Висока пољопривредно-прехрамбена школа

струковних студија

Семинарски рад:
Физичке и механичке мере заштите у пољопривреди

Ментор: Студент:
др Сања Перић Милош Алексић ЗБ 470/17
Прокупље, мај, 2019.
 Садржај:

1. Увод....................................................................................................................3
2. Физичке мере у заштити биља.........................................................................4
3. Механичке мере у заштити биља.....................................................................7
4. Литература.......................................................................................................10
 1.2 Увод

Агротехничке, механичке и физичке мере имају велики значај у интегрисаној

заштити биља. Предуслов успешне заштите биља од болести је познавање
узрочника болести , али исто тако и познавање пољопривредне културе,
парцеле, климе, тржишта и бројних других детаља везаних уз пољопривредну
производњу. Захтеви који се данас постављају пред савремене, тржишно
орјентисане пољопривредне произвођаче, неупоредиви су са законима из
прошлих времена мешовитих сеоских домаћинстава.

Савремена пољопривреда на неки начин је „индустрија на пољу“, а

пољопривредници су предузетници који производе за тржиште да би
зарадили, односно осигурали егсзистенцију. Таква пољопривреда захтева све
више знања. У условима интензивне, технолошки напредне, високо
производне и тржишно конкурентне пољопривреде, највећи број
пољопривредних произвођача настоји одржати или повећати количину
приноса, тежећи притом смањењу ризика или осигурању од свих ризика који
прате пољопривредну производњу.
Губици и штете у производњи које узрокују или које могу узроковати биљне
болести свакако се убрајају међу важне ризике у производњи, а њиховом
контролом често се постижу виши и квалитетнији приноси. Да би се то
постигло, може се применити већи број различитих мера заштите биља, које
је препоручљиво да се интегришу у један ефикасан, стабилан, поуздан,
исплатив, друштвено и тржишно прихватљив систем.

Заштита различитих култура од биљних болести може се успешно провести и

применом агротехничких, механичких, физичких, биотехничких или
биолошких мера. У разматрању и избору мера заштите биља не треба бити
искључив, него отворен.

2.2Физичке мере у заштити биља

У физичке мере заштите биља убрајају се оне мере у којима се користи

светлост, боја, звук, радијација, топлина или неки други облик енергије за
сузбијање биљних штеточина. Физичке мере данас се релативно мало
употребљавају у заштити биља од болести, но за неке од њих проводи се
завршна фаза истраживања те се може очекивати поступно увођење у праксу.
На пример, високе температуре већ се више деценија практично примењују у
заштити биља, а перспектива употребе топлоте у будућности знатно су шире.

Примена топлоте као једна од мера заштите биља данас се најчешће веже уз
поступак соларизације тла. Соларизација тла јесте загревање тла
коришћењем сунчеве енергије, којом се тло загрева толико да семе или
подземни органи корова, штеточине и узрочници болести бивају уништени.

Тло се прекрива пластичним фолијама у топлим раздобљима године па се

површински слојеви тла загревају до високих температура. Та метода
истраживања се у Србији показала врло ефикасном у сузбијању узрочника
гљивичних болести , али и корова, нематода и неких штеточина. Осим
ефикасности, соларизација је економски и еколошки прихватљива метода,
али углавном је практична само на релативно малим површинама.

У физичке мере заштите биља топлотом убраја се и термичка стерилизација

тла прегрејаном паром. Иако врло ефикасна, та мера је веома скупа и углавно
се користи при производњи високо исплативих цвећарских или поврћарских
култура у заштићеном простору .

У производњи садног материјала и семена велику перспективу има „третман

врућом водом“. На пример, потврђено је да третман цветова винове лозе у
врућој води кроз пола сата ефикасно елиминише патогене гљиве, бактерије,
фитоплазме и вирусе. Топлотни третмани загрејаним ваздухом или водом
потврдили су се ефикасним у сузбијању различитих гљивичних болести које
се јављају на плодовима воћа након бербе. Потапање семена у врућу воду
врло је стара мера заштите семена од узрочника болести, која се и данас
негде спроводи уместо примене хемијских средстава за заштиту семена.

3.2 Механичке мере у заштити биља

Механичке мере заштите биља обухватају сузбијање биљних болести ручном

или машинском обрадом, сечом или резањем, скупљањем, усисивањем или
било којим другим обликом механичке силе. Шире гледано, механиче мере
могле би се убројити у агротехничке мере заштите биља, али се често наводе
одвојено. Механичке мере сузбијања биљних болести у прошлости су се
чешће користиле, али данас се више спроводе углавном у екстензивној,
полупрофесионалној или аматерској пољопривредној производњи. Главно
ограничење спровођења механичких мера јесте велики утрошак енергије,
ручне или машинске.
У заштити биља од болести, механичким мерама углавном се елиминишу или
редукују инокули. На пример, на мањим површинама могуће је ручно
скупљати биљне остатке у којима често узрочници биљних болести
презимљују. Гљива узрочник сиве пегавости ораха презимљује на отпалом
зараженом лишћу, из којег се следеће пролеће шири на нове листове. У
воћарству и виноградарству особито се често препоручује механичко
уклањање заражених делова биљке резидбом.

Велики број биљних патогена биљке нападају локално, па се на нападнутим

деловима биљака размножавају, на њима презимљују и касније се шире.
Темељно одстрањивање заражених биљних органа или делова биљака често
је непрактично на већим површинама, у неким случајевима је изведиво,
корисно, исплативо и свакако препоручљиво у склопу интегрисане заштите.
На пример, у воћњацима јабуке где се пепелница јавља у слабијем
интензитету, резидба заражених празњења може бити довољна да би се
болест држала под контролом.
Крчењем или уништавањем читавих биљака ретко је практично, али се врло
често препоручује као мера заштите од биљних вироза и фитоплазмоза. Те
болести не могу се сузбијати директним мерама, углавном су систематичне, а
заражене биљке често су извор заразе с којих се вируси или фитоплазме даље
шире. Ако је у насаду уочен мањи број биљака са симптомима неке од
значајнијих вироза или фитоплазма, њиховим уклањањем спречиће се
ширење болести на остале биљке. Овакве мере се често спроводе у младим
насадима, где су доста ефикасније.
 4.2 Литература

1.
file:///C:/Users/Lenovo/Downloads/Agrotehnicke_mehanicke_i_fizikalne_mjere_u
_zastiti_bilja_od_bolesti.pdf

2. http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/2108-Mehanicke-mere-
zastite.php

3. http://www.zdravasrbija.com/Zemlja/Povrtarstvo/1949-Mere-zastite-u-
organskoj.php