ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА У ПРОКУПЉУ

ИСПИТНА ПИТАЊА:

ТРЖИШТЕ И МАРКЕТИНГ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

Професор:
др Драган Оровић
Прокупље 2017.
САДРЖАЈ:
1. Појмом тржишта у ширем смислу ....................................................................................... 1
2. Појмом тржишта у ужем смислу.......................................................................................... 1
3. Класификације тржишта ....................................................................................................... 2
4. Опште (универзално, мешовито) тржиште ......................................................................... 2
5. Специјализовано (посебно, струковно) тржиште ............................................................... 2
6. Ускоспецијализовано тржиште ............................................................................................ 3
7. Тржиште средстава за производњу...................................................................................... 4
8. Тржиште средстава за личну потрошњу ............................................................................. 4
9. Тржиште на велико................................................................................................................ 5
10. Тржиште на мало ............................................................................................................... 6
11. Тржишта према просторној обухватности ...................................................................... 7
12. Тржишни механизам у условима монополског тржишта. ............................................. 9
13. Тржишни механизам у условима ограничене конкуренције. ........................................ 9
14. Начин регулисања тржишног механизма у условима планског привређивања. ....... 10
15. Сегментација тржишта .................................................................................................... 11
16. Елементи тржишта ,робни фондови............................................................................... 13
17. Куповни фондови ............................................................................................................. 14
18. Механизам тржишта ........................................................................................................ 15
19. Природне посебности пољопривреде ........................................................................... 15
20. Географски положај и климатски услови као чиниоци тржишта ............................... 16
21. Привредне посебности пољопривредне производње као чиниоца тржишта............. 16
22. Дистрибутивна функција тржишта ................................................................................ 18
23. Алокативна функција тржишта ...................................................................................... 19
24. Интеграцијска функција тржишта.................................................................................. 20
25. Селективна функција тржишта....................................................................................... 21
26. Понуда, посебности понуде пољопривредне производње ........................................... 21
27. Категоријепонуде према времену у коме се понуда организује и посматра.............. 22
28. Категоријепонуде према просторној обухватности понуде; ....................................... 23
29. Kатегорије понуде према обиму укупне понуде; ......................................................... 23
30. Категоријепонуде према структури робног фонда који се нуди и .............................. 24
31. Категоријепонуде према изворима робног фонда ........................................................ 24
32. Понуда хомогеног производа ......................................................................................... 24
33. Понуда у грани ................................................................................................................. 25
34. Тражња и Развој теорије тражње .................................................................................... 26
35. План и структура тражње пољопривредних производа ............................................... 28
36. Развој тражње пољопривредних производа .................................................................. 28
37. Учесници у тражњи ......................................................................................................... 29
38. Предмет тражње ............................................................................................................... 30
39. Еластичност тражње,еластичност тражње пољопривредних производа ................... 30
40. Појам цене,врсте цена према врсти посла ..................................................................... 32
41. Цене према учесницима у прометним и трговинским пословима .............................. 33
42. Цене према времену у којем настају .............................................................................. 33
43. Временска кретања цена ................................................................................................. 34
44. Просторна кретања цена ................................................................................................ 35
45. Односи (паритети и диспаритети) цена ......................................................................... 35
46. Равнотежна цена .............................................................................................................. 36
47. Цене у условима потпуне конкуренције ........................................................................ 37
48. Цена у условима монопола ............................................................................................. 37
49. Државни интервенционизам ........................................................................................... 38
50. Цене у условима планског привређивања ..................................................................... 39
51. Појам потрошње............................................................................................................... 41
52. Врсте потрошње ............................................................................................................... 41
53. Лична потрошња пољопривредних производа ............................................................. 41
54. Производна потрошња пољопривредних производа.................................................... 41
55. Тржишна потрошња......................................................................................................... 42
56. Натурална потрошња ....................................................................................................... 42
57. Становништво као чиниоц потрошње ........................................................................... 42
58. Доходак односно зарада као чиниоц потрошње ........................................................... 42
59. Цена као чиниоц потрошње ............................................................................................ 42
60. Пољопривредна производња као чиниоц потрошње ................................................... 43
61. Прерађивачка индустрија као чиниоц потрошње ......................................................... 43
62. Организација, опремљеност и снабдевеност промета и тржишта .............................. 43
63. Култура исхране, Навике, обичаји и традиционализам у исхрани, Географски
положај и микроклиматски услови, Конфесионална (верска) припадност, преференција
потрошача. ................................................................................................................................... 44
64. Економска пропаганда (привредна пропаганда, реклама) ........................................... 44
65. Законитости у потрошњи ................................................................................................ 44
66. Шта је Маркетинг ............................................................................................................ 45
67. Користи маркетиншке концепције ................................................................................. 45
68. Развој маркетинга ............................................................................................................ 45
69. Димензије маркетинга ..................................................................................................... 46
70. Маркетинг одлуке ............................................................................................................ 46
71. Маркетинг информациони систем ................................................................................. 46
72. Инструменти маркетинга ................................................................................................ 46
73. Маркетинг микс ............................................................................................................... 47
74. Производ као инструмент маркетинг микса ................................................................. 47
75. Дизајн производа ............................................................................................................. 47
76. Микс или асортиман производа ..................................................................................... 48
77. Марка производа .............................................................................................................. 48
78. Бренд производа ............................................................................................................... 48
79. Увођење новог производа ............................................................................................... 48
80. Животни циклус производа ............................................................................................ 49
81. Портфолио производа...................................................................................................... 49
82. Амбалажа и паковање ...................................................................................................... 49
83. Име производа .................................................................................................................. 50
84. Обележавања производа.................................................................................................. 50
85. Формирање цена агроиндустријских производа .......................................................... 50
86. Паритети цена агроиндустријских производа............................................................... 51
87. Стратегија диференцирања цена .................................................................................... 51
88. Дистрибуција као инструмент маркетинга.................................................................... 51
89. Канали дистрибуције ...................................................................................................... 51
90. Управљање маркентиншким каналом ........................................................................... 52
91. Вертикални маркетиншки систем .................................................................................. 52
92. Малопродаја ..................................................................................................................... 52
93. Велепродаја ...................................................................................................................... 53
94. Маркетинг логистика....................................................................................................... 53
95. Директни маркетинг ........................................................................................................ 54
96. Онлајн маркетинг ............................................................................................................. 54
97. Промоција као инструмент маркетинга ......................................................................... 54
98. Обавезе комуникатора и промотера ............................................................................... 54
99. Оглашавање и избор медија ............................................................................................ 55
100. Подстицање продаје......................................................................................................... 55
101. Односи са јавношћу ......................................................................................................... 56
102. Лична продаја ................................................................................................................... 56
 1. Појмом тржишта у ширем смислу

Под појмом тржишта у ширем смислу подразумева се свако сучељавање понуде и тражње,
без обзира на место, време и облик обављања купопродајних послова.

Тржиште у најширем смислу је свако место на којем се размењује роба без обзира на то
између кога и по којем основу се врши размена.
У општем смислу тржиште представља целокупност чинова размене између привредних
субјеката.

Под појмом тржишта у ширем смислу подразумева се сфера промета робе, којој се роба
преобраћа у новац или се размењује за другу робу.
Тржиште је подручје на којем се, под утицајем понуде и тражње, размењује роба по цени
која има тенденцију да се обликује као јединствена цена.

Појам тржишта подразумева скуп односа понуде робе, с јед стране, и тражње за том
робом, с друге стране.

Полазећи од концепције маркетинга, тржиште представља повезивање произвођача и

потрошача које се одвија разменом робе и услуга.

2. Појмом тржишта у ужем смислу

Под појмом тржишта у ужем смислу подразумева се сваки посебно опремљен и уређен
простор за обављање размене робних и куповних фондова, у било којем облику и било
којом методом. Полазна основа одређивања појма тржишта у ужем смислу јесте унапред
познат тржишни простор, одговарајућим објектима, уређајима и опремом.

У ужем смислу, под тржиштем се најчешће подразумева одређено место где се размењују
производи, односно где се продаје и купује.
Тржиште је институционално и технички обликован контакт особа које нуде и траже
одређену врсту робе с циљем размене за новац, по цени која тежи да се изједначи. Ова
размена обавља се на посебно опремљеном простору и у одређено време.
Тржиштем се често назива организација размене, односно место и начин састајања купаца
и продаваца, као што су тржнице, сајмишта или берзе. Под тржиштем се подразумева и
скуп институција које се баве куповином и продајом производа.

1
 3. Класификације тржишта

Сврха класификације тржишта је лакше и рационалније изучавање тржишта. Основна

обележја према којима се тржиште и тржишни механизам класификује јесу:

• према врсти производа,

• према намени производа,
• према обиму промета који се обавља на одређеном тржишту,
• према просторној ограничености, односно обухватности тржишта,
• према начину регулисања тржишног механизма.

4. Опште (универзално, мешовито) тржиште

Ако се у понуди налазе производи из више делатности, грана и струка, реч је о типу тзв.
општег, универзалног или мешовитог тржишта. Опште тржиште је, у ствари, врло сложен
облик, јер се у његовим оквирима истовремено обавља промет производа разних врста,
различитих намена и разнородних технолошких и комерцијалних карактеристика. Због
великог броја производа разних врста, асортиман понуде на општем тржишту по правилу
је широк, али релативно једноставан.

Овај асортиман углавном је усмерен на подмиривање дневних и основних потреба

тржишних потрошача. Мешовите продавнице, робне куће општег типа, тржни центри
општег типа идр.

Међу овим производима најчешће се налазе: пољопривредни сирови и прерађени

производи, посебно прехрамбени производи, роба широке потрошње, као што су одећа,
обућа, рубље, намештај, апарати за домаћинство, стакларски производи, школски прибор
и друго. Због великог броја производа разних врста, асортиман понуде на општем
тржишту по правилу је широк, али релативно једноставан. Овај асортиман углавном је
усмерен на подмиривање дневних и основних потреба тржишних по-трошача.

5. Специјализовано (посебно, струковно) тржиште

Када се у промету налазе производи само из једне делатности, гране или струке, најчешће
је у питању тип тзв. специјализованог, посебног или струковног тржишта. За
функционисање специјализованог тржишта карактеристично је постојање релативно уског
али богатог асортимана.

У понуди на специјализованом тржишту појављује се најчешће неколико врста производа

исте струке са великим избором подврста производа различитог квалитета, паковања,
облика и дизајна, односно са различитим продајним ценама.

2
Предности специјализованих тржишта су у могућностима смањења трошкова производње
и промета, побољшања конкурентске позиције и продубљивања понуђеног асортимана.
Мане, сужавање тжишног простора на сопствено специјализовано тржиште може да
доведе до губитка флексибилности понуде, нарочито када дође до непредвиђених промена
у тражњи.

Производи који се продају на овом тржишту:из пољопривредне производње - биљни и

сточарски производи; прерађени пољопривредни производи (агроиндустријски
производи) прехрамбени и непрехрамбени; све врсте производа од коже и пратећи
производи; и др. вр

Најчешћи облици специјализованих тржишта су: берзе; сајмови; тржнице на мало и

велико; продајни салони и привредне изложбе; аукције; специјализовани тржи центри;
стоваришта, и консигнациона складишта.

6. Ускоспецијализовано тржиште

У промету на ускоспецијализованом тржи налази се, по правилу, само једна врста робе.

На овим тржиштима могу се наћи истоврсни производи разних произвођача најширег

асортимана, уз обезбеђење посебних поступака у продаји, у тзв. пост продајном сервису и
слично. У пољопривредним апотекама уз сваки продати производ, односно препрарат,
даје се упутство за његово коришћење и слично.

Ускоспецијализовано тржиште постоји само у условима развијеног тржишног механизма

и одговарајуће реалне тражње, односно куповне снаге. Ускоспецијализована тржишта
најчешће се јављају у једном од следећих организационих облика: ускоспецијализоване
продавнице трговине на мало; продавнице прозвођачких предузећа, фабрика и сл.;
продајна места и стоваришта трговине на велико; ускоспецијализовани сајмови и продајни
салони.

На ускоспецијализована тржишта долази врло велики број производа:одећа, обућа, рубље,

хлеб и пециво, млеко и млечни прозводи, воће и стоно грожђе, поврће, сточна храна,
пољопривредне машине, семенска роба, минерална ђубрива, цвеће и зеленило и др.

3
 7. Тржиште средстава за производњу

Тржиште инвестиционих добара

Обухвата промет свих основних средстава намењених привредним и непривредним
предузећима.

На тржишту инвестиционих добара за агроиндустријску репродукцију у промету се налазе

основна средства намењена свим видовима пољопривредне производње и индустрији за
прераду пољопривредних производа, као и средства намењена процесу промета сирових и
прерађених пољопривредних производа, у свим његовим фазама.

Међу овим инвестиционим добрима налазе се пољопривредне машине, уређаји и опрема

за одређене технолошке поступке, превозна средстава, све врсте објеката са посебном
наменом и одговарајућом опремом, затим централна, дистрибутивна и манипулативна
складишта са опремом и уредајима, опрема, намештај и уређаји у продајним просторима и
слично.

Тржиште репродукционих материјала

Обухвата промет свих основних и помоћних сировина, погонских средстава, односно

горива, амбалажног и потрошног материјала, тзв. ситног инвентара и осталих обртних
средстава.

Сва ова средства намењена су, пре свега, произвођачким предузећима, али су, такође,
неопходна и у пословању прометних, трговачких и осталих привредних предузећа и
установа као и у раду непривредних организација.

Међу овим средствима су: семенска роба, сточна храна, заштитна средства и минерална
ђубрива, горива и мазива, и сл.

8. Тржиште средстава за личну потрошњу

Тржиште прехрамхене робе

Обухвата промет оних сирових и прерађених пољопривредних производа који су

намењени дневном задовољавању потреба потрошача.

Због свог значаја, тржиште прехрамбене робе и промет на њему посебно су организовани,
правно регулисани и институционализовани.

Ово тржиште обухвата и промет цигарета, пића, лекова и штампе, јер су, по динамици
потрошње, ови производи слични прехрамбеној роби.

4
Тржиште робе широке потрошње
Обухвата промет производа који су намењени задовољавању дневних материјалних
потреба потрошача.

Због природе и намене производа широке потрошње њихова набавка је повремена, па је и

тржиште ових производа обликовано и организовано у складу с тим.
Тржиште одеће, обуће, рубља и сличне робе; увек је организовано као тржиште на мало.

Тржиште робе трајне вредности

Организује се као специјализовано тржиште, а у продаји се примењују посебни поступци
као што су достављање производа купцима, постпродајно сервисирање и осигурање,
посебан начин фактурисања и слично.

Као роба трајне вредности, чији промет обухвата ово специјализовано тржиште, највише
се траже електронски апарати, производи беле технике, намештај и ћилими, аутомобили,
чамци (моторни) и јахте, накит, разни скупоцени предмети и украси, свечана одела и
слично.

9. Тржиште на велико

Тржиште на велико.
• Набавно тржиште
• Откупно тржиште
• Интерно тржиште
• Тржиште на велико за промет између самосталних привредних субјеката
• Спољнотрговинско тржиште
• Тржиште на велико за промет који организују тржишне установе
➢ У класификацији тржишта према обиму промета, тржиште на велико
обухвата све фазе и све видове промета, осим промета на мало.
• Набавно тржиште
➢ Је специјализовано тржиште на велико на којем се сви привредни субјекти
снабдевају свим потребним средствима за репродукцију.
➢ На овом специјализованом тржишту учествују на страни понуде
пољопривредна и агроинудстријска предузећа, хемијска и машинска
индустрија, индустрија амбалаже и превозних средстава.
➢ Као купци на набавном тржишту јављају се пољопривредна предузећа,
индивидуални пољопривредни произвођачи, агроиндустрија, прометна и
трговачка предузећа која се баве прометом пољопривредних производа.
• Откупно тржиште

5
 ➢ Најзначајније откупно тржиште функционише у откупу пољопривредних
производа, при чему пољопривредни произвођачи продају откупним
трговачким предузећима и агроиндустрији своје пољопривредне вишкове,
најчешће на основу уговорене производње.
➢ Откупно тржиште тзв. секундарних сировина, производа домаће радиности,
драгоцени метали и стари накит, уметничка дела, старе књиге и слично.
• Интернo тржиште
➢ Обухвата промет између делова (погона, организационих јединица,
одељења, сектора) једног предузећа. Посебан значај и функцију има интерно
тржиште у агроиндустријском систему, јер се целокупни унутрашњи промет
обавља организовано и на основама усвојених производних и прометних
програма.
• Тржиште на велико за промет између самосталних привредних субјеката
➢ Обухвата највећи део промета на велико у оквирима националног тржишта.
Наиме, путем овог тржишта успостављају се најрационалније везе између
привредних субјеката, под дејством закона тржишта.
• Спољнотрговинско тржиште
➢ Као посебан облик тржишта на велико, обухвата спољнотрговинско
пословање, односно извоз, увоз, транзитне посредничке послове и тзв.
реекспортну транзитну трговину, непосредну и посредну. Значај
спољнотрговинског тржишта посебно је у томе што се кроз његово
функционисање свако национално тржиште практично укључује у
механизам светског тржишта.
• Тржиште на велико за промет који организују тржишне установе
➢ Има значајно место у тржишном механизму сваке земље. Међу тржишним
установама, чије пословање представља врло значајан сегмент тржишта на
велико, посебно се истичу робне берзе, привредни сајмови, тржнице на
велико и аукције.

10. Тржиште на мало

У класификацији тржишта према обиму промета, тржиште на мало обухвата све облике
промета у којима се на страни тражње јављају непосредни потрошачи.

С обзиром на основну функцију, тржиште на мало назива се и тржиште продаје готових

производа, односно робе и услуга, а може се посматрати као пандан тржишту набавке
средстава за репродукцију.

Тржиште на мало је најразуђенији сегмент сваког националног тржишта, јер је

организовано у сваком насељеном месту.

6
На малопродајном тржишту постоје организациони облици продаје на мало, у којима се
обезбеђује оптимално задовољавање тражње и остваривање политике тржишне потрошње.

Посебан значај има тржиште на мало у промету пољопривредних производа намењених

широкој потрошњи. С једне стране, на овом тржишту непосредни потрошачи снабдевају
се свакодневно неопходним намирницама (прехрамбеном и непрехрамбеном робом), а с
друге, преко овог тржишта се обавља промет врло осетљивог робног фонда. Због тога,
малопродајно тржиште сирових и прерађених пољопривредних производа мора да буде
посебно организовано, опремљено и снабдевено.

11. Тржишта према просторној обухватности

Дели се на:
• Месно (локално) тржиште.
• Регионално тржиште.
• Национално тржиште.
• Међународно тржиште.
• Светско тржиште.
• Месно (локално) тржиште.

У класификацији тржишта према просторној обухватности, месно, односно локално

тржиште, дефинисано је као једино стварно тржиште. Наиме, месно, односно локално
тржиште, омеђено је простором једног насељеног места. Једино се на месном тржишту
може дневно регистровати обим, структура и динамика понуде и тражње, цене, промене у
капацитетима прометне и трговачке мреже.

Месно тржиште има посебан значај за пољопривредне прозвођаче и пољпривредна,

односно агроиндустријска предузећа.

Обликовање понуде на месном тржишту захтева, по правилу, најмања улагања, јер су у

свакодневном снабдевању овог тржишта временске и просторне релације најкраће и
изазивају релативно мање трошкове промета.

Регионално тржиште.
• По дефиницији регионално тржиште обухвата простор неколико посебних,
већих и развијенијих месних тржишта, која имају заједничко производно
залеђе, као и заједничке институционалне облике и методе промета.
• Постоје и функционишу регионална тржишта одређених врста
пољопривредних производа, туристичка тржишта, тржишта производа са
заштићеним географским пореклом, као и бројна регионална тржишта у
свету која су позната по квалитету и асортиману производа (свила, кожа,

7
 ћилими, накит, крзно, дрво, сиреви, вина и жестока пића, кондиторски
производи и си.).
Национално тржиште.
• У класификацијама тржишта према просторној обухватности појам
националног тржишта поистовећује се с појмом државног тржишта, јер је
оно омеђено државним границама једне земље.
• Национално тржиште може се сматрати као објективна тржишна категорија,
јер се оно у свакој земљи обрађује статистички врло исцрпно и
свеобухватно. Национално тржиште је посебно значајно због чињенице што
је могућа (често неопходна и неизбежна) интервенција државних органа.
Међународно тржиште.
• Под појмом међународног, односно интернационалног тржишта
подразумевају се сви међународни трговински тј. привредни односи.
• Међународно тржиште постоји ако су успостављени трговински, тј.
привредни односи најмање између две државе, али у пракси међународно
тржиште обухвата односе између више држава. У савременим
међународним трговинским односима постоје и функционишу, у ствари, два
основна типа међународног тржишта.
• С једне стране, успостављају се међународни трговински односи према
законитостима светског тржишта и у зависности од интереса и могућности
сваке земље учеснице на међународном тржишту.
• С друге стране, настале су и функционишу међународне тржишне
интеграцијске групације, чије је понашање на међународном тржишту
мотивисано, пре свега блоковским интересима. Земље чланице ових
групација, понашају се мање или више дискриминаторски према земљама
изван групација.
Светско тржиште.

Скуп свих националних тржишта, тј. скуп свих спољнотрговинских односа у свету,
представља светско тржиште.

Светско тржиште обухвата робноновчану размену између свих земаља, што се приказује
као светски извоз, односно светски увоз, у квантитативним и вредносним показатељима,
за једни календарску годину. На основу истраживања и анализа светског тржишта,
израђују се, усвајају и спроводе, са променљивим успехом, програми развоја производње
и промета хране у свету .

Нека позната месна тржишта имају значај међународног, односно светског тржишта за
поједине врсте производа, тј. робе. То су: Чикаго и Ротердам - за пшеницу и кукуруз,
Александрија - за памук, Карачи - за јуту, Сиднеј - за вуну, Лајпциг - за крзно и друга. И

8
домаће национално тржиште има неколико месних (локалних) тржишта ширег значаја. На
пример, у Новом Саду послује Продуктна берза. Такође, у Новом Саду успешно послује

Међународни пољопривредни сајам, што овом тржишту даје карактер и значај

међународног тржишта. Ваљево и Шабац имају значај међународног тржишта за шљиву и
њене прерађевине, Мерошина за вишњу и др.

12. Тржишни механизам у условима монополског тржишта.

Овај облик тржишног механизма успоставља се под претпоставком да на страни понуде

учествује само један продавац (понуђач), а на страни тражње много купаца или на страни
тражње један купац,а на страни понуде више понуђача.

Монопол, као превласт једног произвођача, односно понуђача, води своју посебну и
готово независну политику монополских цена. Међутим, јасно је да поред монополиста
постоји на том истом тржишту и већи број немонополских произвођача, односно
понуђача, који представљају тзв. аутсајдерска предузећа.

Монопсон је тржишно стање или тржишни однос у којем један велики купац диктира
услове тражње, док на страни понуде постоји велики број конкурентских понуђача. На
пример, до 1965. године, земљорадничке задруге имале су право да једине откупљују
вишкове сирових пољопривредних производа на свом подручју.

Сличан је случај и са откупом који су вршила велика индустријска предузећа од

неорганизованих пољопривредних произвођача, откупљујући поврће и вБилатерални
(двострани) монопол је посебна монополска ситуација када се и на страни понуде и на
страни тражње налази само по један учесник: на страни понуде је монополиста, а на
страни тражње монопсониста. Код билатералног монопола могућа су три случаја, односно
три комбинације.
• Прво, монополиста је јачи од монопсонисте и диктира услове понуде, односно
монополску цену.
• Друго, обрнуто од претходног случаја, монопсониста има јачу тржишну позицију,
што у односу снага на тржишту омогућава диктирање монопсонске цене.
• И треће, у случају да су и продавац и купац изједначених снага, ниво цена одређује
се израчунавањем криве индиферентности.

13. Тржишни механизам у условима ограничене конкуренције.

У теорији тржишта ограничена конкуренција још је позната и као монополистичка

конкуренција или непотпуна конкуренција.
• лигопол је тржишно стање у којем на страни понуде има неколико великих
понуђача, који диктирају услове понуде у грани. На страни тражње је врло велики
број купаца, односно потрошача. Поред олигополиста, на тржишту се јавља мањи

9
 број ситних робних произвођача и понуђача, који не могу битније да утичу на
олигополску понуду.
• Дуопол подразумева стање у којем се на страни понуде јављају само два понуђача
који су међусобно у конкурентском односу. Појава дуополског тржишта могућа је
у оквирима локалног или регионалног тржишта, али се оно чешће јавља у оквирима
националног или светског тржишта.
• Као пандан дуополу јавља се и дуопсон. Дуопсон настаје када се на тржиш ту, на
страни тражње, појаве само два велика купца, насупрот великом броју
конкурентских продаваца, односно понуђача.
Билатерални (двострани) олигопол представља тржишно стање у којем и на страни понуде
и на страни тражње учествује по неколико већих предузећа. Ова предузећа имају
одређујући, односно доминантан положај на тржишту, сваки са своје стране.

Државни интервенционизам или тржиште државног капитализма представља посебан

облик тржишног механизма у условима ограничене конкуренције. Тржишни механизам
који се развија под условима државног интервенционизма регулише се мерама које могу
да буду непосредне и посредне. Овим мерама регулишу се тржишни односи, општи и
релативни ниво цена, усмеравају се токови друштвене репродукције и интервенише се у
осталим областима јавног живота. Држава ствара разне тржишне, финансијске, социјалне
и сличне установе, контролише цене, уводи разне субвенције, односно подстиче одређене
привредне и непривредне делатности.

14. Начин регулисања тржишног механизма у условима

планског привређивања.
У зависности од карактера својине над средствима за репродукцију, постојала су и
развијала су се упоредо два система: систем централистичко-планског привређивања, чија
је основа била државна својина, и систем самоуправно-планског привређивања, које је
било засновано на друштвеној својини.

Тржишни механизам у условима централистичко-планског привређивања.

Тржишни механизам у централистичко-планској привреди био је у знатној мери сведен на

функцију размене. Постоје материјална основа привредног система била државна својина
над средствима за репродукцију, држава је преузимала улогу организатора укупне
друштвене репродукције. У оваквим условима привређивања, тржишни механизам у
потпуности се подређивао систему планске расподеле и дистрибуције робних фондова,
цене су се административно обликовале и контролисале, а конкуренција практично није
постојала.
➢ Систем самоуправно-планског привредивања био је заснован на друштвеној
својини над средствима за репродукцију, уз постојање приватне својине у
индивидуалном сектору пољопривреде и задружне својине у неким
областима привреде (пољопривреда, грађевинарство).

10
 ➢ У тржишној структури овог система привређивања постојао је одређен
степен конкуренције, који је подстицао привредни механизам у складу с
концепцијом друштвене својине. Тржишни механизам деловао је углавном
слободно, вршећи своју основну усмеривачку и алокативну функцију, у
складу са пропорцијама друштвеног плана.
➢ Цене су се обликовале углавном слободно, у оквирима усвојених
пропорција друштвених планова; у случају нарушавања паритета, цене су се
могле одређивати административно. Све цене важније робе и основних
услуга биле су под друштвеном контролом. На развој тржишног механизма
и усмеравање тржишних односа одређен утицај имале су привредне коморе,
пословне заједнице, разна привредна и струковна удружења, тржишне
установе и административни органи.

15. Сегментација тржишта

Тржиште се дели на мање тржишне целине, делове или сегменте, према разним
обележјима и у зависности од утицаја многобројних чинилаца. Међу чиниоцима који
утичу на сегментацију тржишта нарочито су значајни: развијање тржишних односа
ширење трговања на нове тржишне просторе, раст куповне моћи, разуђивање структуре
тржишних потрошача и потреба за рационализацијом истраживања тржишта. Подела
потрошача на хомогене групе према расположивим куповним средствима, према
разликама које се испољавају у тражњи и према степену њихове организованости као
потрошача.

• Прво, са гледишта аналитичке намене полази се од националног тржишта као

целине тржишног простора једне земље. Сегментација националног тржишта, која
се изводи у зависности од утицаја појединих чинилаца или њиховог групног
утицаја, обезбеђује примену ефикасних метода програмирања у области политике
потрошње и животног стандарда становништва, што је од посебног значаја у
пројектовању и понуди прехрамбене робе.
• Друго, са гледишта практичне намене, сегментација се посматра у функцији
пословне и продајне политике предузећа. Непосредни и трајни циљеви
сегментације јесу уочавање стварних потреба и могућности појединих сегмената
тржишта. Истовремено, сегментацијом тржишта може се доћи до драгоцених
аналитичких података о ширини тржишног маневарског простора, о степену
покривености понудом одређених сегмената и о потреби прилагођавања продајне
политике потребама појединих хомогених група потрошача.
• Треће, због велике покретљивости тржишних односа и сталног мењања тржишних
стања, сегментација тржишта захтева сталну, потпуну и организовану истраживачку
активност. Ефикасност и целисходност економске политике земље и пословне
политике предузећа зависе у високом степену од исправности сегментације тржишта
и ажурности у праћењу промена које настају у структури тржишта.

11
 • Четврто, сегментација тржишта гране у функцији је пословне политике предузећа.
Истраживањима на основу гранске сегментације омогућава се доношење
рационалних одлука о продајној политици и тактици на тржишту гране.
• Пето, сегментација тржишта набавке средстава за агроиндустријску репродукцију
изводи се ради одвајања хомогених група или појединих великих добављача према
битним обележјима. Ова сегментација изводи се према структури и начину
организовања понуде добављача, према техникама испоруке, удаљености тржишта
набавке, према посебним погодностима које се добијају при куповини, односно при
склапању дугорочних купопродајних аранжмана и сличним посебностима у вези са
добављачима и пословањем на тржишту набавке.
• Шесто, сегментација тржишта продаје изводи се на основу поделе према врстама
производа, односно робе. У том смислу постоје сегменти тржишта продаје робе
широке потрошње, пољопривредних производа, робе из прехрамбене индустрије,
робе трајне вредности, инвестиционих добара и репродукционог материјала, као и
тржишни сегмент услуга.
• Седмо, сегментација тржишта према разврставању потрошача у одговарајуће
хомогене групе има посебан значај за успешно остваривање пословне, посебно
продајне политике предузећа, као и продајне функције маркетинга односно
агромаркетинга. Међу најчешћим обележјима потрошача према којима се врши
сегментација тржишта, налазе се груписања према географским, демографским,
психографским, социјалним и привредним карактеристикама. Ради што ефикасније
сегментације тржишта продаје, сваки појединачни модел сегментације служи као
истраживачка матрица у сложеним и важним пословима истраживања продаје,
односно тржишне и продајне политике.
Потреба сегментације тржишта јавља се с развојем тржишних односа и увођењем
маркетинг-приступа тржишту продаје.

Сегментација тржишта заснива се на претпоставци да су потрошачи различити у својим

захтевима и мотивима, и да се те разлике испољавају у тражњи за производима и
услугама на тржишту.

Сегментација тржишта је процес избора тржишта производа и његове поделе на више

хомогених подтржишта у циљу избора циљног тржишта и стварања адекватног маркетинг
микса (сложеног метода продаје) за њега.

12
16. Елементи тржишта ,робни фондови

У савременој тржишној теорији под елементима тржишта подразумевају се основне

категорије робноновчане размене.

• Понуда-робни фондови,
• Тражња-куповни фондови,
• Цене-однос понуде и тражње
• Потрошња
По опште усвојеној дефиницији робни фонд представља укупну количину
расположивих материјалних добара на одређеном тржишту и у одређеном временском
раздобљу, односно тренутку.

• материјалних добара произведених у текућем периоду,

• робе пренете из ранијег периода и
• увезених количина.

робу за личну потрошњу

• пољопривредне прозводе, односно прехрамбену робу,
• на робу која служи за задовољавање осталих личних потреба,

средства за репродукцију (капитал),

• инвестициона добра
• репродукциони материјал.

Робни фонд и понуда се разликују (залихе и робне резерве).

• робни фондови из пољопривреде потичу из :
➢ производње текуће економске године,
➢ пренете залихе и
➢ робне резерве
• нето робни фонд из пољопривреде:
➢ за обнављање (репродукцију) пољопривредне производње,
➢ за натуралну потрошњу пољопривредних домаћинстава,
➢ прелазне залихе које се преносе у наредно пословно раздобље,
➢ робне резерве пољопривредних производа и готове прехрамбене
робе,
➢ количине намењене извозу.

13
 17. Куповни фондови

Количина новца која се налази на одређеном тржишту, одређеном временском

раздобљу или тренутку, као куповна снага друштва односно тржишних потрошача и
купаца, представља куповни фонд.
• сва новчана средства
• кредитна средства којим располажу грађани
• средства уложена на штедњу

Куповни фондови се деле:

• средства намењена набавци робе и плаћању услуга
• средства намењена куповини средстава за репродукцију и
• средстава која служе за подмиривање општих и заједничких потреба.

Куповни фонд и тражња се разликују (штедни улози, орочена средства у динарима и

страној валути).

• Стабилност тржишта условљена је степеном усклађености односа робних и

куповних фондова, што се испољава кроз ниво и општу тенденцију тржишних
цена.
➢ већи куповни фондови изазивају раст цена,
➢ већи робни фондови од расположивих куповних фондова утичу на пад цена.
• Успостављање равнотеже манифестоваће се у области пољопривредне прозводње:
➢ при високој тражњи, односно при бржем порасту куповних фондова најпре
ће се повећати цене, а затим ће нарасле цене довести до пораста
производње,
➢ при постојању већег робног фонда, цене почињу да падају, а то ће онда да
повуче за собом ограничавање прозводње и поновно успостављање
равнотеже између робног и куповног фонда.
На односе робних и куповних фондова делују и природни чиниоци када је реч о тржишту
пољопривредних производа. Климатске прилике, (падавине, евентуална суша и сл.).

На ускладивање робних и куповних фондова може се утицати тржишном политиком:

смањењем пореза и сличних давања или мерама којима се подстиче потрошња (регреси,
премије, субвенције и си.).
може се деловати и на смањење куповних фондова (извођењем нових или повећањем
постојећих пореза и доприноса,).

14
 18. Механизам тржишта

Механизам тржишта представља сучељавање понуде и тражње.

Према закону понуде и тражње, бржи раст тражње у односу на понуду делује на повећање
цена и обратно.

Понуда се углавном формира из домаће производње и увоза.

Тражња проистиче из куповне моћи и потребе тржишта.

Тржишни механизам делује помоћу цена и конкуренције.

роба се на тржишту нуди по различитим ценама, јер је произведена под различитим
условима и уз различите трошкове. Цене у исто време региструју интензитет понуде и
тражње за одређеним производима.

Конкуренција може да постоји не само међу продавцима, већ и међу купцима,

Једну од карактеристика тржишта, која полази од деловања тржишног механизма, чини
неизвесност и ризик.

19. Природне посебности пољопривреде

Како неке природне посебности утичу на тржиште:

• Просторна ограниченост пољопривредне производње,
• Биолошка природа пољопривредне производње,
• Временски ритам пољопривредне производње,
• Ограниченост пољопривредних површина и воде,
• Просторна ограниченост пољопривредне производње,

Организовање пољопривредне прозводње није могуће на свим просторима сведеност

пољопривредне производње на релативно мале пољопривредне површине. Из ових
разлога настала је потреба организовања и опремања прометног процеса и тржишта
продаје који својим функционисањем повезују пољопривредну производњу,
агроиндустрију, складиштење, комерцијализацију и дистрибуцију сирових и прерађених
пољопривредних производа.

Истовремено, ове природне посебности пољопривреде и пољопривредне производње

одређују посебне услове за организацију, опремање и функционисање специјализованог
тржишта набавке средстава за агроиндустријску репродукцију у целини.
Биолошка природа пољопривредне производње, условљеност природним чиниоцима, као
што су земљиште, вода, топлота, време трајања производње и бројне посебности биљне и
сточарске производње. Због тога је неопходна одговарајућа организација и опремљеност
тржишта продаје ових производа.

15
Временски ритам пољопривредне производње

Из ове посебности произлази сезонски карактер у биљној производњи, тј. приспевање

биљних производа у разним временским раздобљима током године дана.
У организованој сточарској производњи трајање појдиначног производног процеса
временски је ограничено трајањем тзв. турнуса у оквиру којег се остварује производња
стоке, односно меса и сточарских производа (млека и јаја).

Временски ритам пољопривредне производње у целини и у поједини њеним видовима

делује као битан чинилац организације и функционисања тржишта. Ограниченост
пољопривредних површина и воде, као посебна природна одлика пољопривредне и
агроиндустријске производње, непосредно условљава феномен земљишне ренте.
Сложена категорија ренте једна је од основних компонената вредности и цене
пољопривредних производа.

Будући да је цена битан елемент тржишних односа, поред понуде и тражње, може се
сматрати да је рента, као компонента цене, значајан чинилац тржишта на којем се обавља
промет пољопривредних производа.

20. Географски положај и климатски услови као чиниоци

тржишта

У класификацији тржишта према просторној обухватности, један од основних

критеријума по којима су дефинисани поједини типови тржишта јесте величина простора
на којем се организују и функционишу робни промет и тржишни механизам.

У савременој привредној географији може се прихватити схватање да су географски

простор и климатски услови основни природни чиниоци који одређују просторну
распоређеност свих врста производње и привредних делатности људи, с једне стране, и
утичу на размештај, односно локацију свих видова потрошње, с друге стране.

Међу бројним питањима која се разматрају у пољопривредној географији за организацију

и функционисање промета и тржишта посебно су значајна: размештај пољопривредног
земљишта, класификација природних услова за развој пољопривредне производње и
просторни размештај суфицитарних и дефицитарних подручја у свету, односно у
појединим земљама.

21. Привредне посебности пољопривредне производње као

чиниоца тржишта

Разлика између времена рада и времена производње условљена је природом производног

процеса и степеном организованости рада. У пољопривредној производњи постоји врло
велика и непремостива разлика између времена рада и времена производње, нарочито у
биљној производњи.

16
На пример: време утрошка живог рада у производњи пшенице с временом производње
овог жита, које траје од тренутка почетка припремних радова (набавка семена, ђубрива,
горива, орања и сл.) до завршетка жетве и смештаја зрна у силосе.

Ова разлика између времена рада и времена производње у пољопривредној производњи

изазвала је појаву тзв. кумулативног облика производње у агроиндустријским системима,
односно великим агроиндустријским предузећима. Пољопривредни производи су
највећим делом људска храна, због чега је неопходно оперативно и ефикасно повезивање
производње и промета ових производа.

С обзиром на намену, пољопривредни производи захтевају добро организован и

функционалан процес промета, с разрађеним механизмом дистрибуције и
комерцијализације, као и добро опремљено и разуђено специјализовано тржиште продаје.
Будући да је велики део овог робног фонда намењен подмиривању дневних потреба
потрошача (хлеб, млеко, месо, поврће и воће), неопходно је организовање и дозирање
дневне понуде.

Према намени и због неопходности трајне присутности на тржишту продаје, понуда

пољопривредних производа делује као специфичан чинилац на организацију и
функционисање посебних прометних канала и специјализованог тржишта. Посебан
технолошки и комерцијални третман у промету и на тржишту продаје неопходан је за све
пољопривредне производе због њихових природних особина
.
Већи део овог робног фонда подложан је кварењу, као и физичким и биохемијским
променама, због чега је рок употребе појединих производа врло кратак.

У промету ових производа настају губици, чиме се повећавају трошкови промета укупно и
по јединици производа. Према томе, ова природна посебност пољопривредних производа
јавља се такође као важан чинилац обликовања, организације и функционисања тржишта
и промета.

Друштвена подела рада

С развојем производних снага развијала се друштвена производња кроз поделу на

поједине привредне делатности и гране односно врсте и подврсте.

У општој друштвеној подели рада, друштвена производња раздваја се на поједине

области, односно делатности, као што су: индустрија, пољопривреда, трговина, саобраћај,
занатство и друге. Под посебном друштвеном поделом рада подразумева се издвајање и
организовање друштвеног рада у појединим гранама, врстама и подврстама привређивања
(у оквиру пољопривреде, издвајање земљорадње, односно ратарства и сточарства). У
оквиру ратарства, (производња жита, индустријског биља и поврћа), а у оквиру сточарства
(говедарство, свињарство, живинарство).

17
Појединачна друштвена подела рада подразумева поделу рада у оквиру појединачне
привредне јединице, чиме се одређује тзв. струковна структура радника, односно
струковно (професионално) обављање послова сваког радника.
Специјализација производње. Као продубљивање процеса друштвене поделе рада,
специјализација производње представља метод рационализације, односно усмеравања
производних активности на једну посебну грану, врсту или подврсту привређивања.
Специјализација у производњи пољопривредних производа и у њиховој припреми за
тржиште продаје (комерцијализацији) омогућава савремен начин пословања у промету и
на специјализованом тржишту сирових и прерађених пољопривредних производа.

Специјализација и рационалније привређивање постепено се развијају и у индивидуалном

сектору, посебно у условима добро организованог промета и функционисања
специјализованих откупних тржишта.
Специјализација производње утиче на промет и тржиште путем редовне и довољне
понуде.

Прометна технологија
Као тржишни чинилац, прометна технологија представља примену савремених
технолошких поступака у процесу промета, односно превозу, складиштењу,
комерцијализацији и дистрибуцији робе.

Наиме, у производњи и припреми пољопривредних производа за тржиште продаје,

производња и прометна технологија преплићу се и упоредо примењују.
До увођења прометне технологије у јединствен процес агроиндустријске репродукције,
фаза индустријске производње била је одвојена од фазе комерцијализације, односно
припреме робе за тржиште продаје.

После увођења савремене прометне технологије у процес агроиндустријске репродукције,

производно-технолошки третман пољопривредних и осталих сировина срашћује са
поступцима комерцијализације.

Истовремено, тржиште продаје врши повратни утицај на прометну технологију,

усмеравајући је на прилагођавање појединих операција у припреми робе према захтевима
потрошача.

22. Дистрибутивна функција тржишта

Тржиште је врло снажан и ефикасан фактор развоја друштвене поделе рада и привреде.

Свој утицај на развој и најрационалније понашање сваког појединачно привредног

субјекта, као и привреде у целини, тржиште остварује кроз четири основне економске
функције и то:
• дистрибутивну,
• алокативну,
• интеграцијску и

18
 • селективну.

Кроз дистрибутивну функцију тржиште делује као чинилац примарне расподеле укупног
друштвеног производа кроз тржишне цене које се обликују у сваком тржишном односу.

У ствари, признавањем просечних друштвених трошкова у сваком производу који се

износи на тржиште, објективно се одређује тржишна позиција сваког привредног субјекта
и учешће у расподели укупног друштвеног производа у зависности од величине
индивидуалних трошкова.

У том смислу, тржиште делује на све учеснике у друштвеној репродукцији да се

рационално понашају у привређивању, да повећавају производну снагу рада и
економичност како у производњи, тако и у свим фазама промета.

Дистрибутивна функција тржишта се остварује кроз утицај на смањење индивидуалних

трошкова репродукције, како би у датим тржишним односима сваки привредни субјекат
могао да обезбеди одговарајући део укупне масе профита, односно друштвеног дохотка.

23. Алокативна функција тржишта

Алокативна функција тржишта реализује се кроз размештај капитала на привредне

делатности и репродукционе пројекте који обезбеђују највећи профит.
С једне стране, тржиште утиче на избор локације производних и прометних канала и
капацитета, и тиме одређује степен рационалности и рентабилности пословања сваког
привредног субјекта.

Наиме, удаљеност прозводних и прометних капацитета од тржишта продаје непосредно

утиче на висину трошкова превоза, на могућност одржавања тзв. оптималних залиха, на
брзину обртања средстава и на врсте и величину губитака у свим фазама промета.
Размештеност производних и прометних капацитета у близини тржишта продаје
омогућава ефикасније праћење промена у тржишном механизму и синхронизовано
доношење одговарајућих пословних одлука у вези с насталим променама.

С друге стране, вршећи своју алокативну функцију, тржиште утиче на величину

ангажованог капитала, односно производних и прометних капацитета према
могућностима и захтевима тржишта продаје.
У зависности од обима, динамике и структуре тражње, усмерава се друштвено потребна
маса капитала у прозводне и прометне капацитете, који могу да обезбеде одговарајући
обим, динамику и структура понуде.

У овој својој функцији тржиште, у ствари, посредно утиче на усклађивање тржишних

односа и стабилизацију тржишног механизма.

19
Истовремено, тржиште усмерава пољопривредне произвођаче из индивидуалног сектора
на производе у чијој се производњи и припреми за тржиште троши релативно много живе
радне снаге.

Међу ове производе спадају неке врсте поврћа, воћа и индустријског биља, као, на
пример: парадајз, махунасто и зелено поврће, јагодасто воће, шумски плодови, дуван,
хмељ, лековито биље, мед и други.

Из производње обликује се понуда коју једним делом обухвата откуп, док други део иде
на сељачку пијацу ради непосредне продаје потрошачима.

24. Интеграцијска функција тржишта

Упоредо са својим дистрибутивним и алокативним функцијама, тржиште врши и

интеграцијску функцију, подстичући привредне субјекте на привредно, технолошко и
организационо повезивање производње и промета у заокружене репродукционе или
интересне целине разних облика, врста и типова.

Интеграцијска функција тржишта развија се као процес централизације капитала, чиме се

остварују два врло значајна друштвена и привредна ефекта:
Прво, процес централизације капитала непосредно утиче на развој друштвене и техничке
поделе рада, као и на увођење научне организације рада у све облике производње и све
фазе промета.

И друго, процесом централизације омогућава се срашћивање врло великих производних и

прометних капацитета на основама савремене технологије. Тако се стварају услови за
развој високопродуктивне масовне робне производње, с једне стране, и за усавршавање
процеса промета, уз одговарајућу специјализацију тржишта продаје, с друге стране.
Интеграцијска функција тржишта пољопривредних производа у условима функионисања
јединственог националног тржишта, усмерена је истовремено у два паралелна правца.

Један правац ове функције управљен је на организационо, функцинално и технолошко

повезивање пољопривредне производње, агроиндустрије и промета, у јединствене
агроиндустријске репродукционе системе. У ове јединствене системе укључују се, по
правилу, индустрија средстава намењених агроиндустријској репродукцији, туризам,
угоститељство са друштвеном исхраном, неке комуналне делатности, фармацеутска
индустрија и друге.

Други правац интеграцијске функције тржишта усмерен је на повезивање друштвеног и

индивидуалног сектора кроз разне облике производне и прометне сарадње. Овим
повезивањем врло велики производни потенцијали индивидуалног сектора организовано
се укључују у велику робну производњу у складу са потребама домаћег и иностраног
тржишта.

20
 25. Селективна функција тржишта

Своју селективну функцију тржиште остварује путем, тзв. агрегатне, односно укупне
тражње, чији интензитет, обим и структуру одређује неколико битних и сложених
чинилаца.

Међу овим чиниоцима нарочито су значајни величина и расподела друштвеног производа,

продајне цене производа и услуга, број потрошача и природни прираштај становништва,
навике у потрошњи, штедња и други. Кроз ефективну укупну тражњу, тржиште подстиче
све привредне субјекте да своје активности максимално прилагођавају тражњи и условима
продаје.

Селективна функција тржишта пољопривредних производа, у оквирима јединственог

националног тржишта, делује на агроиндустријску репродукцију у целини механизмом и
применом агромаркетинга.

Једно од основних начела агромаркетинга као механизма промета и трговања у

агроиндустријским и трговачким предузећима, посебно у великим пословним системима,
јесте усмеравање производње на основама дугорочних купопродајних аранжмана
(уговора).

Истраживањем тржишта продаје и агрегатне тражње, агромаркетингом се долази до

аналитичких показатеља који, служе за пројектовање и повезивање производње и промета.
Овим се непосредно усмерава производња у оба сектора пољопривреде, у агроиндустрији
и промету, на обликовање понуде према потребама тржишта продаје, односно према
агрегатној тражњи.
Ова функција тржишта утиче на стварање и дејство залиха код произвођача и робних
резерви код тржишних установа, у складу са усвојеном политиком тржишта и снабдевања.

26. Понуда, посебности понуде пољопривредне производње

Понуда представља укупну масу производа, односно робе и услуга, на одређеном

тржишту и у одређеном временском раздобљу, по одређеним ценама.
Међутим, производња и понуда квалитативно и квантитативно су различите привредне
категорије. Међу посебним чиниоцима су пренете, (прелазне залихе код произвођача, као
и код прометних и трговачких предузећа), затим робне резерве, количине производа
одвојене за потребе репродукције, губици у промету и спољнотрговинска размена.

На обликовање и динамику понуде утичу и цене на одређеном тржишту понуде, тржишна

политика, одлуке надлежних административних органа и сл.

У одређивању појма понуде пољопривредних производа имају се у виду неке посебности

пољопривредне производње и пољопривредних производа.
један део готових пољопривредних производа најчешће се враћа у пољопривредну
производњу у виду репродукционих средстава, као што су семе, млеко, сточна храна и сл.

21
знатан део фонда пољопривредних производа одваја се:
• За робне резерве
• за потребе прерађивачке индустрије.
• један део ових производа се извози.

Дефицитарни пољопривредни производи (посебно неке врсте сировина) се увозе,

у промету пољопривредних производа, појављује се велики губитак. Велики део
пољопривредних производа из индивидуалног сектора служи за тзв. натуралну потрошњу,

27. Категоријепонуде према времену у коме се понуда

организује и посматра

Дневна понуда - представља укупну дневну понуду која се остварује на одређеном месном
тржишту (у малопродајној мрежи, на сељачкој пијаци, на тржници на велико, на берзи, на
аукцији и сл.).

Показатељи ове понуде имају врло велику аналитичку вредност.

Дневна понуда пољопривредних производа, такође је значајан елемент тржишта, јер се
правилним обликовањем и дозирањем дневне понуде у односу на реалну дневну тражњу,
могу усклађивати тржишни односи.

Сезонска понуда - представља понуду која се обликује из производње сезонског

карактера, при чему се под сезоном подразумева временско раздобље краће од једне
године.

Сезоност је највише изражена у пољопривредној, односно у биљној производњи, што

битно утиче на појаву и обликовање сезонске понуде.

Типична сезонска понуда пољопривредних производа испољава се нарочито на

неорганизованом тржишту као што је сељачка пијаца. У овој понуди најчешће се јављају
неке врсте поврћа и воћа, жита, јаја, неке врсте сира и слични производи.

Сезонска понуда се може делимично регулисати, селекцијом и другим научним мерама

стварају се сорте које дају релативно велику производњу у време пре и после главне
сезоне, а такође стварају се сорте производа који могу релативно дуго и добро да се чувају
ради понуде у тзв. постсезони.

Вишегодишња колебања понуде - настају као последица осцилација физиког обима

пољопривредне производње, које се периодично понављају у неправилном ритму, под
утицајем неких природних и привредних чинилаца.
Међу природним чиниоцима најзначајније су падавине, јер непосредно утичу на биљну
производњу а посредно, преко неравномерне производње сточне хране, на вишегодишње
осцилације у сточарској производњи.

22
Паритет цена сточне хране и сточарских производа један је од најважнијих привредних
чинилаца који утичу на осцилације у сточарској производњи.
Утицај природних чинилаца на пољопривредну производњу већи је код недовољно
развијене пољопривреде, јер су последице теже а осцилације веће.

28. Категоријепонуде према просторној обухватности понуде;

Према овим обележјима понуда се може посматрати и као просторна обухватност
одређене категорије тржишта. У том смислу постоји пет категорија понуде:
• понуда на месном тржишту,
• регионална понуда,
• понуда на националном тржишту,
• понуда на међународном регионалном тржишту и
• понуда на светском тржишту.

Категоризација понуде према просторној обухватности служи за одређивање и изучавање

основних праваца робних токова, као и за дозирање и структурирање понуде намењене
одређеним тржишним подручјима.

За тржиште пољопривредних производа посебан значај има понуда на месном тржишту.

Усклађивањем понуде са тражњом на месном тржишту, може се усмеравати развој
агроиндустријске репродукције у целини, у привредном залеђу одређеног тржишног
простора.

Исти значај има обликовање понуде за јединствено национално тржиште, чиме се битно
утиче на стабилизацију тржишних односа

29. Kатегорије понуде према обиму укупне понуде;

Према обиму, постоје три категорије понуде:

• Прва категорија понуда хомогеног производа, односно понуда једног произвођача,
тј. понуђача,
• Друга категорија понуде представља тзв. понуду у грани, тј. понуду хомогеног
производа или више група производа исте врсте, на тзв. гранском тржишту, од
више понуђача.
• Трећа категорија је укупна, односно агрегатна понуда свих производа, односно
врсте робе, од стране свих понуђача на одређеном сегменту тржишта.
Са гледишта изучавања понуде пољопривредних производа од посебног су значаја понуда
хомогеног производа и понуда у грани.

С обзиром на значај утврђивања обима понуде хомогеног производа и понуде у грани на

тржишту пољопривредних производа, ове две врсте понуда појединачно се анализирају.

23
 30. Категоријепонуде према структури робног фонда који се
нуди и

Ова категорија понуде одређује се на основу карактеристика прозводње и на основу

технолошких, конструкционих и комерцијалних карактеристика понуђене робе.
Једно од обележја према којем се одређује структура понуде јесте намена производа,
односно робе.

Познавање категорије понуде према структури робног фонда неопходно је ради правилног
и рационалног наступања на специјализованим тржиштима, нарочито због зараде и
практичне примене тактике у освајању или задржавању позиција на конкурентном
тржишту.

У понуди пољопривредних производа структура се посматра према основним врстама

производа, односно робе, подељеним на групе биљних и сточарских производа, као и на
основу агротехнолошких и агрокомерцијалних карактеристика.
Према овим обележјима и карактеристикама организује се понуда на појединим
сегментима или облицима тржишта.

31. Категоријепонуде према изворима робног фонда

Ова понуда посматра се у зависности од својине над средствима за производњу. У

садашњим условима привређивања, ова категоризација нарочито је значајна за
разврставање понуде из дрштвеног и индивидуалног (приватног) сектора пољопривредне
производње.

Понуда из друштвеног сектора заснована је на програмима организоване пољопривредне

производње.

Понуда пољопривредних производа из производње индивидуалног сектора јавља се у

двојаком виду.
• Један део ових производа одлази кроз откуп у агроиндустрију и промет.
• Други део ових производа одлази на сељачку пијацу или амбулантну продају (у
стану, на прометним местима, ауто пут и др.).
Веома су значајни допунски извори робног фонда уовом случају су:
• Робне резерве
• Пренете залихе у агроиндустријским предузећима,
• Пренете залихе у пољопривредним газдинствима.

32. Понуда хомогеног производа

Утврђивањем понуде хомогеног производа односно хомогене робе, може се непосредно

утицати на производну политику агроиндустријских предузећа,посебно у великим
агроиндустријским системима. Једна од битних одлика савремене робне пољопривредне

24
производње јесте њена специјализација, што се у великој мери односи и на
агроиндустрију.

Са гледишта укупног производа, специјализована производња даје хомоген производ, из

чега се обликује одговарајућа понуда.
Када се специјализована производња организује и обавља у оквирима великих
репродукционих система који могу битно утицати на тржиште и тржишне односе у грани,
понуда хомогеног производа може се поистоветити с понудом у грани.

Понуда хомогеног производа, односно једног произвођача, обликује се у зависности од

утицаја неколико битних чинилаца, као што су тржишна цена, трошкови производње и
комерцијализације хомогеног производа.

Као хомогени могу се сматрати, на пример, хлеб, пециво, сирово месо, и сл. јер не носе
никакво посебно обележје произвођача.
Доношење одлуке о понуди хомогеног производа. За доношење одлуке о понуди
хомогеног производа, односно понуди једног агроиндустријског предузећа, неопходно је
познавање три квантитативна чиниоца, односно морају се квантификовати три битна
елемента.

Трошкова производње и промета Из ових аналитичких показатеља израчунавају се

гранични трошкови по јединци производње и понуђеног производа.

Тржишна цена је трећи битан чинилац чији ниво непосредно дефинише могући обим
понуде хомогеног производа у спрези са граничним трошковима.
Тржишне цене и гранични трошкови не само да утичу на одређивање обима понуде него и
на ширење и прилагођавање структуре производње и понуде захтевима тржишта.

Једно од најважнијих дејстава понуде хомогеног производа усмерено је на

рационализацију укупне агроиндустријске репродукције, оптимално коришћење
капацитета и смањење граничних трошкова, дакле, рентабилније пословање.

33. Понуда у грани

У разматрању понуде у грани узимају се у обзир три чиниоца, и то:

• висина тржишне цене,
• број понуђача у грани и
• укупан обим тражње на датом тржишту гране.

У зависности од промена тржишних цена мењају се и односи, тј. број произвођача у грани,
односно понуђача на тржишту гране. Из истих разлога мења се и обим њихове укупне
понуде. У ствари, обим укупне понуде у грани условљен је обимом понуде сваког
понуђача и променом њиховог броја.

Ипак, у основи ових кретања и односа може се утврдити да и на тржишту гране делује
закон тржишта. С повећањем тржишне цене треба да расте и понуда, и обрнуто. Тржишна

25
цена и понуда треба да имају истосмерно кретање, што претпоставља довољно еластичну
понуду.

Регресија понуде у грани. Случај регресије, односно смањења или опадања понуде
пољопривредних производа, испољава се само у условима ситноробне производње.
Регресија понуде јавља се под утицајем кретања тржишних цена неких пољопривредних
производа и у условима постојања врло великог броја произвођача који међусобно нису
повезани и организовани и који не познају тржиште гране.

У анализи регресије понуде у грани полази се од претпоставке да је тржишна цена

одређеног пољопривредног производа (на пример, кромпира) недовољно атрактивна,
односно недовољно привлачна (повољна, одговарајућа) за већину произвођача.
Услед дејства недовољно високе продајне цене, произвођачи смањују, односно напуштају
производњу тог производа, тражећи бољу рачуницу у производњи других производа.

Овакво смањење производње изазива одговарајуће смањење понуде, у односу на дату

тражњу, што треба да доведе до одређеног повећања тржишне цене. Међутим, ни ова
повећана тржишна цена још не задовољава један број произвођача, који због тога и даље
напуштају производњу.
Регресионо понашање понуде пољопривредних производа из производње индивидуалног
сектора може бити и супротно приказаном. Наиме, могуће је повећање понуде и при
смањењу тржишне продајне цене.

Прогресија понуде може бити изазвана чињеницом што индивидуални пољопривредни

произвођачи троше сопствену радну снагу у производњи која је недовољно еластична, па
повећањем производње и понуде покушавају да смање губитке који настају продајом по
нижим тржишним ценама.

34. Тражња и Развој теорије тражње

Као други основни елемент тржишта и пандан понуди, тражња се третира каo врло
значајна, сложена и занимљива категорија тржишних односа.

Значај тражње произлази из чињенице што се преко њених функција и кроз њен
механизам остварује тржишна потрошња, односно задовољавање потреба тржишних
потрошача.

У економској теорији одређивање појма и изучавање елемената и законитости тражње

одвијало се упоредо са изучавањем понуде као елемента тржишта.
Тражња се може изразити као количина робе која се тражи на тржишту, што се може
изразити и као укупна друштвена потреба за одређеном врстом робе или целим робним
фондом.

Појам тражње може се изразити и кроз цену робе која се тражи или као укупна сума
новчаних издатака које потрошач даје ради куповине одређене робе.

26
У класичној грађанској политичкој економији, Адам Смит, који је живео у осамнаестом
веку, дефинише тражњу разликујући апсолутну и ефективну тражњу.

Апсолутна тражња, према овој дефиницији, представља стварне друштвене потребе, тј.
потребе свих људи, али се оне не могу задовољити односно подмирити, јер нема довољно
куповних средстава.

Ефективна тражња представља оне потребе које се могу задовољити расположивим

куповним средствима. Давид Рикардо, који је свој теоријски допринос дао у првој
четвртини деветнајестог века, схвата тражњу као одређену количину производа који се
траже, при чему цену треба посматрати као елемент саме тражње. Рикардо је посматрао
промене у тражњи и ценама пољопривредних производа, у вези са утицајем осталих
чинилаца, као што су повећање броја становништва, ширење обрадивих површина,
повећање трошкова производње и други.

Марксово схватање тражње полази од основе на којој се она развија, тј. од производње и
расподеле друштвеног производа на поједине друштвене класе и појединце у оквиру класа
које обликују тражњу од присвојеног дохотка.

Полазећи од висине цене и животних услова потрошача, односно купаца, Маркс утврђује
да се тражња, као потреба за производима исказана на тржишту, квантитативно разликује
од стварне друштвене потребе. Друштвена потреба, тј. оно што регулише принцип
тражње, битно је условљена узајамним односом разних класа и економском позицијом
сваке од њих;
• прво, односом укупног вишка вредности према најамнини и
• друго, односом различитих делова на које се вишак вредности цепа (профит,
камата, земљишна рента, порез итд.).

У вулгарној грађанској економској теорији, производни односи се занемарују, а

проучавају се појаве у вези са разменом. У том смислу, Жан Батист, каже да вредност
сваког производа расте у управном односу према тражњи, односно да са повећањем
тражње расте вредност производа, и обрнуто, вредност сваког производа је у обрнутом
односу према понуди.

У маргиналистичкој теорији економски проблеми своде се на субјективни избор

потрошача у алтернативној употреби расположивих куповних средстава. По овој теорији,
вредност неког производа одређује се граничном, односно маргиналном корисношћу, која
представља корисност последње јединице материјалног добра којом се задовољава нека
потреба. Маргинализам се налази на линији вулгарне политичке економије, јер се бави
разматрањима размене и потрошње, односно тражње, које повезује са расподелом.

Кејнзова теорија тражње заузима једно од најзначајнијих места у савременој грађанско-

економској теорији. Џон Мајнард Кејнз, који је створио значајна дела у времену између
два светска рата, разматра и дефинише ефективну тражњу.

27
Кејнз тврди да ефективна тражња одређује величину понуде при датој производњи и
претпоставља да укупна платежно способна тражња не мора да се јави на тржишту у
целости као ефективна тражња. Поред истраживања потрошачке тражње, Кејнз се бави
анализом кретања инвестиционе тражње и каматних стопа, које су резултат тих кретања.
Он сматра да смањење потрошачке тражње и повећање каматних стопа негативно утичу
на развој инвестиција. И обрнуто, повећање потрошачке тражње, уз смањење каматиних
стопа, подстиче привредни развој .

35. План и структура тражње пољопривредних производа

План и структура тражње пољопривредних производа с обзиром на нутритивне и

агротехнолошке одлике пољопривредних производа, тражња је углавном непроменљива и
слабо еластична. Због различите учесталости јављања пољопривредних производа у
тражњи, ова тражња разврстава се у три категорије.

• Прва категорија тражње проистиче из чињенице што се сваки тржишни потрошач

дневно јавља на тржишту продаје основних сирових и прерађених
пољопривредних производа. На списку редовне свакодневне тражње налазе се
најчешће ови производи: хлеб, млеко, месо, поврће и воће, цигарете, пића и лекови.
Ова тражња је врло нееластична и може се сматрати чврстом компонентом плана
тражења.

• Друга категорија тражње може се издвојити на основу ређег али устаљеног

јављања потрошача на тржишту ради куповине одређених прерађених
пољопривредних производа. Међу производима који се повремено набављају
важно је поменути, на пример, брашно, тестенине, прерађевине од поврћа и воћа,
меса и млека, зачине, кафу, чај и друге.

• Трећа категорија тражње је променљива по количинама и релативно еластична, јер

је у питању куповина тзв. луксузних, скупих и елитних производа, међу којима су
неке прерађевине од меса и млека, као што су шунка, пршут и скупоцени сиреви,
затим егзотично воће и цвеће, скупоцена пића неки кондиторски производи и
други. У овој тражњи јављају се потрошачи који располажу већим куповним
средствима. Учешће ове групе у укупној структури тржишних потрошача може
бити показатељ животног стандарда и посебно стандарда исхране и потрошње
пољопривредних производа.

36. Развој тражње пољопривредних производа

Тражња пољопривредних производа је слабо еластична у односу на скоро све чиниоце

који одређују њен обим, структуру, динамику и интензитет. Наиме, тражња основних
прехрамбених и неких других прерађених пољопривредних производа је неизоставна, без
обзира на дејство многобројних чинилаца и услова снабдевања на тржишту.

28
Тражња, односно тржишна потрошња ових производа уопште не може или може врло
слабо да се прилагођава условима тржишног механизма. Међу условима према којима је
тражња пољопривредних производа слабо или врло слабо еластична, треба посебно
указати на снабдевеност тржршта продаје, на тржишне цене, на куповну снагу потрошача
и на функционисање прометних и трговинских малопродајних организација.

37. Учесници у тражњи

Развој, обим, структура и интензитет тражње условљени су, у највећем степеном, врстом и
бројем учесника односно носилаца тражње. По природи и посебности тражње
пољопривредних производа, најбројнији и најважнији учесници у тражњи су непосредни
индивидуални потрошачи. Сви остали учесници, у ствари, посредују између произвођача
и непосредних потрошача, а разврстани су на прометна и трговинска предузећа, тржишне
установе и агроиндустрију.

Непосредни индивидуални потрошачи су најзначајнија и најбројнија категорија учесника

у ефективној тражњи. Број, структура и куповна снага непосредних индивидуалних
потрошача на једном тржишту продаје одређују физиономију тражње.
Структура потрошача, односно број запослених и врста посла којим се баве, број деце и
омладине, старих лица, број незапослених и слично, утичу на обим, структуру и динамику
тражње. Овим својим обележјима потрошачи се јављају као битан чинилац развоја
тржишних односа, јер намећу избор облика и метода организовања и функционисања
промета и понуде пољопривредних производа.
Прометна и трговинска предузећа учествују у тражњи у својој посредничкој функцији
изумеђу произвођача и непосредних потрошача. На откупном тржишту, на страни тражње,
учествују откупне организације чиме се обавља прва фаза промета, или, учешћем у
тражњи пољопривредних производа, ради обликовања робних фондова који се продају
непосредним потрошачима, трговинске организације обављају последњу фазу промета.

Робне резерве уврштавају се међу значајне учеснике и носиоце тражње сирових и

прерађених пољопривредних производа. Учешће робних резерви у тражњи, на
специјализованом откупном, односно набавном тржишту, има специфичан карактер и
намену. Значај пословања служби робних резерви може се ценити на основу чињенице да
је откуп пољопривредних производа основни вид и метод тражње овог учесника.

Агроиндустрија је значајан учесник у тражњи на специјализованом тржишту

репродукционог материјала односно сирових пољопривредних производа. Тражња као
компонента ускоспецијализованог тржишта чији је носилац агроиндустрија остварује се у
целини у тзв. промету на велико. Знатан утицај на правилан развој агроиндустријске
репродукције има производња која се уговара на дуже рокове коју агроиндустрија
подстиче одговарајућим мерама, као што су заједничка улагања, кредитирање, набавка
репродукционог материјала за сировинску производњу, стручна помоћ и слично. По
обиму промета пољопривредних производа, ова тражња је на водећем месту, јер и
агроиндустрија преузима врло велике количине сирових пољопривредних производа, по
правилу у сезони, што у потпуности одређује динамику овог дела промет

29
 38. Предмет тражње

У зависности од врсте потреба, односно према категоријама учесника у тражњи, предмет

тражње разврстава се у групе сирових пољопривредних производа и групе прерађених
пољопривредних производа.

Предмет тражње непосредних индивидуалних потрошача су сви пољопривредни

производи припремљени за тржишну потрошњу. Један део ове тражње остварује се на
сељачкој пијаци, а обухвата углавном поврће и воће. Мањи део сирових пољопривредних
производа и све агроиндустријске производе непосредни потрошачи набављају у продаји
на мало, у специјализованим продавницама.

Предмет тражње прометних и трговинских предузећа јесу све врсте сирових и прерађених
пољопривредних производа. У откупној трговини предмет тражње су сирови
пољопривредни производи, произведени у оба сектора. У прометним и трговинским
организацијама које послују на домаћем тржишту, предмет тражње су све врсте
пољопривредних производа, осим индустријског биља намењеног агроиндустрији.

Предмет тражње агроиндустрије су све врсте пољопривредних производа који служе као
сировина у одговарајућим технолошким поступцима. Агроиндустрија се јавља у тражњи
посебних врста обртних средстава, као што су амбалажни материјали, средства за
опремање индивидуалних комерцијалних паковања, шећер, јестиве масти, зачини и друга.

Предмет тражње за потребе робних резерви могу да буду сирови пољопривредни

производи који се могу дуже чувати и сви агроиндустријски производи који могу
послужити за интервенције на тржишту. Од сирових пољопривредних производа најчеће
су тражени: жита, кромпир, пасуљ, јабуке, стоно грође и други.

Знатно је већи број агроиндустријских производа који су предмет тражње за потребе

робних резерви. То су најчешће: брашно, шећер, јестиве масти животињског и биљног
порекла, смрзнуто месо, конзерве поврћа, воћа и меса, млеко у праху, маслац, тврди
сиреви, јестива уља, кафа, алкохол и други.

39. Еластичност тражње,еластичност тражње пољопривредних

производа

Анализом еластичности тражње утврђује се степен реаговања ове економске категорије на

промене чинилаца који је условљавају. Као битни чиниоци тражни, посебно се наводе:
• тржишне цене,
• доходак,
• навике и потребе потрошача,
• хомогеност и диференцираност производа и други.
Међутим, како су цене и доходак најутицајнији на тражњу, то се у овој анализи посебно
обрађује еластичност тражње односу на:

30
 • тржишне цене - ценовна еластичност и
• доходак - доходовна еластичност тражње.
Ценовна еластичност тражње представља однос између релативних промена у количини
тражених производа и релативних промена у цени тих производа. У овом односу тржишне
цене су независно променљива, а тражња зависно променљива величина.
Разликују се три категорије ценовне еластичности тражње које имају врло велику
аналитичку вредност, и то:
• еластичност тражње у једној тачки,
• лучна еластичност тражње и унакрсна еластичност тражње.

Еластичност тражње у једној тачки.

Ако се истражује утицај тржишних цена на количину тражених производа, при чему су
промене у ценама и у количинама врло мале, у питању је ценовна еластичност тражње у
једној тачки.

Промене тражње у зависности од промене неког од чинилаца који утичу на ту тражњу

представљају еластичност тражње пољопривредних производа. Чиниоци који утичу на
промене у тражњи међу најзначајнијима су цене и доходак потрошача. Истраживање
еластичности тражње пољопривредних производа заснивају се на класификацији овог
робног фонда на четири велике аналитичке групе.

• У првој аналитичкој групи налазе се сви основни прехрамбени производи који

служе у дневном задовољавању потреба сваког појединачног потрошача. У ову
групу производа спадају на пример: хлеб, основне врсте поврћа, млеко и јефтиније
врсте меса. Коефицијенти еластичности тражње ових производа имају по правилу,
мале вредности, са негативним предзнаком.

• У другу аналитичку групу спадају прехрамбени производи бољег квалитет вишег

комерцијалног стандарда, боље опремљени за тржишну потрошњу. У ову групу
производа улазе: месо веће комерцијалне и нутритивне вредности, прерађевине од
меса и млека, воће и стоно грожђе, воћни сокови, минералне воде. Ценовна и
доходовна еластичност тражње ове групе производа релативно је велика.

• У трећу аналитичку групу спадају производи чија је тражња врло нееластична

односно сразмерно нееластична, јер је њихова потрошња условљена навикама, тј
степеном зависности потрошача од употребе ових производа. У ову групу
производа улазе: цигарете, алкохолна пица, кафа, чај, лекови (производи с
посебном наменом), неки кондиторски производи и слично.

• Производи сврстани у четврту аналитичку групу имају врло велику еластичност.

Наиме, у ову групу улазе тзв. луксузни и ексклузивни производи као: ретка и

31
 скупоцена пића, високовредне прерађевине од меса и млека, са ознаком порекла и
квалитета, егзотично воће и цвеће, елитни рибљи и морски специјалитети, посебне
врсте увозних цигарета и дувана, посебно припремљене маслине и други.

40. Појам цене,врсте цена према врсти посла

Појам цене- У опште прихваћеној дефиницији, цена се појмовно одређује као новчани
израз тржишне вредности робе, под условом да се обликује слободно у односима понуде и
тражње и дејства закона тржишта. Из овако дефинисаног појма цене произлази закључак
да свако ограничавање или усмеравање дејства закона тржишта доводи до обликовања
посебних категорија цена и захтева одговарајуће интервенције на тржишту.
Настајање и развој вредности и цене као њеног новчаног израза објашњавају значај и
сложеност тржишне цене у савременим условима привређивања.

Пошто се обликује у сталним и променљивим односима понуде и тражње, тржишна цена

је једна од најсложенијих привредних категорија из више разлога.

• Прво, за тржишну цену су заинтересовани сви учесници у привређивању, од

производача и прерађивача до посредника и потрошача.
• Друго, у обликовање тржишне цене укључени су укупни робни и куповни фондови,
што чини врло сложеним цео механизам цена и њихових односа.
• И треће, на обликовање цена пољопривредних производа утичу разни привредни и
непривредни унутрашњи и спољашњи чиниоци који делују као мере и инструменти
политке цена и опште економске политике, и као администраивно-
институционални утицаји на националном тржишту и у оквирима светског
тржишта.

Нарочито је значајан утицај светских цена који се остварује посредно преко

спољнотрговинске размене. Кроз извоз, односно увоз, нужно се упоређују цене на
домаћем тржишту са општим нивоом цена и стварним појединачним ценама на светском
тржишту.

У свим прометним пословима и тржишним односима обликовање цене односно

утврђивање њене висине и осталих елемената представља неопходан поступак за све
учеснике. Све цене могу се разврстати према три основна обележја:
Прва врста цена може се посматрати према врсти посла на који се односи, као набавна
цена, продајна цена и цена услуга у прометним и трговинским пословима.

32
У другу врсту спадају цена према учесницима у прометним и трговинским пословима, на
основу чега постоје
произвођачке: чисто произвођачке и откупне,
трговинске: цене на велико, цене на мало и спољнотрговинске цене.

У трећу врсту цена спадају две категорије цена према времену у којем настају и на које се
односе, а то су дневне, односно промптне и рочне, односно терминске цене.

41. Цене према учесницима у прометним и трговинским

пословима

Цене према учесницима у прометним и трговинским пословима развијају се у ствари, на

две основне подврсте: произвођачке и трговинске.
исто произвођачке цене представљају све цене које добијају непосредни произођачи за
продате производе. Ове цене покривају све трошкове производње, личне дохотке
произвођача и њихову зараду. Категорија произвођачких цена може се поистоветити са
продајном ценом коју остварује произвођач, односно са набавном ценом када се
производи купују од произвођача.

Цене на велико односе се на све врсте прометних и трговинских послова који се обављају
у фази промета на велико. Оправданост постојања цена на велико треба тражити у
неопходности обављања прометних и трговинских послова на велико.
Цене на мало односе се на све врсте прометних и трговинских послова који се обављају у
фази промета на мало, тј. у продаји непосредним потрошачима. Ове цене обавезно су веће
од претходнх категорија цена јер садрже све трошкове који настају у пословима промета
на мало, надокнаду личних доходака и зараду учесника у промету на мало, као и порез
који припада одређеној врсти робе.

Спољнотрговинске цене односе се на све врсте спољнотрговинских послова (извозне,

увозне, транзитне и остале) и садрже надокнаду свих трошкова, личних доходака и зараду
свих учесника у обављању спољнотрговинских послова који су увек послови на велико.

42. Цене према времену у којем настају

Цене према времену у којем настају, тј. према времену на које се односе, могу се
разврстати у две посебне подврсте - дневне и рочне.

Дневне или промптне цене одређују се приликом склапања купопродајних послова који се
извршавају одмах, тј. истог дана или у року од неколико дана, у складу са прописима о
извршавању промптних послова.

33
Рочне или терминске цене одређују се, односно уговарају у тренутку склапања
купопродајних послова, али се примењују приликом извршавања ових послова, о
уговореном року. Рочне или терминске цене одређују се између учесника у купопродајним
пословима, у зависности од обостране процене односа понуде и тражње, тј. могуће висине
цене у време извршења посла и примене уговорене рочне или терминске цене.

Обе ове категорије тзв. временских цена најчешће се примењују у берзанским пословима
који са гледишта времена извршавања могу бити промптни и термински.

43. Временска кретања цена

Представљају промене цене једног истог производа у одређеном временском раздобљу. С

обзиром на то да је овде реч о променама цена у временским димензијама у теорији цена
користи се и назив временски диспаритети цена. Према временском раздобљу на које се
односе, тј. према дужини времена у којем се дешавају, сва временска кретања цена
разврставају се у пет различитих облика, и то:
• дневна,
• краткорочна,
• сезонска,
• годишња и
• дугорочна кретања.

Дневна, најкраћа (дневна, ултракратка) кретања цена трају само један дан јављају се
искључиво на месним (локалним) тржиштима као и у дневном пословању неких
тржишних установа, као што су берзе, тржнице и аукције. Категорија дневних цена
представља једине стварне цене, јер су вредносни израз стварних тржишних односа, који
се обликују без неких посебних ограничења.

Краткорочна кретања цена прате се у временском раздобљу од неколико дана, седмично,

декадно и месечно. Показатељи краткорочних кретања цена су изведене ценовне
категорије.

Сезонска кретања цена настају у временском раздобљу краћем од једне године. Сезонска
варијација траје у зависности од трајања сезоне приспевања одређених производа. Утицај
сезонских кретања цена на нашем тржишту је врло велики, посебно због тога што знатан
део промета пољопривредних производа долази из производње индивидуалног сектора.
Сезонска кратања цена нарочито су изражена на сељачкој пијаци и у време набавки неких
пољопривредних производа ради спремања зимнице у домаћинствима.

Годишње просечне цене су рачунска категорија цена пољопривредних производа. Као

синтетички показатељи имају велику аналитичку вредност у истраживању кретања цена и
тржишних односа, јер показују просечне годишње цене поједних производа, групе
хомогених и диференцираних производа, као и производа једне гране.

34
Дугорочна, кретања цена настају као последица дугогодишњих усклађивања тржишних
односа у промету појединих пољопривредних производа. Дугорочна кретања цена
обрађују се теоријски на основу тзв. одређених пољопривредних циклуса, међу којима су
посебно значајни тзв. сточни циклуси (у свињарству и говедарству).

44. Просторна кретања цена

Показују висину тржишне цене једног производа, у исто време, на различитим тржишним
тачкама просторима. Ова кретања цена су, у ствари, показатељи распоређености понуде и
тражње и праваца промета робних фондова.

Када просторна кретања цена представљају тзв. месне диспаритете цена, тада могу
послужити за утврђивање трошкова превоза у структури тржишне цене. Из ових
показатеља могу се добити информације о степену организованости и концентрацији
малопродајне мреже у појединим месним тржиштима и снабдевачким центрима.

Просторна кретања цена имају посебан значај за теоријска и аналитичка разматрања цена
и тржишних односа у промету пољопривредних производа. Просторни диспаритети цена
могу деловати као чинилац усклађивања односа понуде и тражњ утичући на релативно
изједначавање диспаритета у кратком року.

Добро опремљена, организована и правилно просторно распоређена трговинска мрежа

може ефикасније и трајније да се повезује са произвођачким и прерађивачким
организацијама. На тај начин се могу смањити раздаљине између подручја производње и
потрошње, чиме се смањују трошкови превоза и чувања, као и трошкови манипулације за
време превоза и чувања.

45. Односи (паритети и диспаритети) цена

Поред приказаних временских и просторних диспаритета цена, у теорији цена разматрају

се и односи цена производа из различитих привредних делатности, области и грана. Ако је
однос ових цена складан, реч је о паритетним ценама. Међутим, и у теорији и у пракси
најчешће је реч о разликама у нивоима цена двају производа. У том случају говори се о
диспаритетима цена, односно о диспаритетним ценама.

Најчешће се разматрају и објашњавају диспаритети цена пољопривредних и

индустријских производа, сировина и готових производа, увозних и извозних производа,
извозних производа из неразвијених земаља према извозним производима из развијених
земаља и други.

Нарочито су значајни диспаритети између цена пољопривредних и цена индусријских

производа који служе у пољопривредној производњи, као што су минерална ђубрива,
механизација идр. Диспаритети између цена ратарских и цена сточарских производа, као
тзв. грански диспаритети, изазивају померања у одређеној производној структури једне
пољопривредне гране.

35
Постоје и диспаритети између цена производа једне гране. Тако, унутар сточарске
производње долази до диспаритета цена вуне у односу на цене овчијег меса и обрнуто,
између цена млека и цена меса код млечне стоке, између цена јаја и цена живинског меса у
живинарству .

46. Равнотежна цена

У претпостављеним равнотежним тржишним условима обликовала би се равнотежна цена.

Посматрана као теоријска категорија, равнотежна цена би се обликовала у условима
слободног тржишног механизма или у условима тржишних односа усмерених
пропорцијама друштвеног плана, односно мерама политике тржишта и цена.

За постизање тржишног односа из којег произлази равнотежна цена, основа је општа

аналитичка претпоставка да на тржишту има толико производа колико има наменских
куповних фондова, односно средстава за куповину расположивих производа.
Постоје четири основна услова за успостављање тржишне равнотеже и обликовање
равнотежне цене:

• Први услов равнотеже. Основна претпоставка за обликовање равнотежне цене јесте

подударање робних и куповних фондова, односно понуде и тражње, по обиму и
вредности. Укупна маса робног фонда мора вредети толико колико износи укупан
куповни фонд.
• Други услов равнотеже. Робни и куповни фондови се морају подударати по
структури. У робном фонду који се стварно налази на тржишту, производи морају
бити подељени у хомогене групе, у складу са потребама одређеног сегмента
тржишта продаје. Новац одвојен за куповину пољопривредних производа треба да
одговара укупној и појединачној вредности, односно тржишним ценама ових
производа.
• Трећи услов равнотеже. Потребно је да се робни и куповни фондови подударају по
асортиману, односно по квалитету унутар појединих група производа, са
наменским куповним средствима одређених категорија тржишних потрошача.
• Четврти услов равнотеже. Равнотежни однос треба да се остварује у дужем року,
што равнотежној цени даје временску димензију. Због природе пољопривредних
производа, мора се дневно обезбеђивати редовна, довољна и потпуна понуда.

Одступања од равнотежне цене. У пракси тржишне привреде веома је тешко успоставити

равнотежне тржишне односе, услед чега долази до одступања од равноежне цене.
Теоријски је могуће дефинисати безброј тржишних ситуација у којима нема равнотеже.

У случају дефицитарне понуде, потребно би било одвојити већи део куповног фонда. У
том случају настало би одступање од равнотежне цене. У таквом неусклађеном односу
понуде и тражње, где је понуда мања у односу на дату тражњу, понуђачи би остварили
ванредни добитак. Овако обликована цена могла би утицати на дестимулацију тражње,
односно на њено преусмеравање на јефтиније супституте.

36
У случају суфицитарне понуде један део робног фонда би остао непродат или би се
продавао по нижим ценама, у овом случају неусклађеност понуде и тражње настаје услед
веће понуде од дате тражње, што може изазвати ванредни губитак за понуђаче.

47. Цене у условима потпуне конкуренције

Свака анализа цена у капиталистичкој привреди полази од категорије цена у условима

потпуне конкуренције, иако је категорија цена у потпуној конкуренцији у савременом
свету само теоријска. Међу карактеристикама система слободног конкурентског
привређивања, посебну аналитичку вредност имају покретљивост тржишних односа,
слободан улазак у грану и на тржиште, хомогеност производа, одсуство било какве
интервенције, самосталност и неповезаност учесника у тржишним односима.

Тржишна цена у условима потпуне конкуренције тежи да се изједначи са ценом

производње. У том случају профит би био једнак тзв. "нормалном" просечном профиту,
што претпоставља статичку равнотежу предузећа и гране. Тзв. “нормални" просечни
профит може се остварити под условом да је тржишна цена једнака просечним
трошковима свих произвођача, односно понуђача.

Основно питање за сваког понуђача на тржишту потпуне конкуренције јесте одређивање

обима производње до равнотежне позиције. У условима конкурентних тржишних односа
најважнији параметар у процени могућности учешћа у укупној понуди гране јесте
тржишна цена која делује као независна варијабила. У овим конструкцијама обично се
разматра тзв. статички модел равнотеже предузећа, за два могућа решења, као и питање
просторне дистрибуције предузећа и њиховог стварног понашања.

48. Цена у условима монопола

У објашњавању механизма цена у условима монопола може се поћи од основног питања

сваког монопола: како монополи остварују монополски екстрапрофит. Реч је о политици
коју морају да воде монополи, јер поред њих на тржишту постоји и дејствује велики број
средњих и малих предузећа која, такође, воде политику максимализације свог профита.

Монополи заснивају политику максимализације свог монополског и екстра-профита на

могућности да своју понуду идентификују са понудом гране. Монополско предузеће само
одређује услове продаје, односно понуде на свом тржишту постављањем своје политике
продаје према одговарајућој тражњи.

Монопол релативно самостално фиксира монополску цену у максималној тачки, коју

одређују неки битни чиниоци. У одређивању понуде у грани монопол наилази на извесне
ограничавајуће чиниоце, као што су ограниченост обима и интензитета тражње, негативан
утицај сувише високих продајних цена на продају, као и утицај нижих цена на смањење
профита.

37
Обим и интензитет тражње су ограничени, што представља одређену границу у
максимализацији монополског екстрапрофита. Ова горња граница не допушта захтев за
неком превисоком монополском ценом.

Сувише висока продајна цена утиче на сужавање продаје, што посредно може имати
утицаја на смањење обима производње. Евентуално смањење обима производње, при
датим капацитетима, појачава притисак сталних трошкова, што непосредно изазива
смањење профита по јединици производа.
Нижа цена производа утиче на смањење профита, па је привлачнија за купце и утиче на
повећање обима производње и понуде односно продаје. Међутим најчешће овако изазвано
повећање производње и продаје не може да надокнади губитак монополског профита.

Монополи се не понашају на тржишту суверено и сасвим сигурно. Разлози за обазриво и

несигурно понашање монопола на тржишту могу се разврстати у четири групе:
• Прво, монополска предузећа се боје потенцијалне конкуренције која се
може појавити још у фази освајања тржишта. Наиме, иако монополи владају
тржиштем гране, јер је њихова понуда углавном идентична са понудом у
грани, што значи да сами могу да задовоље тражњу, могуће је да се као
конкуренција појаве нови капитали и капацитети. У том случају монополска
позиција би се претворила у ограничену конкуренцију.
• Друго, монополска предузећа теже да задрже своју монополску тржишну
позицију. Понекад се монополска предузећа понашају на тржишту
безобзирно и максимално извлаче профите и екстрапрофите из одређеног
монополског тржишта, што се у теорији назива "раубовање”, односно
пљачкање тржишта. Рационално тржишно понашање монополских
предузећа избегава прекомерно извлачење профита, чиме се оставља
потребан маневарски простор на монополском тржишту за будуће продаје.
• Треће, монополи не познају у потпуности своје тржиште, односно
могућности тражње и остале битне чиниоце тржишта продаје. Ни у
најбрижљивије израђеној прогнози продаје не могу се предвидети све
могућности одступања од модела и промена, што захтева опрезније
наступање на тржишту и фиксирање монополске цене.
• И четврто, монополска предузећа схватају да је често мењање цена, у
зависности од тражње негативан чинилац у процесу стабилизације
сопственог тржишта. Због тога, и када постоји тренутна могућност извесног
подизања цена, монополи то не чине увек, ценећи да мировање цена доноси
већу предност и сигурност на тржишту.

49. Државни интервенционизам

Државни капитализам или државно монополистички капитализам представља савремену

фазу капиталистичких и монополистичких привредних система у којој државни органи и
администрација све непосредније учествују у решавању привредних, друштвених и
политичких питања.

38
 Држава утиче на токове друштвене репродукције финансирањем куповине средстава за
репродукцију, посредством организованих група капиталиста или специјализованих
установа. Оваквим интервентним поступцима, посебно путем политике пореза и сличним
мерама, држава утиче на стално повећање преливања друштвеног производа у државни
буџет. Тако настају битне структурне промене у систему привређивања које захтевају
одговарајуће институционално прилагођавање.

Мере државног интервенционизма, у зависности од правца њиховог дејства, разликују се

као макро и микроекономске.
Макроекономским мерама утиче се на општа привредна кретања и друштвену
репродукцију.
У регулисању пословања предузећа и њиховог положаја у привредном систему,
примењују се тзв. микроекономске мере.

Општи ниво цена, односно апсолутни ниво цена или апсолутне цене представљају збир
цена производа и услуга, изражен у новчаним јединицама у одређеном тренутку. Ако се
ове цене односе на дуже временско раздобље, тада представљају збир просечних цена у
датом раздобљу (месецу, кварталу, години). Тренд сталног раста цена у савременом свету
разврстава се према свом интензитету, односно према стопи инфлације, на нормалан раст
општег нивоа цена и на праву инфлацију, са релативно високим стопама. У зависности од
стања привреде, капиталистичке државе примењују антидепресионе или антиинфлационе
мере.

У раздобљима опадања привредних активности, владе воде политику јефтинијих, кредита,

помоћу ниже каматне стопе, као и политику нижих пореза. Понекад, владе преузимају
мере повећања опште потрошње, а могу се и непосредно ангажовати у области
производње.

Међутим, у сврху стабилизовања привредних кретања уводе се и мере трајне природе које
се називају "уграђеним стабилизаторима привредног развоја", односно у питању су тзв.
аутоматске мере. Међу овим мерама треба споменути политику стабилних плата, неке
мере социјалне природе као што су разна социјална давања и помоћи незапосленима,
подстицајни порески систем и слично.

Релативне цене, односно паритети цена, представљају односе вредности у размени

производа и услуга, који су изражени у новцу. Релативне цене имају веома велики
практични значај за размештај производних чинилаца у свакој тржишној привреди. С
обзиром на то да промене у структури релативних цена утичу на привредни развој,
поставља се у оквиру политике цена изузетно значајно питање могућности и потребе
регулисања и контроле релативних цена од стране државних органа.

50. Цене у условима планског привређивања

У време постојања социјалистичког система привређивања, механизам обликовања цена

био је под непосредним утицајем државних органа. Иако се у регулисању глобалних
односа у привреди полазило од пројектованих тржишно-билансних позиција, обликовање

39
и функционисање привредног система и тржишних односа, па и систем, режим и
механизам цена били су у надлежности одговарајућих државних органа. Са гледишта
механизма и политике цена у условима планског привредивања постојала су два типа
планске привреде:
• један познат као државнопланска привреда (тип совјетске привреде) и
• други у теорији дефинисан као самоуправнопланска привреда (тип
југословенске привреде).

Цене у државнопланској привреди. У Совјетској привреди државна својина над

средствима за производњу створена је национализацијом, те је целокупна привреда била у
надлежности државе. У том смислу држава је стварала, спроводила и контролисала
економску политику земље, па према томе и политику цена. Држава је вршила расподелу
друштвеног производа и управљала предузећима непосредно преко својих надлежних
органа и директора. Тржишни односи били су у потпуности регулисани од стране
државних органа, а све цене биле су прописане и врло ретко су се мењале.
У државнопланском систему привређивања цене су биле један од основних инструмената
државних планова развоја привреде у целини, а посебно планова производње и потрошње.

Цене у самоуправнопланској привреди. Материјална основа привредђивања у

самоуправно планском привредном систему била је друштвена својина над средствима за
репродукцију. У овом систему највећи део управљачких одлука доносили су колективи у
предузећима, али у оквирима планских пропорција друштвених планова, који су се
доносили за целу земљу и имали усмеривачки карактер.Тржишни механизам успостављен
је у оквиру тзв. јединственог тржишта, али је овај механизам функционисао у
комбинацији примене планских пропорција и инструмената, с једне стране, и релативно
слободних тржишних односа, с друге стране.

У оквирима самоуправнопланске привреде, у теорији цена није било јединственог

гледишта о политици цена, о тржишном механизму у датим условима привређивања и о
тзв. нормалној цени. Постоји неколико теоријских тумачења тзв. нормалне цене, која је
била прихваћена као основа економске политике земље и посебно политике цена.
Најчешће помињана тумачења нормалне цене била су: вредносна цена, доходовна цена,
специфична цена производње и репродукцијска цена

Вредносна цена, као посебна категорија планских цена, користила се као инструмент
планске методологије у првим годинама развоја социјалистичког самоуправљања. Висина
и структура вредносне цене утврђиване су посебним поступком ради добијања новчаних
показатеља који су коришћени у планирању. Међутим, ови показатељи нису одговарали
стварној вредности, јер су представљали просечно друштвено потребних трошкова и
просечне акумулације, израчунате на основу трошкова. Овако израчунате вредносне цене
омогућавале су паралелизам у планирању са натуралним показатељима, који су
представљали употребне вредности. У овој Југословенској планској методологији, поред
вредносне цене коришћене су још као инструменти и категорије тзв. планске цене и тзв.
стварне цене.

40
 51. Појам потрошње

Под појмом потрошње подразумева се употреба, односно коришћење материјалних добара

и услуга ради задовољавања људских потреба

52. Врсте потрошње

Уопштено потрошњу делимо на:

• појединачну потрошњу спадају свакодневно трошење хране, потрошних и трајних
материјалних добара, услуга и сл.
• заједничку потрошњу спада коришћење услуга и послова, као и средства која се
користе у образовању, култури, здравству, социјалном осигурању, комуналним
делатностима, безбедности, спорту и друго.

Са гледишта организовања и функционисања агроиндустријске репродукције и

неопходности свакодневног трошења хране, потрошња пољопривредних производа се
дели:
• према субјектима потрошње:
• личну и
• производну,
Према начину обезбеђења односно набавке ових производа:
• натуралну и
• тржишну.

53. Лична потрошња пољопривредних производа

Лична потрошња пољопривредних производа условљена је човековом природном

потребом за храном.

Производња хране део је биолошке производње у пољопривредној делатности, чиме се

потрошња хране непосредно и у потпуности условљава пољопривредном производњом,
организацијом промета и функционисања тржишта.

Потреба да човек свакодневно унесе одређену количину хране која садржи неопходне
хранљиве састојке и заштитне материје у одговарајућем односу намеће свесно
организовање производње и потрошње хране.

54. Производна потрошња пољопривредних производа

Производна потрошња у пољопривреди представља трошење готових пољопривредних

производа као основних, тј. инвестиционих и обртних, односно репродукционих средстава
у разним облицима и врстама пољопривредне производње.

41
Приплодна и радна стока, утовљена стока и сточарски производи као што су млеко, јаја и
стајњак, саднице, семе, сточна храна и друго, улажу се као готови производи у нове
производне процесе, односно репродукционе циклусе.

55. Тржишна потрошња

Тржишна потрошња представља трошење материјалних добара набављених путем

тржишта. Ова потрошња обухвата све индустријске производе, а из пољопривредне,
шумарске и занатске производње, само онај део произведених количина који је намењен
продаји на тржишту.

56. Натурална потрошња

Натурална потрошња представља трошење материјалних добара произведених у

индивидуалним пољопривредним газдинствима, као и у приватним занатлијским радњама,
и то оног дела производа који се не износи на тржиште.

57. Становништво као чиниоц потрошње

Као чинилац потрошње може да пружи одговарајуће квантитативне показатеље на основу

којих се могу вршити квалитативна истраживања утицаја становништва на обим,
динамику и структуру укупне и посебно тржишне потрошње. Овако добијени показатељи
имају врло велику аналитичку вредност и служе, такође, у програмирању производње и
пројектовању политике потрошње.

Број становника, Природни прираштај становништва, Миграције становништва,

Структура становништва, Тржишни потрошачи, Лоцирање потреба.

58. Доходак односно зарада као чиниоц потрошње

Доходак код појединих категорија становништва. Као један од најкомплекснијих и

најзначајнијих привредних показатеља, указује, кроз разне своје категорије, на степен
куповне снаге и животног стандарда потрошача, као и на развијеност тржишне потрошње.

Међу многобројним категоријама дохотка, од посебног интереса за истраживање тржишне

потрошње јесу показатељи укупног друштвеног дохотка и његове величине по
становнику, као и подаци о кретањима номиналних и реалних доходака.

59. Цена као чиниоц потрошње

42
Као искључиво тржишни чинилац непосредно утичу на обим, промене и структуру
потрошње. Познато је да ниже цене делују подстицајно на повећање тржишне потрошње,
и обрнуто.

По природи ствари, производи лошијег квалитета имају нижу тржишну цену, што утиче
на потрошачев избор производа. Овде долази до изражаја утицај политике и система цена,
путем којих се селективно делује на понуду у целини и посебно на обликовање понуде
прехрамбених производа.

У вези с тим предузимају се мере да производи познати као комплементи и супститути

добију своју функцију у структури тржишне потрошње.

60. Пољопривредна производња као чиниоц потрошње

Овај чинилац делује вишеструко на укупну и тржишну потрошњу пољопривредних

производа.

Прво, утврђивањем потреба за репродуктивну, натуралну и тржишну потрошњу

омогућава се пројектовање и билансирање пољопривредне производње, укупно и по
годинама

Друго, пољопривредна производња која је усмерена на тржиште већим делом даје

производе који се у агроиндустрији прерађују и припремају, односно комерцијализују
према потребама тржишта.
И треће, размештај пољопривредне производње по производним подручјима такође утиче
на структуру и начин исхране становништва

61. Прерађивачка индустрија као чиниоц потрошње

Ова индустрија делује на потрошњу пољопривредних производа, пре свега, својом

величином, структуром и просторним размештајем производних капацитета. У избору
просторног размештаја прерађивачке индустрије обично се полази од претпоставке да она
треба да се гради у сировинским производним подручјима, из технолошких, али и из
привредних разлога.

У зависности од удаљености потрошачких подручја, трошкови превоза и манипулативног

чувања производа до момента продаје утичу на висину продајних цена, што може имати
утицаја на обим и структуру тражње, односно тржишне потрошње.

62. Организација, опремљеност и снабдевеност промета и

тржишта

Сложен и значајан је утицај ових чинилаца на развој тржишне потрошње пољопривредних

производа. Значај ових чинилаца произлази из функције промета као дела друштвене
репродукције и тржишта као интегралног дела привредног система земље.
43
 63. Култура исхране, Навике, обичаји и традиционализам у
исхрани, Географски положај и микроклиматски услови,
Конфесионална (верска) припадност, преференција потрошача.

Култура исхране делује у правцу измене структуре исхране а тиме и на тражњу, посебно
на добро организованим и снабдевеним локалним тржиштима. У склопу овог чиниоца,
позитивно делују нова медицинска сазнања и организовано здравствено просвећивање,
као и популаризација акција друштава нутрициониста у остваривању програма
унапређивања исхране становништва.

Навике, обичаји и традиционализам у исхрани могу деловати као чинилац потрошње кроз
шира миграциона кретања становништва. Наиме, преласком из једног подручја у друго,
становништво доноси у нову средину своје навике, обичаје и традиционалне поступке у
припреми и потрошњи хране.

Географски положај и микроклиматски услови делују као природни чиниоци на

регионалне карактеристике исхране становништва. Под утицајем ових чинилаца
неопходно је прилагођавање организације и функционисање превоза, складиштења и
припреме производа у складу са потребама регионалних тржишта.

Конфесионална (верска) припадност одређеног дела становништва може деловати као

ограничавајући чинилац у потрошњи хране, у том смислу што већина верских норми
ограничава избор у потрошњи прехрамбених производа само на одређене врсте, што се
најчешће односи на одређено доба у години. Утицај овог чиниоца, најчешће је у спрези са
традиционализмом у понашању и у потрошњи хране, изричито је регионалан. У
савременом свету, у урбанизованим срединама и у местима са великом концентрацијом
тржишних потрошача, утицај конфесионалне припадности на потрошњу хране је потпуно
занемарљив

64. Економска пропаганда (привредна пропаганда, реклама)

Као преношење, односно саопштавање порука потенцијалним потрошачима о продаји,

ради утицања на њихове одлуке о куповини производа, треба да се заснива на начелима
истинитости, објективности, економичности и лојалности према конкурентима на истом
тржишту продаје.
У том смислу, економска пропаганда као врло сложен психолошки чинилац посредно
може врло снажно да утиче на усмеравање тражње и развој тржишне потрошње.

65. Законитости у потрошњи

Међу најпознатијим теоријским поставкама у вези са откривањем законитости у

потрошњи налазе се:
• Енгелови закони,

44
 • Гифенов парадокс,
• Вебленов ефекат и
• Кузњецовљев феномен.

66. Шта је Маркетинг

Маркет - што значи тржиште и трговина.

Маркетинг је процес планирања и спровођења концепција, цена, промоције и

дистрибуције идеја, роба и услуга у којој се креира размена која задовољава потребе
појединца и предузећа.

67. Користи маркетиншке концепције

За произвођача - да прави производ буде на правом месту по одговарајућој цени, да се

продаје купцима преко ефикасних канала дистрибуције и продаје и обезбеди предузећу
профит.

За потрошача - пружа информације о постојању производа и услуга, пружа већи

асортиман, омогућава ниже цене, омогућава доступност производа, повећава животни
стандард и задовољство потрошача.
За друштво - повећава тражњу за производима и услугама, повећава обим и асортиман
производа, подстиче привредни раст, повећава запосленост и повећава средства која
држава убира из привреде

68. Развој маркетинга

Прва фаза – 1900-1930 год. Пословна политика предузећа је усмерена ка развоју

производње. Продајна функција у предузећу имала је задатак да прода оно што се
произведе, а набавна да набави сировине и репродукциони материјал за проширење
производње.

Друга фаза – 1930-1950 год. Пословна политика предузећа је усмерена према продаји и
потрошачу. Производни програм предузећа био је условљен могућностима и потребама
тржишта продаје. Истраживање тржишта продаје, потреба и платежних могућности
потрошача, и њиховог интересовања за одређене производе је основа пословне политике
предузећа.

Трећа фаза – 1950-1960 год. Привредно понашање предузећа познато као маркетинг
оријентација. Предузеће пажљиво прати дешавања на тржишту продаје, региструје све
промене у структури тражње и понашање потрошача. Пословна политика предузећа
усмерена је ка стварним захтевима тржишта.

45
Четврта фаза – маркетинг контрола, настала почетком шездесетих година прошлог века. У
овој фази пословна политика предузећа се тотално оријентише ка задовољењу потреба
потрошача. Читава активност предузећа започиње истраживањем тржишта и предвиђањем
продаје, како би се оријентација предузећа усмерила према задовољењу потреба купаца.

69. Димензије маркетинга

Маркетинг се третира као сложена научна, стручна и практична дисциплина. Имајући ово
у виду дефинисане су неке основне димензије маркетинга:
• Маркетинг као економски процес,
• Маркетинг као пословна функција,
• Маркетинг као пословна концепција и
• Маркетинг као научна дисциплина.

70. Маркетинг одлуке

Доношење маркетинг одлука врло је сложен и значајан посао у систему маркентиншког

привређивања. Потребно је предходно утврдити садашње стање проблема који треба да се
реши и резултете који се желе постићи, каква се решења очекују предвиђеним и донетим
одлукама.

Решење при доношењу маркетинг одлуке заснивају се на усклађивању трошкова

пословања са постојећом или потенцијалном тражњом за робом и услугама предузећа

71. Маркетинг информациони систем

Маркетинг информациони систем је сложен и трајан поступак прикупљања података на

организован начин. Ови подаци се обрађују, чувају и стављају на располагање као
систематизовани показатељи и информације, које су потребне за доношење одлука у вези
са маркетиншким и тржишним пословима.

Маркетинг информациони систем делује, у ствари, кроз функционисање четири

подсистема:
• Први, подсистем је рачуноводство;
• други, маркетиншко обавештавање;
• трећи, истраживање маркеинга и
• четврти, научно управљање маркетингом

72. Инструменти маркетинга

46
Инструменти маркетинга су варијабиле, односно променљиве величине, чијом применом
предузеће настоји, с једне стране, да максимално задовољи потребе потрошача, на основу
претходно утврђених потреба одређеног сегмента тржишта, и да оствари максималну
добит у свом редовном пословању, с друге стране.

73. Маркетинг микс

Под овим појмом се подразумева одговарајућа комбинација одабраних и примењених

инструмената маркетинга, помоћу којих предузеће остварује своје пословне задатке, а пре
свега постизање максималне добити

Примена маркетинг-микса обезбеђује предузећу увид у односе конкурентских фирми на

одговарајућем сегмету тржишта.
Четири основна инструмента маркетинга :
• производ,
• цена,
• дистрибуција и
• промоција.

74. Производ као инструмент маркетинг микса

• Производ је основни инструмент маркетинг микса и понуде.

• Прозвод треба да буде квалитетан, конкурентан и континуално присутан и
доступан потрошачу на тржишту.
• При креирању и производњи производа произвођач полази од потреба, жеља
и захтева купца.
• Произвођач нуди производ са циљем да квалитетно и конкурентно задовољи
потребе купца или потрошача.
• Потрошач оцењује понуду на основу карактеристика и квалитета производа,
микса, квалитета услуге и ценовне прихватљивости.
• Производни програм треба стално развијати увођењем новог производа,
модификовањем производа, супституцијом производа и елиминацијом
производа.

75. Дизајн производа

Дизајн је креативност у иновацији производа и промени постојећих производа визуелно,

функционално и квалитативно ради задовољења захтева потрошача

Дизајн је креативност у иновацији производа и промени постојећих производа визуелно,

функционално и квалитативно ради задовољења захтева потрошача

47
Под дизајном микса подразумева се комбиновање боје, величине, облика, садржаја и
тежине ради креирања квалитетног производа и успешне продаје на тржишту

76. Микс или асортиман производа

Микс или асортиман производа је скуп свих производа и артикала које произвођач нуди
на продају. Микс производа има ширину, дубину и конзистентност.

Четири димензије производа омогућавају предузећу да прошири пословање:

• дода нове линије производа,
• продужи сваку постојећу линију,
• дода више варијанти производу и
• да тежи већој конзистентности линије производа.

77. Марка производа

Марка производа је име, термин, знак, симбол или облик, или њихова комбинација, и има
за циљ идентификовање производа и услуга једног или групе продаваца и диференцирање
од производа и услуга конкурената.

78. Бренд производа

Бренд представља суму свих података о производу ради побољшања веродостојности и

угледа организације или појединца

Брендови представљају јасноћу, сигурност, доследност, статус и чланство. Брендови

говоре о идентитету производа, придобијају потрошаче и тржиште и доприносе
остваривању економског и еколошког профита.

79. Увођење новог производа

На основу истраживања маркетинга треба прво утврдити да ли нови производ задовољава

потребе потрошача, постоји ли тражња и да ли потрошач може да поднесе цену.

Појам „нови производ" подразумева производ који се први пут производи и чија
производња захтева нову технологију или измену у технологији, кадровима, организацији
и финансијама.

Када увести производ на тржиште:

48
 • да уведе први (предност првог, под условом да је производ без грешке),
• да паралелно са конкурентима уведе на тржиште (потрошачи обраћају већу
пажњу када се оглашавају конкурентски производи) и
• да касније уђе на тржиште (први сноси трошкове образовања тржишта,
производ може да има грешку који други може избећи и сазнаје величину
тржишта).

80. Животни циклус производа

Производ живи уколико има своје тржиште и потрошаче. Задовољење потреба потрошача
са аспекта квалитета, цене, количине и динамике испоруке производа, услов је опстанка и
развоја предузећа и производа.

Фаза развоја обухвата период од идеје за нови производ до производње производа за

тржиште. То је период инвестиционих улагања чији се повраћај очекује у фази
комерцијализације производа, при чему треба одабрати и одредити најбржи и највећи
повраћај уложеног капитала у развој нових производа.

81. Портфолио производа

Метод који има велику примену код одлучивања о производном програму и производу је
портфолио приступ производу. Задатак је да се дефинише стратешки положај предузећа и
производа на тржишту и остварује континуирани профит

У циљу креирање маркетиншке стратегије предузећа и производа развијени су следећи

модели портфолио анализе:
• портфолио матрица индустријског раста и тржишног учешћа,
• портфолио матрица индустријске привлачности и пословне снаге,
• портфолио матрица животног циклуса индустрије и конкурентског
положаја.

82. Амбалажа и паковање

Паковање обухвата активности дизајнирања и производње амбалаже за производ.

Амбалажа може бити примарна, секундарна и транспортна. Функције паковања су:
• задржавање и заштита, штити производ у одређеном облику,
• коришћење, лакша употреба и складиштење,
• комуникација, представља имиџ марке,
• сегментација, прилагођено потрошачима и
• планирање новог производа, иновација и стимулација за продају.

49
Паковање треба да је уочљиво, информативно, да побуди емоционалне потребе, заштити
производ, да буде погодно за дистрибуцију, изазовно и прихватљиво за потрошача.

Дизајн амбалаже треба да задовољи укус и жеље потрошача. Дизајн подразумева поред
функционалности и једноставности и оригиналност, специфицност, естетичност,
атрактивност и репрезентативност.

83. Име производа

Семантика имена подразумева значење имена у свести потрошача, значење једне или
више особина производа и значење имена у односу на програмирани имиџ производа.
Жељена својства имена су:
• мора бити семантички јасно повезано за производ,
• мора бити звучно, атрактивно, лако за памћење, кратко и једноставно,
• мора бити симпатично,
• мора бити без негативних призвука,
• мора бити погодно за примену,
• подесно за графичку апликацију,
• не сме подсећати на појмове из страних речника,
• мора бити читљиво, лексички и лингвистички чисто,
• треба да има само један нагласак и
• мора бити практично за коресподенцију.

84. Обележавања производа

Међународни систем обележавања производа (ЕАН) служи за једнозначно обележавање

производа широке потрошње без обзира на порекло и земљу произвођача.

Симболи се постављају на етикети и амбалажи производа и читају електронским читачем.

• Прва три броја означавају земљу произвођача,
• следећа четири броја означавају произвођача,
• следећих пет бројева означавају производ и
• последњи брoj је контролни број.

85. Формирање цена агроиндустријских производа

Цене су релевантан фактор који одређује услове пословања фармера и агропредузећа.

Утицај тржишних фактора на формирање цена на тржишту одвија се у великој мери

стихијски. Зато свака земља жели да обезбеди развој аграра и поред опредељења за
тржишно формирање цена, дефинише интервентне економске мере које утичу на
формирање цена.

50
 86. Паритети цена агроиндустријских производа

Паритети цена агроиндустријских производа могу бити:

• екстерни паритети између цена аграрних производа и инпута за производњу,
• хоризонтални паритети као однос цена између аграрних производа и
• вертикални паритети цена, као однос цена аграрних производа и
агропрехрамбених производа.

87. Стратегија диференцирања цена

Као стратегију диференцирања цена можемо издвајити:

• географско одређивање цене,
• рабате и бонификације,
• промоцијске цене,
• дискриминационе цене и
• цене микса производа.
Истраживањем тржишта предузеће сазнаје намеру конкурената и прилагођава промене
цена. Ако је циљ профит, предузеће повећава оглашавање и повећање квалитета.

Лидери тржишта задржавају цене и производу додају вредност. У односу на конкуренте

могу да снизе или повећају цене и да побољшају квалитет производа. Суштина је у томе
да предузеће треба да има стратегију предвиђања понашања конкурената и примени
могуће мере адекватног реаговања ради успешности у пословању.

88. Дистрибуција као инструмент маркетинга

89. Канали дистрибуције

Дистрибуција је инструмент маркетиншког микса и обухвата активности које је

неопходно предузети да се производ од произвођача допреми до потрошача.

Произвођач мора доставити производ потрошачу:

• у довољним количинама,
• у адекватно време и
• на право место да би се задовољила тражња.

51
Допремање производа врши се каналима дистрбуције путем којих се успоставља контакт
са потрочшачима. Канали дистрибуције омогућавају да се производ стави на располагање
потрошачима према њиховим захтевима и условима.

90. Управљање маркентиншким каналом

Предузећа треба да изаберу одговарајуће посреднике у циљу успешног пословања.

Треба вредновати посреднике са аспекта времена, линије којом се баве, индикаторе раста,
профита, кооперативности, солвентности и имиџа.

За сваки облик посредовања треба сагледати њихов рад, квалитет, локацију и потрошаче
да би се одабрали најбољи.
Предузећа треба да обучавају своје дистрибутере и продавце који контактирају и
задовољавају потрошаче. Потребно је стимулисати чланове канала ради успешне продаје
и задовољења потрошача.
Посредник ради:
• као агент набавке за потрошаче,
• као агент продаје произвођача и
• хоће да прода производе које потрошачи желе да купе.

91. Вертикални маркетиншки систем

Канали дистрибуције имају хоризонталну и вертикалну димензију.

Хоризонтална показује број посредничких веза на једном нивоу канала физичке

дистрибуције.

Вертикална димензија представља односе између произвођача, прерађивача, промета и

потрошње.

92. Малопродаја

Малопродаја је пословна активност продаје производа и услуга потрошачу за личну и

породичну употребу. Произвођач, велепродавац и малопродавац који продају производе и
услуге крајњим потрошачима, без обзира како и где се продају, врше малопродају.

Малопродавци морају да понуде максималну услугу потрошачу:

пре куповине: телефонске поруџбине, оглашавање, излагање, уређење просторија, радно

време и замену старог за ниво, после куповине: превоз, испорука, паковање, враћање,
преправке, инсталирање и

52
помоћне услуге: пружање информација, уновчавање чекова, паркирање, кредитирање и
др.

93. Велепродаја

Велепродаја је куповина производа и услуга и продаја предузећима корисницима,

малопродавцима и другим велепродавцима без значајније продаје крајњим потрошачима.

Велепродаја се разликује од малопродаје, јер велепродавци обраћају мању пажњу на

промоцију, атмосферу и локацију, зато што послују са предузећима као купцима.
Велепродавци имају веће трансакције и покривају већу област трговине од малопродаваца.
Прописи су различити за велепродавце и малопродавце.
Основне функције велепродаваца:
• бирају циљно тржиште на основу величине купаца, врсте потрошача,
профитабилности потрошача, потребе за услугом и другим критеријумима.
• врше оптимализацију и профитабилност асортимана и дефинишу услуге
које су од посебног интереса за потрошаче.
• повећавају трошкове производа са својим трошковима и урачунатим
профитом.
Своје трошкове или маржу могу смањивати да би повећали конкуренцију и привукли
потрошаче. Савремени начин пословања захтева оглашавање, подстицање продаје,
публицитет и коришћење промоције добављача. Велепродавци напуштају схватање о
јефтиним локацијама и унапређују процесе руковања материјалима развијајући
аутоматизована складишта и побољшавајући способности снабдевања путем
информационих система.

94. Маркетинг логистика

Маркетинг логистика обухвата планирање, примену и контролу физичких токова

материјала и финалних производа од места настанка до места употребе, да би се
задовољили захтеви потрошача и профит. Укратко, маркетинг логистика обухвата
достављање правог производа, правом потрошачу, на право место, у право време.

Битно је да се у процесу одлучивања о маркетиншкој логистици сагледа шта потрошачи

траже и шта конкуренти нуде.
Потрошачи или купци хоће брзу испоруку, да произвођачи прихвате неисправне
производе, да произвођачи испоруче исправне и квалитетне производе.
Истовремено предузећа треба брзо да сервисирају поправке купцима.
Предузеће разматра и стандардне услуге конкурената и да са већим или мањим услугама и
ценама остварује профит у пословању.
Предузеће нуди обећања тржишту која мора да испуни и да минимизира трошкове за
постизање циљева.

53
 95. Директни маркетинг

Директни маркетинг подразумева директне комуникације са потрошачима, често један

према један, да би се добио непосредан одговор. Некад су се предузећа бавила директним
маркетингом путем каталога, директне поште,а сада путем компјутера, интернета, имејла
и онлајна и друго. Сада је директни маркетинг успешно средство за интеракцију са
потрошачима и изградњу дугорочних односа.

Постоје бројни канали за освајање потрошача путем директног маркетинга - директна

продаја, директна пошта, каталошки маркетинг, телемаркетинг, телевизија и остали
медији директног одговора, киоск маркетинг и онлајн маркетинг.

Најстарији облик директног маркетинга је директна продаја. Предузећа користе

професионалце да пронађу потенцијалне купце и потрошаче и успоставе међусобну
сарадњу. Истовремено, ангажују представнике произвиђача или агенте да врше директну
продају.

Маркетинг директне поште заснива се на слању понуде путем обавештења и подсетника

одређеној особи на адресу.

96. Онлајн маркетинг

Савремени корисници интернета користе исти за забаву, инвестиције, продају. Одлучују

коју ће информацију примити, о којим производама и услугама и под којим условима.

Купци добијају објективне информације о вишеструким маркама са свим

карактеристикама производа, постављају захтеве за добијање информација од
произвођача, дизајнирају понуду какву желе и користе софтвер агенте да траже понуде од
већег броја продаваца. Произилази да је процес размене за купце инициран и контролисан
од потрошача.

97. Промоција као инструмент маркетинга

Промоција је процес комуницирања између произвођача и потрошача ради постизања

позитивног утицаја или имиџа о производу код потрошача у циљу стимулисања тражње и
повећања продаје производа и услуга.

Савремене технологије пружају могућност комуникације путем традиционалних медија,

савремених медија и других савремених средстава и облика комуникације.

98. Обавезе комуникатора и промотера

Комуникатор треба да дефинише и облик поруке:

ако се порука шаље путем штампе треба одредити наслов, текст, боју и илустрацију,

54
ако се шаље преко радија треба водити рачуна о гласу, речима и битним порукама.
путем телевизије сви елементи морају бити предвиђени уз говор тела - невербално
изражавање.

Промотери треба да воде рачуна о:

• одећи,
• држању,
• гестовима,
• изгледу и
• изразу лица.

99. Оглашавање и избор медија

Оглашавање је плаћени облик неличног представљања и промоције идеја, роба и услуга од

стране одређеног спонзора. Огласи су ефикасан метод преношења порука. Они имају
осбине:
• усмену или визуелну поруку,
• спонзора,
• испоруку путем једног или више медија и
• спонзорско плаћање медија који преноси поруку.

Оглашавање има за циљ информисање у фази увођења производа ради подстицања

тражње, уверавање у конкурентској фази ради подстицања селективне тражње за
производом и подсећања у зрелој фази ради подсећања на куповину

100. Подстицање продаје

Подстицање продаје подразумева подстицајна средстава за већу куповину производа и
услуга од потрошача и трговине.

Подстицање продаје садржи:

• средства за подстицање потрошача:
• узорке,
• паковања,
• премије,
• купоне,
• враћање новца и др.
• средства за подстицање трговине:
• попусте,
• накнаде за оглашавање,
• бесплатну робу и др.

Средства за подстицање предузећа и продајне снаге:

55
 • изложбе,
• наградна такмичења и
• оглашавање.

101. Односи са јавношћу

Јавност је свака група која има актуелни или потенцијални интерес или утицај на
способност предузећа да оствари своје циљеве. Односи са јавношћу обухватају низ
програма креираних да промовишу или штите имиџ предузећа или његових појединачних
производа.
Односи са јавношћу и комуникацијски програми усмерени су према:
• запосленима,
• потрошачима,
• добављачима,
• дистрибутерима,
• финансијама,
• конкурентима,
• медијима и
• према друштву.
Добри односи са јавношћу:
• доприносе афирмацији имиџа предузећа, нема трошкова медија и времена,
• захватају велики аудиторијум,
• уверљиви су, привлаче пажњу јавности и
• екстерна јавност стиче позитивне утиске.

102. Лична продаја

Лична продаја подразумева контакте између продавца и купца или потрошача, ради
информисања, убеђивања и обнављања сећања. То је усмена комуникација са купцима од
представника продаваца ради постизања продаје.

Трошкови личне продаје су велики и захтевају минимизацију у предузећу, оптимализацију

продаје и свих продајних активности.

56