Professional Documents
Culture Documents
СТУДИЈА У ПРОКУПЉУ
ИСПИТНА ПИТАЊА:
Професор:
др Драган Оровић
Прокупље 2017.
САДРЖАЈ:
1. Појмом тржишта у ширем смислу ....................................................................................... 1
2. Појмом тржишта у ужем смислу.......................................................................................... 1
3. Класификације тржишта ....................................................................................................... 2
4. Опште (универзално, мешовито) тржиште ......................................................................... 2
5. Специјализовано (посебно, струковно) тржиште ............................................................... 2
6. Ускоспецијализовано тржиште ............................................................................................ 3
7. Тржиште средстава за производњу...................................................................................... 4
8. Тржиште средстава за личну потрошњу ............................................................................. 4
9. Тржиште на велико................................................................................................................ 5
10. Тржиште на мало ............................................................................................................... 6
11. Тржишта према просторној обухватности ...................................................................... 7
12. Тржишни механизам у условима монополског тржишта. ............................................. 9
13. Тржишни механизам у условима ограничене конкуренције. ........................................ 9
14. Начин регулисања тржишног механизма у условима планског привређивања. ....... 10
15. Сегментација тржишта .................................................................................................... 11
16. Елементи тржишта ,робни фондови............................................................................... 13
17. Куповни фондови ............................................................................................................. 14
18. Механизам тржишта ........................................................................................................ 15
19. Природне посебности пољопривреде ........................................................................... 15
20. Географски положај и климатски услови као чиниоци тржишта ............................... 16
21. Привредне посебности пољопривредне производње као чиниоца тржишта............. 16
22. Дистрибутивна функција тржишта ................................................................................ 18
23. Алокативна функција тржишта ...................................................................................... 19
24. Интеграцијска функција тржишта.................................................................................. 20
25. Селективна функција тржишта....................................................................................... 21
26. Понуда, посебности понуде пољопривредне производње ........................................... 21
27. Категоријепонуде према времену у коме се понуда организује и посматра.............. 22
28. Категоријепонуде према просторној обухватности понуде; ....................................... 23
29. Kатегорије понуде према обиму укупне понуде; ......................................................... 23
30. Категоријепонуде према структури робног фонда који се нуди и .............................. 24
31. Категоријепонуде према изворима робног фонда ........................................................ 24
32. Понуда хомогеног производа ......................................................................................... 24
33. Понуда у грани ................................................................................................................. 25
34. Тражња и Развој теорије тражње .................................................................................... 26
35. План и структура тражње пољопривредних производа ............................................... 28
36. Развој тражње пољопривредних производа .................................................................. 28
37. Учесници у тражњи ......................................................................................................... 29
38. Предмет тражње ............................................................................................................... 30
39. Еластичност тражње,еластичност тражње пољопривредних производа ................... 30
40. Појам цене,врсте цена према врсти посла ..................................................................... 32
41. Цене према учесницима у прометним и трговинским пословима .............................. 33
42. Цене према времену у којем настају .............................................................................. 33
43. Временска кретања цена ................................................................................................. 34
44. Просторна кретања цена ................................................................................................ 35
45. Односи (паритети и диспаритети) цена ......................................................................... 35
46. Равнотежна цена .............................................................................................................. 36
47. Цене у условима потпуне конкуренције ........................................................................ 37
48. Цена у условима монопола ............................................................................................. 37
49. Државни интервенционизам ........................................................................................... 38
50. Цене у условима планског привређивања ..................................................................... 39
51. Појам потрошње............................................................................................................... 41
52. Врсте потрошње ............................................................................................................... 41
53. Лична потрошња пољопривредних производа ............................................................. 41
54. Производна потрошња пољопривредних производа.................................................... 41
55. Тржишна потрошња......................................................................................................... 42
56. Натурална потрошња ....................................................................................................... 42
57. Становништво као чиниоц потрошње ........................................................................... 42
58. Доходак односно зарада као чиниоц потрошње ........................................................... 42
59. Цена као чиниоц потрошње ............................................................................................ 42
60. Пољопривредна производња као чиниоц потрошње ................................................... 43
61. Прерађивачка индустрија као чиниоц потрошње ......................................................... 43
62. Организација, опремљеност и снабдевеност промета и тржишта .............................. 43
63. Култура исхране, Навике, обичаји и традиционализам у исхрани, Географски
положај и микроклиматски услови, Конфесионална (верска) припадност, преференција
потрошача. ................................................................................................................................... 44
64. Економска пропаганда (привредна пропаганда, реклама) ........................................... 44
65. Законитости у потрошњи ................................................................................................ 44
66. Шта је Маркетинг ............................................................................................................ 45
67. Користи маркетиншке концепције ................................................................................. 45
68. Развој маркетинга ............................................................................................................ 45
69. Димензије маркетинга ..................................................................................................... 46
70. Маркетинг одлуке ............................................................................................................ 46
71. Маркетинг информациони систем ................................................................................. 46
72. Инструменти маркетинга ................................................................................................ 46
73. Маркетинг микс ............................................................................................................... 47
74. Производ као инструмент маркетинг микса ................................................................. 47
75. Дизајн производа ............................................................................................................. 47
76. Микс или асортиман производа ..................................................................................... 48
77. Марка производа .............................................................................................................. 48
78. Бренд производа ............................................................................................................... 48
79. Увођење новог производа ............................................................................................... 48
80. Животни циклус производа ............................................................................................ 49
81. Портфолио производа...................................................................................................... 49
82. Амбалажа и паковање ...................................................................................................... 49
83. Име производа .................................................................................................................. 50
84. Обележавања производа.................................................................................................. 50
85. Формирање цена агроиндустријских производа .......................................................... 50
86. Паритети цена агроиндустријских производа............................................................... 51
87. Стратегија диференцирања цена .................................................................................... 51
88. Дистрибуција као инструмент маркетинга.................................................................... 51
89. Канали дистрибуције ...................................................................................................... 51
90. Управљање маркентиншким каналом ........................................................................... 52
91. Вертикални маркетиншки систем .................................................................................. 52
92. Малопродаја ..................................................................................................................... 52
93. Велепродаја ...................................................................................................................... 53
94. Маркетинг логистика....................................................................................................... 53
95. Директни маркетинг ........................................................................................................ 54
96. Онлајн маркетинг ............................................................................................................. 54
97. Промоција као инструмент маркетинга ......................................................................... 54
98. Обавезе комуникатора и промотера ............................................................................... 54
99. Оглашавање и избор медија ............................................................................................ 55
100. Подстицање продаје......................................................................................................... 55
101. Односи са јавношћу ......................................................................................................... 56
102. Лична продаја ................................................................................................................... 56
1. Појмом тржишта у ширем смислу
Под појмом тржишта у ширем смислу подразумева се свако сучељавање понуде и тражње,
без обзира на место, време и облик обављања купопродајних послова.
Тржиште у најширем смислу је свако место на којем се размењује роба без обзира на то
између кога и по којем основу се врши размена.
У општем смислу тржиште представља целокупност чинова размене између привредних
субјеката.
Под појмом тржишта у ширем смислу подразумева се сфера промета робе, којој се роба
преобраћа у новац или се размењује за другу робу.
Тржиште је подручје на којем се, под утицајем понуде и тражње, размењује роба по цени
која има тенденцију да се обликује као јединствена цена.
Појам тржишта подразумева скуп односа понуде робе, с јед стране, и тражње за том
робом, с друге стране.
Под појмом тржишта у ужем смислу подразумева се сваки посебно опремљен и уређен
простор за обављање размене робних и куповних фондова, у било којем облику и било
којом методом. Полазна основа одређивања појма тржишта у ужем смислу јесте унапред
познат тржишни простор, одговарајућим објектима, уређајима и опремом.
У ужем смислу, под тржиштем се најчешће подразумева одређено место где се размењују
производи, односно где се продаје и купује.
Тржиште је институционално и технички обликован контакт особа које нуде и траже
одређену врсту робе с циљем размене за новац, по цени која тежи да се изједначи. Ова
размена обавља се на посебно опремљеном простору и у одређено време.
Тржиштем се често назива организација размене, односно место и начин састајања купаца
и продаваца, као што су тржнице, сајмишта или берзе. Под тржиштем се подразумева и
скуп институција које се баве куповином и продајом производа.
1
3. Класификације тржишта
Ако се у понуди налазе производи из више делатности, грана и струка, реч је о типу тзв.
општег, универзалног или мешовитог тржишта. Опште тржиште је, у ствари, врло сложен
облик, јер се у његовим оквирима истовремено обавља промет производа разних врста,
различитих намена и разнородних технолошких и комерцијалних карактеристика. Због
великог броја производа разних врста, асортиман понуде на општем тржишту по правилу
је широк, али релативно једноставан.
2
Предности специјализованих тржишта су у могућностима смањења трошкова производње
и промета, побољшања конкурентске позиције и продубљивања понуђеног асортимана.
Мане, сужавање тжишног простора на сопствено специјализовано тржиште може да
доведе до губитка флексибилности понуде, нарочито када дође до непредвиђених промена
у тражњи.
6. Ускоспецијализовано тржиште
У промету на ускоспецијализованом тржи налази се, по правилу, само једна врста робе.
3
7. Тржиште средстава за производњу
Сва ова средства намењена су, пре свега, произвођачким предузећима, али су, такође,
неопходна и у пословању прометних, трговачких и осталих привредних предузећа и
установа као и у раду непривредних организација.
Међу овим средствима су: семенска роба, сточна храна, заштитна средства и минерална
ђубрива, горива и мазива, и сл.
Због свог значаја, тржиште прехрамбене робе и промет на њему посебно су организовани,
правно регулисани и институционализовани.
Ово тржиште обухвата и промет цигарета, пића, лекова и штампе, јер су, по динамици
потрошње, ови производи слични прехрамбеној роби.
4
Тржиште робе широке потрошње
Обухвата промет производа који су намењени задовољавању дневних материјалних
потреба потрошача.
Као роба трајне вредности, чији промет обухвата ово специјализовано тржиште, највише
се траже електронски апарати, производи беле технике, намештај и ћилими, аутомобили,
чамци (моторни) и јахте, накит, разни скупоцени предмети и украси, свечана одела и
слично.
9. Тржиште на велико
Тржиште на велико.
• Набавно тржиште
• Откупно тржиште
• Интерно тржиште
• Тржиште на велико за промет између самосталних привредних субјеката
• Спољнотрговинско тржиште
• Тржиште на велико за промет који организују тржишне установе
➢ У класификацији тржишта према обиму промета, тржиште на велико
обухвата све фазе и све видове промета, осим промета на мало.
• Набавно тржиште
➢ Је специјализовано тржиште на велико на којем се сви привредни субјекти
снабдевају свим потребним средствима за репродукцију.
➢ На овом специјализованом тржишту учествују на страни понуде
пољопривредна и агроинудстријска предузећа, хемијска и машинска
индустрија, индустрија амбалаже и превозних средстава.
➢ Као купци на набавном тржишту јављају се пољопривредна предузећа,
индивидуални пољопривредни произвођачи, агроиндустрија, прометна и
трговачка предузећа која се баве прометом пољопривредних производа.
• Откупно тржиште
5
➢ Најзначајније откупно тржиште функционише у откупу пољопривредних
производа, при чему пољопривредни произвођачи продају откупним
трговачким предузећима и агроиндустрији своје пољопривредне вишкове,
најчешће на основу уговорене производње.
➢ Откупно тржиште тзв. секундарних сировина, производа домаће радиности,
драгоцени метали и стари накит, уметничка дела, старе књиге и слично.
• Интернo тржиште
➢ Обухвата промет између делова (погона, организационих јединица,
одељења, сектора) једног предузећа. Посебан значај и функцију има интерно
тржиште у агроиндустријском систему, јер се целокупни унутрашњи промет
обавља организовано и на основама усвојених производних и прометних
програма.
• Тржиште на велико за промет између самосталних привредних субјеката
➢ Обухвата највећи део промета на велико у оквирима националног тржишта.
Наиме, путем овог тржишта успостављају се најрационалније везе између
привредних субјеката, под дејством закона тржишта.
• Спољнотрговинско тржиште
➢ Као посебан облик тржишта на велико, обухвата спољнотрговинско
пословање, односно извоз, увоз, транзитне посредничке послове и тзв.
реекспортну транзитну трговину, непосредну и посредну. Значај
спољнотрговинског тржишта посебно је у томе што се кроз његово
функционисање свако национално тржиште практично укључује у
механизам светског тржишта.
• Тржиште на велико за промет који организују тржишне установе
➢ Има значајно место у тржишном механизму сваке земље. Међу тржишним
установама, чије пословање представља врло значајан сегмент тржишта на
велико, посебно се истичу робне берзе, привредни сајмови, тржнице на
велико и аукције.
У класификацији тржишта према обиму промета, тржиште на мало обухвата све облике
промета у којима се на страни тражње јављају непосредни потрошачи.
6
На малопродајном тржишту постоје организациони облици продаје на мало, у којима се
обезбеђује оптимално задовољавање тражње и остваривање политике тржишне потрошње.
Дели се на:
• Месно (локално) тржиште.
• Регионално тржиште.
• Национално тржиште.
• Међународно тржиште.
• Светско тржиште.
• Месно (локално) тржиште.
Регионално тржиште.
• По дефиницији регионално тржиште обухвата простор неколико посебних,
већих и развијенијих месних тржишта, која имају заједничко производно
залеђе, као и заједничке институционалне облике и методе промета.
• Постоје и функционишу регионална тржишта одређених врста
пољопривредних производа, туристичка тржишта, тржишта производа са
заштићеним географским пореклом, као и бројна регионална тржишта у
свету која су позната по квалитету и асортиману производа (свила, кожа,
7
ћилими, накит, крзно, дрво, сиреви, вина и жестока пића, кондиторски
производи и си.).
Национално тржиште.
• У класификацијама тржишта према просторној обухватности појам
националног тржишта поистовећује се с појмом државног тржишта, јер је
оно омеђено државним границама једне земље.
• Национално тржиште може се сматрати као објективна тржишна категорија,
јер се оно у свакој земљи обрађује статистички врло исцрпно и
свеобухватно. Национално тржиште је посебно значајно због чињенице што
је могућа (често неопходна и неизбежна) интервенција државних органа.
Међународно тржиште.
• Под појмом међународног, односно интернационалног тржишта
подразумевају се сви међународни трговински тј. привредни односи.
• Међународно тржиште постоји ако су успостављени трговински, тј.
привредни односи најмање између две државе, али у пракси међународно
тржиште обухвата односе између више држава. У савременим
међународним трговинским односима постоје и функционишу, у ствари, два
основна типа међународног тржишта.
• С једне стране, успостављају се међународни трговински односи према
законитостима светског тржишта и у зависности од интереса и могућности
сваке земље учеснице на међународном тржишту.
• С друге стране, настале су и функционишу међународне тржишне
интеграцијске групације, чије је понашање на међународном тржишту
мотивисано, пре свега блоковским интересима. Земље чланице ових
групација, понашају се мање или више дискриминаторски према земљама
изван групација.
Светско тржиште.
Скуп свих националних тржишта, тј. скуп свих спољнотрговинских односа у свету,
представља светско тржиште.
Светско тржиште обухвата робноновчану размену између свих земаља, што се приказује
као светски извоз, односно светски увоз, у квантитативним и вредносним показатељима,
за једни календарску годину. На основу истраживања и анализа светског тржишта,
израђују се, усвајају и спроводе, са променљивим успехом, програми развоја производње
и промета хране у свету .
Нека позната месна тржишта имају значај међународног, односно светског тржишта за
поједине врсте производа, тј. робе. То су: Чикаго и Ротердам - за пшеницу и кукуруз,
Александрија - за памук, Карачи - за јуту, Сиднеј - за вуну, Лајпциг - за крзно и друга. И
8
домаће национално тржиште има неколико месних (локалних) тржишта ширег значаја. На
пример, у Новом Саду послује Продуктна берза. Такође, у Новом Саду успешно послује
Монопол, као превласт једног произвођача, односно понуђача, води своју посебну и
готово независну политику монополских цена. Међутим, јасно је да поред монополиста
постоји на том истом тржишту и већи број немонополских произвођача, односно
понуђача, који представљају тзв. аутсајдерска предузећа.
Монопсон је тржишно стање или тржишни однос у којем један велики купац диктира
услове тражње, док на страни понуде постоји велики број конкурентских понуђача. На
пример, до 1965. године, земљорадничке задруге имале су право да једине откупљују
вишкове сирових пољопривредних производа на свом подручју.
9
број ситних робних произвођача и понуђача, који не могу битније да утичу на
олигополску понуду.
• Дуопол подразумева стање у којем се на страни понуде јављају само два понуђача
који су међусобно у конкурентском односу. Појава дуополског тржишта могућа је
у оквирима локалног или регионалног тржишта, али се оно чешће јавља у оквирима
националног или светског тржишта.
• Као пандан дуополу јавља се и дуопсон. Дуопсон настаје када се на тржиш ту, на
страни тражње, појаве само два велика купца, насупрот великом броју
конкурентских продаваца, односно понуђача.
Билатерални (двострани) олигопол представља тржишно стање у којем и на страни понуде
и на страни тражње учествује по неколико већих предузећа. Ова предузећа имају
одређујући, односно доминантан положај на тржишту, сваки са своје стране.
10
➢ У тржишној структури овог система привређивања постојао је одређен
степен конкуренције, који је подстицао привредни механизам у складу с
концепцијом друштвене својине. Тржишни механизам деловао је углавном
слободно, вршећи своју основну усмеривачку и алокативну функцију, у
складу са пропорцијама друштвеног плана.
➢ Цене су се обликовале углавном слободно, у оквирима усвојених
пропорција друштвених планова; у случају нарушавања паритета, цене су се
могле одређивати административно. Све цене важније робе и основних
услуга биле су под друштвеном контролом. На развој тржишног механизма
и усмеравање тржишних односа одређен утицај имале су привредне коморе,
пословне заједнице, разна привредна и струковна удружења, тржишне
установе и административни органи.
Тржиште се дели на мање тржишне целине, делове или сегменте, према разним
обележјима и у зависности од утицаја многобројних чинилаца. Међу чиниоцима који
утичу на сегментацију тржишта нарочито су значајни: развијање тржишних односа
ширење трговања на нове тржишне просторе, раст куповне моћи, разуђивање структуре
тржишних потрошача и потреба за рационализацијом истраживања тржишта. Подела
потрошача на хомогене групе према расположивим куповним средствима, према
разликама које се испољавају у тражњи и према степену њихове организованости као
потрошача.
11
• Четврто, сегментација тржишта гране у функцији је пословне политике предузећа.
Истраживањима на основу гранске сегментације омогућава се доношење
рационалних одлука о продајној политици и тактици на тржишту гране.
• Пето, сегментација тржишта набавке средстава за агроиндустријску репродукцију
изводи се ради одвајања хомогених група или појединих великих добављача према
битним обележјима. Ова сегментација изводи се према структури и начину
организовања понуде добављача, према техникама испоруке, удаљености тржишта
набавке, према посебним погодностима које се добијају при куповини, односно при
склапању дугорочних купопродајних аранжмана и сличним посебностима у вези са
добављачима и пословањем на тржишту набавке.
• Шесто, сегментација тржишта продаје изводи се на основу поделе према врстама
производа, односно робе. У том смислу постоје сегменти тржишта продаје робе
широке потрошње, пољопривредних производа, робе из прехрамбене индустрије,
робе трајне вредности, инвестиционих добара и репродукционог материјала, као и
тржишни сегмент услуга.
• Седмо, сегментација тржишта према разврставању потрошача у одговарајуће
хомогене групе има посебан значај за успешно остваривање пословне, посебно
продајне политике предузећа, као и продајне функције маркетинга односно
агромаркетинга. Међу најчешћим обележјима потрошача према којима се врши
сегментација тржишта, налазе се груписања према географским, демографским,
психографским, социјалним и привредним карактеристикама. Ради што ефикасније
сегментације тржишта продаје, сваки појединачни модел сегментације служи као
истраживачка матрица у сложеним и важним пословима истраживања продаје,
односно тржишне и продајне политике.
Потреба сегментације тржишта јавља се с развојем тржишних односа и увођењем
маркетинг-приступа тржишту продаје.
12
16. Елементи тржишта ,робни фондови
• Понуда-робни фондови,
• Тражња-куповни фондови,
• Цене-однос понуде и тражње
• Потрошња
По опште усвојеној дефиницији робни фонд представља укупну количину
расположивих материјалних добара на одређеном тржишту и у одређеном временском
раздобљу, односно тренутку.
13
17. Куповни фондови
14
18. Механизам тржишта
15
Временски ритам пољопривредне производње
Будући да је цена битан елемент тржишних односа, поред понуде и тражње, може се
сматрати да је рента, као компонента цене, значајан чинилац тржишта на којем се обавља
промет пољопривредних производа.
16
На пример: време утрошка живог рада у производњи пшенице с временом производње
овог жита, које траје од тренутка почетка припремних радова (набавка семена, ђубрива,
горива, орања и сл.) до завршетка жетве и смештаја зрна у силосе.
У промету ових производа настају губици, чиме се повећавају трошкови промета укупно и
по јединици производа. Према томе, ова природна посебност пољопривредних производа
јавља се такође као важан чинилац обликовања, организације и функционисања тржишта
и промета.
17
Појединачна друштвена подела рада подразумева поделу рада у оквиру појединачне
привредне јединице, чиме се одређује тзв. струковна структура радника, односно
струковно (професионално) обављање послова сваког радника.
Специјализација производње. Као продубљивање процеса друштвене поделе рада,
специјализација производње представља метод рационализације, односно усмеравања
производних активности на једну посебну грану, врсту или подврсту привређивања.
Специјализација у производњи пољопривредних производа и у њиховој припреми за
тржиште продаје (комерцијализацији) омогућава савремен начин пословања у промету и
на специјализованом тржишту сирових и прерађених пољопривредних производа.
Прометна технологија
Као тржишни чинилац, прометна технологија представља примену савремених
технолошких поступака у процесу промета, односно превозу, складиштењу,
комерцијализацији и дистрибуцији робе.
Тржиште је врло снажан и ефикасан фактор развоја друштвене поделе рада и привреде.
18
• селективну.
Кроз дистрибутивну функцију тржиште делује као чинилац примарне расподеле укупног
друштвеног производа кроз тржишне цене које се обликују у сваком тржишном односу.
19
Истовремено, тржиште усмерава пољопривредне произвођаче из индивидуалног сектора
на производе у чијој се производњи и припреми за тржиште троши релативно много живе
радне снаге.
Међу ове производе спадају неке врсте поврћа, воћа и индустријског биља, као, на
пример: парадајз, махунасто и зелено поврће, јагодасто воће, шумски плодови, дуван,
хмељ, лековито биље, мед и други.
Из производње обликује се понуда коју једним делом обухвата откуп, док други део иде
на сељачку пијацу ради непосредне продаје потрошачима.
20
25. Селективна функција тржишта
Своју селективну функцију тржиште остварује путем, тзв. агрегатне, односно укупне
тражње, чији интензитет, обим и структуру одређује неколико битних и сложених
чинилаца.
21
знатан део фонда пољопривредних производа одваја се:
• За робне резерве
• за потребе прерађивачке индустрије.
• један део ових производа се извози.
Дневна понуда - представља укупну дневну понуду која се остварује на одређеном месном
тржишту (у малопродајној мрежи, на сељачкој пијаци, на тржници на велико, на берзи, на
аукцији и сл.).
22
Паритет цена сточне хране и сточарских производа један је од најважнијих привредних
чинилаца који утичу на осцилације у сточарској производњи.
Утицај природних чинилаца на пољопривредну производњу већи је код недовољно
развијене пољопривреде, јер су последице теже а осцилације веће.
Исти значај има обликовање понуде за јединствено национално тржиште, чиме се битно
утиче на стабилизацију тржишних односа
23
30. Категоријепонуде према структури робног фонда који се
нуди и
Познавање категорије понуде према структури робног фонда неопходно је ради правилног
и рационалног наступања на специјализованим тржиштима, нарочито због зараде и
практичне примене тактике у освајању или задржавању позиција на конкурентном
тржишту.
24
производње јесте њена специјализација, што се у великој мери односи и на
агроиндустрију.
Као хомогени могу се сматрати, на пример, хлеб, пециво, сирово месо, и сл. јер не носе
никакво посебно обележје произвођача.
Доношење одлуке о понуди хомогеног производа. За доношење одлуке о понуди
хомогеног производа, односно понуди једног агроиндустријског предузећа, неопходно је
познавање три квантитативна чиниоца, односно морају се квантификовати три битна
елемента.
Тржишна цена је трећи битан чинилац чији ниво непосредно дефинише могући обим
понуде хомогеног производа у спрези са граничним трошковима.
Тржишне цене и гранични трошкови не само да утичу на одређивање обима понуде него и
на ширење и прилагођавање структуре производње и понуде захтевима тржишта.
У зависности од промена тржишних цена мењају се и односи, тј. број произвођача у грани,
односно понуђача на тржишту гране. Из истих разлога мења се и обим њихове укупне
понуде. У ствари, обим укупне понуде у грани условљен је обимом понуде сваког
понуђача и променом њиховог броја.
Ипак, у основи ових кретања и односа може се утврдити да и на тржишту гране делује
закон тржишта. С повећањем тржишне цене треба да расте и понуда, и обрнуто. Тржишна
25
цена и понуда треба да имају истосмерно кретање, што претпоставља довољно еластичну
понуду.
Регресија понуде у грани. Случај регресије, односно смањења или опадања понуде
пољопривредних производа, испољава се само у условима ситноробне производње.
Регресија понуде јавља се под утицајем кретања тржишних цена неких пољопривредних
производа и у условима постојања врло великог броја произвођача који међусобно нису
повезани и организовани и који не познају тржиште гране.
Као други основни елемент тржишта и пандан понуди, тражња се третира каo врло
значајна, сложена и занимљива категорија тржишних односа.
Значај тражње произлази из чињенице што се преко њених функција и кроз њен
механизам остварује тржишна потрошња, односно задовољавање потреба тржишних
потрошача.
Појам тражње може се изразити и кроз цену робе која се тражи или као укупна сума
новчаних издатака које потрошач даје ради куповине одређене робе.
26
У класичној грађанској политичкој економији, Адам Смит, који је живео у осамнаестом
веку, дефинише тражњу разликујући апсолутну и ефективну тражњу.
Апсолутна тражња, према овој дефиницији, представља стварне друштвене потребе, тј.
потребе свих људи, али се оне не могу задовољити односно подмирити, јер нема довољно
куповних средстава.
Марксово схватање тражње полази од основе на којој се она развија, тј. од производње и
расподеле друштвеног производа на поједине друштвене класе и појединце у оквиру класа
које обликују тражњу од присвојеног дохотка.
Полазећи од висине цене и животних услова потрошача, односно купаца, Маркс утврђује
да се тражња, као потреба за производима исказана на тржишту, квантитативно разликује
од стварне друштвене потребе. Друштвена потреба, тј. оно што регулише принцип
тражње, битно је условљена узајамним односом разних класа и економском позицијом
сваке од њих;
• прво, односом укупног вишка вредности према најамнини и
• друго, односом различитих делова на које се вишак вредности цепа (профит,
камата, земљишна рента, порез итд.).
27
Кејнз тврди да ефективна тражња одређује величину понуде при датој производњи и
претпоставља да укупна платежно способна тражња не мора да се јави на тржишту у
целости као ефективна тражња. Поред истраживања потрошачке тражње, Кејнз се бави
анализом кретања инвестиционе тражње и каматних стопа, које су резултат тих кретања.
Он сматра да смањење потрошачке тражње и повећање каматних стопа негативно утичу
на развој инвестиција. И обрнуто, повећање потрошачке тражње, уз смањење каматиних
стопа, подстиче привредни развој .
28
Тражња, односно тржишна потрошња ових производа уопште не може или може врло
слабо да се прилагођава условима тржишног механизма. Међу условима према којима је
тражња пољопривредних производа слабо или врло слабо еластична, треба посебно
указати на снабдевеност тржршта продаје, на тржишне цене, на куповну снагу потрошача
и на функционисање прометних и трговинских малопродајних организација.
Развој, обим, структура и интензитет тражње условљени су, у највећем степеном, врстом и
бројем учесника односно носилаца тражње. По природи и посебности тражње
пољопривредних производа, најбројнији и најважнији учесници у тражњи су непосредни
индивидуални потрошачи. Сви остали учесници, у ствари, посредују између произвођача
и непосредних потрошача, а разврстани су на прометна и трговинска предузећа, тржишне
установе и агроиндустрију.
29
38. Предмет тражње
Предмет тражње прометних и трговинских предузећа јесу све врсте сирових и прерађених
пољопривредних производа. У откупној трговини предмет тражње су сирови
пољопривредни производи, произведени у оба сектора. У прометним и трговинским
организацијама које послују на домаћем тржишту, предмет тражње су све врсте
пољопривредних производа, осим индустријског биља намењеног агроиндустрији.
Предмет тражње агроиндустрије су све врсте пољопривредних производа који служе као
сировина у одговарајућим технолошким поступцима. Агроиндустрија се јавља у тражњи
посебних врста обртних средстава, као што су амбалажни материјали, средства за
опремање индивидуалних комерцијалних паковања, шећер, јестиве масти, зачини и друга.
30
• тржишне цене - ценовна еластичност и
• доходак - доходовна еластичност тражње.
Ценовна еластичност тражње представља однос између релативних промена у количини
тражених производа и релативних промена у цени тих производа. У овом односу тржишне
цене су независно променљива, а тражња зависно променљива величина.
Разликују се три категорије ценовне еластичности тражње које имају врло велику
аналитичку вредност, и то:
• еластичност тражње у једној тачки,
• лучна еластичност тражње и унакрсна еластичност тражње.
Ако се истражује утицај тржишних цена на количину тражених производа, при чему су
промене у ценама и у количинама врло мале, у питању је ценовна еластичност тражње у
једној тачки.
31
скупоцена пића, високовредне прерађевине од меса и млека, са ознаком порекла и
квалитета, егзотично воће и цвеће, елитни рибљи и морски специјалитети, посебне
врсте увозних цигарета и дувана, посебно припремљене маслине и други.
Појам цене- У опште прихваћеној дефиницији, цена се појмовно одређује као новчани
израз тржишне вредности робе, под условом да се обликује слободно у односима понуде и
тражње и дејства закона тржишта. Из овако дефинисаног појма цене произлази закључак
да свако ограничавање или усмеравање дејства закона тржишта доводи до обликовања
посебних категорија цена и захтева одговарајуће интервенције на тржишту.
Настајање и развој вредности и цене као њеног новчаног израза објашњавају значај и
сложеност тржишне цене у савременим условима привређивања.
32
У другу врсту спадају цена према учесницима у прометним и трговинским пословима, на
основу чега постоје
произвођачке: чисто произвођачке и откупне,
трговинске: цене на велико, цене на мало и спољнотрговинске цене.
У трећу врсту цена спадају две категорије цена према времену у којем настају и на које се
односе, а то су дневне, односно промптне и рочне, односно терминске цене.
Цене на велико односе се на све врсте прометних и трговинских послова који се обављају
у фази промета на велико. Оправданост постојања цена на велико треба тражити у
неопходности обављања прометних и трговинских послова на велико.
Цене на мало односе се на све врсте прометних и трговинских послова који се обављају у
фази промета на мало, тј. у продаји непосредним потрошачима. Ове цене обавезно су веће
од претходнх категорија цена јер садрже све трошкове који настају у пословима промета
на мало, надокнаду личних доходака и зараду учесника у промету на мало, као и порез
који припада одређеној врсти робе.
Дневне или промптне цене одређују се приликом склапања купопродајних послова који се
извршавају одмах, тј. истог дана или у року од неколико дана, у складу са прописима о
извршавању промптних послова.
33
Рочне или терминске цене одређују се, односно уговарају у тренутку склапања
купопродајних послова, али се примењују приликом извршавања ових послова, о
уговореном року. Рочне или терминске цене одређују се између учесника у купопродајним
пословима, у зависности од обостране процене односа понуде и тражње, тј. могуће висине
цене у време извршења посла и примене уговорене рочне или терминске цене.
Обе ове категорије тзв. временских цена најчешће се примењују у берзанским пословима
који са гледишта времена извршавања могу бити промптни и термински.
Дневна, најкраћа (дневна, ултракратка) кретања цена трају само један дан јављају се
искључиво на месним (локалним) тржиштима као и у дневном пословању неких
тржишних установа, као што су берзе, тржнице и аукције. Категорија дневних цена
представља једине стварне цене, јер су вредносни израз стварних тржишних односа, који
се обликују без неких посебних ограничења.
Сезонска кретања цена настају у временском раздобљу краћем од једне године. Сезонска
варијација траје у зависности од трајања сезоне приспевања одређених производа. Утицај
сезонских кретања цена на нашем тржишту је врло велики, посебно због тога што знатан
део промета пољопривредних производа долази из производње индивидуалног сектора.
Сезонска кратања цена нарочито су изражена на сељачкој пијаци и у време набавки неких
пољопривредних производа ради спремања зимнице у домаћинствима.
34
Дугорочна, кретања цена настају као последица дугогодишњих усклађивања тржишних
односа у промету појединих пољопривредних производа. Дугорочна кретања цена
обрађују се теоријски на основу тзв. одређених пољопривредних циклуса, међу којима су
посебно значајни тзв. сточни циклуси (у свињарству и говедарству).
Показују висину тржишне цене једног производа, у исто време, на различитим тржишним
тачкама просторима. Ова кретања цена су, у ствари, показатељи распоређености понуде и
тражње и праваца промета робних фондова.
Када просторна кретања цена представљају тзв. месне диспаритете цена, тада могу
послужити за утврђивање трошкова превоза у структури тржишне цене. Из ових
показатеља могу се добити информације о степену организованости и концентрацији
малопродајне мреже у појединим месним тржиштима и снабдевачким центрима.
Просторна кретања цена имају посебан значај за теоријска и аналитичка разматрања цена
и тржишних односа у промету пољопривредних производа. Просторни диспаритети цена
могу деловати као чинилац усклађивања односа понуде и тражњ утичући на релативно
изједначавање диспаритета у кратком року.
35
Постоје и диспаритети између цена производа једне гране. Тако, унутар сточарске
производње долази до диспаритета цена вуне у односу на цене овчијег меса и обрнуто,
између цена млека и цена меса код млечне стоке, између цена јаја и цена живинског меса у
живинарству .
У случају дефицитарне понуде, потребно би било одвојити већи део куповног фонда. У
том случају настало би одступање од равнотежне цене. У таквом неусклађеном односу
понуде и тражње, где је понуда мања у односу на дату тражњу, понуђачи би остварили
ванредни добитак. Овако обликована цена могла би утицати на дестимулацију тражње,
односно на њено преусмеравање на јефтиније супституте.
36
У случају суфицитарне понуде један део робног фонда би остао непродат или би се
продавао по нижим ценама, у овом случају неусклађеност понуде и тражње настаје услед
веће понуде од дате тражње, што може изазвати ванредни губитак за понуђаче.
37
Обим и интензитет тражње су ограничени, што представља одређену границу у
максимализацији монополског екстрапрофита. Ова горња граница не допушта захтев за
неком превисоком монополском ценом.
Сувише висока продајна цена утиче на сужавање продаје, што посредно може имати
утицаја на смањење обима производње. Евентуално смањење обима производње, при
датим капацитетима, појачава притисак сталних трошкова, што непосредно изазива
смањење профита по јединици производа.
Нижа цена производа утиче на смањење профита, па је привлачнија за купце и утиче на
повећање обима производње и понуде односно продаје. Међутим најчешће овако изазвано
повећање производње и продаје не може да надокнади губитак монополског профита.
38
Држава утиче на токове друштвене репродукције финансирањем куповине средстава за
репродукцију, посредством организованих група капиталиста или специјализованих
установа. Оваквим интервентним поступцима, посебно путем политике пореза и сличним
мерама, држава утиче на стално повећање преливања друштвеног производа у државни
буџет. Тако настају битне структурне промене у систему привређивања које захтевају
одговарајуће институционално прилагођавање.
Општи ниво цена, односно апсолутни ниво цена или апсолутне цене представљају збир
цена производа и услуга, изражен у новчаним јединицама у одређеном тренутку. Ако се
ове цене односе на дуже временско раздобље, тада представљају збир просечних цена у
датом раздобљу (месецу, кварталу, години). Тренд сталног раста цена у савременом свету
разврстава се према свом интензитету, односно према стопи инфлације, на нормалан раст
општег нивоа цена и на праву инфлацију, са релативно високим стопама. У зависности од
стања привреде, капиталистичке државе примењују антидепресионе или антиинфлационе
мере.
Међутим, у сврху стабилизовања привредних кретања уводе се и мере трајне природе које
се називају "уграђеним стабилизаторима привредног развоја", односно у питању су тзв.
аутоматске мере. Међу овим мерама треба споменути политику стабилних плата, неке
мере социјалне природе као што су разна социјална давања и помоћи незапосленима,
подстицајни порески систем и слично.
39
и функционисање привредног система и тржишних односа, па и систем, режим и
механизам цена били су у надлежности одговарајућих државних органа. Са гледишта
механизма и политике цена у условима планског привредивања постојала су два типа
планске привреде:
• један познат као државнопланска привреда (тип совјетске привреде) и
• други у теорији дефинисан као самоуправнопланска привреда (тип
југословенске привреде).
Вредносна цена, као посебна категорија планских цена, користила се као инструмент
планске методологије у првим годинама развоја социјалистичког самоуправљања. Висина
и структура вредносне цене утврђиване су посебним поступком ради добијања новчаних
показатеља који су коришћени у планирању. Међутим, ови показатељи нису одговарали
стварној вредности, јер су представљали просечно друштвено потребних трошкова и
просечне акумулације, израчунате на основу трошкова. Овако израчунате вредносне цене
омогућавале су паралелизам у планирању са натуралним показатељима, који су
представљали употребне вредности. У овој Југословенској планској методологији, поред
вредносне цене коришћене су још као инструменти и категорије тзв. планске цене и тзв.
стварне цене.
40
51. Појам потрошње
Потреба да човек свакодневно унесе одређену количину хране која садржи неопходне
хранљиве састојке и заштитне материје у одговарајућем односу намеће свесно
организовање производње и потрошње хране.
41
Приплодна и радна стока, утовљена стока и сточарски производи као што су млеко, јаја и
стајњак, саднице, семе, сточна храна и друго, улажу се као готови производи у нове
производне процесе, односно репродукционе циклусе.
42
Као искључиво тржишни чинилац непосредно утичу на обим, промене и структуру
потрошње. Познато је да ниже цене делују подстицајно на повећање тржишне потрошње,
и обрнуто.
По природи ствари, производи лошијег квалитета имају нижу тржишну цену, што утиче
на потрошачев избор производа. Овде долази до изражаја утицај политике и система цена,
путем којих се селективно делује на понуду у целини и посебно на обликовање понуде
прехрамбених производа.
Култура исхране делује у правцу измене структуре исхране а тиме и на тражњу, посебно
на добро организованим и снабдевеним локалним тржиштима. У склопу овог чиниоца,
позитивно делују нова медицинска сазнања и организовано здравствено просвећивање,
као и популаризација акција друштава нутрициониста у остваривању програма
унапређивања исхране становништва.
Навике, обичаји и традиционализам у исхрани могу деловати као чинилац потрошње кроз
шира миграциона кретања становништва. Наиме, преласком из једног подручја у друго,
становништво доноси у нову средину своје навике, обичаје и традиционалне поступке у
припреми и потрошњи хране.
44
• Гифенов парадокс,
• Вебленов ефекат и
• Кузњецовљев феномен.
Друга фаза – 1930-1950 год. Пословна политика предузећа је усмерена према продаји и
потрошачу. Производни програм предузећа био је условљен могућностима и потребама
тржишта продаје. Истраживање тржишта продаје, потреба и платежних могућности
потрошача, и њиховог интересовања за одређене производе је основа пословне политике
предузећа.
Трећа фаза – 1950-1960 год. Привредно понашање предузећа познато као маркетинг
оријентација. Предузеће пажљиво прати дешавања на тржишту продаје, региструје све
промене у структури тражње и понашање потрошача. Пословна политика предузећа
усмерена је ка стварним захтевима тржишта.
45
Четврта фаза – маркетинг контрола, настала почетком шездесетих година прошлог века. У
овој фази пословна политика предузећа се тотално оријентише ка задовољењу потреба
потрошача. Читава активност предузећа започиње истраживањем тржишта и предвиђањем
продаје, како би се оријентација предузећа усмерила према задовољењу потреба купаца.
Маркетинг се третира као сложена научна, стручна и практична дисциплина. Имајући ово
у виду дефинисане су неке основне димензије маркетинга:
• Маркетинг као економски процес,
• Маркетинг као пословна функција,
• Маркетинг као пословна концепција и
• Маркетинг као научна дисциплина.
46
Инструменти маркетинга су варијабиле, односно променљиве величине, чијом применом
предузеће настоји, с једне стране, да максимално задовољи потребе потрошача, на основу
претходно утврђених потреба одређеног сегмента тржишта, и да оствари максималну
добит у свом редовном пословању, с друге стране.
47
Под дизајном микса подразумева се комбиновање боје, величине, облика, садржаја и
тежине ради креирања квалитетног производа и успешне продаје на тржишту
Микс или асортиман производа је скуп свих производа и артикала које произвођач нуди
на продају. Микс производа има ширину, дубину и конзистентност.
Марка производа је име, термин, знак, симбол или облик, или њихова комбинација, и има
за циљ идентификовање производа и услуга једног или групе продаваца и диференцирање
од производа и услуга конкурената.
Појам „нови производ" подразумева производ који се први пут производи и чија
производња захтева нову технологију или измену у технологији, кадровима, организацији
и финансијама.
48
• да уведе први (предност првог, под условом да је производ без грешке),
• да паралелно са конкурентима уведе на тржиште (потрошачи обраћају већу
пажњу када се оглашавају конкурентски производи) и
• да касније уђе на тржиште (први сноси трошкове образовања тржишта,
производ може да има грешку који други може избећи и сазнаје величину
тржишта).
Производ живи уколико има своје тржиште и потрошаче. Задовољење потреба потрошача
са аспекта квалитета, цене, количине и динамике испоруке производа, услов је опстанка и
развоја предузећа и производа.
Метод који има велику примену код одлучивања о производном програму и производу је
портфолио приступ производу. Задатак је да се дефинише стратешки положај предузећа и
производа на тржишту и остварује континуирани профит
49
Паковање треба да је уочљиво, информативно, да побуди емоционалне потребе, заштити
производ, да буде погодно за дистрибуцију, изазовно и прихватљиво за потрошача.
Дизајн амбалаже треба да задовољи укус и жеље потрошача. Дизајн подразумева поред
функционалности и једноставности и оригиналност, специфицност, естетичност,
атрактивност и репрезентативност.
Семантика имена подразумева значење имена у свести потрошача, значење једне или
више особина производа и значење имена у односу на програмирани имиџ производа.
Жељена својства имена су:
• мора бити семантички јасно повезано за производ,
• мора бити звучно, атрактивно, лако за памћење, кратко и једноставно,
• мора бити симпатично,
• мора бити без негативних призвука,
• мора бити погодно за примену,
• подесно за графичку апликацију,
• не сме подсећати на појмове из страних речника,
• мора бити читљиво, лексички и лингвистички чисто,
• треба да има само један нагласак и
• мора бити практично за коресподенцију.
50
86. Паритети цена агроиндустријских производа
51
Допремање производа врши се каналима дистрбуције путем којих се успоставља контакт
са потрочшачима. Канали дистрибуције омогућавају да се производ стави на располагање
потрошачима према њиховим захтевима и условима.
За сваки облик посредовања треба сагледати њихов рад, квалитет, локацију и потрошаче
да би се одабрали најбољи.
Предузећа треба да обучавају своје дистрибутере и продавце који контактирају и
задовољавају потрошаче. Потребно је стимулисати чланове канала ради успешне продаје
и задовољења потрошача.
Посредник ради:
• као агент набавке за потрошаче,
• као агент продаје произвођача и
• хоће да прода производе које потрошачи желе да купе.
92. Малопродаја
52
помоћне услуге: пружање информација, уновчавање чекова, паркирање, кредитирање и
др.
93. Велепродаја
53
95. Директни маркетинг
54
ако се шаље преко радија треба водити рачуна о гласу, речима и битним порукама.
путем телевизије сви елементи морају бити предвиђени уз говор тела - невербално
изражавање.
55
• изложбе,
• наградна такмичења и
• оглашавање.
Јавност је свака група која има актуелни или потенцијални интерес или утицај на
способност предузећа да оствари своје циљеве. Односи са јавношћу обухватају низ
програма креираних да промовишу или штите имиџ предузећа или његових појединачних
производа.
Односи са јавношћу и комуникацијски програми усмерени су према:
• запосленима,
• потрошачима,
• добављачима,
• дистрибутерима,
• финансијама,
• конкурентима,
• медијима и
• према друштву.
Добри односи са јавношћу:
• доприносе афирмацији имиџа предузећа, нема трошкова медија и времена,
• захватају велики аудиторијум,
• уверљиви су, привлаче пажњу јавности и
• екстерна јавност стиче позитивне утиске.
Лична продаја подразумева контакте између продавца и купца или потрошача, ради
информисања, убеђивања и обнављања сећања. То је усмена комуникација са купцима од
представника продаваца ради постизања продаје.
56