razotkrije tajnu, ona shvata da trai razumevanje i intervenciju u trenutku kada je najmanje verovatno
da e to dobiti. Autoritetima, a mogue i njenoj porodici, nisu prihvatljivi model delinkventnog ponaanja i buntovni
bes. Oni pretpostavljaju da je izmislila priu da bi se osvetila roditeljima za pokuaj uspostavljanja kontrole.
Prosean odrasli, ukljuujui majke, nastavnike, lekare, socijalne radnike, sudije i porotnike, ne moe verovati da bi
normalno dete, dete koje je ueno da govori istinu, podnosilo incest, a da ga odmah ne saopti. Dete bilo kog uzrasta
se suoava sa nevericom kada se ali da je seksualno zlostavljanje u toku, dok adolescentkinja za koju se ve zna da je
"problematina" i nezahvalna, rizikuje ne samo nevericu, ve i ponienje i kaznu.
5) ODUSTAJANJE OD DATE IZJAVE
ta god dete kae o zlostavljanju, ono e to verovatno preokrenuti. Porodica moe biti skrhana, dete e biti ispitivano,
ali otac moe ostati u kui u meuvremenu.
Jo jednom dete snosi odgovornost da li e zatititi ili unititi porodicu. "Lo" izbor je rei istinu, "dobar" izbor je
predati se, vratiti se u la i sauvati porodicu.
Ukoliko ne postoji posebna podrka za dete, i trenutna intervencija koja e ukazati na odgovornost nasilnika,
devojica e slediti "normalan" tok i porei sve na ta se alila. Majci e takoe biti potrebna podrka i ansa da izrazi
ok, tugu i bes, tako da je ona u boljoj poziciji da podri dete i sauva bazu porodice.
Ako ova pomo nije dostupna i dete porekne svoju izjavu, ispunjavaju se oekivanja odraslih da se deci ne moe
verovati. To potvruje uverenje deteta da mu niko ne moe pomoi i to utie tako to je jasno da je jo manje
verovatno da e se sledeem detetu koje se usudi da kae verovati.
OPRAVDANJA, OPRAVDANJA, OPRAVDANJA...
Ri Snoudon (Rich Snowdon) je napisao ovaj lanak nakon to je godinu dana, jednom nedeljno, vodio terapiju za
grupu koju su sainjavali mukarci poinioci incesta, to je bilo sponzorisano od strane Odseka za zatvorenike sa
uslovnom kaznom, San Francisko. Verujemo da pronicljivi lanak koji je Ri napisao ilustruje da e poinioci, kad
osete da je program terapije pod njihovom kontrolom i kad ne postoji feministika analiza dinamike moi izmeu
mukaraca i dece, pokuati da predstave sebe kao istinske rtve i prebace odgovornost za svoje ponaanje na ene i
decu. Kao rezultat se javilo to da su mnogi ljudi koji rade sa poiniocima incesta bili zavarani da prihvate i definiu
incest samo kao problem "disfunkcije porodice", a ne kao zloupotrebu muke moi.
Ri Snoudon je aktivan u grupi MUKARCI PROTIV MUKOG NASILJA i radi na prevenciju seksualnog nasilja
nad decom.
"KO SU POINIOCI incesta? Kakva je to vrsta ljudi? "Perverzni... bolesni... duboko nesreni ljudi... psihopate...
monstrumi..."
To je ono to mi je rekao sluajni prolaznik i to sam ja govorio, sve do noi kad sam kao volonter vodio njihovu
grupu za terapiju. Ranije sam radio u bolnikoj pratnji. Bio sam pripremljen da su ti ljudi monstrumi, mogao sam se
nositi s tim. Ali nisam bio pripremljen za njih, onakve kakvi zaista jesu.
Kad sam prvi put uao u njihovu sobu za terapiju, nisam mogao ak ni da otvorim usta i utivo izustim "zdravo".
Jednostavno sam zauzeo svoje mesto u krugu i seo. Kad su poeli da govore, nisam mogao da obuzdam svoju
zapanjenost time to su to sasvim dobri momci, obini zaposleni ljudi i proseni nosioci drutva.
Pogledao sam ih sve po redu, prouavajui ruke i usta koje su radile takve stvari i, vie nego bilo ta drugo te noi,
nisam eleo da me ovi mukarci dodirnu. Nisam eleo da ono to imaju otresu na mene i uine me slinim sebi. Ipak,

5
pre nego to se vee zavrilo, dodirnuli su me podjednako svojim potenjem i svojim poricanjem, svojim
pokajanjem, olakim opravdavanjem sebe, ukratko, svojom obinou.
Poela su da mi naviru teka pitanja, kao npr.: ta znai biti mukarac. I sa tim se pojavila i tuga koju nisam mogao
odagnati.
Smatrao sam sebe za "finog momka" koji "nikad tako neto ne bi mogao da uradi". eleo sam da ovi mukarci budu
to je mogue vie razliiti. Ipak, kad sam ih uo kako govore o svom detinjstvu i ranom tinejderskom uzrastu, bio
sam sve manje u stanju da poreknem koliko toga smo imali zajednikog. Rasli smo uei iste stvari o tome kako biti
mukarac, ali smo to inili na razliite naine ili do razliitog stepena. Ovo su bile stvari koje nikad nismo traili da
nauimo i nikad to nismo eleli. esto su bile uperene protiv nas i esto smo inili sve da im se odupremo. Ali, to
obino nije bilo dovoljno, i na ovaj nain ili neki drugi, ove lekcije o mukosti su ostale negde u nama.
Uili su nas da je nae roenje privilegija, a agresivnost naa priroda, tako da smo nauili da uzimamo, ne da dajemo.
Nauili smo da primamo oseanja, ili ih izraavamo, uglavnom kroz seks. Oekivali smo da se oenimo enom koja bi
o nama brinula kao majka, a povinovala se kao erka. I nauili smo da ene i deca pripadaju mukarcima, da ne
postoji nita to bi nas spreilo da upotrebimo njihov rad u nau korist i njihova tela za nae uivanje i bes.
U toku sedam dana doao sam do vanih informacija, ali ne i utehe. Nauio sam da su 95-99% poinilaca mukarci, i
morao sam priznati da je incest problem pola, problem mukaraca, sa kojim ene i decu primoravamo da se bore.
Morao sam, takoe, priznati da to nije zloin poinjen od strane "nekoliko nepoznatih bolesnih mukaraca", kao to
sam verovao vei deo svog ivota. Kad sam razgovarao sa Lusi Berliner (Lucy Berliner), ekspertkinjom u zastupanju
rtava u bolnici Harbovju u Sijetlu (Harborview, Seattle), rekla mi je da je jedna od etiri devojice seksualno
zlostavljana najmanje jednom u toku odrastanja, a Dejvid Finklorn (David Finklehorn), autor "Sexually-Victimised
Children", rekao mi je da isto vai za jednog od jedanaest deaka. Zapanjujue, oboje su smatrali da su njihove
procene zastarele. I oboje su rekli da je U 75-80% SVIH SLUAJEVA POINILAC NEKO KOGA DETE POZNAJE
I ESTO IMA POVERENJA U NJEGA.
Jednom kad je mukarac definisan kao "pristojan", tada nasilje koje ini vie nije zloin, i on dobija specijalan
tretman. Ali, ako mukarac nije oznaen kao "pristojan", onda e mu se za to to je uinio, bez obzira na njegov motiv,
suditi po slovu zakona. Nezaposleni otac koji opljaka radnju da bi mogao da kupi hranu za svoju decu je osuen kao
kriminalac, dok se uspeni otac, koji je pet godina seksualno zlostavljao svoju osmogodinju erku, smatra "dobrim
ovekom" koji zasluuje jo jednu ansu.
Terapeuti generalno izjavljuju da poinioci incesta nisu zastraujui mukarci, ve da su to armeri i slabii, i da su
njihova dela samo "izopaena ljubav" ili "poremeena oseajnost". Sluao sam paljivo ove opise i nisam znao ta da
mislim, sve dok jedne noi, u grupi, iznenada nisam shvatio da e samo mali pritisak otkriti ta se nalazi ispod
povrine. Zapoeo sam diskusiju o primeni sudskih odredaba i odjednom je nastalo zatezanje miia, kripanje zubima
i stezanje pesnica, razmetanje koje je govorilo: mukost ovde ne nedostaje.
Sedeo sam usred rastueg besa zreo ovek, i bio uplaen. Sve se u meni utialo. Vie nisam uo staccato eho glasova
oko sebe. Mogao sam jedino da pomislim da dete suoeno sa jednim od ovih mukaraca nasamo. Na strah koji mora
da osea. Na beskrajni bes koji mora osetiti da postoji, ak i kada on njeno telo koristi "pristojno", neno je hrabrei.
ak i kada se otvara pred njom kao prosjak, ona mora znati da je njen otac jo uvek njen gospodar, i da mora ili da ga
poslua, ili rizikuje da oseti njegov bes. Mogao sam samo da mislim na dete koje je moralo da pronae nain da
preivi zlostavljanje sopstvenim snagama, koje kao ja, nije moglo pobei, nije imalo svoj dom gde bi otilo posle 22
sata, kad se rad u grupi zavri.
Poinioci incesta su mukarci koji jednostavno imaju mo da uzmu ono to ele i to uzimaju. To su mukarci previe
slini bilo kom drugom mukarcu. I oni, takoe, koriste tu injenicu kao opravdanje, nadajui se da e se lako izvui
kad se nau pred sudijom.
Oni poriu bilo kakvu odgovornost i umesto toga tvrde za sebe da su oni istinske rtve. Dovitljiva fikcija koju su
izmislili da potkrepe ovo tvrenje je mnogo monija, tetnija i opasnija nego to tvrdoglavo poricanje moe ikada biti.
Radei na teoriji da je najbolja odbrana dobra odbrana, oni pokuavaju da smekaju naa srca govorei nam da su
nevini, pali u ruke deteta koje provocira ili loe majke. Oni raunaju da e se izvui kao dobri momci, ukoliko uspeju
nekog drugog uiniti monstrumom. Kroz prie koje govore, konstruiu svoju stranu verziju o porodici LOLITA,
ZLA VETICA, I DEDA MRAZ.

6
***
LOLITA je prva od tri obmane koju svaki od njih ima za svoju erku. Zalet je obino identian, iako svaki mukarac
dodaje svoju linu crtu. Dek (Jack): "Uvek je etala okolo polugola, njiui stranjicom, tako da sam uradio neto na
tome."
Zekeri (Zachary): "Male devojice danas brzo rastu. One su kao ene. Sve one TO ele." Tomas (Thomas): "Dolazila
je i obuhvatala me svojim rukama ili mi se pela u krilo. elela je da budem oseajan prema njoj. Jedna stvar je vodila
drugoj. Rekla je "ne" kad je na red doao seks, ali joj nisam verovao, jer zato je onda sve ono drugo elela?"
Ovi mukarci su efikasni kao TV scenaristi i veti kao profesionalni pornografi, u nainu na koji, jednu za drugom,
niu izmiljotine o opasnim eljama malih devojica i kako one uvek dovode mukarce u takve nevolje. Oni ne
prikazuju devojice samo kao seksualne objekte, ve takoe kao agresore, kao "avolske nimfete." Oni odreuju ne
samo telo deteta, ve i njenu duu.
Florens Ra (Florence Rush), u "The Best-Kept Secret," izuzetnoj istoriji seksualnog zlostavljanja dece pokazuje
koliko duboko zalazi ova mrnja prema devojicama. Ona objanjava kako je Frojd bazirao svoju teoriju i izgradio
svoju praksu na LOLITI, lai koju je toliko razvijao i odobravao.
U svom eseju sa temom "enstvenost", napisao je, "... skoro sve ene koje su bile moji pacijenti govorile su mi da ih
je zaveo otac." Ali, nije mogao da dozvoli sebi da poveruje da toliko mnogo mukaraca u civilizovanom Beu
seksualno zlostavlja svoje erke. Tako je odluio da te ene, koje su imale poverenje u njega to se tie svojih
najbolnijih tajni lau. Ali, to nije bio kraj. Tvrdio je da uvek kada devojice prijave zlostavljanje, one u stvari
otkrivaju svoje najskrivenije fantazije, izraavajui svoju pravu prirodu, i da to znai da one ele da budu "zavedene".
Ili kako to Leni (Lennie) i Henk (Hank) kau: "To je traila."
U naoj kulturi, ova poruka preovladava i toliko je snana, da nije udo to je devojice prihvataju i sebe krive kad su
zlostavljane. Nije udo to mnoge od njih veruju da su zaista LOLITE.
Karlos (Carlos), osuen na kaznu od tri godine, koju izdrava u dravnoj bolnici za poinioce seksualnih delikata sa
maksimalnim obezbeenjem, govori jednostavnu istinu o LOLITI za svakoga ko eli da je uje: "Naravno da me je
zavela, ali to je bilo samo zato to sam je ja zavodio tako da ona mene zavede. Ja sam odrastao ovek. Ja sam
odgovoran."
***
Druga obmana koju poinioci koriste jeste ZLA VETICA, kojom je svaki od njih bio oenjen. ak i kad je majka
rtve onesposobljena boleu ili povredama, ili zato to je i sama kao dete bila zlostavljana i nauila previe dobro
lekcije potinjenosti i oajanja, ona se i pored svega oznaava "majkom preutnom sauesnicom" ili "preutnom
partnerkom", terminima koje su izmislili terapeuti, a koji u sebi sadre prikrivenu zlobu.
Urlih (Ulrich) to ovako opisuje: "Moja ena je stalno zanovetala i alila se. Nije mi pruala seks. Ali moja erka je bila
bolja prema meni. Uinila je da se osetim kao mukarac. Tako sam po sve to krenuo kod nje." Iven (Evan) je govorio:
"Moja ena je vrila pritisak na mene da se sve vie bavim decom. U meuvremenu je ona stalno kuvala i istila i
alila se da je umorna. Nije mnogo obraala panju na mene i decu. Tako sam ja jednostavno zapoeo nestaluk s
njima, i sa mojom erkom je to nazvano zlostavljanjem."
"Moja supruga me je navela na to, ona je kriva", glasi izgovorena ili neizgovorena poruka. To opravdanje je zarazno.
Jednom kad se jedan mukarac u grupi "zalepi" za to, nastaje epidemija. Ipak, jedne noi kad sam podsetio Kventina
(Quentina) da ne moe da propusti nijednu seansu ukoliko to nije stvarno hitno, uzvratio je povienim tonom:
"Nemojte mi govoriti ta da radim. Niko me ne moe naterati da radim neto to ne elim." Nije to mogao jasnije
izraziti. Nijedna ena ni dete ne mogu navesti mukarca da ih zlostavlja.
Kada poinioci opisuju detaljne planove koje su sainili i sproveli da svoje nasilje sauvaju u tajnosti, oni sami
pruaju dokaz da su oni ti koji su odgovorni, naroito oni koji priznaju da ih nita nije moglo zaustaviti u stravinom
navoenju dece na potinjavanje i utanje: "Ako kae nekome, ubiu te." Ili: "Ako kae majci, ubiu je."
A ipak, mukarci misle da su majke te koje treba da sauvaju porodicu od bilo kog ili od svih problema, ukljuujui i
incest, da one treba da zatite erku od oca i oca od samog sebe. Ako majka zna, a ne kae to iz straha da joj se nee
verovati ili zato to se plai da e hranioca porodice poslati u zatvor, nju krive zato to nije zatitila svoje dete. Ako ne
zna i zbog toga i ne moe da kae (veina sluajeva), onda je kriva to ne zna, kao da erku ni u jednom trenutku nije

7
smela da izgubi iz vida, ak ni u sopstvenoj kui. Najzad, ako otkrije i kae, kriva je to rastura porodicu. Smatra se
kao da je sve trebalo da popravi u tajnosti, kao da je u stanju da sama izlei mua preko noi.
Vremenom se ponavljalo da su ljudi kad im kaem ime se bavim, izraavali gaenje u odnosu na to to su mukarci
uradili, ali i bes prema majkama. Smatrali su da se od mukaraca nita drugo i ne moe oekivati, ali ako majka nije u
stanju da zatiti svoje dete, bez obzira na razlog, to joj se nikada ne moe "oprostiti".
Neki poinioci odstupaju od ovako otvorenog napada na majke. U nastojanju da sebe predstave kao osobe pune
saaljenja i razumevanja, za sebe trae lake rei i pojavljuje se podela odgovornosti. Oni ue da teite prebace sa
majke na porodicu. Ali, kad god kau "porodica", u sutini misle "majka". Jer, u naoj kulturi, majka je odgovorna za
ono to se deava u kui.
***
Trea obmana koju poinioci koriste jeste Deda Mraz, mukarac koji je poznat po tome to deci daje poklone, koji im
prua "ono to vole i trae". Oni o sebi stvaraju predstavu: "Tata zna najbolje". Jan (Ian): "Pokuavao sam da je
nauim o seksu. Nisam eleo da ui od nekog deaka s pokvarenom matom iz ulice. eleo sam da oseti nenost i
zatienost."
Glen je zlostavljao dvoje do svojih troje dece. On je rekao da je reagovao na njihovu patnju. "Voleo sam ih, ali oni
nisu bili srena deca. eleo sam da im pomognem. Kad se radi o mojoj sedmogodinjoj erki, brinuo sam se o njoj,
voleo je, i trebalo je da je podignem i zagrlim. Umesto toga, stavio sam svoj penis izmeu njenih nogu. to se tie
mog etrnaestogodinjeg sina, poelo je trljanjem od pozadi i nastavilo se dalje.
Konano, on je imao topao i snaan odnos sa mnom. Ali, nemojte misliti da sam nastran ili nasilnik PO SEBI. Ja samo
nisam znao drugi nain da pokaem svoju ljubav."
"Zato niste zlostavljali svog starijeg sina?"
"On je bio drugaiji. Bio je preterano samopouzdan i nezavisan. Nisam mu bio potreban kao ovoj drugoj deci."
Erik (Eric), koji je sebe predstavio kao pesnika, "misaon, nean, paljiv", rekao mi je: "Moja pastorka ima 14 godina i
kola joj nije ila ba najbolje. Njene ocene su bile dobre, ali nije imala prijatelje, tako da je bila depresivna i vrlo
usamljena. Njena majka je bila prebaena da radi nonu smenu u bolnici, tako da nije provodila mnogo vremena u
kui, i to takoe nije bilo od koristi. Jedne noi sam se probudio i uo kako Laura plae u predsoblju, tako da sam
izaao, zagrlio je, drao je, i priao joj. Pre nego to se bilo ta dogodilo, rekla je: "Tata, hoe li me drati kad god mi
to bude potrebno?" Rekao sam: "OK". Kasnije, kako smo postajali sve vie bliski, preli smo na seks." Nastavio je da
svoju pastorku "odgaja", odravajui seksualne odnose s njom ak i u periodu kad je imala suicidalne namere i "bilo
joj potrebno vie nego obino da je neko zagrli".
Postoje mukarci koji preruavanje u Deda Mraza ostavljaju po strani i obelodanjuju dinamiku incesta sa uasnom, ali
otvorenom arogancijom. Alan: "Telo moga deteta je moje koliko i njeno." Vince: Rekla mi je "Ne, to ne elim". Ali, ja
sam samo odgovorio: "Umukni, mora." Majk (Mike): "Kinjio sam decu jer je to sigurnije, to je sve. Ne odgovaraju
vam kao to to ene rade." Rod: "Ona je MOJA devojica, i to mi daje pravo da radim s njom sve to poelim. Zato,
ne gurajte u to nos; MOJA porodica je MOJA stvar."
Ovi oevi priznaju da su mogli da rade to to su radili, jedino zato to su mogli da navedu svoju decu na pokornost i
utanje. Upotrebili su nita vie nego mo koju svaki otac ima.
Ipak, ovu mo veina mukaraca porie u trenutku kad bivaju uhvaeni i osueni. Jednom kad se nau na
optuenikoj klupi, oni odjednom okarakteriu sebe kao nesposobne za preuzimanje kontrole nad bilo im, ukljuujui
i sopstvena dela. Ksavier (Xavier): "Nisam znao ta radim. Kako se TO DESILO MENI?" Volt (Walt): "Ona je to
traila od mene, i ja sam se ponaao u skladu s tim. Njoj nikad ne bih mogao da kaem "ne". Oven (Owen): "Zaljubio
sam se u svoju erku. Mislim, zaista sam se zaljubio. Nakon toga nisam mogao da se zaustavim."
Oni dokazuju da su bili bespomona rtva pri suoenju sa LOLITINIM zastraujuim planom. Jednom kad nasrne na
njih, oni su u njenoj milosti i vie se ne mogu smatrati uraunljivima. Kad mukarac razmilja na ovaj nain, nije
vano ta njegova erka kae ili ne kae, uini ili ne uini; samom injenicom to je devojica u telu devojice, ona je
inkarnacija zavoenja. Ona je kao "prirodno iskuenje" na koje njegovi "prirodni nagoni" reaguju tako to ga ine
potpuno ranjivim. Tako se od njega teko moe oekivati da odoli. On veruje da je heroj ako odbije da podlegne
iskuenju, a obian momak ako se "preda".

8
Dokle god ovi mukarci poriu svoju mo i mo mukaraca kao grupe, oni takoe poriu odgovornost koju snose
mukarci, i nita se ne menja. Oni poriu da su u stanju da iz stresnih situacija izau iznalaenjem konkretnih reenja,
a ne kroz zlostavljanje. "Moj ef me je kritikovao sve vreme. Sina je "pokupila" policija zbog krae kola. Moja ena
nije vie mogla da podnese da bude u mojoj blizini. Niko se o meni nije brinuo. Tu je nastupila moja erka."
Oni poriu da se mogu promeniti. "Ja sam bolestan... ja sam zao... ja sam upropaen... Ne MOGU nita da uinim,
tako da s tim u vezi ne postoji nita to MORAM, ostavite me na miru."
Norm mi je rekao: Prvi korak je rei "Da, ja sam to uradio. Ja imam problem." Ali, to je samo prvi korak. Drugi korak
jeste napraviti rascep u sebi i ponovo se izgraditi."
"Koliko duboko rascep mora ii?"
"Do kraja. Mora ii potpuno, do sri. Svaka mala upljina i pukotina u kojima je neto skriveno sve to mora biti
iupano. Svaki deli. Nita ne sme ostati. Ne moete rei: "Dobro, ovo je moj seksualni plan, mogu da radim samo na
tome." Nipoto. Radite na itavom biu. I itavo bie se mora rascepiti i ponovo izgraditi. Smatram da to ostavlja
ogromnu prazninu u meni. Prazninu koja je bila ispunjena neim to mi se nije dopadalo. Ali, dopada mi se ono to
slaem unutra. Pronalazim neto novo to slaem unutra."
LOLITA, ZLA VETICA I DEDA MRAZ su te prie. To nisu prie koje mukarci itaju svojim erkama i sinovima
pred spavanje da im pomognu da mirno zaspe, ve svoju decu nateraju da te prie proive. Prie beskrajnog terora.

KAKO PREPOZNATI ZNAKE OPASNOSTI?

Najvaniji korak u prepoznavanju seksualnog zlostavljanja dece je svest da je ovo zlostavljanje mogue. Drugim
reima, neete otkriti seksualno zlostavljanje ako ne verujete da ono postoji.
"Jedno dete je reklo svojoj majci da je ujak zadirkuje i da joj se to ne dopada. Majka je odgovorila da svakoga
zadirkuju u periodu odrastanja i da bi trebalo da se navikne na to. Dete je bilo vrlo uznemireno, ali vie nita nije
reklo. Nekoliko meseci kasnije, devojici je postavljena dijagnoza: gonoreja u grlu. Njen ujak je to nazvao
zadirkivanjem, a ona je bila previe mala da bi znala bolje."
Zbog toga, iako e se u mnogim sluajevima komentar deteta odnositi na neto bezazleno, vredi postaviti nekoliko
blagih pitanja da bi se otkrilo zato to govori.
Naredna lista daje neke od znakova koji mogu eventualno ukazati na seksualno zlostavljanje:
= urinarne infekcije koje se ponavljaju/bolno uriniranje
= venerine bolesti
= stomane tegobe/bolovi, grevi
= nemogunost mirnog sedenja (bolovi u donjem stomaku ili genitalijama)
= inkontinencija ili mokrenje u krevetu
= trudnoa
= modrice, naroito u predelu genitalija
= hronini poremeaj u ishrani/anoreksia, bulimia
= depresija
= pokuaji suicida
= samopovreivanje
= nedostatak samopotovanja/samozanemarivanje
= none more/nesanica
= napadi panike
= kompulzivno pranje/opsesivna istoa
= odbijanje da govori (utanje kao izbor)
= nagle promene raspoloenja
= beanje od kue
= izostajanje iz kole
= strah od mukaraca/odreenog mukarca
= promena uspeha u koli
= regresija na mlai uzrast
= spavanje na asovima

9
= nekarakteristino ponaanje koje podsea na seksualno
= neodgovarajua ili detaljna znanja o seksu izraena verbalno ili kroz crtee
Ovi naini ponaanja su zajedniki za svu decu koja se nalaze u stanju krize, i ne moraju biti reakcija na seksualno
zlostavljanje. Da tekoe budu jo vee, postoje zlostavljana deca koja ne pokazuju nijedan od ovih znakova ili
simptoma i uspevaju da sakriju ta im se deava.
Opet, vano je u radu sa bilo kojim detetom koje je u nevolji, da sve vreme budemo otvoreni za mogunost seksualnog
zlostavljanja.
Upamtite koliko je teko za decu da govore otvoreno o seksualnom zlostavljanju kroz ove ili druge znake, deca trae
doputenje da kau, i mole da se zlostavljanje zavri.

NEKI POKAZATELJI SEKSUALNOG ZLOSTAVLJANJA

Priznavanje da je seksualno zlostavljanje dece naa realnost predstavlja, dakle, presudni i prvi korak u sluaju kad
odrasla osoba sumnja da je dete zlostavljano. "Prepoznavanje seksualnog zlostavljanja kod deteta iskljuivo zavisi od
individualne spremnosti da se uzme u obzir mogunost da uslov za to postoji." (Suzanne Sgroi, 1975).
Kako e dete saoptiti ili objasniti seksualno zlostavljanje zavisie od uzrasta deteta, sposobnosti verbalne
komunikacije ili snalaenja u drutvu i kako shvata ili razume svet u kojem ivi.
Mala deca e upotrebiti rei koje e odraslima biti teko da odmah razumeju. Npr., jedna etvorogodinja devojica
koja je zlostavljana tako to ju je otac primoravao da ga manuelno zadovoljava, rekla je: "Tata je zao ovek kad me
tera da se igram sa njegovom nogom."
Jedno dete je govorilo o svojim posetama ocu. Ono je jednostavno izjavljivalo da ne eli ponovo da ide tamo. Neto
kasnije u toku dana se alilo na bolove u predelu donjeg stomaka. Kasnije, opet, u vreme kupanja, reklo je da ne voli
da ga otac kupa. Ove izjave su date u roku od nekoliko sati i mogle lako biti odbaene kao nepovezano ili nepristojno
ponaanje od strane deteta.
Odrasli, meutim, treba da budu svesni da i kroz homoseksualno nasilje mogu da se zlostavljaju deca, i deije izjave
kao to je prethodna, odrasle treba da upozore na mogunost da je dete zlostavljano.
Deca se, takoe, mogu igrati na naizgled neadekvatne naine ili neuobiajeno koristiti deo tela u igri, npr.: u kui
lutaka, igra sa lutkama bi mogla biti scena polnog akta, oralnog seksa ili neke druge seksualne radnje. Deiji crtei
mogu takoe izraziti oseanja deteta kroz simbole opasnosti i uasa. Jedno dete, kad je trebalo da naslika svoju
porodicu, naslikalo je ljude i zmiju koja je predstavljala dedu. Ovo dete je bilo zlostavljano od strane svog dede i
zmija je za nju oznaavala njegov penis. Imala je tri godine.
Jedna vrlo mlada devojica, odmah posle uasnog seksualnog kontakta sa svojim ocem, stavila je krejon u vaginu.
Dete nije objasnilo ovaj dogaaj, samo je jednostavno reklo "to je loe". Deca verovatno nee svoj bes usmeriti
direktno na osobu koja ih zlostavlja, verbalno ili fiziki. U naem drutvu je bes, za decu, opasna emocija za
ispoljavanje obzirom da obino ima za rezultat kanjavanje. Deca koja su seksualno zlostavljana e smatrati veom
opasnou da izraze bes, jer su zaplaena od strane poinioca i primorane da se oseaju kriva i odgovorna za
zlostavljanje.
Bol koji deca nose u sebi se moe pretvoriti u bes pogreno usmeren na druge drutvene kontakte. Deci je lake da
izraze bes tamo gde oseaju da to mogu, kao npr, prema vaspitaici, uiteljici, majci ili drugoj deci. Neka deca e zbog
toga imati tekoe u sklapanju prijateljstava. Ovo moe biti usled oseanja "razliitosti u odnosu na drugu decu", zato
to se oseaju prljavo, usled oseanja krivice ili sramote, kao rezultata zlostavljanja. Neka deca se mogu povlaiti iz
drutvenih kontakata, naizgled iz nepoverenja prema odraslima. Ekstreman primer se moe videti kad deca bukvalno
zaneme, tako to odbijaju da govore.

* DECA TRAE DOPUTENJE DA KAU, I MOLE DA SE ZLOSTAVLJANJE ZAVRI *

10
Takoe je vana svest da e deca esto izraavati pomeana oseanja u odnosu na poinioca. Poinilac moe
podmiivati dete, aavati, nagraivati panjom, itd. Odrasla osoba koja sumnja na seksualno zlostavljanje deteta
treba zbog toga da bude svesna da, onda kad dete izraava pozitivna oseanja prema poiniocu, to samo po sebi ne
podrazumeva da dete NIJE zlostavljano. Dakle, za vas je vano da sebi potvrdite informaciju koju ste primili, i
shvatite da je svakom detetu neophodan odreen period tokom kojeg ete mu pruati podrku.
OBELODANJIVANJE SEKSUALNOG ZLOSTAVLJANJA
Deca nam saoptavaju da su zlostavljana na razliite naine. Ona esto nemaju jezik koji je nama razumljiv da objasne
ta im se deava, ali e esto ispoljavati druge znake koji pokazuju da je zlostavljanje prisutno, npr. kroz crtee, slike,
komare, glumu, ili kroz reakcije i ponaanje. Kako nam dete saoptava, zavisie od mnogo toga, i vano je razumeti i
prepoznati znake koji e pomoi da protumaimo ta dete pokuava da kae.
U fazi obelodanjivanja od sutinskog znaaja je detetu dati do znanja da brinete i da ete pokuati da pomognete.
Iznad svega, morate biti pripremljeni da verujete u ono to dete govori DECA NE LAU O SEKSUALNOM
ZLOSTAVLJANJU. Morate stalno naglaavati detetu da mu verujete.
Vano je otkriti kako se dete osea, koje brige i strahove moe imati. Veina dece koja su seksualno zlostavljana su
takoe bila izloena pretnjama i upozorena da ako "kau", dogodie se uasne stvari njima ili njihovim prijateljima ili
porodici. Ako je to mogue, morate uveravati dete da se te pretnje nee ostvariti. Jo vanije je naglasiti detetu da
ona/on nije krivo za zlostavljanje. Seksualno zlostavljanje dece je zloupotreba poverenja izmeu odraslih i dece.
Morate biti iskreni prema detetu koje obelodanjuje zlostavljanje, uveravati dete i izgraditi odnos poverenja. Ne smete
nikada davati detetu obeanja koja ne moete da ispunite.
VEROVATI DECI
Moe zvuati jasno kad se kae da treba verovati deci, ali ovo treba jasno rei DETETU ne jednom, ve ponoviti vie
puta. Postoji puno dece kojoj e poinioci rei da im niko nee verovati, tako da odmah saoptiti da im verujete, i to
ponavljati, je veoma vano.
Deca NE lau o seksualnom zlostavljanju. Ponekad deca mogu poricati da se zlostavljanje deava, npr, ako su
uplaena ili konfuzna.
Kada shvatimo da je dete seksualno zlostavljano, moemo imati neodoljivu elju da se zlostavljanje nije dogodilo, da
postoji neko drugo objanjenje. U sutini, to smo vie bliski sa detetom, ova elja e biti snanija.
Ova poetna reakcija oka i neverice je oekivana i nije isto to i poricanje ali ako dozvolimo da dete vidi nau
reakciju, ono e to osetiti kao poricanje. Vano je rei: "Verujem ti, i dobro je to si mi rekla/rekao."
OSEANJA DETETA
Vano je da pokuate i saznate kako se dete osea svako dete e imati razliite strahove i brige u skladu sa uzrastom
i situacijom. Pokuajte da saznate koji su strahovi deteta upamtite da su zlostavljana deca bila ugroena na neki
nain, bilo fiziki ili emocionalno. Dajte im do znanja da shvatate koliko mora da su zastraujue te pretnje. Kad god
je to mogue, uveravajte ih da se ove pretnje nee ostvariti. Za svako dete je dobro potvrditi mu da mora da je bilo
vrlo teko da vam to saopti, da je vrlo hrabro to je reklo, i naglasiti ponovo da vam je drago to je tako uinilo.
* DECA NE LAU O SEKSUALNOM ZLOSTAVLJANJU *
Dete moe oseati krivicu ne pripremamo decu da mogu biti zlostavljana, tako da kad se to desi, deca esto oseaju
da je to zato to su uradila neto pogreno. Moramo upamtiti da kaemo detetu da zlostavljanje nije njegova krivica
da ni u kom smislu ne snosi odgovornost. Vano je objasniti da zlostavljanje nije krivica deteta, ak i ako prekri
"pravilo", npr. ako izostane iz kole, ili ode u neiju kuu bez roditeljske dozvole. Ako je dete prevareno ili
"podmieno", npr. slatkiima ili novcem, objasnite da je poinilac pogreio, a ne dete.
Deca se mogu oseati postieno ili zbunjeno moda ne budu mogla da vam u prvom trenutku ispriaju sve to se
dogodilo. Budite svesni da ono to zabrinjava dete moe tek kasnije izai na videlo. Pokuajte da razmislite ta je ono
to je zastraujue za dete. Shvatite ozbiljno sve to kae i proverite da li razume objanjenja koja dajete.
Ako je dete zlostavljano od strane oca ili neke druge bliske osobe, ono se verovatno osea veoma konfuzno. Deca
mogu voleti svog oca, ali mrzeti zlostavljanje. Deca, naroito ona mlaa, uglavnom doivljavaju ljude kao dobre i
loe. Za njih moe biti teko da razumeju da odrasli mogu biti i jedno i drugo. Kaite detetu da je poinilac pogreio,
pre nego da je lo.
Dete se moe oseati kao "udovite" kao da se to nikome ranije nije dogodilo. Objasnite da i neki odrasli imaju
slina iskustva kad su bili deca i da je i njima bilo teko da to ispriaju.

11
Pokuajte da se setite koliko su deca bespomona u svetu odraslih. Dajte do znanja detetu da ete pomoi da se
zlostavljanje zaustavi. Lako se zaboravlja da detetu treba uteha. Kaite joj/mu da ete pomoi, uinite ta moete da ih
uteite i uveravajte ih da su vana i eljena.
VAA OSEANJA
Vaa reakcija na obelodanjivanje zlostavljanja e se, zavisno od situacije, jasno razlikovati. Kao to smo ranije rekli,
mogu se oekivati ok i neverica, ali je vano ne preneti to na dete. Ostanite mirni i pokuajte da ne reagujete
prenaglaeno. Nastojte da ne kaete "jesi li sigurna/siguran?", "zato mi to nisi rekla/rekao ranije?", "ne mogu da
verujem." Ovakva pitanja ili izjave moda nee povrediti, ali e imati za efekat pojaano oseanje krivice ili stida kod
deteta.
Ako dete pone da se otvara "iz vedra neba", pokuajte da ne paniite. Nemojte uriti da to nekom ispriate. Dete je
izabralo da kae vama, stoga sluajte, saznajte to je jasnije mogue ta se dogodilo, bez vrenja pritiska.
Pokuajte da ne meate sopstvena oseanja ili strahove sa oseanjima deteta, ali upamtite da su i vaa oseanja vana.
Nije lako raditi u vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece, to predstavlja iskuenje za naa lina uverenja i stavove.
Ako je dete koje je zlostavljano vae, onda moete oseati da ste krivi i misliti da je trebalo da budete u stanju da ga
zatitite. Ako je dete zlostavljano nekada ranije, ili itav jedan period, moete oseati kao da je trebalo ranije da
primetite da neto nije u redu. Ako je poinilac neko koga poznajete i kome ste verovali, to predstavlja dodatni ok.
Pokuajte da upamtite da zlostavljanje nije vaa greka to je odgovornost poinioca.
Proverite da li dete zna da, koliko god da ste okirani, ili uznemireni, niste ljuti na njega, ve na poinioca. Moete se
oseati besno i frustrirano, nemojte misliti da treba da ste u stanju da sami izlazite na kraj s tim. to vie podrke i
informacija imate, vie ete biti u stanju da pomognete detetu.
POVLAENJE DATE IZJAVE
Kao to smo rekli, deci je vrlo teko da govore o zlostavljanju. Na alost, ono to se deava kasnije je takoe veoma
teko za njih, naroito u sluajevima kad moraju da prou ispitivanja, lekarske preglede, i izlazak na sud. U svakom
sluaju, za oekivati je da e dete i porodica biti uznemireni i konfuzni. esto se ini da niko ne zna ta treba uraditi.
Moe se desiti da zaboravimo da hrabrimo dete, tako da se ono esto moe osetiti odgovorno za itav preokret. Zbog
toga postoji veliki pritisak na decu da povuku ono to su rekla. To NE znai da ono to je prvobitno reeno nije istina
to jednostavno znai da jo uvek nismo pronali nain da za svu decu obezbedimo pomo koja im je potrebna. To
vodi situaciji da postaje manje bolno za dete da kae "to se nije desilo", i zadri stvarnost za sebe.
U ovakvoj situaciji je teko raditi. Moete biti ljuti, kao da je neko od vas napravio budalu, ili vrlo verovatno moete
oseati olakanje i uveravati sebe da se nita i nije desilo. Na alost, to verovatno nije sluaj, ali ne moete primorati
decu da govore. Kaite detetu da znate kako je sve to teko, dajte mu do znanja da moe doi ponovo da s vama
razgovara, kaite mu gde jo moe dobiti pomo. Najvanije, kaite da deca imaju pravo da ive bez zlostavljanja.

12

b. rad sa decom koja su seksualno zlostavljana

PRIPREMITE SEBE
Biete sposobniji da pomognete detetu za koje sumnjate da je zlostavljano, ako u osnovi postoji poverenje izmeu
deteta i vas. Vano je sauvati i razvijati ovo poverenje u svakom kontaktu sa detetom. To moete postii podjednako
nainom na koji se ophodite prema detetu ili radite s njom/njim ili nainom na koji pripremate sebe da radite na
svojim sumnjama.
Pripremanjem sebe nalazite se u boljoj poziciji da pruite detetu izlaz iz zlostavljanja. Sutina je u tome da odrasli
priznaju mogunost da je seksualno zlostavljanje dece stvarnost za veliki broj dece danas.
Odrasli takoe treba da budu svesni da svi mi imamo tendenciju da poriemo stvarno stanje stvari koje nas zastrauje i
uasava. Kad se radi o seksualnom zlostavljanju dece, svako od nas lino mora da se bori protiv tendencije poricanja
postojanja pojave zlostavljanja dece, i da prepozna da je nae drutvo vekovima ignorisalo i poricalo ovaj vid nasilja
nad decom. Ukoliko i pored ovog istorijskog i kulturnog poricanja da deca bivaju seksualno zlostavljana, odrasla
osoba ipak ima "tri iste" ili "intuiciju" da pomisli da neto nije u redu, to verovatno znai da je primila vie nego
uverljivu informaciju koja opravdava takvu sumnju. Treba da obratite panju na ova oseanja i oekujete da se pojave
kontradiktorna oseanja. Ne treba da napustite ove sumnje zato to nemate konkretan dokaz da je dete seksualno
zlostavljano. Iskoristite vreme da se zaustavite i sebe zapitate zato se tako oseate. Moe Vam pomoi da razgovarate
sa nekom drugom odraslom osobom u koju imate poverenja. Moete to uiniti bez objanjavanja o kojem detetu se
radi, ukoliko vam je tako lake, ili ako se plaite naruavanja pravila poverljivosti.
Odrasli takoe mogu imati oseaj rascepa lojalnosti u sluaju kada sumnjaju da je dete zlostavljano. To moe biti zato
to je osumnjieni: ljubavnik, prijatelj, suprug, kolega, itd. Moe biti da je osumnjieni "pristojan momak" u bilo kom
drugom kontaktu ili situaciji iz koje ga poznajete.
Za nas je vano da budemo svesni da nije neophodno da mukarci koji zlostavljaju decu budu neprijatni prema nama
lino, niti ima potrebe da budu otvoreno nasilni u drugim sferama svog ivota. Kada postoji ovakav rascep lojalnosti,
vie e vam odgovarati da zatraite pomo od druge osobe da biste zatitili interese deteta moda niste u poziciji da
svoja oseanja prema osumnjienom savladate, i zbog toga ne budete u stanju da pruite detetu potpunu podrku.
Moete koristiti podrku drugih odraslih osoba da se rasteretite ili izrazite svoja oseanja u vezi sa zlostavljanjem ili
poiniocem, i na ovaj nain va bes/uas/ok se ne prenosi na dete.
Izraavanje negativnih oseanja pred detetom nije u interesu deteta, obzirom da to ponovo vraa odgovornost na
nju/njega u trenutku kada ono alje poruke, dodue maglovite, koje su ve same po sebi teak teret odgovornosti.

13
Dodatna prednost kada se odluite da podelite svoja oseanja sa drugima jeste injenica da je ovo polazna taka u
slamanju jedne od najveih moi koju svaki poinilac ima, a to je tiina koja okruuje zlostavljanje. Ako sumnjate na
zlostavljanje, onda je prvi korak napravilo dete prekidanjem ove mone tiine.
Vano je da stvorite sigurno okruenje u kojem bi dete bilo sa vama. Deci je potrebna pojaana sigurnost, zlostavljanoj
deci takoe.
Upamtite da dete preuzima veliki rizik time to vam poklanja svoje poverenje. Budite svesni da deca inae imaju malu
mo u ovom drutvu, i zbog toga su im verovatno i oekivanja, da e biti shvaena ozbiljno i da e im se verovati
mala. Poinilac ih takoe moe pripremiti da oekuju da e ih smatrati laovima ako nekom kau.
Budite svesni uzrasta deteta i naina saoptavanja, a nain na koji razume ono to se deava je verovatno manje
sofisticiran od vaeg. Na primer, ne oekujte od deteta jasan opis onoga to se deava. Mala deca ne poznaju pojmove
kao to je "seksualno zlostavljanje" ili strune/argonske termine za genitalije, itd. Isto tako, dete moe verovati da je
jasno iskazalo ta nije u redu i ta mu je uinjeno, dok vi i dalje tragate za dodatnim dokazima i pokazateljima kojima
biste potkrepili svoje sumnje.
Time to ete biti otvoreni prema detetu stvoriete prostor i okruenje neophodne za dete da govori ako, i kad to eli.
Vano je da ona/on ima kontrolu i vidi sebe kao da ima kontrolu nad dinamikom saoptavanja, i nainom na koji
izabere da govori.

SLUAJTE DETE
Deca mogu ispriati priu ili san. Na primer, jedno dete je isprialo priu o udovitima koja dolaze nou u njenu
spavau sobu, i kako su je sve vie hrabrili da nastavi priu, udovita su se pretvorila u pijane mukarce, da bi na
kraju postala devojicin otac.
PREPOZNAJTE TA DECA GOVORE
Upamtite da kad vam dete govori da je bilo zlostavljano, ono paljivo posmatra vau reakciju. Morate ih uveriti da
nisu loa. Morate nai nain da vrednujete oseanja deteta i date mu do znanja da je OK da pokae svoja oseanja.
Nemojte biti iznenaeni, skeptini ili okirani ako Vam deca kau da su due vreme bila zlostavljana ili da su bila
zlostavljana od strane vie od jednog lana porodice. Takoe, nemojte se iznenaditi ako vam deca priaju postepeno, i
kako njihovo poverenje u vas raste, vie puta se vraaju da vam kau sve vie detalja kompletne prie. Deca koja su
seksualno zlostavljana od strane odrasle osobe od poverenja, bie oprezna kod ponovnog uspostavljanja poverenja,
mogu vam ispriati tek poneto ili ispriati iskustvo slino svom, da bi testirala vae reakcije i doznala da li ste vredni
poverenja ili ne.
UIVITE SE U NJIHOVU IGRU
Vano je identifikovati ta deca kau u svojoj igri i ui u tu igru s njima. Na primer, starija deca e moi da
saoptavaju kroz dramu, igranje uloga (scene iz stvarnog ivota), pisanje poezije, pisanje knjiga sa priama iz ivota,
porodina stabla, ivotne planove itd, a takoe uz sve prethodno moe biti korien i video. Za mlau decu je vano
igrati se sa njima, crtati ljudske figure, igrati se u kui lutaka itd. Deca mogu identifikovati i izraziti svoja oseanja u
igri, moda koristei krpenu lutku da izraze stvari koje ne mogu na sebi.
Jo jedna korisna funkcija igre jeste omoguavanje deteta da bude dete. Detetu moe biti reeno da ako bilo kome
kae za zlostavljanje, to e potresti itavu porodicu, tako da e se oseati odgovorno i sve njih e drati u neznanju.
Osetie mnogo praktine i emocionalne odgovornosti da sauva porodicu na okupu i bie mu potrebna pomo da
naui da ponese ovaj teret. Ohrabrite dete da bude dete, time to e biti neodgovorno na siguran nain, npr.: praviti
nered u igri.
Za sve uzraste razgovor o snovima moe biti veoma vaan, obzirom da su snovi na pola puta izmeu mate i realnosti.
To moe biti nain da se na pola puta pribliite stvarnosti koja je puna stravinih iskustava. Razgovor sa decom o
tajnama, dobrim i loim tajnama itd, je takoe vaan. Crtei su takoe vani. Kad je u jednom odeljenju raena pria o
kui u plamenu i dolasku vatrogasne brigade, od dece se trailo da nacrtaju "Help" (Upomo). Jedno dete koje je inae
stalno utalo, nacrtalo je majunu figuru deteta u krevetu kraj ijih nogu je stajalo udovite. Ovo dete je bilo
zlostavljano i itava komunikacija je morala ii kroz igru i crtee, jer je odbijala da govori.

14
Uivljavanje u deiju igru e Vam omoguiti da saznate ta predstavlja traumu za dete. Ovo e biti razliito za
razliitu decu. Za neke e to biti zabrinutost za telo i razvoj. Za druge e to biti briga da e biti stavljena pod
starateljstvo.
Za stariju decu je esto korisno da znaju da nisu sama. Moe im koristiti da itaju o ljudima koji se nalaze u istoj
situaciji. Postoje velike prednosti rada u grupi, naroito za tinejdere.
IZLAENJE NA KRAJ SA "SEKSUALNOM" IGROM
Pri izlaenju na kraj sa "seksualnom" igrom nemojte kanjavati dete za ovakvo ponaanje, ve mu odvratite panju od
toga drugim aktivnostima. Detetu je potrebno pokazati da moe dobiti od vas ljubav i utehu bez seksualnog
zbliavanja. Odgovarajue dodirivanje/seksualno obrazovanje treba ponovo nauiti/stei. Najosnovnije seksualno
obrazovanje se mora pruiti deci koja obino znaju mnogo vie, ali se moraju vratiti unazad i ponovo uiti o seksu
ovaj put na jedan zdraviji nain. Mlaa deca se esto u velikoj meri izraavaju na telesne naine. Vano je uveriti decu
koja se ponaaju na nain koji se moe interpretirati kao provokativan u seksualnom smislu, da ete ih zagrliti, i ako se
tako ne ponaaju. Takoe, ako dete konstantno dodiruje svoje genitalije, korisno je rei mu da ne mora to da radi.
Teaj za razvijanje samopouzdanja, i osnaivanje dece sastoji se u pomoi deci koja dolaze iz situacija potpune
bespomonosti da ponovo steknu poverenje u sebe. esto su deca nauila da pruaju seksualne usluge da bi zauzvrat
dobila panju. Potrebno je da se odue od neodgovarajueg seksualnog ponaanja i u isto vreme steknu poverenje u
ostale svoje osobine.
IZGRADITE SAMOPOTOVANJE KOD DETETA
Deca koja su bila zlostavljana e se esto oseati bezvredno i misliti da nije vano ko ih zlostavlja jer ne zasluuju
bolje. Setite se da su nauila da ive u stvarnosti zlostavljanja koje se ponavlja i da e biti potrebno vreme da se
oporave od tih efekata. Bie potrebno puno rada u izgraivanju samopotovanja deteta, uz hvaljenje novosteenih
znanja i stalno uveravanje da je sjajno. Potrebno je da postoje osobe koje su mu vane u ivotu, a koje bi mu to
govorile.
IZBEGNITE:
1) ISPITIVANJE Moete oseati da je jedini nain da vae sumnje budu potvrene, ili umanjite svoju anksioznost
ispitivanje deteta. Morate biti SVESNI U SVAKOM TRENUTKU da e se deca povui u odnosu na vas ako ne
potujete i ne identifikujete njihove potrebe. Tako e ovo biti beskorisna veba, u najgorem sluaju dodatna trauma za
dete koja ga moe "vratiti u utanje" za dugi niz godina.
2) ODUSTAJANJE OD SVOJIH SUMNJI Uvek e postojati iskuenje da ovo uinite, obzirom da je mnogo lake za
sve nas da poreknemo bol TO JE STVARNOST BOLNIJA, OVO OSEANJE E BITI SNANIJE. (Koliko ima
nas, kojima je bilo lako da se suoimo sa stvarnou koncentracionih logora ili Hiroimom?)
3) RAZMILJANJE DA JE BOLJE OSTAVITI SVE KAKO JESTE Mnogi ljudi veruju da vai: "najmanje reeno
najbre popravljeno". Ovo nije uverenje onih koji su preiveli incest, koji esto, godinama nose u sebi peat
destruktivnosti koji im je poinilac nametnuo.
4) RAZMILJANJE DA DECA LAU/PREUVELIAVAJU Deca izloena seksualnom zlostavljanju e verovatno
pre smatrati da je krajnje jednostavno minimizirati nasilje, ukoliko uopte osete da je zaista mogue da to saopte,
nego to e preuveliavati. Od sutinskog znaaja jeste da im se veruje i neophodno je da im se to esto i jasno govori.
5) RAZMILJANJE DA SE STVARI MORAJU REAVATI ISTOG TRENUTKA Naravno da je vano da
okonamo seksualno zlostavljanje dece pri razmatranju daljeg toka akcije. Prenagljene akcije mogu primorati dete da
porekne da je izloeno zlostavljanju, a zatim prolongirati nasilje.
TA MOEMO UINITI
Ako prihvatimo argumentaciju koja se odnosi na sindrom prilagoavanja, onda moramo pronai metod edukacije dece
da mogunost seksualnog zlostavljanja postoji, i pruiti im nain da to odmah saopte. Mora biti jasno da je seksualno
zlostavljanje odgovornost odraslog koji je to poinio, da je takvo zlostavljanje uvek pogreno, i da e poinilac, a ne
dete, biti kanjen.
Moramo verovati deci koja su bila zlostavljana i obezbediti im siguran i konzistentan nain spasavanja. Ovo mora
obuhvatiti meusobnu povezanost slubi, naroito izmeu socijalnih slubi, policije i zdravstvenih slubi. Nastavnici,
i ostali zaposleni koji provode vreme sa decom igraju znaajnu ulogu.
Vano je upamtiti da rad sa decom u ovoj oblasti treba da bude dobro planiran, senzibilno voen i finansijski osiguran.
Organizacije koje pokuavaju da deci prue usluge i podrku treba da se oslanjaju na iskustvo i snagu odraslih koji su
preiveli incest i koriste njihovu pomo za razvoj odgovarajuih slubi.

15
PODRKA PORODICI
Kad se seksualno zlostavljanje dece otkrije/obelodani, to moe imati razarajui efekat kod ostalih lanova porodice
koji nisu bili zlostavljani. lanovi porodice e doiveti ok, nevericu, oseanje krivice (zato to nisu zatitili dete),
odgovornost (ako je poinilac osoba od poverenja, lan porodice ili prijatelj), bespomonost, i tugu.
esto, obelodanjivanje seksualnog zlostavljanja e prouzrokovati raspad ranijih odnosa i porodinih veza (naroito
ako je poinilac lan porodice). Ovo moe predstavljati za majku trostruki teret izlaenja na kraj sa 1) zlostavljanjem
sopstvenog deteta, 2) sopstvenim oseanjima krivice i neadekvatnosti, 3) gubitkom partnera i/ili podrke porodice. Od
vitalnog znaaja jeste da porodice budu podrane od trenutka kad je zlostavljanje obelodanjeno. Oporavak deteta e
umnogome zavisiti od nivoa podrke koju ona/on dobija od ostalih lanova porodice. Pruanjem podrke porodici
indirektno podravamo dete.
* DECA MOGU VOLETI SVOG OCA, ALI MRZETI ZLOSTAVLJANJE *
ZNAAJ GRUPA ZA PRUANJE PODRKE
Seksualno zlostavljanje dece nije jednostavna oblast za rad. Pitanja koja su ukljuena predstavljaju iskuenje za lica iz
mree profesionalne pomoi, za njihova lina uverenja i stavove. ak i za one najsaoseajnije i pune razumevanja,
veliki je problem da se suoe sa mogunou seksualnog zlostavljanja: pretvaraju se da se to ne deava: to definiu
kao "porodinu stvar": kau "to nije moj posao": izraavaju zabrinutost u sebi, ali ne ine nita u smislu javnog
angaovanja: plae se da e raditi loe i doprineti da sve bude jo gore. Takoe treba imati na umu da je veliki broj
odraslih bilo zlostavljano kad su bili deca, i dok zbog linog iskustva oni mogu imati veu budnost u vezi sa
mogunou seksualnog zlostavljanja, noenje bolnih uspomena moe biti dodatni pritisak pri reavanju problema.
Upamtite da svako dete reaguje razliito i moe imati razliite potrebe i brige. Bie potrebno da budete senzibilni u
vezi sa naroitim potrebama deaka i devojica, dece iz razliitih etnikih grupa i dece razliitih fizikih i mentalnih
sposobnosti. Veina dece se osea odgovorno za zlostavljanje, naroito, na primer, deca crne rase mogu umeati
rasizam kao pojam, i oseati da su zlostavljana zato to su crne rase ili da je biti crn "loe", to moe biti dodatna
tekoa kad moraju da razgovaraju sa ljudima bele rase koji se nalaze u poziciji autoriteta. Zbog toga moe biti
potrebno da zatraite ekstra podrku i informacije za sebe i dete u cilju minimiziranja predrasuda.
Priroda seksualnog zlostavljanja dece je takva da nije mogue za pojedince da rade sami timski pristup je od
sutinskog znaaja. Takoe nije mogue ni za jednu slubu da radi sa zlostavljanom decom izolovano.
OBEZBEIVANJE INFORMACIJA
U radu sa zlostavljanom decom su potrebne jasne i praktine informacije. Treba da znamo gde da potraimo odreenu
informaciju ili podrku. Treba da smo sigurni da nam je takva informacija ili podrka dostupna. Rad je u velikoj meri
potpomognut ako imamo svoje line kontakte unutar drugih odseka i/ili slubi, ako smo svesni procedura u radu
vezanom za zlostavljanje dece, i uloga razliitih ljudi unutar ovih procedura.
Kad je seksualno zlostavljanje obelodanjeno, detetu e biti potrebna podrka u vidu razgovora, ljubavi i poverenja.
Ako se zlostavljanje iznosi na sud, detetu se mora objasniti, i ono mora razumeti sve mogue ishode sluaja,
ukljuujui i mogunost da poinilac ne bude osuen (usled nedostatka dokaza) ili da poinilac moe biti osuen, ali
na blagu skoro simbolinu kaznu (usled nedovoljno ozbiljnog angaovanja u postupku).
Naravno, sa vrlo malom decom ovo nije izvodljivo, ali bez obzira na uzrast deteta, treba uloiti svaki napor da dete
uverimo da mu verujemo i da mu pruamo podrku tokom itavog postupka.
PREPORUKE U RADU SA DECOM
Pre nego to zaponete sa radom morate odrediti sledee:
ta ete time postii?
Zato je to tako znaajno?
Koje vetine su potrebne?
Ko jo poseduje informacije?
Moete li osigurati bezbednost detetu?
Utoite mora biti mesto koje dete doivljava kao bezbedno. Kompromis ne vredi.
Na samom poetku mora biti utvreno ta je to to se smatra poverljivim. Treba da objasnite detetu da i pitanja koja
mogu ugroavati njegovu bezbednost i/ili bezbednost ostalih, mogu biti obelodanjena, i kome.
Poetak mora da odredi dete. Od presudnog je znaaja da deca osete da imaju kontrolu nad tim to su podelila s
vama.

16
Opteprihvaeno je da je sposobnost paljivog praenja kod dece manja nego kod odraslih. Zbog toga, morate voditi
kratke razgovore ili praviti pauzu u sredini.
Deca nisu navikla da dele svoje misli i oseanja sa odraslima.
Deca nemaju odgovarajui renik da izraze svoja oseanja; ponudite odreene rei i pitajte: "Da li je to ono to
osea?"
Kada radite sa decom upamtite da ona komuniciraju na drugaiji nain od odraslih. Morate ponovo nauiti i ponovo
razviti ove zaboravljene vetine.
Nemojte podrazumevati mogunost izbora, kad ne postoji.
Ako obeate tajnost drite se toga. Ako vas dete zamoli da se obratite nekoj drugoj odrasloj osobi u njegovo ime,
razgovarajte i dogovorite se sa detetom ta ete tano rei.
Volonterke treba da budu svesne da, usled svog statusa odrasle osobe, mogu imati veu mo/uticaj na dete, i da treba
da se ponaaju u skladu sa tim saznanjem, tj. nemojte zloupotrebiti svoju poziciju!
Verovatno nije dobra ideja da ista volonterka radi sa detetom, ukoliko je ve radila sa majkom. (Volonterka e imati
tekoe da upamti ko joj je ta otkrio, ili moe osetiti da se opredeljuje za jednu od strana.)
Konano, koja re o AROLIJI. Puno dece jo uvek veruje u aroliju. Oekivae od vas da mahnete svojim
tapiem i uinite da sve ponovo bude OK. Pokuajte da budete realni s njima, a da to ne bude previe grubo. Vi znate
da arolija ne uspeva, ali eleti iz sve snage, preskakati pukotine na ploniku, ili opijati se arolijom sree, ne moe
tetiti. Ovo su neki od rituala koje bespomona deca koriste da steknu kontrolu nad odreenim aspektima svojih
ivota. Va zadatak je da im pomognete da krenu putem dostinih ciljeva, a ne da unite sve nade i snove. I upamtite:
Kad su deca u pitanju, ponekad vredi AROLIJA (moda uz malu pomo odraslih iza kulisa).
* KAITE DA DECA IMAJU PRAVO DA IVE BEZ ZLOSTAVLJANJA *
Priredila i prevela Duica Popadi
vraanje u telo
Razgovor sa AJOM CEMP, psihoterapeutkinjom, u Cirihu, mart 93
Aja radi psihoterapiju 11 godina. Poela je da se bavi incestom u vreme kada je to bila tabu tema i kada nije bilo
literature.
Prvo veoma vano pravilo kojeg se Aja pridrava je da veoma potuje odluku ene da o tome ta joj se dogodilo
govori kada za to oseti potrebu i spremnost. Velika je mogunost da se u terapiji izvri po drugi put nasilje nad enom.
Za psihoterapeutkinju je vano da odredi granicu do koje moe ii u razgovoru sa enom, kako ne bi dolo do kontra
efekata. Ako terapeutkinja nema oseaja za tu temu, ona e je opet tabuizirati i zatvoriti. Ako ne moe da radi tu temu,
terapeutkinja treba da enu poalje drugoj terapeutkinji. Aja smatra da sa enom temu incesta i silovanja ne treba da
radi terapeut mukarac.
Aja radi sa enama koje su preivele incest u detinjstvu ili sa majkama rtve, ali nikada sa nasilnikom. Smatra da sa
siledijama treba da rade mukarci.
Na terapiju prima i mukarce koji su bili rtve incesta (od 12 godina navie), ali ih posle poetnih razgovora upuuje
na mukarce terapeute.
Posao terapeutkinje zahteva veliku skromnost i strpljivost, jer svaki i najmanji napredak znai uspeh.
Prvo je veoma vano stei poverenje ene koja je kao dete preivela incest. Poverenje je velika tema, jer ene koje su
preivele incest uglavnom nemaju poverenja. ena mora da osea sigurnost da e terapeutkinja uvek biti na njenoj
strani.
Jedan od ciljeva psihoterapije je da se ena osposobi/da naui da ivi sa injenicom da se to njoj dogodilo.

17
Takoe je vano da ena posle terapije zna ta hoe od ivota i kako to da ostvari. Da povrati izgubljene granice i
slobodu.
Naroito u prvoj fazi terapije Aja koristi snove pacijentkinja. Osim razgovora, koristi terapiju glasom (pevanje),
slikanje, modelovanje, pisanje. Na taj nain ena ispoljava oseanja i oslobaa se.
Aja radi individualnu terapiju, ali za razliku od rada u bolnicama, ona sama problem ne oznaava kao individualan.
Ako se silovanje i incest tretiraju kao individualni problemi, kao individualno dogaanje, ena koja ih je pretrpela
usamljuje se jo vie, obeleava, namee joj se i produbljuje oseanje krivice, stida, a ti oseaji je jo vie sputavaju.
Zbog nepoznavanja problema ena, u bolnicama se esto poinje sa leenjem a da se ne otkrije pravi uzrok ili, to je
jo gore, odreuje se potpuno pogrena terapija.
ene primenjuju strategiju preivljavanja, izlaska iz tela, o svom telu govore kao o treoj osobi. Jako je vano da ena
naui da ostane u telu, da ga prodrma, da oseti hladnou, bol, glad. Strategija razdvajanja od tela je opasna jer telo
nee moi da preivi. Ona stimulie enu da radi neto to je telu dobro. Ples, da na ulan nain oseti svoje telo;
samoodbrana da povrati sigurnost i oseanje samokontrole. Terapeutkinja mora da zna da kontrolie proces vraanja
ulnog doivljaja moe da vrati eni seanje na bol.
Veoma vano je da se ena ne osea kao rtva i da zaboravlja sve ostalo to joj se u ivotu dogodilo. ene koje
prevaziu svoj bol postaju snane, sa izrazitom eljom za ivotom.
Aja Cemp nas upuuje da obratimo panju na hendikepirane ene, koje su esto rtve nasilja, zloinci raunaju da e
to zauvek ostati tajna, hendikepirane niko ne uzima kao vane i ozbiljne, ne moe se ni naslutiti kolike su strahote
injene tim enama.

SMERNICE ZA RAZGOVOR SA OSOBOM KOJA JE PREIVELA INCEST

Dopusti eni da vodi razgovor, samo je prati
Da li je sada bezbedna? (dobivamo odgovor na pitanje da li situacija zlostavljanja i dalje traje)
Kai joj da je vano to je pozvala, da se o incestu obino ne govori iz straha, da je ona izuzetno hrabra to je
prekinula utanje, da emo potovati pravilo poverljivosti (da je bezbedno, sigurno, razgovarati sa nama)
Kai joj da joj veruje
Nikad ne pitaj ko je to uradio
Ne osuivati poinioca/poiniteljku, ne govoriti da je lo/loa, ve da je njegovo/njeno ponaanje pogreno
Deca mogu voleti svog oca, ali mrzeti zlostavljanje
- Ako se javi roditelj, jedino pitanje koje treba da postavi detetu jeste: "ta ti je (poinilac) rekao da e se desiti ako mi
sve ispria?" (nakon toga e roditelj rei detetu da se nita od svega toga nee desiti, da su to bile samo pretnje koje
slue ouvanju tajnosti)
AKO JE POELA DA SE SEA:
ne insistiraj, budi strpljiva, prati je, ne pitaj
dopusti da postoji tiina (ako tiinu ne moe da izdri, to je tvoj problem, a ne ene koja zove)
kai joj da je potiskivanje seanja uobiajeno, jer je bol velika; to je mehanizam preivljavanja; potisnuti esto znai
preiveti
kai joj da je uspela da preivi tada kad se zlostavljanje deavalo, polako... preivee i seanja
ena e se setiti samo ono za ta je u ovom ili nekom narednom trenutku spremna, polako...
MA TA DA TI KAE, NIKAD NE REI: "STRANO, GROZNO, UASNO...", UMESTO TOGA: "MORA DA
VAM JE BILO VRLO TEKO"

18
KADA KAE DA SE NIJE BRANILA:
kai joj da je sve to je uradila bio njen izbor da preivi
nije je pitao za doputenje, odgovornost je njegova (da pita)
objasniti pozicije, odgovornosti (ODRASLA OSOBA DETE, OSOBA U POZICIJI AUTORITETA DETE)
uradila je sve to je mogla, uradila je najbolje to je mogla u tom trenutku,
jako vano rei: DA JE MOGLA, UINILA BI VIE, ALI NIJE MOGLA
ne koristiti pojam krivice (kada krivi sebe, govoriti o odgovornosti poinioca)
Emocije kao to su strah, stid, oseanje krivice, oseanje izolovanosti, usamljenosti, depresija... ...su uobiajene
snane emocije vezane za seksualno zlostavljanje dece / incest
Pitati je kako je do sada izlazila na kraj sa tekoama (teke situacije u prolosti)
Pitati je ta bi volela da promeni
Pitati je ta od nas oekuje
rei ta mi moemo da ponudimo:
imati u vidu ogranienja telefonske slube
uputiti je na volonterke koje rade sluajeve incesta
razmatrati zajedno opcije, fokusirati se na ono to je akutno
ena u svakom trenutku ima pravo da zavri razgovor
PODRATI JE DA VERUJE SVOJIM OSEANJIMA, SVOJOJ INTUICIJI
PODRATI JE U SVAKOJ ODLUCI. ODLUKE SU NJENE.
INCEST JE IZDAJA POVERENJA I ZLOUPOTREBA MOI
*
INCEST JE DEMONSTRACIJA MOI
Duica Popadi
na smrt osuena u gradu zverstva
LEGITIMIZACIJA MUKOG NASILJA NAD ENAMA
Kada se uspostavi Oblasni sud Srpske oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, prvi ratni zloinac kome e se
suditi bie Manda Mati, iz Borova Naselja, optuena za smrt deset vojnika i jednog maloletnika: molim vas, pre nego
to se zgrozimo i jo jednom je optuimo i u njoj naemo krivca iz Grada zverstva, moemo sasvim dobro iskoristiti
svoje sposobnosti da shvatimo priu koju nam nije ona ispriala.
Detalj koji nam je ipak rekla, je injenica da od svoje petnaeste ima dete od svog oca: znamo samo to znamo da je
njeno dete isto kao i ona dete njenog oca, da ona kao i njena majka imaju dete od istog mukarca, da je moda onda
njeno dete njen brat, ili je moda onda njen otac njen mu... U kui gde je bilo jo etrnaestoro sestara i brae. Znamo
da je njena stvarnost drugaija celog ivota.
Mnogo drugaija.
Incest nije jedan in incest su godine silovanja devojicine svesti, tela, oseanja, percepcije sveta, pojma o
seksualnom; godine samoe i straha u kojima se ceo svet prikazivao kao monstrum koji joj oduzima sve njeno. Incest
su godine i godine devojice Mande Mati u strahu hoe li joj i danas ili ne prii ta ivotinja koju oslovljavaju njenim
ocem. Hoe li joj ta zver i danas kupiti okoladu i traiti drhtaj njenog tela, hoe li opet amarom zauzdati njeno lice
koje strepi, ili e je i danas pogledati i u mestu ubiti njen pokuaj da mu se odupre. Incest su godine mrnje.
Incest su godine u kojima sve uslove postojanja postavlja taj mukarac, taj ije ime ne sme da izgovori jer ve ga je
svugde isuvie.
Moemo da zamislimo koliko je hladnoe, neodgovornosti i utanja bilo u njenom Gradu zverstva. Da li je bilo majke
ili ne, utala je, da li je bilo nekih drugih ena oko nje, utale su, kada se prvi put srela sa Dravom u koli su svi
utali. Niko nikada nije nikako intervenisao, ako je neto i primetio, nije hteo da zna.
Naravno, taj isti imao je mo i stavio je zabranu na njenu re, na smrt ju je uplaio. Verovatno je skrivala trudnou,
stiskala stomak krpama i noima plakala. Verovatno su i njene sestre slino prolazile, razbijene jedna od druge
ucenom incestnika. Teko je zamisliti da je bilo ko imao rei utehe. Drava, pa onda i obiaj, rtvi presuuju krivicu.
On zapravo u gradu i nije bio poznat kao zver, njega tako nisu ni oslovljavali, ali nju da. (Opet taj neko ima mo da
imenuje, a ta nema.) On je bio graanin kao i svi drugi ali od kada joj se prvi put pribliio, koristei zakon oca,

19
zauvek joj je oduzeo snove o ljubavi i sve. U njoj je ubio devojicu, enu, Mandu Mati. Njeno telo vie nikada nije
bilo njeno telo. Njeno dete ije je? U kojoj upi roeno? Ko se radovao?
Svi koje je ubila bili su mukarci.
Od oca na smrt uplaena. Niko je nikada nita nije pitao ali sada da; niko nikada njega nije optuio ali nju da: kada
se otvori sud ratnim zloincima, tridesetogodinja Manda Mati bie prva osuena na smrt.
U Gradu zverstva ko ne ubija? Toliko hrabrih mukaraca u ovom ratu s ponosom je izjavilo brojeve neprijatelja koje
su zaklali i izreetali. Deki se nisu libili, razloge nisu traili, za sve njih razlozi su postojali.
Oduvek su neki za ubistva dobijali ordenje, a drugi smrtne kazne. Mukarci su u ovom ratu ve ubili hiljade i hiljade
ljudi, ali na prvom sudu asti prva rtva bie ena.
Novembra meseca 1991. TV Dnevnik Srbije i druge srpske nacionalistike novine donele su vest da je "Manda Mati,
ena monstrum pred TV kamerama javno priznala da je u Borovu naselju ubila deset srpskih vojnika i jednog deaka."
Ona je jedno od petnaestoro dece svoje majke. Silovana u petnaestoj godini od oca. Nakon pomenutih zloina
uhapena. U zatvoru je do oktobra 1992. kada je u okviru razmene SVI ZA SVE koju je inicirao premijer Pani,
Manda Mati razmenjena.
Lepa Mlaenovi
KOMENTAR
Proitale/i ste neistinitu priu. Autorka je koordinatorka Autonomnog enskog centra protiv seksualnog nasilja u
Beogradu, i, direktorka Labrisa, grupe za lezbejska prava. Namee se pitanje, odnosno odgovor, lanice Labrisa,
smatraju da imaju prava iznositi netane injenice o raznim osobama i briga ih ako isto predstavlja krivino delo. Ali,
avaj, ako im se samo neto priini uvredljivo, savijaju tabak, alju novinama, agencijama, sudovima...
Kao urednica mogla sam dati tekst - priu, deletirati. No, tekst je ve objavljen davne 1993. godine u Antiratnom
biltenu SOS-a i u prethodna dva izdanja ovog prirunika. U drugom izdanju dati su samo inicijali, ali ostali podaci
govore i svi jako dobro znamo o kome se radi. Pri stavljanju teksta nisam ni sumnjala u istinistost, a poto su dati
identifikacioni podaci, pretpostavljala sam da je autorki, Lepi Mlaenovi, dato odobrenje od same rtve.
Nakon objavljivanja, sluajno saznajem da su iznete netane injenice o Mandi Mati, od njenih godina, preko
smenog broja o devetero brae i sestara, do samog incesta.
Poenta je u tome to se poetkom devedestih govorilo o silovanim enama u ratu, stizale su vesti iz Hrvatske, Bosne.
Onda su neke ene SOS-a odluile osnovati grupu za silovane ene, tako je u okviru SOS-a otvoren Autonomni enski
centar protiv seksualnog nasilja. Pa, valjda nisu imale posla sa silovanim enama, a morale su donatorima opravdati
donacije, novac. Tako viee Mandu Mati na televiziji, lanke po novinama, kao o eni koja je navodno ubijala po
Vukovaru. Ulaskom JNA u Vukovar Manda je uhapena.
Tada se navedena grupa centra dogovori objaviti lanu priu o njoj. Pohvaliti se, kako je Manda bila sa njima i samo
njima rekla... Grozno. Na taj nain ruei Mandu pridruile su se Miloevievoj politici. Oseale se bezbednim
smatrajui da Srbija sa Hrvatskom vie nee imati veze (ili da e Mandu u logoru ubiti). Izlian je svaki dalji
komentar, dok se u u zenskom centru teoretie o feministikim principima poverljivosti, solidarnosti...