Najčešče greške u logičkoj argumentaciji

Šta je to argument?

Argument bi bio skup povezanih sudova koji tvore neku tvrdnju. Postoji mnogo vrsta
argumenata, a ovde ćemo pokazati tzv. deduktivne argumente. Deduktivni argumenti su vrlo
zgodni, naime, oni su najprecizniji, mogu se proveriti, i mogu biti tačni (validni) ili netačni
(invalidni). Deduktivni argument ima tri „faze“: premise, interferenciju i konkluziju.

Dokaz

U dokazu se uvek služimo zaključkom, a često i različitim metodama. Zato se u dokazu mogu
pojaviti sve one pogreške koje se pojavljuju u različitim vrstama zaključaka i u različitim
metodama spoznaje. Međutim, ima nekih pogrešaka koje su karakteristične baš za dokaz.
Možemo ih podeliti u tri glavne grupe: greška irelevantnosti, greška neosnovanog razloga i
greška sleda.

1)
Qui nimium probat, nihil probat

Otklon od teze može biti veći ili manji, i može se dogoditi na različite načine. Kad neko dokazuje
tezu koja je opštija od one sporne, kažemo da dokazuje previše. Suprotno tome, ako neko
dokazuje tezu koja je uža od one koju bi trebalo dokazati, kažemo da dokazuje premalo.

Pretpostavimo da se u nekom skupu raspravlja o tome ima li društvo pravo da zločinca kazni
smrtnom kaznom. Onaj ko bi počeo da dokazuje da je greh usmrtiti bilo koje živo biće,
dokazivao bi previše; onaj ko bi dokazivao da društvo ima pravo da se brani od onih koji ga
ugrožavaju, dokazivao bi premalo.

Onaj ko dokazuje premalo, olakšava sebi posao, ali ne dokazuje ono što bi trebalo. Onaj ko
dokazuje previše, dokazao bi i užu tezu kad bi uspeo da dokaže širu. Ali opštije teze uvek je teže
dokazati pa se često dešava se opštija teza koju pokušavamo da dokažemo, ne može nikako
dokazati, dok bi se ona uža, koju zapravo i treba dokazati, mogla dokazati prilično lako. Zato se
kaže: «Ko previše dokazuje, ne dokazuje ništa» (Qui nimium probat, nihil probat).

2)
Prelaz u drugi rod

Otklon od sporne teze može biti i takav da dokazujemo tezu koja je sasvim druge vrste ili spada
u sasvim drugo područje. Tako nekad kažemo za nekog da je nesposoban, a ljudi počnu da nas
uveravaju da je on vrlo pošten. Ili: kritikujemo društveni poredak i odnose među ljudima u
nekoj zemlji, a apologeta postojećeg stanja počne da nam navodi cifre o porastu proizvodnje ili o
naoružanju njihove vojske. Ovu grešku nazivamo «prelazom u drugi rod».

3)
Argumentum ad hominem
Ovo je najčešći pseudoargument u raspravama, naročito u onim «žešćim». Kad neko ne ume da
argumentima pobije tvrdnju s kojom se ne slaže, pa je pokušava oboriti pričajući da je onaj ko
ju je postavio «poznati lažljivac», «stara pijanica» ili «sin ludaka» i slično, kažemo da
upotrebljava «argument protiv čoveka» (argumentum ad hominem).

Argumentum ad hominem u svojoj pogrdnoj varijanti sastoji se u tome da više ne raspravljamo

o spornoj tvrdnji nego pokušavamo da diskreditujemo čoveka koji je postavio tu tvrdnju.

Postoji, međutim, i dobroćudnija varijanta ovog argumenta koja ne teži da diskredituje oponenta
nego da ga uveri da on zbog specijalnih okolnosti u kojima se nalazi (zanimanje, pripadnost
nekoj partiji ili društvenoj grupi, njegove ranije izjave itd.) treba zapravo da se složi s tezom
kojoj oponira. Primer: kada u diskusiji sa sveštenikom pokušavamo da mu objasnimo da on, ako
ne želi da dođe u kontradikciju sa Svetim pismom, treba da prihvati našu tezu, ili kada političkog
protivnika uveravamo da naša teza, s kojom on polemiše, zapravo logično proističe iz nekih teza
za koje se on zalaže.

4)
Argumentum ad populum

Kada demagog na mitingu ničim ne potkrepljuje svoje tvrdnje nego im daje privid uverljivosti
najavljujući ih zvučnim frazama kao „duboka je istina da ...“, „samo pokvaren čovek može
posumnjati u ...“, „ko bolje od vas shvata kako ...“, kažemo da upotrebljava „argument za
narod“ (argumentum ad populum). Ovaj pseudoargument sastoji se u tome da ne ulazeći u
raspravu o suštini sporne stvari, nastojimo da pridobijemo slušaoce delujući na njihova osećanja,
predrasude, taštinu i subjektivne utiske. Osim toga, ovaj argument je moguće prepoznati po
patetičnom tonu kojim se izgovara kao i po jasnom utisku da je naglasak na formi ne na sadržaju
argumenta.

5)
Argumentum ad misericordiam

Ako nekog optužuju da je proneverio novac, a on odgovara da ima bolesnu ženu i malu decu, reći
ćemo da upotrebljava „argument za milosrđe“ (argumentum ad misericordiam). Znači, ovaj
argument upotrebljava onaj ko izbegava raspravu o suštini sporne stvari i pokušava da pobudi
samilost kod sagovornika.

6)
Argumentum ad verecundiam

Dok se neki rado pozivaju na „opšteprihvaćeno“ mišljenje, drugi više vole da se pozivaju na
mišljenje istaknutih pojedinaca, velikih ljudi, „autoriteta“, „eksperata“, „znalaca“. Takvo
pozivanje ima smisla kad se sa nestručnjakom sporimo o nekom stručnom pitanju. Ali ono nije
dokaz i ne može odlučiti u sporovima među samim stručnjacima. Najmanje je takvo pozivanje na
mestu kada se autoritet u jednoj oblasti citira kao arbitar u drugoj, na primer kada se crkveni
oci citiraju kao autoritet u nauci ili kad se političar citira kao autoritet u umetnosti. Ova greška
naziva se „argument strahopoštovanja prema autoritetima“ (argumentum ad verecundiam).

7)
Argumentum ad ignorantiam
Ako se, na primer, tvrdnja da je neka bolest neizlečiva potkrepljuje samo time što još nije
pronađen lek za nju, kažemo da upotrebnjava „argument neznanja“ (argumentum ad
ignorantiam). Suština ovog argumenta je u tome što se dovoljnim dokazom za neku tvrdnju
smatra nepostojanje dokaza za suprotnu tvrdnju.

8)
Argumentum ad baculum

Kada se velika i mala država ne slažu u mišljenju, pa velika država počne da nagomilava trupe
na granici male, kažemo da velika država upotrebljava „argument batine“ (argumentum ad
baculum). Uopšteno, ovaj argument se sastoji u tome što u nemogućnosti da drugačije dokažemo
svoju tvrdnju, pretimo silom, ili čak direktno upotrebimo silu protiv onoga ko se ne slaže s našom
tezom.

9)
Non sequitur

Moguće je da se u dokaznom postupku služimo istinitim argumentima i da njima dokazujemo

tezu, a da dokaz ipak ne bude dobar. To se događa onda kada teza koju želimo da dokažemo nije
zasnovana na argumentima kojima se služimo, kada se ona nikakvim valjanim zaključkom ne
može izvesti iz njih. Ovu grešku nazivamo „ne sledi“ (non sequitur).

Ova greška događa se uvek kada izvodeći tezu iz argumenta, pogrešno zaključujemo. Zato se ova
greška može pojaviti u bezbroj različitih varijanti, naime u svim onim varijantama u kojima se
pojavljuju logičke greške u zaključivanju.

10)
Accent

Često se u pisanju događa da se neke stvari pogrešno shvate jer ista rečenica izvučena iz
konteksta može da zvuči potpuno drugčije od duha u kojem je bila napisana. Accent je greška
kojoj je specifično svojstvo da se naglašavanjem pojedine reči menja značenje rečenice. U donjem
primeru vidi se kako se može izmeniti smisao rečenice u zavisnosti od toga koje su reči naglašene:

„Ne smemo pričati loše o svojim prijateljima.“

(Dakle, ne smemo ogovarati prjatelje, govoriti ružno o njima, lagati itd.)

„Ne smemo pričati loše o svojim prijateljima.“

(Ne smemo pričati loše baš o prijateljima, dok o drugima možemo.)

Naravno, ova greška se teško primeti na forumima gde preovlađuje pisana reč (osim ako
naglašena reč nije boldirana ili na neki drugi način istaknuta), ali njen smisao može da se oseti po
kontekstu.

11)
Ad hoc

Postoji razlika između argumenta i objašnjenja. Ako želimo da dokažemo tvrdnju A, a imamo
tvrdnju B kao dokaz, onda je iskaz „A je zbog B“ dokaz. Ali ako želimo da dokažemo istinitost
tvrdnje B, onda iskaz „A je zbog B“ nije argument nego objašnjenje.

Grešku ad hoc ste napravili kada dajete objašnjenje nekog iskaza koje se ne može primeniti na
sve situacije. Međutim, često je ad hoc postavljen tako da izgleda kao argument, što može da
zbuni. Na primer, ako pretpostavimo da se Bog odnosi prema svim ljudima jednako, onda imamo
sledeći primer ad hoc pseudoargumenta:

“Ja sam se izlečio od raka.“

„Onda se pomoli Bogu. To je sigurno njegova zasluga.“
„Dakle, on će izlečiti i ostale ljude koji boluju od raka?“
„Hmmm... Putevi Gospodnji su misterija za smrtnike.“

Primer je malo karikiran, ali poenta je jasna.

12)
Afirmacija konsekventa

Afirmacija konsekventa je greška u logičkom sledu kada iz tvrdnje „A implicira B, a B je

istinito“ izvedemo tvrdnju „dakle A je istinito“. Primer:

„Ako je svet stvorilo neko natprirodno biće, onda bi trebalo da svuda vidimo red i
organizovanost. Pošto i vidimo red, a ne slučajnost, jasno je da je svet imao svog kreatora.“

13)
Argumentum ad antiquitatem

Ova greška se najčešće potkrade kada argumentujemo da li je nešto dobro ili loše na temelju
činjenice koliko je staro ili koliko dugo postoji. Suprotna greška je argumentum ad novitatem..
Primer:

„Dve hiljade godina hrišćani vruju u Isusa Hrista. Hrišćenstvo mora biti istinito kad je toliko
dugo opstalo.“

14)
Argumentum ad novitatem

Pseudoargument, suprotan argumentum ad antiquitatem. To je greška u argumentovanju kada

se dokazuje da je neka teorija ili stvar utoliko bolja ukoliko je novija. Primer:

"windows 2000 je mnogo bolji od windowsa 98, zato što je program noviji.“

15)
Argumentum ad crumenam

Greška koja se sastoji u tome da se kriterijum krisnosti neke teorije ili stvari objašnjava
materijalnim ili novčanim argumentima u korist nje same, odnosno da su oni koji imaju više
materijalne moći, u pravu. Suprotan je argumentum ad lazarum. Primer:
„Majkrosoftov softver je nesumnjivo vrhunski, jer zašto bi inače njegov osnivač Bil Gejts imao
toliko para.“

16)
Argumentum ad lazarum

Ova greška leži u pretpostavci da se kriterijum čovekovih ili teorijskih atributa određuje prema
tome da li je bogat ili siromašan. Primer:

„Sveštenici su bolje upoznati sa smislom života pošto su se odrekli materijalnog.“

17)
Argumentum ad logicam

Ovo je tzv. „greška greške“ čija je osobina da se argumentuje da je neka stvar pogrešna time što
je izvedena kao zaključak iz pogrešnog argumenta. Treba imati u vidu da se do istinitog
zaključka može doći i na osnovu pogrešnih argumenata. Primer:

„Uzmimo razlomak 16/64. Ako „skratimo“ broj 6 u brojitelju i broj 6 u imenitelju, dobićemo
1/4.“
„Ali to nije matematički korektno!“
„Pa ipak je 16/64 jednako 1/4.“

I stvarno je jednako; tako smo pogrešnim putem došli do ispravnog zaključka.

18)
Argumentum ad nauseam

Ad nauseam zapravo i nije logička greška nego pogrešno verovanje da će neki argument, ako se
ponovi više puta, postati prihvatljiv. Ako neko stalno ponavlja istu stvar, verovatnije je da ona
neće biti prihvaćena, jer će svakome dosaditi to večito ponavljanje.

19)
Argumentum ad numerum

Ovaj pseudoargument je vrlo sličan argumentu ad populum. Sastoji se u tome da se istinitost

neke tvrdnje potkrepljuje brojem ljudi koji veruju u nju, što se vrlo često čini. Primer:

„Hiljade ljudi veruje u Hristovo uskrsnuće, znači da tu mora biti neke istine.“

20)
Logička bifurkacija

Bifurkacija je logička greška koja se sastoji u tome da neko predstavi situaciju kao da ima samo
dve alternative, a u stvari ih može biti više. Primer:

«Čovek je nastao ili onako kako Biblija kaže ili od prostih jednoćelijskih organizama, kako
nauka kaže.»
21)
Kompleksno pitanje

Kompleksno pitanje (complex question) je verbalistički pseudoargument koji se sastoji u tome da

nekoga prevedemo žednog preko vode tako što ćemo mu postaviti pitanje na koje ne može da
odgovori. Primer:

„Jesi li prestao da tučeš ženu?“

Ovo pitanje zahteva definitivan odgovor a da se pre toga nije postavilo pitanje „Da li si tukao
ženu?“, tako da se bilo kojim odgovorom „dokazuje“ da je sagovornik tukao ili čak još tuče ženu.

Ovaj argument često upotrebljavaju advokati kada ispituju osumnjičenog da bi ih naveli da

odgovore upravo ono što bi potvrdilo njihovu krivicu. Primer:

„Gde ti je novac koji si ukrao?“

Jasno je da je greška u tome što pitanje implicira tvrdnju koja tek treba da bude dokazana..

22)
Greška kompozicije

Ova greška se sastoji u pretpostavci se osobine elemenata od kojih se sastoji neki objekat,
automatski odnose i na sam taj objekat. Primer:

„Bicikl je napravljen od mnogo delova koji su laki, pa je zato i sam bicikl lak.“

23)
Generalizacija

Vrlo česta logička greška iako se vrlo lako prepoznaje. Sastoji se u tome što se na osnovu
posmatranja pojedinačnog subjekta koji ima neku osobinu, ta osobina prenosi i na celu grupu
koja ima neku drugu zajedničku crtu sa posmatranim subjektom. Primer:

„Taj-i-taj je loš čovek a deklariše se kao hrišćanin, dakle svi su hrišćani loši ljudi.“

24)
Error fundamentalis

Ako je tvrdnja na kojoj počiva čitav dokaz neistinita, onda neće vredeti to što valjano izvodimo
zaključke. Na primer, ako pođemo od teze da su belci urođeno talentovaniji od crnaca, naši
dokazi neće mnogo vredeti čak i ako je dalji postupak izvođenja dokaza validan. Ova greška
naziva se „osnovna zabluda“ (error fundamentalis).

25)
Konvertovanje kondicionala

Konvertovanje kondicionala je greška argumenta koji ima oblik: „Ako A onda B, dakle ako B
onda A“. Primer:
„Ako prosek pismenisti ljudi opada,onda opada i broj ljudi koji koriste Internet. Dakle, ako
vidimo da se smanjuje broj ljudi koji koriste Internet, znaćemo da opada i prosek pismenosti.“

26)
Petitio principii

Kad kao argument za neku tezu navodimo drugu tezu koja je takođe sporna i cije dokazivanje
pretpostavlja dokazanost teze koju tek treba dokazati, kaže se da činimo grešku „anticipiranje
principa“ (petitio principii). Ovu grešku čini, na primer, majka koja osporava susedovu optužbu
da je njen sin razbio njegov prozor argumentom: „Moj sin nije nikad razbio ničiji prozor, pa
prema tome nije razbio ni vaš.“

27)
Idem per idem

Kad bi neko u prilog teze da se „kroz staklo može videti“ naveo argument da je „staklo
prozirno“ ili kad bi u prilog teze da „opijum uspavljuje“ naveo argument da „opijum ima moć
uspavljivanja“, rekli bismo da „dokazuje isto istim“ (idem per idem). U stvari, on i ne navodi
nikakav argument nego svoju tezu ponavlja drugim rečima.

28)
Circulus in demonstrando

Ponekad se ljudi prilikom dokazivanja služe argumentima koji su samo naizgled dokazani a u
stvari nisu. Primer:

“Ja sam pošten čovek, Ako ne verujete, pitalte mog prijatelja tog-i-tog. Njemu možete potpuno
da verujete. Ja vam jemčim da on nikad ne laže.“

U ovakvim slučajevima, kada se teza A dokazuje tezom B, a teza B tezom A, ili kada se teza A
dokazuje tezom B, teza B tezom V, a teza V ponovo tezom A, možemo reći da je učinjena greška
„krug u dokazu“ (circulus in demonstrando).

29)
Post hoc ergo propter hoc

Greška koja se događa zbog pretpostavke da je nešto uzrok nekog događaja samo i jedino zato
što se dogodilo pre tog događaja.Primer:

„SSSR se raspao posle uvođenja ateizma kao državne „religije“. Dakle, moramo izbegavato
ateizam zbog toga.“

30)
Cum hoc ergo propter hoc

Greška slična grešci post hoc ergo propter hoc. Greška je u pretpostavci da su dva istovremena
događaja samim tim i uzročno povezana, pri čemu se negiraju ostali faktori koji su eventualno
mogli da prouzrokuju događaj. Primer:
„Pismenost je u porastu otkako je izmišljena televizija. Dakle, televizija prouzrokuje porast
pismenosti.“

31)
Dicto simpliciter

Dicto simpliciter se događa kad se nego opšte pravilo prenese na neki pojedinačni slučaj, ali
osobine tog slučaja nisu kompatibilne s tim opštim pravilom. To je dakle greška kada se ide od
opšteg ka posebnom, za razliku od „generalizacije“. Primer:

„Uopšteno govoreći, hrišćani ne vole ateiste. Ti si hrišćanin, pa zato sigurno ne voliš ateiste.“

Ova greška se često sreće kod ljudi koji ocenjuju moralne ili neke druge kvalitete nekog čoveka
stavljajući ga u neko opšte pravilo ili, prostije rečeno, „po šablonu“

32)
Ignoratio elenchi/mutatio elenchi

Ovo je jedan od dva tipa greške irelevantnosti koja se javlja u mnogo raznih oblika. U odnosu na
to da li se greška čini nesvesno ili svesno, razlikujemo „nepoznavanje pobijanja“ (ignoratio
elenchi) i „zamenu pobijanja“ (mutatio elenchi). Ova se greška, na primer, pojavljuje kada neki
hrišćanin argumentuje tezu da je hrišćanstvo istinita nauka. Ako bi on argumentovao
pokazivanjem kolikom je ljudima hrišćanstvo pomoglo, bez obzira na to koliko dobro
arrgumentuje, on time neće dokazati prvobitnu tezu (da je hrišćanstvo istinita nauka).

33)
Plurium interrogationum

Greška se sastoji u postavljanju komplikovanog pitanja na koje se traži samo jedan i to prost
odgovor. Greška je slična onoj „kompleksno pitanje“ ali nije potpuno ista. Primer:

„Da li su viši porezi bolji ili gori za državu?“