САДРЖАЈ:

1.Увод...................................................................................1
2.Појам насиља у породици............................................2,3
3.Облици насиља у породици......................................3,4,5
4.Насиље у породици-статистике......................................5
5.Митови о злостављању.................................................6,7
6.Типови насилника.........................................................7,8
7.Мере заштите............................................................8,9,10
8.Закључак..........................................................................10
9.Литература.......................................................................11
 1.УВОД

Под породичним насиљем подразумевамо напад било које врсте вербални,

физички, емоционални, сексуални као и активну и пасивну небригу коју
врши особа или особе на некога из породице, било да су у браку или
родбина, било да живе заједно или одвојено, или су разведене.

Члановима породице сматрају се:

• супружници или бивши супружници;

• деца, родитељи и остали крвни сродници, те лица у тазбинском или

адоптивном сродству,односно лица која везује хранитељство;

• лица која живе или су живела у истом породичном домаћинству;

• ванбрачни партнери или бивши ванбрачни партнери;

• лица која су међусобно била или су још увек у емотивној или сексуалној
вези, односно која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено,
иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.

Тренутна међународна истраживања показују да је породично насиље

глобални проблем. Оно је присутно код појединаца без обзира на старосну
доб и националност, друштвено-економски положај, и у породицама, без
обзира одрасли у религиозном или нерелигиозном дому. Показало се да је
постотак инцидената сличан у градским, приградским и сеоским
заједницама.

-1-
 2.Појам насиља у породици

Не постоји једна универзална дефиниција насиља у породици.

Породично насиље се може дефинисати као понашање које се испољава кроз
континуирану употребу силе, претње или злоупотребе поверења у односима
између чланова породице. Такође може бити дефинисано и као свака
намерна радња или пропуст који доводи до злостављања, када га почини
лице које је у сродству или је било у сродству са жртвом

Такође је важно поменути пасивно злостављање, један посебан вид насиља у

породици који није лако уочити, а који обично води у физичко насиље. Овај
вид насиља врло је суптилан и укључује виктимизацију, двосмислености,
запостављање, духовно и интелектуално злостављање.

Насиље у породици има неколико димензија:

1. Модалитет: физичко, психичко, сексуално или/и економско.

2. Учесталост: повремено, хронично.
3. Озбиљност: како код психичког тако и код физичког злостављања зависи
од степена повреде и потребе за лечењем.
4. Пролазна или трајна повреда: блага, умерена, тешка, итд. Највиши
степен је убиство.

Насиље у породици дефинисано је одредбом чл. 197. ПЗ, тако што је у

првом ставу одређено да се под насиљем у породици подразумева
„Понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет,
душевно здравље или спокојство другог члана породице“, док су у другом
ставу, само примера ради, наведени карактеристични видови насиља у
породици, а то су:

-2-
-Наношење или покушај наношења телесне повреде,
-Изазивање страха претњом убиства или наношења телесне повреде члану
породице или њему блиском лицу,
-Присиљавање на сексуални однос,
-Навођење на сексуални однос или сексуални однос са лицем које није
навршило 14. годину живота или немоћним лицем,
-Ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима,
-Вређање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање.

Насиље у породици представља пре свега кршење људских права. Своје

дубоке корене има у неједнакој расподели моћи. Органи власти су дужни да
спрече насиље у породици, да пруже заштиту жртвама и да кривично гоне
починиоце.

3.Облици насиља у породици

Сваке године животи жена, деце и мушкараца бивају измењени или

уништени од стране неке особе која врши породично насиље над њима.
Емотивни, физички ожиљци, и уништење који су резултат тога су очигледни
у друштвеним и криминалним статистикама.
Насиље може бити отворено, бесрамно и директно у лице. Међутим, насиље
може такође бити суптилно и изокола. Оно може да експлодира на сцени или
да се постепено увуче у породичне и међуљудске односе. Иако су жене
главне жртве насиља, мушкарци такође могу бити жртве породичног насиља.
Један од првих корака решавања проблема насиља јесте његово
препознавање. Веома често је тешко препознати га, зато што може да се
манифестује у различитим облицима.

Под различитим врстама насиља се подразумевају:

•Психичко насиље → је коришћење менталних стратегија или играње

нечијим умом. Ово подразумева ствари као што су љутња, агресивност,
понижавање, застрашивање, прогањање, страх, моћ и контрола. Циљ је да се
нанесе емотивна штета другој особи.

-3-
•Физичко насиље → подразумева коришћење делова тела или оружја ради
претње, казне, доминирања, спречавања, контролисања или повређивања
друге особе.
Ово насиље чини 70% укупног удела насиља у статистикама, и то су по
правилу најекстремнији облици насиља (преломи руку, преломи носа,
повреде главе, избијање зуба).У овој категорији су и случајеви физичког
злостављања жена у току трудноће и периоду дојења.

•Сексуално насиље → је коришћење присилних сексуалних радњи којима се

доминира, манипулише, прети, повређује, квари или контролише друга
особа. Сексуално насиље често прати и физичко и психичко насиље, а у
већини случајева ти облици насиља се чине заједно.

Насиље најчешће чине супрузи, бивши супрузи и ванбрачни партнери и то у

78% случајева. На другом месту су синови 9%, а на трећем очеви 4,2%.
Ћерка се у улози насилнице јавља у 2% случајева, дечко у 1,8%, а мајка и
свекрва у 1,6%.
Однос насилник-жртва има везе и са годинама жене. Насиље од стране
партнера најчешће трпе младе и жене средњих година, док насиље од стране
синова је карактеристично за старије жене (преко 60 година), а насиље које
чине очеви односи се на врло младе жене, девојке.

•Финансијска злоупотреба → је коришћење новца или других ствари

повезаних са финансијама ради доминирања, претње или контролисања. Ово
се ради да би се нанела штета другој особи или ради финансијског
искоришћавања те особе.

•Духовно насиље → је контролисање религиозних интереса или обреда друге

особе. Духовна штета може бити нанета критиковањем религиозних убеђења
неке особе или њихово погрешно приказивање из религиозних разлога.

•Насиље над децом → чине и очеви и мајке, међутим сама деца насиље врло
ретко пријављују јер га не препознају. Насиља над децом има много више
него што се претпоставља и најчешће га пријављује комшилук и родбина.
Свако насиље у породици у којој има деце је и насиље над децом без обзира
да ли су му деца непосредно изложена.

-4-
Према св Јетским статистикама 200 од 1.000 деце је у свом животу на овај
или онај начин злостављано. Подаци београдског Института за ментално
здравље показују да 50-60% случајева злоупотребе деце отпада на
занемаривање, што може да буде основа за друге, теже облике злостављања.

•Друштвено насиље → подразумева друге облике злостављања ради

доминирања, манипулисања или контролисања друшствених односа неке
особе.

4.Насиље у породици-статистике

Кућно (породично) насиље је феномен којем се у многим земљама не

поклања довољна пажња. Често насиље у кући и не значи (правно) злочин.
Због тога о појединачним земљама постоје само непотпуни подаци и студије
о том феномену. Ове студије, јавне статистике (нпр. полицијске статистике)
често не приказују стварно стање ствари.
У Немачкој и САД-у свака трећа жена бар једном у животу бива злостављана
од мушких чланова своје породице, од стране супруга или њеног партнера, У
Русији се 80% свих злочина дешава код куће.
1992. године на Куби је спроведена анкета која је показала да су 26,2%
испитаница жртве физичког, а 33,5% психичког насиља од стране њихових
супружника.
Судећи по резултатима анкете спроведене у Беијингу петина испитаница је
жртва злостављања код куће.
У Египту једна од три жене бива најмање једном у животу претучена од
стране свог супруга.
У Кувајту је око 15% жена изложено насиљу у кући.
У Пакистану је 80% жена изложено насиљу у кући
У Папуа Новој Гвинеји две трећине свих жена бивају претучене у браку.
У Литванији 34,5% свих жртава убистава су жене убијене од њихових
супруга.
У Јужној Африци сваки шести дан бар једна жена бива убијена од стране
њеног мужа или дечка.

-5-
 5.Митови о злостављању

Најчешћи митови о злостављању су:

1. Жртве злостављања потичу из породица са ниским примањима и ниским

степеном образовања.

У стварности, жртве насиља у породици потичу из свих животних положаја.

Раса, религија, социјално-економска позадина нису никакви предсказивачи
злостављања. Жртве злостављања могу бити високо образоване или
необразоване, стручњаци или физички радници.

2. Жртве остају у насилним везама зато што им се допада да буду

злостављане.

То једноставно није истина. Многе од жртава су биле условљене да прихвате

батине зато што их окривљују њихови злостављачи, али њима се никако не
допада да добијају батине. Многе жртве заправо “прихватају насиље као
нешто уобичајено у везама.“

3. До насиља долази углавном међу странцима.

Насупрот популарном вјеровању, највећи ризик да жена буде нападнута

долази од блиског партнера. Статистике из министарства правосуђа показују
да су напади на жене седам пута учесталији од стране нападача са којима
имају блиске односе него што су мушке жртве насиља.

4. Злостављање није велики проблем.

Насиље у породици је један од озбиљнијих здравствених проблема данас.

Као што сви знамо, оно утиче на сваки друштвеноекономски сегмент
друштва.

5. Често жртве злостављања осећају да заслужују то злостављање коме су

подвргнуте.
-6-
Њих су, партнери , околина или можда свеопште друштво, убедили да је
злостављање њихова кривица. То није истина.
Иако злостављање може бити различитих облика, често су присутни
заједнички елементи. На пример, често је присутна тежња да се окриви
жртва злостављања.Жени ће саветник или пријатељи можда рећи да се
„потчини” или „да се више моли за свој брак.” Често се жене враћају везама
у којима су злостављане, остављајући многе у чуду због тога.

6.Типови насилника

Иако су злостављање и насиље у породици један од хитнијих друштвених

проблема нашег времена, већина друштава још увек сматра ову кризу
приватном ствари.
Злостављаним женама често саветују да се труде да постану боље супруге. У
свом студирању злостављања, Еван Старк и Анн Флитцрафт су дошли до
закључка да од милион жена које су затражиле медицинску помоћ због
повреда које су им нанијели мужеви или момци са којима су се забављале,
доктори су на исправан начин идентификовали повреде као резултат
злостављања само у 4% случајева. Често злостављање деце и насиље у
породици иду једно са другим. Мушкарци који злостављају своје жене ће
често злостављати и своју децу. Истраживања показују да домови у којима се
одвија насиље у породици, деца су злостављана 1500 процената више од
уобичајеног просека.
Често ово злостављање почиње чак и пре него што се дете роди. Једно
проучавање између 1200 белих, латино и афричко-америчких трудниица,
показује да је свака шеста жена пријавила физичко злостављање током
трудноће. Истраживачи сада долазе до закључка да постоје две врсте
злостављача. Нил Џејкобсон (Неил Јацобсон) и Џон Готман (Јохн Готтман)
бележе ово у својој књизи, “Када мушкарци туку жене“.
Њихово проучавање више од 200 парова у опасним везама помогло је да се
разбију митови и да се баци ново светло на насиље у везама. Они описују два
типа мушкараца који туку жене: кобре и пит булове.

-7-
Кобре су много насилније када се упореде ова два типа. Оне нападају брзо и
свирепо, увек задржавајући контролу и осећајући да им припада шта год да
пожеле. Пит булови су насилни зато што су несигурни. Велика је вероватноћа
да ће изгубити контролу, дозвољавајући да им емоције полако сагоревају док
не експлодирају у гневу.
Џејкобсон (Јацобсон) и Готман (Готтман) су интензивно проучавали око 60 од
200 парова тако што су гледали видео касете расправа без насиља између
тешких случајева мушкараца који туку жене и њихових супруга. Како би
елиминисали део субјективности, они су такође пратили виталне знаке
(откуцаји срца, проток зноја) ових парова.
Схватили су да су Кобре сличне змијама по којима су и добили имена. Они
постају мирни и усредсређени пред сам напад на жртву. Они изнутра постају
мирни током злостављања. Док откуцаји срца код Пит булова расту током
злостављања, брзина откуцаја срца код Кобри заправо опада. Кобре су и саме
често биле жртве физичког или сексуалног злостављања (често у детињству)
и теже ка томе да гледају на насиље као неизбежан део живота.

7.Мере заштите

Против члана породице који врши насиље суд може одредити једну или
више мера заштите од насиља у породици, којом се привремено забрањује
или ограничава одржавање личних односа са другим чланом породице.

Мере заштите од насиља у породици су:

• издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на

право својине односно закупа непокретности;

• издавање налога за усељење у породични стан или кућу, без обзира на

право својине односно закупа непокретности;

• забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености;

• забрана приступа у простор око места становања или места рада члана
породице;

• забрана даљег узнемиравања члана породице.

-8-
Мера заштите од насиља у породици може трајати највише годину дана.
Време проведено у притвору као и свако лишење слободе у вези с кривичним
делом односно прекршајем урачунава се у време трајања мере заштите од
насиља у породици.

ПРОДУЖАВАЊЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Мера заштите од насиља у породици може се продужавати све док не
престану разлози због којих је мера била одређена.

ПРЕСТАНАК МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Мера заштите од насиља у породици може престати пре истека времена
трајања ако престану разлози због којих је мера била одређена.

ПОСТУПАК У СПОРУ ЗА ЗАШТИТУ ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

У спору за заштиту од насиља у породици месно је надлежан, поред суда

опште месне надлежности, и суд на чијем подручју има пребивалиште,
односно боравиште члан породице према коме је насиље извршено.

ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА

Поступак у спору за заштиту од насиља у породици покреће се тужбом.

Тужбу за одређивање мере заштите од насиља у породици, као и за
продужење мере заштите од насиља у породици, могу поднети: члан
породице према коме је насиље извршено, његов законски заступник, јавни
тужилац и орган старатељства.
Тужбу за престанак мере заштите од насиља у породици може поднети члан
породице против кога је мера одређена.

-9-
НАРОЧИТА ХИТНОСТ ПОСТУПКА

Поступак у спору за заштиту од насиља у породици нарочито је хитан.

Прво рочиште заказује се тако да се одржи у року од осам дана од дана када
је тужба примљена у суду. Другостепени суд дужан је да донесе одлуку у
року од 15 дана од дана када му је достављена жалба.

8.Закључак

Насиље у породици продире у наше друштво и увлачи се у све

друштвено-економске нивое, религиозна веровања, и културолошке
позадине. Насиље утиче на наше животе, наше домове, и наше друштво.
Требамо да будемо свесни размера овог проблема.Друштвене статистике нам
показују како и колико насиље прожима наше друштво. То није проблем који
можемо игнорисати или га решавати једноставним клишеима.
Пријатељи морају да помогну жртвама насиља да поставе границе у својим
животима. Тучене жене често тешко доносе одлуке зато што је неко други то
увек чинио за њих. Многе жене које живе у насилним домовима су отишле
директно из очеве куће у кућу човека који их злоставља. Никада нису имале
много искуства у доношењу својих личних одлука. Ако желимо да
помогнемо жртви насиља, требали бисмо да је охрабримо да донесе своје
одлуке. Одупримо се искушењу да је избавимо и преузмемо контролу над
њеним животом.
Она треба да се осети оснаженом, а не беспомоћном. Истовремено, можемо
да јој пружимо предлоге да пронађе доброг породичног саветника
организацију против породичног насиља, Сигурну женску кућу …
Друштво и држава мора да говори о овом важном питању насиља у
породици. Тиме што говоримо о овом питању, прекидамо тишину која
обавија злостављање. Интервенција, супротстављање, и оштра љубав би
требали да буду оруђе које ћемо користити да се боримо против злостављања
у нашем друштву.

-10-
 9.ЛИТЕРАТУРА

1. Игњатовић Ђ.; Криминологија; Београд; 2008;

2. Породични закон ("Сл. гласник РС", бр. 18/2005);

3. Кривични закон републике србије ("Сл. гласник СРС бр 67/2003);

4. Младеновић, М.: Увод у социологију породице, Београд, 1973;

5. Младеновић, М.: Да ли породица има будућност, Правни живот

бр. 9/1996 ;

6. Младеновић, М.: Место породичног права у правном систему,

Анали Правног факултета у Београду, бр. 5/1982;

7. Голубовић, З.: Породица као људска заједница: између

еманципације и прилагођавања, Зборник радова: Реформа
породичног законодавства, Београд, 1996;

8. Бакић, В.: Развој породичног права, Архив за правне и друштвене

науке бр. 1-2/1986;

9. http://porodica.infobay.rs/;

10. http://www.nasiljeuporodici.rs/;

11. http://www.dadalos.org/srbija/;

12. http://www.bgcentar.org.yu/ ;

13. Бибилиотека правног факултета Универзитета у Нишу.

-11-
-11-