pro dr RIANA DURAN red MIRJANA IIe dgoworni ured prot dr UROS SUVAKOVIC Clan ured DRAGOLIUB KOICIe Zatadavata DRAGOLIUB KOICIE divektor ta Regd ods aor 2078 Begs Papo). 2c TLDS: Re a / Mea -Napemene 2} Cena Rouaora Connors ISHN 970-86-17-19260-2 {© Zavod 2a udsbenie, Beograd, 2015 ‘Ovo deo nesme se umnnotavat,fotokopiratiinabilo oj drug natin re produkovat nu celina delotna, bee psmenog odabrenazdavae, IVAN D.IVIC COVEK KAO ANIMAL SYMBOLICUM RAZVO] SIMBOLICKIH SPOSOBNOST! ‘avod 2a udibenike, Beogradovakvihptratvanja hoje se aia drugim smbolikim sistemima il ‘dnosom verblaihtargih simboliékh sistema u zavisnost od kon- {eksta). Glavin mali ntea2vanja mogi bi se sazet ovako: posto ‘eka variranje pride shaoa uzavisnostod variranj sv vstakon- {ehota ska vatrajuu pogled sadriaj (iu popledu onoga sto ese ‘erbalno Korat udatom Kontekst, na em ce bt fl i logic haglastk shaza),Fonoloskedistinkel (hoje odreduju stepen raz ‘ost kazanog)akade su raziito spline (treba se set kalo glasovno lage gowor upuen sranc lt malo dettu kako govoreblizanc iitéruge osobe ubliskom kontakt ~ pa vide koike su te promene) ‘Leki etaode vrlozaviena od konteksta, at abi za prozodigka gona stedstva, Sinaksiha strukturareteica take urelic varia {Taavisnost od kontekstelipipost i gramateka potpunost, dung {sta recenice il gramatlet natn (mperativ i pogodben! natn), ‘Stepenbliskostisaza dubinsko trltur (smi terse Comskog Tineke druge tore koja prihvatapojam dubinske srakture} iro ovrsenost ansformacia gles da talodezavis od pride knteksta ‘ofa odreduje oli govor (na primes, ro je verovatno da je sinprale ‘ek vont gavor mnogo bli dubinsko)struicurtreenice nego Btoje psanigovor).Uzavisnost od konteksta posto akode, rit, ‘odnos verbalnin i neverbalnih stedstavarazheit odnos verbalnog ‘rugis vest simbolikh sistema ‘nest prkarvana detalj tezavisnostprirodeikaza od kontek sta migemo ove levi samo jedan ops ajuk oj it davolan {avtamere ovog rada: pored vee potinjane istrjske promenlivst Drrodnog govara posto ontestoano promenhjivost Ta kontekstalna promenivost je jo jedno dlferenciaino obelee prong ludskog {govora (a verovano | drugihsimbolickih sistema) koje see srece ‘votnjskim ssterina komunikace akle, anata jerilng sistema u djs pokazuje dae ta sistem polufunkconalan Obalajel raznolkefunkeew okvir azide [etnost jezik menjatsvojastrulturainasvojste (na peer, bitno se raclikaj upogledustrakturepisani govorssinpaktich gover dijlog ‘Solio itd). Ta strlturainaswjstva mola bt se usp opisiat i pomodu metodoloskog instrumental tansformacionogneratvne ‘ramet. Medutim,prestajutl da bude samo metod (formalist u Dravom sili transformacione-generativa gramatla postal truk {urslistiha teria enka koja sama seb zatvara eke vide Naiplodonosnivpsiboigitiugarana slmbolike Funke su ont dala oj su nasa da analarajuodnose simboike funk (I {amo govora) sa drug mentalnim funlesjama, Sta se mode saznat o s6 prirodi stmbolicih sistema ako ne analizizamo nh same zdvojeno| "samo u poled forme, negoako razmotrimo njhove funkcionalne faevojn odnose sa drugim pslekin procesima, ako sh analiirame, dake, dnamigh i proces, ane sail? ‘aloe uve fe mal istrativanja ko Su ia ako usmerena. Sa lsdavajuc samo krata vremenskarazdoblia bez dovlio saéuvanh ‘bavestenao psbickom ravoluuoleudaljenim epohar,psholog {evel pote sagledava snovna naelapihigkng azo} oveka mentale orginal prod spechino ads pshaloih svostava, ‘Ansstnlt egenetich poimovni okt spredaraju dase w pravom _vetlu sagleda ono st bi moglo bit od Kriss pr vaspostavjanj slike ‘omedusobnim odnosima phi funkeja~ obavesenjakola se mo Aobitna osnova iaugavana mentalneontogeneze Doists, dale udsa govor kaka je danas (na primer onal kako lagled u opis koi dae transformaciono-generatna gramati) bio {st taka od trent nastania savremenogbiloskog pa Coeka, da lijemishenjepo svoj temeljnim karakterstikama blo oduvek tv, ‘dal su odo lrnedu milena govora il sts svi periodima od tastanka Homo soplenso, did th rani potetakspostoje kod eoveka {ake instance njgove iénost aka Je unutrasn gover dialog st sami sobom? Naravno da se o tome nitasigurno i neposredno ne na, Medue tin, alia fle indlacta da poste stork promeneu ponasanjut ental) organiza veka onda se posta pane kakothobjasit ako uto isto reme ne posto morfoloske druge promene,ukutv Sve promene « morflogi nervnog sistema. ‘aves dokaza store promene ponafana ima, Podaco tome dobiajuse ndirekano preko prowéavanj sostataka nestalh kultura, "Neposedni podac dob sera osnovuproutavanjajudsihzajednica oe five lise Hive desta ceianim arhalenmeturama, tropa proufavanja plaza da postaje anacajne rake vorganizac ponséania Pripadnia th ajednica pripadnita zajdniea koe su male br isto ip ravo, Prt tom se ne mogu nad kak nerofzloss korea th ‘aalka, Pa Cle proséavanja storishbh promenaukraéim vremenskim, {ntervalima pleuj da se mentalna organizacaljudi mena ik, dale, takve inde o stoijskim promenama psiholoske konstiticjeZovela pasta, da pi tom biolotka asnovna psbickog "vot osafenepromenjena ondaedino obadlenjese da se montana ‘evolu coveka tim uslovima mode oblasnt social i altrnim ‘slovima, Dade, a istim bloloskim potencijalom éovek se vesno) meri mate mentalnoruzljat na rsptenatine, \ 2a¥ishost od toga 2‘skakwim socjlnim kulturnim uslovima Biv {ak hors sole po tena. stat samo taka pretpastavka mote objasninjenicu da | vovom trenutla stork razmak izmedu narazienih i najmanie ‘azvienih udsldhgrupa anos nekolko desetina milena Polat tora sovetskog pshologa Lava Vigotskog (Vis 1956, 1960), edna koa bse moglanazvatl stoniskom psiologom, uprave nate da poke moguel mhanizam istorskihpromens po nada mentalne organiza, Osnovnainja mentalnog rzva storjkog kao | ontogentskog {este po Vigotskom, promena medusolnog odnosa medu poled Psholofkimfenkeijama Razvo]se dake, nesastojsamo u promenama "inutar pojediat funkijagledani posebno, nego se menjaj mthow funkelonsini dos, menja se mest! wiga pojedini unk w men talno organizaci ka clin Vgotsi to ovako formule: trains poke das ucla tog procesa menja ne taka unutrasn satay ruktura sail psiicklh unk koko veze|odnos| zmedu ped ri funkeijaU procesu istonskog rzvoj aspadalu se nestaju stare Driradne veze izmedu funkja, ana hove mesto dolaze now pho Toske trorevine koje muslovno nazivamo psiholoskim sistemtma sistem fankejama kako bisme time ukazal da jeu ovom slucaju re ‘8 edinstv keg reda dase radio slozenim strukturama koje nastaju ‘aruzivanjem delatnost iz elementarni enki ‘Ako palo analizramo pamcenjesavremenog kulurnog ove {i njegovu pan milene svn cm funn Germo vided ps holose sisteme, grupu rail anki koe sareduju time spe val one zadatke Kole u ponatanjuprimitivnog veka ispusjavaju Dojedinaen,odvojene, elementarme fk. tom sms na prime, ‘lke famed paren primitivnog i paméenjskulturnog Soveka ne ‘Sasoj se tlio u promen! unutasne struktue funk, niko Dromen! slstema funkia koje operisu ujednom w drugor sluéaj" (Wigoes, ‘a bismo inl jcnjim ono Sto Vigotst kate, poslutigemo se Jedi evsnim napisom amerikog pshologa Daordéa Miler (Mller 1967), Konstatujudl na oznovu analize velkog brojaistativanja da posto asna ogranicena ovekovihsposobnosti za nepocredan pri Jem, preradu zadréavanjeinformacija usvimulnim obastimaidasu te granice negde oko xmagiénon”broja seam, Miler se zaustavja na ‘nalaimada je neposredno pamenje oveka sto ako opranigeno da ‘ras mogu neposredno da zapamte oko sedam odvojenthelemenata. ‘Tokom detnjstva posto sstomatsko poveéavanje broja lemenata kot se moguzadréavai (posto dake raz) same fankehe neposredog sa pméenjauzete odvjeno) al se raavozavréavakada se otpriike dode ‘to magiénog oj odsedamzapameni lemenata Zn ito dane ost dal ravofunkleneposrednogpaméena? Dal rv) moguc Eumo ako dede do uspostavjanja medusobnisodnosasaradnetzmedu funkcije paéenja i ankee milena | govora ako na osnovu nekog principa dode do organizovanja\ grupisanj elemenata w celine, ako fod do prevodenjapodatkau nel drug sistem (do nhovon reko ‘iranja),-Postot vite natina dase obvi to prekodirane’ kaze Mile, a verovatn je najednostavnje dase podetl element grupisu. da se ‘badene novi nay tal) grupl da se onda zapamt samo novi naziv ‘umesto nia potetni element” (Miler, 1967, st 44) dale: .Pomom rnishenjunajucbseniavrstaprekodiranja kojustalno primenjujemo {este prevodenje u jezik kod Kad god treba da zapamtimo ne pie ‘nek ter th nek idejuobignonastojimo da svetoskademo rom retimat (lst, ste 47) Dake posta ano ta Vigotlt ke kaa govort fankelonalin sistmima Post azvo vale funkeije wzet pojedinagno Ita) 7220) [b brzo dasegaoavoje prod granice, Covekove moe! su ogromno tuvedane time ft on posedue os jednu sposobnost-sposobnost ove ‘ivan raz mentalnih fuel, na primer one ulogeudelatnost| koje jednom Izersava samo paméene, drug put Cini spet funk ‘oj saradu, Tako nastaje nova mental tvorevina (loptko pamenje A paméenje posredevano govorom ~ svejedno kako éemo ga nazwa) kejaotvara nove mogutnost.Osobenost je th fankcionalih sistema ‘osu slozeneprrode(stinen! su odraziitih komponent), o ns srirodne’ date od poeta kao gotove celine, to su promenlive, ‘elimlen, 1 pope komponenti Hoje th Ene (Miler ke da postoy ‘ise eatin natinaprekodirana)utokustorile Lu tok ontogeneze, 1 takode u pogledy natinafunkclonisanjaiuspetnost.Veze koje se tspostaai w okviufukcionalnih sistema nis, dle nasledno fe Sirane (mada, verovatne,postoeflekiblnonaslednoodreden! nae fovatal pute! povesivana) nego se mena u zvisnostod aura "Social tee koe se pojaiiuju kao spol product éovekovih pritodnih moti, Mogiénoststvaranafunkconalnh sistema sve dlekoseine po sleice te moguénosti po mentalni rzvojZoveka Vigotstzasniva na teori anova, na eo simbolcke funkele. Zata emo ovde rosea ac njegovi idea o prirodsimbaliéke funkcije (on iace ne kos taj termin)tnjenim uncima upopledu mentale organizaietoveks arakersie stimevige ner delatnost veka pode Vigo, nose use magucnost eguacieponatana spol moucnst socal 59