Rad primljen: 18.05.2010.

OZI
PRIL
UDK: 338.487:659.1
007:528.9]:004
007:912]:004

GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI U

OBLASTI TURIZMA I NJIHOVA PRIMENA U
MARKETINGU TURISTIČKE DESTINACIJE

GEOGRAPHIC INFORMATION SYSTEMS IN

TOURISM AND THEIR APPLICATION IN
MARKETING OF TOURIST DESTINATION

Nikola M. Minić, master

Univerzitet Singidunum

Rezime: Geografski informacioni sistemi je dat pregled re- zultata primene

su pronašli svoju namenu i u oblasti geografskih informacionih sistema u turizmu,
turizma. U početku su bili svedeni, sa naglaskom na primenu u marketingu
mahom, na pomaganje turistima u turističke destinacije.
lociranju određenih atrakcija ili prilikom
izbora hotela, da bi danas upotreba Ključne reči: GiS, ArcGiS, openGiS, Google
GIS-a u turizmu bila proširena i na Maps,
marketing turističke destinacije i na marketing turističke
analizu prometa turista. U ovom radu destinacije.
 Abstract: Geographic information
systems have found their
purpose in the field of tourism.
In the begining its usage was
intended mostly to assist
tourists in locating particular
attractions or hotels. Today, the
use of GIS in tourism has
expanded to the market- ing of
tourist destinations and the
analysis of tourist movements.
This paper is an overview of the
results of application of
geographic information systems
in tourism, with emphasis on
application in the marketing of
tourist destinations.

Key words: GIS, ArcGIS,

OpenGIS, Google Maps,
marketing of tourist destination.

36
4
 najpogodnijih lokacija za
PR i L o

1. UVOD
razvoj turističke
Zi

turizam je segment privrede delatnosti,

u kome geografski informacioni integraciju baza
sistemi (GIS) pro- nalaze svoju podataka prilikom
namenu i ulaze na velika vrata. analize trendova u
Turizam danas sve češće intenzitetu posledica
izražava zahteve za novim turističke aktivnosti u
tehnologijama u uprav- ljanju i prostoru,
kontroli turističkim utvrđivanje itinerera i
aktivnostima, kao i u procesu pravaca turističkih
odlučivanja. U početku je bilo kretanja,
razvijeno samo nekoliko prostornu analizu veza
njegovih os- novnih funkcija za i odnosa koji postoje
potrebe turista: izbor hotela i između različitih
informisanje o tržnim centrima turističkih i re- kreativnih
u blizini hotela ili interesantnim resursa i
turističkim atrakcijama. 1 Longley, P. A., Goodchild, M.
Međutim, sa razvojem turi- F., Maguire, D. J., Rhind, D.
stičke industrije, GIS ubrzo W., Geographic Information
Systems and Science, Wiley,
pronalazi svoju upotrebu, ne 2003.
samo u izboru lokaci- je, već i u
distribuciji, marketingu, ana- lizi
i prometu turista. Danas se ovaj
alat, kada je reč o turizmu,
najviše koristi u turističkom
planiranju, odnosno u oblasti
menadžmenta turističkih
resursa.
Primena GIS-a u turizmu
podrazumeva
više različitih procesa1:
prikupljanje, manipulaciju i
čuvanje in- formacija vezanih
za prostor na kome se vrši in-
ventarizacija turističkih i re-
kreativnih resursa,
istraživanje uslova, putem
digitalnih interaktivnih karata,
a u procesu identi- fikacije
prostorno modelovanje pri nemogućnosti upravljanja
potencijal- nih uticaja turizma i kontrole turističkim
na datu oblast proučavanja. aktivnostima GIS omogućava
GiS se danas koristi, takođe, i da se utvrde oblasti pogodne
za utvrđivanje pogodnih oblasti za za raz- voj turizma, kao i one
razvoj ekoturizma (mapiranje kod kojih postoji konflikt u
turističkih i re- kreativnih resursa), nameni i korišćenju prostora;
odnosno za utvrđivanje oblasti u
kojima je prisutan čovekov naglašen
uticaj i oblasti koje se još uvek mogu
nazvati „prirodnim“.
Upotreba ovog savremenog alata,
aplikativne geografije u turizmu,
pruža odgovore na mnoga pitanja i
razrešava probleme savremenog
razvoja turističke delatnosti, u kojoj:
nepoznavanje dimenzija,
karaktera, veličine i značaja
turističkih i rekreativnih resursa na
određenoj teritoriji – od strane onih
koji donose strateške odluke u
lokalnoj samoupravi – GIS
omogućava da se pomenuti
stejkholderi informišu i upoznaju
na sistematičan način sa svim
raspoloživim resursima i mogućim
pravcima razvoja;
pri nemogućnosti određivanja
nivoa održivosti turističkog razvoja
na određenoj teritoriji GIS se
koristi za praćenje i kontrolu
turističke aktivnos- ti (kada se
jednom utvrde razvojni nivoi
prihvatljivi za sve stejkholdere).
Ukrštajući podatke, koji se odnose
na turizam, ekologiju, ekonomiju i
socio- kulturne aspekte, GIS pruža
mogućnost da se posmatraju svi
indikatori održivog razvoja turizma,
kao i njihove promene;
 donošenja strateških odluka, postaje
nerazumevenje posledica, ograničena i zanemarljiva.
koje turizam ostavlja na
Stoga se pošlo od rešavanja
okolinu, a koje su trajne, i
krucijal- nog pitanja, kada je reč o
teško popravljive, GiS rešava
inkorporaci- ji GIS-a u turističku
tako što omogućava
industriju, a to je o uvođenju GIS-a
modelovanje uticaja
kao nastavnog predmeta na
turističkih aktivnosti na
univerzitete koji se bave turizmom i
određeni pros- tor i na
hotelijerstvom. Ekonomski efekti
određenom stepenu razvoja
turističke delatnosti su neosporni s
(preko mrežne analize i
jedne strane, ali sa druge, njegovi
gravitacionih modela);
uticaji na ekosisteme i životnu
nerazumevanje sredinu mogu biti pogubni. Zbog
dinamičnosti turizma toga je neophodno da svi koji rade u
(turizam utiče na okolinu, ali i tur- izmu ili koriste njegove
elementi sredine utiču na potencijale budu upoznati sa obema
turizam), GIS spoznaje i stranama medalje, te
omogućava integraciju socio-
ekonom- skih i ekoloških
podataka, jer GiS stoji na
vrhu integrisanog i strateškog
pros- tornog planiranja u
turizmu;
nemogućnost povezivanja
odgovaraju- ćeg stepena
razvoja, kontrole i uprav-
ljanja daje mogućnost GIS-u
da učini podršku pri procesu
odlučivanja.
Međutim, upotreba GIS-a u
turuzmu i njegovom planiranju
još uvek nije do- voljna.
Saradnja između geografa, koji
se bave prostornim
planiranjem, predsta- vnika
lokalne samouprave i javnog
sek- tora, najblaže rečeno, je
slaba. Samim tim, upotreba
jednog savremenog alata, kao
što je GiS u procesu
upravljanja, planiranja i
10
9
 u topografiji, čak i u krajevima
da mogu učestvovati u

Zi
PR i L o
stalno pokrivenim oblacima2.
procesu planiranja,
ova ispitivanja su napravila
donošenja odluka i zaštiti
detaljniji model prošlosti.
ovog privred- nog sektora.
Otkrićem drevnih puteva,
kao najbolji alat, koji se
kanala i sistema za
može upotrebiti u procesu
navodnjavanje, up- otrebom
upoznavanja sa svima
daljinski senzornih podataka,
aspektima delovanja
proširena su naša znanja o
turizma u jednom
razvoju ljud- skih naselja. Uz
prostoru, upravo se
povećanje ljudske ak- tivnosti,
izdvaja geografski
u nekada udaljenim oblastima,
informacioni sistem.
mogućnost saznanja o tim
važnim istorijs- kim lokalitetima
2. ANALIZA I je veća nego u prošlosti. Obimni
UPRAVLJANJE podaci mogu pomoći u zaštiti
KULTURNO- ovih značajnih kulturno-
ISTORIJSKIM istorijskih mesta.
NASLE
ĐEM 2 Alzua, A., o’leary, J. t., Morrison, A.
M., Cultural And Heritage Tourism:
GiS ima višestruku Identifying Niches For International
Travelers, the Journal of tourism
ulogu u upravl- janju Studies 9(2), 2-13, 1998.
istorijskim resursima. kroz
više od dve decenije rada
u arheologiji, GiS teh-
nologija je pokazala da je
moćna stvar u lociranju,
tumačenju i očuvanju
istorijskih lokacija.
RADARSAT, Landsat i
slike iz vazduha, nad
ogromnim regionima, bile
su važne za lociranje do
sada nepoznatih hramova,
gradova i utvrđenja.
Otkrića mnogih sakralnih
mesta u Angkoru i kini bila
su moguća samo kroz
korišćenje ra- darske slike,
koja može otkriti promene
11
0
 teških fizičkih pogoršanja.
PR i L o

Hram može biti uslikan Zbog velikog broja poseti-

pomoću laser- ske tehnologije laca, obnavljanje i čuvanje
Zi

sposobne da ouči detalje bi trebalo da bude stalan

veličine samo od 0,2 mm. U proces. informacioni
kombinaciji sa digitalnom sistem za praćenje
fotografijom, moguće je da se aktivnosti je od suštinskog
stvori virtuelna kopija cele značaja za budućnost
zgrade ili lokacije. GIS se može očuvanje mnogih važnih
koristiti, od strane naučnika, istorijskih i arheoloških
arheologa, nastavnika i učenika nalazišta.
širom sveta, da se uspostavi
Informacije stečene kroz
informacio- ni sistem koji
aktivnosti očuvanja se,
objedinjuje tekst, planove,
takođe, mogu koristiti za
mape, slike, video i druge
kreiranje baze podataka
multimedijalne sadržaje.
kao podrška razvoju
Konačno ova baza podataka
turizma. informacioni
može poslužiti i kao osnova za
portal, po- dignut na vrh
virtuelni tu- rizam,
GIS-a, može dodati novu
omogućavajući svakome, sa
dimenziju pretrage za
pristu- pom internetu, da
informacijama o
istražuje, na primer, veli- ki
turističkom mestu.
kompleks hrama. Virtuelni
Planiranje itinerara, za-
turizam je već u nastajanju, i
jedno sa smeštajem,
postaje značajan u promociji i
izletima, prevozom
edukaciji javnosti.
Za one državne agencije koje
su uklju- čene u očuvanje i
upravljanje, virtuelni modeli
mogu biti značajno sredstvo
u praćenju promena. Kritična
komponenta plana, za razvoj
turizma u regionu, biće zaštita
hramova i svetinja. Bez
adekvat- nog upravljanja,
određene istorijske zna-
menitosti bi mogle imati znatne
štete od strane turista, koji će ih
posetiti u narednim godinama.
konstantna upotreba ovih krh-
kih lokacija može dovesti do

11
1
 - Pešačke/autobuske rute
i događajima, može se ostvariti Zaba
preko dvosmerne komunikacije va
između opera- tera i turista.
- kafei
- Bioskopi
3. PRIMENA GIS-A U MARKETINGU
3 Podatak sa veb sajta ESRI-ja iz
DESTINACIJE 2008. godine
– http://store.esri.com
Promocija turističke destinacije,
putem veb marketinga, bazira se
na podaci- ma prikupljenim iz
nekoliko istraživanja tržišta, kao i
statističkim podacima. Da bi ona
bila uspešna, treba napraviti veb
portal sa planom grada, planom
grad- skog prevoza, turističkim
znamenitostima i ostalim zanimljivim
mestima, kao što su kafići, restorani
i sl.
Stvaranje takve platforme zahteva
GiS server. Licenca za GiS sisteme,
koji nude veb interfejs je relativno
skupa (Arc- GIS: ArcIMS košta oko
8.000 USD po serveru, u zavisnosti
od konfiguracije3). Stoga izbor za
pravljenje ovakvih sistema pada na
veoma efikasne OpenGIS alter-
native. Veb sajt se razvija oko
interaktivne mape velike razolucije
(integrisani Google Maps). Svakom
objektu na mapi može se pristupiti
klikom na taj objekat na mapi, ili
putem direktorijuma koji je podeljen
na kategorije. kategorije i
potkategorije se struktuiraju, shodno
potrebama traženog tržišta, i
najčešće se koriste sledeće:
turizam
- Hoteli
- Restorani
- Turističke kancelarije
11
2
 ga međunarodni industrijski
- Šoping centri konzorci- jum sa 396 kompanija,
- Sporski centri vladinih agencija i univerziteta,
- Muzeiji učesnika u procesu razvijanja javno
edukaci dostupnih interfejs specifikacija4.
ja OpenGIS Specifikacije podržavaju in-
- Fakulteti teroperabilna rešenja, koja
- Škole „geografski omogućavaju veb i
- Biblioteke bežične usluge, kao i
transp 4 OGC veb sajt –
http://www.opengeospatial. org/ogc,
ort
pristupljeno 17.02.2010.
- Autobusi
- Metro
- Železnica
- Aerodrom
Zdravst
vo
- Domovi zdravlja
- Bolnice
- Apoteke
Priroda
- Parkovi
- Šume
ekonom
ija
Usled sve veće konkurencije
na turi- stičkom tržišu, kao i sve
veće upotrebe promocije putem
web tehnologija, veb sajt, koji
promoviše određenu
destinaciju, mora biti atraktivan
posetiocu, tako da on, listajući
veb stranicu, dobije želju za
dola- skom na tu destinaciju.

3.1. OpenGIS

OpenGIS je otvoreni standard

razvijen od strane Open
Geospatial Consortium, a čini

11
3
 u stanju da drži geografske
usluge zasnovane na

Zi
PR i L o
podatke i obavlja sve GiS
lokaciji, i mejnstrim operacije s njima, njegov
informatiku5“. interfejs je nepotpun i
Mnogi proizvodi prate ograničen je na administra-
OpenGIS specifikacije, u tivne poslove. Običan posetilac
stvari, skoro svaki veb interneta ne može da „iskusi“
sadrži GIS, jer, širom sveta moć GeoServer-a bez
rasprostran- jene, MySQL odgovarajućeg interfejsa.
baze implementiraju Najrasprostra- njeniji, brz i
osnovne GiS funkcije i efikasan je Google Maps API.
tipove podataka na SQL Google nudi slobodnu
komandnom sloju. Postoje kartografsku uslugu svetu koji
bolji i složeniji proizvodi, je povezan internetom
kao što su PostGIS ili
5 isto.
GeoServer. Drugi je 6 API – Application Programming Interface,
korisniji za ovu svrhu zbog ap-
svoje dobre likacioni programski interfejs
7 GeoServer veb sajt –
kompatibilnosti sa Google
http://geoser ver.org/dis-
Maps API6. play/GEOS/What+is+GeoServer,
GeoServer podržava pristupljeno
17.02.2010.
WFS-T i WMS protokole iz
OGC da proizvede GIF,
PNG SVG KML/KMZ, GML,
PDF, Shapefiles itd7 fajlove.
Dodavanje postojećih
podataka u geo bazu je
trivijalno jer GeoServer ima
podršku za ESRI SHP
format. Većina po- dataka
koja pokreće sajt je već
postojalo u nasleđenim
SHP datotekama, tako da
njihova direktna
integracija u geo bazu
podataka obavezna.

3.2. Korisnički interfejs

Čak i, ako je GeoServer

11
4
 Slika 1: Šema toka informacija u sistemu
PR i L o
Zi

pod imenom Google Maps veb

sajt i API. Postoji mala razlika u Da bi se pokazale
korišćenju veb ba- ziranih digitalizovane mape (ulice i
Google Maps-a i objekti), GeoServer sistem
„tradicionalnog“ proizvoda kao pristupa SHP zasnovanim
što je ArcView, na nivou geo bazama podataka, i
navigacije mapom (zum, stvara ogroman broj malih
prevlačenje i sl.). Naravno, delova za sve nivoe
obloženi sloj mora biti ručno zumiranja (1 do 16). Da bi
pro-gramiran u sajt koji se
podržava Google Maps, stoga je
8 Google Maps API veb sajt -
Google napravio API, čija je http://code.google.
aktuelna verzija 38. com/intl/sr/apis/maps/docum
Pošto je Google Maps API Java entation/v3/, pristupljeno
baziran program (izvršava se 17.02.2010.

lokalno na interpre- tiran jezik),

količina resursa (CPU i RAM) se
dramatično povećava sa
povećanjem broja i složenosti
funkcija. S obzirom na to,
ciljeve i funkcije od interesa,
GeoSer- ver direktno generiše
kao transparentne slojeve,
umesto vektorskog prebacivanja
u Google Maps API aktivan u
pretraživaču.

3.3. Postupno generisanje slika

11
5
postigli najbolji rezultati korisnika,
dakle maksimalna brzina u
navigaciji, ti delovi se čuvaju kao
PNG fajlovi na veb serveru. Ceo
sistem je šematski predstavljeni na
slici 1.

informacije mogu biti dostupne na

sa-
jtu iz tri izvora:
iz mape,
iz direktorijuma
(operativno) i
putem pretraživača.

3.4. Struktura veb sajta

informacije su strukturirane na
katego- rije i potkategorije,
uglavnom na način, koji je, po
strukturi, sličan strukturama dis-
kova, gde direktorijum predstavlja
kat- egorije a datoteke veb stranice.
Štaviše, u ovom sistemu, veb
stranica se može naći u više
kategorija.

3.4.1 Struktura veb stranice

Veb sajt destinacije bi trebalo

da ima jednostavan, ali atraktivan
interfejs.

11
6
Primer dobrog sadržaja je mu se prikazuju sve podkategorije;

sledeći:
1. nazivi adresa stranice, koja
predstavlja lanac kategorija
(npr. Beograd → turizam →
Restora-
ni → Nacionalna kuhinja →
kafana
„?“);
2. polje za pretragu interne
baze;
3. višejezični meni, gde se
biraju drugi jezici (npr.
srpski, engleski, francuski,
ruski, …);
4. direktorijum – kategorije koje
pripadaju jednoj stranici, npr.
ako se korisnik nal- azi u
kategoriji turizam, prikazuju
mu se u direktorijumu sve
potkategorije tog dela, ili ako
je na glavnoj strani, onda
Zi
PR i L o
5. okvir sa sadržajem, za
sadržaje od interesa, sadrži
HTML: tekst i slike o
objektima, ovo područje se
proteže ne specifikovano oko
mape, i uklapa se u ceo
raspoloživi prostor na stranici.
Ako je izabrana
kategorija/potkategorija u ovoj
oblasti, takođe se pojavljuje
lista sa svim potkategorijama
i podređenim mestima od
interesa;
6. navigacioni kursor, u obliku
standardnog ili sličnog kursora
miša, kada se pozi- cionira
iznad neke tačke od interesa
postaje ruka sa ispruženik
kažiprstom ( ) ili kursor
miša sa znakom pitanja (
) (slika 2);

Slika 2: Primer prelaskom kursora preko Slika 3: Primer

prozorčića sa osnovnim tačke od interesa
informacijama

7. balončić/prozor sa osnovnim interesa (slika

informaci- jama, 3).
pojavljuje/otvara se kada se 4. ZAKLJUČAK
klikne na neku tačku od
 eksplozivni razvoj pristupa većem skupu
informacionih teh- nologija informacija do au- tomatizovane
poslednjih godina dovodi ih u selekcije i semantičkog pov-
dodir sa naizgled veoma ezivanja. Danas turisti imaju
udaljenim oblas- tima, u koje mogućnost da se, putem
spada i turizam. interneta, upoznaju sa većom
Savremene informacione turističkom ponudom, različitim
tehnologije, na opcijama, cenama, kvalitetom
polju turizma, se kreću od usluga i iskustvima ra- nijih
omogućavanja posetilaca destinacija za koje su
zain- teresovani.
Multimedijalne prezentacije,
profesionalne ili urađene od
strane pose- tilaca, imaju
mogućnost da, u određenoj
meri, predstave vrline i mane
određene destinacije i usluga u
njoj.
 Sve veća mobilnost pristupa novog turističkog
PR i L o

informa- cionim i okruženja, ka kome je

Zi

komunikacionim mrežama, a transformacija započeta

pre svega internetu, ulaskom savremenih
podrazumeva i blagov- remeni informacionih teh-
pristup informacijama, čak i u nologija. Savre-mene
situaciji kada se turisti ne informacione teh- nologije
nalaze ispred kućnog računara imaju mogućnost da
već na putu ili na samoj turistima ukažu na usluge
destinaciji. Mogućnosti sa najboljim kvalite- tom i
savremenih infor- macionih cenama, ali, i da formiraju
tehnologija su ogromne i u njihove ukuse i daju
stal- nom su porastu. Globalne prednost određenim desti-
informacione mreže i javno nacijama, turističkim
dostupne baze podata- ka uslugama i njihovim
obaveštavaju turiste i oni pružaocima. Turistički
mogu da odaberu najbolju sistemi, koji budu
uslugu u okviru svog budžeta. blagovremeno počeli da
Time se znatno menjaju nosi- koriste benefici-
oci konkurentnosti ponuđača
turističkih usluga.
U mnogim oblastima, u koje
su uklju- čene informacione
tehnologije, nailazi se na
teškoće koje se manifestuju u
ne- dostatku informacija do
prezasićenosti njima, odnosno,
nemogućnosti pojedinca da
obradi sve dostupne
informacije i dođe do
optimalnog izbora. U skladu s
tim, na tržištu se formiraju
nove usluge i njihovi pružaoci,
filtriraju i vrednuju in-
formacije za potrebe klijenata,
odnos- no, na sebe preuzimaju
deo procesa odlučivanja.
Jedan od zaključaka ovog
istraživa- nja je u tome da
pružaoci turističkih us- luga,
koji žele da ostanu konkurentni
i vidljivi na tržištu, moraju
razumeti kara- kteristike
je savremenih informacionih [4] OGC veb sajt –
tehnologija, moći će doći do http://www.opengeospatial. org/ogc
informacija o potre- bama tržišta, [5] GeoServer veb sajt –
adekvatnim uslugama i o njima http://geoser ver.org/
display/GEOS/What+is+GeoServer
informisati potencijalne klijente. i
[6] Google Maps API veb sajt -
obrnuto, turistički sistemi koji budu
http://code.google.
ignori- sali proces transformacije com/intl/sr/apis/maps/documentation/
tržišta i značaj informacionih v3/
tehnologija, ići će u pravcu gubitka [7] Wikimapia veb sajt –
ostvarenih pozicija i eventualnog http://wikimapia.org
potpunog nestanka sa tržišta.
autor:
Literatura Nikola M. Minić,
master Univerzitet
[1] Alzua, A., o’Leary, J. t., Morrison, A. M., Singidunum
Cultural And Heritage Tourism: Identifying Danijelova 32,
Niches For International Travelers. the Beograd
Journal of tourism Studies 9(2), 1998.
[2] Longley, P. A., Goodchild, M. F., Maguire, e-mail:
D. J., Rhind, D. W., Geographic Information nminic@singidunum.ac.rs
Systems and Science. Wiley, 2003.
Oblast istraživanja:
[3] ESRI veb sajt –
http://store.esri.com
informacioni sistemu u turizmu.
370