Pdjednacine PDF

Sadržaj
1 Opšti pojmovi 3
1.1 Definicija parcijalne diferencijalne jednačine . . . . . . . . . . 3
1.2 Formiranje parcijalne jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.3 Potpuni, opšti, singularni integral . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.3.1 Potpuni, opšti, partikularni integral . . . . . . . . . . . 11
1.3.2 Lagranžova teorija integrala . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.3.3 Košijev integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2 Parcijalne jednačine prvog reda 19

2.1 Homogene linearne jednačine prvog reda . . . . . . . . . . . . 19
2.2 Kvazilinearne parcijalne jednačine prvog reda . . . . . . . . . 23
2.2.1 Opšti integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.2.2 Košijev integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.3 Metoda Lagranž - Šarpija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
2.3.1 Pfafove jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
2.3.2 Nalaženje potpunog integrala parcijalne jednačine pr-
vog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
3 Parcijalne jednačine drugog reda 45

3.1 Klasifikacija linearnih jednačina drugog reda . . . . . . . . . . 45
3.2 Jednodimenzionalna talasna jednačina . . . . . . . . . . . . . 55
3.2.1 Furijeova metoda (Treperenje ograničene žice) . . . . . 56
3.2.2 Metoda karakteristika (Treperenje neograničene žice) . 61
3.2.3 Prinudjene oscilacije žice . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
3.3 Dvodimenzionalna talasna jednačina . . . . . . . . . . . . . . 68
3.3.1 Treperenje pravougaone membrane . . . . . . . . . . . 68
3.3.2 Treperenje kružne membrane . . . . . . . . . . . . . . 72
3.4 Jednačina provodjenja toplote . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
3.5 Laplasova jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
3.5.1 Dirihleov problem u ravni (za kružnu oblast) . . . . . . 85
3.5.2 Dirihleov problem u prostoru (za loptu) . . . . . . . . . 90
1
2 SADRŽAJ
PREDGOVOR
Predajući, poslednjih nekoliko godina, predmet Parcijalne diferencijalne

jednačine (Matematika D) na postdiplomskim studijama na Mašinskom fakul-
tetu u Beogradu, već u početku jasno sam uočio potrebu za udžbenikom koji
bi izborom materijala i obimom odgovarao nastavnom programu i broju pred-
vidjenih časova tog predmeta. Tako je nastala ova knjižica, kao pokušaj da
se ta potreba zadovolji.
Izlaganje u knjižici je podeljeno u tri glave. Prva glava, najkraća, sadrži
uvodna razmatranja o parcijalnim diferencijalnim jednačinama, druga je
posvećena parcijalnim jednačinama prvog reda, a treća parcijalnim jednači-
nama drugog reda. Najviše prostora su dobile parcijalne jednačine drugog
reda, zapravo jednačine matematičke fizike: talasna jednačina, jednačina
provodjenja toplote i Laplasova jednačina. Rešavaju se neki mešoviti i granič-
ni problemi za ove jednačine, redovno u vezi sa opisivanjem pojedinih pojava
i stanja. Pritom se primenjuje uglavnom Furijeova metoda.
Na nekim mestima u tekstu javljaju se izvesne specijalne funkcije (Be-
selove funkcije, Ležandrovi polinomi). Mada se pretpostavlja da je čitalac
upoznat sa specijalnim funkcijama, izlaganje je tako podešeno da ga može
pratiti i postdiplomac koji nije slušao predmet Specijalne funkcije (Matem-
atika E).
Beograd, 28.3.2001.
Poglavlje 1
Opšti pojmovi
1.1 Definicija parcijalne diferencijalne jednačine

Do parcijalnih diferencijalnih jednačina dolazimo uopštavanjem običnih difer-
encijalnih jednačina. Naime, pošavši od toga da nepoznata funkcija u običnoj
diferencijalnoj jednačini zavisi od jedne nezavisno promenljive, možemo da
uvedemo u razmatranje opštije jednačine kod kojih je u ulozi nepoznate neka
funkcija od nekoliko nezavisno promenljivih.Prema tome, svaku jednačinu u
kojoj figurišu nezavisno promenljive (bar dve), nepoznata funkcija i neki njeni
parcijalni izvodi (bar jedan), nazivamo parcijalnom diferencijalnom jednači-
nom. (Pritom se smatra da mešoviti parcijalni izvodi nepoznate funkcije
ne zavise od redosleda diferenciranja.) Najviši red parcijalnih izvoda koji
figurišu u parcijalnoj diferencijalnoj jednačini naziva se redom te jednačine.
Rešenjem parcijalne diferencijalne jednačine nazivamo svaku funkciju defin-
isanu u nekoj oblasti, koja identički zadovoljava tu jednačinu, u svakoj tački
pomenute oblasti. Obično se parcijalne diferencijalne jednačine skraćeno
nazivaju parcijalnim jednačinama.
Navodjenje celovite definicije parcijalne jednačine uopšte, kao i njenog
rešenja, bilo bi veoma glomazno. Zato ćemo kompletno definisati samo par-
cijalne jednačine prvog reda, sa proizvoljnim brojem nezavisno promenljivih,
i parcijalne jednačine drugog reda u slučaju dve nezavisno promenljive. Na
osnovu tih definicija moći će lako, po analogiji, da se zaključi kako treba da
glasi opšta definicija parcijalne jednačine i njenog rešenja.
Svaku jednačinu oblika
µ ¶
∂u ∂u ∂u
F x1 , x2 , . . . , xn , u, , ,... , = 0, (1.1)
∂x1 ∂x2 ∂xn
gde je F neka funkcija od 2n + 1 nezavisno promenljivih definisana u nekoj
oblasti D ⊂ R2n+1 , x1 , x2 , ... , xn su nezavisno promenljive (n ≥ 2), u
3
4 POGLAVLJE 1. OPŠTI POJMOVI
∂u ∂u ∂u
nepoznata funkcija, a ∂x 1
, ∂x2
, ... , ∂xn
parcijalni izvodi funkcije u, nazivamo
parcijalnom diferencijalnom jednačinom prvog reda nepoznate funkcije u od
n nezavisno promenljivih. (Podrazumeva se da bar jedan od ovih parcijalnih
izvoda stvarno figuriše, tj. da F nije konstantna u odnosu na sve njih.)
Rešenjem parcijalne jednačine (1.1) nazivamo svaku funkciju
u = ϕ(x1 , x2 , . . . , xn )
od n nezavisno promenljivih, definisanu u nekoj oblasti E ⊂ Rn , koja ispun-

java sledeće uslove:
(a) ϕ ima neprekidne parcijalne izvode prvog reda (tj. neprekidno je
diferencijabilna) u svakoj tački oblasti E;
(b) za svaku tačku M0 (x10 , x20 , . . . , xn0 ) ∈ E tačka
µ ¶
∂ϕ(M0 ) ∂ϕ(M0 ) ∂ϕ(M0 )
x10 , x20 , . . . , xn0 , ϕ(M0 ), , ,... ,
∂x1 ∂x2 ∂xn
pripada D i važi
µ ¶
∂ϕ(M0 ) ∂ϕ(M0 ) ∂ϕ(M0 )
F x10 , x20 , . . . , xn0 , ϕ(M0 ), , ,... , = 0.
∂x1 ∂x2 ∂xn
U slučaju n = 2 obično se koriste oznake x i y za nezavisno promenljive
a z za nepoznatu funkciju. Pogodno je da se tada koriste oznake zx , zy i zxx ,
zxy , zyy za parcijalne izvode prvog i drugog reda funkcije z. Tako ćemo pisati
i u narednoj definiciji.
Svaku jednačinu oblika
F (x, y, z, zx , zy , zxx , zxy , zyy ) = 0, (1.2)
gde je F neka funkcija od 8 nezavisno promenljivih, definisana u nekoj oblasti

D ⊂ R8 , x i y su nezavisno promenljive, z nepoznata funkcija, a zx , zy , zxx ,
zxy , zyy parcijalni izvodi funkcije z, nazivamo parcijalnom diferencijalnom
jednačinom drugog reda nepoznate funkcije z od dve nezavisno promenljive.
(Pritom podrazumevamo da bar jedan od navedenih parcijalnih izvoda dru-
gog reda zaista figuriše u jednačini.)
Rešenjem jednačine ( 1.2) nazivamo svaku funkciju z = ϕ(x, y) od dve
nezavisno promenljive, definisanu u nekoj oblasti E ⊂ R2 , koja ispunjava
uslove:
(a) ϕ ima neprekidne parcijalne izvode prvog i drugog reda (tj. ϕ je
dvaput neprekidno diferencijabilna) u svakoj tački oblasti E;
(b) za svaku tačku M0 (x0 , y0 ) ∈ E tačka
¡ ¢
x0 , y0 , ϕ(M0 ), ϕx (M0 ), ϕy (M0 ), ϕxx (M0 ), ϕxy (M0 ), ϕyy (M0 )
1.1. DEFINICIJA PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNAČINE 5
pripada D i važi
¡ ¢
F x0 , y0 , ϕ(M0 ), ϕx (M0 ), ϕy (M0 ), ϕxx (M0 ), ϕxy (M0 ), ϕyy (M0 ) = 0.
Geometrijski interpretirano, svako rešenje z = ϕ(x, y) jednačine (1.2), kao

i jednačine (1.1) u slučaju n = 2, predstavlja neku površ, koju ćemo nazivati
integralnom površi te jednačine.
Ako se koriste poznate Monžove oznake parcijalnih izvoda funkcije dveju
nezavisno promenljivih, jednačina (1.2) se kraće zapisuje ovako
F (x, y, z, p, q, r, s, t) = 0.
Isto tako, skraćeni zapis jednačine (1.1) u slučaju n = 2 glasi
F (x, y, z, p, q) = 0.
Ponekad se koriste skraćene oznake p1 , p2 , . . . , pn za parcijalne izvode pr-

vog reda funkcije od n nezavisno promenljivih, pa se jednačina (1.1) za
proizvoljno n može ovako zapisati
F (x1 , x2 , . . . , xn , u, p1 , p2 , . . . , pn ) = 0.
Primer 1. Jednačina
∂z ∂z
z− = 0,
∂x ∂y
skraćeno: z − pq = 0, je jedna parcijalna jednačina prvog reda, a funkcija
z = xy − x je jedno njeno rešenje.
Primer 2. Jednačina
∂u ∂u ∂u
x1 + x2 + . . . + xn − nu = 0,
∂x1 ∂x2 ∂xn
tj.
x1 p1 + x2 p2 + . . . + xn pn − nu = 0,
je jedna parcijalna jednačina prvog reda nepoznate funkcije u od n nezavisno
promenljivih (n ≥ 2). Jedno njeno rešenje je funkcija u = x1 x2 · ... · xn .
Primer 3. Kao primer parcijalne jednačine drugog reda može da posluži
jednačina
∂2z ∂2z
+ = 0.
∂x2 ∂y 2
Funkcije
z = x2 − y 2 , z = ex cos y, z = ln(x2 + y 2 )
su neka njena rešenja.
Primer 4. Rešimo parcijalnu jednačinu zx −2xyz = 0, gde je z = z(x, y),

tj. z je nepoznata funkcija od x i y.
Rešenje. Ova jednačina može da se tretira kao obična diferencijalna jed-
načina u kojoj je z nepoznata funkcija od x, a y je parametar. Primenom
metode razdvajanja promenljivih lako se nalazi opšte rešenje te obične difer-
encijalne jednačine sa parametrom y:
2
z = Cex y ,
pri čemu je C proizvoljna konstanta u odnosu na x. Ova konstanta zavisi od

parametra y, tako da je
2
z = C(y)ex y ,
gde je C proizvoljna funkcija jedne nezavisno promenljive. Ustvari, C ovde
nije sasvim proizvoljna funkcija, već proizvoljna neprekidno diferencijabilna
funkcija jedne nezavisno promenljive, jer z treba da bude neprekidno difer-
encijabilna funkcija od x i y. Najzad, ako umesto C upotrebimo uobičajenu
oznaku f za funkciju, sva rešenja date parcijalne jednačine zapisujemo u
obliku:
2
z = f (y)ex y ,
gde je f proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija jedne nezavisno
promenljive.
Primer 5. Rešimo parcijalnu jednačinu
zxy − zx = 0 (z = z(x, y)) .
Rešenje. Ako uvedemo smenu zx = p, gde je p nova nepoznata funkcija od

x i y, tada data jednačina postaje py −p = 0. Ova jednačina se lako rešava kao
obična diferencijalna jednačina sa parametrom x (videti prethodni primer).
Dobija se p = f1 (x)ey , tj. zx = f1 (x)ey , gde je f1 proizvoljna neprekidno
diferencijabilna funkcija jedne nezavisno promenljive. Integracijom po x sada
dobijamo z = f (x)ey + g(y), gde su f i g proizvoljne dvaput neprekidno difer-
encijabilne funkcije jedne nezavisno promenljive. (Ovo poslednje povezano
je sa uslovom da je z dvaput
R neprekidno diferencijabilna funkcija.) (Ovde je
f (x) napisano umesto f1 (x)dx, tj. umesto neke primitivne funkcije funkcije
f1 .)
Zadaci.
1. Proveriti da su funkcije
z = x + y, z = x2 + sin y, z = ex + ln(xy)
rešenja parcijalne jednačine zxy = 0.

1.2. FORMIRANJE PARCIJALNE JEDNAČINE 7
2. Proveriti da je funkcija z = x+y 2 rešenje parcijalne jednačine zx −1 = 0

koje zadovoljava uslov z(0, y) = y 2 .
3. Proveriti da je funkcija z = − 12 x2 + 12 y 2 rešenje parcijalne jednačine
2
zxx zyy − zxy + 1 = 0.
U zadacima 4. - 8. rešiti datu parcijalnu jednačinu:
2
4. zy + 2yz = 0. (Rez.: z = f (x)e−y .)
5. zxx + 4z = 0. (Rez.: z = f (y) cos 2x + g(y) sin 2x.)
6. zxx − y 2 z = 0 (y 6= 0). (Rez.: z = f (y)exy + g(y)e−xy .)
7. zxy − x = 0. (Rez.: z = 12 x2 y+ f (x)+ g(y).)
8. zxy − 4xy = 0. (Rez.: z = x2 y 2 + f (x)+ g(y).)
9. Naći rešenje parcijalne jednačine zxy − zy − 4 = 0 koje zadovoljava
uslov: zy (0, y) = 3y 2 , z(x, 0) = 0. (Rez: z = (y 3 + 4y)ex − 4y.)
1.2 Formiranje parcijalne jednačine

Navešćemo nekoliko primera formiranja parcijalne jednačine eliminacijom
proizvoljnih konstanti ili proizvoljnih funkcija iz date jednakosti i njenih
izvodnih jednakosti. Sa stanovišta primene, značajniji način formiranja par-
cijalnih jednačina jeste modeliranje problema parcijalnim jednačinama. Med-
jutim, u takva razmatranja se nećemo upuštati, zbog obima i prirode ovog
kursa, izuzev što ćemo navesti neke primere formiranja parcijalnih jednačina
na osnovu geometrijskih problema.
Primer 1. Neka je z = (x2 + C1 ) (y 2 + C2 ), gde su C1 i C2 proizvoljne
konstante. Formirajmo parcijalnu jednačinu koja odgovara ovoj jednakosti.
Rešenje. Diferenciranjem po x i y dobijamo
¡ ¢ ¡ ¢
p = 2x y 2 + C2 , q = x2 + C1 2y.
Rešimo ove izvodne jednakosti po C1 i C2 :
1 1
C1 = q − x2 , C2 = p − y2,
2y 2x
i uvrstimo dobijene izraze u polaznu jednakost:
1
z= pq.
4xy
Posle sredjivanja, dobijamo parcijalnu jednačinu
4xyz − pq = 0.
Primer 2. Neka je u = f (x2 + y 2 , x2 + z 2 ), gde je f = f (s, t) proizvoljna

neprekidno diferencijabilna funkcija od dve nezavisno promenljive. Formira-
jmo parcijalnu jednačinu date familije funkcija u.
Rešenje. Da bismo eliminisali funkciju f diferencirajmo datu relaciju po
x, y i z:
ux = fs · 2x + ft · 2x, uy = fs · 2y, uz = ft · 2z.
Ovde je pisano fs i ft umesto fs (x2 + y 2 , x2 + z 2 ) i ft (x2 + y 2 , x2 + z 2 ), da
bi se zapis skratio. Sada iz poslednje dve jednakosti nalazimo
1 1
fs = uy , ft = uz ,
2y 2z
i to uvršćujemo u prvu izvodnu jednakost:
x x
ux = uy + uz .
y z
U sredjenom obliku, dobijena parcijalna jednačina glasi:
yzux − xzuy − xyuz = 0.
Primer 3. Neka je Φ = Φ(s, t) proizvoljna neprekidno diferencijabilna
funkcija dveju nezavisno promenljivih koja zadovoljava uslov Φs − Φt 6= 0,
i neka je za svaku takvu funkciju zavisnost z od x i y zadata implicitno
jednakošću ¡ ¢
Φ x2 + z, y − z = 0.
Formirajmo parcijalnu jednačinu koja odgovara ovoj jednakosti.
Rešenje. Najpre formiramo izvodne jednakosti, tj. diferenciramo datu
jednakost po x i y:
Φs · (2x + p) + Φt · (−p) = 0
Φs · q + Φt · (1 − q) = 0.
Sada treba, kao i u prethodnom primeru, da eliminišemo funkciju Φ iz date
jednakosti i upravo formiranih izvodnih jednakosti. Kako je Φs − Φt 6= 0, to iz
izvodnih jednakosti izlazi da je (Φs , Φt ) jedno netrivijalno rešenje homogenog
linearnog sistema algebarskih jednačina
(2x + p)x1 − px2 = 0
qx1 + (1 − q)x2 = 0,
gde su x1 i x2 nepoznate. Zato mora biti
¯ ¯
¯ 2x + p −p ¯
¯ ¯ = 0,
¯ q 1−q ¯
1.2. FORMIRANJE PARCIJALNE JEDNAČINE 9
tj. 2x + p − 2xq = 0. Ovo je tražena parcijalna jednačina.

Primer 4. Neka je F familija svih glatkih površi Γ : z = f (x, y) takvih
da je rastojanje koordinatnog početka O od svake tangentne ravni ma koje
od tih površi jednako a, gde je a dati pozitivan broj. Nadjimo parcijalnu
jednačinu date familije F.
Rešenje. Neka je Γ ∈ F i neka je M(x, y, z) bilo koja tačka površi Γ.
Kako je Γ glatka površ, to u njenoj jednačini z = f (x, y) funkcija f mora
da bude neprekidno diferencijabilna. Jednačina tangentne ravni površi Γ u
tački M može se napisati u obliku
p(X − x) + q(Y − y) − (Z − z) = 0.
Rastojanje d tačke O od te tangentne ravni iznosi

|−px − qy + z|
d= p .
p2 + q2 + 1
Prema tome, mora biti d = a, tj. d2 = a2 , što daje

¡ ¢
(z − xp − yq)2 = a2 p2 + q 2 + 1 .
To je parcijalna jednačina familije F.

Primer 5. Neka je u = f (x+ct)+g(x−ct), gde su f i g proizvoljne dvaput
neprekidno diferencijabilne funkcije jedne nezavisno promenljive, a c je dati
(pozitivan) broj. Formirajmo parcijalnu jednačinu ove familije funkcija.
Rešenje. Kako ovde treba da se eliminišu dve funkcije, to ćemo napisati
izvodne jednakosti prvog i drugog reda:
ux = f 0 + g 0 , ut = f 0 · c + g 0 · (−c), uxx = f 00 + g00 ,

uxt = f 00 · c + g00 · (−c), utt = f 00 · c2 + g 00 · c2 .
Vidimo da je utt = c2 uxx , što i jeste tražena parcijalna jednačina.

Primer 6. Neka je
z = A2 x2 + 2ABxy + B 2 y 2 + Cx + Dy + E,
gde su A, B, C, D, E proizvoljne konstante. Formirajmo parcijalnu jednačinu

na osnovu date jednakosti.
Rešenje. Napisaćemo izvodne jednakosti prvog i drugog reda i eliminisati
proizvoljne konstante iz njih i date jednakosti. Izvodne jednakosti glase:
p = 2A2 x + 2ABy + C, q = 2ABx + 2B 2 y + D,

r = 2A2 , s = 2AB, t = 2B 2 .
Iz poslednje tri jednakosti neposredno se dobija rt − s2 = 0, što i predstavlja

traženu parcijalnu jednačinu.
Zadaci.
1. Formirati parcijalnu jednačinu na osnovu jednakosti
z = (x + C1 ) (y + C2 ) ,
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante.

(Rez.: z − pq = 0.)
2. Neka je z = f (x2 +y 2 ), gde je f proizvoljna neprekidno diferencijabilna
funkcija jedne nezavisno promenljive. Formirati parcijalnu jednačinu familije
funkcija z.
(Rez.: yp − xq = 0.)
3. Neka je Φ = Φ(s, t) proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija
od dve nezavisno promenljive takva da je
aΦs (az − cx, bz − cy) + bΦt (az − cx, bz − cy) 6= 0,
gde su a, b, c dati brojevi i c 6= 0, i neka je za svaku takvu funkciju Φ

implicitno zadata funkcija z = z(x, y), jednakošću Φ(az − cx, bz − cy) = 0.
Formirajmo parcijalnu jednačinu tako nastale familije funkcija z.
(Rez.: ap + bq = c.)
4. Neka je F familija svih glatkih površi Γ : z = f (x, y) sa svojstvom da
je dužina odsečka normale bilo koje od tih površi u ma kojoj njenoj tački od
te tačke do ravni Oxy jednaka a, gde je a dati pozitivan broj. Naći parcijalnu
jednačinu familije F.
(Rez.: z 2 (p2 + q 2 + 1) − a2 = 0.)
5. Definišimo ortogonalnu trajektoriju date familije glatkih površi kao
glatku površ koja u svakoj svojoj tački seče neku površ iz te familije pod
pravim uglom. Naći parcijalnu jednačinu ortogonalnih trajektorija familije
sfera x2 + y 2 + z 2 = C, gde je C proizvoljan pozitivan broj.
(Rez.: xp + yq = z.)
6. Neka je u = C1 x+C2 y+f (C1 , C2 ), gde su C1 i C2 proizvoljne konstante,
a f data funkcija. Formirati parcijalnu jednačinu.
(Rez.: u = xux + yuy + f (ux , uy ).)
7. Neka je u = f (x2 + y 2 ) + g (x2 − y 2 ), gde su f i g proizvoljne dvaput
neprekidno diferencijabilne funkcije jedne nezavisno promenljive. Formirati
parcijalnu jednačinu na osnovu ove jednakosti.
(Rez.: y 3 ux − x3 uy − xy 3 uxx + x3 yuyy = 0.)
8. Neka je
u = A + Bx + Ct + Dx2 + Ext + Dc2 t2 ,

1.3. POTPUNI, OPŠTI, SINGULARNI INTEGRAL 11
gde su A, B, C, D, E proizvoljne konstante, a c je dati broj (c > 0). Formirati

parcijalnu jednačinu familije funkcija u = u(x, t).
(Rez.: utt = c2 uxx .)
9. Neka je
z = f (ax + y) + g(bx + y),
gde su f i g proizvoljne dvaput neprekidno diferencijabilne funkcije, a a i b
dati brojevi, a 6= b. Formirati parcijalnu jednačinu.
(Rez.: r − (a + b)s + abt = 0.)
1.3 Potpuni, opšti, singularni integral

1.3.1 Potpuni, opšti, partikularni integral
Kao što je poznato, opšte rešenje obične diferencijalne jednačine je rešenje
koje zavisi od nekoliko proizvoljnih konstanti (govoreći sasvim pojednos-
tavljeno). Kod parcijalne jednačine se takvo rešenje naziva potpunim in-
tegralom. Medjutim, rešenje parcijalne jednačine može da zavisi od jedne
ili više proizvoljnih funkcija. Za takvo rešenje koristi se naziv opšti inte-
gral. Treba napomenuti da proizvoljne funkcije u opštem integralu, kao ni
proizvoljne konstante u potpunom, nisu sasvim proizvoljne. Za proizvoljne
funkcije obično se postavlja uslov da su neprekidno diferencijabilne, ili dva-
put neprekidno diferencijabilne i slično, a za proizvoljne konstante obično se
propisuje područje u kome mogu da uzimaju vrednosti.
Prethodnim tekstom je samo najavljeno uvodjenje pojmova potpuni i
opšti integral parcijalne jednačine, tako da ovi pojmovi tek treba da se
definišu. Usvojićemo Lagranžove definicije potpunog i opšteg integrala par-
cijalne jednačine oblika (1.1) i jednačine oblika (1.2).
Definicija 1. Rešenje parcijalne jednačine (1.1) koje zavisi od n proizvolj-
nih konstanti, ali tako da se eliminacijom tih konstanti iz jednakosti kojom
se to rešenje zapisuje i iz njenih izvodnih jednakosti prvog reda dolazi samo
do jednačine (1.1), naziva se potpuni integral.
Na primer, potpuni integral parcijalne jednačine 4xyz− pq = 0 je z =
(x2 + C1 ) (y 2 + C2 ), gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. (Uporediti sa
Primerom 1 iz prethodnog odeljka.)
Definicija 2. Rešenje parcijalne jednačine (1.1) koje zavisi od jedne
proizvoljne funkcije, ali tako da se eliminacijom te funkcije iz jednakosti ko-
jom se to rešenje zapisuje i iz njenih izvodnih jednakosti prvog reda dolazi
samo do jednačine (1.1), naziva se opšti integral.
Na primer, opšti integral parcijalne jednačine yzux − xzuy − xyuz = 0
je u = f (x2 + y 2 , x2 + z 2 ), gde je f proizvoljna neprekidno diferencijabilna
funkcija od dve nezavisno promenljive. (Videti Primer 2 iz prethodnog

odeljka.)
Definicija 3. Rešenje parcijalne jednačine (1.2) koje zavisi od pet proiz-
voljnih konstanti, ali tako da se eliminacijom tih konstanti iz jednakosti kojom
se to rešenje zapisuje i iz njenih izvodnih jednakosti prvog i drugog reda dolazi
samo do jednačine (1.2), naziva se potpuni integral.
Na primer, potpuni integral parcijalne jednačine rt−s2 = 0 je z = A2 x2 +
2ABxy+ B 2 y 2 + Cx+ Dy + E, gde su A, B, C, D, E proizvoljne konstante.
(Uporediti sa Primerom 6 iz prethodnog odeljka.)
Definicija 4. Rešenje parcijalne jednačine (1.2) koje zavisi od dve proiz-
voljne funkcije, ali tako da se eliminacijom tih funkcija iz jednakosti kojom se
to rešenje zapisuje i iz njenih izvodnih jednakosti prvog i drugog reda dolazi
samo do jednačine (1.2) naziva se opšti integral.
Na primer, opšti integral parcijalne jednačine utt = c2 uxx (c > 0) dat
je jednakošću u = f (x + ct) + g(x − ct), gde su f i g proizvoljne dvaput
neprekidno diferencijabilne funkcije jedne nezavisno promenljive. (Uporediti
sa Primerom 5 iz prethodnog odeljka.)
Ako se proizvoljnim konstantama u potpunom integralu parcijalne jed-
načine na neki način dodele neke vrednosti, ili se proizvoljne funkcije u
opštem integralu nekako izaberu, dobije se jedno odredjeno rešenje te jed-
načine. Svako takvo rešenje naziva se partikularni integral.
Na primer, ako se u potpunom integralu z = (x2 + C1 ) (y 2 + C2 ) parci-
jalne jednačine 4xyz− pq = 0 stavi C1 = 0, C2 = −1 dobije se partikularni
integral z = x2 (y 2 − 1). Isto tako, funkcija z = ex sinh ct je jedan par-
tikularni integral parcijalne jednačine utt = c2 uxx , koji se dobija iz opšteg
integrala u = f (x + ct) + g(x − ct) tako što se za f (s) uzme 12 es a za g(s)
– − 12 es .
1.3.2 Lagranžova teorija integrala

Lagranž je pokazao da se iz potpunog integrala parcijalne jednačine prvog
reda u slučaju n = 2 mogu dobiti opšti i singularni integral. (Ovaj drugi
ćemo uvesti malo kasnije.) Pritom je Lagranž koristio metodu varijacije
proizvoljnih konstanti, koja nam je poznata kao jedna od metoda rešavanja
običnih diferencijalnih jednačina. Sadržaj ovog paragrafa je izlaganje tog
Lagranžovog izvodjenja, tj. Lagranžove teorije integrala.
Neka je
F (x, y, z, p, q) = 0 (1.3)
jedna parcijalna jednačina prvog reda nepoznate funkcije z od dve nezavisno

promenljive x i y, i neka je
z = V (x, y, C1 , C2 ), (1.4)
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante, potpuni integral jednačine (1.3). Pret-

postavimo da je funkcija V neprekidno diferencijabilna. Potražimo funkcije
C1 = C1 (x, y) i C2 = C2 (x, y), neprekidno diferencijabilne i takve da je
složena funkcija
z = V (x, y, C1 (x, y), C2 (x, y)) (1.5)
rešenje jednačine (1.3).
Nadjimo parcijalne izvode funkcije (1.5):
∂V ∂V ∂C1 ∂V ∂C2
p= ∂x
+ ∂C1 ∂x
+ ∂C2 ∂x
,
(1.6)
∂V ∂V ∂C1 ∂V ∂C2
q= ∂y
+ ∂C1 ∂y
+ ∂C2 ∂y
,
i postavimo sledeći uslov za tražene funkcije C1 i C2 :

∂V ∂C1 ∂V ∂C2
∂C1 ∂x
+ ∂C2 ∂x
= 0,
(1.7)
∂V ∂C1 ∂V ∂C2
∂C1 ∂y
+ ∂C2 ∂y
= 0.
Ako je uslov (1.7) ispunjen, onda je, s obzirom na (1.6), p = ∂V ∂x

i q = ∂V
∂y
(kao
u slučaju kad su C1 i C2 konstante), što implicira da je funkcija (1.5) rešenje
jednačine (1.3). Naime, ako je (x0 , y0 ) neka tačka iz domena funkcije (1.5),
stavimo C1 (x0 , y0 ) = C10 i C2 (x0 , y0 ) = C20 i zamenimo C10 i C20 umesto C1
i C2 u (1.4):
z = V (x, y, C10 , C20 ). (1.8)
Parcijalni izvodi prvog reda ove funkcije u tački (x0 , y0 ) jednaki su
∂V (x0 , y0 , C10 , C20 ) ∂V (x0 , y0 , C10 , C20 )
i ,
∂x ∂y
a iste vrednosti se dobijaju, kao što smo malopre zaključili, i za parcijalne
izvode p i q funkcije (1.5) u istoj tački (x0 , y0 ). Kako su i vrednosti funkcija
(1.5) i (1.8) u toj tački jednake, a funkcija (1.8), kao rešenje jednačine (1.3),
zadovoljava jednačinu (1.3) u tački (x0 , y0 ), to i funkcija (1.5) zadovoljava
jednačinu (1.3) u toj tački. Dakle, funkcija (1.5) zaista jeste rešenje jednačine
(1.3).
Razmotrićemo dve mogućnosti u vezi sa funkcijama C1 i C2 . Naime, ove
funkcije mogu biti zavisne, tj. može biti C2 = ψ(C1 ) ili C1 = ψ(C2 ) za neku
∂V ∂V
funkciju ψ, i, s druge strane, može biti ispunjen uslov ∂C 1
= ∂C 2
= 0.
I. Podjimo od neke neprekidno diferencijabilne funkcije ψ jedne nezavisno

promenljive i potčinimo tražene funkcije C1 i C2 uslovu C2 = ψ(C1 ).
Tada se jednakosti (1.7) svode na jednakost
∂V ∂V 0
+ ψ (C1 ) = 0. (1.9)
∂C1 ∂C2
Naime, tada jednakosti (1.7) glase

∂V ∂C1
∂C1 ∂x
+ ∂V
∂C2
ψ0 (C1 ) ∂C
∂x
1
= 0,
(1.10)
∂V ∂C1
∂C1 ∂y
+ ∂V
∂C2
ψ0 (C1 ) ∂C
∂y
1
= 0.
Mora biti ∂C ∂x
1
6= 0 ili ∂C∂y
1
6= 0, jer bi inače C1 bila konstanta, a s njom i
C2 (= ψ(C1 )). (Mi tražimo funkcije C1 i C2 koje nisu obe konstantne.) Na
primer, uzmimo da je ∂C ∂x
1
6= 0. Tada možemo prvu jednakost (1.10) da
∂C1
podelimo sa ∂x , što daje (1.9). Obrnuto, iz (1.9) možemo dobiti jednakosti
(1.10) množenjem sa ∂C ∂x
1
i ∂C∂y
1
. Dakle, jednakosti (1.7) su zaista ekvivalentne
jednakosti (1.9).
Ako nadjemo funkcije C1 i C2 koje zadovoljavaju uslov C2 = ψ(C1 ) i
(1.9), i uvrstimo ih u (1.5), tada dobijemo jedno rešenje jednačine (1.3). Ovo
rešenje zavisi od jedne proizvoljne funkcije ψ.
Eliminacijom funkcije ψ iz tog rešenja i odgovarajućih izvodnih jednakosti
dobiće se samo jednačina (1.3), jer su ove izvodne jednakosti iste kao i za jed-
nakost (1.4), tj. p = ∂V∂x
i q = ∂V ∂y
(jer je uslov (1.7) ispunjen), a eliminacijom
konstanti C1 i C2 iz jednakosti (1.4) i njenih izvodnih jednakosti dobija se
samo jednačina (1.3), jer je funkcija (1.4) potpuni integral jednačine (1.3).
Prema tome, dobijeno rešenje jednačine (1.3) koje zavisi od proizvoljne
funkcije ψ jeste njen opšti integral.
∂V ∂V
II. Ako nadjemo funkcije C1 i C2 takve da je ∂C 1
= 0 i ∂C 2
= 0, i
uvrstimo ih u (1.5), tada dobijemo jedno rešenje jednačine (1.3), jer je i
u tom slučaju ispunjen uslov (1.7). Ovo rešenje ne sadrži ni proizvoljne
konstante ni proizvoljne funkcije. Ovakvo rešenje jednačine (1.3) nazovimo
singularni integral.
Geometrijski protumačen, singularni integral jednačine (1.3) predstavlja
obvojnicu dvoparametarske familije površi koja je zadata relacijom (1.4), tj.
koja predstavlja geometrijsku interpretaciju potpunog integrala (1.4).
Može se dokazati da se svako rešenje jednačine (1.3) može dobiti iz njenog
potpunog integrala (1.4), bilo neposredno, tj. dodeljivanjem nekih vrednosti
proizvoljnim konstantama C1 i C2 , bilo varijacijom konstanti onako kako je
to ovde izloženo.
1.3.3 Košijev integral

Na kraju ovog odeljka definisaćemo Košijev uslov i Košijev integral parcijalne
jednačine prvog reda i pokazati kako se može naći Košijev integral jednačine
(1.3) ako je poznat njen potpuni integral. Pritom se primenjuje metoda
varijacije konstanti izložena u prethodnom paragrafu.
Po analogiji sa Košijevim uslovom za običnu diferencijalnu jednačinu pr-
vog reda, koji se sastoji u zahtevu da za datu vrednost nezavisno promenljive
nepoznata funkcija uzme zadatu vrednost, možemo da postavimo Košijev
uslov za parcijalnu jednačinu (1.1) kao uslov da se za datu vrednost jedne
od nezavisno promenljivih, npr. xn , nepoznata funkcija svede na zadatu
funkciju. To se može ovako zapisati
u (x1 , x2 , . . . , xn−1 , xn0 ) = u0 (x1 , x2 , . . . , xn−1 ) ,
ili ½
xn = xn0
, (1.11)
u = u0 (x1 , x2 , . . . , xn−1 )
gde je xn0 dati broj a u0 zadata funkcija.
Za n = 2 jednakosti (1.11) glase
½
y = y0
(1.12)
z = z0 (x)
i predstavljaju jednačine neke krive K u koordinatnom sistemu Oxy. Uslov

se tada može geometrijski interpretirati ovako: integralna površ parcijalne
jednačine (1.3) treba da sadrži krivu K.
Ako umesto gornje krive uzmemo bilo koju krivu K zadatu parametarskim
jednačinama
K : x = ϕ1 (t), y = ϕ2 (t), z = ϕ3 (t), t ∈ T,
gde je T neki interval, dolazimo do opštijeg Košijevog uslova za jednačinu

(1.3), tj. do uslova
z (ϕ1 (t), ϕ2 (t)) = ϕ3 (t), t ∈ T.
Uslov (1.11) takodje može da se uopšti, na analogan način. Umesto jednog

parametra t sada ćemo imati n − 1 parametara t1 , t2 , . . . , tn−1 , a umesto
tri funkcije ϕ1 , ϕ2 , ϕ3 – n + 1-nu funkciju: ϕ1 ,ϕ2 ,...,ϕn+1 . Parametarske
jednačine
x1 = ϕ1 (t1 , t2 , . . . , tn−1 ), x2 = ϕ2 (t1 , t2 , . . . , tn−1 ), . . . ,
(1.13)
xn = ϕn (t1 , t2 , . . . , tn−1 ), u = ϕn+1 (t1 , t2 , . . . , tn−1 ),
gde je T neka oblast u prostoru Rn−1 , tada odredjuju skup tačaka oblika
(x1 , x2 , . . . , xn , u) u prostoru Rn+1 , koji se naziva n − 1-dimenzionalna mno-
gostrukost. Po analogiji sa slučajem n = 2 sada se može postaviti uslov da
integralna površ jednačine (1.1) sadrži mnogostrukost (1.13), tj. da bude
u (ϕ1 (t1 , t2 , . . . , tn−1 ), ϕ2 (t1 , t2 , . . . , tn−1 ), . . . , ϕn (t1 , t2 , . . . , tn−1 )) =

= ϕn+1 (t1 , t2 , . . . , tn−1 ), (t1 , t2 , . . . , tn−1 ) ∈ T.
(1.14)
Svaki ovakav uslov zvačemo Košijevim uslovom za jednačinu (1.1). Jednačina
(1.1) i uslov (1.14) čine Košijev problem, a svako rešenje Košijevog problema
zove se Košijev integral jednačine (1.1).
Razmotrimo sada Košijev problem (1.3)+(1.12), pod pretpostavkom da je
poznat potpuni integral (1.4) jednačine (1.3). Pretpostavimo da su funkcije
V i z0 neprekidno diferencijabilne i potražimo Košijev integral , tj. rešenje
problema (1.3)+(1.12). Kako se ovaj Košijev integral dobija ili neposredno
iz (1.4) ili varijacijom konstanti, to u oba slučaja iz uslova
V (x, y0 , C1 , C2 ) = z0 (x) (1.15)
sledi da je ispunjen uslov
∂V (x, y0 , C1 , C2 )
= z00 (x), (1.16)
∂x
pri čemu su C1 i C2 ili konstante ili nekonstantne funkcije C1 (x, y) i C2 (x, y),
s tim što je tada u (1.15) i (1.16) C1 = C1 (x, y0 ) i C2 = C2 (x, y0 ). U ovom
drugom slučaju (1.16) se dobija iz uslova p = ∂V∂x
koji sledi iz prve jednakosti
(1.6) i prve jednakosti (1.7). (Videti prethodni paragraf.)
Iz sistema jednačina (1.15)+(1.16) možemo (bar u principu) naći C1 i C2
u funkciji od x. Ako se pritom ispostavi da su C1 i C2 konstante, onda te
konstante zamenjujemo u (1.4) i tako dobijamo Košijev integral neposredno
iz potpunog.
Ako se za C1 i C2 dobiju nekonstantne funkcije od x, tada se eliminacijom
x može uspostaviti veza izmedju funkcija C1 i C2 , npr. u obliku C2 = ψ(C1 )
(ili C1 = ψ(C2 )). Sada se C1 i C2 , kao funkcije od x i y, nalaze iz uslova
C2 = ψ(C1 ) i (1.9) (kao u prethodnom paragrafu). Na kraju se dobijene
funkcije uvrste umesto C1 i C2 u (1.4) i tako se dobije traženi Košijev integral
jednačine (1.3).
Primer 1. Nadjimo Košijev integral parcijalne jednačine z− pq = 0 koji
odgovara Košijevom uslovu ½
y=0
z = x2 ,
znajući potpuni integral z = (x + C1 ) (y + C2 ).

Rešenje. Sistem (1.15)+(1.16) u ovom slučaju glasi
(x + C1 ) C2 = x2
C2 = 2x.
Rešavanjem ovog sistema po C1 i C2 dobijamo C1 = − x2 i C2 = 2x. Elimi-

nacijom x iz ovih jednakosti nalazimo sledeću vezu izmedju C1 i C2 : C2 =
−4C1 . Sada odredjujemo C1 i C2 kao funkcije od x i y tako da bude C2 =
−4C1 i da bude ispunjen uslov
y + C2 + (x + C1 )(−4) = 0
(uslov (1.9)). Na taj način dobijamo

y − 4x 4x − y
C1 = , C2 = .
8 2
Najzad, zamenimo C1 i C2 u potpunom integralu ovim funkcijama:
µ ¶µ ¶
y − 4x 4x − y 1
z = x+ y+ = (4x + y)2 .
8 2 16
To je traženi Košijev integral.

Primer 2. Nadjimo Košijev integral parcijalne jednačine iz prethodnog
primera, ako Košijev uslov glasi:
½
y=0
z = x.
Rešenje. Sada iz sistema
(x + C1 )C2 = x
,
C2 = 1
nalazimo C1 = 0 i C2 = 1. Zatim ove konstante uvrstimo u potpuni integral:

z = x(y + 1), i tako dobijemo traženi Košijev integral.
Poglavlje 2
Parcijalne jednačine prvog reda
2.1 Homogene linearne jednačine prvog reda

Svaku parcijalnu jednačinu oblika
X
n
∂u
Xi = 0, (2.1)
i=1
∂xi
gde su Xi = Xi (x1 , x2 , . . . , xn ), i = 1,2,...,n, neke funkcije od n nezavisno

promenljivih definisane u nekoj oblasti B (⊂ Rn ), nazivamo homogenom
linearnom parcijalnom jednačinom prvog reda.
Postoji veza izmedju rešenja jednačine (2.1) i prvih integrala izvesnog
sistema običnih diferencijalnih jednačina. Da bismo tu vezu ustanovili, pri-
družimo jednačini (2.1) sledeći sistem:
dxi
= Xi , i = 1, 2, ..., n, (2.2)
dt
ili u simetričnom obliku:
dx1 dx2 dxn dt
= = ... = = . (2.3)
X1 X2 Xn 1
Primetimo da je to jedan stacionarni (ili autonomni) sistem, naime funkcije
na desnim stranama njegovih jednačina (2.2) ne zavise od nezavisno pro-
menljive t.
Sledećom teoremom uspostavlja se malopre spomenuta veza izmedju re-
šenja jednačine (2.1) i prvih integrala sistema (2.2).
Teorema 1. Pretpostavimo da su funkcije Xi , i = 1,2,...,n, neprekidno
diferencijabilne u oblasti B. Neka je
ψ = ψ(x1 , x2 , ..., xn ) (2.4)
19
20 POGLAVLJE 2. PARCIJALNE JEDNAČINE PRVOG REDA
jedna neprekidno diferencijabilna funkcija u oblasti B. Funkcija
u = ψ(x1 , x2 , ..., xn )
je rešenje jednačine (2.1) u oblasti B ako i samo ako je ψ jedan prvi integral
sistema (2.2).
Dokaz. Neka je (ϕ1 , ϕ2 , ..., ϕn ) bilo koje rešenje sistema (2.2), na nekom
intervalu I. Tada je
d
dt
ψ (ϕ1 (t), ϕ2 (t), ..., ϕn (t)) =
P n
∂ψ(ϕ1 (t),ϕ2 (t),...,ϕn (t)) dϕi (t)
= ∂xi dt
=
i=1 (2.5)
Pn
∂ψ(ϕ1 (t),ϕ2 (t),...,ϕn (t))
= ∂xi
Xi (ϕ1 (t), ϕ2 (t), ..., ϕn (t))
i=1
za svako t ∈ I.
Ako je u = ψ(x1 , x2 , ..., xn ) rešenje jednačine (2.1), onda je poslednji zbir
u (2.5) jednak nuli, pa je i
d
ψ (ϕ1 (t), ϕ2 (t), ..., ϕn (t)) = 0, t ∈ I, (2.6)
dt
što znači da je ψ (ϕ1 (t), ϕ2 (t), . . . , ϕn (t)) = C, t ∈ I, za neku konstantu C.
Kako je (ϕ1 , ϕ2 , . . . , ϕn ) proizvoljno rešenje sistema (2.2), to je funkcija (2.4)
jedan prvi integral sistema (2.2), prema definiciji prvog integrala.
Obrnuto, neka je ψ prvi integral sistema (2.2). Tada važi (2.6) za svako
rešenje sistema (2.2), pa je poslednji zbir u (2.5) jednak nuli, što znači da
ψ zadovoljava jednačinu (2.1) u svakoj tački oblika (ϕ1 (t), ϕ2 (t), . . . , ϕn (t)).
Medjutim, svaka tačka oblasti B je takvog oblika, jer za svaku tačku iz B sa
koordinatama x10 , x20 , . . . , xn0 , i za bilo koji broj t0 , postoji rešenje sistema
(2.2) koje ispunjava uslov (ϕ1 (t0 ), ϕ2 (t0 ), . . . , ϕn (t0 )) = (x10 , x20 , . . . , xn0 ),
na osnovu Košijeve teoreme o egzistenciji i jedinstvenosti rešenja Košijevog
problema za sistem diferencijalnih jednačina. Prema tome, funkcija u =
ψ(x1 , x2 , ..., xn ) zadovoljava jednačinu (2.1) u svakoj tački oblasti B, tj. ona
je jedno rešenje te jednačine u celoj oblasti B.
Dokaz je završen.
Ova teorema pokazuje da su rešenja parcijalne jednačine (2.1) u oblasti
B upravo oni prvi integrali sistema (2.2) koji imaju oblik (2.4), tj. oni koji
ne zavise od t, već su funkcije samo od x1 , x2 , . . . , xn . Može se dokazati
da sistem (2.2) može da ima najviše n − 1 medjusobno nezavisnih u oblasti
B prvih integrala oblika (2.4), pod pretpostavkom da su funkcije Xi , i =
1,2,. . .,n, neprekidno diferencijabilne u oblasti B i da u svakoj tački oblasti
B bar jedna od tih funkcija ima vrednost različitu od nule.
2.1. HOMOGENE LINEARNE JEDNAČINE PRVOG REDA 21
Neka su ψ1 ,ψ2 ,...,ψn−1 prvi integrali tog sistema, nezavisni od t i medju-

sobno nezavisni u B. Po definiciji nezavisnih funkcija, to znači da ni jedna od
tih funkcija ne može da se predstavi kao neprekidno diferencijabilna funkcija
ostalih, ni u oblasti B, niti u nekoj njenoj podoblasti. Prema teoremi o
nezavisnosti funkcija, potreban i dovoljan uslov da spomenute funkcije budu
nezavisne u oblasti B jeste da u svakoj podoblasti oblasti B postoji tačka u
kojoj sledeća funkcionalna matrica, tzv. Jakobijeva matrica
⎡ ∂ψ ∂ψ 1 ∂ψ 1
⎤
∂x
1
∂x2
. . . ∂xn
⎢ 1 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ∂ψ2 ∂ψ 2
. . . ∂ψ 2 ⎥
⎢ ∂x1 ∂x2 ∂xn ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
⎢ −− −− −− −− ⎥
⎢ ⎥
⎣ ⎦
∂ψ n−1 ∂ψ n−1 ∂ψ n−1
∂x1 ∂x2
... ∂xn
ima rang n − 1.
Može da se dokaže i sledeće: ako je ψ neki prvi nitegral sistema (2.2)
nezavisan od t, i M0 ∈ B neka tačka u kojoj gornja Jakobijeva matrica ima
rang n − 1, onda postoji neka okolina tačke M0 (sadržana u oblasti B) takva
da se u toj okolini ψ može predstaviti kao neprekidno diferencijabilna funkcija
od ψ1 , ψ2 , ...¡ , ψn−1 , tj. postoji
¢ neprekidno diferencijabilna funkcija f takva
da je ψ = f ψ1 , ψ 2 , ..., ψ n−1 u toj okolini.
Posledica ovoga i Teoreme 1 je, za nas važna, činjenica da je
¡ ¢
u = f ψ1 (x1 , x2 , . . . , xn ), ψ 2 (x1 , x2 , . . . , xn ), . . . , ψ n−1 (x1 , x2 , . . . , xn ) ,
(2.7)
gde je f proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija od n−1-ne nezavisno
promenljive, opšti integral parcijalne jednačine (2.1). Zaista, lako je videti da
je funkcija (2.7) uvek neko rešenje jednačine (2.1), tj. prvi integral sistema
(2.2), jer su ψ1 , ψ2 , ... ,ψn−1 prvi integrali tog sistema. Sem toga, elimi-
nacijom funkcije f iz jednakosti (2.7) i njenih izvodnih jednakosti prvog reda
dobiće se samo jednačina (2.1). Naime, ako se dobije neka druga jednačina,
onda svako rešenje ψ jednačine (2.1) u svakoj tački M0 ∈ B zadovoljava i tu
drugu jednačinu, jer se, prema onome što je gore istaknuto, funkcija ψ može
predstaviti u obliku (2.7) u nekoj okolini tačke M0 , ako u toj tački Jakobijeva
matrica ima rang n − 1, a svaka od ostalih tačaka je granična vrednost niza
takvih tačaka. Prema tome, ta druga jednačina je posledica jednačine (2.1),
tako da se zaista eliminacijom f , iz (2.7) i odgovarajućih izvodnih jednakosti
prvog reda, dobija samo jednačina (2.1).
Primer 1. Nadjimo opšti integral parcijalne jednačine yp − xq = 0.
Rešenje. Sistem (2.3) za ovu jednačinu glasi

dx dy dt
= = .
y −x 1
Iz jednakosti prve dve razmere sledi xdx + ydy = 0, tj. d (x2 + y 2 ) = 0, što
daje prvi integral ψ1 = x2 + y 2 . Opšti integral date parcijalne jednačine je
z = f (x2 + y 2 ), gde je f proizvoljna neprekidno diferenciojabilna funkcija
jedne nezavisno promenljive.
Primer 2. Nadjimo opšti integral parcijalne jednačine xux + yzuz = 0,
x > 0.
Rešenje. Odgovarajući sistem diferencijalnih jednačina sada je sledeći
sistem:
dx dy dz dt
= = = .
x 0 yz 1
Jedan prvi integral ovog sistema dobija se iz jednakosti druge i četvrte
razmere: dy = 0 ⇒ y = const.; ψ1 = y. Još jedan prvi integral koji ne
zavisi od t, možemo naći na sledeći način. Stavimo y = C1 , gde je C1 neka
konstanta, i izdvojimo jednakost prve i treće razmere:
dx dz
= .
x C1 z
¡ ¢
Otud sledi d (ln z) = d (C1 ln x), tj. d ln z − ln xC1 = 0, što implicira
ln z − ln xC1 = const., odnosno zx−C1 = const. Ako sada ponovo umesto
C1 stavimo y, dobijemo prvi integral ψ2 = zx−y .Prema tome, opšti integral
date parcijalne jednačine glasi
¡ ¢
u = f y, zx−y ,
gde je f proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija od dve nezavisno
promenljive.
Primer 3. Nadjimo opšti integral parcijalne jednačine
(bz − cy)ux + (cx − az)uy + (ay − bx)uz = 0,
gde su a, b, c date konstante, i a2 + b2 + c2 6= 0.
Rešenje. Odgovarajući sistem diferencijalnih jednačina je:
dx dy dz dt
= = = .
bz − cy cx − az ay − bx 1
Koristeći se poznatim svojstvom produžene proporcije, iz ovog sistema dobi-
jamo, kao posledicu,
xdx + ydy + zdz dt
= ,
x(bz − cy) + y(cx − az) + z(ay − bx) 1
2.2. KVAZILINEARNE PARCIJALNE JEDNAČINE PRVOG REDA 23
odakle sledi (jer je izraz u imeniocu jednak 0): xdx + ydy + zdz = 0, tj.
d (x2 + y 2 + z 2 ) = 0, i x2 + y 2 + z 2 = const. Dakle, ψ1 = x2 + x2 + z 2 . Još
jedan prvi integral koji ne zavisi od t, nalazimo na sličan način:
adx + bdy + cdz dt
= ,
a(bz − cy) + b(cx − az) + c(ay − bx) 1
adx + bdy + cdz = 0, d(ax + by + cz) = 0, ax + by + cz = const.; ψ2 =
ax + by + cz. Prema tome, opšti integral date parcijalne jednačine izgleda
ovako: ¡ ¢
u = f x2 + y 2 + z 2 , ax + by + cz ,
gde je f proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija od dve nezavisno
promenljive.
Zadaci.
U zadacima 1. - 10. naći opšti integral³ parcijalne
´ jednačine:
x
1. xp + yq = 0, y 6= 0. (Rez.: z = f y .)
2. yp + xq = 0. (Rez.: z = f (x2 − y 2 ).)
³ 2 ´
3. (x2 + 1) p + xyq = 0. (Rez.: z = f x2y+1 .)
4. p + (2ex − y) q = 0. (Rez.: z = f (e2x − yex³).) ´
2
5. xux + yuy + z2 uz = 0, x 6= 0. (Rez.: u = f xy , zx .)
6. yux + zuz = 0, z > 0. (Rez.: u = f (y, ex z −y³).) ´
7. xux + yuy + xyuz = 0, y 6= 0. (Rez.: u = f xy , xy − 2z .)
¡ ¢
8. xzux + yzuy − xyuz = 0, x 6= 0. (Rez.: u = f xy , xy − z 2 .)
9. (y − z)2 ux + zuy + yuz = 0. (Rez.: u = f (y 2 − z 2 , 2x + (y − z)2 ).)
10. 2xzux + ³ 2yzuy + (z 2 ´− x2 − y 2 ) uz = 0, x 6= 0.
2 2 2
(Rez.: u = f xy , x +yx +z .)
2.2 Kvazilinearne parcijalne jednačine prvog

reda
2.2.1 Opšti integral
Svaka jednačina oblika
X
n
∂u
Xi = X, (2.8)
i=1
∂xi
gde su Xi = Xi (x1 , x2 , . . . , xn , u), i = 1, 2, . . . , n, i X = X(x1 , x2 , . . . , xn , u)
neke funkcije od n + 1-ne nezavisno promenljive, definisane u nekoj oblasti
G ⊂ Rn+1 , naziva se kvazilinearna parcijalna jednačina prvog reda.
Rešavanje jednačine (2.8) može da se poveže sa rešavanjem sledeće homo-

gene linearne parcijalne jednačine prvog reda:
X
n
∂U ∂U
Xi +X = 0, (2.9)
i=1
∂xi ∂u
pri čemu je U nepoznata funkcija, a x1 , x2 , . . . , xn , u su nezavisno promenljive.
Do te veze se dolazi tako što se najpre odgovori na pitanje: kakva treba da
bude funkcija Φ = Φ(x1 , x2 , . . . , xn , u), definisana u oblasti G, da bi svaka
neprekidno diferencijabilna funkcija u = ϕ(x1 , x2 , . . . , xn ) koja zadovoljava
jednačinu
Φ(x1 , x2 , . . . , xn , u) = C (2.10)
za neku vrednost konstante C, bila rešenje parcijalne jednačine (2.8)? Pre-
cizirajmo, funkcija u = ϕ(x1 , x2 , . . . , xn ), definisana u nekoj oblasti E, zado-
voljava jednačinu (2.10) ako je
Φ (x1 , x2 , . . . , xn , ϕ(x1 , x2 , . . . , xn )) = C0 (2.11)
za svaku tačku (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ E, pri čemu je C0 neki broj, nezavisan od
tačke (x1 , x2 , . . . , xn ).
Naredna teorema daje odgovor na gore postavljeno pitanje.
Teorema 2. Neka je funkcija Φ = Φ(x1 , x2 , . . . , xn , u) neprekidno di-
ferencijabilna i neka je ∂Φ ∂u
6= 0 u svakoj tački oblasti G. Potreban i dovo-
ljan uslov da svaka neprekidno diferencijabilna funkcija u = ϕ(x1 , x2 , . . . , xn )
koja zadovoljava jednačinu (2.10) za neku vrednost konstante C, bude rešenje
jednačine (2.8), jeste da funkcija U = Φ(x1 , x2 , . . . , xn , u) bude rešenje jed-
načine (2.9) u celoj oblasti G.
Dokaz. Neka je u = ϕ(x1 , x2 , . . . , xn ) neka neprekidno diferencijabilna
funkcija u nekoj oblasti E, i neka važi (2.11) za neki broj C0 i svaku tačku
(x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ E. Tada diferenciranjem relacije (2.11) po xi , i = 1, 2, . . . , n,
dobijamo
∂Φ ∂Φ ∂ϕ
+ = 0, i = 1, 2, . . . , n. (2.12)
∂xi ∂u ∂xi
Pomnožimo i-tu jednačinu (2.12) sa Xi i saberimo ih sve, za i = 1, 2, . . . , n:
X
n
∂Φ ∂Φ X ∂ϕ
n
Xi + Xi = 0. (2.13)
i=1
∂xi ∂u i=1 ∂xi
Pretpostavimo sada da funkcija Φ ima svojstvo navedeno u formulaciji
teoreme. Tada iz (2.13) sledi da je
X
n
∂Φ ∂Φ
Xi + X = 0,
i=1
∂xi ∂u
tj. da funkcija U = Φ(x1 , x2 , . . . , xn , u) zadovoljava jednačinu (2.9) u svakoj

tački oblika (x1 , x2 , . . . , xn , ϕ(x1 , x2 , . . . , xn )). No, svaka tačka oblasti G
je takvog oblika. Naime, ako je (x10 , x20 , . . . , xn0 , u0 ) ∈ G, tada, prema
teoremi o egzistenciji i diferencijabilnosti implicitno zadate funkcije, pos-
toji neprekidno diferencijabilna funkcija u = ϕ(x1 , x2 , . . . , xn ), definisana
u nekoj okolini E tačke (x10 , x20 , . . . , xn0 ), koja zadovoljava relaciju (2.11)
za C0 = Φ (x10 , x20 , . . . , xn0 , ϕ(x10 , x20 , . . . , xn0 )). Za tu funkciju je u0 =
ϕ(x10 , x20 , . . . , xn0 ). Prema tome, Φ zadovoljava jednačinu (2.9) u svakoj
tački oblasti G, tj. Φ je rešenje te jednačine u celoj oblasti G.
Neka je sada funkcija U = Φ(x1 , x2 , . . . , xn , u) rešenje jednačine (2.9) u
oblasti G. Tada iz (2.13) dobijamo
∂Φ ∂Φ X ∂ϕ
n
−X + Xi = 0,
∂u ∂u i=1 ∂xi
a odatle sledi
X
n
∂ϕ
Xi = X,
i=1
∂xi
∂Φ
jer je, prema pretpostavci, 6= 0. Dakle, funkcija ϕ je tada rešenje jed-
∂u
načine (2.8). Kako je ϕ proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija koja
zadovoljava (2.10) za neku vrednost konstante C, to je ovim ustanovljeno da
funkcija Φ ima svojstvo iz formulacije teoreme.
Dokaz je završen.
Prema ovoj teoremi, ako je Φ rešenje jednačine (2.9) u oblasti G i ∂Φ∂u
6= 0,
tada se rešavanjem jednačine (2.10) po u dobijaju funkcije od x1 , x2 , . . . , xn ,
koje su rešenja parcijalne jednačine (2.8). Pritom se umesto C može pisati
0, jer i funkcija Φ − C ispunjava iste uslove kao Φ, za svaki broj C.
Sistem diferencijalnih jednačina oblika (2.3) za homogenu linearnu parci-
jalnu jednačinu (2.9) glasi:
dx1 dx2 dxn du dt
= = ... = = = . (2.14)
X1 X2 Xn X 1
Ovaj sistem može da se pridruži neposredno jednačini (2.8), bez posredovanja
jednačine (2.9).
Prema onome što je utvrdjeno u prethodnom odeljku, ako su funkcije Xi ,
i = 1, 2, . . . , n, i X neprekidno diferencijabilne u oblasti G, ako je X12 + X22 +
. . . + Xn2 + X 2 6= 0 u svakoj tački oblasti G, i ako su ψ1 , ψ2 , . . . , ψn prvi
integrali sistema (2.14) nezavisni od t, koji su medjusobno nezavisni u oblasti
G, tada je opšti integral jednačine (2.9):
U = f (ψ1 (x1 , x2 , . . . , xn , u), ψ 2 (x1 , x2 , . . . , xn , u), . . . , ψ n (x1 , x2 , . . . , xn , u)) ,
gde je f proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija od n nezavisno

promenljivih.
S obzirom na ono što je rečeno posle dokaza Teoreme 2, rešavanjem jed-
načine
f (ψ1 (x1 , x2 , . . . , xn , u), ψ 2 (x1 , x2 , . . . , xn , u), . . . , ψ n (x1 , x2 , . . . , xn , u)) = 0

(2.15)
po u (pri čemu se uzimaju samo neprekidno diferencijabilne funkcije u =
ϕ(x1 , x2 , . . . , xn )) dobijaju se rešenja parcijalne jednačine (2.8), za proizvoljnu
neprekidno diferencijabilnu funkciju f = f (s1 , s2 , . . . , sn ) koja ispunjava uslov
Xn
∂f ∂ψi
6 0.
=
i=1
∂si ∂u
Može se pokazati da se eliminacijom funkcije f iz jednakosti (2.15) i

odgovarajućih izvodnih jednakosti prvog reda dobija samo jednačina (2.8).
Prema tome, (2.15) predstavlja opšti integral parcijalne jednačine (2.8) (u
implicitnom obliku).
Razmotrimo sada jednačinu (2.8) za n = 2 sa geometrijskog stanovišta.
U tom slučaju jednačinu obično zapisujemo ovako:
X1 p + X2 q = X (Xi = Xi (x, y, z), i = 1, 2; X = X(x, y, z)) , (2.16)
a odgovarajući sistem diferencijalnih jednačina ovako:

dx dy dz dt
= = = . (2.17)
X1 X2 X 1
Ovaj sistem se naziva sistemom diferencijalnih jednačina za karakteristike
parcijalne jednačine (2.16), a njegove integralne krive – karakteristikama
te jednačine. U svakoj tački bilo koje karakteristike jednačine (2.16) njena
tangenta ima pravac vektora (X1 , X2 , X). (Pretpostavlja se da je ovaj vektor
u svakoj tački oblasti G različit od nula-vektora.)
Svaka integralna površ jednačine (2.16) ima svojstvo da je u proizvoljnoj
tački te površi normala ortogonalna na vektor (X1 , X2 , X). Zaista, jedan
vektor normale površi u proizvoljnoj njenoj tački je (p, q, −1), i jednačina
(2.16) izražava upravo ortogonalnost ovog vektora i vektora (X1 , X2 , X).
Očigledno, važi i obrnuto: ako neka glatka površ ima navedeno svojstvo,
onda je to jedna integralna površ jednačine (2.16). Na osnovu ovoga, prob-
lem nalaženja rešenja jednačine (2.16) može geometrijski da se izrazi kao
problem nalaženja glatke površi koja ima svojstvo da je u svakoj tački te
površi njena normala ortogonalna na vektor (X1 , X2 , X).
Lako je videti da svaka glatka površ koja se sastoji od karakteristika jed-

načine (2.16) mora da bude integralna površ te jednačine. Naime, kroz svaku
tačku te površi prolazi neka od tih karakteristika i tangenta te karakteristike
leži u tangentnoj ravni površi a ima pravac vektora (X1 , X2 , X), tako da je
normala površi ortogonalna na ovaj vektor.
Važi i obrnuto, tj. da se svaka integralna površ parcijalne jednačine (2.16)
sastoji od karakteristika. Da bismo ovo pokazali, podjimo od proizvoljne
tačke M0 (x0 , y0 , z0 ) na nekoj integralnoj površi Γ : z = ϕ(x, y) jednačine
(2.16). Izdvojimo iz sistema (2.17) sistem
dx dy dt
= =
X1 X2 1
i stavimo u njemu ϕ(x, y) umesto z. Tako dobijamo sistem od dve difer-
encijalne jednačine sa dve nepoznate funkcije, x i y. (Iz pretpostavke da
vektor (X1 , X2 , X) nije nula-vektor i iz (2.16) sledi da je X1 6= 0 ili X2 6= 0.)
Na osnovu Košijeve teoreme o egzistenciji i jedinstvenosti rešenja sistema
diferencijalnih jednačina, kroz tačku (x0 , y0 ) u ravni Oxy prolazi tačno jedna
integralna kriva K 0 tog sistema. Označimo sa K krivu na površi Γ čija pro-
jekcija na ravan Oxy je kriva K 0 . Kriva K prolazi kroz tačku M0 . Kako
je projekcija na ravan Oxy ma kog vektora tangente krive K u proizvoljnoj
njenoj tački jedan vektor tangente krive K 0 , to kriva K u svakoj svojoj tački
ima vektor tangente oblika (X1 , X2 , c), jer je (X1 , X2 , 0) jedan vektor tan-
gente krive K 0 u tački u koju se ta tačka projektuje. Kako je vektor normale
površi Γ, tj. vektor (p, q, −1), ortogonalan na vektor (X1 , X2 , X) i na vektor
(X1 , X2 , c), kao vektor tangente krive K, to se poslednja dva vektora zapravo
poklapaju, tj. (X1 , X2 , X) je vektor tangente krive K u proizvoljnoj njenoj
tački. Prema tome, kriva K je karakteristika jednačine (2.16).
Tako smo pokazali da kroz svaku tačku površi Γ prolazi neka karakter-
istika jednačine (2.16) koja leži na površi Γ, tj. da se ta površ sastoji od
karakteristika.
2.2.2 Košijev integral

Izložićemo postupak nalaženja Košijevog integrala jednačine (2.8) ako je poz-
nat opšti integral, tj. dovoljan broj prvih integrala nezavisnih od t odgovara-
jućeg sistema diferencijalnih jednačina (2.17). Pritom ćemo obratiti pažnju
jedino na sam postupak, a nećemo se baviti pitanjem egzistencije i jedin-
stvenosti Košijevog integrala, kao ni pitanjem pod kojim uslovima postupak
zaista dovodi do Košijevog integrala. U slučaju n = 2, tj. u slučaju jednačine
(2.16), do tog postupka se može doći na prirodan način, geometrijskim raz-
matranjem.
Neka je, uz jednačinu (2.16), data i neka kriva K, zadata parametarskin

jednačinama:
K : x = ϕ1 (s), y = ϕ2 (s), z = ϕ3 (s), s ∈ S,
gde je S neki interval. Treba naći integralnu površ jednačine (2.16) koja
prolazi kroz krivu K, tj. rešenje te jednačine koje zadovoljava uslov
z (ϕ1 (s), ϕ2 (s)) = ϕ3 (s), s ∈ S.
Pritom pretpostavljamo da su funkcije X1 , X2 , X neprekidno diferencijabilne
i da je u svakoj tački oblasti G bar jedna od njih različita od nule. Tada,
na osnovu Košijeve teoreme o egzistenciji i jedinstvenosti rešenja sistema
diferencijalnih jednačina, kroz svaku tačku oblasti G prolazi neka karakter-
istika jednačine (2.16) (integralna kriva sistema (2.17)), i ta karakteristika je
jedinstvena.
Videli smo na kraju prethodnog paragrafa da se svaka integralna površ
jednačine (2.16) sastoji od karakteristika. Prema tome, traženu integralnu
površ možemo dobiti tako što ćemo kroz svaku tačku krive K postaviti karak-
teristiku jednačine (2.16).
Kako pretpostavljamo da su nam poznata dva prva integrala, ψ1 i ψ2 ,
sistema (2.17), nezavisna od t i medjusobno nezavisna u oblasti G, to možemo
svaku karakteristiku jednačine (2.16) da zadamo dvema jednačinama oblika
ψ1 (x, y, z) = C1 , ψ 2 (x, y, z) = C2 , (2.18)
pri čemu su C1 i C2 neke konstante. Ako karakteristika prolazi kroz tačku
(ϕ1 (s), ϕ2 (s), ϕ3 (s)) krive K, za neko s ∈ S, tada je
ψ1 (ϕ1 (s), ϕ2 (s), ϕ3 (s)) = C1 , ψ 2 (ϕ1 (s), ϕ2 (s), ϕ3 (s)) = C2 . (2.19)
Eliminacijom s iz ovih dveju jednakosti dobijamo vezu izmedju C1 i C2 , u
obliku f (C1 , C2 ) = 0, gde je f neka funkcija od dve nezavisno promenljive.
Na osnovu ovoga i jednačina (2.18) jasno je da svaka tačka (x, y, z) na uočenoj
karakteristici zadovoljava jednačinu
f (ψ1 (x, y, z), ψ 2 (x, y, z)) = 0. (2.20)
Kako se tražena integralna površ sastoji od ovakvih karakteristika, to svaka
tačka te površi zadovoljava jednačinu (2.20), tj. to je jednačina tražene inte-
gralne površi, u implicitnom obliku.
Prema tome, postupak je sledeći: eliminisati parametar s iz jednačina
(2.19), na taj način naći funkciju f , i, na kraju, pomoću nje formirati jed-
načinu (2.20), implicitnu jednačinu tražene integralne površi. Drugačije
rečeno, ta jednačina daje, kad se reši po z, traženi Košijev integral.
Ovaj postupak može dati neku integralnu površ jednačine (2.16) jedino
ako kriva K nije karakteristika te jednačine. Ako je K karakteristika, tada
opisani postupak dovodi samo do krive K. Inače, kroz karakteristiku može
da prolazi beskonačno mnogo integralnih površi. Ako se uzme neka kriva
K1 koja seče karakteristiku K, a sama nije karakteristika, onda se gornjim
postupkom može naći integralna površ koja sadrži K1 . Ta površ sadrži i K,
jer je K karakteristika kroz presečnu tačku krivih K1 i K.
U opštem slučaju postupak je potpuno analogan. Polazimo od jednačine
(2.8) i Košijevog uslova (1.14). Pritom pretpostavljamo da su funkcije X1 ,
X2 , . . . , Xn i X neprekidno diferencijabilne, da je X12 + X22 + . . . +Xn2 +
X 2 6= 0, i da imamo prve integrale ψ1 , ψ2 , . . . , ψn sistema (2.14), nezavisne
od t i medjusobno nezavisne u oblasti G. Eliminacijom parametara s1 , s2 ,
. . . , sn−1 iz jednakosti
¡ ¢
ψi ϕ1 (s1 , s2 , . . . , sn−1 ), ϕ2 (s1 , s2 , . . . , sn−1 ), . . . , ϕn+1 (s1 , s2 , . . . , sn−1 )
= Ci , i = 1, 2, . . . , n, (2.21)
dobijamo relaciju oblika f (C1 , C2 , . . . , Cn ) = 0, i na osnovu nje pišemo jed-

načinu
f (ψ1 (x1 , x2 , . . . , xn , u), ψ 2 (x1 , x2 , . . . , xn , u), . . . , ψ n (x1 , x2 , . . . , xn , u)) = 0,
koja daje traženi Košijev integral, ako se reši po u.

Homogene linearne parcijalne jednačine prvog reda, koje smo izučavali u
prethodnom odeljku, spadaju u kvazilinearne. Naime, ako je u jednačini (2.8)
X = 0 i funkcije Xi ne zavise od u, onda je to jednačina (2.1). Prema tome,
izloženi postupak nalaženja Košijevog integrala primenljiv je i na parcijalne
jednačine oblika (2.1). No, kako u tom slučaju sistem (2.14) sadrži jednačinu
du dt
= , (2.22)
0 1
to je jedan prvi integral tog sistema ψn = u. Ostali prvi integrali ψ1 , ψ2 ,
. . . , ψn−1 , mogu se dobiti i iz sistema (2.3), jer je ovaj sistem podsistem
sistema (2.14). Upravo, kad se sistemu (2.3) pridoda jednačina (2.22) dobije
se sistem (2.14). Na osnovu toga, eliminacija parametara iz jednačina (2.21),
od kojih poslednja sada glasi ϕn+1 (s1 , s2 , . . . , sn−1 ) = Cn a u ostalima se ne
javlja ϕn+1 , može se izvršiti tako što se prvih n − 1 jednačina (2.21) reše po
s1 , s2 , . . . , sn−1 , pa se ono što se dobije uvrsti u poslednju. Tako se dolazi
do veze oblika Cn = f (C1 , C2 , . . . , Cn−1 ), i, najzad, do Košijevog integrala
zadatog jednačinom rešenom po u:
¡ ¢
u = f ψ1 (x1 , x2 , . . . , xn ), ψ 2 (x1 , x2 , . . . , xn ), . . . , ψ n−1 (x1 , x2 , . . . , xn ) .
Primer 1. Nadjimo opšti integral parcijalne jednačine xp − zq = 0,

x > 0, z 6= 0.
Rešenje. Sistem diferencijalnih jednačina za karakteristike ove kvazi-
linearne parcijalne jednačine glasi:
dx dy dz dt
= = = .
x −z 0 1
Iz jednakosti treće i četvrte razmere izlazi dz = 0, tj. z = const., što nam
daje prvi integral ψ1 = z. Stavimo u jednakost prve dve razmere konstantu
C1 umesto z:
dx dy
= .
x −C1
³ ´
Sledi d ln x + Cy1 = 0, tj. ln x + Cy1 = const., odakle se dobija ψ2 = ln x+
y
z
, kad se umesto C1 ponovo napiše z. Na osnovu toga, opšti integral date
parcijalne jednačine je dat relacijom
³ y´
f z, ln x + = 0,
z
gde je f = f (s, t) proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija od dve
nezavisno promenljive koja zadovoljava uslov
³ y´ ³ y´³ y ´
fs z, ln x + + ft z, ln x + − 2 6= 0.
z z z
Primer 2. Nadjimo opšti integral parcijalne jednačine
∂u ∂u ∂u
x1 + x2 + . . . + xn = nu, x1 > 0.
∂x1 ∂x2 ∂xn
Rešenje. Formiramo odgovarajući sistem običnih diferencijalnih jednačina,
tj. sistem oblika (2.14):
dx1 dx2 dxn du dt
= = ... = = = .
x1 x2 xn nu 1
Iz jednakosti prve dve razmere sledi d(ln x2 − ln x1 ) = 0, tj. ln xx21 = const.,
ili xx21 = const., što dovodi do prvog integrala ψ1 = xx21 . Na isti način dobija
se još n − 2 prvih integrala: ψi = xxi+1 , i = 2,3,. . .,n − 1. Iz jednakosti prve
1 ¡ ¢
i poslednje razmere izlazi d(ln u − n ln x1 ) = 0, tj. ln ux−n 1 = const., ili
−n −n
ux1 = const., što daje još jedan prvi integral: ψn = ux1 . Prema tome,
opšti integral date parcijalne jednačine je
µ ¶
x2 x3 xn u
f , , . . . , , n = 0,
x1 x1 x1 x1
gde je f = f (s1 , s2 , . . . , sn ) proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija

od n nezavisno promenljivih, koja zadovoljava uslov
µ ¶
x2 x3 xn u
fsn , , . . . , , n 6= 0.
x1 x1 x1 x1
Primer 3. Odredimo integralnu površ parcijalne jednačine xp + yq = 0

koja sadrži krivu K : x = 1, z = y 2 .
Rešenje. Data jednačina je jedna homogena linearna parcijalna jednačina
prvog reda. Sasvim lako se nalazi jedan prvi integral odgovarajućeg sistema
diferencijalnih jednačina (oblika (2.3)): ψ1 = xy . Sada u jednačini xy = C1
pišemo 1 umesto x: y = C1 , i rešavamo je po y: y = C1 . Ovo uvršćujemo u
drugu jednačinu krive K i dobijamo z = C12 . Najzad, umesto C1 pišemo xy ,
te tako nalazimo jednačinu tražene integralne površi:
y2
z= .
x2
Primer 4. Nadjimo Košijev integral parcijalne jednačine
xux + yzuz = 0, x > 0,
koji odgovara uslovu: z = 1, u = xy .

Rešenje. Sistem diferencijalnih jednačina oblika 2.3 za ovu homogenu
linearnu parcijalnu jednačinu prvog reda glasi:
dx dy dz dt
= = = .
x 0 yz 1
Lako se nalaze dva prva integrala ovog sistema: ψ1 = y, ψ2 = xy z −1 . Uvršću-

jemo z = 1 u jednačinama y = C1 , xy z −1 = C2 : y = C1 , xy = C2 . Sada
bi trebalo da rešimo ove dve jednačine po x i y i da rezultat uvrstimo u
jednačinu u = xy . No, možemo i odmah da umesto xy napišemo C2 : u = C2 .
Najzad, C2 zamenimo sa xy z −1 : u = xy z −1 . Ovo je traženi Košijev integral.
Primer 5. Odredimo onu integralnu površ parcijalne jednačine
yp + xq = z, x > 0,
2
koja prolazi kroz krivu K : y = 2, z = ex .
Za ovu kvazilinearnu parcijalnu jednačinu prvog reda sistem diferencijal-
nih jednačina za karakteristike glasi:
dx dy dz dt
= = = .
y x z 1
Iz jednakosti prve tri razmere sledi:

dx − dy dz
= ,
y−x z
što daje prvi integral ψ1 = (x − y)z. Jednakost prve dve razmere daje još
jedan prvi integral: ψ2 = x2 − y 2 . Dakle, jednačine bilo koje karakteristike
date parcijalne jednačine mogu se napisati ovako:
(x − y)z = C1 , x2 − y 2 = C2 .
2
Zamenimo ovde y sa 2 i z sa ex :
2
(x − 2)ex = C1 , x2 − 4 = C2 ,
i eliminišimo x iz tako dobijenih jednačina. Dobijamo vezu

³p ´
C1 − C2 + 4 − 2 eC2 +4 = 0.
Ovde stavljamo (x − y)z umesto C1 i x2 − y 2 umesto C2 :

³p ´ 2 2
(x − y)z − x − y + 4 − 2 ex −y +4 = 0.
2 2
Ova relacija predstavlja implicitnu jednačinu tražene integralne površi. Reša-

vanjem te jednačine po z dobija se
p
x2 − y 2 + 4 − 2 x2 −y2 +4
z= e .
x−y
Primer 6. Nadjimo Košijev integral parcijalne jednačine xp+(x2 + y) q =
z, z 6= 0, koji odgovara uslovu: x = 2, z = y − 4.
Rešenje. Formirajmo najpre sistem diferencijalnih jednačina za karakter-
istike date jednačine:
dx dy dz dt
= 2 = = .
x x +y z 1
Jednakost prve i treće razmere dovodi do prvog integrala ψ1 = xz . Iz jed-
nakosti prve tri razmere sledi
2xdx − dy dz
2
= ,
2x · x − (x + y) z
tj.
d (x2 − y) dz
= ,
x2 − y z
x2 −y
što dovodi do još jednog prvog integrala: ψ2 = z
. Jednačine proizvoljne
2
karakteristike date parcijalne jednačine glase: z
x
= C1 , x z−y = C2 . Posle
zamene x sa 2 i z sa y − 4, dobijamo
y−4 4−y
= C1 , = C2 .
2 y−4
Eliminacija y iz ovih jednačina daje relaciju C2 = −1. Kad ovde umesto C2

2 2
stavimo x z−y , dobijemo x z−y = −1, ili, posle rešavanja po z, z = y − x2 .
Zadaci.
U zadacima 1. - 10. naći opšti integral date kvazilinearne parcijalne
jednačine prvog reda:
1. ap − bq = c (a, b, c - konstante). ¡ (Rez.: ¢ f (bx + ay, az − cx) = 0.)
y z
2. xp + yq = z, x 6= 0. (Rez.: f x , x =¡0.) ¢
3. xux − yuy + zuz = u, x 6= 0. (Rez: f xy, xz , ux = 0.)
4. x(x + z)p − y(y + z)q = 0, xy 6= 0.
(Rez.: f (z, (x + z)x−1 (y + z)y −1 ) = 0.) ³ ´
5. xp + yq = xy z
, y 6
= 0. (Rez.: f x
y
, xy − z 2
= 0.)
¡ ¢
6. q − x2 yp = 2y, x 6= 0. (Rez.: f y 2 − z, x2 − y 2 = 0.)
√
7. (1 + z − x − y) p + q = 2.
√
(Rez.: f (z − 2y, y + 2 z − x − y) = 0.) ¡ ¢
8. xp + yq = z(1 − xq), x 6= 0. (Rez.: f xz , xz−y x
= 0.)
2 2 2 2
9. (xy + 2x ) p + (xy + 2y ) q = z (x − y ) , xy 6= 0.
(Rez.: f ((x − y)3 x−2 y −2 , ey−x z 2 ) = 0.) ¡ ¢
10. xux + yuy + zuz = xyz, x 6= 0. (Rez.: f xy , xz , xyz − 3u = 0.)
U zadacima 11. - 20. rešiti navedeni Košijev problem za datu homogenu
linearnu parcijalnu jednačinu:
11. yp − xq = 0, x > 0; y = 1, z = x2 . (Rez.: z = x2p + y 2 − 1.)
12. yp + xq = 0, y > 0; x = 0, z = 2y. (Rez.: z = 2 y 2 − x2 .)
−1
13. (x2 + 1) p + xyq = 0; x = 0, z = y 2 . (Rez.: z = y 2 (x2 + 1) .)
14. p + (2ex − y) q = 0; x = 0, z = y. (Rez.: z = yex − e2x + 1.)
15. xux +yuy +zuz = 0; x = 1, u = 2y −z. (Rez.: u = (2y −z)x−1 .)
16. xux +yuy + z2 uz = 0; x = 1, u = y+z 2 . (Rez.: u = (y + z 2 ) x−1 .)
1
17. yux + zuz = 0, z > 0; x = 1, u = ln z − y . (Rez.: u = ln z − xy .)
18. xux + yuy + xyuz = 0; z = 0, u = x2 + y 2 . (Rez.: u =
(x2 + y 2 ) (xy − 2z)x−1 y −1 .)
√ √ √
19.√ xu ¡√x + √yu¢y + zuz = 0; x = 1, u = y − z. (Rez.: u =
2 (1 − x) y − z + y − z.)
2
20. xux + yuy + (z − x2 − y 2 ) uz = 0; y = 1, u = (x2 + z + 1) .
2
(Rez.: u = (x2 + y 2 + z) y −2 .)
U zadacima 21. - 30. odrediti Košijev integral date kvazilinearne parci-

jalne jednačine prvog reda koji zadovoljava uslov naveden uz jednačinu:
21. xp + yq = 2z; x = 1, z = y. (Rez.: z = xy.)
22. xux − yuy + zuz = u; x = 1, u = y + z. (Rez.: u = x2 y + z.)
23. xp + zq = 0, x > 0; x = 1, z = −y. (Rez.: z = y(ln x − 1)−1 .)
2
24. yzp + xq = 0; y = 1, z = x . (Rez.: z = x2 y −2 .)
25.pyp−xq = y 2 −x2 , x > 0; y = 2, z = x2 +4. (Rez.: z = x2 +y 2 +
xy− 2 x2 + y 2 − 4.)
26. xp − 2yq = x2 + y 2 ; y = 1, z = x2 . (Rez.: z = 12 x2 + 12 x2 y−
1 2
4
y + 14 .)
27. x2 p + y 2 q = z 2 ; x = 2y = 3z, x > 0. (Rez.: z = xy(2x − y)−1 .)
2 2
28. x (p − z ) + y (3z − q) = 0; x = 1, yz + 1 = 0. (Rez.: z =
−1
(2xy− x− 3y + 1) .)
29. y 3 (xp − z) + x2 z 2 q = 0; x = z 3 , y = z 2 . (Rez.: x2 z 2 − y 4 = 0.)
30. (y − z)p + (z − x)q = x − y; x = −y = −z. (Rez.: x2 + y 2 + z 2 −
3(x + y + z)2 = 0.)
2.3 Metoda Lagranž - Šarpija

2.3.1 Pfafove jednačine
Neka su P = P (x, y, z) i Q = Q(x, y, z) funkcije od tri nezavisno promenljive,
definisane u nekoj oblasti B (⊂ R3 ). Tada se jednačina
dz = P dx + Qdy (2.23)
naziva Pfafovom jednačinom. Rešenje ove jednačine je svaka neprekidno

diferencijabilna funkcija z = ϕ(x, y), (x, y) ∈ E, za koju je
dϕ(x, y; dx, dy) = P (x, y, ϕ(x, y)) dx + Q (x, y, ϕ(x, y)) dy, (x, y) ∈ E.
Lako je videti da je jednačina (2.23) ekvivalentna sledećem sistemu od dve

parcijalne jednačine sa jednom nepoznatom funkcijom:
zx = P, zy = Q. (2.24)
Reći ćemo da je Pfafova jednačina potpuno integrabilna ako kroz svaku

tačku oblasti B prolazi neko njeno rešenje, tj. za svaku tačku (x0 , y0 , z0 ) ∈ B
postoji rešenje z = ϕ(x, y) koje ispunjava uslov ϕ(x0 , y0 ) = z0 . Pristupajući
rešavanju jednačine (2.23) potrebno je da se najpre ustanovi uslov pod kojim
je jednačina potpuno integrabilna.
2.3. METODA LAGRANŽ - ŠARPIJA 35
Theorem 1 Neka su funkcije P i Q neprekidno diferencijabilne u oblasti B.

Potreban i dovoljan uslov da jednačina (2.23) bude potpuno integrabilna jeste
da važi jednakost
Py + Pz Q = Qx + Qz P (2.25)
u svakoj tački oblasti B.
Nećemo sprovesti kompletan dokaz ove teoreme. Utvrdićemo samo potreb-

nost uslova (2.25) (što bi bio lakši deo dokaza), da bismo time pokazali kako
se, na prirodan način, dolazi do ovog uslova. Zatim ćemo izložiti i postupak
rešavanja jednačine (2.23), pod pretpostavkom da je uslov ispunjen.
Neka je jednačina (2.23) potpuno integrabilna i neka je z = ϕ(x, y),
(x, y) ∈ E, neko rešenje koje prolazi kroz uočenu tačku (x0 , y0 , z0 ) ∈ B.
Tada je
ϕx (x, y) = P (x, y, ϕ(x, y)) i ϕy (x, y) = Q (x, y, ϕ(x, y)) (2.26)
za (x, y) ∈ E, jer je ϕ rešenje i sistema (2.24). Kako su funkcije P , Q i

ϕ neprekidno diferencijabilne, to su i funkcije ϕx i ϕy takve. Prema tome,
postoje i mešoviti parcijalni izvodi ϕxy i ϕyx i neprekidni su, što znači da oni
moraju biti medjusobno jednaki. Na osnovu toga, diferenciranjem prve jed-
nakosti (2.26) po y a druge po x u tački (x0 , y0 ), i izjednačavanjem rezultata,
dobijamo jednakost
Py (x0 , y0 , z0 ) + Pz (x0 , y0 , z0 )ϕy (x0 , y0 )

= Qx (x0 , y0 , z0 ) + Qz (x0 , y0 , z0 )ϕx (x0 , y0 ),
odnosno, s obzirom na (2.26),
Py (x0 , y0 , z0 ) + Pz (x0 , y0 , z0 )Q(x0 , y0 , z0 )

= Qx (x0 , y0 , z0 ) + Qz (x0 , y0 , z0 )P (x0 , y0 , z0 ),
što je jednakost (2.25) u tački (x0 , y0 , z0 ). Kako je ta tačka proizvoljna tačka

oblasti B, to je ovim utvrdjena potrebnost uslova (2.25).
Pretpostavimo sada da je uslov (2.25) ispunjen i potražimo rešenja jed-
načine (2.23). Podjimo od prve jednačine sistema (2.24) i rešimo je kao
običnu diferencijalnu jednačinu u kojoj je y parametar. Dobijamo
z = ϕ(x, y, K), (2.27)
gde ja K proizvoljna konstanta u odnosu na x, koja, medjutim, zavisi od

parametra y. Zatim odredimo funkciju K = ψ(y) tako da bude zadovoljena
i druga jednačina (2.24).
U tom cilju diferenciramo funkciju (2.27) po y, smatrajući K funkcijom

od y, i izjednačujemo rezultat sa Q, s tim što umesto z pišemo ϕ(x, y, K) :
ϕy + ϕK K 0 = Q.
Ovu jednakost možemo da napišemo i ovako:
Q − ϕy
K0 = . (2.28)
ϕK
Može da se dokaže da izraz na desnoj strani poslednje jednakosti ne zavisi
od x. (To je posledica uslova (2.25).) Dakle, jednačina (2.28) je jedna obična
diferencijalna jednačina u kojoj je K nepoznata funkcija od y. Rešivši ovu
jednačinu dobijemo K = ψ(y, C), gde je C proizvoljna konstanta. Najzad,
ako ovo uvrstimo u (2.27), dobićemo funkciju
z = ϕ (x, y, ψ(y, C)) , (2.29)
koja zadovoljava jednačinu (2.23) za svaku vrednost konstante C.
Uz izvesne dopune i preciziranja, gornje razmatranje dovodi, ustvari, do
dokaza dovoljnosti uslova (2.25). To znači da se izloženim postupkom za
svaku tačku oblasti B dobija rešenje jednačine (2.23) koje prolazi kroz tu
tačku, tj, da se u (2.29) zavisnost od C može aranžirati tako da za svaku
tačku oblasti B postoji C takvo da je funkcija (2.29) rešenje jednačine (2.23)
koje prolazi kroz tu tačku.
Primer 1. Rešimo Pfafovu jednačinu
¡ ¢
dz = 2xdx + 1 − 2y 2 − 2x2 y + 2yz dy.
Rešenje. Lako se proverava da je uslov (2.25) ispunjen. Radi nalaženja
∂z
funkcije z = z(x, y), najpre iz jednačine ∂x = 2x nalazimo da je z = x2 + K,
gde je K neka funkcija od y. Diferenciranjem dobijenog izraza x2 + K po
y i izjednačavanjem sa 1 − 2y 2 − 2x2 y + 2yz, uz zamenjivanje z sa x2 + K,
dobijamo ¡ ¢
K 0 = 1 − 2y 2 − 2x2 y + 2y x2 + K ,
što se može napisati ovako
K 0 − 2yK = 1 − 2y 2 .
Rešavanjem ove linearne diferencijalne jednačine prvog reda nalazimo
2
K = y + Cey ,
gde je C proizvoljna konstanta. Uvrstivši ovo u ranije nadjenu relaciju z =
x2 + K dobijamo
2
z = x2 + y + Cey .
2.3.2 Nalaženje potpunog integrala parcijalne jednačine

prvog reda
Ranije smo videli kako se može naći opšti integral parcijalne jednačine prvog
reda, doduše samo u slučaju kvazilinearne jednačine. Namera nam je da ovde
izložimo i jednu metodu nalaženja potpunog integrala parcijalne jednačine
prvog reda. Naziv te metode je metoda Lagranž - Šarpija. Razmatranje
Pfafovih jednačina sprovedeno u prethodnom paragrafu predstavlja, ustvari,
pripremu za izlaganje ove metode.
Neka je data parcijalna jednačina
F (x, y, z, p, q) = 0, (2.30)
gde je F neka neprekidno diferencijabilna funkcija, definisana u nekoj oblasti

D (⊂ R5 ). Ideja metode sastoji se u tome da se, pored (2.30), nadje još jedna
relacija oblika
Φ(x, y, z, p, q) = C1 , (2.31)
gde je C1 proizvoljna konstanta, tj. da se nadje neprekidno diferencijabilna
funkcija Φ u oblasti D, tako da bude ispunjen uslov
¯ ¯
D(F, Φ) ¯¯ Fp Fq ¯¯
=¯ 6= 0, (2.32)
D(p, q) Φp Φq ¯
da sistem jednačina (2.30) i (2.31) bude jednoznačno rešiv po p i q, i da

sledeća Pfafova jednačina
dz = P dx + Qdy (2.33)
bude potpuno integrabilna, pri čemu su P = P (x, y, z, C1 ) i Q = Q(x, y, z, C1 )

funkcije dobijene rešavanjem sistema jednačina (2.30) i (2.31) po p i q. Kad se
nadje funkcija Φ, tada se rešavanjem jednačine (2.33) dobija potpuni integral
jednačine (2.30).
Izrazićemo uslov potpune integrabilnosti jednačine (2.33) pomoću funkcija
d
F i Φ. Pritom ćemo koristiti sledeće oznake i nazive. Označavaćemo sa dx i
d
dy
ove operacije:
d ∂ ∂ d ∂ ∂
= +p , = +q .
dx ∂x ∂z dy ∂y ∂z
Sem toga, pisaćemo
¯ ¯ ¯ ¯
¯ F dF ¯ ¯ Fq dF ¯
[F, Φ] = ¯¯ p dx
dΦ
¯+¯
¯ ¯ Φq
dy
dΦ
¯,
¯
Φp dx dy
i zvati izraz na desnoj strani ove jednakosti Majerovim zagradama F i Φ.

Govorićemo da su funkcije F i Φ u involuciji ako je [F, Φ] = 0 u svakoj tački
oblasti D.
Ako je Φ neprekidno diferencijabilna funkcija u oblasti D, uslov (2.32)
ispunjen i sistem (2.30)+(2.31) jednoznačno rešiv po p i q, tada se, prema
jednoj teoremi iz matematičke analize, rešavanjem sistema (2.30)+(2.31) po
p i q dobijaju neprekidno diferencijabilne funkcije (po x, y, z)
p = P (x, y, z, C1 ), q = Q(x, y, z, C1 ). (2.34)
Da bismo uslov 2.25 napisali pomoću F i Φ, treba da nadjemo
dP dQ
Py + QPz = Py + qPz = i Qx + P Qz = Qx + pQz = .
dy dx
Na primer, radi nalaženja dPdy

primenjujemo operaciju dyd
na jednakosti (2.30) i
(2.31), pri čemu p i q smatramo funkcijama od x, y, z, izraženim jednakostima
(2.34). Lako je videti da se na taj način dobijaju sledeće jednakosti:
dF dP dQ dΦ dP dQ
+ Fp + Fq = 0, + Φp + Φq = 0.
dy dy dy dy dy dy
Rešavanjem ovog sistema linearnih jednačina po dP

dy
i dQ
dy
dobijamo, izmedju
ostalog, ¯ dF ¯ ∙ ¸
dP ¯ dy Fq ¯ D(F, Φ) −1
¯
= − ¯ dΦ ¯ · .
dy dy
Φq ¯ D(p, q)
Na analogan način se dobija i
¯ ¯ ∙ ¸
dQ ¯ F dF ¯ D(F, Φ) −1
= − ¯¯ p dx
dΦ
¯·
¯ .
dx Φp dx D(p, q)
Prema tome, uslov (2.25), tj. uslov
dP dQ
− = 0,
dy dx
u razmatranom slučaju je ekvivalentan uslovu

¯ dF ¯ ¯ ¯
¯ dy Fq ¯ ¯ Fp dF ¯
− ¯¯ dΦ ¯+¯
¯ ¯ Φp dΦ
dx ¯ = 0,
¯
dy
Φ q dx
tj. [F, Φ] = 0.
Istaknimo još jednom da su ovde p i q funkcije (2.34), tj. da gornja jed-

nakost [F, Φ] = 0 važi samo u tačkama (x, y, z, p, q) oblasti D koje zadovol-
javaju jednakosti (2.30) i (2.31). Vidimo da će uslov potpune integrabilnosti
Pfafove jednačine (2.33) biti ispunjen tačno onda ako bude [F, Φ] = 0 u svim
onim tačkama oblasti D koje zadovoljavaju jednakosti (2.30) i (2.31). No,
kako mi ne znamo funkciju Φ, to ne znamo ni te tačke. Zato čemo potražiti
funkciju Φ takvu da jednakost [F, Φ] = 0 važi u tačkama oblasti D koje zado-
voljavaju samo (2.30), ili čak u svim tačkama oblasti D, da bismo obezbedili
potpunu integrabilnost Pfafove jednačine (2.33).
Prema tome, ako nadjemo neprekidno diferencijabilnu funkciju Φ takvu
da je ispunjen uslov (2.32), da je sistem (2.30)+(2.31) jednoznačno rešiv
po p i q, i da su funkcije F i Φ u involuciji, biće ispunjen i uslov potpune
integrabilnosti Pfafove jednačine (2.33).
Jednakosti [F, Φ] = 0 može da se dâ sledeći oblik
Fp Φx + Fq Φy + (pFp + qFq )Φz − (Fx + pFz )Φp − (Fy + qFz )Φq = 0,
što predstavlja jednu homogenu linearnu parcijalnu jednačinu prvog reda, u
kojoj je Φ nepoznata funkcija. Nama je dovoljno da nadjemo jedno rešenje te
parcijalne jednačine koje ispunjava uslov (2.32) i uslov jednoznačne rešivosti
sistema (2.30)+(2.31) po p i q. Na osnovu Teoreme 1, treba da nadjemo jedan
prvi integral nezavisan od t, odgovarajućeg sistema običnih diferencijalnih
jednačina:
dx dy dz dp dq dt
= = = = = , (2.35)
Fp Fq pFp + qFq −Fx − pFz −Fy − qFz 1
takav da su navedeni uslovi ispunjeni.
Kao što je već rečeno, posle toga se rešava Pfafova jednačina (2.33). Do-
bija se
z = ϕ(x, y, C1 , C2 ), (2.36)
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. Za svaki par vrednosti konstanti C1 i
C2 odavde se dobija po jedno rešenje parcijalne jednačine (2.30), s obzirom
na to da je ϕx = P , ϕy = Q, i da funkcije (2.34) zadovoljavaju (2.30).
Uverimo se da je (2.36) zaista potpuni integral jednačine (2.30). Neka je
z = ψ(x, y) jedno rešenje jednačine (2.30), koje prolazi kroz tačku (x0 , y0 , z0 ).
Odredimo C1 tako da bude
Φ(x0 , y0 , z0 , p0 , q0 ) = C1 ,
gde je p0 = ψx (x0 , y0 ) i q0 = ψy (x0 , y0 ). Kako je ispunjeno i F (x0 , y0 , z0 , p0 , q0 )
= 0, to je tada
P (x0 , y0 , z0 , C1 ) = p0 i Q(x0 , y0 , z0 , C1 ) = q0 . (2.37)
Sada odredimo C2 tako da funkcija (2.36) zadovolji uslov ϕ (x0 , y0 , C1 , C2 )

= z0 . Iz ϕx = P , ϕy = Q i (2.37) sledi da je i ϕx (x0 , y0 , C1 , C2 ) = p0 ,
ϕy (x0 , y0 , C1 , C2 ) = q0 . Ako je eliminacijom C1 i C2 iz (2.36) i odgovarajućih
izvodnih jednakosti prvog reda dobijena neka parcijalna jednačina ( ), onda,
prema gornjem razmatranju, funkcija ψ zadovoljava tu jednačinu u tački
(x0 , y0 ), jer je funkcija (2.36) zadovoljava, a C1 i C2 su odredjeni tako da
funkcije ψ i (2.36) imaju jednake vrednosti i jednake parcijalne izvode prvog
reda (po x i y) u tački (x0 , y0 ). Kako je (x0 , y0 ) proizvoljna tačka iz domena
funkcije ψ, to je ψ rešenje jednačine ( ). Kako je ψ bilo koje rešenje jednačine
(2.30), to je svako rešenje jednačine (2.30) ujedno i rešenje jednačine ( ), tj.
( ) je posledica jednačine (2.30). Ovo znači da se eliminacijom C1 i C2 iz
(2.36) i odgovarajućih izvodnih jednakosti prvog reda dobija samo jednačina
(2.30), te da je (2.36) potpuni integral parcijalne jednačine (2.30).
Napomena 1. Pre nego što navedemo primere, učinićemo jednu napomenu.
Neka smo za sistem (2.35), pored Φ, našli još jedan prvi integral, Ψ, nezavisan
od t i takav da je ¯ ¯
¯ Fz Fp Fq ¯
¯ ¯
¯ Φz Φp Φq ¯ 6= 0 (2.38)
¯ ¯
¯ Ψz Ψp Ψq ¯
i da su Φ i Ψ u involuciji. Može da se dokaže da se tada potpuni integral jed-

načine (2.30) dobija eliminacijom p i q iz jednačina (2.30), (2.31) i jednačine
Ψ(x, y, z, p, q) = C2 ,
tj. nalaženjem z iz tih jednačina kao funkcije od x, y, C1 i C2 (neprekidno

diferencijabilne po x i y).
Primer 2. Nadjimo potpuni integral parcijalne jednačine z − pq = 0.
Rešenje. Sistem oblika (2.35) za ovu jednačinu glasi
dx dy dz dp dq dt
= = = = = . (2.39)
−q −p −2pq −p −q 1
Iz jednakosti prve i pete razmere dobija se, bez teškoća, prvi integral Φ =
q − x. Uslov (2.32) je ispunjen za q 6= 0, što se lako proverava. Sada treba
rešiti po p i q sledeće jednačine:
z − pq = 0, q − x = C1 ,
u oblasti u kojoj je q 6= 0. Dobija se

z
q = x + C1 i p= (x 6= −C1 ).
x + C1
Iz druge od ovih jednakosti sledi, ako se y tretira kao parametar, a z kao

funkcija od x,
dz z
= .
dx x + C1
Ova obična diferencijalna jednačina se lako rešava, metodom razdvajanja
promenljivih:
dz dx
= , ln z = ln(x + C1 ) + ln K, z = (x + C1 )K.
z x + C1
Ovde je K proizvoljna konstanta u odnosu na x, a funkcija od y. U nastavku
odredjujemo tu funkciju tako da bude zadovoljena i jednačina q = x + C1 :
(x + C1 )K 0 = x + C1 , K 0 = 1, K = y + C2 .
Zatim zamenjujemo y+C2 umesto K u ranije nadjenoj relaciji z = (x+C1 )K,

i dobijamo
z = (x + C1 )(y + C2 ),
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. To je traženi potpuni integral. Uslov
x 6= −C1 sada možemo da odbacimo, jer ova funkcija zadovoljava datu par-
cijalnu jednačinu u svakoj tački, što se lako proverava neposredno.
Do istog rezultata se dolazi i ako se Pfafova jednačina
z
dz = dx + (x + C1 )dy
x + C1
rešava neposredno, bez svodjenja na sistem
z
p= , q = x + C1,
x + C1
kako je gore radjeno. Naime, ova Pfafova jednačina može da se napiše ovako
(x + C1 )dz − zdx
= dy,
(x + C1 )2
odnosno ovako µ ¶
z
d = dy,
x + C1
odakle sledi
z
= y + C2 ,
x + C1
i
z = (x + C1 )(y + C2 ).
U ovom zadatku se može koristiti i olakšica na koju je ukazano u Napomeni

1. Na način potpuno analogan onome kojim je nadjen prvi integral Φ, može
se naći još jedan prvi integral Ψ sistema (2.39): Ψ = p − y. Pritom su Φ i
Ψ u involuciji i uslov (2.38) je ispunjen, što ostavljamo čitaocu da proveri.
Rešavanjem sistema jednačina
z − pq = 0, q − x = C1 , p − y = C2 ,
po z, p i q dobija se, izmedju ostalog,
z = (x + C1 )(y + C2 ),
što je, prema Napomeni 1, potpuni integral date parcijalne jednačine.

Primer 3. Nadjimo potpuni integral parcijalne jednačine pq − xy = 0,
q > 0.
Rešenje. Iz sistema običnih diferencijalnih jednačina
dx dy dz dp dq dt
= = = = =
q p 2pq y x 1
lako nalazimo Φ = q 2 − x2 , izdvojivši jednakost prve i pretposlednje razmere.

Uslov (2.32) je ispunjen, što čitalac može lako da proveri (uzevši u obzir da je
jednačina zadata u oblasti u kojoj je q > 0). Rešavanjem sistema jednačina
pq − xy = 0 i q 2 − x2 = C1 po p i q dobijamo
xy p ¡ 2 ¢
p= √ 2 , q = x2 + C1 x > −C1 .
x + C1
Iz prve od ovih jednačina nalazimo
p
z = y x2 + C1 + K,
gde je K neka funkcija od y. Ovu funkciju nalazimo rešavanjem diferencijal-

ne jednačine p p
x2 + C1 + K 0 = x2 + C1 ,
tj. K 0 = 0. Dobijamo K = C2 . Najzad,
p
z = y x2 + C1 + C2
je traženi potpuni integral date parcijalne jednačine.

Napominjemo da se ovde, pored Φ, može naći još jedan prvi integral:
Ψ = p2 − y 2 , ali on nije u involuciji sa Φ (proveriti), pa ne može da se koristi
olakšica iz Napomene 1.
Primer 4. Nadjimo potpuni integral parcijalne jednačine

¡ ¢
z 2 p2 + q 2 + 1 = 1, z > 0.
Rešenje. Formiramo odgovarajući sistem oblika (2.35):
dx dy dz dp dq dt
2
= 2 = 2 2 2
= 2 2
= 2 2
= .
2z p 2z q 2z (p + q ) −2zp(p + q + 1) −2zq(p + q + 1) 1
Iz jednakosti prve, treće, četvrte i poslednje razmere sledi
dx + pdz + zdp dt
2 2 2 2 2 2 2
= ,
2z p + 2z p(p + q ) − 2z p(p + q + 1) 1
tj.
d(x + pz) dt
= ,
0 1
odnosno d(x + zp) = 0, i x + zp = const., što daje prvi integral Φ = x + zp.
Potpuno analogno se nalazi i prvi integral Ψ = y + zq. Lako je proveriti da
je [Φ, Ψ] = 0 i da je ispunjen uslov (2.38) (jer je jednačina zadata u oblasti
u kojoj je z > 0). Prema Napomeni 1, potpuni integral date parcijalne
jednačine možemo naći rešavanjem sledećeg sistema jednačina po z, p i q:
¡ ¢
z 2 p2 + q 2 + 1 = 1, x + zp = C1 , y + zq = C2 .
Iz poslednjih dveju jednačina nalazimo
C1 − x C2 − y
p= , q= .
z z
Uvrstivši ovo u prvu jednačinu gornjeg sistema, tj. u samu datu parcijalnu
jednačinu, dobićemo
q
(C1 − x) + (C2 − y) + z = 1, tj. z = 1 − (C1 − x)2 − (C2 − y)2 ,
2 2 2
što predstavlja traženi potpuni integral.

Zadaci.
U zadacima 1. - 6. naći potpuni integral √ date parcijalne jednačine:
1. 2xy − pq = 0, q > 0. (Rez.: z = y 2x2 + C1 + C2 .)
2. z − px − qy − 3p2 + q 2 = 0. (Rez.: z = C1 x + C2 y + 3C12 − C22 .)
3
3. p − q = 0. (Rez.: z = C1 x + C13 y + C2 .)
4. xy − 2z + p2 + q 2 + pq − xq − yp = 0. (Rez.: 2z = x2 + y 2 + 2C1 x+
2C2 y+ C12 + C22 + C1 C2 .) p
5. yzp2 − q = 0, z > 0. (Rez.: z = 2C1 x + C12 y 2 + C2 .)
U zadacima 6. - 8. rešiti Košijev problem:
1
6. z − xp − yq − pq = 0; x = 0, z = y 2 . (Rez.: z = 16 (x − 4y)2 .)
7. z − xp − yq − 14 pq = 0; y = 0, z = x2 . (Rez.: z = (x − y)2 .)
2
8. p2 − q = 0; x = t, y = t2 , z = 1. (Rez.: z = 1; z = − x4y + 54 .)
Poglavlje 3
Parcijalne jednačine drugog
reda
3.1 Klasifikacija linearnih jednačina drugog

reda
Linearnom parcijalnom jednačinom drugog reda nepoznate funkcije u nezav-
isno promenljivih x1 , x2 , . . ., xn nazivamo svaku jednačinu sledećeg oblika:
X
n X
n
Aij uxi xj + Bi uxi + Cu = D, (3.1)
i,j=1 i=1
gde su Aij , Bi , C, D neke funkcije od xP 1 , x2 , . . . , xn , definisane u nekoj

oblasti S ⊂ Rn i takve da je Aji = Aij i A2ij 6= 0 u svakoj tački oblasti S.
Ako je D ≡ 0 jednačina (3.1) se naziva homogenom linearnom parcijalnom
jednačinom drugog reda, a ako je D 6= 0 bar u jednoj tački oblasti S –
nehomogenom.
Prema tome, jednačina (3.1) u slučaju D ≡ 0, tj. jednačina
X
n X
n
Aij uxi xj + Bi uxi + Cu = 0, (3.2)
i,j=1 i=1
predstavlja opšti oblik homogene linearne parcijalne jednačine drugog reda.

Značajno je svojstvo jednačine (3.2) da je svaka linearna kombinacija
nekih njenih rešenja, definisanih u istoj oblasti, takodje rešenje te jednačine,
tj. ako su funkcije u1 , u2 , . . . , um rešenja jednačine (3.2), onda je svaka
funkcija
Xm
λi ui ,
i=1
45
46 POGLAVLJE 3. PARCIJALNE JEDNAČINE DRUGOG REDA
gde su λi neki brojevi (konstante), rešenje te jednačine. Ovo se lako proverava

neposredno.
Mi ćemo koristiti i opštije svojstvo ove jednačine: ako su funkcije u1 , u2 ,
. . . , ui , . . . neka rešenja jednačine (3.2), definisana u istoj oblasti, i λ1 , λ2 ,
. . . , λi , . . . neki brojevi, onda je i funkcija
X
+∞
λi ui (3.3)
i=1
rešenje te jednačine, pod uslovom da je red (3.3) ravnomerno konvergen-

tan, kao i svaki red dobijen diferenciranjem njegovih članova po nekom paru
nezavisno promenljivih.
Klasifikacija jednačina oblika (3.1) povezana je sa mogućnošću trans-
formisanja na kanonski oblik. U slučaju n = 2 takva jednačina se može svesti
na kanonski oblik regularnom transformacijom u nekoj okolini uočene tačke,
što ćemo opisati u izlaganju koje sledi. Pritom ćemo pod okolinom taćke
podrazumevati okolinu koja je istovremeno i oblast, tj. otvoren i povezan
skup.
Jednačinu (3.1) u slučaju n = 2 obično zapisujemo ovako
Auxx + 2Buxy + Cuyy + Dux + Euy + F u = G. (3.4)
Pritom su A, B, C, D, E, F i G funkcije od x i y, definisane u nekoj oblasti
S ⊂ R2 , i A2 + B 2 + C 2 6= 0. Pretpostavimo da su koeficijenti A, B, C
dvaput neprekidno diferencijabilne funkcije u oblasti S. Uočimo neku tačku
(x0 , y0 ) ∈ S i pogledajmo kako se promeni jednačina (3.4), razmatrana u
nekoj okolini V(⊂ S) tačke (x0 , y0 ), ako se izvrši smena
ξ = ξ(x, y), η = η(x, y), (3.5)
kojom se prelazi na nove nezavisno promenljive ξ i η. Pritom pretpostavljamo
da su funkcije (3.5) dvaput neprekidno diferencijabilne u oblasti V i da je
¯ ¯
D(ξ, η) ¯¯ ξ x ξ y ¯¯
= 6= 0, (x, y) ∈ V. (3.6)
D(x, y) ¯ η x η y ¯
Prema teoremi o implicitno zadatim funkcijama,uslov (3.6) obezbedjuje mo-
gućnost jednoznačnog rešavanja jednačina (3.5) po x i y u nekoj okolini U
tačke (ξ 0 , η 0 ), gde je ξ 0 = ξ(x0 , y0 ), η 0 = η(x0 , y0 ). Tako dobijene funkcije
x = x(ξ, η), y = y(ξ, η), (3.7)
su dvaput neprekidno diferencijabilne u oblasti U i preslikavaju U na neku
okolinu tačke (x0 , y0 ) sadržanu u V. U nastavku ćemo V zameniti tom užom
3.1. KLASIFIKACIJA LINEARNIH JEDNAČINA DRUGOG REDA 47
okolinom i označavati je sa V. Upravo funkcije (3.7) treba da zamenimo

umesto x i y u jednačini (3.4) da bismo prešli na nove nezavisno promenljive
ξ i η.
Radi jednostavnosti zapisa, označavaćemo parcijalne izvode složene funk-
cije u = u(x(ξ, η), y(ξ, η)) kao uξ , uη , uξξ , itd. Kako je
ux = uξ ξ x + uη η x , uy = uξ ξ y + uη η y ,
uxx = uξξ ξ 2x + 2uξη ξ x¡η x + uηη η 2x +¢ uξ ξ xx + uη η xx ,
uxy = uξξ ξ x ξ y + uξη ξ x η y + η x ξ y + uηη η x η y + uξ ξ xy + uη η xy ,
uyy = uξξ ξ 2y + 2uξη ξ y η y + uηη η 2y + uξ ξ yy + uη η yy ,
to se uvodjenjem smene (3.5), odnosno (3.7), jednačina (3.4) transformiše u

jednačinu
A1 uξξ + 2B1 uξη + C1 uηη + D1 uξ + E1 uη + F1 u = G1 , (3.8)
(razmatranu u oblasti U), gde je

⎫
A1 = Aξ 2x + 2Bξ x¡ξ y + Cξ 2y , ¢ ⎬
B1 = Aξ x η x + B ξ x η y + ξ y η x + Cξ y η y (3.9)
⎭
C1 = Aη 2x + 2Bη x η y + Cη 2y ,
itd. (Formule za koeficijente D1 , E1 , F1 , G1 nisu navedene jer u nastavku

neće ni biti korišćene.) Vidimo da se uvodjenjem ove smene dobija jednačina
(3.8) koja je takodje linearna, kao i polazna.
Ako se ispišu formule analogne formulama (3.9), za povratak od jednačine
(3.8) na jednačinu (3.4), pomoću smene (3.7), odnosno (3.5), kojom se od
ξ i η vraćamo na nezavisno promenljive x i y, tada se iz tih formula može
neposredno videti da A1 = B1 = C1 = 0 implicira A = B = C = 0, tj. da
bar jedan od koeficijenata A1 , B1 , C1 mora biti različit od nule, jer je bar
jedan od koeficijenata A, B, C različit od nule.
Iz formula (3.9) se vidi da će koeficijenti A1 i C1 biti jednaki nuli ako
funkcije z = ξ(x, y) i z = η(x, y) zadovoljavaju parcijalnu jednačinu
Azx2 + 2Bzx zy + Czy2 = 0. (3.10)
Razmotrimo ovu parcijalnu jednačinu. Možemo smatrati da je bar jedan

od koeficijenata A i C različit od nule u tački (x0 , y0 ), a onda, zbog neprekid-
nosti, i u nekoj okolini te tačke, jer u suprotnom slučaju možemo u jednačini
(3.4) najpre da uvedemo smenu
x0 = x + y, y 0 = x − y,
kojom se ona transformiše na jednačinu istog oblika, sa koeficijentima uz ux0 x0

i uy0 y0 jednakim 2B i −2B. (Mora biti B 6= 0, zbog A2 + B 2 + C 2 6= 0 i A =
C = 0, u tački (x0 , y0 ).) Možemo uzeti da je V jedna takva okolina tačke
(x0 , y0 ), tj. okolina u kojoj je A 6= 0 ili C 6= 0.
Ako je A 6= 0 u V, jednačina (3.10) je ekvivalentna disjunkciji
zx − λ1 zy = 0 ∨ zx − λ2 zy = 0, (3.11)
pri čemu su λ1 i λ2 rešenja sledeće kvadratne jednačine po λ:
Aλ2 + 2Bλ + C = 0. (3.12)
(Da bi se ovo uvidelo dovoljno je da se proveri da je proizvod levih strana
jednačinâ (3.11) jednak levoj strani jednačine (3.10) podeljenoj sa A, uzevši
pritom u obzir Vijetove formule: λ1 +λ2 = − 2B A
, λ1 λ2 = CA .) U slučaju C 6= 0
situacija je slična, s tim što u (3.11) zx i zy medjusobno menjaju mesta, a u
(3.12) A i C.
Označimo sa ∆ četvrtinu diskriminante kvadratne jednačine (3.12), tj.
stavimo ∆ = B 2 − AC. Ako je ∆ > 0 u tački (x0 , y0 ), reći ćemo da je
jednačina (3.4) hiperboličkog tipa u toj tački, ako je ∆ = 0 – paraboličkog
tipa, a ako je ∆ < 0 – eliptičkog tipa. Ako je jednačina (3.4) hiperboličkog,
odnosno paraboličkog, odnosno eliptičkog tipa u svakoj tački neke oblasti,
onda kažemo da je ona hiperboličkog, odnosno paraboličkog, odnosno elip-
tičkog tipa u toj oblasti.
Evo nekih primera. Jednačina uxx − c2 uyy = 0 (c – const., c > 0) je
hiperboličkog tipa u celoj ravni Oxy, jednačina ux − c2 uyy = 0 (c – const.,
c > 0) je paraboličkog, a jednačina uxx + uyy = 0 – eliptičkog tipa.
Jedna ista jednačina oblika (3.4) može biti jednog tipa u jednoj, a drugog
tipa u nekoj drugoj oblasti. Na primer, tzv. Trikomijeva jednačina yuxx +
uyy = 0 je hiperboličkog tipa u oblasti y < 0, a eliptičkog u oblasti y > 0.
Za takve jednačine kažemo da su mešovitog tipa.
Može se dokazati da se tip jednačine (3.4) ne promeni pri transformaciji
(3.5), odnosno (3.7), ako je ispunjen uslov (3.6). Naime, lako se proverava
da je ∙ ¸2
D(ξ, η)
∆1 = ∆ ,
D(x, y)
gde je ∆1 = B12 − A1 C1 .
Nastavićemo opis svodjenja jednačine (3.4) na kanonski oblik, za svaki
tip posebno. Pretpostavićemo pritom da je ta jednačina istog tipa u svim
tačkama neke okoline tačke (x0 , y0 ). Možemo uzeti da je V jedna takva
okolina, kao i da je A 6= 0 u svakoj tački (x, y) ∈ V, s obzirom na napomenu
učinjenu neposredno posle navodjenja jednačine (3.10).
Prvi slučaj: jednačina (3.4) je hiperboličkog tipa u V. Tada su λ1 i λ2

medjusobno različiti realni brojevi, za svaku tačku (x, y) ∈ V.
Neka je funkcija ξ, odnosno η, u (3.5) rešenje prve, odnosno druge, par-
cijalne jednačine (3.11). Može se pokazati da se ove funkcije mogu odrediti
tako da budu dvaput neprekidno diferencijabilne i da ispunjavaju uslov (3.6).
(Pritom se koristi pretpostavka da su A, B, C dvaput neprekidno diferenci-
jabilne funkcije.) Tada je A1 = C1 = 0 i B1 6= 0 (zbog A21 + B12 + C12 6= 0) u
okolini U tačke (ξ 0 , η 0 ). Ako se jednačina (3.8) podeli sa 2B1 , dobije se
uξη + D2 uξ + E2 uη + F2 u = G2 . (3.13)
Novom smenom
ξ 0 = ξ + η, η 0 = ξ − η,
ova jednačina se dalje transformiše u jednačinu oblika
uξ0 ξ0 − uη0 η0 + D3 uξ0 + E3 uη0 + F3 u = G3 . (3.14)
Jednačina (3.14), a ponekad i jednačina (3.13), naziva se kanonskim oblikom

jednačine (3.4).
Drugi slučaj: jednačina (3.4) je paraboličkog tipa u V. Tada je λ1 = λ2 =
B
− A i obe jednačine (3.11) svode se na
B
zx + zy = 0. (3.15)
A
Za funkciju ξ u (3.5) u ovom slučaju uzimamo neko dvaput neprekidno
diferencijabilno rešenje jednačine (3.15) čiji parcijalni izvodi prvog reda nisu
istovremeno jednaki nuli. (Dokazuje se da takvo rešenje postoji, na osnovu
pretpostavke da su A, B, C dvaput neprekidno diferencijabilne funkcije.) Za
η možemo uzeti, npr., funkciju η = x. Tada je uslov (3.6) ispunjen, jer iz
(3.15) sledi da je ξ y 6= 0 (inače bi ξ x i ξ y bili istovremeno jednaki nuli). Pri
ovakvom izboru funkcijâ (3.5) biće A1 = 0, a i B1 = 0, jer je
¡ ¢ 2
B1 = Aξ x η x + B ξ x η y + ξ y η x + BA ξ y η y =
¡ ¢ ¡ ¢
= Aη x ξ x + B ξ + Bη y ξ x + B
A y
ξ .
A y
Podelivši jednačinu (3.8) sa C1 (C1 6= 0 zbog A21 + B12 + C12 6= 0), u ovom
slučaju dobijamo
uηη + D2 uξ + E2 uη + F2 u = G2 .
Ovu jednačinu nazivamo kanonskim oblikom jednačine (3.4), u razmotrenom
slučaju.
Treći slučaj: jednačina (3.4) je eliptičkog tipa u V. U ovom slučaju su λ1 i

λ2 imaginarni brojevi i λ2 = λ1 . Ako je f neko rešenje prve jednačine (3.11),
onda je f rešenje druge od tih jednačina. Pritom f i f uzimaju kompleksne
vrednosti.
Sada stavljamo
1¡ ¢ 1 ¡ ¢
ξ = Re f = f +f , η = Im f = f −f ,
2 2i
za neko rešenje f prve jednačine (3.11). Može se dokazati da se pritom f
može izabrati tako da ξ i η budu dvaput neprekidno diferencijabilne funkcije
i da ispunjavaju uslov (3.6). Posle kraćeg računa, uzimajući u obzir da je
fx − λ1 fy = 0 i fx − λ1 fy = 0 dobijamo da je
1 ¯ ¯2
A1 = C1 = A ¯fx − λ1 fy ¯ i B1 = 0.
4
Pritom A1 i C1 nisu jednaki nuli, jer bar jedan od koeficijenata A1 , B1 , C1
mora da bude različit od nule.
Podelivši jednačinu (3.8) sa A1 , dobijamo jednačinu oblika
uξξ + uηη + D2 uξ + E2 uη + F2 u = G2 .
Ova jednačina naziva se kanonskim oblikom jednačine (3.4).

Što se tiče klasifikacije jednačina oblika (3.1) u opštem slučaju, ona je
povezana sa mogućnošću svodjenja jednačine na kanonski oblik u uočenoj
tački, regularnom linearnom transformacijom nezavisno promenljivih, sa kon-
stantnim koeficijentima. Naime, za n > 2 jednačina (3.1) ne može da se svede
na kanonski oblik u okolini uočene tačke, tj. onako kako smo to opisali za
slučaj n = 2.
Uočimo tačku (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ S i posmatrajmo matricu A = [aij ]nn ,
gde je aij = Aij (x1 , x2 , . . . , xn ). Kako je A simetrična matrica (zbog Aji =
Aij ), to su sve njene karakteristične vrednosti realni brojevi. Označimo broj
pozitivnih karakterističnih vrednosti matrice A sa p, a negativnih sa r. Ako
je p = n − 1 i r = 1, ili p = 1 i r = n − 1, tada kažemo da je jednačina
(3.1) hiperboličkog tipa u tački (x1 , x2 , . . . , xn ). Ako je p = n − 1 i r = 0,
ili p = 0 i r = n − 1, kaže se da je jednačina (3.1) paraboličkog tipa u
tački (x1 , x2 , . . . , xn ). Kažemo da je jednačina (3.1) eliptičkog tipa u tački
(x1 , x2 , . . . , xn ), ako je p = n ili r = n.
Na primer, jednačina uxx +uyy +uzz = 0 je eliptičkog tipa u svim tačkama
prostora Oxyz.
Razume se, ovim nisu iscrpeni svi mogući slučajevi. Medjutim, preostali
slučajevi nisu od interesa, jer se redje javljaju u fizici i tehnici.
Od svih parcijalnih jednačina drugog reda, mi ćemo izučavati samo lin-

earne. Najvažnije medju njima su jednačine matematičke fizike: talasna
jednačina, jednačina provodjenja toplote, Laplasova jednačina.
Primer 1. Svedimo jednačinu
yuxx + uyy = 0, y > 0,
na kanonski oblik u okolini bilo koje tačke oblasti u kojoj je jednačina zadata.
Rešenje. Ova jednačina je zadata u otvorenoj gornjoj poluravni ravni
Oxy, tj. u oblasti S = {(x, y) : y > 0}. Kako je ∆ = −y, to je jednačina
eliptičkog tipa u oblasti S. Da bismo je sveli na kanonski oblik rešavamo
najpre kvadratnu jednačinu oblika (3.12): yλ2 + 1 = 0. Njena rešenja su √iy
i − √iy . Zatim formiramo pomoćne parcijalne jednačine oblika (3.11):
i i
zx − √ zy = 0, zx + √ zy = 0.
y y
Nalazimo jedno rešenje prve od ovih jednačina koje ispunjava odredjene,

ranije navedene uslove.
Postupak za nalaženje opšteg integrala homogene linearne parcijalne jed-
načine (Odeljak 2.1) dovodi do sledećeg rešenja:
2p 3
f =x−i y .
3
Vidimo da je funkcija f (kao kompleksna funkcija realnih nezavisno promen-
ljivih x i y) dvaput neprekidno diferencijabilna u oblasti S. Sada Re f i Im f
uzimamo za ξ i η:
2p 3
ξ = x, η = − y .
3
Funkcije ξ i η su dvaput neprekidno diferencijabilne i ispunjavaju uslov (3.6)
u celoj oblasti S, jer je
¯ ¯
D(ξ, η) ¯¯ 1 0 ¯¯ √
=¯ √ ¯ = − y.
D(x, y) 0 − y
Sem toga, rešavanjem po x i y sistema jednačina kojima smo uveli ξ i η dobija

se r
2
3 9η
x = ξ, y = (η < 0).
4
Ovako dobijene funkcije x i y su dvaput neprekidno diferencijabilne u oblasti
{(ξ, η) : η < 0}. Prema tome, ovde se za V može uzeti sama oblast S, a za
U oblast {(ξ, η) : η < 0}. Funkcije ξ i η preslikavaju V na U uzajamno jed-

noznačno, a funkcije x i y ostvaruju inverzno preslikavanje. Ovako izabrana
oblast V je okolina svake tačke oblasti S. Svešćemo datu parcijalnu jednačinu
na kanonski oblik u oblasti V.
Višestrukom primenom poznatog pravila za nalaženje parcijalnih izvoda
složene funkcije, lako nalazimo:
1
uxx = uξξ , uyy = uηη y − uη √ .
2 y
Posle zamenjivanja u datoj parcijalnoj jednačini i deljenja sa y, dobijamo
sledeću jednačinu:
1
uξξ + uηη − p uη = 0.
2 y3
p
Kad se ovde umesto −2 y 3 zameni 3η dobije se traženi kanonski oblik date
parcijalne jednačine:
1
uξξ + uηη + uη = 0.
3η
Primer 2. Svedimo parcijalnu jednačinu
2uxy − e−x uyy = 4x
na kanonski oblik u okolini ma koje tačke oblasti u kojoj je zadata, a zatim

nadjimo opšti integral te jednačine.
Rešenje. Sada je oblast S u kojoj je jednačina zadata cela ravan Oxy.
Kako je ∆ = 1, to je ova jednačina hiperboličkog tipa u oblasti S. Odgo-
varajuća kvadratna jednačina oblika (3.12) je sledeća jednačina:
−e−x λ2 + 2λ = 0.
(Zato što je ovde C 6= 0, a nije A 6= 0.) Našavši njena rešenja: λ1 = 0,

λ2 = 2ex , formiramo pomoćne parcijalne jednačine oblika (3.11):
zy = 0, zy − 2ex zx = 0.
Jedno rešenje prve od njih je z = x, a jedno rešenje druge – z = 2y− e−x .

Uzmimo ih za ξ i η:
ξ = x, η = 2y − e−x .
Ovako uvedene funkcije ξ i η su dvaput neprekidno diferencijabilne u oblasti
S, a ispunjavaju i uslov (3.6):
¯ ¯
D(ξ, η) ¯¯ 1 0 ¯¯
= = 2 6= 0.
D(x, y) ¯ e−x 2 ¯
Iz jednačina kojima smo uveli ξ i η sledi

1 ¡ −ξ ¢
x = ξ, y= e +η ,
2
što pokazuje da se ovde za V može uzeti sama oblast S, a za U ravan Oξη.
U nastavku svodimo datu parcijalnu jednačinu na kanonski oblik u oblasti
V, tj. u celoj ravni Oxy.
U tom cilju, transformišemo datu jednačinu smenom: ξ = x, η = 2y−
e−x , tj.
1 ¡ −ξ ¢
x = ξ, y = e +η .
2
Kako je uxy = uξη 2 + uηη e−x 2 i uyy = uηη 4, to se posle zamenjivanja u datoj
jednačini dobija: 4uξη = 4x, odnosno uξη = ξ. To je kanonski oblik date
parcijalne jednačine.
Opšti integral dobijene jednačine može se lako naći, slično kao u Primeru
5. u Odeljku 1.1. (Videti i Zadatak 7. u istom odeljku.) Dobija se
1
u = ξ 2 η + f (ξ) + g(η),
2
gde su f i g proizvoljne dvaput neprekidno diferencijabilne funkcije jedne
nezavisno promenljive (u intervalu (−∞, +∞)). Ako se ovde umesto ξ napiše
x, a umesto η – 2y − e−x , dobiće se traženi opšti integral date parcijalne
jednačine:
1 ¡ ¢ ¡ ¢
u = x2 2y − e−x + f (x) + g 2y − e−x ,
2
nezavisno promenljive.
Primer 3. Odredimo rešenje parcijalne jednačine uxx −2uxy +uyy −4u = 0
koje zadovoljava uslov: u(x, 0) = ϕ(x), uy (x, 0) = ψ(x), gde su ϕ i ψ date
funkcije, takve da je ϕ triput, a ψ dvaput neprekidno diferencijabilna na
intervalu (−∞, +∞).
Rešenje. Naći ćemo rešenje date jednačine koje ispunjava postavljene
uslove tako što ćemo je svesti na kanonski oblik, naći opšti integral, a zatim
odrediti proizvoljne funkcije iz opšteg integrala tako da uslov bude zadovol-
jen.
Jednačina je paraboličkog tipa u celoj ravni Oxy, jer je ∆ = 0. Odgo-
varajuća kvadratna jednačina: λ2 − 2λ+ 1 = 0, ima dvostruko rešenje 1, tako
da u ovom slučaju imamo samo jednu pomoćnu parcijalnu jednačinu: zx −
zy = 0. Njeno rešenje z = x + y uzećemo za ξ, a η ćemo izjednačiti sa x:
ξ = x + y, η = x. Lako se proverava da su ove funkcije dvaput neprekidno
diferencijabilne, ispunjavaju uslov (3.6), i preslikavaju ravan Oxy uzajamno

jednoznačno na ravan Oξη.
U nastavku svodimo datu jednačinu na kanonski oblik u ravni Oxy:
uxx = uξξ + 2uξη + uηη , uxy = uξξ + uξη , uyy = uξξ ;
uηη − 4u = 0.
Lako se nalazi opšti integral dobijene parcijalne jednačine (videti Primer
5. i Zadatak 5. u Odeljku 1.1). Dobija se:
u = f (ξ)e2η + g(ξ)e−2η ,

nezavisno promenljive. Prema tome, opšti integral polazne parcijalne jed-
načine glasi:
u = f (x + y)e2x + g(x + y)e−2x ,
nezavisno promenljive.
Sada odredjujemo funkcije f i g tako da budu ispunjeni postavljeni uslovi.
Kako je
u(x, 0) = f (x)e2x + g(x)e−2x i uy (x, 0) = f 0 (x)e2x + g0 (x)e−2x ,
to imamo sledeći sistem jednačina za nalaženje funkcija ϕ i ψ:
f (x)e2x + g(x)e−2x = ϕ(x)

f 0 (x)e2x + g0 (x)e−2x = ψ(x).
Ako se prva od ovih jednačina diferencira i od nje se oduzme druga, dobije

se:
2f (x)e2x − 2g(x)e−2x = ϕ0 (x) − ψ(x).
Iz ove jednačine i prve jednačine gornjeg sistema lako se nalaze funkcije f i
g:
1
f (x) = [2ϕ(x) + ϕ0 (x) − ψ(x)] e−2x ,
4
1
g(x) = [2ϕ(x) − ϕ0 (x) + ψ(x)] e2x .
4
Dakle, traženo rešenje je sledeća funkcija:
1
u = [2ϕ(x + y) − ϕ0 (x + y) + ψ(x + y)] e2y +
4
1
[2ϕ(x + y) + ϕ0 (x + y) − ψ(x + y)] e−2y .
4
3.2. JEDNODIMENZIONALNA TALASNA JEDNAČINA 55
Zadaci.
U zadacima 1. — 5. svesti datu parcijalnu jednačinu na kanonski oblik u
okolini ma koje tačke oblasti u kojoj je jednačina zadata:
1. uxx − 2 sin x uxy − (3 + cos2 x) uyy − cos x uy = 0. (Rez.: uξη = 0.)
2. uxx + 4uxy + 5uyy = 0. (Rez.: uξξ + uηη = 0.)
3. uxx − 6uxy + 9uyy − ux + 2uy = 0. (Rez.: uηη − uξ − uη = 0.)
4. y 2 uxx + 2xyuxy + x2 uyy = 0, y > 0.
2ξ 2
(Rez.: uηη + ξ−η 2 uξ = 0, η − ξ > 0.)
5. xuxx + 2xuxy + (x − 1)uyy = 0, x < 0.

(Rez.: uξξ + uηη − η1 uη = 0, η < 0.)
U zadacima 6. — 8. svesti datu parcijalnu jednačinu na kanonski oblik u
okolini bilo koje tačke oblasti u kojoj je zadata, a zatim naći opšti integral
te jednačine: ¡ ¢√
6. x2 uxx −y 2 uyy = 0, x > 0, y > 0. (Rez.: uξη − 2ξ1 uη ; u = f xy xy+
g(xy).)
2y
7. 4y 2 uxx − 2 (1 − y 2 ) uxy − uyy + 1+y 2 (2ux + uy ) = 0. (Rez.: uξη = 0;
¡ 2 3
¢
u = f (x − 2y) + g x + 3 y .)
8. uxx + 4uxy − 5uyy + ux − uy = 0. (Rez.: uξη + 16 uη = 0; u =
x+y
f (5x − y)e− 6 + g(x + y).
9. Odrediti rešenje parcijalne jednačine
x2 uxx − y 2 uyy − 2yuy = 0, x > 0, y > 0,

y
koje zadovoljava uslov: u(1, y) = y, ux (1, y) = y. (Rez.: u = 23 x2 y+ 3x
.)
3.2 Jednodimenzionalna talasna jednačina

Opšta talasna jednačina glasi:
utt = c2 ∇2 u, (3.16)
gde je u = u(x, y, z, t) nepoznata funkcija, ∇2 u = uxx + uyy + uzz (tzv.

Laplasijan), c neka pozitivna konstanta. Ovakvom jednačinom opisuje se
treperenje homogenog elastičnog tela u odredjenom pravcu. Pritom je u
odstupanje od ravnotežnog položaja tačke (x, y, z) tela u trenutku t, a c2 je
konstanta koja zavisi od fizičkih svojstava tela.
Izučavaćemo samo jednodimenzionalnu i dvodimenzionalnu talasnu jed-
načinu, tj. slučaj kad u u jednačini (3.16) zavisi samo od x i t, i slučaj kad
u zavisi od x, y i t, a ne zavisi od z.
3.2.1 Furijeova metoda (Treperenje ograničene žice)

Razmotrimo sledeću situaciju. Tanka elastična homogena žica je zategnuta
do dužine l i učvršćena u krajnjim tačkama, recimo x = 0 i x = l na x-
osi. Zatim je izvedena iz ravnotežnog položaja (potezanjem) i onda puštena,
recimo u trenutku t = 0, da slobodno treperi. Neka u = u(x, t) označava
odstupanje žice od ravnotežnog položaja u tački x u trenutku t. Može da se
dokaže da je tada
T
utt = c2 uxx (c2 = , c > 0), (3.17)
ρ
gde je T napon duž žice, a ρ linearna gustina, tj. masa žice po jedinici
dužine, pre potezanja. Jednačina (3.17) zove se jednodimenzionalna talasna
jednačina ili jednačina žice koja treperi.
Kako je žica učvršćena u krajnjim tačkama x = 0 i x = l, to moraju biti
ispunjeni sledeći granični uslovi:
u(0, t) = 0, u(l, t) = 0, t ≥ 0. (3.18)
Isto tako, treba postaviti i neke početne uslove. Naime, kretanje tačaka žice
nije potpuno odredjeno jednačinom (3.17) i uslovima (3.18), tako da imamo
mogućnost da zadamo početno odstupanje u(x, 0) i početnu brzinu ut (x, 0).
Ovo dovodi do sledećih početnih uslova:
u(x, 0) = f (x), 0 ≤ x ≤ l, (3.19)
i
ut (x, 0) = g(x), 0 ≤ x ≤ l, (3.20)
gde su f i g neke poznate funkcije.
Prema tome, treba rešiti mešoviti problem (3.17)-(3.20), tj. naći funkciju
u = u(x, t) koja zadovoljava jednačinu (3.17), granične uslove (3.18) i početne
uslove (3.19) i (3.20). Rešićemo ovaj problem tzv. Furijeovom metodom, koja
se još naziva i metodom razdvajanja promenljivih, ili metodom proizvoda.
Proces rešavanja problema podelićemo na tri dela, koje ćemo nazivati ko-
racima. U prvom koraku svešćemo parcijalnu jednačinu (3.17) na dve obične
diferencijalne jednačine, u drugom ćemo naći beskonačno mnogo rešenja jed-
načine (3.17) koja zadovoljavaju granične uslove (3.18), a u trećem koraku
formiraćemo beskonačni red od tih rešenja, da bismo dobili rešenje koje zado-
voljava i početne uslove (3.19) i (3.20).
Prvi korak. Potražićemo rešenja jednačine (3.17) sledećeg oblika:
u = F (x)G(t), (3.21)
gde su F i G neke funkcije samo od x, odnosno samo od t. Treba da odredimo

.. ..
funkcije F i G. Kako je, na osnovu (3.21), utt = F G (G = G00 (t)) i uxx =
F 00 G (F 00 = F 00 (x)), to se iz jednačine (3.17) dobija uslov
..
F G = c2 F 00 G. (3.22)
Razdvojimo promenljive u (3.22):
..
G F 00
= . (3.23)
c2 G F
Kako na levoj strani u (3.23) stoji jedna funkcija od t, a na desnoj funkcija
od x, to ove funkcije moraju biti konstantne, tj. obe su jednake nekoj kon-
stanti k: ..
G F 00
= k, = k,
c2 G F
tj.
F 00 − kF = 0 (3.24)
i ..
G − kc2 G = 0. (3.25)
Prema tome, ako podjemo od neke konstante k i rešimo obične diferen-
cijalne jednačine (3.24) i (3.25), onda množenjem rešenja jednačine (3.24)
rešenjima jednačine (3.25) dobijamo rešenja jednačine (3.17) oblika (3.21).
Drugi korak. Koristeći se onim što smo zaključili u prvom koraku, sada
ćemo potražiti ona rešenja jednačine (3.17) oblika (3.21) koja zadovoljavaju
uslove (3.18). Ako je u = F G, gde je F jedno rešenje jednačine (3.24), a G
jedno rešenje jednačine (3.25), onda uslovi (3.18) glase
F (0)G(t) = 0, F (l)G(t) = 0, t ≥ 0. (3.26)
Uzećemo da je G(t) 6 ≡0, jer bi inače bilo u(x, t) ≡ 0, što nije od interesa
kao rešenje problema žice koja treperi. Iz (3.26) i G(t) 6 ≡0 sledi F (0) =
F (l) = 0.
Opšte rešenje diferencijalne jednačine (3.24) zavisi od k. Razlikovaćemo
slučajeve: k > 0, k = 0 i k < 0.
Ako je k > 0, tj. k = p2 , p > 0, tada je opšte rešenje jednačine (3.24)
F = C1 epx + C2 e−px ,
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. No, kako je F (0) = C1 + C2 i F (l) =
C1 epl + C2 e−pl , to uslov F (0) = F (l) = 0 može biti ispunjen jedino ako je
C1 = C2 = 0 (pošto je determinanta
¯ ¯
¯ 1 1 ¯¯
¯ pl
¯ e e−pl ¯
različita od nule.)
Medjutim, ako je C1 = C2 = 0, onda je F (x) ≡ 0 i zato u(x, t) ≡ 0, tako
da za k > 0 ne dobijamo rešenja kakva tražimo.
U slučaju k = 0, opšte rešenje jednačine (3.24) je F = C1 x + C2 , odakle
izlazi F (0) = C2 i F (l) = C1 l + C2 , tako da iz F (0) = F (l) = 0 sada sledi
C1 = C2 = 0, tj. F (x) ≡ 0 i u(x, t) ≡ 0, pa ćemo i ovaj slučaj isključiti iz
razmatranja.
Neka je k < 0, što ćemo izraziti ovako: k = −p2 za neki pozitivan broj p.
Tada jednačina (3.24) dobija oblik
F 00 + p2 F = 0.
Opšte rešenje ove diferencijalne jednačine je
F = C1 cos px + C2 sin px,
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. Sada je F (0) = C1 i F (l) = C1 cos pl+

C2 sin pl, tako da je uslov F (0) = F (l) = 0 ispunjen tačno onda kad je C1 = 0
i C2 sin pl = 0. Da bi ova poslednja jednakost važila za C2 6= 0, p mora da
ispuni uslov sin pl = 0, što znači pl = nπ, tj. p = nπ
l
, za neki prirodan broj n.
Tako, za svaki prirodan broj n imamo sledeće rešenje jednačine (3.24) koje
zadovoljava uslov F (0) = F (l) = 0:
nπx
F = sin .
l
(Stavili smo C2 = 1 pošto će se F u nastavku množiti sa G, gde će se takodje
pojaviti proizvoljne konstante.)
¡ ¢2
Sada rešavamo diferencijalnu jednačinu (3.25) za k = − nπ l
. Stavimo
..
cnπ 2
l
= λn , n ∈ N. Tada jednačina (3.25) postaje G + λn G = 0. Opšte rešenje
ove diferencijalne jednačine je
G = An cos λn t + Bn sin λn t,
gde su An i Bn proizvoljne konstante (n je fiksirano).

Prema tome, za svaki prirodan broj n imamo sledećih beskonačno mnogo
rešenja jednačine (3.17) koja ispunjavaju uslove (3.18):
nπx
un = sin (An cos λn t + Bn sin λn t). (3.27)
l
Na ovom mestu ćemo spomenuti neke nazive. Brojevi λn nazivaju se
sopstvenim (ili karakterističnim) vrednostima, funkcije un sopstvenim (ili
karakterističnim) funkcijama, a skup {λ1 , λ2 , . . .} spektrom žice koja treperi.
Prosto harmonijsko oscilovanje opisano funkcijom u1 zove se osnovnim tonom,

a ona opisana funkcijama un za n > 1 – obertonovima.
Treći korak. Da bismo našli rešenje jednačine (3.17) koje, sem uslovâ
(3.18), zadovoljava i uslove (3.19) i (3.20), razmotrićemo beskonačni red
X
+∞
un (x, t) = u. (3.28)
n=1
Ukoliko je ovaj red ravnomerno konvergentan, kao i redovi dobijeni diferenci-

ranjem njegovih članova po x, po t, po x i x, po x i t, po t i t, tada je funkcija
u rešenje jednačine (3.17). Kako funkcije un ispunjavaju uslove (3.18), to i
funkcija u, kao suma reda (3.28), ispunjava te uslove.
Odredićemo brojeve An i Bn tako da funkcija u zadovolji i uslove (3.19)
i (3.20). Iz (3.28) i (3.27) izlazi
X
+∞
nπx
u(x, 0) = An sin ,
n=1
l
pa se iz (3.19) dobija uslov

X
+∞
nπx
An sin = f (x), 0 ≤ x ≤ l.
n=1
l
Ako ovo uporedimo sa razvitkom funkcije f u sinusni Furijeov red na intervalu
[0, l], vidimo da An treba ustvari da budu koeficijenti tog razvitka, tj.
Z
2 l nπx
An = f (x) sin dx, n = 1, 2, . . . . (3.29)
l 0 l
Dalje, iz (3.28) i (3.27) sledi
X
+∞
nπx
ut (x, 0) = Bn λn sin
n=1
l
(diferenciranje reda (3.28) po t član po član, što je moguće na osnovu pret-

postavljene ravnomerne konvergencije), pa se iz (3.20) dobija uslov
X
+∞
nπx
Bn λn sin = g(x), 0 ≤ x ≤ l.
n=1
l
Uporedivši ovo sa razvitkom funkcije g u sinusni Furijeov red na intervalu
[0, l], vidimo da treba da bude
Z l
2 nπx
Bn = g(x) sin dx, n = 1, 2, . . . . (3.30)
cnπ 0 l
Na kraju, možemo da zaključimo da funkcija u, odredjena relacijama

(3.28) i (3.27), sa koeficijentima izračunatim po formulama (3.29) i (3.30)
predstavlja rešenje problema (3.17)-(3.20).
Može da se dokaže sledeće: ako je funkcija f triput neprekidno diferen-
cijabilna na [0, l] i zadovoljava uslove f (0) = f (l) = 0 i f 00 (0) = f 00 (l) = 0,
a g dvaput neprekidno diferencijabilna na [0, l] i zadovoljava uslov g(0) =
g(l) = 0, onda izloženi postupak, tj. red (3.28), daje dvaput neprekidno difer-
encijabilno rešenje problema (3.17)-(3.20) (tzv. klasično rešenje). (Izmedju
ostalog, tada je ispunjeno i ono što smo o redu (3.28) pretpostavili tokom
izlaganja postupka, tako da on može da se diferencira član po član dvaput
po x i dvaput po t, a i svaka od funkcija f i g može da se razvije u sinusni
Furijeov red koji u svakoj tački intervala [0, l] konvergira vrednosti funkcije
u toj tački.)
Dakle, ako f i g ispunjavaju navedene uslove, tada je izloženi postupak
potpuno zasnovan. Sem toga, može se dokazati i da je rešenje problema
(3.17)-(3.20) jedinstveno.
Ako su f 0 , f 00 , f 000 , g0 , g00 samo delimično neprekidni ili nije ispunjen neki
od uslova koji se odnose na vrednosti funkcija f , f 00 i g u krajnjim tačkama
intervala [0, l], tada funkcija u zadata redom (3.28) za svako t može da nema
drugi izvod po x u konačno mnogo tačaka na [0, l]. U svim ostalim tačkama
ovakva funkcija u će zadovoljavati jednačinu (3.17), i možemo je razmatrati
kao rešenje problema (3.17)-(3.20) u jednom širem smislu.
Primer 1. Nadjimo rešenje problema (3.17)-(3.20) ako je
½ x
5
, 0 ≤ x ≤ 2l ,
f (x) = 1
5
(l − x), 2l < x ≤ l,
i g(x) ≡ 0.
(Ovakvi početni uslovi se dobijaju ako je zategnuta žica dužine l učvršćena
u krajnjim tačkama x = 0 i x = l, zatim, u trenutku t = 0, potegnuta u
središnjoj tački x = 2l do rastojanja 10l , a onda puštena da slobodno treperi,
bez saopštavanja početne brzine.)
Relacije (3.28), (3.27), (3.29) i (3.30) daju u ovom slučaju, posle jednos-
tavnog računa,
4l X (−1)ν−1
+∞
(2ν − 1)πx (2ν − 1)πct
u(x, t) = sin cos .
5π 2 ν=1 (2ν − 1)2 l l
(Ovo je rešenje problema u širem smislu.)
Zadaci.
U zadacima 1. - 6. naći odstupanje u = u(x, t) žice koja treperi (dužina
l = π, krajevi učvršćeni, c2 = 1) koje odgovara početnoj brzini g(x) ≡ 0 i
sledećem početnom odstupanju:
1. f (x) = 0.02 sin x. (Rez.: u = 0.02 sin x cos t.)

2. f (x) = k sin 3x (k 6= 0). (Rez.: u = k sin 3x cos 3t.)
3. f (x) = k(sin x − sin 2x) (k 6= 0).
(Rez.: u = k(sin x cos t − sin 2x cos 2t).)
4. f (x) = 0.01x(π − x).
2
P 1
+∞
(Rez.: u = 25π (2ν−1)3
sin(2ν − 1)x cos(2ν − 1)t.)
ν=1
3
P
+∞
(−1)n−1
5. f (x) = 0.01x(π 2 − x2 ). (Rez.: u = 25 n3
sin nx cos nt.)
n=1
6. ⎧
⎪
⎪ 0, 0 ≤ x ≤ π4 ,
⎨ 4k
π
x − k, π4 < x ≤ π2 ,
f (x) = (k > 0).
⎪
⎪ − x + 3k, π2 < x ≤ 3π
4k
,
⎩ π 3π 4
0, 4 < x ≤ π,
16k
P 1 h (−1)µ
+∞ i
(Rez.: u = π2 (4µ−1)2
√
2
− 1 sin(4µ − 1)x cos(4µ − 1)t+
µ=1
P 1 h (−1)µ
+∞ i
+ 16k
π2 (4µ−3)2
√
2
+ 1 sin(4µ − 3)x cos(4µ − 3)t.)
µ=1
7. Naći zakon slobodnog oscilovanja tanke elastične homogene žice (0 ≤
x ≤ l) koja je učvršćena na krajevima x = 0 i x = l, potegnuta u tački
x = 4l do rastojanja k (k > 0), a onda puštena da slobodno treperi, bez
saopštavanja početne brzine.
32k
P 1
+∞
(Rez.: u = 3π 2 n2
sin nπ
4
sin nπx
l
cos cnπt
l
.)
n=1
8. Tanka elastična homogena žica, koja je učvršćena na krajevima x = 0
i x = π, u početnom trenutku t = 0 zadovoljava uslove:
⎧
⎨ 0, 0 ≤ x ≤ π4 ,
u(x, 0) = 0, ut (x, 0) = k cos 2x, π4 ≤ x ≤ 3π4
, (k 6= 0).
⎩
0, 3π
4
≤ x ≤ π,
Naći zakon slobodnog oscilovanja žice.

√ +∞P (−1)[ ν−1 2 ]
(Rez.: u = 4kcπ 2 (4ν 2 −1)(2ν−3)
sin(2ν − 1)x sin c(2ν − 1)t.)
ν=1
3.2.2 Metoda karakteristika (Treperenje neograničene

žice)
Rešenja jednačine (3.17) koja ispunjavaju početne (pa i granične) uslove
mogu lako da se nalaze iz opšteg integrala. Da bismo našli opšti integral
te jednačine, uvodimo smenu: ξ = x + ct, η = x − ct, kojom od x i y
prelazimo na nove nezavisno promenljive ξ i η. Ovo je zapravo smena oblika

(3.5) kojom se linearna parcijalna jednačina (3.17) hiperboličkog tipa svodi
na kanonski oblik (3.13). Naime, u ovom slučaju jednačine (3.11) glase
1 1
zx − zt = 0, zx + zt = 0.
c c
Jedno rešenje prve od njih je z = x + ct, a jedno rešenje druge z = x − ct, pa
se prvo može uzeti za ξ a drugo za η, što daje navedene formule za smenu
nezavisno promenljivih. Pritom je ispunjen i uslov (3.6), što se proverava
neposredno.
Prema opisu svodjenja jednačine hiperboličkog tipa na kanonski oblik,
datom u prethodnom odeljku, jednačina (3.17) se spomenutom smenom trans-
formiše u jednačinu uξη = 0.
Ova jednačina se veoma lako rešava. Integracijom po η dobija se uξ =
ϕ0 (ξ) gde je ϕ0 proizvoljna neprekidno diferencijabilna funkcija jedne neza-
visno promenljive. Zatim se funkcija u nalazi integracijom po ξ: u = ϕ(ξ)+
ψ(η), gde su ϕ i ψ proizvoljne dvaput neprekidno diferencijabilne funkcije
jedne nezavisno promenljive. (Pritom je sa ϕ označena jedna, bilo koja,
primitivna funkcija funkcije ϕ0 .) Ostaje još da umesto ξ zamenimo x + ct, a
umesto η – x − ct, da bismo dobili u kao funkciju od x i t:
u = ϕ(x + ct) + ψ(x − ct). (3.31)
Ovo je opšti integral jednačine (3.17).
Postavimo sada početne uslove za jednačinu (3.17), razmatranu u celom
prostoru R2 :
u(x, 0) = f (x), ut (x, 0) = g(x), (3.32)
gde su f i g neke poznate funkcije, definisane za svako x ∈ (−∞, +∞).
Do početnog problema (3.17)+(3.32) dovodi problem treperenja neograni-
čene žice za koju je poznato početno odstupanje f (x) i početna brzina g(x)
svake tačke x.
S obzirom na opšti integral (3.31), treba da odredimo funkcije ϕ i ψ tako
da bude
ϕ(x) + ψ(x) = f (x), cϕ0 (x) − cψ 0 (x) = g(x), x ∈ (−∞, +∞). (3.33)
Iz druge od ovih jednakosti sledi da je
Z
1 x
ϕ(x) − ψ(x) = g(ζ)dζ + C,
c 0
za neku konstantu C. Ovu konstantu možemo učiniti jednakom nuli tako
što ćemo postaviti novi uslov ϕ(0) = ψ(0), što možemo, jer se jedino iz prve
jednakosti (3.33) dobija uslov ϕ(0)+ ψ(0) = f (0) koji se odnosi na vrednosti
funkcija ϕ i ψ u tački x = 0. Dakle, uz uslov ϕ(0) = ψ(0) = 12 f (0), mora
biti C = 0.
Tako smo došli do sledećih jednačina za odredjivanje funkcija ϕ i ψ:
Z
1 x
ϕ(x) + ψ(x) = f (x), ϕ(x) − ψ(x) = g(ζ)dζ.
c 0
Iz njih lako nalazimo

Z x Z x
1 1 1 1
ϕ(x) = f (x) + g(ζ)dζ, ψ(x) = f (x) − g(ζ)dζ. (3.34)
2 2c 0 2 2c 0
Uvrstivši ovo u (3.31) odredjujemo funkciju u:

Z x+ct Z x−ct
1 1 1 1
u = f (x + ct) + g(ζ)dζ + f (x − ct) − g(ζ)dζ,
2 2c 0 2 2c 0
što se može napisati i ovako

Z x+ct
1 1
u = [f (x + ct) + f (x − ct)] + g(ζ)dζ. (3.35)
2 2c x−ct
Jednakost (3.35) zove se Dalamberova formula.

Može se dokazati: ako je funkcija f dvaput neprekidno diferencijabilna,
a g neprekidno diferencijabilna, tada formula (3.35) daje dvaput neprekidno
diferencijabilno rešenje (tzv. klasično rešenje) problema (3.17)+(3.32). Sem
toga, može da se dokaže i da je rešenje jedinstveno.
Ova metoda, zvana metoda karakteristika, može da se primeni i pri reša-
vanju problema treperenja ograničene žice, za koji je u prethodnom odeljku
izložena Furijeova metoda. Kako se u tom problemu razmatraju funkcije f i
g, definisane samo na intervalu [0, l], a x + ct i x − ct se menjaju i van tog
intervala (videti (3.35)), to ove funkcije, a na osnovu veze (3.34) i funkcije
ϕ i ψ, treba najpre da se produže na interval (−∞, +∞). Pritom treba da
budu ispunjeni granični uslovi
¾
ϕ(ct) + ψ(−ct) = 0, cϕ0 (ct) − cψ 0 (−ct) = 0,
(3.36)
ϕ(l + ct) + ψ(l − ct) = 0, cϕ0 (l + ct) − cψ 0 (l − ct) = 0,
za t ≥ 0.
Razmotrimo prvu i treću jednakost (3.36), stavivši u njima x umesto ct:
ψ(−x) = −ϕ(x), ϕ(l + x) = −ψ(l − x), x ≥ 0. (3.37)

Ako se x menja u intervalu [0, l], onda se l − x menja u istom intervalu, tako
da su nam desne strane jednakosti (3.37) poznate (s obzirom na (3.34)), pa
nam ove jednakosti pokazuju kako treba produžiti ψ na interval [−l, 0), a ϕ
na interval (l, 2l]. Ako se x menja u intervalu [l, 2l], onda se l − x menja
u intervalu [−l, 0], tako da su nam i tada poznate desne strane jednakosti
(3.37), pod pretpostavkom da su ϕ i ψ produžene na osnovu prethodnog
razmatranja. Kako se tada −x menja u intervalu [−2l, −l] a l + x u inter-
valu [2l, 3l], to nam jednakosti (3.37) pokazuju kako treba produžiti ψ na
interval [−2l, −l) a ϕ na (2l, 3l]. Dalje, na isti način, promena x u intervalu
[2l, 3l] daje vrednosti ψ na intervalu [−3l, −2l) i ϕ na intervalu (3l, 4l] itd.
Nastavljajući ovako bez kraja, dolazimo do produženja funkcije ψ na interval
(−∞, 0) i funkcije ϕ na interval (l, −∞).
Dalje produžavanje funkcija ϕ i ψ nije ničim uslovljeno, sem zahtevom
da se dobiju dvaput neprekidno diferencijabilne funkcije. Primetimo i da,
prema (3.31), vrednosti funkcije u za x ∈ [0, l] i t ≥ 0, koje su dovoljne za
rešenje problema koji razmatramo, ne zavise od vrednosti funkcija ϕ i ψ na
preostalim intervalima, tj. na intervalima (−∞, 0) (za ϕ) i (l, +∞) (za ψ).
Dovršimo produžavanje ϕ i ψ na primer tako da jednakosti (3.37) budu
tačne i za negativne vrednosti x. Takvo produžavanje može da se svede na
ono koje smo već izvršili. Naime, ako se u jednakostima (3.37) umesto x
stavi −x, one se mogu ovako napisati
ϕ(−x) = −ψ(x), ψ(l + x) = −ϕ(l − x). (3.38)
Isto se dobije i ako ϕ i ψ medjusobno zamene mesta. Kao što smo malopre
produžili ψ na interval (−∞, 0) a ϕ na interval (l, +∞) na osnovu jednakosti
(3.37), tako isto sada, na osnovu jednakosti (3.38), produžujemo ϕ na interval
(−∞, 0) a ψ na interval (l, +∞). Na taj način, funkcije ϕ i ψ su produžene
na celi interval (−∞, +∞). Kad su ϕ i ψ produžene, f i g se produžuju tako
da budu ispunjeni uslovi (3.33).
Vratimo se relacijama (3.37). Posle opisanog produžavanja funkcija ϕ i ψ
jednakosti (3.37) važe za svako x ∈ (−∞, +∞). Sada iz njih sledi ϕ(l + x) =
−ψ(l − x) = ϕ(x − l), tj. ϕ(x + 2l) = ϕ(x), i, na primer preko (3.38),
ψ(x + l) = ψ(x − l), tj. ψ(x + 2l) = ψ(x), što pokazuje da su (produžene)
funkcije ϕ i ψ periodične, sa periodom 2l. Ovo važi i za funkcije f i g, na
osnovu (3.33).
Iz (3.36) i (3.33) izlazi i da su (produžene) funkcije f i g neparne. Naime,
prva jednakost (3.36) znači ustvari da je ϕ(−x) = −ψ(x) i ψ(−x) = −ϕ(x),
što, zajedno sa prvom jednakošću (3.33), daje f (−x) = −ψ(x)− ϕ(x) =
−f (x), tj. f je neparna funkcija. Iz druge jednakosti (3.36) sledi ϕ0 (−x) =
ψ0 (x) i ψ0 (−x) = ϕ0 (x), što, zajedno sa drugom jednakošću (3.33), daje
g(−x) = cψ 0 (x)− cϕ0 (x) = −g(x), tj. i g je neparna funkcija.
Iz svega ovoga sledi da se može ovako postupiti, u nameri da se metoda

karakteristika, tj. Dalamberova formula, primeni i pri rešavanju problema
(3.17)-(3.20). Funkcije f i g, zadate na intervalu [0, l], produžiti na interval
[−l, 0) tako da budu neparne, a zatim ih produžiti na celi interval (−∞, +∞)
tako da budu periodične, sa periodom 2l. Posle toga, formula (3.35) daje
rešenje problema, ako se u njoj vrednosti x ograniče samo na interval [0, l].
3.2.3 Prinudjene oscilacije žice

Na žicu koja treperi, osciluje, može da deluje neka sila F = F (x, t) or-
togonalna na x-osu (u ravni Oxu). Takvo oscilovanje zove se prinudjeno
oscilovanje. Ono se opisuje jednačinom
utt = c2 uxx + S(x, t), (3.39)
gde je S(x, t) = ρ1 F (x, t).

Razmotrićemo prinudjeno oscilovanje žice dužine l, učvršćene na kraje-
vima x = 0 i x = l, sa zadatim početnim odstupanjem f (x) i zadatom
početnom brzinom g(x). Matematički izražen, problem se sastoji u nalaženju
rešenja u parcijalne jednačine (3.39) koje ispunjava granične uslove
u(0, t) = 0, u(l, t) = 0, t ≥ 0, (3.40)
i početne uslove
u(x, 0) = f (x), ut (x, 0) = g(x), 0 ≤ x ≤ l. (3.41)
Ovakvo prinudjeno oscilovanje može da se shvati kao rezultat slaganja

jednog slobodnog oscilovanja, tj. oscilovanja bez dejstva sile, a uz početne
uslove, i jednog čisto prinudjenog oscilovanja, pod dejstvom sile F ali bez
izvodjenja žice iz ravnotežnog položaja u početnom trenutku.
Matematički iskazano, ovo znači da funkciju u možemo da predstavimo
kao zbir dve funkcije: u = v + w, takve da je
vtt = c2 vxx , (3.42)
v(0, t) = 0, v(l, t) = 0, (3.43)

v(x, 0) = f (x), vt (x, 0) = g(x), (3.44)
(slobodno oscilovanje), i
wtt = c2 wxx + S(x, t), (3.45)
w(0, t) = 0, w(l, t) = 0, (3.46)

w(x, 0) = 0, wt (x, 0) = 0, (3.47)

(prinudjeno oscilovanje).
Lako se proverava da funkcija u koja je zbir takvih funkcija v i w jeste
rešenje problema (3.39)-(3.41). O problemima oblika (3.42)-(3.44) je već bilo
reči, tako da ostaje samo problem (3.45)-(3.47).
Potražimo funkciju w razvijenu u sinusni Furijeov red po x na intervalu
[0, l]:
X
+∞
nπx
w= Gn (t) sin . (3.48)
n=1
l
(Po ugledu na oblik u kom smo dobili rešenje problema slobodnog oscilovanja
primenom Furijeove metode.) Ovakvim oblikom funkcije w obezbedjena je
ispunjenost graničnih uslova (3.46).
Uvrstimo (3.48) u jednačinu (3.45):
+∞ ³
X X nπ ´2
+∞
.. nπx nπx
Gn sin = −c2 Gn sin + S(x, t). (3.49)
n=1
l n=1
l l
Razvijmo i funkciju S u sinusni Furijeov red po x na intervalu [0, l]:
X
+∞
nπx
S(x, t) = Sn (t) sin , (3.50)
n=1
l
pri čemu je Z l
2 nπx
Sn (t) = S(x, t) sin dx. (3.51)
l 0 l
Iz (3.49) i (3.50) sledi
+∞ ³
X ´ nπx X
+∞
..
2 nπx
Gn + λn Gn sin = Sn (t) sin ,
n=1
l n=1
l
cnπ
gde je stavljeno l
= λn . Ova jednakost će biti zadovoljena ako (i samo ako)
je ..
Gn + λ2n Gn = Sn (t), n = 1, 2, . . . . (3.52)
.
Postavićemo još i uslov Gn (0) = Gn (0) = 0, da bismo postigli da funkcija w
ispunjava i uslove (3.47).
Primenom Laplasove transformacije lako se nalazi
Z t
1
Gn (t) = Sn (τ ) sin λn (t − τ )dτ , n = 1, 2, . . . .
λn 0
Ako se ovde uvrsti (3.51), dobije se

Z t Z l
2 nπx
Gn (t) = sin λn (t − τ )dτ S(x, τ ) sin dx. (3.53)
cnπ 0 0 l
Kad su funkcije Gn ovako odredjene, tada funkcija w zadata jednakošću (3.48)

predstavlja rešenje jednačine (3.45) koje, pored uslova (3.46), zadovoljava i
uslove (3.47).
U gornjem razmatranju prećutno smo učinili niz pretpostavki. Tako smo
pretpostavili da red (3.48) konvergira, zatim da on može da se diferencira
član po član dvaput po t, da funkcija S može da se razvije u sinusni Furijeov
red po x na intervalu [0, l] koji u svakoj tački konvergira vrednosti funkcije
S, itd. Navešćemo jedan uslov koji obezbedjuje da sve ovo bude ispunjeno,
tj. da naše izvodjenje bude korektno i da zaista dovede do rešenja problema
(3.45)-(3.47). Naime, može da se dokaže sledeće: ako je funkcija S dvaput
neprekidno diferencijabilna i zadovoljava S(0, t) = S(l, t) = 0, t ≥ 0, onda je
funkcija w, zadata u obliku reda (3.48), pri čemu su funkcije Gn odredjene
jednakostima (3.53), rešenje problema (3.45)-(3.47).
Zadaci.
1. Rešiti sledeći problem prinudjenog oscilovanja žice:
utt = uxx + x (0 ≤ x ≤ π, t ≥ 0);

u(0, t) = 0, u(π, t) = 0 (t ≥ 0);
u(x, 0) = sin 2x, ut (x, 0) = 0 (0 ≤ x ≤ π).
P
+∞
(−1)n
(Rez.: u = cos 2t sin 2x + 2 n3
(cos nt − 1) sin nx.)
n=1
utt = uxx − 6xt (0 ≤ x ≤ 1, t ≥ 0);

u(0, t) = 0, u(1, t) = 0 (t ≥ 0);
u(x, 0) = 0, ut (x, 0) = x − 1 (0 ≤ x ≤ 1).
P
+∞ P
+∞
(Rez.: u = − π22 1
n2
sin nπt sin nπx + 12
π4
(−1)n nπt−sin
n4
nπt
sin nπx.)
n=1 n=1
3. Naći zakon oscilovanja tanke elastične homogene žice dužine l = 1 i
gustine ρ = 1, koja je učvršćena na krajevima x = 0 i x = 1, ako se zna da je
c = 10, ako je u početnom trenutku t = 0 žica potegnuta na sredini za 0.01
pa puštena bez početne brzine, i ako na žicu deluje spoljašnja sila F (x, t) =
0.01 sin πx sin ωt (ω — const., |ω| 6= 10π).
P (−1)ν−1
+∞
(Rez.: u = 0.08
π2 (2ν−1)2
cos 10(2ν − 1)t sin(2ν − 1)πx+
ν=1
+ π(ω20.001
−102 π 2 )
(ω sin 10πt − 10π sin ωt) sin πx.)
utt = uxx + x(x − l)t2 (0 ≤ x ≤ l, t ≥ 0);
u(0, t) = 0, u(l, t) = 0 (t ≥ 0);
u(x, 0) = 0, ut (x, 0) = 0 (0 ≤ x ≤ l).
8l4
P
+∞
2l2 −2l2 cos
(2ν−1)πt
−π2 (2ν−1)2 t2
(Rez.: u = π7
l
(2ν−1)7
sin (2ν−1)πx
l
.)
ν=1
3.3 Dvodimenzionalna talasna jednačina

3.3.1 Treperenje pravougaone membrane
Ovaj odeljak će biti posvećen rešavanju nekih mešovitih problema dvodi-
menzionalne talasne jednačine. Sa stanovišta primene, rešavaće se problem
treperenja membrane.
Neka je tanka homogena elastična membrana, koja pokriva zatvorenu
oblast D u ravni Oxy, rastegnuta pa učvršćena duž celog ruba ∂D, na primer
u trenutku t = 0, a zatim ugnuta i puštena da treperi. Odstupanje od
ravnotežnog položaja u tački (x, y) u trenutku t označimo sa u(x, y, t) = u.
Dokazuje se da je pritom treperenje membrane opisano jednačinom
utt = c2 (uxx + uyy ), (3.54)
gde je c2 konstanta koja zavisi od napona T i od gustine ρ (mase po jedinici
površine): c2 = Tρ .
Prema tome, rešavanje napred opisanog problema treperenja membrane
sastoji se u nalaženju funkcije u koja je rešenje jednačine (3.54) u oblasti
{(x, y, t) : (x, y) ∈ D, t ≥ 0} (D = D \ ∂D) i koja je za svako fiksirano t,
t ≥ 0, neprekidna i jednaka nuli u svakoj tački (x, y) ∈ ∂D. Obično se za
funkciju u postavljaju i početni uslovi kojima se zadaju početno odstupanje
i početna brzina treperenja membrane.
U ovom paragrafu razmotrićemo slučaj kad membrana ima oblik pravo-
ugaonika
D : 0 ≤ x ≤ a, 0 ≤ y ≤ b, (a, b > 0).
Kako je membrana učvršćena duž ruba, to funkcija u mora da zadovoljava
granični uslov
u(x, y, t) = 0, (x, y) ∈ ∂D, t ≥ 0. (3.55)
Postavićemo i dva početna uslova:
u(x, y, 0) = f (x, y), (x, y) ∈ D, (3.56)
3.3. DVODIMENZIONALNA TALASNA JEDNAČINA 69
i
ut (x, y, 0) = g(x, y), (x, y) ∈ D, (3.57)
gde su f i g poznate funkcije. Ovim uslovima zadaju se početno odstupanje
i početna brzina u trenutku t = 0 u svakoj tački (x, y) membrane.
Prema tome, treba da se reši mešoviti problem (3.54)-(3.57) za dvodi-
menzionalnu talasnu jednačinu. Primenićemo Furijeovu metodu, kao i pri
rešavanju problema treperenja ograničene žice. Proces rešavanja problema i
ovde ćemo podeliti na tri dela, koraka.
Prvi korak. Najpre odredjujemo rešenja jednačine (3.54) koja se mogu
predstaviti u obliku proizvoda jedne funkcije od x, jedne funkcije od y i jedne
funkcije od t:
u = H(x)Q(y)G(t). (3.58)
Kad se funkcija ovakvog oblika uvrsti u jednačinu (3.54), dobije se jednačina
.. ¡ ¢
HQG = c2 Hx00 Q + HQ00y G,
koja može i ovako da se napiše (pošto se podeli sa c2 HQG):

..
G Hx00 Q00y
= + .
c2 G H Q
Na levoj strani poslednje jednakosti je jedna funkcija od t, a na desnoj
funkcija od x i y. Kako su t, x i y nezavisno promenljive, to ove funkcije mogu
biti jednake jedino ako su obe konstantne i jednake jednoj istoj konstanti k:
..
G Hx00 Q00y
= k, + = k.
c2 G H Q
Druga od ovih jednakosti sada može da se napiše ovako
Hx00 Q00y
=k− .
H Q
Vidimo da mora biti i
Hx00 Q00y
= k1 , = k − k1 ,
H Q
za neku konstantu k1 . Stavimo k − k1 = k2 .
Sada zaključujemo da se rešenja jednačine (3.54) oblika (3.58) nalaze na
sledeći način: podje se od nekih konstanti k1 i k2 , reše se obične diferencijalne
jednačine ..
Hx00 − k1 H = 0, Q00y − k2 Q = 0, G − c2 kG, (3.59)
gde je k = k1 + k2 , pa se množenjem rešenja ovih jednačina dobijaju rešenja

jednačine (3.54) oblika (3.58).
Drugi korak. Uslov (3.55) znači da je u(x, 0, t) = u(x, b, t) = 0 za x ∈
[0, a], t ≥ 0, i u(0, y, t) = u(a, y, t) = 0 za y ∈ [0, b], t ≥ 0. Ako u
ima oblik (3.58), onda se ovi uslovi pretvaraju u uslove: H(x)Q(0)G(t) =
H(x)Q(b)G(t) = 0 i H(0)Q(y)G(t) = H(a)Q(y)G(t) = 0. Kako funkcija
u(x, y, t) ≡ 0 nije od interesa kao rešenje razmatranog problema, to ovde
nećemo dopustiti da bude G(t) ≡ 0, ni H(x) ≡ 0, ni Q(y) ≡ 0, što znači da
moraju biti ispunjeni ovi uslovi
H(0) = H(a) = 0, Q(0) = Q(b) = 0. (3.60)
Ovim uslovima možemo da zamenimo uslov (3.55) u ovom slučaju.
Dakle, funkcija H treba da zadovolji prvu od jednačina (3.59) i prvi od
uslova (3.60), a funkcija Q drugu jednačinu (3.59) i drugi uslov (3.60). Lako
se zaključuje da ovakva funkcija H u slučaju k1 ≥ 0 mora da bude identički
jednaka nuli, kao i funkcija Q u slučaju k2 ≥ 0. Ostaje za razmatranje samo
slučaj kad je k1 < 0 i k2 < 0.
Neka je k1 < 0 i k2 < 0, tj. k1 = −p21 (p1 > 0) i k2 = −p22 (p2 > 0). Opšte
rešenje jednačine Hx00 + p21 H = 0, odnosno jednačine Q00y + p22 Q = 0, je
H = C1 cos p1 x + C2 sin p1 x,
odnosno
Q = C3 cos p2 y + C4 sin p2 y,
gde su C1 i C2 , odnosno C3 i C4 , proizvoljne konstante. Iz H(0) = 0 sledi
C1 = 0 a iz Q(0) = 0 izlazi C3 = 0. Dalje, iz H(a) = C2 sin p1 a = 0, odnosno
iz Q(b) = C4 sin p2 b = 0, izlazi p1 a = mπ, m ∈ N, odnosno p2 b = nπ, n ∈ N
(pošto H(a) = 0 treba da važi za C2 6= 0, a Q(b) = 0 za C4 6= 0). Tako za
svaki prirodan broj m imamo po jedno rešenje H = sin mπx prve jednačine
2
¡ mπ ¢2 a
(3.59) (za k1 = −p1 = − a ), i za svaki prirodan broj n po jedno rešenje
¡ nπ ¢2
Q = sin nπyb
druge jednačine (3.59) (za k2 = −p2
2 = − b
). (Uzeli smo
samo vrednosti C2 = 1 i C4 = 1, jer ostale ne bi dale ništa novo, s obzirom
da će se proizvod HQ još množiti sa G gde će takodje figurisati proizvoljne
konstante.)
Obraćajući se trećoj jednačini (3.59), konstatujmo najpre da u njoj mora
biti k < 0, jer je k = k1 + k2 i k1 < 0, k2 < 0. Stavimo kp = −p2 , p > 0. Tada
2 2 2
je p = p1 + p2 . Ako stavimo cp = λ, imaćemo λ = c p21 + p22 . Uvrstimo
ovde p1 = mπ a
i p2 = nπb
, i umesto λ napišimo λmn :
r
m2 n2
λmn = cπ + 2.
a2 b
Treća jednačina (3.59) za −c2 k = λ2mn ima opšte rešenje
G = Amn cos λmn t + Bmn sin λmn t,
gde su Amn i Bmn proizvoljne konstante.

Prema tome, za svaki par prirodnih brojeva m i n imamo sledećih beskon-
ačno mnogo rešenja jednačine (3.54) koja ispunjavaju uslov (3.55):
mπx nπy
umn = sin sin (Amn cos λmn t + Bmn sin λmn t) . (3.61)
a b
Brojevi λmn nazivaju se sopstvenim vrednostima, a funkcije umn sop-
stvenim funkcijama membrane koja treperi, tj. problema (3.54)-(3.57).
Treći korak. U ovom koraku odredićemo koeficijente Amn i Bmn tako da
funkcija
X
+∞ X+∞
u= umn (x, y, t) (3.62)
m=1 n=1
zadovoljava uslove (3.56) i (3.57). S obzirom na (3.62) i (3.61), uslov (3.56)

sada glasi
X+∞ X+∞
mπx nπy
Amn sin sin = f (x, y).
m=1 n=1
a b
Vidimo da Amn treba da budu koeficijenti dvojnog sinusnog Furijeovog reda
funkcije f . Za nalaženje ovih koeficijenata važe formule analogne formulama
za koeficijente običnog sinusnog Furijeovog reda, koje se i izvode analogno.
Na osnovu tih formula, ovde imamo
Z Z a
4 b nπy mπx
Amn = sin dy f (x, y) sin dx. (3.63)
ab 0 b 0 a
Uslov (3.57) dovodi sada do uslova
X
+∞ X
+∞
mπx nπy
Bmn λmn sin sin = g(x, y).
m=1 n=1
a b
Ovde Bmn λmn treba da budu koeficijenti dvojnog Furijeovog reda funkcije g,
što znači
Z b Z a
4 nπy mπy
Bmn = sin dy g(x, y) sin dx. (3.64)
abλmn 0 b 0 a
Funkcija u zadata u obliku reda (3.62), pri čemu su umn funkcije (3.61)
a koeficijenti Amn i Bmn izračunati po formulama (3.63) i (3.64), predstavlja
rešenje problema (3.54)-(3.57), pod izvesnim uslovima, u koje ovom prilikom

nećemo ulaziti.
Zadaci.
U zadacima 1. - 3. naći odstupanje u(x, y, t) = u kvadratne membrane,
sa a = b = 1 i c = 1, ako je početna brzina jednaka nuli, a početno odstupanje
je jednako
1. 0.01xy(1 − x)(1 − y). (Rez.:
16
P
+∞
sin(2µ−1)πx sin(2ν−1)πy
u = 25π 6 (2µ−1)3 (2ν−1)3
cos λµν t,
µ,ν=1
p
λµν = π (2µ − 1)2 + (2ν − 1)2 .) √
2. k sin πx sin 2πy. (Rez.: u = k sin πx sin 2πy cos(πt 5).)
3. k sin2 πx sin2 πy. (Rez.:
P
+∞
sin(2µ−1)πx sin(2ν−1)πy
u = 64k
π2 (2µ−1)(4µ2 −4µ−3) (2ν−1)(4ν 2 −4ν−3)
cos λµν t,
µ,ν=1
p
λµν = π (2µ − 1)2 + (2ν − 1)2 .)
3.3.2 Treperenje kružne membrane

Razmotrićemo isti problem kao malopre, s tom razlikom što će sada mem-
brana biti kružnog oblika. Koristićemo Laplasijan u polarnim koordinatama.
Na osnovu veze
x = r cos ϕ, y = r sin ϕ
izmedju pravolinijskih koordinata x, y i polarnih r, ϕ, lako se izvodi formula
1 1
∇2 u = uxx + uyy = urr + ur + 2 uϕϕ , (3.65)
r r
gde su ur , urr , uϕϕ parcijalni izvodi složene funkcije u = u(r cos ϕ, r sin ϕ)
po r, po r i r, po ϕ i ϕ. Razume se, ova formula važi za r 6= 0, tj. za
(x, y) 6= (0, 0).
U vezi sa vrednošću ∇2 u za r = 0, koju ne dobijamo neposredno prelaskom
na polarne koordinate, koristimo nezavisnost Laplasijana od koordinata. Nai-
me, u i ∇2 u tretiramo kao (neprekidne) funkcije tačke u posmatranoj oblasti,
tj. kao skalarna polja, tako da imamo
¯
∇2 u¯r=0 = lim∇2 u, (3.66)
r→0
ravnomerno u odnosu na ϕ, uz uslov da je granična vrednost nezavisna od

ϕ.
Pritom se pretpostavlja da je u dvaput neprekidno diferencijabilna kao
funkcija tačke u posmatranoj oblasti, što znači da je u svakoj tački te oblasti
dvaput neprekidno diferencijabilna po nekim koordinatama (na primer, po

pravolinijskim x i y). Iz ove pretpostavke sledi (3.66).
Neka tanka homogena elastična membrana pokriva zatvorenu kružnu ob-
last D u ravni Oxy sa centrom u koordinatnom početku, poluprečnika R.
Jednačinu (3.54) koja opisuje treperenje membrane, napisaćemo u obliku
koji je pogodniji u ovom slučaju, naime transformisačemo je na polarne ko-
ordinate, koristeći Laplasijan u polarnim koordinatama (videti (3.65)). Tako
ćemo dobiti jednačinu
µ ¶
2 1 1
utt = c urr + ur + 2 uϕϕ . (3.67)
r r
Pritom je u = u(r cos ϕ, r sin ϕ, t), što ćemo pojednostavljeno pisati kao u =
u(r, ϕ, t).
S obzirom na ranije datu napomenu o vrednosti Laplasijana u polarnim
koordinatama za r = 0, tražena funkcija u ovde treba da ispuni sledeće
uslove:
(i) da bude rešenje jednačine (3.67) u oblasti koja se sastoji od tačaka
(r, ϕ, t) za koje je (r, ϕ) ∈ D, r 6= 0 i t ≥ 0 (D = D \ ∂D);
(ii) da za svako fiksirano t, t ≥ 0, bude neprekidna u svakoj tački (r, ϕ) ∈
∂D;
(iii) da za svako fiksirano t, t ≥ 0, bude dvaput neprekidno diferencija-
bilna, kao funkcija tačke, u tački r = 0.
Dopustičemo ovde da ϕ uzima sve vrednosti iz intervala (−∞, +∞). Kako
je tačka sa polarnim koordinatama r i ϕ + 2π identična tački sa polarnim
koordinatama r i ϕ, to je neophodno da pritom funkcija u bude periodična
sa periodom 2π po promenljivoj ϕ, da bi mogla da se tretira kao funkcija
tačke.
Granični uslov (3.55) sada glasi
u(R, ϕ, t) = 0, −∞ < ϕ < +∞, t ≥ 0. (3.68)
Razume se, postavičemo i početne uslove:
u(r, ϕ, 0) = f (r, ϕ), 0 ≤ r ≤ R, −∞ < ϕ < +∞, (3.69)
ut (r, ϕ, 0) = g(r, ϕ), 0 ≤ r ≤ R, −∞ < ϕ < +∞. (3.70)

I ovde ćemo primeniti Furijeovu metodu.
Prvi korak. Najpre tražimo rešenja jednačine (3.67) koja imaju oblik
u = H(r)Q(ϕ)G(t). (3.71)
Ako takva funkcija zadovoljava jednačinu (3.67), onda je

µ ¶
..
2 00 1 0 1 00
HQG = c Hr Q + Hr Q + 2 HQϕ G,
r r
ili, posle deljenja sa c2 HQG,

..
G Hr00 1 Hr0 1 Q00ϕ
= + + .
c2 G H rH r2 Q
Funkcije koje stoje na levoj i desnoj strani ove jednakosti moraju biti kon-
stantne, jer jedna zavisi samo od t, a druga od r i ϕ. Izjednačivši svaku od
ovih funkcija sa nekom konstantom k, dobićemo jednačine
..
G − c2 kG = 0, (3.72)
r2 Hr00 + rHr0 2
Q00ϕ
−r k =− . (3.73)
H Q
No, kako je na levoj strani jednačine (3.73) funkcija samo od r, a na desnoj
funkcija samo od ϕ, to mora biti
r2 Hr00 + rHr0
− r2 k = k1
H
i
Q00ϕ
− = k1 ,
Q
za neku konstantu k1 . Poslednje dve jednačine mogu da se napišu ovako:
r2 Hr00 + rHr0 − r2 kH − k1 H = 0, (3.74)
Q00ϕ + k1 Q = 0. (3.75)
Dakle, rešenja jednačine (3.67) oblika (3.71) dobijamo tako što rešavamo
obične diferencijalne jednačine (3.72), (3.74) i (3.75), i množimo njihova
rešenja za iste vrednosti konstanti k i k1 . Pritom uzimamo samo ona rešenja
H = H(r) jednačine (3.74) koja se mogu produžiti do neprekidnih fnkcija
na celom intervalu [0, R] (da bi funkcije (3.71) bile neprekidne u tački r = 0
kao funkcije tačke, što je neophodan uslov za neprekidnu diferencijabilnost),
i samo periodična rešenja Q = Q(ϕ) jednačine (3.75), sa periodom 2π (da bi
funkcije (3.71) bile periodične po ϕ, sa periodom 2π).
Drugi korak. Za funkciju oblika (3.71) uslov (3.68) glasi H(R)Q(ϕ)G(t) =
0. Ovaj uslov se svodi na H(R) = 0, s obzirom na to da nećemo dopustiti da
bude Q(ϕ) ≡ 0 ni G(t) ≡ 0, jer bi tada bilo u ≡ 0, a ovakvo rešenje očigledno

nije od interesa.
Najpre neka je k1 < 0. Tada je k1 = −p21 za neki pozitivan broj p1 . U
tom slučaju opšte rešenje jednačine (3.75) je
Q = C1 ep1 ϕ + C2 e−p1 ϕ .
Ovakva funkcija je periodična, sa periodom 2π, jedino ako je C1 = C2 = 0

(što se lako pokazuje tako što se u uslovu periodičnosti Q(ϕ + 2π) = Q(ϕ)
stavi najpre ϕ = 0 a zatim ϕ = −2π). No, tada je Q(ϕ) ≡ 0 i, na osnovu
toga, u(r, ϕ, t) ≡ 0. Prema tome, slučaj k1 < 0 odbacujemo, jer u tom
slučaju samo trivijalno rešenje jednačine (3.67) ima oblik (3.71).
Ako je k1 = 0, onda je opšte rešenje jednačine (3.75)
Q = C1 + C2 ϕ.
Uslov periodičnosti ispunjen je samo za
C2 = 0.
Dakle, za k1 = 0 rešenja jednačine (3.75) koja nam odgovaraju jesu Q = C1 .

Sada neka je k1 > 0, tj. k1 = p21 za neki pozitivan broj p1 . Opšte rešenje
jednačine (3.75) u ovom slučaju glasi
Q = C1 cos p1 ϕ + C2 sin p1 ϕ.
Ako se u uslovu periodičnosti Q(ϕ + 2π) = Q(ϕ) stavi najpre ϕ = 0 a zatim

ϕ = 2pπ1 , dobiju se jednakosti
C1 (cos p1 2π − 1) + C2 sin p1 2π = 0,
C1 (− sin p1 2π) + C2 (cos p1 2π − 1) = 0.
Uslov da ovaj homogeni linearni sistem algebarskih jednačina (po C1 i C2 )
ima netrivijalnih rešenja jeste da njegova determinanta bude jednaka nuli, tj.
2(1 − cos p1 2π) = 0, što je ispunjeno ako i samo ako je p1 ∈ N (zbog p1 > 0).
U nastavku ćemo pisati n umesto p1 . Zaključujemo da u slučaju k1 > 0 mora
biti k1 = n2 , n ∈ N, i da rešenja jednačine (3.75) koja nam odgovaraju imaju
oblik
Q = C1 cos nϕ + C2 sin nϕ,
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. Ovde može da se uključi i prethodni
slučaj, ako se dopusti da bude n = 0, uz uslov da je tada C2 = 0.
Ako se u jednačini (3.74) napiše n2 umesto k1 , dobije se jednačina
r2 Hr00 + rHr0 − kr2 H − n2 H = 0. (3.76)

Pokazaćemo da ova jednačina ima netrivijalnih rešenja koja zadovoljavaju

uslov H(R) = 0 jedino ako je k < 0.
Ako je k > 0, tj. k = p2 , p > 0, tada se u jednačini (3.76) može uvesti
smena pr = s, kojom se ona transformiše u jednačinu
µ ¶
00 1 0 n2
Ks + Ks − 1 + 2 K = 0, (3.77)
s s
³ ´
gde je K(s) = H ps . Ovo je modifikovana Beselova jednačina sa indeksom
n. Opšte rešenje te jednačine na intervalu (0, pR] je, kao što je poznato,
K = C1 In (s) + C2 Xn (s),
gde su In i Xn modifikovane Beselove funkcije reda n prve, odnosno druge

vrste, a C1 i C2 su proizvoljne konstante. Kako se In može produžiti do
neprekidne funkcije na celom intervalu [0, pR], a Xn ne može (zbog toga što
Xn teži +∞ kad s teži nuli), to K može da se produži do neprekidne funkcije
na celom intervalu [0, pR] jedino ako je C2 = 0. No, ako je C2 = 0, onda je
K(pR) = 0 (tj. H(R) = 0) samo za C1 = 0, jer je
X
+∞ µ ¶n+2ν
1 pR
In (pR) = 6= 0.
ν=0
ν!(n + ν)! 2
Ako je k = 0, tada jednačina (3.76) glasi
r2 Hr00 + rHr0 − n2 H = 0.
Za n ∈ N opšte rešenje ove Ojlerove jednačine na intervalu (0, R] je
H = C1 rn + C2 r−n ,
a za n = 0
H = C1 + C2 ln r.
Da bi funkcija H mogla da se produži do neprekidne funkcije na intervalu
[0, R] mora biti C2 = 0, a iz uslova H(R) = 0 sledi da mora biti i C1 = 0.
Vidimo da zaista u slučaju k ≥ 0 jednačina (3.76) nema netrivijalnih
rešenja koja zadovoljavaju uslov H(R) = 0.
Neka je k < 0, tj. k = −p2 , p > 0. Tada jednačinu (3.76) možemo da
napišemo ovako µ ¶
00 1 0 2 n2
Hr + Hr + p − 2 H = 0. (3.78)
r r
Smenom pr = s ova jednačina se transformiše u sledeću:

µ ¶
00 1 0 n2
Ks + Ks + 1 − 2 K = 0, (3.79)
s s
³ ´
pri čemu je K(s) = H ps . Ovo je Beselova jednačina sa indeksom n.
Opšte rešenje te jednačine na intervalu (0, pR] je, kao što je poznato,
K = C1 Jn (s) + C2 Yn (s),
gde su Jn i Yn Beselove funkcije n-tog reda prve, odnosno druge vrste, a C1 i
C2 su proizvoljne konstante. Funkcija Yn teži +∞ kad s → 0+, a Jn se može
produžiti do neprekidne funkcije na intervalu [0, pR]. Da bismo postigli da
K može da se produži do neprekidne funkcije na intervalu [0, pR], moramo
uzeti da je C2 = 0. Dakle, K = C1 Jn (s), ili H = C1 Jn (pr). Uzmimo da je
C1 = 1, pa ćemo imati H = Jn (pr).
Uslov H(R) = 0 sada je uslov Jn (pR) = 0. Funkcija Jn ima beskonačno
(n)
mnogo nula. Označimo njene pozitivne nule sa ω m , m = 1, 2, . . . . Iz
(n) (n)
pR = ωm izlazi da je p = ω m /R. Prema tome, za svaki par prirodnih
brojeva n i m imamo po jedno rešenje
Ã !
(n)
ωm
H = Jn r
R
jednačine (3.78) (a to je jednačina (3.74) za k1 = n2 i k = −p2 ) koje zado-

voljava uslov H(R) = 0.
Pozabavimo se još i jednačinom (3.72). Ako se u njoj umesto k zameni
2
−p , dobije se jednačina ..
G + c2 p2 G = 0.
(n)
Neka je cp = λ, tj. cωm /R = λmn . Tada gornja jednačina glasi
..
G + λ2mn G = 0.
Opšte rešenje ove jednačine je
G = C1 cos λmn t + C2 sin λmn t.
Svodeći zaključke o rešenjima jednačina (3.72), (3.74), (3.75), možemo
reći da za svaki par brojeva (m, n), gde je m ∈ N a n ∈ {0} ∪ N, rešenja umn
problema (3.67)-(3.68) koja imaju oblik (3.71) dobijamo množenjem funkcija
oblika ³ (n) ´
H = Jn ωRm r ,
Q = amn cos nϕ + bmn sin nϕ,
G = cmn cos λmn t + dmn sin λmn t,
pri čemu su amn , bmn , cmn , dmn proizvoljne konstante. Lako je videti da se
umn može predstaviti ovako
³ (n) ´ ³ ´
(1) (1)
umn = Jn ωRm r Amn cos nϕ + Bmn sin nϕ cos λmn +
³ (n) ´ ³ ´ (3.80)
(2) (2)
+Jn ωRm r Amn cos nϕ + Bmn sin nϕ sin λmn t,
(1) (1) (2) (2)
gde su Amn , Bmn , Amn , Bmn nove proizvoljne konstante.
Na osnovu postupka kojim smo došli do funkcija (3.80) jasno je da svaka
od tih funkcija zadovoljava jednačinu (3.67) za r 6= 0. Sada može da se
zaključi i da je svaka takva funkcija dvaput neprekidno diferencijabilna, kao
funkcija tačke, u tački r = 0. Ovo sledi iz oblika (3.80), ako se uzme u obzir
poznati razvitak funkcije Jn u stepeni red:
³ p ń X
+∞
(−1)ν ³ p ´2ν ¡ 2 ¢ν
Jn (pr) = rn r ,
2 ν=0
ν!(n + ν)! 2
kao i činjenica da su r cos nϕ i rn sin nϕ polinomi n-tog stepena po x i y
n
(što se može sagledati pomoću Moavrove formule: rn (cos nϕ+ i sin nϕ) =
(x + iy)n ), a r2 polinom drugog stepena po x i y: r2 = x2 + y 2 .
Treći korak. Sada formiramo beskonačni red od funkcija umn :
X
+∞ X
+∞
u= umn (r, ϕ, t), (3.81)
n=0 m=1
(1) (1) (2) (2)
s tim što ćemo koeficijente Amn , Bmn , Amn , Bmn odrediti tako da funkcija u
zadovolji uslove (3.69) i (3.70). Iz (3.69), (3.81) i (3.80) dobijamo uslov
Ã !
X
+∞ X +∞ (n)
ωm ¡ ¢
Jn r A(1)mn cos nϕ + B (1)
mn sin nϕ = f (r, ϕ). (3.82)
n=0 m=1
R
Vidimo da, za fiksirano r, brojevi
Ã !
X
+∞ (n)
ωm
αn (r) = A(1)
mn Jn r , (3.83)
m=1
R
odnosno Ã !
X
+∞ (n)
ωm
(1)
β n (r) = Bmn Jn r , (3.84)
m=1
R
treba da budu jednaki koeficijentima uz cos nϕ, odnosno sin nϕ, Furijeovog
reda funkcije f na intervalu [0, 2π]. Prema tome, treba da bude
Z 2π
1
α0 (r) = f (r, ϕ)dϕ, (3.85)
2π 0
Z 2π
1
αn (r) = f (r, ϕ) cos nϕdϕ, n = 1, 2, . . . , (3.86)
π 0
Z 2π
1
β n (r) = f (r, ϕ) sin nϕdϕ, n = 1, 2, . . . . (3.87)
π 0
(1) (1)
Iz (3.83) i (3.84) vidimo da, za fiksirano n, ´ Amn , odnosno Bmn ,
³ brojevi
(n)
treba da budu jednaki koeficijentima uz Jn ωRm r razvitka funkcije αn ,
³ (n) ´
odnosno β n , po Beselovim funkcijama Jn ωRm r , m = 1, 2, . . . . Prema poz-
natim formulama za ove koeficijente, treba da bude
Z R Ã !
(n)
2 ω m
A(1)
mn = ³ ´2 αn (r)Jn r rdr, m = 1, 2, . . . ,
2 (n) 0 R
R Jn+1 ωm
Z Ã !
R (n)
(1) 2 ωm
Bmn = ³ ´2 β n (r)Jn r rdr, m = 1, 2, . . . .
(n) 0 R
R2 Jn+1 ωm
Uvrstivši ovde izraze za αn (r) i β n (r) iz (3.85), (3.86) i (3.87), dobićemo

(1) (1)
konačne formule za Amn i Bmn :
Z R Ã (0) ! Z 2π
(1) 1 ωm
Am0 = ³ ´2 J0 r rdr f (r, ϕ)dϕ,
2 (0) 0 R 0
πR J1 ω m
m = 1, 2, . . . , (3.88)
A(1)
mn =
Z Ã ! Z 2π
R (1)
2 ωm
= ³ ´2 Jn r rdr f (r, ϕ) cos nϕdϕ,
(n) 0 R 0
πR2 Jn+1 ωm
m, n = 1, 2, . . . , (3.89)
(1)
Bmn =
Z Ã ! Z 2π
R (n)
2 ωm
= ³ ´2 Jn r rdr f (r, ϕ) sin nϕdϕ,
(n) 0 R 0
πR2 Jn+1 ωm
m, n = 1, 2, . . . . (3.90)
Na potpuno analogan način, iz uslova (3.70) dobijamo formule za brojeve

(2) (2)
Amn i Bmn :
Z R Ã (0) ! Z 2π
(2) 1 ωm
Am0 = ³ ´2 J0 r rdr g(r, ϕ)dϕ,
(0) 0 R 0
πλm0 R2 J1 ω m
m = 1, 2, . . . , (3.91)
A(2)
mn =
Z Ã ! Z 2π
R (n)
2 ωm
= ³ ´2 Jn r rdr g(r, ϕ) cos nϕdϕ,
(n) 0 R 0
πλmn R2 Jn+1 ωm
m, n = 1, 2, . . . , (3.92)
(2)
Bmn =
Z Ã ! Z 2π
R (n)
2 ωm
= ³ ´2 Jn r rdr g(r, ϕ) sin nϕdϕ,
(n) 0 R 0
πλmn R2 Jn+1 ωm
m, n = 1, 2, . . . . (3.93)
Prema tome, funkcija u zadata u obliku reda (3.81), pri čemu su umn
(1) (1) (2) (2)
funkcije (3.80), a koeficijenti Amn , Bmn , Amn , Bmn izračunati po formu-
lama (3.88)-(3.93), predstavlja rešenje problema (3.67)-(3.70) (pod izvesnim
uslovima).
3.4 Jednačina provodjenja toplote

Jednačina provodjenja toplote u homogenoj sredini glasi
¡ 2 ¢
ut = c2 ∇2 u ∇ u = uxx + uyy + uzz , (3.94)
K
gde je u = u(x, y, z, t) temperatura u tački (x, y, z) u trenutku t, a c2 = σρ ,
pri čemu je K koeficijent unutrašnje toplotne provodljivosti, σ – specifična
toplota, ρ – gustina te sredine.
Uz jednačinu (3.94) obično se zadaje i početni uslov, tj. zadaje se raspodela
temperature po tačkama posmatranog tela u početnom trenutku t = 0:
u(x, y, z, 0) = f (x, y, z), (3.95)
gde je f poznata funkcija.

3.4. JEDNAČINA PROVODJENJA TOPLOTE 81
Sem početnog, zadaje se i granični uslov, koji može imati razne oblike,
u zavisnosti od fizičkih okolnosti. No, u svakom od tih oblika granični uslov
u suštini zadaje raspodelu temperature, tj. vrednost funkcije u, na rubu
S posmatranog tela. Ako, na primer, temperatura tela nije fiksirana, već
ono zrači toplotu u okolnu sredinu koja ima stalnu temperaturu u0 , tada
je, kao što je poznato, protok toplote kroz površ S proporcionalan razlici
temperature okolne sredine i temperature na površi S, što daje uslov
∂u
+ h(u − u0 ) = 0 (na S), (3.96)
∂n
∂u
gde je ∂n izvod u pravcu spoljašnje normale, a h (> 0) je koeficijent propor-
cionalnosti, koji se obično naziva koeficijent spoljašnje toplotne provodljivosti.
Mi ćemo razmatrati samo prostiranje toplote kroz štap (dugačak, tanak),
za koji ćemo smatrati da je smešten na x-osu od tačke x = 0 do tačke x = l
(l > 0), i da je potpuno izolovan sa strana, tako da se toplota prostire samo
u pravcu x-ose, tj. funkcija u zavisi samo od x i t. Tada umesto jednačine
(3.94) imamo sledeću jednačinu:
ut = c2 uxx , (3.97)
koja se zove jednodimenzionalna jednačina provodjenja toplote. Početni

uslov (3.95) tada dobija oblik
u(x, 0) = f (x), 0 ≤ x ≤ l, (3.98)
gde je f data funkcija. Kako je štap ograničen i smešten na x-osu onako kako
je gore opisano, to imamo i granični uslov (3.96), koji sada ovako izgleda:
ux ∓ h(u − u0 ) = 0 (na krajevima), (3.99)
pri čemu znak − važi za levi kraj x = 0, a + za desni kraj x = l.

Ograničićemo se samo na slučaj kad je temperatura okolne sredine 00 C,
temperatura u levom kraju štapa se održava na 00 C (što znači da u tom
kraju nema zračenja toplote u okolnu sredinu), a u desnom kraju štap zrači
toplotu u okolnu sredinu.
Matematički gledano, rešavamo jednačinu (3.97), uz početni uslov (3.98)
i sledeće granične uslove:
u(0, t) = 0, ux (l, t) + hu(l, t) = 0. (3.100)
Primenjujemo Furijeovu metodu.

Prvi korak. Ako je u = F (x)G(t), onda iz jednačine (3.97) sledi

.
.
2 00 G F 00
F G = c F G, tj. = .
c2 G F
Izjednačavanjem obeju strana ove jednakosti sa konstantom k dobijamo difer-
encijalne jednačine
.
F 00 − kF = 0, G − kc2 G = 0. (3.101)
Drugi korak. Prvi uslov (3.100) za funkciju oblika u = F (x)G(t) pretvara
se u uslov F (0) = 0. Drugi uslov (3.100) u tom slučaju postaje F 0 (l)+
hF (l) = 0. Lako se zaključuje, nalaženjem opšteg rešenja prve jednačine
(3.101) i kombinovanjem sa navedenim uslovima, da u slučaju k > 0 kao
i u slučaju k = 0, samo trivijalno rešenje F = 0 prve jednačine (3.101)
zadovoljava te uslove.
Zato u nastavku pretpostavimo da je k < 0, tj. stavimo k = −p2 , p > 0.
Opšte rešenje prve jednačine (3.101) u tom slučaju glasi
F = C1 cos px + C2 sin px,
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. Iz uslova F (0) = 0 sledi da mora biti
C1 = 0, a zatim se iz uslova F 0 (l)+ hF (l) = 0 dobija
C2 p cos pl + hC2 sin pl = 0.
Kako može biti C2 6= 0, to se poslednja jednačina može napisati u obliku
tg pl = − hp . Ako se ovde uvede smena pl = q, jednačina se transformiše u
sledeću: tg q = − hl1 q.
Lako se pokazuje (na primer, ispitivanjem monotonosti ¡ πfunkcijeπ ϕ(q) =
¢
1
tg q+ hl q) da ova jednačina na svakom intervalu oblika − 2 + nπ, 2 + nπ ,
n ∈ N, ima tačno jedno rešenje, qn , i da su to sva njena pozitivna rešenja.
Stavimo pn = qln , n ∈ N. Tako dobijamo zaključak da za svaki prirodan broj
n postoji sledećih beskonačno mnogo rešenja prve jednačine (3.101) koja
zadovoljavaju granične uslove F (0) = 0 i F 0 (l)+ hF (l) = 0:
F = C2 sin pn x, C2 ∈ R.
Opšte rešenje druge jednačine (3.101) glasi
2 p2 t
G = Ce−c n , C ∈ R,
tako da ćemo množenjem F i G dobiti sledeća rešenja un jednačine (3.97),
koja zadovoljavaju granične uslove (3.100):
2 p2 t
un = An sin pn xe−c n , (3.102)
3.4. JEDNAČINA PROVODJENJA TOPLOTE 83
gde je An (= C2 C) proizvoljna konstanta, za svaki prirodan broj n.

Treći korak. Sada stavljamo
X
+∞
u= un (x, t) (3.103)
n=1
i odredjujemo brojeve An tako da funkcija u zadata u obliku beskonačnog

reda (3.103), koja zadovoljava jednačinu (3.97) i granične uslove (3.100),
zadovolji i početni uslov (3.98). Kako je ovde
X
+∞
u(x, 0) = An sin pn x,
n=1
to se uslov (3.98) svodi na
X
+∞
An sin pn x = f (x) (x ∈ [0, l] ).
n=1
Može se dokazati da funkcije sin pn x, n ∈ N, čine ortogonalan niz funkcija na

intervalu [0, l], tj. da je
Z l
sin pn x sin pm xdx = 0
0
za n 6= m. Prema tome, brojevi An treba da budu koeficijenti razvitka

funkcije f po ortogonalnim funkcijama sin pn x, što znači
Z l
1
An = R l 2 f (x) sin pn xdx, n ∈ N. (3.104)
0
sin pn xdx 0
Funkcija u zadata u obliku reda (3.103), pri čemu su un funkcije (3.102) sa

koeficijentima An izračunatim po formulama (3.104), predstavlja rešenje jed-
načine (3.97) koje zadovoljava granične uslove (3.100) i početni uslov (3.98).
Istaći ćemo jedan specijalni slučaj u kojem dobijene formule imaju jed-
nostavniji izgled. Ako ni u desnom kraju štapa nema zračenja toplote, tada
drugi uslov (3.100) glasi u(l, t) = 0. U tom slučaju umesto C2 p cos pl+
hC2 sin pl = 0 imamo prosto C2 sin pl = 0, odnosno sin pl = 0, što znači
pl = nπ, n ∈ N. Dakle, tada je pn = nπ l
,
X
+∞
nπx −λ2n t ³ cnπ ´
u(x, t) = An sin e λn = ,
n=1
l l
Z
2 l nπx
An = f (x) sin dx, n ∈ N.
l 0 l
Napomena o prostiranju toplote kroz neograničen štap. Ako
je štap neograničen (sa obe strane), tada uz jednačinu (3.97) imamo samo
početni uslov (3.98) (za x ∈ (−∞, +∞)). Uzimamo pritom da je štap smešten
na x-osu, tako da je zauzima celu. Furijeovom metodom dobija se sledeće
rešenje problema prostiranja toplote kroz neograničen štap:
Z Z +∞
1 +∞ 2 2
u= f (v)dv e−c p t cos(px − pv)dp.
π −∞ 0
(Pritom se primenjuje Furijeova formula za funkciju f , tj. razvijanje funkcije

f u Furijeov integral, analogno razvijanju u Furijeov red.) Ova formula može
da se uprosti tako da dobije oblik
Z +∞
1 (v−x)2
u= √ f (v)e− 4c2 t dv.
2c πt −∞
v−x
Poslednja formula, smenom √
2c t
= w, transformiše se u sledeću:
Z +∞ √
1 2
u(x, t) = √ f (x + 2cw t)e−w dw.
π −∞
Napomena o slučaju neizolovanog štapa. Ako u gornjim razma-

tranjima štap nije izolovan sa strana, tako da on zrači toplotu po celoj svojoj
površini, a temperatura okolne sredine je 00 C, tada, umesto jednačine (3.97),
sledeća jednačina opisuje prostiranje toplote kroz štap:
vt = c2 vxx − kv (k > 0)
(uopštena jednačina provodjenja toplote). (Umesto u ovde je upotrebljena

oznaka v za temperaturu u tački x u trenutku t.) Lako je videti da se ova
jednačina svodi na jednačinu (3.97) jednostavnom smenom v = e−kt u.
Zadaci.
Naći temperaturu u = u(x, t) u štapu od srebra, dužine 10 cm, kon-
stantnog poprečnog preseka površine 1cm2 , gustine 10.6 g/cm3 , unutrašnje
toplotne provodljivosti 4.354 J/cm 0 C sec, specifične toplote 0.2345 J/g 0 C,
koji je potpuno izolovan sa strana, čiji krajevi su stalno na temperaturi 00 C
i čija početna temperatura (u 0 C) je f (x), gde je:
1.752π 2
1. f (x) = sin πx
5
. (Rez.: u = sin πx 5
e− 25 t .)
2. f (x) = x(10 − x).
P 1
+∞ 1.752π 2 (2ν−1)2
(Rez.: u = 800
π3 (2ν−1)3
sin (2ν−1)πx
10
e− 100
t
.)
ν=1
3.5. LAPLASOVA JEDNAČINA 85
P (−1)n+1
+∞
nπx − 1.752n
2 π2
3. f (x) = x(100 − x2 ). (Rez.: u = 12000 π 3 n 3 sin 10
e 100
t
.)
½ n=1
x, 0 ≤ x ≤ 5,
4. f (x) =
10 − x, 5 < x ≤ 10.
P (−1)ν−1
+∞
(2ν−1)πx − 1.752(2ν−1) π t
2 2
(Rez.: u = π402 (2ν−1)2 sin 10
e 100 .)
½ ν=1
x, 0 ≤ x < 5,
5. f (x) =
0, 5 ≤ x ≤ 10.
P (−1)ν−1
+∞
νπx − 1.752ν
2 π2
(Rez.: u = π5 ν
sin 5
e 25
t
+
ν=1
P
+∞
(−1)ν−1 1.752(2ν−1)2 π 2
20
π2 (2ν−1)2
sin (2ν−1)πx
10
e− 100
t
.)
ν=1
3.5 Laplasova jednačina

3.5.1 Dirihleov problem u ravni (za kružnu oblast)
Parcijalnu jednačinu
uxx + uyy + uzz = 0, kraće ∇2 u = 0, (3.105)
nazivamo Laplasovom jednačinom. Ako pritom funkcija u ne zavisi od z,

tada Laplasova jednačina glasi
uxx + uyy = 0. (3.106)
Jednačina (3.105) se naziva trodimenzionalnom, a jednačina (3.106) dvodi-

menzionalnom Laplasovom jednačinom. Rešenje Laplasove jednačine u nekoj
oblasti (bilo u ravni Oxy bilo u prostoru Oxyz) naziva se harmonijskom
funkcijom u toj oblasti.
Poznato nam je da skalarni potencijal u harmonijskog vektorskog polja
→
−v (= grad u) zadovoljava Laplasovu jednačinu. Kao primeri harmonijskih
polja mogu se navesti polje gravitacionih sila i polje električnih sila. Isto
tako, Laplasovu jednačinu zadovoljava i funkcija u koja opisuje stacionarnu
raspodelu temperature u nekom homogenom telu. Naime, ako je raspodela
temperature u tom telu stacionarna, tada funkcija u u jednačini (3.94) koja
opisuje raspodelu temperature po tačkama tela u trenutku t, ne zavisi od
t, tako da je ut = 0 i jednačina (3.94) je tada Laplasova jednačina (3.105).
Razume se, isto važi i ako je reč o dvodimenzionalnoj jednačini provodjenja
toplote i dvodimenzionalnoj Laplasovoj jednačini, tj. ako funkcija u ne zavisi
od z.
Tipičan problem u vezi sa Laplasovom jednačinom je problem nalaženja

njenog rešenja u nekoj oblasti D koje na rubu ∂D uzima zadate vrednosti.
Takav problem naziva se Dirihleovim problemom. Ako je pritom rub oblasti
D neka prosta zatvorena kriva, ili prosta zatvorena površ, i D je unutrašnja
oblast te krive, odnosno površi, onda se spomenuti problem naziva unutrašn-
jim Dirihleovim problemom. Ako je D spoljašnja oblast krive, odnosno
površi, Dirihleov problem nazivamo spoljašnjim. Najčešće se kod spoljašn-
jeg Dirihleovog problema dodaje još jedan uslov, da bi se obezbedila jedin-
stvenost njegovog rešenja. U slučaju Dirihleovog problema u ravni Oxy (jed-
načina (3.106)) to je uslov da je funkcija u ograničena u nekoj okolini beskon-
ačno daleke tačke, tj. da postoji krug takav da je funkcija u ograničena u
njegovoj spoljašnjoj oblasti. Kad je reč o Dirihleovom problemu u prostoru
Oxyz (jednačina (3.105)), zahteva se da funkcija u teži nuli kad x2 + y 2 +
z 2 → +∞.
Govoreći, pri razmatranju Dirihleovog problema, o vrednosti funkcije u u
nekoj tački M0 na rubu ∂D oblasti D, mislimo, ustvari, na graničnu vrednost
lim u(M) kad tačka M teži tački M0 a nalazi se stalno u D (”teži iz D”). Za-
pravo, zahtevamo da funkcija u bude harmonijska funkcija u D, a neprekidna
na D. (D je zatvorena oblast, tj. D = D ∪ ∂D. ) U vezi sa ovakvim za-
htevom, moramo pretpostaviti da zadate vrednosti na ∂D čine neprekidnu
funkciju na ∂D. Dokazuje se da ovako postavljen Dirihleov problem ima
jedinstveno rešenje.
Mi ćemo razmotriti unutrašnji Dirihleov problem u ravni u slučaju kad
je D kružna oblast i, u narednom paragrafu, Dirihleov problem u prostoru,
unutrašnji i spoljašnji, u slučaju kad je ∂D sfera.
Neka je D kružna oblast u ravni Oxy sa centrom u koordinatnom početku
O, poluprečnika R, tj. oblast zadata nejednakošću x2 + y 2 < R2 . Pogodno
je da se tada predje na polarne koordinate r i ϕ. Po prelasku na polarne
koordinate, nejednačina oblasti D postaje r < R, a jednačina (3.106) se
transformiše u jednačinu
1 1
urr + ur + 2 uϕϕ = 0, (3.107)
r r
s obzirom na formulu (3.65) za Laplasijan (u ravni) u polarnim koordinatama.
Pritom je u = u(r cos ϕ, r sin ϕ), što pojednostavljeno pišemo ovako: u =
u(r, ϕ). Granični uslov pridružen jednačini (3.107) izražavamo takodje u
polarnim koordinatama:
u(R, ϕ) = f (ϕ), −∞ < ϕ < +∞, (3.108)
gde je f poznata funkcija, periodična, s periodom 2π, i neprekidna na in-
tervalu (−∞, +∞). Dakle, treba rešiti Dirihleov problem (3.107)-(3.108),
tj. naći rešenje jednačine (3.107) u oblasti D0 = {(r, ϕ) : (r, ϕ) ∈ D, r 6= 0},

koje zadovoljava uslov (3.108) (u smislu koji je malopre preciziran). U vezi
sa vrednošću ∇2 u za r = 0 zahtevamo, kao i ranije, da funkcija u bude dva-
put neprekidno diferencijabilna, kao funkcija tačke, u tački r = 0, pa imamo
jednakost (3.66). Primenićemo Furijeovu metodu.
Prvi korak. Ako je u jednačini (3.107)
u = F (r)G(ϕ), (3.109)
tada je
1 1
Fr00 G + Fr0 G + 2 F G00ϕ = 0,
r r
ili, kad se promenljive razdvoje,
µ ¶
r2 00 1 0 G0ϕ
Fr + Fr = − .
F r G
Izjednačivši levu i desnu stranu ove jednakosti sa nekom konstantom k, do-

bićemo sledeće diferencijalne jednačine:
r2 Fr00 + rFr0 − kF = 0, G00ϕ + kG = 0. (3.110)
Drugi korak. Kako funkcija u treba da bude periodična, sa periodom 2π,

u odnosu na ϕ, to funkcija G treba da bude periodična, sa periodom 2π.
Neka je najpre k < 0, tj. k = −p2 , p > 0. Tada opšte rešenje druge
jednačine (3.110) glasi:
G = C1 epϕ + C2 e−pϕ ,
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. Lako se pokazuje da je ovakva funkcija
periodična, sa periodom 2π, jedino za C1 = C2 = 0, tako da za k < 0
jednačina (3.107) nema rešenja oblika (3.109), izuzev trivijalnog.
Ako je k = 0, opšte rešenje druge jednačine (3.110) je G = C1 ϕ + C2 , gde
su C1 i C2 proizvoljne konstante. Sada se iz G(2π) = G(0) dobija C1 = 0,
tako da je G = C2 , C2 ∈ R.
Opšte rešenje prve jednačine (3.110) za k = 0 je F = C1 ln r + C2 . Ovde
moramo uzeti da je C1 = 0, da bi F mogla da se produži do neprekidne
funkcije u tački r = 0. Tako, i F mora biti konstanta, pa i funkcija u = u0 ,
kao proizvod F i G. Obeležimo tu konstantu sa A20 , pa ćemo imati u0 = A20 .
Sada neka je k > 0, tj. k = p2 , p > 0. Opšte rešenje druge jednačine
(3.110) je
G = C1 cos pϕ + C2 sin pϕ,
³ ´
π
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. Iz G(2π) = G(0) i G 2p
+ 2π =
³ ´
π
G 2p dobija se
C1 (cos p2π − 1) + C2 sin p2π = 0,

C1 (− sin p2π) + C2 (cos p2π − 1) = 0.
Da bi ovaj homogeni sistem linearnih algebarskih jednačina po C1 i C2 imao
netrivijalnih rešenja, njegova determinanta mora biti jednaka nuli. Tako se
dobija uslov za p: 2− 2 cos p2π = 0. Ovaj uslov zadovoljavaju samo prirodni
brojevi p (zbog p > 0). Stavićemo p = n, n ∈ N, pa ćemo imati
G = An cos nϕ + Bn sin nϕ.
gde su An i Bn proizvoljne konstante.

Druga jednačina (3.110) (koja je jedna Ojlerova diferencijalna jednačina)
za p = n (n ∈ N) ima opšte rešenje
F = C1 rn + C2 r−n ,
C1 , C2 – proizvoljne konstante. Kako funkcija F treba da bude produživa

do neprekidne funkcije na intervalu [0, R], to mora biti C2 = 0. Ako uzmemo
da je C1 = 1, imaćemo F = rn .
Prema tome, za svaki prirodan broj n imamo sledećih beskonačno mnogo
rešenja jednačine (3.107) oblika (3.109):
un = rn (An cos nϕ + Bn sin nϕ),
gde su An i Bn proizvoljne konstante.

Kako su rn cos nϕ i rn sin nϕ polinomi po x i y (kad se izraze preko x i
y), to je i svaka funkcija un (n = 0, 1, 2, . . .) polinom po x i y, pa je svaka
od njih dvaput neprekidno diferencijabilna u D, kao funkcija tačke, i može
da se produži do funkcije neprekidne u zatvorenoj oblasti D.
Treći korak. Kao i više puta do sada, u poslednjem koraku formiramo
beskonačni red od rešenja koja smo našli u prethodnom. Tako ovde imamo
A0 X
+∞
u= + (An cos nϕ + Bn sin nϕ)rn . (3.111)
2 n=1
Koeficijente An i Bn odredjujemo tako da bude ispunjen uslov (3.108). Na

taj način dolazimo do uslova
A0 X
+∞
+ (An cos nϕ + Bn sin nϕ)Rn = f (ϕ),
2 n=1
koji je ekvivalentan uslovu da An Rn i Bn Rn budu koeficijenti razvitka funkcije

f u Furijeov red. Dakle, treba da bude
Z 2π
1
An = f (ϕ) cos nϕdϕ, n = 0, 1, 2, . . . , (3.112)
πRn 0
Z 2π
1
Bn = f (ϕ) sin nϕdϕ, n = 1, 2, . . . . (3.113)
πRn 0
Na kraju, istaknimo zaključak do kojeg smo došli: funkcija u zadata u
obliku beskonačnog reda (3.111), sa koeficijentima izračunatim po formulama
(3.112) i (3.113), predstavlja rešenje problema (3.107)-(3.108).
Dodaćemo još i jednu napomenu. Ako se koeficijenti An i Bn u izrazu na
desnoj strani formule (3.111) zamene izrazima iz formula (3.112) i (3.113),
(uz izmenu oznake ϕ na θ), i dobijeni izraz transformiše, može se doći do
sledećeg oblika rešenja problema (3.107)-(3.108):
Z 2π
1 R2 − r 2
u= f (θ) 2 dθ.
2π 0 R − 2Rr cos(θ − ϕ) + r2
Integral na desnoj strani ove formule zove se Poasonov integral. Može da se
dokaže da Poasonov integral zaista daje funkciju u harmonijsku u kružnoj
oblasti D i neprekidnu na D, pod pretpostavkom da je funkcija f neprekidna
i perodična, sa periodom 2π.
Primer 1. Na rubu kružne oblasti D : x2 + y 2 < R2 u ravni Oxy
temperatura u = u(x, y) je rasporedjena po zakonu
y2
u = 2, (x, y) ∈ ∂D.
R
Nadjimo raspodelu temperature u oblasti D, smatrajući da je stacionarna.
Rešenje. Na osnovu veze pravolinijskih i polarnih koordinata, zadatu
vrednost funkcije u u proizvoljnoj tački (x, y) na rubu ∂D možemo izraziti
pomoću polarnog ugla ϕ:
y2 1 1
2
= sin2 ϕ = − cos 2ϕ.
R 2 2
Ako stavimo
1 1
− cos 2ϕ = f (ϕ), (3.114)
2 2
onda granični uslov možemo da napišemo u obliku (3.108). Inače, jasno je
da funkcija u = u(r, ϕ), koja predstavlja temperaturu u tački (r, ϕ) ∈ D
zadovoljava jednačinu (3.107) za r 6= 0. Jednakost (3.114) daje razvitak
funkcije f u Furijeov red (naime, zbir 12 − 12 cos 2ϕ je ustvari taj red), pa je

ovde A0 = 1, A2 R2 = − 12 , An = 0 za n 6= 0∧ n 6= 2, i Bn = 0 za n ∈ N.
(Tako smo našli koeficijente An i Bn izbegavši računanje integrala (3.112) i
(3.113).) Na osnovu toga je, prema (3.111),
1 1
u= − 2
(cos 2ϕ)r2 .
2 2R
Ako se sada vratimo na pravolinijske koordinate, dobićemo konačni oblik
tražene funkcije:
1 1
u= − (x2 − y 2 ).
2 2R2
Do istog rezultata se može doći i računanjem Poasonovog integrala.
Zadaci.
Rešiti Dirihleov problem u ravni Oxy za kružnu oblast D poluprečnika
R, sa centrom u koordinatnom početku, ako na rubu ∂D tražena funkcija
u = u(x, y) treba da ispunjava uslov:
2
1. u = Rx 2 . (Rez.: u = 12 + 2R1 2 (x2 − y 2 ).)
2. u = |x| + |y|.
P 1
+∞ 4µ
(Rez.: u = 4R π
− 8
π 16µ2 −1
(cos 4µϕ) Rr4µ−1 .)
µ=1
2
x3 3x x 3 3xy
3. u = R3
. (Rez.: u = 4R + 4R 3 − 4R3 .)
y3 3y
4. u = R3
. (Rez.: u = 4R − 4R1 3 (3x2 y − y 3 ).)
5. u = 2Rϕ(2π − ϕ), 0 ≤ ϕ ≤ 2π.
2 P 1
+∞ n
(Rez.: u = 4Rπ
3
− 8 n2
(cos nϕ) Rrn−1 .)
n=1
3.5.2 Dirihleov problem u prostoru (za loptu)

U ovom paragrafu razmatramo Dirihleov problem za loptu i za njenu spol-
jašnjost. Neka je S sfera poluprečnika R sa centrom u koordinatnom početku
O koordinatnog sistema Oxyz, tj. S je površ zadata jednačinom x2 + y 2 +
z 2 = R2 . Označimo sa D0 unutrašnju a sa D1 spoljašnju oblast sfere S, tj.
D0 je oblast odredjena nejednačinom x2 + y 2 + z 2 < R2 a D1 nejednačinom
x2 + y 2 + z 2 > R2 . Rešavaćemo uporedo Dirihleov problem kod kojeg D0 igra
ulogu oblasti D (unutrašnji Dirihleov problem) i onaj kod kojeg je D = D1
(spoljašnji Dirihleov problem). Ako rešenja Laplasove jednačine nazivamo
potencijalima, onda možemo reći da ovde rešavamo problem odredjivanja
potencijala u celom prostoru Oxyz ako je poznat potencijal na sferi S.
Pri rešavanju ovakvog problema pogodno je da se predje na sferne koor-
dinate ρ, θ, ϕ, na osnovu poznate veze pravolinijskih i sfernih koordinata:
x = ρ sin θ cos ϕ, y = ρ sin θ sin ϕ, z = ρ cos θ.
Jednačina sfere S u sfernim koordinatama glasi ρ = R, a nejednačine oblasti

D0 i D1 su ρ < R i ρ > R, respektivno. Laplasova jednačina (3.105) se
transformiše na sferne koordinate korišćenjem poznate formule za Laplasijan
u sfernim koordinatama:
∙ µ ¶ µ ¶ ¸
2 1 ∂ 2 ∂u 1 ∂ ∂u 1 ∂2u
∇ u= 2 ρ + sin θ + . (3.115)
ρ ∂ρ ∂ρ sin θ ∂θ ∂θ sin2 θ ∂ϕ2
Pritom je u = u(ρ sin θ cos ϕ, ρ sin θ sin ϕ, ρ cos θ), što ćemo pojednostavljeno
pisati kao u = u(ρ, θ, ϕ).
Ova situacija je analogna onoj koju smo imali pri prelasku od pravoli-
nijskih koordinata u ravni na polarne. Sada vrednosti Laplasijana u tačkama
z-ose ne dobijamo neposredno prelaskom na sferne koordinate. Tačke z-ose
opisujemo u sfernim koordinatama kao tačke za koje je ρ = 0 ili je ρ 6= 0 a
θ je jednako 0 ili π. Vrednosti Laplasijana u tim tačkama dobijamo pomoću
vrednosti u ostalim tačkama na osnovu neprekidnosti Laplasijana kao funkcije
tačke, a ovu neprekidnost obezbedjujemo pretpostavkom da je funkcija u dva-
put neprekidno diferencijabilna, kao funkcija tačke, u posmatranoj oblasti.
Da bismo naš problem uprostili, pretpostavićemo da traženi potencijal
u ne zavisi od ϕ, tj. da je u = u(ρ, θ). (Takav je, na primer, električni
∂2u
potencijal.) Tada je u (3.115) ∂ϕ 2 = 0, pa jednačina koju ćemo rešavati glasi
µ ¶ µ ¶
∂ 2 ∂u 1 ∂ ∂u
ρ + sin θ = 0. (3.116)
∂ρ ∂ρ sin θ ∂θ ∂θ
Pridruženi granični uslov takodje zapisujemo u sfernim koordinatama (bez

ϕ):
u(R, θ) = f (θ), θ ∈ [0, π] , (3.117)
gde je f poznata funkcija. Postavljamo još i uslov da je potencijal u beskon-
ačno dalekoj tački jednak nuli:
lim u(ρ, θ) = 0. (3.118)

ρ→+∞
Dakle, treba naći jedno rešenje jednačine (3.116) u oblasti D0 , neprekidno

u zatvorenoj oblasti D0 , i jedno u oblasti D1 , neprekidno u zatvorenoj oblasti
D1 , tako da oba ispunjavaju uslov (3.117) i da ovo drugo ispunjava uslov
(3.118). Pritom smatramo da je funkcija u (koja je konstantna u odnosu na
ϕ) rešenje jednačine (3.116) u oblasti D0 , odnosno D1 , ako je ona dvaput
neprekidno diferencijabilna u toj oblasti, kao funkcija tačke, i zadovoljava tu
jednačinu u onim tačkama oblasti koje leže izvan z-ose. I ovde je pogodno
da se primeni Furijeova metoda.
Prvi korak. Za funkciju u oblika
u = F (ρ)G(θ) (3.119)
jednačina (3.116) se svodi na sledeću:

¡ 2 0 ¢0 F 0
ρ Fρ ρ G + (sin θ G0θ )θ = 0.
sin θ
Posle razdvajanja promenljivih dobija se
1 ¡ 2 0 ¢0 1 0
ρ Fρ ρ = − (sin θ G0θ )θ .
F G sin θ
Izjednačavanjem leve i desne strane ove jednakosti sa istom konstantom k
nastaju sledeće dve diferencijalne jednačine:
¡ 2 0 ¢0
ρ Fρ ρ − kF = 0, (3.120)
1 0
(sin θ G0θ )θ + kG = 0. (3.121)
sin θ
Rešenja u jednačine (3.116) oblika (3.119) u oblasti D0 , odnosno D1 ,
dobijamo množenjem rešenja F jednačine (3.120) rešenjima G jednačine
(3.121). Medjutim, pritom ne uzimamo ma kakva rešenja ovih jednačina.
Da bismo dobili rešenje jednačine (3.116) u oblasti D0 uzimamo rešenje jed-
načine (3.120) koje se može neprekidno produžiti na ceo interval [0, R] (što je
neophodno da bi funkcija u bila dvaput neprekidno diferencijabilna u tački
ρ = 0, kao funkcija tačke, i da bi bila neprekidna u tačkama sfere S), a
da bismo dobili rešenje jednačine (3.116) u oblasti D1 uzimamo rešenje jed-
načine (3.120) koje se može produžiti na interval [R, +∞) i koje teži nuli kad
ρ → +∞ (što je neophodno da bi funkcija u bila neprekidna na sferi S i da
bi ispunjavala uslov (3.118)).
Što se tiče jednačine (3.121), uzimamo njeno rešenje G koje se može
produžiti do funkcije neprekidno diferencijabilne na intervalu [0, π] i koje je
takvo da se funkcija G0 (θ) / sin θ, θ ∈ (0, π), može neprekidno produžiti na
interval [0, π]. Naime, sve ovo je neophodno da bi funkcija u bila dvaput
neprekidno diferencijabilna u tačkama z-ose, što se može uvideti na sledeći
način.
Najpre se na osnovu relacije
uθ = ux ρ cos θ cos ϕ + uy ρ cos θ sin ϕ + uz ρ(− sin θ) (3.122)
i neprekidnosti ux , uy i uz , zaključuje da uθ ima graničnu vrednost kad θ →

0+ i kad θ → π−, bar za fiksirano ϕ, a zatim i da te granične vrednosti
moraju biti jednake nuli (zapravo da je lim ux = lim uy = 0), jer ne mogu da
zavise od ϕ, pošto u ne zavisi od ϕ. Najzad se, na osnovu relacije dobijene
diferenciranjem relacije (3.122) po θ i neprekidnosti ux , uy , uz , uxx , uyy , uzz ,
uxy , uyz i uxz , zaključuje da uθθ ima graničnu vrednost kad θ → 0+ i kad
θ → π− (bar za fiksirano ϕ). S obzirom na to da je u = F G, funkcija G može
da se produži do dvaput neprekidno diferencijabilne funkcije na intervalu
[0, π], takve da je G0 (0) = G0 (π) = 0, odakle sledi, primenom Lopitalovog
pravila, da i funkcija G0 (θ) / sin θ ima graničnu vrednost kad θ → 0+ i kad
θ → π−.
Drugi korak. Jednačina (3.120) može da se napiše u obliku
ρ2 Fρ00 + 2ρFρ0 − kF = 0,
iz kog se neposredno vidi da je to jedna Ojlerova jednačina. Poznatim pos-
tupkom lako se nalaze sledeća dva njena linearno nezavisna rešenja:
F = ρn , F ∗ = ρ−(n+1) ,
gde je stavljeno
1 ³√ ´
n= 4k + 1 − 1 . (3.123)
2
(Kako može biti 4k + 1 < 0, to n ovde može da bude i imaginaran broj.) U
1
slučaju 4k + 1 = 0, kada je n = − 12 = −(n + 1), treba za F ∗ uzeti ρ− 2 ln ρ.
Što se tiče jednačine (3.121), u njoj ćemo k zameniti sa n(n+1) (iz (3.123)
sledi k = n(n + 1)) i uvesti smenu cos θ = w, ili θ = arccos w, tako da će se
ona transformisati u sledeću:
£¡ ¢ ¤0
1 − w2 Hw0 w + n(n + 1)H = 0,
ili ¡ ¢
1 − w2 Hw00 − 2wHw0 + n(n + 1)H = 0, (3.124)
gde je stavljeno G(arccos w) = H(w).
Ovo je Ležandrova diferencijalna jednačina. Potrebno nam je njeno rešenje
koje se može produžiti do neprekidno diferencijabilne funkcije na intervalu
[−1, 1], što je neophodno da bi funkcija G imala ranije utvrdjena svojstva.
Poznato je da Ležandrova jednačina ima rešenje koje ispunjava navedeni
uslov jedino ako je n ceo broj.
Pretpostavićemo, dakle, da je n ceo broj. Kako je tada i k ceo broj (zbog
k = n(n+1)) i mora biti 4k +1 > 0, to je k ≥ 0, što, prema (3.123), implicira
da je i n ≥ 0.
Za svaki ceo nenegativan broj n, opšte rešenje Ležandrove jednačine
(3.124) je
H = C1 Pn (w) + C2 Qn (w),
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante, Pn je Ležandrov polinom n-tog stepena:

n
1 dn (w2 − 1)
Pn (w) = , (3.125)
n!2n dwn
a Qn je odgovarajuća Ležandrova funkcija druge vrste. Kako Qn (w) → +∞
kad w → ±1, to Qn ne može da se produži do neprekidno diferencijabilne
funkcije na intervalu [−1, 1], pa moramo uzeti da je C2 = 0, da bi H ispun-
javala taj uslov. Prema tome, H = C1 Pn (w).
Na osnovu toga, za svaki nenegativan ceo broj n uzimamo sledeća rešenja
jednačine (3.121): G = C1 Pn (cos θ). Množeći ove funkcije ranije nadjenim
rešenjima jednačine (3.120), dobijamo ova rešenja parcijalne jednačine (3.116):
¾
un = An ρn Pn (cos θ),
(3.126)
u∗n = Bn ρ−(n+1) Pn (cos θ),
gde su An i Bn proizvoljne konstante i n = 0, 1, 2, ... . Smatraćemo da su
funkcije un definisane u oblasti D0 , a funkcije u∗n u oblasti D1 .
Pokažimo da je svaka funkcija (3.126) dvaput neprekidno diferencijabilna,
kao funkcija tačke, u tačkama z-ose. Za funkcije u∗n je to jasno na osnovu
toga što je p z
ρ = x2 + y 2 + z 2 > R > 0 i cos θ = .
ρ
Što se tiče funkcija un , uzećemo u obzir da je Pn za parno n moguće pred-
staviti kao polinom od w2 , a za neparno n kao proizvod w i nekog polinoma
po w2 . (Ovo se lako sagledava neposredno na osnovu (3.125).)
Neka je n = 2m, m ∈ N∪ {0}. Tada je, s obzirom na napred rečeno,
X
m
2m
u2m = A2m ρ aj cos2j θ.
j=0
Kako je
¡ ¢m−j 2j
ρ2m cos2j θ = ρ2m−2j (ρ cos θ)2j = x2 + y 2 + z 2 z , j = 0, 1, . . . , m,
to je funkcija un = u2m polinom po x, y i z, pa je dvaput neprekidno diferenci-

jabilna, kao funkcija tačke, u tačkama z-ose. Ako je n = 2m+1, m ∈ N∪ {0},
onda je
X
m
2m
u2m+1 = A2m+1 ρ cos θ ρ aj cos2j θ,
j=0
pa se, na isti način kao u slučaju n = 2m, lako uvidja da je i u ovom slučaju
un polinom po x, y i z.
Očigledno je da se svaka funkcija un , odnosno u∗n , može produžiti do

neprekidne funkcije u zatvorenoj oblasti D0 , odnosno D1 , kao i da svaka
funkcija u∗n ispunjava uslov (3.118).
Prema tome, funkcije un predstavljaju potencijale oblika (3.119) u oblasti
D0 , a funkcije u∗n potencijale oblika (3.119) u oblasti D1 , koji ispunjavaju
uslov (3.118).
Treći korak. Da bismo našli potencijal u oblasti D0 koji zadovoljava uslov
(3.117), razmotrimo red
X
+∞
un (ρ, θ) = u. (3.127)
n=0
Odredimo koeficijente An tako da ova funkcija u zadovolji uslov (3.117). Za
funkciju oblika (3.127) taj uslov se svodi na uslov
X
+∞
An Rn Pn (cos θ) = f (θ).
n=0
Stavimo ovde θ = arccos w i f (arccos w) = g(w):

X
+∞
An Rn Pn (w) = g(w).
n=0
n
Vidimo da brojevi An R treba da budu koeficijenti razvitka funkcije g u red
po Ležandrovim polinomima Pn . Znamo da ti polinomi čine ortogonalan
niz funkcija na intervalu [−1, 1]. Na osnovu poznatih formula za koeficijente
razvitka funkcije u red po Ležandrovim polinomima, biće
Z
2n + 1 1
An = g(w)Pn (w)dw, n = 0, 1, 2, . . . .
2Rn −1
Ako ovde uvedemo smenu w = cos θ, dobićemo
Z
2n + 1 π
An = f (θ)Pn (cos θ) sin θdθ, n = 0, 1, 2, . . . . (3.128)
2Rn 0
Da bismo našli potencijal u oblasti D1 koji zadovoljava uslov (3.117),
formiramo red
X
+∞
u∗n (ρ, θ) = u, (3.129)
n=0
i odredjujemo koeficijente Bn tako da funkcija u zadata tim redom zadovolji
uslov (3.117). Na isti način kao gore, dobija se
Z
2n + 1 n+1 π
Bn = R f (θ)Pn (cos θ) sin θdθ, n = 0, 1, 2, . . . . (3.130)
2 0
Na kraju, iz svega ovoga izlazi da je potencijal u oblasti D0 dat relacijom

(3.127), u kojoj su un funkcije opisane prvom jednakošću (3.126) a koefici-
jenti An izračunati po formulama (3.128), dok je potencijal u oblasti D1 dat
relacijom (3.129), u kojoj su u∗n funkcije opisane drugom jednakošću (3.126)
a koeficijenti Bn izračunati po formulama (3.130).
Napomena o opštem slučaju. Furijeova metoda može uspešno da se
primeni i pri nalaženju potencijala koji zavisi od sve tri sferne koordinate, a
ne samo od ρ i θ. Medjutim, opis primene Furijeove metode u tom slučaju bio
bi glomazniji nego u razmotrenom specijalnom slučaju, pa ćemo ga izostaviti.
Navešćemo samo krajnji rezultat koji se na taj način dobija.
Neka je potencijal na sferi S : ρ = R zadat funkcijom f = f (θ, ϕ), tj.
neka je u(R, θ, ϕ) = f (θ, ϕ), gde je f poznata funkcija. Tada je potencijal u
unutrašnjoj oblasti sfere jednak
u = A00 P0 (cos θ) + (3.131)

" #
X
+∞ X
n
+ A0n Pn (cos θ) + (Amn cos mϕ + Bmn sin mϕ)Pn,m (cos θ) ρn ,
n=1 m=1
pri čemu je
m
Pn,m (w) = (1 − w2 ) 2 Pn(m) (w), −1 ≤ w ≤ 1,
(pridružena Ležandrova funkcija reda n, ranga m) za n ∈ N i m = 1, 2, . . . ,

n, dok su Pn , n = 0, 1, 2, . . . , Ležandrovi polinomi, a koeficijenti Amn i Bmn
se računaju po formulama
Amn =
Z Z π
(2n + 1)(n − m)! −n 2π
= R dϕ f (θ, ϕ)Pn,m (cos θ) cos mϕ sin θdθ,
2δ m π(n + m)! 0 0
n = 0, 1, 2, . . . , m = 0, 1, 2, . . . , n (3.132)
(δ 0 = 2; δ m = 1 za m > 0; Pn,0 = Pn );
Bmn =
Z Z π
(2n + 1)(n − m)! −n 2π
= R dϕ f (θ, ϕ)Pn,m (cos θ) sin mϕ sin θdθ,
2π(n + m)! 0 0
n = 1, 2, . . . , m = 1, 2, . . . , n. (3.133)
Formula za nalaženje potencijala u spoljašnjoj oblasti sfere dobija se od for-

mule (3.131) tako što se u njoj ρn zameni sa ρ−n−1 , za n = 0, 1, 2, . . . , s tim
što u formulama (3.132) i (3.133) tada imamo Rn+1 umesto R−n .
Primer 2. Nadjimo potencijal u = u(ρ, θ) u unutrašnjoj i u spoljašnjoj

oblasti sfere S : ρ = 1, ako je potencijal na sferi f (θ) = cos 2θ.
Rešenje. Treba da odredimo koeficijente An i Bn u formulama (3.127)
i (3.129), s obzirom na (3.126). Pokazaćemo kako se to, u ovom slučaju,
može uraditi bez računanja integrala (3.128) i (3.130). Neka je cos θ = w i
g(w) = f (arccos w). Kako je cos 2θ = 2 cos2 θ − 1, to je g(w) = 2w2 − 1.
Funkcija g je polinom po w drugog stepena i zato se može predstaviti kao
linearna kombinacija Ležandrovih polinoma najviše drugog stepena. Do te
linearne kombinacije možemo doći, na primer, ovako. Kako je, prema defini-
ciji Ležandrovih polinoma, P2 (w) = 12 (3w2 − 1), to je w2 = 13 [2P2 (w) + 1] .
Uvrstimo ovo u g(w), pa ćemo imati g(w) = − 13 + 43 P2 (w). S obzirom na to
da je P0 (w) = 1, možemo pisati
1 4
g(w) = − P0 (w) + P2 (w).
3 3
To je tražena linearna kombinacija, drugačije rečeno to je razvitak funkcije g
po Ležandrovim polinomima. U gornjem izlaganju videli smo da su brojevi
An Rn , kao i brojevi Bn R−(n+1) , jednaki koeficijentima razvitka funkcije g po
Ležandrovim polinomima. Na osnovu toga je (pošto je ovde R = 1) A0 = − 13 ,
A1 = 0, A2 = 43 , B0 = − 13 , B1 = 0, B2 = 43 , a svi ostali koeficijenti su jednaki
nuli, tj. An = Bn = 0 za n > 2. Prema tome, potencijal u unutrašnjoj oblasti
sfere S je
1 4 1 2
u = − P0 (cos θ) + ρ2 P2 (cos θ) = − + ρ2 (3 cos2 θ − 1),
3 3 3 3
a u spoljašnjoj oblasti
1 4 1 2
u = − ρ−1 P0 (cos θ) + ρ−3 P2 (cos θ) = − ρ−1 + ρ−3 (3 cos2 θ − 1).
3 3 3 3
Zadaci.
Naći potencijal u = u(ρ, θ) u unutrašnjoj , kao i u spoljašnjoj oblasti sfere
S : ρ = 1, ako je potencijal na sferi jednak f (θ), gde je f (θ) =
1. 1. (Rez.: 1; ρ−1 .)
2. cos θ. (Rez.: ρ cos θ; ρ−2 cos θ.)
3. cos2 θ.
(Rez.: 13 + 13 ρ2 (3 cos2 θ − 1); 13 ρ−1 + 13 ρ−3 (3 cos2 θ − 1).)
4. cos3 θ.
(Rez.: 35 ρ cos θ+ 15 ρ3 (5 cos3 θ−3 cos θ); 35 ρ−2 cos θ+ 15 ρ−4 (5 cos3 θ−3 cos θ).)
5. cos 3θ.
(Rez.: − 35 ρ cos θ + 45 ρ3 (5 cos3 θ − 3 cos θ); − 35 ρ−2 cos θ + 45 ρ−4 (5 cos3 θ −
3 cos θ).)
*
**
U ovoj knjižici je izloženo rešavanje nekih parcijalnih jednačina mate-

matičke fizike samo analitičkim putem, jer je tako predvidjeno programom
postdiplomskog predmeta Parcijalne diferencijalne jednačine, po kojem je
knjižica pisana. Pritom je u gotovo svim slučajevima korišćena Furijeova
metoda. Ovom metodom dobija se tražena funkcija razvijena u red po nekom
sistemu funkcija. Vrednosti tako zadate funkcije računaju se približno tako
što se red zameni nekom svojom parcijalnom sumom, tj. umesto beskonačnog
zbira uzme se zbir prvih nekoliko članova reda.
Medjutim, pri rešavanju inženjerskog problema opisanog parcijalnom jed-
načinom i početnim i graničnim uslovima, obično se ne traži rešenje u anali-
tičkom obliku, već se jednačina rešava nekom numeričkom metodom.
Jedna od najčešće primenjivanih metoda numeričkog rešavanja parcijal-
nih jednačina je metoda konačnih razlika. Ako tražena funkcija u zavisi,
na primer, od x, y i t, najpre se formira tzv. numerička rešetka, tako što
se postavi po nekoliko medjusobno paralelnih ekvidistantnih ravni ortogo-
nalno na svaku od osa Ox, Oy i Ot. Vrednosti funkcije u se računaju u
tačkama u kojima se ove ravni seku (tzv. čvorovi rešetke). Radi toga se
izvrši diskretizacija problema, tj. parcijalne jednačine i početnih i graničnih
uslova, tako što se parcijalni izvodi u čvorovima rešetke aproksimiraju konač-
nim razlikama. Na primer, ut (xi , yj , tn ) se zameni sa
u(xi , yj , tn+1 ) − u(xi , yj , tn )

.
tn+1 − tn
Ovakva diskretizacija dovodi do sistema od konačno mnogo linearnih al-
gebarskih jednačina, u kojem su nepoznate upravo vrednosti funkcije u u
čvorovima numeričke rešetke.
Numeričko rešavanje parcijalnih jednačina izučava se u drugim postdiplom-
skim kursevima. Tako, na primer, vrlo iscrpno izlaganje o numeričkom reša-
vanju parcijalnih jednačina matematičke fizike metodom konačnih razlika
može se naći u knizi: Z. Petrović and S. Stupar, Computational Fluid Dy-
namics One, Mechanical Engineering Faculty, Belgrade, 1996.
Bibliografija
[1] R. Courant und D. Hilbert: Methoden der mathematischen Physik I, II,

Springer-Verlag, Berlin-Heidelberg-New York, 1968.
[2] E. Kreyszig: Advanced Engineering Mathematics, J. Wiley and Sons, New

York-London-Sydney-Toronto, 1983.
[3] Z. Mamuzić: Izabrana poglavlja iz oblasti običnih i parcijalnih diferenci-

jalnih jednačina, Mašinski fakultet, Beograd, 1981.
[4] D. Mitrinović i J. Kečkić: Jednačine matematičke fizike, Nauka, Beograd,

1994.
[5] I. G. Petrovskiı̆: Lekcii ob uravneniah s častnymi proizvodnymi, Gosu-

darstvennoe izdatel’stvo fiziko-matematičeskoı̆ literatury, Moskva, 1961.
[6] V. I. Smirnov: Kurs vysšeı̆ matematiki, t. II, IV2, Nauka, Moskva, 1974,
1981.
99

Pdjednacine PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pdjednacine PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sadržaj

2 Parcijalne jednačine prvog reda 19

3 Parcijalne jednačine drugog reda 45

Predajući, poslednjih nekoliko godina, predmet Parcijalne diferencijalne

1.1 Definicija parcijalne diferencijalne jednačine

od n nezavisno promenljivih, definisanu u nekoj oblasti E ⊂ Rn , koja ispun-

F (x, y, z, zx , zy , zxx , zxy , zyy ) = 0, (1.2)

gde je F neka funkcija od 8 nezavisno promenljivih, definisana u nekoj oblasti

Geometrijski interpretirano, svako rešenje z = ϕ(x, y) jednačine (1.2), kao

Isto tako, skraćeni zapis jednačine (1.1) u slučaju n = 2 glasi

Ponekad se koriste skraćene oznake p1 , p2 , . . . , pn za parcijalne izvode pr-

Primer 4. Rešimo parcijalnu jednačinu zx −2xyz = 0, gde je z = z(x, y),

pri čemu je C proizvoljna konstanta u odnosu na x. Ova konstanta zavisi od

zxy − zx = 0 (z = z(x, y)) .

Rešenje. Ako uvedemo smenu zx = p, gde je p nova nepoznata funkcija od

rešenja parcijalne jednačine zxy = 0.

2. Proveriti da je funkcija z = x+y 2 rešenje parcijalne jednačine zx −1 = 0

1.2 Formiranje parcijalne jednačine

Rešimo ove izvodne jednakosti po C1 i C2 :

i uvrstimo dobijene izraze u polaznu jednakost:

Posle sredjivanja, dobijamo parcijalnu jednačinu

Primer 2. Neka je u = f (x2 + y 2 , x2 + z 2 ), gde je f = f (s, t) proizvoljna

tj. 2x + p − 2xq = 0. Ovo je tražena parcijalna jednačina.

Rastojanje d tačke O od te tangentne ravni iznosi

Prema tome, mora biti d = a, tj. d2 = a2 , što daje

To je parcijalna jednačina familije F.

ux = f 0 + g 0 , ut = f 0 · c + g 0 · (−c), uxx = f 00 + g00 ,

Vidimo da je utt = c2 uxx , što i jeste tražena parcijalna jednačina.

gde su A, B, C, D, E proizvoljne konstante. Formirajmo parcijalnu jednačinu

p = 2A2 x + 2ABy + C, q = 2ABx + 2B 2 y + D,

Iz poslednje tri jednakosti neposredno se dobija rt − s2 = 0, što i predstavlja

gde su C1 i C2 proizvoljne konstante.

aΦs (az − cx, bz − cy) + bΦt (az − cx, bz − cy) 6= 0,

gde su a, b, c dati brojevi i c 6= 0, i neka je za svaku takvu funkciju Φ

u = A + Bx + Ct + Dx2 + Ext + Dc2 t2 ,

gde su A, B, C, D, E proizvoljne konstante, a c je dati broj (c > 0). Formirati

1.3 Potpuni, opšti, singularni integral

funkcija od dve nezavisno promenljive. (Videti Primer 2 iz prethodnog

1.3.2 Lagranžova teorija integrala

jedna parcijalna jednačina prvog reda nepoznate funkcije z od dve nezavisno

gde su C1 i C2 proizvoljne konstante, potpuni integral jednačine (1.3). Pret-

i postavimo sledeći uslov za tražene funkcije C1 i C2 :

Ako je uslov (1.7) ispunjen, onda je, s obzirom na (1.6), p = ∂V ∂x

I. Podjimo od neke neprekidno diferencijabilne funkcije ψ jedne nezavisno

Naime, tada jednakosti (1.7) glase

1.3.3 Košijev integral

u (x1 , x2 , . . . , xn−1 , xn0 ) = u0 (x1 , x2 , . . . , xn−1 ) ,

i predstavljaju jednačine neke krive K u koordinatnom sistemu Oxy. Uslov

K : x = ϕ1 (t), y = ϕ2 (t), z = ϕ3 (t), t ∈ T,

gde je T neki interval, dolazimo do opštijeg Košijevog uslova za jednačinu

z (ϕ1 (t), ϕ2 (t)) = ϕ3 (t), t ∈ T.

Uslov (1.11) takodje može da se uopšti, na analogan način. Umesto jednog

u (ϕ1 (t1 , t2 , . . . , tn−1 ), ϕ2 (t1 , t2 , . . . , tn−1 ), . . . , ϕn (t1 , t2 , . . . , tn−1 )) =

V (x, y0 , C1 , C2 ) = z0 (x) (1.15)

sledi da je ispunjen uslov

znajući potpuni integral z = (x + C1 ) (y + C2 ).

Rešavanjem ovog sistema po C1 i C2 dobijamo C1 = − x2 i C2 = 2x. Elimi-

(uslov (1.9)). Na taj način dobijamo

To je traženi Košijev integral.

Rešenje. Sada iz sistema

nalazimo C1 = 0 i C2 = 1. Zatim ove konstante uvrstimo u potpuni integral:

2.1 Homogene linearne jednačine prvog reda

gde su Xi = Xi (x1 , x2 , . . . , xn ), i = 1,2,...,n, neke funkcije od n nezavisno