Fiziologija srčanog mišića

● Pretkomorski mišić
● Komorski mišić AV snop
AV čvor
● Mišićna vlakna za
stvaranje i sprovođnje Leva grana
impulsa- sadrže vrlo Desna grana
malo kontraktilnih
proteina

D. Dubin: Rapid interpretation of EKG

Predavanje 20 1
 Srčani mišić kao sincicijum
● Mišićna vlakna imaju poprečno prugastu strukturu sa aktinskim i
miozinskim filamentima
● Granaju se i spajaju, pa grade mrežastu strukturu
● Ćelijske membrane između susednih ćelija se zovu prelazne ploče
(discus intercalatus) i sadrže komunikacijske veze (gap junctions)
● Zato akcioni potencijal prelazi na sve mišićne ćelije ako se podraži
samo jedna od njih- srce funkcioniše kao sincicijum
● Pretkomorski i komorski sincicijum su odvojeni vezivnim tkivom oko
valvularnih otvora, povezani su samo pomoću AV snopa

Predavanje 20 2
 Akcioni potencijal srčanog mišića
● Akcioni potencijal:
● 0) Faza delpolarizacije- otvaraju se
brzi Na+ kanali. Unutrašnjost
1) membrane postaje elektropozitivna +
2)
20 mV (prebačeni potencijal)
● 1) Šiljak- počinje repolarizacija jer
Milivolti

se brzi Na+ kanali zatvaraju, i K+

3) kanali se otvaraju
0)
● 2) Plato faza- nastaje kao posledica
otvaranja sporih Na+/Ca2+ kanala.
4) Joni Ca2+ koji ulaze u mišićnu ćeliju
Komorski mišić dodatno stimulišu kontrakciju. Plato
uzrokuje da kontrakcija u srčanom
mišiću traje i do 15X duže nego u
skeletnom mišiću.
Sekundi ● 3) Depolarizacija- zatvaranje sporih
Na+/Ca2+ kanala uz prisustvo
otvorenih K+ kanala
● 4) Mirovni potencijal je – 85 mV
Predavanje 20 3
 Refraktorni period
● Apsolutni refraktorni period- poklapa se sa trajanjem akcionog
potencijala
● Relativni refraktorni period- kratki period posle akcionog potencijala
u kome se srčani mišić može podražiti, ali teže nego normalno
(potreban je jači stimulus)
● Refraktorni period je kraći u pretkomorskom mišiću, pa pretkomore
mogu da se kontrahuju većom frekvencijom nego komore

Predavanje 20 4
 Povezivanje ekscitacije i kontrakcije
● Akcioni potencijal na membrani srčanog mišića se širi u dubinu miocita
pomoću T-tubula.
● Ca2+ joni se oslobađaju iz sarkolplazmatskog retikuluma. Cisterne
sarkoplazmatskog retikuluma su slabo razvijene u srčanom
mišiću.
● Dodatni joni Ca2+ difunduju iz ekstracelularnog prostora kroz
membranu T tubula u ćeliju. Bez ovog Ca2+ srčana kontrakcija bi bila
slaba.
● Zato koncentracija Ca2+ jona u ekstracelularnom prostoru direktno
utiče na snagu kontrakcije srčanog mišića.

Predavanje 20 5
 Osobine specifične za srčani mišić
1) Poprečno prugasta strukura kao skeletni mišić. Međutim, ima i interkalatne
diskove sa komunikantnim vezama, i sincicijalnu građu kao glatki mišić.

2) Za vreme akcionog potencijala Na+ i Ca2+ joni ulaze u ćeliju iz

intersticijuma
3) Ima plato fazu u akcionom potencijalu, pa kontrakcija duže traje

4) Brzina provođenja je sporija nego u skeletnom mišićnom vlaknu

5) Sarkoplazmatski retikulum je slabo razvijen. Ca2+ joni koji učestvuju u

kontrakciji potiču iz sarkoplazmatkog retikuluma, ali i iz ekstracelularnog
prostora.
6) Koncentracija Ca2+ jona u ekstracelularnom prostoru direktno utiče na
snagu kontrakcije srčanog mišića

Predavanje 20 6
Energija za kontrakciju srčanog mišića
● Potiče u glavnom od oksidativne razgradnje
masnih kiselina
● Samo u manjoj meri potiče od razgradnje
laktata i glukoze

Predavanje 20 7
 Sistem za stvaranje i provođenje
impulsa
1. Sino-atrijalni čvor
2. Internodusni putevi
3)
1) 3. Atrio-ventrikularni
4) čvor
2)
5) 4. Atrio-ventrikularni
snop
5)
5. Leva i desna grana
snopa sa
Purkinjijevim vlaknima

Predavanje 20 8
 Mehanizam ritmičnosti
Prag za SA mišićno ● Mirovni i akcioni
okidanje vlakno vlakno
potencijal u
provodnom sistemu
se razlikuju od
mirovnog i akcionog
Mirovni potencijala u miocitu.
potencijal
● Vlakna u provodnom
sistemu srca imaju
sposobnost
spontanog svaranja
impulsa.
Predavanje 20 9
Faze akcionog potencijala u ćeliji
provodnog sistema
Prag za 4) Faza spore depolarizacije:
okidanje “mirovni” potencijal iznosi -55 mV zato
što je ćelijska membrana propustljiva
za Na+ (Na+ kanali za curenje).
3) Ovo izaziva da se mirovni potencijal
0) postepeno pomera prema pragu
ekscitacije.
0) Depolarizacija: nastaje otvaranjem
sporih Na+/Ca2+ kanala.
4)
3) Repolarizacija: spori Na+/Ca2+
Mirovni
kanali se zatvaraju, K+ kanali se
potencijal
otvaraju.
●
Faze 1) i 2) (šiljak i plato) su odsutne.

Predavanje 20 10
 Prenos impulsa
● Pretkomorski i komorski
mišić su odvojeni fibroznim
tkivom.
AV snop
● Impulsi se iz pretkomora u
komoru mogu preneti samo AV čvor
pomoću AV snopa.
Leva grana
● Provođenje kroz AV snop je
uvek u jednom smeru- od Desna grana
prekomora prema
komorama.
Purkinijeva
● Purkinjijeva vlakna se nalaze vlakna
ispod endokarda, pa se talas
D. Dubin: Rapid interpretation of EKG
depolarizacije u komorama
širi od endokrada prema
epikardu.
Predavanje 20 11
 Brzina provođenja impulsa
-usporavanje u AV čvoru
● Najsporije provođenje
je u AV čvoru.
● Ovo omogućava potpuno
pražnjenje pretkomora AV snop
pre nego što počne AV čvor
kontrakcija komora.
Leva grana
● Najbrže provođenje je u
Purkinjijevim vlaknima. Desna grana

● Ovo omogućava
sinhronizovanu skoro Purkinijeva
jednovremenu kontrakciju vlakna
svih ventrikularnih D. Dubin: Rapid interpretation of EKG
mišićnih vlakana.
Predavanje 20 12
 SA čvor je vodič srčanog ritma
● Svi delovi provodnog sistema mogu da spontano stvaraju akcione
potencijale.
● Frekvencija spontanih ritmičkih impulsa je različita u različitim delovima
provodnog sistema.
● Predvodnik ritma je onaj deo provodnog sistema koji ima najveću
frekvenciju spontanih impulsa.

Deo Frekvencija
provodnog spontanih
sistema impulsa
SA čvor 60-80

AV čvor 40-60

Purkinjeva 20-30
vlakna

Predavanje 20 13
D. Dubin: Rapid interpretation of EKG
 Srčani ciklus definicija
● Period od početka jedne srčane kontrakcije do
sledeće srčane kontrakcije.
● Jedna sistola (ili kontrakcija) + jedna
dijastola (ili relaksacija) srca.

Predavanje 20 14
 Pretkomore kao pumpe
● Krv kontinuirano teče iz velikih vena u pretkomore,
zatim kroz otvorene AV zaliske u komore.
● 75% krvi stigne u komore pre nego sto su se
pretkomore kontrahovale.
● Pretkomore se kontrahuju malo pre komora, pa
obezbeđuju dodatno ubacivanje krvi u komore-
samo oko 25% krvi.

Predavanje 20 15
 Valvule
● Atrioventrikularne:
– Trikuspidna
– Mitralna
– Sprečavaju vraćanje krvi iz
komora u pretkomore
● Semilunarne valvule:
– Valvula pulmonalne arterije
– Valvula aorte
– Spečavaju vraćanje krvi iz
velikih krvnih sudova u komore
● Valvule se zatvaraju i
otvaraju pasivno zbog razlike
u pritiscima koji vladaju sa
jedne i druge strane valvule.
Predavanje 20 16
 Papilarni mišići
● Pailarni mišići su pomoću chorde
tendineie povezani sa ivicom
valvule.
● Kontrahuju se za vreme sistole-
ne izazivaju zatvaranje valvula.
● Sprečavaju preterano
izbočavanje zalistaka u
pretkomoru.
● Ako su papilarni mišići oštećeni
dolazi do vraćanja krvi kroz
valvulu nazad u pretkomoru za
vreme sistole.

Predavanje 20 17
 Srčani ciklus-
električni i mehanički događaji prikazani pomoću 6 parametara

Pritisak u aorti

Pritisak u pretkomori
Pritisak u komori
Volumen komore

Elektrokardiogram

Fonokardiogram
Predavanje 20 18
 Srčani ciklus- elektrokardiogram

● EKG na grafikonu nam pomaže da se orjentišemo u kojoj

smo fazi srčanog ciklusa:
– P talas- depolarizacija pretkomora
– QRS kompleks- depolarizacija komora
– T talas- repolarizacija komora
– Sistola komora počinje malo posle početka QRS kompleksa,
završava se sa završetkom T talasa
Predavanje 20 19
 Srčani ciklus
7. 1. 2. 3. 4. 5. 6.
● Sedam faza je razdvojeno
vertikalnim linijama:
1. Atrijalna sistola
2. Izovolumetrijska kontrakcija
ventrikula
3. Brzo ventrikularno pražnjenje
4. Sporo ventrikularno pražnjenje
5. Izovolumetrijska relaksacija
ventrikula
6. Brzo punjenje ventrikula
7. Sporo punjenje ventikula-
diastaza
Predavanje 20 20
 Srčani ciklus- fonokardiogram
Zatvara-
● Dve najkraće faze osenčene
Otvara-
nje ružičastom bojom na slici
nje
aortnog aortnog ● Kada su svi zalisci zatvoreni pritisak
zaliska zaliska u komorama se drastično menja, a
Pritisak (mmHg)

volumen ostaje nepromenjen-

izovolumetrijske faze
● Zatvaranje AV zalisaka uzrokuje
AV AV prvi srčani ton
zalisci se zalisci se
zatvaraju otvaraju
● Zatvaranje aortnog zaliska
uzrokuje drugi srčani ton

Pritisak u komori
Volumen komore
Volumen (ml)

Predavanje 20 Fonokardiogram 21
1. Atrijalna sistola

● Počinje odmah posle

početka P talasa na
EKGu.
● Porast pritiska u
pretkomorama (a-talas).
● Značaj ove faze:
doprinosi punjenju
komora (ali nije
neophodna da bi se
komore napunile krvlju).

Predavanje 20 22
2. Izovolumetrijska kontrakcija
ventrikula
● Dešava se za vreme QRS
kompleksa.
● Komore su pune krvi. Zbog
kontrakcije mišića pritisak u
komorama raste, i postaje veći
od pritiska u pretkomorama
● AV zalisci se zatvaraju (prvo
mitralni, pa trikuspidni)- prvi
srčani ton
● Semilunarni zalisci su još uvek
zatvoreni, zato pritisak u
komorama raste, a volumen se
ne menja (izovolumetrijska
kontrakcija)
Predavanje 20 23
3. Brzo ventrikularno pražnjenje

● Traje od završetka QRS

kompleksa do početka T talasa na
EKGu
● Pritisak u komorama postaje veći
nego u aorti, aortni zalisci se
otvaraju
● Dolazi do brzog pražnjenja komora
● Pritisak u komorama i dalje raste, i
dostiže maksimum
● Dolazi do ispupčenja AV valvula
prema pretkomorama (c- talas)
● Pretkomore počinju da se pune

Predavanje 20 24
4. Sporo ventrikularno pražnjenje

● Traje za vreme T talasa

na EKGu
● Pritisak u komorama
naglo opada, one se
sporije prazne
● Pritisak u aorti opada
pošto krv iz aorte otiče u
cirkulaciju
● Pretkomore se i dalje
pune krvlju

Predavanje 20 25
5. Izovolumetrijska relaksacija

● Dešava se na za vreme samog kraja T

talasa na EKGu
● Aortni zalisci se zatvaraju, a zatim i
pulmonalni zalisci (drugi srčani ton)
● Zatvaranje aortnih zalistaka uzrokuje
usek na krivulji za aortni pritisak-
dikrotična incizura
● AV zalisci su zatvoreni
● Komore se opuštaju i pritisak u njima
pada, ali se volumen ne menja, pošto
su svi zalisci zatvoreni
● V-talas: krv se u pretkomorama
nakuplja pošto su AV valvule
zatvorene

Predavanje 20 26
6. Brzo ventrikularno punjenje

● AV zalisci se otvaraju i
punjenje komora
počinje
● Brzi protok krvi iz
atrijuma u ventrikule
može da uzrokuje treći
srčani ton (normalan
nalaz samo kod dece)
● Pritisak u aorti opada

Predavanje 20 27
7. Sporo ventrikularno punjenje-
dijastaza
● Najduža faza u
srčanom ciklusu
● Komore se polako
pune
● Ova faza se skraćuje
ako se poveća srčana
frekvencija

Predavanje 20 28
 Ejekciona frakcija
● Volumen komora na kraju dijastole- end-dijastolni
volumen (oko 120ml u svakoj komori)
● Volumen komora na kraju sistole- end-sistolni volumen
(oko 40 ml u svakoj komori)
● Srce izbaci samo oko 60% volumena krvi u svakoj sistoli.
Ovo se zove ejekciona frakcija

Ejekciona frakcija= (end sistolni volumen - end dijastolni volumen)

end sistolni volumen

Predavanje 20 29
 Regulacija rada srca
● Postoji dva načina regulacije rada srca
– Autoregulacija
– Kontrola putem autonomnog nervnog sistema

Predavanje 20 30
 Autoregulacija rada srca:
1) Frank- Starlingov zakon
● Što se srce u toku dijastole više napuni krvlju,
ispumpaće veću količinu krvi u toku sistole u aortu.
● Venski priliv je glavni faktor koji utiče na
minutni volumen srca. Arterijski krvni pritisak ne
utiče na minutni volumen srca

Predavanje 20 31
 Autoregulacija rada srca:
1) Frank- Starlingov zakon
● Mehanizam ovog stepen preklapanja aktinskih i
zakona: miozinskih vlakana

– veći venski priliv krvi u

srce jače isteže srčani

snaga kontrakcije (%)

mišić
– aktinski i miozinski
filamenti dolaze u
optimalniji stepen
preklapanja
dužina sarkomere (μm)
– ovo izaziva snažniju
kontrakciju, ako je stepen
istezanja pre kontrakcije
u fiziološkim granicamaPredavanje 20 32
 Autoregulacija rada srca
2) Istezanje zida desne pretkomore

● Istezanje zida desne pretkomore povećava

frekvenciju srca za 20%.
● Ovo je manje važan mehanizam autoregulacije rada
srca.

Predavanje 20 33
 Kontrola srca simpatičkim i
parasimpatičkim nervima
● Parasimpatička vlana se završavaju na SA i AV čvoru, a
u manjoj meri na samom srčanom mišiću
● Simpatička vlakna se završavaju u svim delovima srca

Hronotropni efekat (pozitivni ili Efekat na srčanu frekvenciju

negativni)
Dromotrpni (pozitivni ili negativni) Promene u brzini provođenja

Ionotropni efekat (pozitivni ili Promene kontaktilnosti usled

negativni) promene koncentracije
intracelularnog Ca2+. Promena
kontraktilnosti meri se ejekcionom
frakcijom
Predavanje 20 34
 Kontrola srca simpatičkim i
parasimpatičkim nervima
● Simpatička stimulacija- povećava minutni volumen srca:
– Povećanjem frekvencije i provodljivosti
– Povećanjem snage kontrakcije

● Prasimpatička stimulacija (vagus)- smanjuje minutni volumen

srca:
– Smanjenjem frekvencije dejstvom na SA i AV čvor što smanjuje brzinu
provođenja. Snažna stimulacija može da zaustavi rad srca.
– Smanjenjem snage kontrakcije (u manjoj meri, jer se parasimpatička
vlakna u glavnom završavaju na SA i AV čvoru)

Predavanje 20 35
 Odnos između pritiska i volumena u
levoj komori
Kriva sistolnog
pritiska
● Pritisak u srčanoj komori u
Pritisak u levoj komori (mmHg)

dijastoli i sistoli zavisi od

volumena krvi koji se tu nalazi
● Kriva dijastolnog pritiska:
eksperiment u kojem se srce se
napuni određenim volumenom
krvi,
● zatim se izmeri pritisak u levoj
komori na samom kraju dijastole
Kriva dijastolnog
● Postupak se ponavlja ali se svaki
pritiska put srce puni većim volumenom
krvi
● Rezultat : ako je zapremina krvi u
Volumen leve komore (ml) komori veća od 150ml pritisak na
kraju dijastole je povećan jer
komore ne mogu više da se
rastegnu
Predavanje 20 36
 Odnos između pritiska i volumena u
levoj komori
Kriva sistolnog
pritiska
● Kriva sistolnog pritiska: u
Pritisak u levoj komori (mmHg)

istom eksperimentu se meri

maksimalni pritisak koji može da
se dostilgne u levoj komori za
vreme sistole. Ispumpavanje krvi
iz komore je pri tome sprečeno
● Rezultat: povećanjem volumena
krvi komorama pritisak za vreme
sistole dostiže maksimum pri
volumenu između 150 i 170 ml
Kriva dijastolnog (Frank-Starlingov zakon)
pritiska
● Volumen krvi u levoj komori veći
od 170ml izaziva smanjenje
Volumen leve komore (ml) pritiska u sistoli jer su srčana
mišićna vlakna preterano
razvučena

Predavanje 20 37
 Odnos između pritiska i volumena u
levoj komori za vreme srčanog ciklusa
I. Ventrikularno punjenje-
Kriva sistolnog volumen komore se povećava,
pritiska pritisak vrlo malo raste
Pritisak u levoj komori (mmHg)

II. Izovolumetrijska kontrakcija-

komora je maksimalno napunjena
Udarni volumen krvlju (end-dijastolni volumen).
Komora se kontrahuje, i pritisak u
komori raste. Nema promene u
volumenu pošto su svi zalisci
zatvoreni.
III. Ventrikularna ejekcija.
Kriva dijastolnog volumen krvi koji se istisne u ovoj
pritiska fazi je udarni volumen. Širina
grafikona predstavlja udarni
volumen.
Volumen leve komore (ml) IV. Izovolumetrijska relaksacija
End-sistolni End-dijastolni
volumen volumen
Predavanje 20 38
 Promene krivulje pritisak-volumen
● Dešavaju se često u Kriva sistolnog
patološkim pritiska

Pritisak u levoj komori (mmHg)

poremećajima
● Rad srca u toku jedne
kontrakcije predstavljen
je površinom krivulje
pritisak-volumen
(površina osenčena
ružičasto na slici)
Kriva dijastolnog
● Ovaj rad kao što pritiska
grafikon pokazuje zavisi
od 2 glavna faktora:
Volumen leve komore (ml)
– Opterećenje volumenom
– Opterećenje pritiskom

Predavanje 20 39
 Opterećenje volumenom-
prethodno opterećenje
● Određeno je stepenom istegnutosti mišića pre početka
kontrakcije (end-dijastolnim volumenom)
● Povećanje end-dijastolnog volumena će povećati udarni
volumen (Frank-Starlingov zakon)

povećano
prethodno
pritisak u levoj komori

opterećenje

End-dijastolni
volumen leve komore volumen

Predavanje 20 L.S. Costanzo: Physiology, Board40

Review Series, 6th Edition, 2015
 Opterećenje pritiskom-
naknadno opterećenje
● Određeno je opterećenjem koje mišić savladava svojom kontrakcijom (ili
arterijski pritisak na izlasku iz komore)
● Zbog povećanja pritiska u aorti, rad se troši na savlađivanje pritiska,
više krvi ostaje u komori na kraju sistole, pa se udarni volumen
smanjuje.
● End-sistolni volumen se povećava.
povećano
naknadno
pritisak u levoj komori

opterećenje

End-sistolni
volumen

volumen leve komore

Predavanje 20 41
L.S. Costanzo: Physiology, Board
Review Series, 6th Edition, 2015
Uticaj srčane frekvencije na funkciju
srca kao pumpe
● Kada se frekvencija poveća iznad neke kritične
vrendnosti, funkcija srca kao pumpe opada.
● Razlog- period dijastole se jako skrati, pa je punjenje
srca venskom krvlju jako skraćeno i postaje nedovoljno

Predavanje 20 42
 Uticaj K+, Ca2+ i temperature na
rad srca
● Višak K+ u ekstracelularnoj tečnosti- srce je militavo i
dilatirano, može doći do bloka u AV provođenju i smrti.
● Višak Ca2+ u ekstracelularnoj tečnosti stimuliše
proces kontrakcije.
● Povišena telesna temperatura povećava frekvenciju
srca, a snižena ima obrnut efekat.

Predavanje 20 43
 Pritisak u levoj komori
(mmHg)

Volumen leve komore (ml)

Na prikazanom grafikonu koji segment pokazuje izovolumetrijsku kontrakciju?

● 4-1
● 1-2
●
2-3
● 3-4

Predavanje 20 44
 Pritisak u levoj komori
(mmHg)

Volumen leve komore (ml)

Aortni zalisci se zatvaraju u tački:

● 1
● 2
● 3
● 4

Predavanje 20 45
 Pritisak u levoj komori
(mmHg)

Volumen leve komore (ml)

Prvi srčani ton se čuje u isto vreme kada se beleži tačka:

● 1
● 2
● 3
● 4

Predavanje 20 46
 Pritisak u levoj komori
(mmHg)

Volumen leve komore (ml)

Ako je srčana frekvencija kod ovog pacijenta 70/min, minutni volumen iznosi oko:
● 3,45 l/min
● 4,55 l.min
● 5,25 l/min
● 8,00 l/min
● 9,85 l/min

Predavanje 20 47