Da li nas je neko urekao ili su bacene cini?

Jeromonah Agapije (Golub)

(deo prvi)

Kad mi pride jo jedna u nizu porodica i upita: Da li mo emo da popricamo s Vama?

o uvek znam o cemu ce biti reci. Retko gre im. Svi imaju iste ivotne probleme. I ni
socijalni status, ni nivo obrazovanja, ni stepen religioznosti ne igraju vecu u
logu.

skor

Glavna pitanja su bolesti (ukljucujuci alkoholizam i narkomaniju) i nesloga u po

rodici. Cesto su ove teme medusobno povezane. Ali, pitanja se ne postavljaju dir
ektno. Prvo se cuje recenica: Neko nas je urekao ili je bacio cini. U skladu s tim
mole za molitve za isterivanje zlih duhova, za moleban, da im se cita Jevandelj
e iznad glave, da se preporuci neka svetinja , raspituju se koje molitve sami da ci
taju.
Kad pitanje bude izgovoreno i pretpostavka se potvrdi, pozivam ih u sobu za razg
ovor i molim da mi detaljnije ispricaju.
Dakle, ta se uglavnom krije iza teme
Prica prva

uroka i bacanja cini ?

ena, dva puta razvedena, koja cini prve korake u Crkvi, dovela je jedanaestogodi nj
eg sina iz prvog braka. Smatra da je neko bacio cii na njega: za vreme iznenadni
h napada agresije i histerije on je podseca na davoimanu devojku iz Lunginovog f
ilma Ostrvo . A kad dovede mamu do suza sam se sekira, ne mo e da objasni za to se tako
pona ao. Zbog strahova ne mo e da pohada kolu, koluje se kod kuce. Psihijatri nisu us
postavili dijagnozu, preporucli su joj da se obrati psihoterapeutima. Ali, prema
psihoterapeutima se majka odnosi sumnjicavo, smatra da se ionako vidi da je davo
iman, treba da se cita molitva za isterivanje zlih duhova .
Posle razgovora s majkom i sinom zamolio sam decaka da na listu papira nacrta s
jedne strane svoju porodicu, a s druge ta eli. ivo je obavio zadatak. Ovi crte i su o
dlicno dopunili na razgovor. Ispred mene se nalazila dijagnoza porodice. Decak ni
je mogao da shvati i da prihvati da se pored njega vi e nece nalaziti njegov roden
i otac. Povukao se u sebe zbog samoce. Majka, koja je takode bila usamljena, svu
svoju energiju je usmerila na sina. To nije bila samo super za tita. Preda mnom s
e pojavila jarko izra ena obostrana zavisnost. Mo e se reci da je za majku negde na
nesvesnom nivou decak postao glavno i jedino blago i ona ga je cvrsto vezivala u
z sebe, gu eci ga kao licnost, li avajuci ga elementrnog prilagodavanja dru tvu. Ali d
ecak po prirodi ocigledno nije bio slabog karaktera i kad bi zatezanje opruge dost
iglo kriticni nivo, opruga bi sna no izbacivala akumuliranu energiju na uvrediteljku .
I tako su medusobno kidali ivce jedno drugom poprilicno vremena.
Na srecu po dete, njegov kum, koji tada nije bio ucrkvljen covek, ipak se pokaza
o kao dobar psiholog. Prvo mu majka nije dozvoljavala da radi sa sinom. Kao neof
itka, Pravoslavlje nije do ivljavala ba na zdrav nacin, smatrala je da su psihologi
ja, kao i psihoterapija, pro ete antihri canskim duhom i da pravoslavni ljudi ne tre
ba da se obracaju takvim strucnjacima za pomoc. Ali je zato imala veliko poveren
je u sve tenike, u ponecemu cak i hipertrofirano. Koristeci ovo poverenje, ne negi
rajuci u potpunosti mogucnost uticaja demonskih sila na dete, u toku prvog i dru
gog majcinog i sinovljevog dolaska predlo io sam joj da dozvoli kumu da radi s nji
m, a takode sam je upoznao s knjigama moskovskog pravoslavnog lekara-psihoterape
uta Avdejeva. ena je na kraju pristala.
Ubrzo posle ovog dogovora nazvala me je da mi saop ti radosnu vest (to je bilo let
i) da ce njen sin od jeseni moci da pohada kolu
I kasnije su s vremena na vreme dolazili u na manastir. Posle korekcije koju je i
zvr io psiholog, sin je sasvim zdrav decak s odlicnom memorijom, normalno je razvi
jen. Istina, po priznanju kuma, bilo je te e pomoci majci. U trenutku poslednjeg s

usreta s njim ona je i dalje bila delimcno zavisna i nespremna da radi na sebi.
Ali je barem pitanje uroka i davoimanosti odavno skinuto s dnevnog reda i u poredenj
u s prvim dolaskom, to je vec druga porodica.
Prica treca
Porodica je iz susednog grada. U pitanju je ozbiljan poremecaj nervnog sistema.
Lokalni sve tenik im je posavetovao da dodu da im se citaju molitve za isterivanje
zlih duhova. Zbog toga su i do li kod nas. Prvo sam razgovarao s njima o smislu m
olitava za isterivanje zlih duhova i izrazio sam sumnju u to da je ona potrebna.
Za vreme razgovora obratio sam pa nju na lice supruga. Na njemu su bili tragovi z
loupotrebe alkohola. Otvoreno sam rekao da ako nestane ovaj problem, nece biti p
otrebne ni molitve za isterivanje duhova, ni tablete. Sudeci po eninoj reakciji,
pogodio sam direktno u metu.
Prica treca
Bracni par. U Boga, naravno veruju . Na ispovesti i Price cu nikad nisu bili. Do li su
na slu bu, da prenoce, na razgovor i jo ne to . Su tina problema je sledeca. Pre izvesnog
vremena bili su na svadbi kod rodaka posle koje je kod ene pocela da se razvija m
anija gonjenja, pojavile su se fiks-ideje . eni se svuda unaokolo prividaju neprijat
elji i carobnjaci koji ele da na kode njenoj kcerki (koja se mirno koluje na univerz
itetu u drugom gradu) i njoj samoj. Medu njima su kcerkin udvarac i njegovi rodi
telji. U njenom mozgu se radaju nepostojeci dogadaji (na primer, da je njena kce
rka nasilno zatocena u stanu ovog momka). Nikakve argumente same kcerke i mu a ne
prihvata. Za vreme svetlih trenutaka smatra da su joj tada, na svadbi, roditelji b
uduceg zeta (koji su takode bili tamo) ne to sipali i da su bacili cini .
Do tada sam vec imao odredenog iskustva i intuicija me je odmah navela na dva gl
avna pitanja:
Da li je Va a kcerka jedinica?
Jeste.
Da li ste imali abortuse?
I tada su se enine oci promenile. Do tada me je gledala odsutnim pogledom, sa mno
m je razgovarala vi e na polusvesnom nivou. A sad se probudila i ja sam zaista dospe
o u njeno vidno polje.
Jesam, jedan.
Na osnovu ovoga se rada otprilike sledeci razgovor:
Da li ste svesni da abortusi predstavljaju te ak greh ubistva sopstvene dece?
Da.
Da li biste ga sad ponovili?
Verovatno. Bila sam u te koj materijalnoj situaciji i nije bilo drugog izlaza.
Vidim da je do pokajanja jo daleko. Zato poku avam da probijem

za titu.

A da se na mestu onog, nerodenog, na la Va a kcerka?

Odgovor je za mene bio pomalo neocekivan:
Za to se kod nas u zemlji ne bore protiv carobnjaka?
I dalje

o carobnjacima i o tome kako se izbaviti od njih. Ponovo sam je

izgubio .

ta tu mo e da se ka e? Nisam psihijatar, ali je ovde previ e ocigledan psihicki poremec

aj. Mogu samo da pretpostavim kako je nastao.
Cini se da je preda mnom slucaj postabortusne psihoze. Du u muci savest, ali je ra
zum primorava da cuti. Umesto pokajanja je poku aj da se ugu i bol. Zato je bol zbog
ucenjenog pre ao nekud u podsvest, ali nije nestao, a tamo je, iznutra, uni tavao p
sihu. Tle za psihicku bolest je spremno.
Kao nereligiozna osoba i usamljena negde u dubini, ova ena je jedini smisao videl
a u kcerki. Prakticno, nije umela da gleda u Vecnost, vec samo u pro lost. Potrebn
o joj je dete zbog koga ce iveti. Bez deteta ostaje razbijeno korito . A dete nije ost
ajalo u uzrastu od tri godine, devojcica je rasla. Evo, i na fakultet se upisala
, znaci, kuci je pocela da dolazi samo na raspust. Pojavio se i udvarac... Poste
peno je ena postajala svesna da smisao njenog ivota odrasta, da postaje samostalna.
Doci ce vreme i ona ce odigrati svoju ulogu kao majka. Ali prihvatiti tu misao z
naci prihvatti da je ocekuje samo besmisleno, apsolutno prazno bivstvovanje. ONA
VI E NIKOME NECE BITI POTREBNA!!! Stalni sadr aj ivota ostace praznina i usamljenost
... Da li je lako iveti s tim? A ne eli da promeni hijerarhiju vrednosti. Jer, za
to je potreban veliki trud, kao i priznanje da je pro ivljeni, vec poprilican deo i
vota bio s pogre nim koordinatnim sistemom i da mnogo toga treba poceti od samog p
ocetka... Kriza je sazrela i bila je potrebna samo kapisla da bi se desila. Ova kap
isla je bila svadba na kojoj su bili i kcerka i udvarac sa svojim roditeljima. Ve
rovatno je tada postala svesna da ce u principu u bliskoj buducnosti i kcerka pr
oslaviti svoju svadbu i da ce odleteti iz gnezda . ena nije mogla da prihvati ovu ra
zornu misao to je moglo prosto da je ubije. Krizu treba nekako pre iveti. Najbolji
lek bi bilo iskreno pokajanje za grehove iz pro losti i ispunjavanje ivota novim s
adr ajem koji nam daje Jevandelje. Ali dok je mu , cini se, spreman da prizna te inu g
reha abortusa i predbracnih veza, supruga jo nije. Zato se pojavljuje bolest koja
joj poma e da izbegne realije koje su te ke za njenu svest. Psihicki poremecaj u ov
om slucaju predstavlja za titnu reakciju organizma na unutra nje nere ene protivrecnos
ti. Ona se od tog trenutka pogru ava u svet carobnjaka i neprijatelja koji ele da uni te
njihovu porodicu. Hitno joj je potrebno da za titi kcerku i sebe. Potrebno joj je
da se kcerka stalno nalazi u stanu s njom
tek tada ce moci da bude relativno mir
na. Cim kcerka otputuje na fakultet sledi strah da je neko ponovo kidnapovao , hist
ericni zahtevi upuceni mu u da spasi kcerku, i da se ona vrati kuci... Prakticno, ena
je uz pomoc bolesti poku avala da ve e kcerku za sebe. Kad se desio prvi te ak napad,
kcerka je zaista morala da tra i da ide kuci
samo tako je majka mogla da se uveri
da joj je kcerka iva i da je nisu oteli carobnjaci ...
Na alost, ni na koji nacin nisam mogao da joj pomognem. Nisam mogao da vratim ovoj
eni zdrav razum i da joj pomognem da stekne pravi smisao ivota. Bila je potpuno n
eadekvatna, i sad joj je vi e bila potrebna pomoc psihijatra. Naravno, lekar bi mo
gao da pomogne samo delimicno, jer je koren bolesti mnogo dublji. Ali na tome co
vek mo e da radi tek kad se osvesti. Sve sam to objasnio mu u ove ene. Saslu av i me s tu
gom se slo io s mojim pretpostavkama i s tim da zaista sad treba da se obrate leka
ru.
Pitanje o spremnosti za ispovest i Price ce prepustio sam parohijskom sve teniku. Vi e
ih nisam sreo.
Prica cetvrta
ena iz... Pitala je za mogucnost citanja molitava za isterivanje zlih duhova iz da
voimane kcerke od 19 godina koja se prema majci drsko pona a, a juce samo to se nije
potukla . Pritom kcerka zavr ava fakultet, ima decka.
Posle zaobilaznih manevara otkrio se put. Otac se od detinjstva prema kcerki surov
o odnosio, ka njavao ju je, a poslednjih godina je poceo mnogo da pije, tro eci za m
esec dana veliki novac koji bi zaradio na severu. Majka je verujuca ena, ali bez
trezvenog iskustva. Zanimala se za literaturu protiv INN, za knjige tipa Rusija p

red drugi dolazak i tra enje staraca . Ova literatura je vec na religioznom nivou jaca
la neurotican pogled na ivot ene koja je patila zbog mu evljevog alkoholizma. Ovo ne
mo e da se ne odrazi na porodicu. Kad sam to obelodanio, odgovorio sam da je sama
otkrila razloge kcerkinog pona anja (barem ono to se nalazi na povr ini) i da ovde n
ije potrebno citanje molitava za isterivanje duhova, vec normalizacija porodicni
h odnosa. Predlo io sam joj da dode s kcerkom. Vi e je nisam video.
Prica peta
ena je iz Pinska
ima pitanje. Unuk ce uskoro napuniti tri godine. Otac je vojno l
ice, cesto je na putu, ali u principu, porodica se redovno price cuje. Do dve godi
ne dete se mirno price civalo, a u poslednje vreme ne eli, otima se, vice, place. S
kida sa sebe krstic, kod kuce je histericno. Postavio sam dva pitanja: da li mu
je dozvoljeno da gleda televizor (ili DVD) i da li u videoteci imaju crtani film
Ma a i medved . Odgovor je: cesto sedi ispred ekrana
mama je mirnija, mo e da se odmor
i ili da uradi ne to po kuci, a Ma u i medveda gleda stalno. Objasnio sam joj da je 30
% ena vec sama odgovorila na svoje pitanje, a ako se doda jo i cesto odsustvovanje
oca i da je decak u porodici zasad jedinac, majka lako mo e da ispunjava njegove
kaprice (na srecu, roditelji i sami ele drugo dete). Da bi se reklo jo ne to, naravn
o, potreban je susret sa samom porodicom.
Prica esta
Bracni par, relativno mlad. Mu a je neko urekao . Za to tako misle? Od nekog vremena ko
d njega su se pojavile misli o samoubistvu. Bilo mu je jasno da misli nisu njego
ve, ali su poku aji da ih ugu i bili bezuspe ni i misli su se pojavljivale sve jace. V
ec je poceo da se pla i konopaca, pla io se da prilazi prozoru. Zbog potpune nepodud
arnosti nametnutog stanja s njegovim unutra njim raspolo enjem, bracni par je do ao do
zakljucka da je u pitanju urok.

Posle dugog razgovora pojavila se sledeca slika. Par je izvesno vreme iveo bez re
gistrovanog braka. On je s vremena na vreme odlazio na du a slu bena putovanja u Rus
iju, a po to nije bio u zvanicnom braku, nekoliko puta je dozvolio sebi da prevari
devojku, to je naravno, kod nje izazvalo odgovarajuca osecanja nepoverenje, zabr
inutost itd. eleci da ucvrsti odnose nagovorila ga je da se registruju u op tini. O
n je pristao, ali je posle sklapanja braka, cini se, mislio da je li en slobode . Rom
antika u odnosima je brzo isparila i zapocela su cesta medusobna prebacivanja, o
ptu be i dr. Prakticno, ljudi su prestali da cuju jedno drugo, iveci u zemlji gluvih ,
pogru eni svako u sopstvenu pravdu i bol. Zato porodica nije postala mesto za odmor
, izvor ivota, vec mesto stalnih stresova. S druge strane, mu je, koliko sam shvat
io, prilicno zaradivao za ivot, tim pre to jo nisu imali dece. Ali ga ono to je zara
dio nije zadovoljavalo i on je pucao
eleci da zaradi jo vi e na tetu po sopstveno zdrav
lje, du evni mir i porodicu. A iznos svejedno nije uvek odgovarao onome to je eleo.
Na poslu
problemi , kod kuce
isto... ta da radi, kao da izleci ivce? Jasna stvar, uz
moc alkohola odmah mu lakne . Samo to su stvari u porodici zbog toga jo gore. Osim to
ga, kao to je poznato, alkohol pre svega uni tava nervni istem, izazivajuci jo vecu
razdra ljivost, agresiju i netrpeljivost. ta da radi? Da jo popije...
Tako je covek svoj nervni sistem doveo do tolikog stepena iscprljenosti da je or
ganizam radi spasavanja od daljeg uni tenja sam stvorio neurozu stanja fiks-ideja . Z
a to se upravo to desilo kasnije mi je objasnio poznanik psihijatar-psihoterapeut,
kod kojeg sam uputio ovaj par i koji je potvrdio i dopunio moje pretpostavke. Z
ahvaljujuci ovoj neurozi koja se ispoljila u obliku fiks-ideja o samoubistvu covek
je poceo da izbegava alkohol (shvatajuci da u pijanom stanju mo e da ucini ne to ne
popravljivo) i organizam je mogao da se odmori od alkoholnih udara. Plata je pre
stala da ga brine u toj meri: Nije mi da ivim kao car, samo da pre ivim . Bilo je manj
e svada u porodici bolest, kao to je poznato, mo e da predstavlja faktor ujedinjenj
a. Dakle, ova neuroza je odigrala pozitivnu ulogu dok covek nije uspeo da re i svo
ja kardinalna pitanja hijerarije vrednosti, dok nije umeo da radi na svojoj du i.
Nevolja je u tome to neuroze spadaju u oblast psihijatrije, a u na oj zemlji prepor
uka za obracanje psihijatru zvuci kao optu ba za nenormalnost. Prihvatljivije je p

riznati

urok i da je neko drugi kriv.

Nastavak sledi...
02.10.2014.