Република Србија

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Управа за ветерину
Београд

Семинарски рад за државни испит

Датум полагања: 21.03.2024.

Тема:

ПРОГРАМ МЕРА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

ЖИВОТИЊА

Петрак Ивана
ДОКТОР ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ

БЕОГРАД 2024.
САДРЖАЈ

1. УВОД ...........................................................................................................1

2. СУБЈЕКТИ У ПРОГРАМУ МЕРА.........................................................1

3. ПРОГРАМ МЕРА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА ......2

3.1. Регистрација газдинства у централној бази података.................................3
3.2. Биосигурносне мере и добробит животиња ................................................4
3.3. Едукација и обавештење власника животиња ............................................4
3.4. Епизитиолошки надзор здравственог стања животиња .............................4
3.5. Имунопрофилактичке мере............................................................................5
3.6. Дијагностичка испитивања у циљу раног откривања заразних болести
високог ризика, организација и спровођење епизоотиолошког увиђаја у
случају појаве сумње на ове болест .....................................................................6
3.7. Дијагностичко испитивање животиња у циљу раног откривања болести и
отпорности на антимикробна средства ................................................................8
3.8. Дијагностичка испитивања код побачаја ....................................................10
3.9. Дијагностичка испитивања приплодних бикова, пастува, нерастова,
јарчева, овнова који се користе за приплод и производњу семена ..................11

4. КОНТРОЛА СПРОВОЂЕЊА ПРОГРАМА МЕРА ...........................12

5. ЗАКЉУЧАК ..............................................................................................12

6. ЛИТЕРАТУРА ..........................................................................................13
1.УВОД

Програм мера здравствене заштите животиња је плански документ који се

доноси ради заштите здравља људи и животиња од болести које се могу
пренети са животиња на људе, као и због унапређења здравствене заштите
животиња.
Циљ програма мера је спречавање појаве, рано откривање, праћење,
сузбијање и искорењивање заразне болести које могу угрозити здравље
животиња и људи.
Овим програмом се обезбеђује и систем обележавања, регистрације као и
следљивост животиња.
Програмом мера су одређене конкретне мере здравствене заштите животиња,
начини спровођења мера, рокови, субјекти који ће их спроводити, контрола
спровођења мера као и извори и начини обезбеђивања и коришћења
средстава неопходних за спровођење мера.
Сваке године министар пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси
програм мера здравствене заштите животиња за текућу годину а најкасније
до краја јануара текуће године за коју се доноси.
Сам програм мера и конкретизација његовог спровођења се разрађују
правилником и планом спровођења за текућу годину.

2. СУБЈЕКТИ У ПРОГРАМУ МЕРА

Према закону о ветеринарству субјекти који учествују у спровођењу мера су

ветеринарске организације и то ветеринарске станице којима су уступљени
послови из програма мера (вакцинација, туберкулинизација, узимање узорака
итд). Док саму вакцинацију паса и мачака могу обављати и друге
ветеринарске организације као што су ветеринарске амбуланте, клинике.
Министарство путем конкурса додељује послове програма мера.

1
Дијагностичка испитивања по програму мера спроводе научни и
специјалистички ветеринарски институти (Пастеров завод у Новом Саду,
Пољопривредни Факултет у Новом Саду, Факултет ветеринарске медицине у
Београду)

3. ПРОГРАМ МЕРА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

ЖИВОТИЊА

Мере које се спроводе ради спречавања појаве, раног откривања, ширења,

сузбијања и искорењивања заразних болести су:
1. Регистрација газдинства у централној бази података
2. биосигурносне мере и добробит животиња
3. едукација и обавештење власника животиња
4. епозоотиолошки надзор здравственог стања животиња
5. имунопрофилактичке мере
6. дијагностичка испитивања у циљу раног откривања заразних болести
високог ризика, организација и спровођење епизоотиолошког увиђаја у
случају појаве сумње на ове болести
7. дијагностичко испитивање животиња у циљу раног откривања болести и
отпорности на антимикробна средства
8. дијагностичка испитивања код побачаја
9. дијагностичка испитивања приплодних бикова, пастува, нерастова, јарчева,
овнова који се користе за приплод и производњу семена

2
3.1. Регистрација газдинства у централној бази података

Централна база података садржи податке о: газдинствима, обележеним

животињама, ушним маркицама, пасошима, овлашћеним обележивачима,
увезеним животињама.
Води је министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде а уређује је
у складу са законом ветеринарство.
Увид у централну базу података има ветеринарски инспектор и овлашћени
обележивач из ветеринарске станице који је у обавези да правовремено
ажурира податке.
Обавезна је регистрација газдинства у централну базу на којима се држе
говеда, овце, козе, свиње, коњи, живина, рибе и пчеле са географским
координатама газдинства.
Сва говеда, овце, козе, свиње, коњи, пси, мачке и пчелиња друштва морају
бити обележена на адекватни прописан начин и регистрована у централној
бази.
Обележавање животиња врши овлашћени обележивач из ветеринарске
станице у складу са прописима.
Говеда, овце, козе и свиње се обележавају ушним маркицама у складу са
прописом док се коњи, пси и мачке обележавају микрочипом у одговарајућој
регији.
Живина се у централну базу региструје заједно као јато живине и свако јато
има свој идентификациони број док кошнице добијају идентификациону
плочицу.
Животиње које нису обележене и регистроване на прописани начин а
подлежу обавезном обележавању и регистрацији не могу се ставити у промет.
Трошкове регистрације газдинства и обележавања животиња сноси власник
животиња у складу са законом.

3
3.2. Биосигурносне мере и добробит животиња
Власници животиња су дужни да брину о здрављу и добробити животиња на
фарми и да предузимају превентивне мере ради спречавања појаве и ширења
заразних болести које укључују и примену биосигурносних мера на
газдинству.
Биосигурносне мере имају за циљ спречавање настанка инфекције и ширење
болести унутар фарме. Могу бити редовне и ванредне ветеринарско
санитарне мере у виду спољашњих и унутрашњих мера.
Односе се на: локацију фарме, удаљеност од града и главних саобраћајница,
кретање људи и животиња како унутар саме фарме тако и улазак и излазак са
фарме, кретање хране и лекова, поступак са животињским лешевима,
стајским ђубривом, отпадним водама који настају на фарми, контрола
штеточина као и опремљеност саме фарме и микроклима на фарми.

3.3. Едукација и обавештење власника животиња

Ветеринари из овлашћених ветеринарских станица обавештавају и едукују
власнике животиња о значају спровођења програма мера за спречавање
појаве, ширење, сузбијање и искорењивање заразних болести.
Едукују власнике животиња о обавезној пријави сумње на појаву заразне
болести, поступку који се спроводи приликом сумње на неку од заразних
болести и потврде заразне болести.
Едукација власника животиња има веома важну улогу у подизању свести
власника о опасностима од заразних болести које могу угрозити здравље
животиња и људи и довести до великих економских губитака.

3.4. Епизитиолошки надзор здравственог стања животиња

На газдинствима на којима се држе и узгајају животиње обавезно се врши

епизитиолошки надзор који може бити активни и пасивни.
Надзор врше ветеринарске организације на терену.

4
Активни надзор је планирана, редовна активност на терену у циљу контроле
здравственог стања животиња. На газдинствима где се држе говеда, овце,
козе, коњи, пчеле, рибе активни надзор се спроводи најмање један пут
годишње. Док се на газдинствима које узгајају свиње он спроводи најмање
четири пута годишње а живина се контролише три пута годишње.
Активни надзор подразумева дијагностичка испитивања са циљем раног
откривања болести. Власници комерцијалних фарми су у обавези да воде
евиденцију о здравственом стању, производним перформансама, степену
морталитета и морбидитета животиња, побачајима животиња и да пријаве
свако одступање.
Индивидуална газдинства подлежу активном надзору једном годишње.
Пасивни надзор на газдинству се спроводи када дође до промене
здравственог стања животиња и постојања сумње или појаву болести.

3.5. Имунопрофилактичке мере

Програмом мера здравствене заштите животиња из 2023. год. обавезне су

вакцинације код живине против атипичне куге живине и вакцинација паса и
мачака против беснила.
Осим ових вакцинација могу се спроводити и друге имунопрофилактичке
мере од стране овлашћених ветеринарских станица а у складу са програмом
мера и на захтев власника животиња.
Вакцинацију на терену врше овлашћене ветеринарске станице.

- Атипична куга живине

Вакцинација се врши вакцинама справљених од лентогеног соја вируса према
посебном програму.
Живина у екстензивном узгоју намењена за тов се вакцинише двократно и то
у старости од једног дана у инкубатору и од 14 до 18 дана старости
распршивањем, кроз воду за пиће или окулоназално зависно од упутства
произвођача вакцине а живина намењена за производњу конзумних јаја и јаја

5
за приплод се вакцинише четворократно првог дана живота у инкубатору а
следеће у старости од три, шест и дванаест недеља.
Након извршене вакцинације обавезна је контрола серолошког статуса
живине.
За живину, голубове и другу пернату дивљач која се држи у интензивном
узгоју специјалистички ветеринарски институти сачињавају програм
вакцинације и контролу имунолошког статуса.

- Беснило
Како би се спречила појава и ширење беснила спроводи се обавезна годишња
вакцинација паса и мачака старијих од три месеца. Пси који се користе за лов
се вакцинишу два пута годишње. Вакцинација се врши инактивисаном
вакцином.
У циљу искорењивања беснила на нашем подручју врши се орална
вакцинација лисица и других дивљих месоједа на терену и то дистрибуцијом
мамака који се постављају у станишта пријемчивих дивљих животиња.
Вакцинације које нису обавезне а могу се спроводити на терену у складу са
епизитиолошком ситуацијом су: вакцинација коња против
ринопнеумонитиса, вирусног артеритиса и инфлуенце; вакцинација против
антракса и плавог језика код пријемчивих животиња.

3.6. Дијагностичка испитивања у циљу раног откривања заразних

болести високог ризика, организација и спровођење
епизоотиолошког увиђаја у случају појаве сумње на ове болести

У случају сумње на појаву заразне болести, егзотичне болести или нове

болести која до сада није била присутна у нашем подручју власник животиње
је дужан да обавести надлежног ветеринара.
Свако одступање од нормалног здравственог стања животиња коју је
ветеринар уочио приликом активног или пасивног надзора код животиња а
које може указивати на сумњу појаве неке од заразних болести високог
ризика обавезно се пријављује надлежном ветеринарском инспектору.
6
Ветеринарски инспектор у присуству епизитиолога врши клинички преглед
сумњивих животиња и узима неопходне анамнестичке податке, зависно од
специфичности случаја узима неопходне узорке за дијагностичка испитивања
или се ради обдукција угинулих животиња.
На основу прикупљених информација са терена сачињава се записник о
епизотиолошким активностима.

- Класична куга свиња

У нашој земљи се од 2020. год. не спроводи вакцинација свиња против
класичне куге већ се као метод превенције спроводе биосигурносне мере на
газдинствима које узгајају свиње.
У случају појаве класичне куге свиња на газдинствима министарство може
донети одлуку о спровођењу хитне вакцинације.
Дијагностичко испитивање на класичну кугу се врши код сви угинулих
дивљих свиња и активним и пасивним надзором домаћих свиња на
газдинствима према плану министарства.

- Афричка куга свиња

Болест свиња која је први пут регистрована 2023. год. код нас и узроковала је
велике економске губитке.
Ради раног откривања болести обавезно се врши дијагностичко испитивање
угинулих дивљих свиња на нашем подручју као и мониторинг домаћих свиња
које се узгајају на газдинству.
Дијагностичка испитивања на ову болест се врше у лабораторијама научних
и ветеринарских специјалистичких института.

- Куга малих преживара

Ради стицања и одржавања статуса земље слободне од куге малих преживара
могу се спроводити дијагностичка испитивања и узимање узорака од коза и
оваца у оквиру мониторинга према посебном плану министарства.

7
 - Инфлуенца птица
Код сумње на појаву авијарне инфлуенце врши се испитивање домаће
живине, пернате дивљачи и дивљих птица које представљају опасност за
ширење ове болести.

- Нодуларни дерматитис
Ради раног откривања болести спроводи се стални мониторинг пријемчивих
животиња. Свака сумња на појаву болести се обавезно пријављује надлежној
ветеринарској организацији.

3.7. Дијагностичко испитивање животиња у циљу раног откривања

болести и отпорности на антимикробна средства
Газдинства на којима се држе и узгајају говеда, овце и козе у обавези су
једном годишње да врше дијагностичка испитивања.
Говеда се и испитују на бруцелозу, туберкулозу и ензотску леукозу а козе и
овце на бруцелозу. У циљу одређивања статуса газдинства слободног од
наведених болести, период од последњег испитивања не сме да буде краћи
од шест ни дужи од дванаест месеци. Газдинства која су службено слободна
од туберкулозе, бруцелозе и ензотске леукозе испитује се одређени број
животиња у складу са прописом.
Средства која су утрошена приликом дијагностичког испитивања као и
средства за спровођење свих мера обезбеђена су из буџета Републике Србије.

- Бруцелоза говеда, оваца и коза

Говеда се испитују на присуство B.Abortus а овце и козе на B.Melitensis и
Ovis.
Дијагностичко испитивање обухвата сва говеда намењена за клање која су
старија од 12 месеци и све козе и овце старије од 6 месеци. Узимају се узорци
крвног серума и примењују се брзе методе попут Розе бенгал теста или
флуоресцентна поларизација. У случају позитивног теста или сумњивог

8
резултата примењују се серолошке методе као што је индиректна ЕЛИСА
тест.
Животиње код којих је дијагностичким испитивањем потврђена бруцелоза
морају се убити а њихови лешеви морају бити уклоњени на нешкодљиви
начин.
Приплодни овнови се обавезно испитују на присуство B.ovis.

- Туберкулоза говеда
Сва говеда старија од шест недеља се обавезно подвргавају интердермалном
тесту на туберкулозу.
Јединке код којих је потврђена туберкулоза не смеју напустити газдинство и
упућују се на принудно клање.

- Ензотска леукоза говеда

Приплодна говеда старија од 24 недеље се подвргавају групном серолошком
тесту на ензотску леукозу. У случају позитивног теста на групном узорку
раде се појединачни тестови крвног серума како би се открило која јединка
је позитивна.
Позитивна јединке се шаљу на принудно клање а месо се контролише на
линији клања.

- Инфективно запаљење вимена

Газдинства на којима се држе животиње за производњу млека и производа од
млека за јавну потрошњу у обавези су да примењују превентивне мере за
настанак инфективног маститиса.
На линији клања говеда и свиња чије месо се користи за јавну потрошњу као
и власници животиња који узгајају животиње за сопствене потребе обавезно
се подвргавају контроли на паразитске инфекције: ехинококозу и
трихинелозу.
Зависно од степена инвадираности меса овим паразитима одлучује се о
употребљивости самог производа.
9
Газдинства на којима се држи и узгаја живина обавезно се контролишу на
присуство салмонелозе (S.Enteritidis,S.Typhimurium)
Хламидиоза птица се обавезно контролише у матичним јатима и
газдинствима које узгајају и држе егзотичне, украсне птице и голубове.
Ради правовременог откривања, праћења и сузбијања врши се мониторинг и
контрола говеда на кју грозницу, ТСЕ, БСЕ и ИБР и БВД, оваца и коза на:
ТСЕ, меди висна оваца и артритис и енцефалитис коза.
Болести риба које се прате су: Вирусна хеморагична септикемија, заразна
хематопоетска некроза, епизоотска хематопоетска некроза , пролећна
виремија шарана, вирусна болест лососа, заразна анемија лососа, бактеријска
болест бубрега, вирусна енцефалопатија и ретинопатија, незаразна некроза
гуштераче, црвени пагар, едвардсиелоза, гиродактилоза и иридовироза
кечиге. Контрола ових болести се врши код риба које потичу из отворених
вода као и пастрмских и шаранских рибњака у одређеном временском
периоду.
Пчелиње заједнице се контролишу на америчку кугу легла, варозу, етинозу и
тропилелозу.
Дивљач и дивље животиње на слободи и оне у интензивном узгоју се према
плану Министарства подвргавају контроли на: болест плавог језика, СИШ,
ТЦЕ, туберкулозу, бруцелозу, кју грозницу, туларемију, трихинелозу,
грозницу западног нила, ехинококозу и фасцилоидозу.

3.8. Дијагностичка испитивања код побачаја

Власник животиње је у обавези да пријави надлежној ветеринарској
организацији сваки случај изненадне појаве побачаја, ране ембрионалне
смрти и рађање слабо виталних младунаца код крава, јуница, оваца, крмача,
назимица, коза и кобила.
Након пасивног надзора уз надзор ветеринарског инспектора узимају се
узорци крви и узорци патолошког материјала који се шаље у надлежни
специјалистички институт ради утврђивања узрока побачаја.
Од дијагностичких метода у дијагностици узрока побачаја користе се
серолошке методе (БАБ, ЕЛИСА, МАТ) и доказивање узрочника из
патолошког материјала побачених фетуса (ПЦР)

10
Говеда се испитују на: бруцелозу, лептоспирозу, хламидијозу, листеријозу,
БВД, ИБР, токсоплазмозу, кју грозницу и инфекцију изазвану неоспорама.
Овце и козе се испитују на: бруцелозу, листеријозу, лептоспирозу, кју
грозницу, хламидијозу, токсоплазмозу, салмонелозу и инфекцију изазвану
неоспорама.
Крмаче и назимице се испитују на: бруцелозу, токсоплазмозу, лептоспирозу,
класичну кугу, афричку кугу, аујецкијеву болест, пaрвовирозу и инфекцију
изазвану вирусом ПРРС и цирковирусом тип 2.
Кобиле се испитују на: бруцелозу, салмонелозу, лептоспирозу, листериозу и
инфекцију вирусом ЕВА И ЕХВ-1.
Специјалистички институти су задужени за вођење евиденције о
дијагностичким испитивањима и епизитиолошким податцима и дужни су да
доставе извештаје и резулате испитивања Министарству и надлежном
ветеринарском инспектору.

3.9.Дијагностичка испитивања приплодних бикова, пастува,

нерастова, јарчева, овнова који се користе за приплод и производњу
семена

Животиње које се користе у приплоду и за продукцију семена у центрима за

вештачко осемењавање морају да буду клинички здраве и да имају негативне
резултате лабараторијских испитивања.
Бикови се испитују два пута годишње на:
бруцелозу, туберкулозу, кампилобактериозу, ензотску леукозу, БВД, ИБР,
трихомонијазу, лептоспирозу и ифективни пустулозни вулвовагинитис. Семе
које се користи за вештачко осемењавање подлеже контроли на сваких шест
месеци на БВД и Шмаленберг инфекцију и на три месеца на ИБР и
ифективни пустулозни вулвовагинитис.
Приплодни нерасти у центрима за вештачко осемењавање се контролишу два
пута годишње а нерасти у природном припусту једном годишње и то на:
туберкулозу, бруцелозу, аујецкијеву болест, ПРРС, лептоспирозу, класичну и
афричку кугу свиња.

11
Овнови и јарчеви се контролишу најмање једном годишње и то на следеће
болести: бруцелоза, кју грозница, меди висна оваца, епидидимитис оваца и
артритис и енцефалитис коза.
Приплодни пастуви се контролишу најмање једном годишње и то на болести:
лептоспироза, ЕВА И ЕХВ-1.
Специјалистички институт је надлежан да редовно обавештава надлежног
ветеринарског инспектора о резултатима дијагностичких испитивања.

4. КОНТРОЛА СПРОВОЂЕЊА ПРОГРАМА МЕРА

Ветеринарске станице, научни, специјалистички ветеринарски институти

који су у програму мера су у обавези да воде евиденцију и писану
документацију о извршеним пословима. Предвиђену документацију
достављају ветеринарској инспекцији и надлежном институту који врши
анализу спровођења програма мера.

5. ЗАКЉУЧАК

Програм мера здравствене заштите животиња представља превентивну меру

за добробит и заштиту здравља животиња од болести које се могу појавити и
значајно нарушити сам процес узгоја, промета и дистрибуције производа на
тржишту.

12
 6. ЛИТЕРАТУРА:

1. Закон о ветеринарству ( „Сл. Гласник РС“ бр. 91/2005, 30/2010, 93/2012 и

17/2019 – др. закон)
2. https://www.vet.minpolj.gov.rs/dokumenta/program-mera-za-2023-godinu/

13