12.

Међународна Конференција 12th International Conference

„Безбедност саобраћаја у локалној заједници“ “Road Safety in Local Community”
Србија, Тара, Хотел Оморика, Serbia, Tara, Hotel Omorika,
19 – 22. април 2017. April 19 – 22, 2017.

МОДЕЛ ЗА ОЦЕНУ СТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ У

САОБРАЋАЈУ

MODEL FOR ASSESSING THE SITUATION OF CHILDREN IN

TRAFFIC SAFETY

Далибор Пешић1, Јелена Ранковић 2

Резиме: Традиционални приступ у управљању безбедношћу саобраћаја подразумевао је

дефинисање мера за унапређење безбедности саобраћаја само на основу директних
показатеља, док савремени приступ подразумева дефинисање мера праћењем и индиректних
показатеља безбедности саобраћаја. Поред тога, квалитетно управљање безбедношћу
саобраћаја подразумева и оцену стања безбедности саобраћаја, као и поређење са другим
територијалним јединицама. Наиме, на тај начин се омогућује препознавање најбоље праксе,
и стварају услови за препознавање, а касније и за примену мера које су показала најбоље
резултате. У овом раду, представљен је модел за оцену стања безбедности деце у саобраћају
на посматраном подручју, и то на примеру оцене стања безбедности деце у саобраћају на
подручју Републике Србије. Представљени модел за оцену стања безбедности деце у
саобраћају омогућује квалитетну оцену стања безбедности деце, као и могућност за
препознавање ефикасних мера за повећање безбедности деце у саобраћају.
Кључне речи: деца, безбедност саобраћаја, модел, оцена нивоа безбедности саобраћаја,
управљање безбедношћу саобраћаја
Abstract: The traditional approach to managing road safety included the definition of measures to
improve road safety based only on direct indicators, while the contemporary approach involves
defining and monitoring the rate of indirect indicators of traffic safety. In addition, high-quality
traffic safety management includes the assessment of the state of road safety, as well as comparison
with other territorial units. Namely, thereby enabling the identification of best practices, and create
conditions for the recognition, and later for the implementation of measures that have shown the
best results. This paper is a model for the assessment of the security situation of children in traffic

1
др Далибор Пешић, дипл. дипл. инж. саобраћаја, доцент, Саобраћајни факултет, Војводе Степе 305,
Београд, Србија, d.pesic@sf.bg.ac.rs
2
Јелена Ранковић, маст. инж. саобраћаја, Саобраћајни факултет, Војводе Степе 305, Београд, Србија,
j.rankovic@outlook.com

41
 Далибор Пешић, Јелена Ранковић
МОДЕЛ ЗА ОЦЕНУ СТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ

in the project area, and the case assessment of the situation of children in traffic safety in the
Republic of Serbia. The presented model for the assessment of the state of children's safety in traffic
makes quality assessment of the state of children's safety, and the ability to identify effective
measures to increase the safety of children in traffic.
Keywords: children, road safety, model, evaluation of the level of road safety, road safety
management

1. УВОД

Проблем безбедности саобраћаја постаје један од највећих светских

здравствених проблема у погледу смртног страдања и повређивања људи. Осим
тога, последице саобраћајних незгода се могу изразити и кроз друштвене трошкове,
који се процењују на око 160 милијарди евра годишње на нивоу Европске уније
(ETSC, 2001). Из наведених разлога, управљање безбедношћу саобраћаја је изузетно
значајно, како на глобалном нивоу, тако и на нивоу појединих држава.
Управљање безбедношћу саобраћаја подразумева добро познавање постојећег
стања безбедности саобраћаја, реално дефинисање жељеног стања и предузимање
мера да се постојеће стање приближи жељеном. Липовац (2008) наводи да прецизне
процене омогућавају да се схвате и прецизно дефинишу проблеми у безбедности
саобраћаja, као и да се планирају ефективне мере у безбедности саобраћају. Наиме,
основа за успешно унапређење безбедности саобраћаја огледа се првенствено у
успешном и прецизном дефинисању постојећег стања, чиме се ствара могућност за
достизање постављених циљева.
Традиционални приступ у управљању безбедношћу саобраћаја подразумевао је
дефинисање мера за унапређење безбедности саобраћаја само на основу директних
показатеља безбедности саобраћаја, док савремени приступ подразумева
дефинисање мера праћењем, не само директних показатеља, већ и индикатора
безбедности саобраћаја, који омогућују потпунији увид у проблеме безбедности
саобраћаја на посматраном подручју.
Eksler (2010) тврди да се индикатори безбедности саобраћаја, традиционално,
мере на националном нивоу, јер су националне власти преузеле главну улогу у
управљању безбедношћу саобраћаја. Међутим, улога локалних власти мора се више
истаћи. Мерење индикатора безбедности саобраћаја на нивоу локалне заједнице
обезбеђује улазе за напредак у безбедности саобраћаја, што имплицитно доводи до
повећања одговорности политичких и других актера у локалној заједници. Како је
према Wegman et al. (2010) и Eksler (2010) важно поређење индикатора безбедности
саобраћаја међу земљама света, тако је важно поредити индикатора безбедности
саобраћаја међу локалним заједницама. Tesic et al. (2012) наводе да би тако дошао
до изражаја такмичарски дух појединих градова, општина, па и држава, у погледу
унапређења БС.
Lipovac et al. (2012) и Eksler (2010) су закључили да је свака локална заједница
специфична са аспекта безбедности саобраћаја, како у начину управљања
безбедности саобраћаја, тако и према безбедности путне мреже, према свести
учесника у саобраћају, према понашању у саобраћају. Зато је потребно, за сваку
локалну заједницу, мерити безбедност саобраћаја и вршити рангирање према
успешности.

42
 12. Међународна Конференција
„Безбедност саобраћаја у локалној заједници“, Србија, Тара, 19 – 22. април 2017.

Како би се на што прецизнији начин сагледало стање у области безбедности

саобраћаја на неком подручју, неопходно је узети у обзир што више показатеља.
Једна од метода је примена Анализе обавијања података (Data Envelopment Analysis
- ДЕА). ДЕА је веома снажан алат који пореди сличне елементе засноване на
различитим улазима и излазима.
У овом раду циљ је да се процене ефикасности полицијских управа у Републици
Србији, у смислу перформанси безбедности деце у саобраћају применом Анализе
обавијања података. Циљ спроведеног истраживања је да се промовише ефикасност
у области безбедности саобраћаја, и то на основу више улаза и излаза. Наиме, циљ
је да се рангирају полицијске управе, да се идентификују полицијске управе које
треба да побољшају своје перформансе, као и да се идентификују колика су
потребна побољшања свакој од полицијских управа како би достигла ниво
безбедности најефикасније полицијске управе.

2. АНАЛИЗА ОБАВИЈАЊА ПОДАТАКА (ДЕА)

ДЕА је веома снажан алат који пореди сличне елементе засноване на различитим
улазима и излазима. ДЕА се примењује при решавању различитих проблема у
различитим областима. Egilmez and McAvoy (2012) наводе да се ДЕА широко
примењује на неколико проблема из различитих области као што су економија
(Zhang et al., 2008; Filippetti and Peyrache, 2011), одрживост (Lee and Farzipoor Saen,
2012), финансије (Kirikal and Tehnikaülikool, 2005), здравство (Feng and Yuan-Biao,
2010), изградња (Xue et al., 2008), транспорт (Ozbek et al., 2009; Cooper et al., 2011),
итд. Alper et al. (2015) наводе да је ДЕА у току протекле две деценије постала
прихватљив алат за мерење перформанси непрофитних институција. Наиме, Alper
et al. (2015) наводе да се ДЕА модел примењује како би се проценила продуктивност
многих организација, као што су болнице, школе, универзитети, локалне
самоуправе, полиција, затвори, енергетске компаније, банке, итд.
ДЕА мери релативну ефикасност јединицe одлучивања, када више излаза деле
више улаза, а нису им додељене тежине (Alper at al., 2015). Анализа обавијања
података на основу података о улазним и излазним променљивама одређује да ли је
нека јединица о којој се одлучује ефикасна или није, и то релативно у односу на
преостале јединице укључене у анализу.
Bastos at al. (2015) наводи да ДЕА има карактеристике које чине њену примену
веома атрактивном. Прво, рангирање није једини циљ ДЕА методе, већ се може
посматрати као средство бенчамаркинга, где се перформансе јединице одлучивања
процењују у односу на најбоље јединице одлучивања. Резултат тога је да
неефикасне јединице одлучивања могу да уче од најбољих јединица одлучивања.
Што се тиче безбедности саобраћаја на путевима, посебно је драгоцена, јер државе,
а у овом случају полицијске управе, које не показују добре резултате у безбедности
саобраћаја могу да науче од земаља, односно, полицијских управа које су
најуспешније.
Из наведених разлога ДЕА метод се примењује у безбедности саобраћаја.
Hermans et al. (2009) су вршили поређење 21 државе Европске Уније коришћењем
ДЕА методе са шест улазних параметара, и то: индикатори који се односе на вожњу
под утицајем, бригу о повређенима, брзину, заштитне системе, инфраструктуру и
возила и два излазна параметара, и то: број саобраћајних незгода и погинулих лица.

43
 Далибор Пешић, Јелена Ранковић
МОДЕЛ ЗА ОЦЕНУ СТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ

Shen et al. (2012) су примењивали ДЕА методу за оцену ефикасности 27 земаља

Европске Уније, а улазни параметри су били број становника, број регистрованих
возила, број пређених километара, а број погинулих лица као излазни параметар.
Alper et al. (2015) примењује ДЕА метод за мерење ефикасности локалних
самоуправа у побољшању безбедности саобраћаја у Израелу и користи два улазна
параметара: годишњи буџет за безбедност саобраћаја расподељен свакој општини и
укупан број сати наставника у 11-том разреду посвећен безбедности саобраћаја, док
као излазне параметре користи 14 показатеља, и то: проценат нових аутомобила,
број приватних аутомобила, просечна старост приватних аутомобила, број возача
који су учествовали у саобраћајним незгодама са повређеним лицима (према месту
пребивалишта возача), број возача који су учествовали у саобраћајним незгодама са
повређеним лицима (према месту саобраћајне незгоде), проценат буџета који
користи локална заједница, број казни са саобраћајне прекршаје, број казни са
саобраћајне прекршаје у вези са некоришћењем сигурносних појасева, број
погинулих, број тешко повређених, број лако повређених, укупан број саобраћајних
незгода, укупни трошкови саобраћајних незгода, укупан број пешака који су
учествовали у саобраћајним незгодама.
Росић и др. (2015) примењују ДЕА модел за одређивање ефикасности
полицијских управа у Републици Србији, и као улазне податке користе број
становника и број регистрованих возила, а као излазне податке број погинулих,
тешко повређених и лако повређених лица у саобраћајним незгодама.

2.1. Математички модел Анализе обавијања података (ДЕА методе)

Нека је xij – посматрани износ улаза i-те врсте за DMUi (xij>0, i=1,2,3,...,m,
j=1,2,3,...,n), a yrj – посматрани износ излаза r-те врсте за DMUi (yrj>0, r=1,2,...s,
j=1,2,...,n). Charnes et al. (1978) су предложили да се за сваку DMUk, к=1,2,...,n, реши
оптимизациони задатак (познат као CCR racio model):

∑𝑠𝑟=1 𝑢𝑟 𝑦𝑟𝑘 (1)

(𝑀𝑎𝑥)ℎ𝑘 = ∑𝑚
𝑖=1 𝑣𝑖 𝑥𝑖𝑘
∑𝑠𝑟=1 𝑢𝑟 𝑦𝑟𝑘 (2)
≤ 1, 𝑗 = 1,2, … , 𝑛
∑𝑚 𝑣 𝑥
𝑖=1 𝑖 𝑖𝑘
𝑢𝑟 ≥ 0, 𝑟 = 1,2, … , 𝑠 (3)
𝑣𝑖 ≥ 0, 𝑖 = 1,2, … , 𝑚 (4)
Где су:
ℎ𝑘 − релативна ефикасност 𝑘 − те DMU;
𝑛 − број DMU (јединица одлучивања) које треба поредити;
𝑚 − број улаза;
𝑠 − број излаза;
𝑢𝑟 − тежински коефицијент за излаз r;
𝑣𝑖 − тежински коефицијент за улаз i.
Релативна ефикасност hk за DMUk, дефинисана као однос тежинске суме њених
излаза (виртуелни излаз) и тежинске суме њених улаза (виртуални улаз) што је
математичка формулација дефиниције (1).

44
 12. Међународна Конференција
„Безбедност саобраћаја у локалној заједници“, Србија, Тара, 19 – 22. април 2017.

Пошто и за k-ту DMU за коју се тражи максимална ефикасност (1) важи услов
(2), очигледно да важи 0<hk≤1. Ако је вредност за hk у функцији циља једнака 1, онда
је k-та DMU релативно ефикасна, а ако је мања од 1, DMUk је релативно неефикасна
и hk показује за колико процентуално ова јединица треба да смањи своје улазе.
Тежински коефицијенти ur и vi (непознате у моделу) показују степене важности
сваког улаза и излаза која свака јединица бира тако да буде што је могуће
ефикаснија. Ако тада не постоји нека друга јединица која са истим ангажованим
улазима производи већи излаз онда је посматрана јединица ефикасна.
Ограничења дата релацијама (3) и (4) означавају да тежински коефицијенти могу
имати само ненегативне вредности касније су модификована у следећа ограничења:

𝑢𝑟 ≥ ε, r = 1,2, … , s (3’)
𝑣𝑖 ≥ ε, i = 1,2,…, m (4’)

Где је: ε – мала позитивна вредност. Ова модификација спречава потпуно

игнорисање утицаја појединих улаза и излаза при одређивању мере ефикасности.
Представљена формулација се може представити у форми задатка линеарног
програмирања. Задатак линеарно разломљеног програмирања може се помоћу
једноставних трансформација (Cooper et al., 2000) свести на еквивалентан линеарни
задатак:

(𝑀𝑎𝑥)ℎ𝑘 = ∑𝑠𝑟=1 𝑢𝑟 𝑦𝑟𝑘 (5)

∑𝑚𝑖=1 𝑣𝑖 𝑥𝑖𝑘 = 1, 𝑗 = 1,2, … , 𝑛 (6)
∑𝑠𝑟=1 𝑢𝑟 𝑦𝑟𝑘 − ∑𝑚 𝑖=1 𝑣𝑖 𝑥𝑖𝑘 ≤ 0, ј = 1,2, … , 𝑛 (7)
𝑢𝑟 ≥ ε, 𝑟 = 1,2, … , 𝑠 (8)
𝑣𝑖 ≥ ε, 𝑖 = 1,2, … , 𝑚 (9)

3. ПРИМЕЊЕНИ МОДЕЛ АНАЛИЗЕ ОБАВИЈАЊА ПОДАТАКА У

БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

За разлику од области економије у којој је првобитно примењена Анализа

обавијања података, у којој се дефиниција најбољих пракси ослања на претпоставци
да улази треба да се минимизирају, а да се максимизирају излази, у безбедности
саобраћаја, излази, односно, погинули у саобраћајним незгодама, треба да будe што
мањи у односу на ниво изложености (Shen at al., 2013). Из тог разлога, границу
ефикасности у Анализи обавијања података чине земље са најбољим
перформансама у безбедности саобраћаја, односно државе са минималним
излазима, и ефикасност осталих држава се мери у односу на формирану границу
ефиксности (Shen at al., 2012).
Hermans et al. (2009) закључује да су саобраћајне незгоде и настрадала лица
излаз, док су индикатори безбедности саобраћаја улаз у систему безбедности
саобраћаја, као и да је у том случају одржана логичка релација између улаза који се
максимизирају и излази који се минимизирају.
Ту треба посебно водити рачуна да не морају сви индикатори безбедности
саобраћаја бити оријентисани тако да њихова већа вредност буде боља посматрано
са аспекта безбедности саобраћаја.

45
 Далибор Пешић, Јелена Ранковић
МОДЕЛ ЗА ОЦЕНУ СТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ

Математички модел Анализе обавијања података прилагођен оцени безбедности

саобраћаја изгледа на следећи начин (Shen, 2012):

(𝑀𝑎𝑥)ℎ𝑘 = ∑𝑚 𝑖=1 𝑣𝑖 𝑥𝑖𝑘 (10)

∑𝑠𝑟=1 𝑢𝑟 𝑦𝑟𝑘 = 1, 𝑗 = 1,2, … , 𝑛 (11)
∑𝑚 𝑠
𝑖=1 𝑣𝑖 𝑥𝑖𝑘 − ∑𝑟=1 𝑢𝑟 𝑦𝑟𝑘 ≤ 0, ј = 1,2, … , 𝑛 (12)
𝑢𝑟 ≥ ε, 𝑟 = 1,2, … , s (13)
𝑣𝑖 ≥ ε, 𝑖 = 1,2, … , m (14)

Решавањем линеарне верзије модела одређује се ефикасност посматране

јединице одлучивања. Добијене вредности тежина (u, v) су најбоље са становишта
посматране јединице. Тежине добијене за било које две јединице могу бити
различите, јер су различите критеријумске функције. Ако је посматрана јединица
ефикасна, уз њене оптималне вредности за тежинске коефицијенте ниједна друга
јединица не може да оствари већу вредност излазних променљивих за дате улазне
променљиве, док за неефикасне јединице то није случај.
За сваку јединицу одлучивања се одвојено израчунавају оптималне вредности
тежина за улазне и излазне променљиве. Наиме, тежине се израчунавају аутоматски
са циљем максимизирања вредности ефикасности посматране јединице
одлучивања, и уз поштовање ограничења за све јединице одлучивања (Shen, 2012).

3.1. МЕТОДОЛОГИЈА

У овом раду рачуната је ефикасност 27 полицијских управа на територији

Републике Србије, и оне представљају јединице одлучивања. ДЕА модел је
примењен на две групе података. ДЕА (1) модел је са једном улазном и три излазне
променљиве, а ДЕА (2) модел је са две улазне и три излазне променљиве.
Показатељи који су коришћени као улазне променљиве у ДЕА (1) су број
становника, а у ДЕА (2) је за улаз коришћен и индикатор „% употребе дечијих
заштитних система“, док су излазне променљиве у оба ДЕА модела број погинуле,
тешко и лако повређене деце, у периоду од 2011. до 2015. године.
Релативна ефикасност сваке полицијске управе је израчуната применом методе
Анализе обавијања података. Релативне ефикасности су рачунате применом
софтверског дoдатка Excel LP Solver. У предложеном моделу, ефикаснија је
полицијска управа која има мање погинуле, тешко повређене и лако повређене деце,
а већи број становника, односно, већи број становника и већу вредност посматраног
индикатора безбедности саобраћаја. Вредности променљивих које су коришћене у
анализи приказани су у табели 1.
Подаци о броју погинуле, тешко повређене и лако повређене деце у
саобраћајним незгодама преузети су из базе података Агенције за безбедност
саобраћаја (АБС, 2016). Коришћени подаци о индиректном показатељу „% употребе
заштитних система за децу од 0 до 12 година“ се односе на 2015. годину.
Јавни ризик страдања деце је израчунат на основу укупно настрадале деце
(погинуле, тешко телесно повређене и лако телесно повређене) у периоду од 2011.
до 2015. године и укупног броја становника по полицијским управама у 2013.
години (РЗС, 2014а). Јавни ризик показује колико је настрадо деце на 100.000
становника.

46
 12. Међународна Конференција
„Безбедност саобраћаја у локалној заједници“, Србија, Тара, 19 – 22. април 2017.

Табела 1. Показатељи безбедности саобраћаја и ефикасност по полицијским

управама
Бр. % употребе дечијих
ПОГ ТТП ЛТП
становника заштитних система
Београд 1669604 34,6 13 265 1737
Крагујевац 290583 28,2 1 47 223
Јагодина 210762 31,9 2 30 172
Ниш 372268 39,3 2 40 277
Пирот 90255 24,7 1 12 66
Прокупље 89598 18,0 0 14 83
Лесковац 211921 23,7 0 38 166
Врање 203583 14,5 3 32 192
Зајечар 116655 26,6 0 17 76
Бор 121893 18,8 0 18 94
Смедерево 196316 17,0 6 30 205
Пожаревац 179444 23,8 6 31 121
Ваљево 171478 17,2 1 50 155
Шабац 293600 19,5 5 61 221
Краљево 175051 11,7 5 34 158
Крушевац 237449 5,3 3 37 188
Чачак 209325 16,3 2 34 241
Нови Пазар 159560 6,3 1 52 221
Ужице 176369 19,5 1 25 168
Пријепоље 78875 19,3 0 9 61
Нови Сад 616035 26,6 8 85 683
Зрењанин 184293 24,4 2 22 133
Кикинда 144696 18,3 0 32 86
Панчево 289730 24,1 1 34 198
Сомбор 183978 22,0 1 24 159
Суботица 184733 51,0 3 34 123
Сремска
308549 25,9 4 41 259
Митровица

3.2. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

У табели 2. приказани су резултати примене ДЕА модела, као и рангови

полицијских управа, на основу резултата примене ДЕА модела, јавног ризика и
индикатора „% употребе заштитних система за децу од 0 до 12 година“.
Резултати ДЕА (1) и ДЕА (2) модела показују да има 5 ефикасних полицијских
управа (Ниш, Зајечар, Пријепоље, Кикинда и Панчево), и да је најмање ефикасна
полицијска управа Нови Пазар (ранг 19 применом ДЕА (1), и ранг 18 применом ДЕА
(2) модела). Са друге стране, највећа упореба дечијих заштитних система је у
Суботици (ранг 1), затим у Нишу (ранг 2), па у Београду (ранг 3), док је најнижа
употреба дечијих заштитних система забележена у Крушевцу (ранг 25), Новом
Пазару (ранг 24) и у Краљеву (ранг 23).
Јавни ризик настрадале деце по полицијским управама се креће од 80 до 172
настрадала детета на 100.000 становника. Највећи јавни ризик је у Новом Пазару
(ранг 24). Са друге стране, најмањи јавни ризик је у Зајечару и Панчеву (ранг 1).
Наиме, резултати упоредне анализе указују да рангови полицијских управа нису
исти, и да зависе од података на основу којих су израчунати.

47
 Далибор Пешић, Јелена Ранковић
МОДЕЛ ЗА ОЦЕНУ СТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ

Табела 2. Рангови полицијских управа применом ДЕА модела и на основу

вредности ЈР настрадале деце и индикатора „% употребе дечијих заштних система“
% употребе дечијих
ДЕА (1) ДЕА (2) ЈР_нас
заштитних система
Ефик. ранг Ефик. ранг ризик ранг ранг
Београд 0,70 15 0,70 15 121 20 3
Крагујевац 0,86 6 0,86 5 93 9 5
Јагодина 0,84 8 0,86 5 97 11 4
Ниш 1,00 1 1,00 1 86 4 2
Пирот 0,93 4 1,00 1 88 6 8
Прокупље 0,79 10 0,79 9 108 15 18
Лесковац 0,83 9 0,83 8 96 10 12
Врање 0,74 12 0,74 12 112 17 22
Зајечар 1,00 1 1,00 1 80 1 6
Бор 0,91 5 0,91 4 92 8 16
Смедерево 0,71 14 0,71 14 123 21 20
Пожаревац 0,95 3 0,95 3 88 6 11
Ваљево 0,68 16 0,68 16 120 19 19
Шабац 0,84 8 0,84 7 98 12 14
Краљево 0,73 13 0,73 13 113 18 23
Крушевац 0,84 8 0,84 7 96 10 25
Чачак 0,66 17 0,66 17 132 23 21
Нови Пазар 0,47 19 0,47 18 172 24 24
Ужице 0,52 18 0,77 11 110 16 14
Пријепоље 1,00 1 1,00 1 89 7 15
Нови Сад 0,78 11 0,78 10 126 22 6
Зрењанин 0,97 2 0,98 2 85 3 9
Кикинда 1,00 1 1,00 1 82 2 17
Панчево 1,00 1 1,00 1 80 1 10
Сомбор 0,84 8 0,85 6 100 14 13
Суботица 0,95 3 1,00 1 87 5 1
Сремска
0,85 7 0,85 6 99 13 7
Митровица

4. ЗАКЉУЧАК

Како у безбедности саобраћаја не постоји јединствена мера за оцену безбедности

саобраћаја долази до проблема када различити појединачни показатељи указују на
различити ранг поређених величина. И у овој анализи, ранг полицијске управе, у
погледу безбедности деце, зависио је од података који су коришћени за поређење.
Најнебезбедније полицијске управе посматране применом ДЕА (1) и ДЕА (2)
модела је полицијска управа Нови Пазар, док су најефикасније Ниш, Зајечар,
Пријепоље, Кикинда и Панчево.
Ефикасност полицијске управе Нови Пазар применом ДЕА (1) и ДЕА (2) је 47%,
што значи да је ефикасност мања за више од 50% од најефикаснијих полицијских
управа. Наиме, предност примене ДЕА модела је то што се рачуна релативна
ефикасност која указује колико је која полицијска управа ефикасна и колико би
требало побољшати безбедност деце у саобраћају на посматраној полицијској
управи, како би достигла ниво најефикасније полицијске управе.

48
 12. Међународна Конференција
„Безбедност саобраћаја у локалној заједници“, Србија, Тара, 19 – 22. април 2017.

Предложени модел за оцену безбедности деце у саобраћају омогућава

сагледавање безбедности деце на савремен приступ, односно анализом директних и
индиректних показатеља, и рачунање релативне ефикасности сваке полицијске
управе, и на тај начин указује доносиоцима одлуке где треба да усмере акције у
циљу повећања безбедности деце.

5. ЛИТЕРАТУРА

[1] Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије. (АБС). (2016). Подаци

интегрисане базе података о обележјима безбедности саобраћаја [Статистика].
Доступно на: serbia.gdi.net/azbs. Посећено дана: 09.09.2016.
[2] Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије. (АБС). (2015б). Индикатори
перформанси безбедности саобраћаја у Републици Србији за 2015. годину.
[3] Alper, D., Sinuany-Stern, Z., & Shinar, D. (2015). Evaluating the efficiency of local
municipalities in providing traffic safety using the Data Envelopment Analysis. Accident
Analysis & Prevention, 78, 39-50.
[4] Bastos, J. T., Shen, Y., Hermans, E., Brijs, T., Wets, G., & Ferraz, A. C. P. (2015). Traffic
fatality indicators in Brazil: state diagnosis based on data envelopment analysis research.
Accident Analysis & Prevention, 81, 61-73.
[5] Egilmez, G., McAvoy, D. (2013). Benchmarking road safety ofU.S. states: A DEA-based
Malmquist productivity index approach, Accident Analysis & Prevention, 53 (2013), 55-
64.
[6] Eksler, V. (2010). Мeasuring and understanding road safety performance at local
territorial level. Safety Science, 48 (9), рр.1197-1202.
[7] Eksler, V. (2010). Measuring and understanding road safety performance at local
territorial level. Safety Science, 48 (2), 1197- 1202.
[8] European Commission (EC). (2003). European Road Safety Programme – Halving the
number of road accident victims in the European Union by 2010: A shared responsibility.
European Transport Safety Council (ETSC). (2001). Transport Safety Performance
Indicators. Brussels.
[9] Липовац, К. (2008). Безбедност саобраћаја. Службени лист СРЈ. Београд. стр. 78-80.
[10] Републички завод за статистику. (РЗС). (2014). Поцене становништва у Републици
Србији у 2015. години. Београд.
[11] Републички завод за статистику. (РЗС). (2014а). Општине и региони у Републици
Србији: Становништво, Београд.
[12] Росић, М., Кукић, Д., и Божовић, М. (2015). Примена анализе података (ДЕА) за
оцену ризика у безбедности саобраћаја, IV Међународна Конференција
„Безбједност саобраћаја у локалној заједници“, Бања Лука.
[13] Shen, Y., Hermans, E., Ruan, D., Wets, G., Brijs, T., & Vanhoof, K. (2011). A generalized
multiple layer data envelopment analysis model for hierarchical structure assessment: A
case study in road safety performance evaluation. Expert systems with applications,
38(12), 15262-15272.
[14] Shen, Y., Hermans, E., Brijs, T., Wets, G., & Vanhoof, K. (2012). Road safety risk
evaluation and target setting using data envelopment analysis and its extensions. Accident
Analysis & Prevention, 48, 430-441.
[15] Tesic, M., Maric, B., and Djeric, M. (2012). Signifiance and measuring safety
performance indicators in the Republic of Srpska. Road safety in local communities -
Republic of Srpska.1. Banja Luka: Ministry of transport and communications.
[16] Hermans, E., Van den Bossche, F., & Wets, G. (2008). Combining road safety information
in a performance index. Accident Analysis & Prevention, 40(4), 1337-1344.

49
 Далибор Пешић, Јелена Ранковић
МОДЕЛ ЗА ОЦЕНУ СТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ

[17] Hermans, E., Brijs, T., Wets, G., & Vanhoof, K. (2009). Benchmarking road safety:
lessons to learn from a data envelopment analysis. Accident Analysis & Prevention, 41(1),
174-182.
[18] Charnes, A., Cooper, W., Rhodes, E. (1978). European Journal of Operational Research
2, 429 444.
[19] Wegman, F. and Oppe, S. (2010). Benchmarking road safety performances of countries.
Safety Science, 48 (2), 1203-1211.

50