Личност и делатност пророка Амоса

Пророково име Амос, изузев у овој књизи ( уп. Ам 1,1; 7,8. 10. 14. 8,2), не сусреће се више у
BH ( Biblia Hebraica ). Постоји могућност да је име Амос скраћеница од имена Амасија ( уп. 2. Дн
17,16 ). Амос је најстарији старозаветни пророк чије су нам речи сачуване у облику књиге. Сам пророк
Амос је потекао из градића Текоје, 10 км јужно од Јерусалима, у Јуди ( Ам 1,1 ). Живео је међу
пастирима, деловао је, то јест пророковао, у Израиљу, у време владавине израиљског цара Јеровоама II
( 783 – 743 ) сина Јоаса, и јудејског цара Озије, негде око 750. године пре Христа.Не зна се да ли је
Амос био писмен, и у ком је месту извршено записивање, можда му је помогао неко од писара из
Текоје. Са сигурношћу се може претпоставити да је и пророк Исаија познавао говоре пророка Амоса
( Ам 4,4 – 13 ), јер речи пророка Исаије ( 9,7 – 10,4 + 5,25 – 30 ) подсећају на то на многоструки начин.
Можемо узети да је књига настала у времену од VIII до II века ( сведочанство књиге о Товиту ). Књигу
пророка Амоса сабрали су и издали његови ученици или пророчки кругови.
Од места где је држао своје пророчке говоре помињу се Ветиљ ( и то у светилишту које је
подигао Јеровоам ), Самарија и Галгал. Док је боравио у Ветиљу Амос је имао проблема са тамошњим
свештеником Амасијом. Пошто је Амос био изузетно оштар у својим критикама према Израиљу, а и
осталим народима, није био нимало драг свештенику Амасији и властима. Амасија је покушао да га
врати у Јуду, одакле и потиче, и ако већ пророкује, нека пророкује у Јуди а не на северу, јер Израиљ
неће платити његове услуге. То треба да учини Јуда. Амасија је мислио да је Амос један од
професионалних пророка, који су тада постојали и у Израиљу и у Јуди, а неки су чак били и на
званичним положајима уз свештенике, а неки пак као службеници на двору који су пророковали цару
само оно што је било угодно њему да чује. Међутим, Амос не жели да се назове именом пророка,
негира припадање пророчким групама. Он наглашава да долази ради објављивања речи Божје, да га је
Јахве узео и послао од стада оваца ( Ам 7,15 ). Деловање пророка Амоса у Израиљу, као пророка
пореклом из Јудеје, добар је показатељ да су оба царства била повезана заједничком религиозном
традицијом.

Виђења пророка Амоса

Код пророка Амоса налазимо низ од пет визија где се најављује суд народу Израиља. То су:
1.Прво је виђење - скакаваца ( Ам 7,1 – 3);
2.Друго виђење - суше, која је престала после пророкове молитве ( Ам 7,4 – 6 );
3. Треће виђење - Јахвеа на зиду, са виском ( Ам 7,7 – 9 ), што означава осуду Јеровоама II
( 783 – 743 ) и одбацивање његове династије, потомака царскога престола, што се и догодило касније
јер је његов син Захарија ( 743. год. ), након шест месеци власти, био убијен;
4. Четврто виђење - котарица са воћем ( Ам 8, 1 – 2 ), што је означавало скори крај Севернога
царства;
5. У петом виђењу - пророк Амос види Јахвеа са мачем на жртвенику како заповеда да се
жртвеник поруши, због чега ће се народ поред жртвеника разбежати, али их казна неће мимоићи.

Амос је био истински пророк свог народа, као и велики борац за правду.
Убрзо се, након неколико деценија, показало да његове речи нису биле празне и узалудне. Напротив,
његови пророчки говори су се обистинили јер су уследили тешки дани за народ Израиља.

Социјалне прилике у Израиљу у време пророка Амоса

Амос је упирао прстом у очигледне симптоме друштве трулежи, јер је богатство било
концетрисано у рукама неколицине људи, и то оних који су били на
на челу власти, дакле у рукама вођа народа, што је Амоса веома иритирало. Амос се жалио на окрутно
поступање, поробљавање читавих заједница, кршење уговора, освете према суседним државама и
народима ( Дамаск, Газа, Филистеја, Тир, Феникија, Амон, Моав ). Без обзира на тешке животне
услове, полако се развијала социјална свест. Уз то су се велепоседници богатили преко туђих леђа,
1
трпео је обичан народ који је све више бивао сиромашан. Људи су били принуђени да иду у ропство не
би ли тако отплатили свој дуг. То на шта се пророк Амос жалио данас бисмо назвали кршењем
људских права. Израиљ није можда све то чинио, али је ипак прекршио савез са Јахвеом. А Амос је
имао за циљ да подсећа људе на савез склопљен на Синају, да се све поменуто спроведе у
свакодневицу.

Однос пророка Амоса према Израиљу и Јуди

Говори пророка Амоса су били упућени како народу Израиља тако и његовив суседима. Без
обзира на то што је пророковао у Израиљу, био је критичан према народу коме је припадао, боље
речено, био је изузетно оштар према сопственом народу. Најављује казну Израиљу од Господа, и
својеврсно упућује претњу поглаварима у Израиљу. Један од разлога за толике критике и гнев пророка
Амоса према Израиљу, поред наведених социјалних неправди, била је спољашња побожност која је
полако народ водила у пропаст, тзв. верски синкретизам. Једноставно, само спољашње служење Јахвеу
не може истински донети добро народу. Свештенство је са једне стране водило рачуна да само
богослужење извршава правилно до најмањих ситница, а пак, са друге стране исто то свештенство је
једва чекало да се богослужење заврши и да се врате свакодневном животу. Духовни живот је све више
био у “другом плану”. У храмовима се уствари служило хананским божанствима, Валу и Астарти. Они
који су се богатили веровали су да су богати због своје “побожности”, да су заслужили милост Бога.

Однос пророка Амоса према суседним народима

Када је реч о односу пророка Амоса према околним народима, треба истаћи да пророк није
нимало благ према њима, он истом жестином говори о њиховој пропасти и казни за оно што су
учинили народу Израиља, “да им неће опростити” и да ће “пустити огањ”. Библијски текст сведочи о
томе: “И поломићу пријеворнице Дамаску, и истријебићу становнике из поља Авена, и онога који држи
палицу из дома Еденова, и отићи ће у ропство народ Сирски у Кир, вели Господ” Ам 1,5. Приметно је
да пророк Амос често користи израз за “три зла и за четири” 1. Изгледа да се тиме наглашава нането
зло, или можда његова величина.
Амос је увиђао да само промена живота, и то суштински, из корена, може спасити израиљски
народ, али се плашио, обзиром на развиј догађаја, да до те преко потребне промене у животу неће
доћи, и на социјалном и на духовно – религиозном плану. Опомињао је оне који су “Дан Господњи”
очекивали као победу Божјег народа над његовим непријатељима. Пророк Амос је говорио да ће тај
Дан бити дан таме а не светла, као што су многи очекивали.Увиђао је да ће уснули аирски див
пробудити, и то ускоро, и да ће разорити Израиљ ( Ам 3, 9 – 11 ). Постојао је само један начин да се
народ спаси од гнева који долази: “Мрзите зло, љубите добро, држите правду на градским вратима па
ће се можда Јахве, Бог над војскама, смиловати остатку Јосифову” ( Ам 5,15 ).

Епилог

Примећује се да су сви пророчки говори прожети песмистичким погледом на тадашњу

ситуацију у Израиљу. Пророк о свему томе говори са жалом што је прекршен савез са Јахвеом,
склопљен на Синају. То нам говори да је пророк Амос припадао Јахвеистима. Он лично се позива на
пророке и назиреје ( Ам 2,11 ). Такође је приметно да епилог сасвим одскаче ( 9, 8б – 15 ) од иначе
песимистичке поруке овог пророка. У последњем одељку говори се да Господ ипак неће савим затрти
дома Јаковљева. Тако да ипак остаје нада да ће Израиљ наћи милост пред Јахвеом и да ће се спасти. Тај
преокрет на самом крају се може објаснити оним што је наведено на почетку, а то је да је књига
настајала у дужем временском периоду и да је овакав обрт у епилогу дело коначног редактора књиге.

1
Укупно се спомиње осам пута ( Ам 1,3; 1,6; 1,9; 1,11; 1,13; 2,1; 2,4; 2,6; ).
2