NASILJE, ZLOSTAVLJANJE – ODABRANI FENOMENI

Mentalno zdravlje – Ana Genc

PREGLED
• Vrlo široka oblast, teškoće sa sistematizacijom
Najčešći pojmovi:
• Nasilje – u najširem smislu
• Zlostavljanje – dece, žena, marginalizovanih osoba/grupa, “bilo koga” – razne
podvrste
• Zanemarivanje – najčešće deca
• Uznemiravanje – npr.: uhođenje, proganjanje, seksualno
• Diskriminacija – po bilo kom kriterijumu (najčešće: rasna, nacionalna, verska
pripadnost, seksualna orijentacija...)

1)NASILJE U PORODICI:
• Zlostavljanje i zanemarivanje dece
• Zlostavljanje žena
2) MOBING – psihološki teror na poslu
3) TRGOVINA LJUDIMA
4) PRAKTIČNE IMPLIKACIJE O RADU SA ZLOSTAVLJANIMA
5) STUDIJA SLUČAJA

ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE DECE

• Zlostavlanje deteta uključuje dela i propuste kojima se detetu nanose znatne
telesne i/ili duševne neprijatnosti ili mu se uskraćuje korišcenje bilo kojih ljudskih prava
bez obzira na nameru ili motive učinitelja Zlostavljanjem smatramo namerno ili
nenamerno delovanje ili omogućavanje delovanja odraslog pojedinca ili društva u pravcu
suprotnom fizičkom i psihičkom zdravlju deteta.
• Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti čoveka (činjenje ili nečinjenje) ili
okolnosti koje je stvorio i/ili koje čovek toleriše, a koje koče ili onemogućavaju razvoj
urođenih potencijala deteta.

• Deca su bivala zlostavljana u svim vremenima i svim društvima.

• Zakonske odredbe o zaštiti dece javljaju se u zapadnoj civilizaciji tek od druge
polovine 19. veka.
• 70-90% nasilja nad decom se odvija unutar porodice. Zatim u institucijama,
školama, na ulici, u ratnim područjima...
• 4 osnovna tipa zloupotrebe dece:
• Fizičko zlostavljanje
• Seksualna zloupotreba
• Psihološko, tj. emocionalno zlostavljanje
• Zanemarivanje
 FIZIČKO ZLOSTAVLJANJE DECE
“Alex ima 28 godina i vodoinstalater je. Nedavno ga je ostavila partnerka nakon što ju je
pretukao u alkoholisanom stanju. Alex je inače tih i ljubazan, ali ima iznenadne napade
besa i agresivnog ponašanja, naročito kada je pod dejstvom alkohola. 3 puta je bio
optuživan zbog nasilja: 2 puta je napao kolege na poslu, a jednom bivšu ljubavnicu. U
poslednje vreme je napet, ima panične napade, nesanicu, noćne more sa ekstremno
agresivnim sadržajima.
Alex je bio najstariji od 3 dece, sva deca su hronično bivala prebijana od strane oca. Kao
najstariji imao je najbrutalniji tretman, vilica mu je bila lomljena tri puta (kada se
suprotstavljao ocu), jednom ga je otac bacio sa terase. Uobičajena kazna je bila klečenje
na slomljenom staklu, pri čemu ga je otac bičevao kaišem. Alex se užasno plašio oca, ali
je ipak stalno, na razne načine nastojao da mu udovolji. Kao odrastao čovek govori da ne
krivi oca za zlostavljanje, tvrdeći: “Tata je samo želeo da me nauči da razlikujem dobro
od lošeg.”

• U kulturama gde se fizičko kažnjavanje koristi kao vaspitna metoda – teškoće oko
povlačenja granica, gde počinje fizičko zlostavljanje dece? Da li je zlostavljanje kada
roditelj udari malo dete po zadnjici? Po licu? Varjačom? Ako nije zlostavljanje istući dete
jednom, da li je onda zlostavljanje istući ga dva puta? Tri puta? Da li se batine koje ne
ostavljaju modrice smatraju zlostvaljanjem?....
• Prevalencija: SAD – 1,5%, letalitet 5% (1000-5000 dece je godišnje ubijeno od
strane roditelja), 10-30% dece imaju trajna oštećenja
• Načini su brojni: od raznih oblika prebijanja, preko trovanja, osakaćivanja do
iskorišćavanja dečijeg rada.
Posledice fizičkog zlostavljanja
FIZIČKI SIMPTOMI:
• Povrede kože (kod 90% zlostavljane dece) - hematomi i krvni podlivi na
neuobicajenim mestim: trupu, slabinama, zadnjici, ušima i nosu, licu. Ogrebotine, tragovi
zarivanja noktiju, ugriza, vezivanja ili udaranja kaišem ili drugim predmetom. Tragovi
opekotina od gašenja cigareta, pegle. Na kosmatom delu glave podrucja išcupane kose.
Povrede u ustima ukazuju na nasilno hranjenje.
• Povrede kostiju – višestruki prelomi (rebra, nos, hrskavice...)
• Povrede glave
• Zaostajanje u telesnom rastu i razvoju – neuhranjenost – izgladnjivanje (u
bolničkim uslovima brzo dobijaju na telesnoj težini)

PSIHOLOŠKE KARAKTERISTIKE FIZIČKI ZLOSTAVLJANE DECE:

• Povučenost, zastrašenost,anksioznost, agresivno ponašanje prema odraslima,
ponekad pretrano “ljubazno” ponašanje labilno, promenjivo raspoloženje, depresija,
nisko samopoštovanje, skrivanje telesnih povreda, laganje o tome kako su dobili povrede,
prećutkivanja zbog straha od osvete, bežanje od kuće, eventualni zastoj u psihološkom
razvoju, sklonost samodestruktivnom ponašanju, suicidu, regresivni oblici ponašanja ... –
sve zavisno od uzrasta.
• Ništa od navedenog nije potpuno pouzdan znak da je reč o zlostavljanju deteta.
Što više – to veća sumnja. Posebno se oraća pažnja na karakteristike koje nisu pre
postojale kod deteta.

• Posebno treba obratiti pažnju na sledeć “sumnjive pojave”:

• Nepodudarnost između iskaza roditelja i kliničkog nalaza kod deteta (npr. roditelji
navode da je dete palo sa kreveta, a objektivnim pregledom ustanovi se perforacija bubne
opne i modrice na trupu .)
• Odugovlačenje sa dovođenjem deteta lekaru. Nakon zlostavljanja roditelj
(staratelj) najpre čeka da se dete počne oporavljati, pa tek onda odlaze kod lekara. Ili ako
je stanje već katastrofalno.
• Netačnost, nelogičnost ili bizarnost u opisu oboljenja, povreda deteta. Ti opisi ne
pružaju objašnjenje promena kod deteta .

SEKSUALNA ZLOUPOTREBA DECE

“Alanna ima 26 godina, sekretarica je, od nedavno je na psihoterapiji zbog problema
zavisnosti. Prema njenim rečima, poprilično je promiskutetna, zavisna je od alkohola i
kokaina. Nekoliko puta je hapšena zbog krađe u prodavnicama. Treuntno živi sa fizički i
seksualno nasilnim momkom, za koga povremeno radi kao prostitutka, kako bi zaradila
pare za heroin (on je zavisnik). Njihov odnos je vrlo dramatičan, Alanna je nekoliko puta
pokušala suicid, povremeno je autodestruktivna. Ima dijagnozu graničnog poremećaja
ličnosti.
Alanna je bila seksualno zlostavljana od strane oca i starijeg brata od svoje 4. godine do
sredine adolescencije. Prvi put je silovana kada je imala 6 godina. Incest je njena najveća
tajna, nikom do sada o tome nije pričala, jer se plašila da će se pretnje oca obistiniti,
stidila se i želela je da zaštiti majku od strašnog saznanja. Imala je 13 god. kada je počela
da ucenjuje oca i brata, tako je dolazila do para, droga i sl.”

• Seksualna zloupotreba deteta je svako iskorišćavanje deteta od strane starije osobe

(odraslog ili adolescenta – najmanje 5 godina starijeg) za seksualno zadovoljavanje.
Svaka seksualna aktivnost sa detetom, bez pristanka deteta ili čak sa pristankom deteta,
kao je mlađe od 14 god.
• SZ obuhvata čitav niz ponašanja: verbalnu zloupotrebu, bez fizičke grubosti, ili
čitav dijapazon ponašanja, kao što su dodirivanja, gledanje, “pregledanje tela”, sa ili bez
fizičkog kontakta.
• Može da se odnosi na jedan susret, zbunjujuće povremeno pipkanje, maženje i sl.
od strane usputnog poznanika, pa do ponavljane, hronične zloupotrebe koja traje
godinama od strane bliskog rođaka, prijatelja, do silovanja sa prinudom na razne oblike
polnog akta. Tu spada i eksploatacije dece putem prostitucije, dečije pornografije i sl.,
ekshibicionizam, voajerizam. Naziva se incestom ako se dešava među srodnicima.

EPIDEMOLOGIJA
• Jedna od 3-4 devojčica doživi doživi seksualnu zloupotrebu pre 18. god.
• Jedan od 4-7 dečaka doživi doživi seksualnu zloupotrebu pre 18. god.
• Oko 90% počinilaca je poznato detetu
• Dešava se u svim etničkim, rasnim i verskim grupama i na svim društveno-
ekonomskim nivoima.
• Prosečan uzrast početka 6 – 8 god.
• Najmanje 65%-75% seksualnih radnica je bilo seksualno zloupotrebljeno u
detinjstvu
• Kod 50% slučajeva krivično delo se prijavljuje tek posle 5 god.

• Dramatične posledice po mentalno zdravlje deteta, koje su vrlo često prisutne ceo
život.
Veća verovatnoća za masivnu traumatizaciju i dugoročne psihopatološke posledice
ako:
• Je zlostavljanje bilo učestalo i dugotrajno
• Je bilo više zlostavljača
• Je došlo do potpuno ostvarenog seksualnog odnosa
• Je seksualni kontakt bio praćen fizičkom prisilom
• Je žrtva vrlo mlada
• Je zlostavljač mnogo stariji od žrtve
• Je postojalo + i fizičko zlostavljanje
• Je zlostavljanje bilo u bizarnom obliku
• Je žrtva osećala odgovornost za to što joj se dešava

Posledice seksualnog zlostavljanja deteta

FIZIČKI POKAZATELJI:
• Trauma analnog/oralnog/genitalnog tkiva, teškoće u sedenju/hodu, krvarenja,
iscepana odeća, polno prenosive bolesti, bolovi, svrabež, trudnoća, menstrualne
smetnje ...
PSIHOLOŠKE KARAKTERISTIKE SEKSUALNO ZLOSTAVLJANE DECE:
• Sekundrani poremećaji eliminacije, poremećaji ishrane, promene u raspoloženju,
povlačenje, depresija, noćne more, izoliranost, sram, krivica, anksioznost, bespomoćnost,
psihosomatske smetnje, često tuširanje, iznenadno neobjašnjivo agresivno ponašanje i
bunt, iznenadan strah od specifičnih mesta, ljudi, stvari, promiskuitet, prostitucija,
naslage odjeće danju i noću, smetnje pažnje, odsutnost, naglo popuštanje u školi,
izbegavanje časova gimnastike, loši odnosi sa vršnjacima, delikventno ponašanje,
laganje, bizarno, usavršeno ili neuobičajeno seksualno znanje ili ponašanje, preterano
masturbatorsko ponašanje, dodirivanje genitalija drugih, strah od dodira, loša slika o
svom telu, autodestruktivnost

OSEĆANJA SEKSUALNO ZLOSTAVLJANE DECE:

• STRAH OD - zlostavljača, stvaranja problema, gubitka njima važnih odraslih
osoba, toga da će biti odvedena od kuće, toga da će ih drugi videti "drukčijima"
• LJUTNJA NA – zlostavljača, druge odrasle osobe oko njih koje ih nisu zaštitile,
sebe same ("ja samo izazivam nevolje")
• OTUĐENOST JER - nešto "nije u redu sa mnom“, se osećaju usamljeno u
svojim iskustvima, jer ne mogu pričati o zlostavljanju
• TUGA JER - osećaju da su nešto izgubili/da im je nešto oduzeto, su "prerano
odrasli“, ih je izdao neko kome su verovali
• KRIVICA JER - nisu u stanju zaustaviti zlostavljanje, osećaju da su "pristali" na
zlostavljanje, su rekli nekome - ako su rekli, nisu rekli nikome - ako nisu rekli
• STID ZBOG – toga što su uključeni u takvo iskustvo, zbog reakcije njihovog tela
na zlostavljanje
• KONFUZIJA JER - možda vole zlostavljača, jer se njihova osećanja stalno
menjaju
Granični poremećaj ličnosti
• Granični poremećaj ličnosti (prema DSM-III-R) – pervazivni, sveprožimajući
šablon nestabilnosti samopoimanja, interpersonalnih odnosa, raspoloženja – počevši od
ranog odraslog doba, prisutno u raznim kontekstima.
Ostale karakteristike:
• Impulsivnost koja je potencijalno samodestruktivna (česti, “nepromišljeni”
seksualni kontakti, zloupotreba psihoaktivnih supstanci)
• Odnosi su jako nestabilni i napeti (od idealizacije do potpune devalvacije)
• Neprimereni, intenzivan bes i hostilnost
• Česte pretnje suicidom i pokušaji, samo-mutilacija
• Hronično osećanje praznine i dosade
• Konstantna, panična borba protiv toga da budu napušteni

• Povezanost između seksualnog zlostavljanja u detinjstvu i kasnijeg graničnog

poremećaja ličnosti.
• Istraživanja su obično vršena na jako malom uzroku, ali procenat seksualnog
zlostavljanja kod border line-a se kreće uvek oko 90%.
Istraživanja pokazuju da sledeće pojave u ranom detinjstvu dovode do razvoja graničnog
poremećaja l.:
• Poremećaji u ranoj privrženosti usled neadekvatnosti roditelja.
• Seksualno zlostavljanje, uz često prisustvo fizičkog i emocionalnog zlostavljanja i
zanemarivanja.

EMOCINALNO ZLOSTAVLJANJE DECE

“Rita ima 37 godina, menadžer je. Ona je radoholičar, radi barem 12 sati dnevno.
Saradnici je vide kao hladnu, kritičnu perfekcionistu. Poštuju je zbog efikasnosti na
poslu, ali izbegavaju lične kontakte sa njom. Ritu pronogone hronična osećanja
neadekvatnosti, inferiornosti, nedefinisane krivice i preplavljujući strah od neuspeha.
Svesna je toga da je ljudi izbegavaju, ali ubeđuje sebe da je tako bolje.
Kada je imala 4 god., roditelji su joj poginuli u saobraćajnoj nesreći, odgajali su je tetka i
teča. Kao dete je konstantno ignorisana, njene potrebe su bile u potpunosti zanemarene.
Konstantno su je kritikovali, govorili su joj da je slaba, ružna, glupa...Tetka joj je davala
do znanja da je ona samo veliki teret za nju. Nikada joj nisu pružili adekvatnu pažnju i
ljubav. Često je maštala o sebi kao o uspešnoj, moćnoj i prelepoj ženi.”

• Emocionalno (psihološko) zlostavljanje je obrazac ponašanja koji destruktivno

deluje na detetov emocionalni razvoj i osjećaj vlastite vriednosti.
• Najčešće prisutan oblik zlostavljanja, ali ujedno i najteže prepoznatljiv i sa
najviše teškoća oko definisanja – nepoznata epidemologija, premalo istraživanja.
• Prisutno i u svim druim formama zlostavljanja
Najčešći oblici emocionalnog zlostavljanja:
• Odbacivanje – dete se izbegava, ignoriše, govori mu se da je inferiorno ili
beskorisno, obezvređuju se njegova razmišljanja, osećanja i sl.
• Ponižavanje - vređanje, ismejavanje, imitiranje detetovih nedostataka, vikanje,
psovanje, ponižavanje pred drugima, česte besmislene kritike, stigmatizacija...

• Terorisanje – dete je verbalno napadano, vređano, zaplašivano, prete mu da će

doživeti fizičku ili psihološku bol. Izazivanje ekstremnog straha, prisiljavanje deteta na
neke aktivnosti zastrašivanjem, dovođenje deteta ili pretnja da će ga se dovesti u
neprikladno ili opasno okruženje kao što je npr. pretnja detetu da će ga se ostaviti,
prodati, povrediti ili ubiti. Pretnja uništenjem detetu vrednih stvari ili povređivanjem
voljenih osoba ili kućnih ljubimaca.
• Izolacija - sprečavanje kontakata s drugim osobama, sprečavanje aktivnosti izvan
kuće, zaključavanje na duže periode, socijalna deprivacija.
• Iskorišćavanje/korupcija - podržavanje i navođenje na ponašanja koja nisu u
skladu sa zakonom ili korištenje deteta za korist ili zaradu i sl. Dete se uči antisocijalnom
ponašanju.

• Manipulisanje - manipulacija detetovim osećanjima u svrhu rešavanja nekih

problema roditelja. Vrlo često se događa tokom razvoda braka.
• Uskraćivanje neophodne stimulacije, emocionalnog kontakta i privrženosti –
deprivacija ljubavi, ne pruža se adekbvatna nega, ne obraća se pažnja na emocionalni i
intelektualni razvoj (ili se ono čak sprečava).
• Nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo - vidljiva ambivalentnost,
kontradiktorni zahtevi, generalna nestabilnost u porodici, dvostruke poruke...

Kako prepoznati emoc. zlostavljanje?

• tuga i potištenost, strah, nesigurnost, nepovjerljivost, zabrinutost, krivica,
usamljenost, loša sliku o sebi, problemi sa spavanjem, psihosomatske smetnje, smetnje
koncentracije, razdražljivost, povlačenje od društva, neposlušnost, laganje, izbegavanje
obaveza, delinkventno ponašanje, slab uspeh u školi, poremećaji navika, plačljivost,
pokušaj suicida, bežanje od kuće.
• UPOZORENJE: Ni jedan od ovih znakova nije siguran pokazatelj da je dete
emocionalno zlostavljano! Što je više tih znakova i što su oni intenzivniji, više je razloga
za brigu. Posebno je važno obratiti pažnju na one znakove koji predstavljaju promenu od
onoga šta je uobičajeno za pojedino dijete.
ZANEMARIVANJE DECE
“Henry ima 43 god., računovođa je. Iako poriče bilo kakve poteškoće psihološke prirode,
posećuje bračnog terapeuta sa svojom suprugom. Ona ga opisuje kao distanciranog,
neemotivnog, hladnog čoveka. Tvrdi da on ne zna kako se voli i plaši se bilo koje forme
intimnosti. Henri govori da nije uopšte bio svestan da imaju probleme u braku.
Henrijeva majka je imala 17 godina kada ga je rodila, puno vremena je provodila u
psihijatrijskoj bolnici. Kada je imao 5 godina ona je izvršila suicid. O Henriju su
naizmenično brinuli razni članovi proširene porodice. Iako, u suštini, niko ga nikada nije
povređivao, on kaže da je bio poput nekog paketa, koji stalno menja vlasnike. “Niko me
nikada nije posebno voleo.” Svoju majku opsiuje kao “poznatog stranca, koja se trudila
koliko je mogla, a zatim je umrla.”

• Teškoće u određivanju šta spada u zanemravivanje dece. Veliko preklapanje sa

emocionalnim zlostavljajem.
• Najčešće se definiše kao vrsta propusta, kao rezultat roditeljske nepažnje,
nezainteresovanosti, indiferentnosti. Detetu nije pružana pozitivna emocionalna podrška i
adekvatna stimulacija za rast i razvoj. Fizička nega je manje-više adekvatna.
• Rene Spitz je bila prva koja je govorila o ovoj pojavi – sirotišta – fenomen
hospitalizma.
• Jako malo istraživanja
• neke longitudinalne studije - odrasle osobe koje su bile zanemarivane kao deca –
poremećaj privrženosti – nmogućnost uspostavljanje adekvatnih odnosa.

RIZIKO FAKTORI ZLOSTAVLJANJA

KARAKTERISTIKE RODITELJA:
• Roditelji koji su i sami bili žrtve nasilja u detinjstvu
• Psihopatologija (depresija, sch, poremećaj ličnosti)
• Adiktivno ponašanje
• Mentalna nedovoljna razvijenost
• Emocionalna nezrelost
• Slaba kontrola impulsa
• Doživljaj deteta kao drugačijeg, zaostalog u razvoju
• Mladi roditelji
• Neadekvatna očekivanja od deteta
• Zamena uloga sa detetom

KARAKTERISTIKE DETETA:
• Mala telesna težina pri rođenju se pokazala kao najmoćniji prediktivni faktor
zlostavljanja
• Dete mlađe od 5 godina
• Razdražljivo plačljivo dete koje se teško umiruje može da dovede do osećanja
neadekvatnosti, do umora i iritiranosti kod pojedinih roditelja
• Dete sa problemima u ishrani
• Prevremeno rođena deca
• Mentalna zaostalost
• Fizički hendikep
• Hiperaktivno dete
• Detekoje ne ume sebe da zaštiti
• Dete koje se izuzetno plaši od pružaoca nege ili kućne sredine

SREDINSKI FAKTORI:
• Siromaštvo, materijalna neizvesnost
• Stresogeni uslovi života
• Socijalna izolacija porodice
• Nepostojanje sistema podrške
• Porodični problemi
• Nezaposlenost roditelja
• ....