{

I tL4ak
Biblioteka ( lvetan Todorov
KnjiZevne nauke, kultura i umetnost

Kolekcija
Pojmovnik
lJvod u fantastidnu
Osniyai i urednik
Gojko Teii6
krj tL,evnost
Glavni i odgovorni urednik Prevela
Slobodan Gavrilovii Aleksandra Mandii

Pablo Pikaso,
Na korici
,,Iri muziiara" (1921) ( m'^t'-u'l
,t638{g
SADRZAi

lr
I

l.

I l"rljiievr-ri Zatrrovi . .2.6

I t )tfredenje fantastidnog ..42
i i (ltrclnoiduclesno ...57
I l)ocziia i aiegorij'r
\, ,. (iovor fantastid.nog'''''' . 88'
uvoel
tr 'l'ctne fantastidnog:
!

il
I
103

119
s.'['i-teme lJ+
.).'i'erre fantastidnog: zal$uiak' "''
I . 149
,t It). Ifuiiievnost
i fantastiino "'''
. 167
navedcno ili se spominju ' '
j, spist* tlela koja su .175
(tPorednireinikrcrmina ' ' '''

itl

,1,

lr 1

l"
IzYr'trnik
'l-zvetarn 'lbdorov ,l

rature'fantcstique
n{rot]tt ctitttt tt la litti
'[

1970
O !,clitiorrs du Ser-ril'

rt) llf ()ty :xiet r'u Inact tut<' 20|0

Copl'ri ght
 t. KNlrzEVNr ZANROVT

I't rttti rrrttuie fantastiine knjihevnosti podrazumeva

t,,, ilt|'tiltl(' pojma 'knji\evni \anr'. - Opite razmatranje
,uut,t'tt. Jcdna od savremenih teorija \anrovq: teorija
, ;,,t ttolttt l;ro.ia. - Njegova teorija knjiL.evnosti. * Njegove
i,,,,lr'lt' ;'rrrn'r'tva. - Kritika Fraja. - Fraj i strukturalistiika
t'.tt t ltt l1ajnji ishod pozitivnih rezultata. - Melanholii-
tttt t^'t \tt(t lmpOmen7.
rl
ri lzr,rz ,,lrntastidna knjiievnost" odnosi se na odrede-
rrrr r linjiievnosti ili, kako se to obiino kaZe, na jedan
',,1u
I rrlrz, vrri ianr. Ispitivati knjiZevna dela sa gledi5ta Lanra.._.
rrr it' p,rreban poduhvat. N-g9+.j. .ram-Jra dg p-tru /
,r,r
,1, rrr,, plirvilo koje vlada u mnogobrojnim tekstovima, i
i
.1,,'1, l.ojcg ih zovemo ,,fantastidna dela", a ne da traZimo,i
i,r():,t() |c-u svakom od tih tekstova specifidno. Proudavatil
',,t,t,tnt5l\Lt kolukao delo koje pripada fantastitnom Zan-"] -

r rr ',,rsvinr jc neSto drugo nego proudavati tu knjigu samu

.,,r ',, lrr', ili u okviru Balzakovog opusa, odnosno kao deo
,,r\ r, nr('nc knjiZevnosti. foj+"p- Znn"fu temeljni je pojam u
r,r',111,1y1 l<.oja ce uslediti. Zato ga najpre treba razjasniti i
r,rr n() ()(ll'ccliti, makar nas takav posao naoko odvojio od
.,, rr r, lirntirstidnog.
'1i
l,lt'jrr ianra nam odmah nameie nekoliko pitanja; na
,r,, r, n('l(ir od njih nestaju dim se formuli5u na eksplici-
Irrr rr,riin. Evo prvog: imamo li prava da raspravljamo o
r, l ,)nr lrrnru ako nismo prouiili (ili barem proditali) sva
,1, l.r koja ga saiinjavaju? Izuiavalac koji nam postavlja to

I'rt.rrrit r)rogao bi dodati kako popisi dela fantastidnp kpji-

.', \ n()sli [rroje na hiljade naslova. Tu vei nisrno dalekb:
 t:, CvEruN Tooonov I lvou u neNtesrrdNu rNIrZevNosr
L ili onaj Zanr po-
od slike marljivog izuiavaoca zakopanog u knjige, lirrrr opilosti na koji se smeSta ovaj
bi morao titati po tri dnevno, progonjenog miSlju da =1ar11,1 rlrrr1q., ltitanje. Postoji li svega nekoliko Zanrova
for-
neprekidno pi5u novi tekstovi i da on, bez sumnje, ni ,,,,,, druma) iti itr je *nog3 vi5e? Ruski
i,, ,1.,,, .1,i1.^,
ieSenju; je pi-
neie uspeti sve da ih savlada. Medutimr-jedna od prvil ,,,i, t,,',,',, 1ii, tl,, rclativistidkom -TomaSevski
odlika naudnog postupka jeste da on ne iziskuj e razma_- ,,,,, , 1,,'1,, u Siroke raztede koji se' sa svoje
sc svrstavaju
nt!,rrrr , r,rrlil<rrjtr po vrstama i podvrstama'
U tom pogle-
tfanje svih vidova odredene pojave da bi ona bila opisana; ra-
od apstraktnih
naudni metod mnogo ie5ie koristi dedukciju. Mi, zapra- ,1,, 1" ''1,', i lesiviiu Zanrova stiZi iemo
(Bajro-nova poema'
vo, otkrivamo srazmerno ograniden broj sluiajeva, i i ,l ri,r rl, liorrlilctnih istorijskih vrsta oda'
njih izvodimo op5tu pretpostavku, pa je proveravamo na , , f ,,,rll,'*,' plipovetka' galzakov rom,al'.duhovna
i do zasebnih deta' (306-3071231)'
drugim delima, prepravljaju6i je ili odbacujuii. Ma koliki 1,,,,i,,,',.,1.,r i,oczija),
bio broj proudenih pojava (dela), uvek iemo imati jed- l't.tlrrrt, ovrt rcienica vi5e problema postavlja nego 5to
ali vei moZemo
nako malo prava da iz toga izvodimo opdte zakone; nije rlr r. r,r\',r, I [()111e cemo se "tkoto vratiti;
postoje na razliditim nivoima
najvai.nlji broj proudenih primera, nego iskljudivo logid- 1,,,i,,.,,t, i.|e1tr cla Zanrovi sa stanovi5ta
ka celovitost teorije. Kao 5to piSe Karl Poper: ,,S logidkog 1,1,'.t,,',1r, r ,.lrr saclrZaj tog poitnu odredujemo
stanoviSta, ni izdaleka nije odigledno da imamo prava da l,illr '.ilrrr t.rrrri izabrali'
da je go-
izvodimo univerzalne sudove iz pojedinadnih, ma koliko I I r.{ r l)r'o[)lcrn je estetidke prirode' KaZ1r.tu-
r,,ui*u (tragedija'
,,, it r ,, ,,',, komedija itd') uzaludan po-
|\ ih mnogo bilo; naime, za svaki zakljudak izveden na takav ,
j;dinstveno; osobeno' ono vredi
naiin moie se ispostaviti da je pogre5an: malo je vaZan *,,,',: ;,', i. ,1.t,, kuo iukio
svih drugih
I
broj belih labudova koje smo mogli posmatrati, to nam rrtrrlrl.rr rrl<oliko je nepontvtjivo' razliiito.od
je drugim delima nalik' Ako
ne daje pravo da zakljudimo kako su svi labudovi beli' ,1,'1,r, ,t ttt' l)o ollome u iemu
ne volim ga zbog
(27 t6r).1 rrrltrrr /lrr.rrr.s ki kartuzijanski manaitir,
vec zbog toga 5to je to
i
Naprotiv, pretpostavka zasnovana na posmatranju ,,,,t,, ','., 1.'otlrecleni ianr lroman)
delo)' Ovaj od-
ogranidenog broja labudova, koja bi nam, medutim, po- l'nr,ur rlzliiit od svih drugih (osobeno
stav prema predmetu
kazala da je njihova belina posledica izvesne organske p,,,1',,r ltotlrrtzumeva romanlidarski
uzev, takav stav nije pogre5an; on
osobenosti, bila bi savrSeno zakonita. Da se od labudova i,,,',,,,,,t,."1.' Strogo voleti neko
lepo se-moZe
vratimo romanima; ova op5ta naudna istina ne primenju- li it,ll)l()sto lleumesan' Sasvim ga'medutim' ne odreduje
je se samo u proudavanju Zanrova n'ego i prilikom prou- ,l, lrr tz ovog ili onog razloga; to
t, ,,,, 1,,",lrlt.t prouiavanja]pokretad
n"dfuata sa-
davanja celokupnog dela nekog pisca, ili odredenog raz- ".11oqtaj poduhvat na
,,,,,,1,,,ri,, rrc tieba da name6e oblikkoji
ce
doblja itd.
Ostavimo, dakle, iscrpnost onima koji se njome zado- i ,i,i'u'. Sto se tide estetidkog problema *P5t-":,::1: vec
voljavaju.
,' rrt('nur ttcterno raspravljati; ne zato 51o,ne posto'r
'1,,,
premasuje
.,,r I o o rt, kao ',,.o-u'loz""o pitanj e' daleko
o i, I

1 Prvi broj oznatava stranu iz kryige koju navodi lbdorov, a dru- l,r',,t I t t'tttlt tla sredstva'
iskazati' tebi je tako
gi, odvojen kosom crtom, broj strane u postojeiem prevodu tog l,r 1,r'irttcclba rnoglabi se drugadije
dela na srpski jezik. U vecini siudajeva, medutim, postojede pre- (ili vrste) po-
l,rl,, rrrrtoso teie opovrgnuti' Pojam Zanra
vode navedenih r-nesta saobrazili smo potrebama Todorovljevih zaietnik struk-
analiza. Za potpunije podatke o citiranim delima videti popis ,,rprtllr'tt jc oc1 prirodnili"u"ku; uostalom'
rrrr.rlrrt, rrrralize teksta vladimir Prop nije
pukim sludajem
literature na kraju knjige. - Prev.
 (lvE'r',tN'ittuonov
I IVr IIr rI F,\Nti\sl'tcNu K^''IIzEYNos t'

lioristio anakrgije sa botilnil<clm i zoologijom. postoji, na_ ,'i,r,',/,rl)()l-.n'iti da on pokazr"rje svojstva zajedniil<a
irne, kvalitativna razlika kacla jc u pitanlti slllisao termina
I rr1,u lq;1li2gvnih tekstova, i1i jeclnom od poclsktr-
,,rocl" i ,,printcrak" prirnc.rr jenih na pr.irotlna bica, i njiho_ , l rrr./( \'ltosti (koje rrllravo nirzivamo Zanrol-n). Da-
ve prinrenc u vczi srr delinra cluha. U prvom sluc.aju,
poja_ r, ,1.,, rrrole zanrisliti cla rnolenro braniti tezu cla je
va novog irritner-ka lte moral nuZno nrenjati odlike
vrste; , ,lrr.r)) tlclu sarnosvojan, closad ner.iden proizvod
slctislr t r)o trlll)1, njr'g()\ r slojsf va tn()gu se u
putl)illlosti ,,,,,l,rlrntrcil, saiinjen bez ikakve veze sa dclinra iz
iz.r'esti polirzedi ocl uzora koji prLrZa vrsta. Ako znarno
kr.a je vrsta tigar, n-roZe mo cla zakljuiinlo i kakva
ka_ ' l, ' rr I )r'tr{o, tekst nije s:rmo proizvod nekog vet po
svojstva , , ,' .rsl('nll kombitracija (sisterna koji trspostar.ljtr
itttl svitl<i tig.tr p1r11116.t,b: r.pderrje rrovog tigra ne m(.njil ,' rr.r lirrjiio,ua svojstva); tekst je ipreoblikovanje
vrstu lr njenont ocireclenju. Uticaj pojeclinainog orga_ r l, ll).1.
niznta na er.oluciju vrste ost\/aLuje se tako,po.o ilu gir.,
praksi nrolento zanemariti. Sliino je sa iskazonr u
| 'il l, r('( nroicrno reii cla ce svako proLriavanje knji-
leiiku ,', .tr u( t stvovati, ieleio to ono ili ne, u tor11 clvostrtt-
(ali u rnanjoj rneri): pojedinaL:lta recenica ne
utiie na pro_ '', I , l.rrrirr lirctanju dela ka knjiievnosti (ili ianru) i
'crr-r lrl"anratikc - gra'ratika r.nora omog'iiti cia iz !,r ,, '('r,tr (ianra) l<a clelLr; sasvim denro znlioltito po-
njc ^ar'
izvoclinro zakljuc.ke o retenici.
I rrr .rl o 1r1i1r1'g111s1'1qy povlastin.ro jcdan ili clrugi srner,
U oblasti urnetnosti ili nauke to nije sluc.aj. Evolucija , l,r rlr .,lierrost. Oslnr toga, u sar.noj je pr:irocii jezilitr
u njima slcdi sasvint rirzlicit rit,tm, -sirik., delo utite na , I r, , ( lr ol(virimi] apslralicrije i ,,Zanrovsliog'i U jc-
pr()ntenit sl<upa sviit rnoguinil.r tlela, svaki novi prirnerak .L,, ,,, rr(),/r'lriti incliviclualnog, iniria izjava o specific-
nrenja vrstu. Moglo bi se reci cla sc nalazimo pr.e.l jezi j
r' t, i ,l,r irutollirtslii postaje opis ianra, iija jc jeciina
kont r-'ijije sval<i iskaz u trennlku iskazivanja og."rn"tii"n.
i l', r, r,,l to i1o dc delo koje je u pitar"rjtr biti njegov pr.r'i
tekstr-r priznajento
]tti:rje, L)rxv() n.r postt,jarrje u istoriji . l,rr r
1,r rnrL'r.. Sviil<o clpisivanje nekog teksta, zbog sanre
l<njiZcvrrosti ili nar,rke sarr.ro ukolik,, u,lnri'n.'k"ku., p.o- ,", , ,1.r opis nastaje uz pomoi reii, jeste opis lan-
rncr]r.r rlolirdainju preclstavu o jeclncl ili clrugoj delatno_ L,.t,rl()n), to nije iisto tcorijska tvrclr.ria; Lrrinler nallt
.Ll
sti..l'ckstovi koji ne ispunjavaju t:y uslov ,n.,irin p..lor.
I I ,' t.rr() tlljc knjiZevna istorija, ocl trentrtka kada epi
clrusu liategoriju u kategorijr-r takozvane pnpulo.,r",
lL
, i,, t,{,( ru poclrai:rvati upriivo ono ito je kocl zaietr.rikir
ntasovnc krrji2cvnosti u jeclnom sltriajr,r, ili u l<ategori- , l,,, rlrirro.
fu ikolskog veibanja, u drr.rgclrl. (OvcL niur se nameie , ,r./( sc, dahle, postaviti pitanjc ,,<ldbacivanja poj-
poreclcn.jc, s jeclnc stritne, slr,aralaikog clela, jeclinstvenog '
rrr ,r ito jc, na primer, traZio Kroie: talwo oclba-
lirrr)
prilucrka, i pnrizr,oclnje na traci, mehaniil<og stcreotipa,
'
,,,1, q,1v111 11711;nevalo bi odricanje od jeziktr, i po def ini
sa rirtrse.) [)a se. r,ratirno niriern prednrettr
;,,rouiuval,ja, , ,, I'r lrilo nrogudno iskaz.arti ga. Vaino jc, naprotiv, cla
sanro bi nl.lsovna knjiievnost (clctelitir,skc pride, , I ,,r,, r,rt'sni na l<olikrlm stepenll apstrakcije iemo se
ronra_
rri 1L'ijtorri, .fictiorr, itci.) ispunjavala zahteve poj_
sciettt:L: I,rr,l.r jrrranro na unrupoloZal teapstrakcijeu oclno-
tla ianrir; taj po.jam se ne bi rnollao prir.neniti tra tisto t\ r r)u cvolllcijLi; ta evolucija je na izvestalr naaill
i<r-tj iicvnc teliskrvc. ,i,, r :i\lcl)l liategorija l<.oji je ustanovljava i istorrrc
'l'akav
stiiv nas olravczuje cla izloiinto sopstvene teorij_ ,, ,\ r.t,',1 tric.
ske osloncer. l)rcd sval<inr teltstom koji pripacla
,,knjiZev- ,' t,r1r' 11ti5xli cla k-njiZevrrr)st danas napuita pocielu
.roraii bis^r, irrrali na r-rnru clv.stir-rii zahtev prvo, , joi krajenr pede setih
'osli" ,, , ,r \ loris lllanio je godina
t0 tl
 ,t
Urror u r-a.wt'esrriNu xulr2lvNos
CtrtleN 'lcllrclnor'

jeste' daleko , delo je, bez ikakve sumnje, jedno od najznadaj-

pisao: ,,Vaina je samo knjiga onakva kakva 't('qovo
tr istoriji kritike posle Drugograta. Anatomija kritike
od ianrova, izvan podela, p'ot", poezije' rolnana'
svedo- "ryrlr
,.t()\/r.cmeno je teorija knji2evnosti (pa dakle i ianrova) i
da,-rrtvu, u koje oiUilu cla tude svrstana
itojima odride
r, ,,riil kritike. Thdnije, ta knjiga se sastoji od dva tipa tek-
rnoi da joi utvrcle mesto i odrede oblik' Knjiga vi5e ne
t,,r'ir: jedni su teorijsl<og reda (uvod, zakljudak, i drugi
iz same knji-
pripacla n.ko- Zanru, svaka knjiga potide
'r11,'tl, ,,Etidka kritika: teorija simbola"), a drugi su viSe opi-
,
osti, kao da ova unaprecl zadrtzava sve tajne
i formule
?.erri rrr l)prarro se tu nalazi opis Zanrova svojstven Fraju. Ali,
uopbte, koje onome 3to se piSe jedine mogu
dati stvarnost
,l,r lri st-- mogao razumeti, taj se sistem ne sme izdvaialiiz
onda iznova
k,-rjig.'; (Knjtga koja dolazi,243*24+)' ZaSto , , lrrrtr; tako cemo poii ocl teorijskog dela.
,uriur.tu pitanja? Zerat Z'enetit 11 tn dobro od-
- f"li"t"ii l,r,o njegovih osnovnih crta.
gc,uorio, ,,lfujiZevni govor stvara se i razvija
r-r sktradu sa
toga I l)ror-iiavanjem knjiievnosti morarno se baviti isto
itrukturama diji se zakon mo2e prestupiti samo zbog
jezika i pisma" (Fl-
,
','.rlio ozbiljno i strogo kao ito se to dini r-r drugim uauka-
5io ih iak i danas nalazi na polju svog ,,r.r ,.A[<o kritika postoji, ona mora biti istraiivanje knji-
irrc tt,15). Da bi prestupa bilo, norma mora biti uodljiva' -
r vn()sti u smislu pojmovnog okvira koji se dade izvesti
tort"lom, *umtrjimo u ttj da je savremena knjiZevnost , rrrtluktivna pregleda ditava podrudja knjiievnosti" f ...]
sasvim li5ena ianrovskih razlikovanja; jednostavno' ta
su knji- l,rl,orlc, rnoida ie nautni element u kritici ono 5to nju
razlikovanja vi5e ne odgovaraiu pojmovima koje r rzliliuje, s jedne strane, ocl knjiy'evnog parazitizma' a sa
i"r,,t.t"o.il"izproitrostiostavileunaslede'Odigledno' (7/18) itd.
' lr urit', ocl nametnutoga kritidkog stava"
rni im se sader ne moramo povinovati; i vi$e od toga:
sve
L l)osledica prvog postulata jeste neophodnost cla se iz
je prisutniia potreba da se razracle apstraktne kategorije
'rlrzo,nih prcluiavanja ukloni svaki vrednosni sucl o de-
I
io;e bi r" -"g1" primeniti na savremena dela' Uop5tenije lrrrr.r. lrraj je prilidno strog u tom pogledu. Mogli bismo
smatrati
govoredi, ne priznavati postojanje ianrova znadi ,rl'l.rziti njegov sud, pa reii kako bi vrednovanje imalo
vei postojeiim rg
ia knjiievno cialo nema nikakvih veza sa
rrrr',lrr nil polju poetike, ali da bi upucivati na njcgr. za tc
clelima. Upravo Zanrovi preclstavljaju spojeve preko kojih .', l.r, znaiiio nepotrebno usloinjavarnje. rjtt
se uspostavlja odnos sa svetom knjiZevnosti' i hr.rjiZevno clelo, kao i knjiievnost uopite, dine si- I rt'
Prekinimo ovcle naia nepovezana ditanja' I(ako bismo t, rn; niita n njima nije sludajno. I1i, kako pi$e Fraj: ,,Prvi
uiinili korak naprecl, izaberimo jednu savrernenu teorijrt
1,,',trriirt toga induktivnog skoka lkoji nam on precllaie da :tlt-
Zanrova i izloZimo je pomnijern ispitivaniu' Tako iemo' ,, r, rrrinlol isti je kao u svakoj nauci: pretpostavka o total- ,)vc:
podavii od jeclinog pri,-,t"'u, moci bolje da uvidimo
ka-
,,,,1 I.r rlrcrencrjt" (16 127). rugi
nabim radom'
lva pozitivno ,-,od.lo treba da upravljaju t lic-ba razlikovati sinhronijr-i od dijahronije: knji- rtltilf
koj. opornnsti treba izbeii. To ne znati da' Sto dalje bu- , r rr.r rrualiza zahteva da se nadine sinhronijski zahvati iru-
nova nadela'
a"rrro iiii, iz same naie rasprave neie r.rastati r r',trrr.iiLr, i upravo unutar njih mora se zapoteti sa traie- irl lll o
pojartiti neodekivane
niti ctra se na mnogitn nestima- ne6e , r, rrr sistema. ,,Kilda kritidar irna posia sa knjii-evnim de-
prepreke. rsrrtri tt
, , ,,, /ir njega je najprirodnije da ga zaledi
lto freeze itl, da
'ieoliia zanrovi,l koju iemo podrobno pretresti jeste te-
ju je iska- rl,.rr\ri ntr njegclvo kretanje u vremenu, i da ga posmatra
orqa Nortropa Fmja' ltc,seb'ro u obliku r-r kojem I ,,, l..onllguraciju reti diji svi delovi postoje istovretneno",
nije proizvoljan:
,"ol r., ,,r"1nj'Anatintrli ltritike' Ovaj izbor , , I rr.j r,r drugcrm delu (Priie o identitetu,2L).
Frai clanas iina prevhst mcdu anglosaksonskim
kritidarimrt
t3
1')
 Cvu'reN Tooonov
Uvon u FAN'r'As ll(')N u r<N, rilvrvos r'

5. KnjiZevni tekst ne stupa

I u referencijalni odnos sa tlaleko od Zanrova. Predimo na onaj deo Frajeve knjige koji
* ,,svetom" kao Sto to iine ,".anl.a nuseg
svakodnevnog rrrs neposredno zanima. Kroz celu Anatomiju (treba napo-
govora, ono ne ,,oredstavlja..
ni5ta drugo do ,u*o ,"b"1 nrenuti da se ona sastoji od tekstova koji su najpre bili odvo-
pre nalik materiatici
negoli sva_
Koonevnom govoru: knjiZevni jcno objavljivani) Fraj predlaLe nekoliko nizova kategorija,
""^lr-::t*n;iZevnost
ili laZpn, on samo moZe biti
govor ne moie biti istinit od kojih svaka, opet, moie biti podeljena na Zanrove (prem-
;;l;
ne premise,,p",nik,
;;;;; ""ft"
visi od deskr_iptivr
i',i;; ffiXffi?"',"Xjtli_ da naziv ,,Lanr" Fraj primenjuje na samo jedan od tih nizo-
va). Ne nameravaln da ovde raspravljam o njihovoj su5tini.
.
n# ;;'Jffi i* I' Vodedi disto metodoloSku raspravu, samo (u zadri.atilogii-
;iT, r'3 :Fjiil"il [ #,,?i:T
i,i
p t,
"" l<o uoblidenje tih podela, ne dajuii pojedinadne primere.
knjiZevnost je jezik, a jezik;;r;;; ne predsravlia 1. Prva podela odreduje ,,moduse fikcije". Oni se usta- l
istinu, premda moZe osiguruti
koji broj istina,. (3s4/3s7).
,..artrru;;r"";;;;, ;; novljavaju na osnovu odnosa izmedu junaka knjige i nas
svojstva tg.gtologije
oft;ilevni
teksr ima samih ili zakona prirode, i ima ih pet:
- oznaiava ru-og'u--r"U".
a) iunak je nadmodan (po naravi) u odnosu na ditaoca '
simbol znaii ponaipre onci,sto jert" "t;r;;Ck;
u Jh='rroru na pesmu..
(8.01,96). Odgovor'pesnika i na prirodne zakone; taj Lanr naziva se mit.
ni deo njegovog dela znaii
p*";" Sr" neki sastav_
na b) |unak je nadmoian (u izvesnom stepenu) u od- I

"r"i;;;;
znaienje da bude dinilac dela..
iiti, ,,x;"go'o 1" nosu na iitaoca i na prirodne zakone; to je i.anr legen- :
(1 ;;;;;; tu
,, . of the ptay) (86t102). form a part de ili bajke.
6. Knjiievnost se stvara od c) Junak je nadmoian (u izvesnom stepenu) u odnosui
knjiZevnosti a ne od stvar_
nosti, bila ona materUalna ili na ditaoca, ali ne i na prirodne zakone; to je visokomime-t
delo je srvar konven cije.
duhovn", ,*f."
knjiZevno titki hanr. i,
,,poeziia r" _lZ.'rutiniti jedino
. od drugih pesama, romani od d) junak je ravan ditaocu i prirodnim zakonima; to je
drugih ,*urru.. (97/rr4).
A u drugom tekstu, Obrazovana niskomimetiiki Zanr.
_"Xrr,",irsteva i,elja da e) Junak je po moii slabiji od ditaoca; to je ironijski
pi5e moZe poticati ,.T:-
i.kurtu;-k;;; prerhodi knji_ lanr (33-34145-46).
Zevnosti [...] KniiZev "d
iii j''J";ffiIJiJ!'ry#*fiKj: 2. Druga temelpa kategorija jeste kategorija verovat-
ri s_
ste preradeno staro
1....1lzraiavanj" ,ffiu
#;:I:
sebe u knji_
nosti: jedan pol knjiievnosti tini verovatna pripovest, a
drugi pripovest u kojoj je sve dozvolj eno (51-52165-66).
zevnosti - eto stvari
\;i1;,#;;.
Nijedna od niesovih idejl ni,;e il;fu" e;_2e).
p.1il;;';;"rna
3. Treia kategorija nagladava glavna stremljenja knji-
(premda Zermosti: komidno, koje junaka miri sa druStvom, i tragii-
Fraj izvore retko iavodil, J
kod Malarmea ili Valeriju, t
t.ai,"'riri,i";;;; ," mogu naci no, koje ga iz njega izdvaja (541 68).
"o-l;;;;;rji
francuske kritike koia nastavlj" sawemene Podela koja je kodrFriija,'''izgleda, najznatajnija je-
tr"iiciju (Blando, ste ona koja odrecluje arhetipove. Njih ima tetiri (detiri
Bart, Zenet); s druse strane,
tu ";,frr#
ideju u izobilju nalazimo
mythoi) i oni se zasnivaju na suprotstavljanju stvarnog i
ftl t:t!.h formafisL; it oJ"uuroru kao Jto
j" 2ajzTd,nalazi'se idealnog. Tako se ovde daju obeleLja,,romanse" (u ideal-
I :"Eliot. Skup ovakvih porouf.i, poilJa""f.o wednih
za knjiLevna proutavanja nom), ironije (u stvarnom), komedije (prelaz od stvarnog
stavlja na$e polazi5te. Meclurim,
kao i za ,";;"d;;;"nost, pred_ ka idealnom), tragedije (prelaz od idealnog ka stvarnom)
,". ;;l;;il'"nas je priliino (1s8-162i i80-18s).
t4
15
 Cvrtau Tooonov
Uvoo u reN'les'r'rdNu rc.r1 rir,v Nos'r
Zatim dolazi podela n.a Lanroveu
pravom smislu reti, kategorijama nadmoinosti junaka odgovara samo jedna ka-
;::'J:J*i nqripu pubtike.koju
l,tf*:":)tlnu ii dlla
nuflir<e r.";" bt aii",."i",, J"
da ima-
irnr_ tegorija u kojoj je on slabiji po moii; sa druge strane, razli-
""U"f,
'Q!,iTi:.".i#"i:XTl j:;,1',,T!;:i::*f ig*ey;;; kovanje ,,po naravi - u stepenu" primenjeno je jedan jedini
{"i;;'i;;;:;;t'E;11*ziia(kazanadera)'drozur?tri#' put, premda bi se ono moglo pojaviti povodom svake kate-
se.dodaje ui;2" oat"a"-
nje: ,,Glavno .urlit ouuTl'-Tome gorije. Bez sumnje, na zamerku o nedoslednosti moguino
epos epizodiiki u pr"rJi.ffi'rffij,:,T-ffiro^ ou 1" je odgovoriti tako Sto ie se postaviti dodatna ogranidenja
Najzad, poslejnia podela 'ir'nu koja bi broj moguinosti svela u odredeni okvir; na primer,
orl"rljr;; srranama moglo bi se reii da je u sludaju odnosa junaka prema zako-
3 08/348 : on a se
"
ob ia z u; e
sonalno i introverrnol.r.rtrou"iti"o,
k, Jp; ;;;; ),rl.r u u rn o up r_ nima prirode u pitanju odnos izmedu celine i jednog dlana,
sheme mogli prikazati ffiffffi"",r, "
u obliku a ne izmedu dva dlana skupa: ako se junak pokorava tim za-
na sledeii natin:
konima, vi$e se ne moie postavljati pitanje o razlici izmedu
kvaliteta i kvantiteta. Isto tako, moglo bi se odredenije tvrdi-
Intelektualno Personalno ti da, ako je junak po moii slabiji od zakona prirode, moZe
Introvertno biti nadmo6an u odnosu na ditaoca, dok obrnuto nije tadno.
Ta dodatna ogranidenja bi omoguiila da se neusagla5enosti
Ekstravertno izbegnu; ali preko je potrebno izloLiti ih. Bez njih koristi-
li bismo se sistemom koji nije eksplicitan i ostali bismo u
To su neke od kategorija oblasti vere, ukoliko dak ne bismo zaili u oblast predrasuda.
(a mogli bismo reii i i.anrova)
koje predtaze nrai Zamerka na5im zamerkama mogla bi da glasi: ako Fraj
r l.lieswr';;;;i#;;'l'r.uia,,u
ur".olur ostaje nam a" j",irr,. i hvale nabraja svega pEt tanrova (modusa), od trinaest mogui-
"i"ai_r-s1""""
I. Prve i najjednostavnije nosti koje se teorijski mogu iskazati, to znaii da je tih pet
primedbe r.oi. ,._o
se na logici, d" ;" k;;;J"n"u')lruuo, izloLiti Lanrova postojalo, a da isto nevaLi i za preostalih osam.
lii"jl'i"od niih u izucavanju
(korisr razumu Ta primedba vodi nas veoma vaZnom razlikovanju izme-
fr;r;r;;;; pokazace se, du dva znaienja koja se pridaju redi Zanr; da bi se izbegla
:111-" se, kas.nije). r.uj.i,"
rentne _ ni medu .".b?T, il;r"'il"i rogiiki kohe_ svaka dvosmislenost, morali bi se, sa jedne strane, posta-
onuiu. ,uat poyedtaeno.
Vei je Vimsat, u svojoj "i Fijl, ;";;ogorn
kritici viti istorijski Zanrovi, a sa druge, teorijski ianrovi. Prvi bi
na nemogucnosr da se
usaglase d;"
ukazao bili proizvod posmatranja knjiZevne stvarnosti; drugi,
podele, one
poa tuetu_";;;;.
koje su ukratko iznesene. proizvod dedukcije teorijskog reda. Ono 5to smo o lanro-
pokazale unutraSnie bi se vima naudili u Skoli uvek se odnosilo na istorijske Zanrove
.,.dorlea.,orri,;;;""
^-r-r'n.Kako
je kratka
analiza prve podele. - govorimo o klasidnoj tragediji zato 5to je u Francuskoj
bilo dela koja su otvoreno oglaSavala svoju pripadnost
,,,,Y.?fl[ig;1?;i,T]'i'fi' jTah sa druse dve: a) sa
osim.-toga,
tom knjiZevnom obliku. Primere teorijskih i,anrova, na-
moii) moze uiti t uutitlTl^prirode' ;d.to, lnua- suprot tome, nalazimo u delima starih poetidara; tako Di-
r,,,,i"p"": i :ffi if#;H,*T#,1,# omed u IV veku, po ugledu na Platona, deli sva dela na tri
^,i "u"'illi;
mo da u Frajevorn nub.u1",i.;;o"g"-ffi;:ne kategorije: ona u kojima samo pripovedai govori; ona u
cije nedostaju. Recimo kombina_ kojima govore samo likovi; najzad, ona u kojima govore
odmah cla posroji isimetrija:
trima i jedan i drugi. Ova podela ne temelji se na pristupu tim
16
l7
 Uvoo u perras'ildNu lyt'""i9:l.-..-- - -
CvEr,q.N Tooonov
metrike'
s temom. Takvo
odredenje pretpostt"t' ?.1-t::t!"
delima preko istorije (kao u sludaju istorijskih
,r.go ,tu apstraktnoj hipotezi koja pretpostavlja da
ianrova)'
je su- i,ffi " i;;;""k1;:{:5*Ugfin"'1#il Il;;
dela i da' Zevnosti). Tako Postale
bj&at iskarivanja najvaZniii dinilac knjiZevnog
u sastav teorijskih Zanrovane po.de-
u zavisnosti od prirode tog subjekta, moiemo razlikovati nedosle.nosti Frajeve
logidki odrediv broj teorijskih ianrova'
bakle, Frajev sistem se, kao i sistem starog poetidara' losiiki oblik**,
r.'J*",h fi :#*.ffi fu : Hn
njegovt ":ll"u1
(koje nam' vt-
Izvestan dela
sastoji od teorijskih, a ne od istorijskih ianrova' pr-ai nikadu ne iznosi
brol Zanrova ne postoji zbog toga Sto ih je uodeno toliko a ;t' kao polazna taika
'ucliJpoi*u"je
;?
u

Neophod- deli smo. sluzi' Zeleli 'J;i'

,r. irlS", nego to nam.i. nudelo samog sistema'
polazeci od ;;.'',; "Tl :,";"*;;#;"" *,,ijill] ?"',:;:fi H :
no je, dakl!, izvesti sve.-moguine kombinac.ije teorijskoj rasPravl
: c
izabranih kategorija. eak moZemo reii' ako se neka od
time umesto
tih kombinaciia Zanrova nikada niie stvarno pojavila' nju se "'"tu"to" od njih: nadmocno-slabije po-
e (u o d
,JlT:l3""l3ii!'; ;;;;oiit"fio;
u Mendeljejev- ganl - rzdvaj anj
bismo morali tim pre opisati: kao 6to se
e
; sra
joi introvertno-ekstra-
ljevom sistemu mogu opisati svojstva elemenata koji nosu na dru5tvo); najpre
nisu otkriveni, takocemo i ovde opisati svojstva
iatlrova "t"t
intelektualni-i"ttt*f""'
Na ovol spisku
pt"J'""f;"3t' '1bog tega bi
vertno; ove
- pa time i dela - koji 6e tek nastati' jo5 nam upada u ocr n;ffi t opisivanlu
Na osnovu ovog prvog zapaLanja mogu se staviti katesoriie' u nt
Uift nt*ui'"it'
"titt":]:lit koja bi
na argumentaciju
dve primedbe. Najpre, svaka teorija Zanrova ternclji
se bliZu
slika knjiievnog teksta?;;Jt; u1gu1;ntaciie ni traga'
poimanju dela, nailici toga dela; s jeclne strane' ta
u u]i oa tuttlr"
a sa clruge' dokazala t.r.ruzrort; obe-
sebl nosi izvestan broj apstraktnih svojstava' nt *oztJo u da ne otkrijemo'zaiednicko
Osim toga'
koji upravljaju uspostavljanjem odr.rosa izmedu
,uf.o". J},li:i}iii;
tih svojstava. iko tlio-ed Zanrove deli u tri kategorije' I ii "', ","n i r, ]::il{t
Sve su one Pozalm
i
;l*:i odI ;bilo koie psihologije ili
znadi ia pretpostavlja kako u delu postoji izvesno obe-
ili socilalne ttirtt' u'ptl
tt;;;
leLje pretpostuv! a postoj anj e subj ekta.iskazivanj a ; os
-
i tr-t

filozoiije' rri' p"t"t!"""-i" i*u" "1'yi

:Yl* ";
k1'::Xlil;
toga, temele6i svoju podelu na tom- obeleZju' smislu' ili nas'- Pos
.p"11"1Yj' cisto kniiZevnom r'"ii'a se pruza - one
du"-.t pridaje prvorairedan znatai' Isto tako' ako Fraj u ne kaze, to ie jed;;;"!"*"u
-11:
svojoj podelipotuti od odnosa nadmo6i' ili slabije
moci' A od tog 1r'enutka' knjiZevnost
smatra da jc taj vode izvan k"jiZ;;;d
izmedsjunaka i nas samih, znati da on
oclnos dinilac dela, i to jedan od temeljnih'
i.,.,".,..a:::tiii:j;:ffi :ifi"j'i:*:',""',:iT.il.ii
samostalnost 1e n nadela od teoriiskih
MoZe se, sa druge strane, uvesti dodatno razlikovarrje iznova p'"a p'otiX'.Jljiil:;l;;"tm
unutar teorijskih Zarnrova, te govoriti o elementarnim
i skt
il€ 'i;,Ui
ienim Lanrovima' Prvi bi bili odredeni
kao kod
prisustvc'xr
Diomeda;
ili od-
clrugi
ll :I lni: objainjenle'
:i;
" I :'"T*t:'.J: ;i,",x :?ff l,
L
sustvom samo jecln<lg obeleZja, noi, o"t ce zahtevati Sire ptiu"l't-"32'a sebe? Koji je ta-
bi bili o<lrecleni istovrerr-rer-rim postojanjem viSe obelcija'
koji o junaku ftuo au tffi"- tt je njegova su-
Na prim.r, kao sltlieni ianr odredili bismo "sonet"' dan smisao tt
S'tu je verovatnoi'|"

objedinjuje slede6e osobit.rtr: l ' odredena pravila rintovtt-

protnost
"#i kojima lidnosti
pouttti u "mogLl
nja,2. odredentr pravill tlrctril<c, 3' oclredena pravila
u vezi '"-" '""j*o L9
Itr
 CvneN Tooonov
bilo ita" (51165)? Potom ie nam sam Fraj dati drugaiije
tumaienje, kojim ie dor.esti u pitanje prvo znadenl-e ove
reii (,,lzvorni slikar, dakako, zna dap.rbhku, kacla zahteva
slidnost sa stvarnoiiu fto an object], obidno ho6e upravo
suprotno, slidnost sa poznatirn joj slikovnim konvencija_
ma" I32ll52).
IIi. Ako Frajevim
,kri6emo analizama pristupimo jo5 bliZe, ot_
drugi postulat koji, premda nrje formulisan, igra
prvorazrednu ulogu u njegovom sistemu. Taike koje silo
do sada kritikovali lako mogu biti preuredene, a da sistem
ostane neprornenjen: mogle bi se izbeii logiike nedosled-
nosti i prona6i teorijske osnove za jzbor kategorija. posle_
dice ovog postulata mnogo su ozbiljnije, poSto je rei o su_
$tinskom izboru, upravo onom kojim se Fraj suprotstavlja
strukturalistiikom pristupu, viJe se vezuluci za iradiciju u
koju se mogu svrstati lung, Bailar, Zilbei Oiran (ma koli_
ko razlidita bila njihova dela).
Evo tog postulata: strukture, obrazovane od kryiZevnih
pojava, ispoljavaju se upravo na nivou tih pojavai drugim
reiinta, te strukture m.ogu se neposredno posmatrati. Su_
protno od toga, Levi-Stros piJe: ,,Temeljno je nadelo da se
pojam strukture ne odnosi na empirijsku stvarnost nego
na nrodele koji su po njq izgradeni.. (25g12g9). Veoia
pojednostavljeno, rnogli bismo re6i da u Frajevim odirna
Suma i rnore oblikuju elementarnu strukturu; za struk_
turalistu, naprotiv, te dve pojave predstavljaju apstrak_
tnu strukturu, proizvod izvesne razrade koja se artikuli5e
drugde, recimo izmedu statiikog i dlnamiikog. Istovre_
rneno vidimo zbog tega kod Fraja takve slike kao $to
su
detiri godi5nja doba, ili ietiri doba dana, ili ietiri elemen-
ta, igraju tako vaZnu ulogu. Kao Sto sam potvrduje (u
predgovoru za prevocl jcdne Bailarove knjige),
,,zemlja,
vazduh, voda i vatra tetiri sr-r iinioca iskustva-o imaginar_
nom, a to te uvek i ostati" (VII). Dok je za struktu;aliste
,,struktura" pre svega irpstrirktno pravilo, Frajeva ,,struk_
tura" svocli se na rasp()t-u.l u 1.rr6s1oru. Fraj je tu, uosta_
lom, izriiit: ,,Vr.lo sc icsto lstrr.rl<tura' ili sisieni, miiljenja
)a
Uvoo u petst,tsttdNu rNJrZP.vNosr
re'i zapravo'
moZe svesti na dijagramski obrazac - obe su
donekle, sinonimi za dijagram' (3351378)'
Postulat ne iziskuje dokaze; ali, njegova delotvornost
moZe se meriti rezultatima do kojih se dolazi prihvata-
juii ga. Po5to se formalna organizacija ne moie zahva-
tltl, ve.uj"mo, na nivou samih slika, sve bto bi se o tim
slikama moglo redi osta6e samo pribliZno' Morali bismo
se zadovoljiii moguinim stvarima, umesto da se sluZimo
iz-vesnim i nemogu6nim. Da se vratimo jednom od naje-
lementarnijih primera, Suma i more desto se mogu naii u
opoziciji, oUtit nl"ei na taj nadin neku ,,strukturu"' aii oni
ti ne moraju; istovremeno, statidko i dinamidko obavezno
dine opoziciju, koja se moZe predstaviti opozicijom Sume
i mora. Knjiievne strukture su mnogi sistemi strogih pra-
vila, a samo njihova ispoljavanja podleZu verovatnoii'
Onaj ko strukture lraLi na nivou slika koje se mogu po-
smatrati, istovremeno odbacuie svaku izvesnu spoznaju'
Upravo to se dogada kod Fraja. |edna od najieS6ih redi
u njegov6j knjizi sigurno je red c'esfo' Nekoliko primera:
,laj;. rrrii fesfo povezan sa potopom, redovnim simbolom
poi.tLu i zavrielka nekog ciklusa. Tek-rodeni junak ieslo
tude stavljen u kovdeg ill Skrinju Sto plovi morem ["'l Na
kopnu, delle moLe izbaviti neka iivotinj a, ili ga neko moie
spasti od nje [..]" (1981224-225). ,,Najieiie mesta na ko-
vrhovi, ostrvo' kula' svetio-
llma se to zbiva jesu planinski
nlk I lestve ili stepeniste" (2031230).,,On takode molebiti
Hamletov otac; lll uop5te ne mora biti osoba'
sablast, npr.,
nevidljiva sila poznata samo po svojim
vei naprosto neka
je to, npr. u tragediji osvete, dogadaj
udincima [...] iesfo
radnji, i koji za posledicu ima samu tragedi-
koji prethodi
podvladenja moja) itd'
it;1 1)te t z++-245;
Postulat neposrednog ispoljavanja struktura deluie steri-
lizujuce u mnogim drugim pravcima' Najpre treba primeti-
ti da Frajeva hllot"za ne moie i6i dalje od taksinomije' od
klasifikacij e (sledstveno nj egovim eksplicitnim izj al'an-ra)'
Ali reii cla dinioci neke celine mogu biti rasporecleni znadi
postaviti najslabiiu mogu6nu hipotezu o tim diniocima'
 rsltZsvNosr
( ivl, t,rN lirnorrov
Uvoo u reN't'lsrtdNu

/ lrrirjcva l<lrjiga rrcprcstancl ltas navodi na pomisao o ka- ,,,,registrima?t".1":l]#T';-HTff H,"J;;il:i?'l

talogrr u l<ojcnr bi bile popisane nebrojene knjiZevne slike; .stil"taiuci toj reti sasr
onogu ko Salje tekt i onoga
rrrcclutirtr, kattrlog je tek jedno od oruda nauke, a ne sama l(oca vezana je za iskazivani"' 'u
nauker. JoS bismo rnogli reii da onaj ko isldjudivo kjasifi- ;l; ;;i; ;': *"liki:; *:i: : U,i$lii l,1p
[: ;i
kr-rje ne moZe dobro klasifikovati - njegova je klasifikacija ili "gledista"'
proizvoljna, $to je greSka nastala iz oslanjanja na ekspli- l$ililt t'*ili"l il*enom
ffiJ;t"o
'videnja'
medusobne odnose
Preko sintaksiikog
citnu teoriju - pomalo poput onih klasifikacija iivog sve- poto$o1So]orili o "kom-
ta pre Linea, u kojima se bez oklevanja ustanovljava kate- iinilaca dela (upravo ""1t* tih odnbsa: logitki'
vre-.
gorija Zivotinja koje se iedu... p.ziciji"). r''rog" p*toj;;;;i6"
-" Ako zajedno sa Frajem prihvatimo knjiZevnost kao je- iuerrski i prostorni'i ho6ete' "teme"
,r,itt i.rij, ili, ako
zik, s pravom moiemo odekivati da kritidar po svom de-
lovanju bude veoma blizak lingvisti. Ali, pisac Anatomije ,,,,iil1K""l;'THiliT;;:.,i."""-':1"^T;l:1:Hi
hipotezu; n"
kritike vi5e nas podseia na one dijalektologe leksikografe ilt;; weobuhvatnu 1n1To.
moZemo'^ne izlaZu6i
se
'icvne teme oobfifuuiti'-ipak nekoliko
iz XIX veka koji su lutali selima u potrazi za retkim i ne- da postoii
rrikakvoi opasnosti' ;ittit'tuuiti teme koje
poznatim redima. Bez obzira na to koliko hiljada redi bilo
,ucopsrih semantika
il;J'"";J, 1".3,:^""ti
sakupljeno, time neiemo otkriti nadela, iak ni ona najo- koje nisu tako mnogobrojne;
snovnua, prema kojima funkcioni5e jezik kao sistem. Rad ,. ,vuda i uvek ""i";;]l naoko tvore mnoStvo
dijalektologa nUe trio.uzaludan,-a-.ipak n-as. vodi u pogre5- rrjihova p"outitonJl'['t "rttii""i"
nom Pravcu *t'ezik-$ii€-$kladitt€-.redivee*rehani24pl-)6 li'jizevnih t"l-l'^^ ispoljavaju I tl:l,
da se ta tri vida
r
,'
bi se taj mehanizam razumeo, dovoljno je poti od najobid-
nijih redi, najjednostavnijih redenica. Isto vaZi i za kritida- ,, *lffi:ff;:'li ll tn ,i"j'"'" t
naciizdvol ene u nasoj
"ff
, , ra: su5tinski problemi knjiZevne teorije mogu se obuhvatiti ""lltu*.,e nam se potreba qf:.11*1il;?:t'ii::
. makar se i ne posedovala blistava erudicija Nortropa Fraja. s knjiZevne
r..ln'nu koju 6emo postaviti dinioce knjiZevnog
' . Vreme je da okondamo ovu dugu digresiju dija nam se iili smo da sve ".;J;;;,ro61iu" izdvojene
sveta posmat'"t''o;;;;"!-3'i" 31r1ktne'
i da organizaciju
.lkorisnost u prouiavanju fantastidnog i.anra mogla udi- strukture, koja je ovde dola-
.,1 niti neizvesna. Ona nam je, u najmanju ruku, ornogu6ila
";;;;;;';"divanjem'
.';:;;;;;;;' na to1 ruvni'
ookusamo d'
a l' d.l dodemo do nekih sasvim odietlenih zakljudaka] koye ''
zi do temeljnog rascepa' , cdreden. Suprot-
-'j iemo
" ". -
ovde ukratko izloLiti: poiu'n Zanra mora biti nijanstran't't
i. itt"tl;trt" i teoriiske Zanrove:
stavili smo' ' jtd;;';;;";"'
t. Svaka teorija i.anrovaterieli se na predstavi o knji-
'1",1
ievnom delu"Da{de; treba najpre izloZiti sopstve.,o poiu-
-'i ziSte, makar nas dalji rad naveo da ga napustimo. p,",,' pr;a
n:'Iil#jl"*ftlt ;':i"'ll{{*ff1
*' aine i ozen e za n -
Razlikovaiemo tri vida dela: verbalni, sintaksidki i se- .:;i''fi;"'i o'r' n' odsustvom samo
fl:iilil#f su:JJJ##;i'Ptisusftom
sr

mantidki. ili
Verbalnividie u konkretnim redenicama od kojih
rove - prvi
u
se tekst
:la, verbalni i sintaksicki'
gPSTlll: su opisani
sastoji. Ovde moZemo naznaciti dve grupe problema. fedni 2
' ova dva vida de!a' 1er9at11.lj'i'^'l)ii""ii
>etrl rsos)'
ic." $ra je strukturalizafti('
su vezani za svojstva iskaza (vei sam s tim u vezi govorio ""*i"p"tt
23
LZ
 CvpreN Toponov
jednog strukturalnog obeleija, a drugi prisustvom ili od-
sustvom spoja tih obeleZja. Sasvim je izvesno da su isto-
rijski Zanrovi podskup skupa sloZenih teorijskih Zanrova.
Ostavimo Ii sada Frajeve analizekoje su nas dovde vodi-
le, na kraju bismo morali, traLeii oslonac u njima, opStije
i tadnije da uoblidimo pogled na predmete i granice prou-
davanja Zanrova uopSte. Takvo proudavanje mora postoja-
no zadovoljavati zahteve dva reda: praktidnog i teorijskog,
empirijskog i apstraktnog. Zanrovi koje izvodimo polaze-
ii od teorije moraju se potvrditi na tekstovima - ako na5a,
izvodenja ne odgovaraju nijednom delu, znadi da smo na
pogre5nom putu. Sa druge strane, Lanrovi koje nalazimo u
istoriji knjiZevnosti moraju biti podvrgnuti objalnjavanju
uz pomoi neke celovite teorije. U protivnom, ostajemo za-
todenici predrasuda koje se prenose iz veka u vek, prema
kojima bi (ovo je sasvim izmiSljen primer) postojao Zanr
kao Sto je komedija, a koji je, zapravo, obiian privid. Odre-
denje Zanra tada bi bilo samo neprekidno kolebanje izme-
du opisivanja dinjenica i apstrakne teorije.
To su predmeti na$eg proudavanja; medutim, ako ih
pogledamo izbliza, ne moZemo tzmaii sumnji u uspeh
nabeg poduhvata. Uzmimo prvi zahtev, zahtev da se teori-
ja slai.e sa dinjenicama. Pretpostavili smo da se knjiievne
strukture, odnosno sami Zanrovi, smebtaju u ravan ap-
strakcije, izdvojen od ravni postojeiih dela. Morali bismo
reii da neko delo predstavlja taj i taj i.anr, a ne da ianr
postoji u tom delu. Medutim, odnos ispoljavanja izmedu
apstraktnog i konkretnog probabilistiike je prirode; dru-
gim redima, nema nikakve potrebe da delo verno otelo-
vljuje svoj Zanr, postoji samo takva mogu6nost. A to nas
vraia na tvrdnju da nijedno posmatranje dela ne moie
strogo ni potvrditi niti obezvrediti teoriju ianrova. Ako
mi se kaZe: to i to delo ne ulazi ni u jednu od vaiih kate-
gorija, dakle, vaSe su kategorije lo5e, mogao bih primetiti:
vale dakle nema razloga da postoji; dela se ne poklapaju
sa kategorijama, dije je postojanje iskonstruisano; neko
Uvoo u rANres'rIiNu xNlrZnvxost
delo, na primer, moZe predstavljati viSe od jedne kate-
gorije, vi5e od jednog ianra. Tako smo dovedeni u pravi
rnetodoloSki iorsokak kako dokazati da ma koja teorija
ianrova nije uspeSna u sYom opisu?
Pogledajmo sada sa druge strane, razmotrimo slaganje
poznatih Lanrova sa teorijom. Pravilno upisati nije jedno-
stavnije nego pravilno opisati. Opasnost je ipak drugadije
prirode: kategorije kojima se sluZimo uvek ie teZiti da nas
odvedu izv an knjii.evnosti. Svaka teorij a knj iZevnih tema,
recimo (u svakom sludaju, bar do sada), nastoji da te teme
svede na kompleks kategorija pozajmljenih od psiho-
logije, filozofije ili sociologije (ovde nam je kao primer
posluZio Fraj). eak i ako bi te kategorije bile pozajmlje-
rre od lingvistike, poloZaj po svojoj prirodi ne bi bio dru-
gadiji. MoZemo iii i dalje: dinjenica da moramo koristiti
redi svakodnevnog, prakidnog jezlka dabismo govorili o
lcnjiZevnosti, podrazumeva da knjiZevnost govori o zami-
Sljenoj stvarnosti o kojoj bi se moglo govoriti i pomoiu
clrugadtiih sredstava. Ili, knjiZevnost, kao 5to znamo, po-
stoji upravo utoliko ukoliko postoji i nagon da se kaZe
ono Sto obidan jezik ne kaZe i ne moZe da kai'e.Zatokriti-
ka (ona najbolja) uvek i sama teLi da postane knjiZevnost
- o demu knjiZevnost piSe moZe se pisati samo kroz knji-
Zevnost. Samo poSavSi od te razlike u odnosu na svakod-
nevni jezik moZe se ustanoviti i moie opstati knjiZevnost.
KnjiZevnost iskazuje ono 5to samo ona moZe iskazali.
Kada kritidar bude rekao sve o nekom knjiZevnom tekstu,
on jo5 neie reii niSta. Jer, samo odredenje knjiZevnosti
podrazumeva da se o njoj ne moZe govoriti.
Ne smeju nas zaustaviti ova sumnjidava razmi5ljanja;
ona nas samo obavezuju da imamo na umu granice koje
ne moZemo pre6i. Spoznavanje nas vodi pribliZnoj, a ne
apsolutnoj istini. Ako opisna nauka hoie da kaZe Istinu'
ona protiwedi svom razlogu postojanja. Takode: odredeni
obtik fizidke geografije vi3e ne postoji od trenutka kada su
svi kontinenti pravilno opisani. Nesavrienost je, paradok-
salno, jemstvo opstanka.
 Llvorr u t.rt t,ts t ti.su l(Nllzl\')-oli l

2. [) [ ) f{. I i I }F, i{ lF] [rA N'i'A li' [' I ( . h,t ( ) ( ; ,, lir ste vi satlro srnlali tl strlaiu i rljeeovin'r stanttt'tltclltlit
l]n rllos). Do sanrirg liraja 1''ustolovitrc' clvosnrislenosI
se

ruc gr-ibi - stvilrnost ili san? Istina ili prlivicl?

I't"kn,,',-t,, ltvr-rieui t1 sr'e fillltastii:noc U sutIlr iir-rji
jc arclistrr nai, Ll $vetLr koji pozn;rjenlo' brj:r '1at'oiir."''ila l
isl(rg' lliliril
r,irrrpit'it, ,-1o1:,1r,-ili fltl iltliti) iit' l'tl ''lif-orrijll't i()q
i,l irl<oc suet,r ne lllo/.c obiilt;niti' lPosrlrati-li
eitlgatial;l srr'

rcieniil: i1i jr' lr:r

,,,,,rrr i,cllui,iti zr ie tintl oc1 !lr'il t"i'gt-'t"tr
llrytt rtdrcLlettjt .!lltlttstiittog.,\liiljettjc pt'L,lltotlttil;Lr. c ,:irblttdi itlla, proizvocltt ttliitllc, te zilhorri srrcttr os[;ritt
jc srrsta-r''
- u Sanlg(lsi. l)r'trttt
lran/tt:;l.i.t\tto t.l li.trkoPistt lracfcnot-n ,,rralit,i liirk.vi stl, ili sc ttl doistl zbilo' rlogada]
tttlrcicrr.jc .liuttasiiirtot, izriiitijt i. preci:rri.jc. ().sttt/rt. ,i1 rleo stvilrllosli, irli tatla ovitlr st'ettttlr upraltljajtt zako
otil,tttt'tttt otlrctit'tr.jo. Jctliuslt,t'rt primcr.frrtttttslit'rrtt,1. iri lioji sLl llrtlrlil llepozllati' lli je davo privid' rillriiliel)o
N t' r v n I otttt t\rrrel ija, iice, ili otl stvitrtto postoji, b'ri liii-tr i drtrgil iir.l iriia'
. tom ntzlikonl !L() sc oll rctko sroce'f
iijarltlisLictt,ll lilti,',1i1lll i:ftilitl lc ilr:t"'t 1l 'il'ctltitlir't
Aivrlo, slavrur irirlost tr(azotovc \<nitge /,trljrrltljctii ':!'i!i "ti,
trrrc litll
(/{/r,0, nrcse clrna liVi s nekiil-, bir'cnr li:nsk0g pola lit l\{).li' l.,rtiit iz:rberct-i-to icclrrtl iii drtigi 11{q1r"'ttr' ir'ipr!"{
\rcrujc rla jc r:lor{rih tlin,o ili ricito oil njccorrilr potiin.ic i.rstiitlo kal<.o bistno stupili ''rjctiatr oc1 ''1t'ri iljcmtL biisliir
niir. i'.ririiir rra f.iiji sc to [,.ice pojriviiri jasnr,. poliazuje tlri ,llri,i, iucltrtt iii ir-rclcsno.l liirtrl rtstiirlti, to .ie neodltrirtosI
jc lrrcdstr'",'rril< tli.rr;iou svetrr; ali. uieuovo i'rlaAlo l.itrrislitr ll ic oseilt lriie hojc /.i1i1 rilrlllo;/'il zal(on(: Prir(){1r] lill'ilt:"'
(itaviic, iensl<o) pona:;anjt', njr-g('ve,.IvlrnL' pot,i'etl', nrr , r, i p rt: r,1 r ;i o ii o ll ir-i1, rjtll lll-tll d qgliJ q'-Lc ll
I
1

l'oian.r llrlttrstiinog oclrcclujc se otlilos(x11 Prellla

p(!J
Ir'otir,. liatt rir. cioirazr,rjLt clrt le rc't'o obiir-roj leni, i to icni r'iic otl
Itoja votri" [rrrcla jc AlvalEr pita cidrrldc clolazi, Bjorrcleta rirl , ,,ririirt,r stvarn()g i irtragillirnltlg' Oni zaslr-r2Lrjr'i
o lljillla ostavljalno za p()
,rii'r0g polllella' irli raspravu
llovrrLii: ,.Rotkrnr srrnr viLa, jccitu otl trajvtr|tijih" (I 9li/arl )
Ali, iros{oic li riili,,lrllita ecl svr:ga it. sam auo r}isal. ' ii'rfujc poglarvlje naSc stutliie'
rlrLLnrco. LJostalont, ita jc .sirvatljlvo r-t nttijoj pustolovi
Da li je takvo oclrcclerljr: barem iz'vcit'tltr?- Irremtlrr drtr
nii Svt'o.'o izglccla iri kao \i,ln, govorio silnr. a zar lirrilsiii
iziecieno, rlloicrllo ga naci poio'crd XIX velia'
i:ivot uijc sarr? Nloii sili sir neobiiniji ocJ onili jioj,: siilrjrr jrr liatijc
" Pt'. rt.g", ktlti rusliog lllozolil i nristii-arir Vlaclinlira Str
osiaii Ijrrtii. sve ir' rr tlir. [. ] (irle ic i.ii'lguc':io? (-idc n,'
l;ir,lj. Iovjova: ,,U p.ruun', thnttrstiirlorn rlvek P()stc)ji
spolilinjrr'
lXt{ilJrri- rlll' I lilir .;1t
objast-tc jetliostavllo' irli
ialio je ,'\ilirro ir rrci.iorur,rit i, pita sc (a r iital.r,, ,,rr lirrntaina rl'rogtrcnost cla sc pojave
llemil LLllLlirrllilitt ve rit
nlirn) tlrr ii je orro ilo nlu s,l tlogacla isiirra, clir ii ie ,rrr,ir istovrcriretlo, 1o objainjenje uopite lo-citt
288/2 i 4 ) l
ito gu oliiLr2trjt: rloistrr stval'nost (pa oi.rda i i'!ic posilj,') lirinost" ( rlirvedctlo prcnl r'I'olll;Iievsl<otll'
1lil {'lva 1}il':i{lif iilr{'
iii .ir-', nrrfrrosto, r('ir {) pr.iyirlLr koii ovclc dobija otrlit.jc:;nu. ii ir.rtlna p()java kojtt ll'rr.'i'ctlro obiaisniti
i til-,ilr.irllli r-illprir.llr.lrliil LrZIt)1ii.l" i,illg'-Lltl'.
h.asni.jt: se rlcsi riri r\lvrrnr lcglre biri s [ont lenrlur l<ojrl 1', ',,.-'^ 1.i"i'.,.1''ih lr::'l
tttn:d(t illu'o. lll111!1rt iortt Itr.islitl, p()lto\'o se Pitir: ,,1)a ii r,.til.llrtirtosl-izrlre,-1tr toclvoiest\.rili'il tl(:il1nq(iirrrl"rrlti
iji'ri' i''r
s;un siiitjatr-i II,rrr tr ii rnnlIr loiiko srcie dlr sve ovo lurtit' i.rrrliolil<o go,:1inrr l;asn iie, cilgleski pisac' slir'ict
hov i'r'ta, N4oirt rr gju ltoutls l)l'cj ms' tlpot
lcblj il\ril
sitittLr srur?" (l;J" l0l) \,.jr'liovir ec rna.jlia istcl tal<o ntisliii: p ricc tt .i,.,

)(' ).'7

li
rn tg#Fr -,-i4
 Cvlrerv Tooonov
Uvoo u peNresrrdNu KNlrzEVNosr

gotovo iste izraze:.ponekad je

neophodno imati izlazna Njihovo odredenje je, dakle, bilo podsticajnije, bogatije;
wata u prirodno objainjenje, ali morao
bih dodati _ ta odredenje koje smo mi dali iz njegaje izvedeno. Ono jo5
wata treba da budu dovoljno uzana
d,ase njima ne bismo izrazitije stavlja naglasak na razlikujuie svojstvo fanta-
mogli sluZiti,. (VI). ponovo su, dakle,
oU","S*;u moguina. stidnog (kao linije koja deli dudno od iudesnog) umesto
Evo joS jednog primera,.nematt
og i,ro.,rijeg: ,,/unak da fantastitno odredi kao suStinu (kao Sto to dine Ka-
neprestano razgovetno oseia protivrJdnost
izmedu dva steks, Kajoa itd.). Uop5tenije redeno, Zanr se uvek odre-
sveta, stvarnog i fantastiirog,
i ,u_ je zaduden p."d n"_ duje u odnosu na Zanrove koji su mu bliski.
obidnim sryarima u"i: of.i"zr; io[l' Ral man). ova;
-r"
mogao bi se neograniteno ";proairZrti. primetimo To odredenje, medutim, i dalje nije disto, i upravo u
fpigak tom smeru moramo iii dalje nego na5i prethodnici. Vei
ipak izvesnu razliku lzmidu p."u
aiu oa."denja i treieg; smo primetili da nije jasno redeno treba li da u nedou-
pryu dva, izmedu dveju moguinosti
it lua,
-u
u u tre6em lik; na to iemo
je neodlutan tita_ mici bude ditalac ili junak, niti kakve nijanse nedoumi-
se uskoro vratiti.
. . Treba jo5 primetiti da o.dredenju ce postoje. Zaljubljeni davo pruLa nam suvi5e skroman
iu",uriif.rog na koja materijal za neku dublju analizu - nedoumica i sumnja
nnailazimo u Francuskoj u skorasnlim;;;;;i_", ako i nisu
obuzimaju nas na svega nekoliko trenutaka. Zbog toga
-tY:]|tri: ista kao- naie, nisu mu ni prorivreina. Ne zadr_ iemo se pozvati na drugu knjigu, napisanu dvadesetak
zavaluct se previse, dacemo
nekoriko primera iz ,,kanon_
skih" tekstova. Kasteks u knjizi godina kasnije, koja ie nam omoguditi da postavimo vi5e
frrrriiit^i prita u Fran_ pitanja. To je knjiga koja magistralno zapoiinje razdoblje
cuskoj pi5e: ,,Fantastiino
[...] ;e obefei"no [...] Zestokim fantastidnog pripovedanja - Rukopis naden u Saragosi
prodorom tajne u okvir stvarnog
zi;";;;-(s;. i";;.k"; Potockog.
Fantastiinoj umetnosti i knjiZeviostir,f"rri"*itno |arna
vedanje voli da predstavlja nama
pripo- Najpre nam se prida ceo niz dogadaja od kojih nijedan,
stit.rel;ude koji iive u izdvojeno uzet, ne protivredi zakonima prirode onakvima
kako nas iskustvo udi da ih prepoznajemo. Sakupljeni,
pak, predstavljaju izvesnu te5koiu. Alfonso van Vorden,
junak i pripovedad knjige, prolazi kroz planinu Sijera Mo-
--eigdpr "{, ". {h val lj v; g g g(n b e
p
I

sti svakodnevice,, (toi)."Go ito

;ffi *."ijjve zakon it-q _
rena. Iznenada nestaje momak Moiito; nekoliko dasova
rveffi diadery a ied n o dr ugo p vi;imo-;;merno ili ne.
;i;;-;', ;;;lTJ:J]:T
kasnije nestaje i sluga Lopes. Stanovnici toga kraja tvrde
^;
,,tajna",.,,neobja5njivo.,,,nepiitriatfi""1 da su celu oblast zaposele aveti dvojice nedavno obeienih
d; se uvladi u razbojnika. Alfonso dolazi do napu5tene krdme i sprema
i srvarni svet.., ili, prk,
t'IBrliqet" iI
Zakonitost svakodnevice-,,
;,,;;p.omentj ivu se da spava; ali kada dasovnik podne da otkucava ponoi,
-
Ova odredenja su mahom ukljudena ,,lepa, polunaga crnkinja sa buktinjama u rukama" ulazi
u definiciju koju u njegovu sobu i poziva ga da je sledi (56/18). Vodi ga
su,predlagali vei pomenuti pisci,
if.o;";" u.. podrazume_ do podzemne dvorane gde ga dodekuju dve mlade sestre,
o:":,.1llf
::ji j::{[:dlo"s
alsaaala dva reda, .J#;;;i,og sveta i Iepe i lako obudene. One mu nude da jede i pije. Alfonso
svell; odredenja Solovj ova, Dz.,;
i,T" medutrm, joS su vide
iru., mru se dudno oseia i u njegovoj du5i rada se sumnja: ,,Nisam
ukazivala na moguinost da se
daju dva obja.injenja narprirodnog viSe znao da li sam sa Zenama ili sa preruSenim sukuba-
no tome, na dinjenicu da neko
d"g;;;; i, stedstve_ ma' (58/21). One mu zatim pridaju svoj Zivot i predstav-
mJra blrati'izmedu njih. ljaju mu se kao njegove rodake. Ali, kada se oglase prvi
28
29
 CvsreN Tooonov
petlovi, pripovedanje se prekida; Alfonso se priseia, ,,kao
5to je poznato, prividenja imaju moi samo od ponoii do
prvih petlova" (55/I8).
Sve to, razume se, ne prevazilazi ba( zakone prirode
koje poznajemo. NajviSe 5to moZemo reii jeste di su to
dudni dogadaji, neiuvene podudarnosti. Sledeii korak je
pre-sudan: dogada se nelto ito razum ne moZe objasniii.
Alfonso leZe u krevet, dve sestre mu se pridruZuju (ili on
yoi:da samo sanja), ali jedna stvar je izvesna: kad se pro_
b,udi, vi5e nije u krevetu, nije vi5e u podzemnoj dvoiani.
,,Video sam nebo. Video sam da sam napolju [...1 t"Zao
sam ispod ve5ala Los Ermanos. Leievi dva Zotova brata
nisu bili obe5eni, vei poloZeni kraj mene., (6g132). Evo,
dakle, prvog natprirodnog dogadaja: dve lepe devojke po_
stale su smradni le5evi.
Alfonso ipak i dalje nije uveren u postojanje natpri_
rodnih sila; to bi odbacilo svaku nedoumicu (i okonSalo
sa fantastidnim). U potrazi za mestom gde ie prenotiti,
stiZe pred kolibu nekog isposnika; tu zatide doveka opsed_
nutog duhovima, Paieka, koji pripoveda svoju povest, a
ona, medutim, neobidno podseia na Alfonsovu. Faieko je
jednom prenoiio u onoj istoj krdmi; siSao je u podzemnu
dvoranu i proveo nod u istom krevetu sa dvema sestrama;
sledeieg jutra probudio se pod vedalima, izmedu dva le6a.
Zbog te podudarnosti Alfonso postaje obazriv. Takode,
kasnije govori isposniku da ne veruje u aveti, i daje pri_
rodno objaSnjenje Padekovih nevolja. Isto tako obyabnjava
i_sopstvene pustolovine: ,,Nisam sumnjao da su moje io_
dake Zene od krvi i mesa. To mi je kazivalo neko oseia-
nje, jade od svega 6to mi je redeno o moii demona. Sto se
tide podvale koju su nadinile staviv5i me pod veiala, bio
sam veoma ogorden" (98-99/66).
Neka je i tako. Ali, novi dogadaji oLiveie Alfonsove
sumnje. On ponovo susreie svoje rodake u nekoj peiini.
fedne vederi, one dolaze i do njegovog kreveta. Spr.-rr"
su da skinu svoje pojaseve nevinosti, a da bi to udinile,
Alfonso treba da skine hri5iansku relikviju koju nosi oko
30
Uvoo u reu'rns'rrC;Nu rNlry',uvr.ros r
wata; jedna od sestara na njeno mesto stavlja pletenicur.
Tek 5to je doSlo do prvih neZnosti, podinje da otkucava
pono6... Neki dovek ulazi u sobu, izbacuje sestre i Alfon-
su preti smriu. Zatim ga primorava da popije nekakav
napitak Slede6eg jutra Alfonso se budi, kao $to moZemo i
pomisliti, ispod veSala, pokraj le5eva; oko wata viSe nema
pletenicu nego konopac za ve5anje. Ponovo prolazeiikroz
krdmu u kojoj je proveo prlu noi, iznenada izmedu dasa-
ka u patosu pronalazi relikviju koja mu je skinuta u peiini,
,,[...] ViSe nisam znao Sta da dinim [...] Podeo sam da se
domiSljam da uopSte nisam izi5ao iz nesreine krdme, a da
su isposnik, inkvizitor [pomenuiemo ga kasnije] i Zo-
tova braia prikaze styorene madijskim obmanama"
(142-l43lLL6). Kao u nameri da se ravnoteia jod viSe pore-
meti, uskoro susreie Paieka, koga je tokom svoje poslednje
noine dogodovStine samo nazreo, i koji mu prida sasyim
drugadiju verziju te scene: ,jTe dve mlade osobe, poSto ga
najpre malo pomilova5e, skinu5e sa njegovog wata relikvi-
ju,3a istoga dasa, na moje odi, izgubi5e svu lepotu i u njima
prepoznadoh dva obe5ena iz doline Los Ermanos. Mladi
vitez, medutim, i dalje ih je smatrao za ljupka biia. Tada
jedan od obe5enih skide uie koje je imao o watu i stavi ga
vitezu, koji mu pokaza blagodarnost novim milovanjima.
Najzad zatvoriSe zavese, pa ne znam Sta su dalje radili, ali
smatram da je to bio neki uZasan greH' (l45lll7).
U 5ta poverovati? Alfonso dobro zna da je noi proveo
s dve ljupke Zene; ali 5ta s budenjem ispod veSala, Sta s
konopcem oko vrata, s relilcvUom u krdmi, s Paiekovom
pridom? Neizvesnost, neodludnost,,sada su na vrhuncu,
pojadane time Sto druge lidnosti Alfonsu nude natprirod-
no obja5njenje dogodovStina. Tako ga inkvizitor, koji ie u
datom trenutku zatvoriti Alfonsa i zapretiti mu mudenji-
ma, pita: ,,Poznaje5 li dve princeze iz Tunisa? Ili tadnije,
dve besramne darobnice, dva grozna vampira i otelovlje-
na demona?' (100/68). Kasnije ie Rebeka, Alfonsova do-
ma6ica, ovome reii: ,,A mi znamo da su to dva Zenska de-
mona i da su njihova imena Emina iZlbedeja" (1591134).
37
 t
t'r tlLl t' r'r'll t'qs ni:xu t'N1t/'Llt'Nils
\\ Ioirtllll tt
iran
stltu!t' cc biti sitl;irirlr dlr'rgaelije "
irltli''r
,,rr rcrtt tt ctllt krcnr-rti' i'r'roia rr slr:t 1i

i)o!l,t rc flslito si1lll rl,lLoliko tlana, Altirlrso 'tllciir i;r,iir ttr-r, ui,,ltie, l'c.,utri'at;';ttt; "t:].t''tt'"1t'
rutli'i riizl'rlrlll jti! iedgorlr vradaiu' (lil icli 1li1 ;'i'r'- r, sc ''rt1r't'r'luic ;; ';" ': tt,.' li,.,l.',' ,t, ,'i'r:t:
1rq sc
I'ittli r' !i, I !:r!: i--r j
.,ir;;i';i'l:
..r,,rl,sti.liti'rlbjrilrjenje tih titll|id;rirr" ''Selirl r,il , i !, , .rr' u "i'lrlt '',.,t,,,1;1,'1, ..,,;'',',,',',.,,',r,,..rr,q ilr .rrt'g,
',,',i,, i'lc iiir' qiitt tit'"r';-i lrrrrrL'rr ' ",.'
,rei ,,1i[,,.t llcl izl]l"rii'iih [')oit f'rtratltlelt] i| 1.i.,, ir,,,:.tlic)
g()'iorcL'i'
n,lrrorr" iitir.c'"r. lioitr
irtir irltr
,"f g..ar, rerikoje slr nre lr.rlrlr "t'llll]ll,l1,lon (irrtttr:!csiL' i.
i::i
:;illl*,
J''llllr*'"'
.',11..,
j'ix',. i' I o g*
i)otP1,11l()
llelllliltcll r-r tljirtlstlcirO iltlsttliatiic I ;i,,. ;Lil iitaoca
LJv11t'o srrtll poai'"''ttlllcviulo!l'
r'iat,'tlvrt pr;rtioca' 1'opesii i h'ioi'itrr'
^
iln"'t,i jc .,,,,.,,i'rclai',i). Cl''"t't;;"'ttlg .t,1'll::1,,,
scl,i ir glitr t-t cllt lrtt itre orti ptl tlie-qtivtlm
ttalccletljrt rlrtirl'i
1,,,,,,,, l c * cksr i01,,'f i.k,,"t.:'ll
l, r
:,t :l :) l:.,1;.']
:;tili rtii Lll,.l;zti tt lltlblrtt elolirlr-l l't'li;-li'rrlttllos'
i\iojc rotlrllic'
t,il{r()lc1'r.r rrcor/lt{'tro'l
,t ]'''ll:.. ]

l.',,,",,-.,,.,l:r,,,,r.l,ic cita-
1*, , ,.,',-r" i{cilcka,
clcstcl stt nti trltlotrcltitvlrit-'iirlio
1111;q'iirl
,, rr,.cr.ri,', , ., i1 l: l]:,il-l]:,:1.',, ';:,,,',' u )uttut,ttt,,,,,,t
ir.,,i i.rl.,,i.i*. \,llrzt1a su ttti tr
gostrorrici cirtle
1eii{c rlegtl
nlrpitali
t{a ttle
tlrr rni:
ltstlttiog
, ,r\.r.{rilr ,,\lrc\l\'r\(ll]],,]j',,'r,l,l,r,'iri)- ,ir,,gi,.r.r rr..-irr,r.r.
risr).l\riilLl. a zlltitlt lllr'iit llijr'b]lt' ri <1'rtr?
vcialli' P'rdeli<l jc tt-togrto tzqtt r'iri /'/",/'/'rtrjlrr'
zit'slltttrlt i; i,l,ill1l,f]'l ']l;;;;.' "r"L''
,.,in, ru 1r1rq! rr1).1

i;,; ;r:;,'..., i,u .lr_rrgi' ,e srcf irn slui-:iie'r,

r *c liubr*'
gl.( i/ llt 'l
, i,r.r r.rrirr,:, ri.i,';1"';''l:i.']:' i : ll'l',::,1",'l*,i,1 :,1",,
sil tlva cli,cie'ra. -A prii.a tr rlje 11ir't,j .,,i'.,.,,., i rlluui:. il,rl. t"')111', l'l':::,i.i:;;ir'.r ,, rrskr-,.u
'..,.,'.t.t ls;'osnii"'
si,.ifr',,t nrogIii ie r'iii Iltitlc sanro iz'ruiiljotirl'i'
'.,..r,n n:1.i
Vt'rl Viiijca t1c I'tL )]: ill,ll'*'.,t '.ul,t.rit''.r prir..clc'I -
tlroitr trt.itltl irio
k,,il i,' n.trrt.iiritlrr'-i pol''uirlvrto clit iz.lttrltrli ltltlir: c tr grofirve' Tttt'
ll].i.i.'i. i,', )"ttt'o"ttt nil r naznriiia' cL) trt I
j" lr", su,,i-,,tje, tlottsnili (ionlclcsrl' i l'rtctl tllr ltt'ovt'ri l:ncz
:l; ;i i' i." "u,"ti " i t';st rt "iivot'
it it s e
rt
i, ciSitrlsiii
.'r'i",r". n.ir".1' Rtbtl"' rljcrt i'r:t1' 1-']t.',
bi rllojtr llra i :f lr :.*' l,: il:J.':iv'ttt' "
ira
rr., rirr bLrtiu Li 'losirrhu'1tr [tt']"tltbitll ni grol'Atoi' hoii ""t"1t ' lt:ln,clrugi poistovcctrie
lll) ni stari sltrsa l{einrJtt"t't'"t" '"t' 't]t:]:""t
".r"11ii {jl-/-lll ti
l,r,rsl ni]c plcilslrrvliett'r
r\li irr rrisprilvrr !o! nijc zitvrlcttrr - .i nirjrnarlji tl ir'ioi:
tlog;lii'11 i neocllr'rit-rost
rti srl it-'tltrotr-' titnt'Sit"' satltzi
na t pri i'otl rlo tlt tcSt' rli O"'t-:::")tt't'atrlrt
tusmcrii-c A l tilrlsa 1)oil ov() ka tcl<.stt-t' li'ehii bisnro-..i"'t'""Ut^'tf" ('llL' lll(]/L'lto:'loiitli i 'tiio
rlir'r se Lriirli tlrt s''t tioLritl
nlotc)r vir'li tlve Tclrc oel liojih rttolrJ\(/'lll Il\i()\ l'trrl'rtlicrr'r'f i tlt lrrttIltstrr tttlt ltt t
;;;,t;..t;;..,,-.i' Lt'Jt im se pribliil' 'tlirivrr rlcl)orrriilil
licir'
'r trrl tt-irrt
ttt 'ittiut' 't
ttr' /Jtlrr\'rliitr
tol.ilio liii nrt trlr'r1o"tt1
,i.l;;t;-r ciiri piieu o tlirr-olLl irt'ja rnrl |or,--sti g't isltttlrirva' \vL'l"r lil'rri i r r'tl i sc s'.tlc posltt
p()\tr(lvao ell sr'l rtrcl-lltttil' ' l;l iri ." ti"'- izitlt iz 'r
..ia 1r':1r,t,r1c,"'i\llrltcnc salll ''"i.,i,,
tibcrlcniii'(17-l']l lii)"
,,.,.'1-rrt'.itf ,. itt'illrt! tlrl o/'ivt'leicvi ri:,iiip
.Milli'l'lrrl :iilllt l)i'\'ili'{}1 ;}ri'
- fi0 i0r'rnti]t iiillli "iritlll-:
tr "t
:il il.l;tl*, 1'l*l l;isacir'Zc
' '';;. , i; l'::
natpnro( r ,,.,11: l':'
{.,:t:l i ,i4rrri'i''l:liir'i" " 1't:i,:"1\l'r'll:l lioie
1.'npt,r'et'ti uci cfu brtr
iirlsl it i" i'i'i:'i p t.irt'<1i znai
ilt'r'rlirr'
tr,-t,'' ji tri I ):i i'?'v'r'' i""t'''''l\-r'r"'':j sr,ri1 rrli..c,,rtt.,.,.1,-,.]';i;" "'"iin*"'r'
lliti iili.t'- 'lit lll' ,-t n e,-. .,ri* .ii''r "'r"1";. ::f l ::l:ll'i:.i:]' ;;:ti':
r ir
trinraltr,,i'l'l'll:,:l:, lii""r',rt
i..o ir: iii:lrrllli'-ltrr rt tilot prici-i tlelnrah I'tqll'r'' :i iL' ',,'""i"n'n znaierljti' litrl(- sc rri-t/ r\ 't ""tr' ". iesto lri sc
iz plite' (r.n je ta1 i't;1i L:': :i" clr tr:\or-rr
rrlrrttrtto i tcl.ist
Allotlst,. titltlttsito ltttl"ili' liii ii po"zili !e st'rnjc
Liira lztllctltt clra l'iri'r'"'iirt:rrjil
IKtl trt se koiirn slr'rcitje.r
l-t^sl]':,::
I'ltt' l'tttt'ttljc'itt
hottt ttrli,g z-lrpitt;i ill{)rliij tl'l ,,,tS,',' l)tt5lllilll'lli
nir z-lilr ti lirriclrt
Ail,,ti.,.l ie iiial'lc tl[)o/'(r]llll) "i';titll-t"';iko
1,2
 (\rnran Tononov
od poezije traiiio da br-rde preclstavlj;icka. Ali to se pitanje
ne postavlja: ako je, l1a primer, reieno da ,,pesniiko ja'1eb-
di u vazdr-rhri, to je samo niz redi koje tako treba i shvatiti'
ne pokuSavajLlci da se prodre s onu stranu titrr istih reii.
F;rntastidno, elakle, ne pcldrazumeva samo posto..iatlje
dudnog dogadaja koji izazivil neoclludnost i lcoci di[aoca
i kod junaha" To je i nadin ditanja, koji za sada moiemo
odrecliti negati\no: to iitanje ne slrle biti ni "pesnidko'
ni Ako se rrr:rtimo Rukopisu, videcetno c1a
,,alegorijshr.L'.
je taj zahtev ovde isto tako ispurlen: s iedne strane, ni5ta
nam ne otnoguiavir da oclmalh alegorijski protunlaiin-rcr
spomenute natprirodne pojave, ar sa drr-Lge, ti dogadali su
odista cltrti liao takvi, moralno ill sebi predstaviti i ne stne-
mo se ograniiiti na to cla reii koje ih opisujr-r posmatralno
isklludivo kao kombinaciju jezidhih jeclinica" Roie Kajoa
nain u slededoj redenici otkriva izvesnu naznaktt u vczi s
tirn svojslvom fhntastidnog teksta: ,'Tir vrsta slik:r srnc'5ta
se u samo srce fantastitnog, na pola puta izmedu onog.r
{to sam n:lzr/ao beskonadne slike i onoga 5to zovem spu-
tane slike [...] Prve u nadelu traZe nedosleclnost i unirpred
oclbacujr-L svako znaienje. Druge prevocle oclrecler-re tek
stove u simbole l<oji se uz odgclvarajuci reinih rnogu red
1lo ret prevesti natrag, u oclgovarajuie govore" (172).
Sada snro hirdri clataino tttvrdimo i upotptLnitno naie
cclredenje fantastiinop| Cno zahteva da budu ispurljena
tri uslova. Najpre, tekst treba d;r priinora iitaoca da svet
knjii.evnih lil<ovir ;rosmatra kao svet Zivih ljucli i bucle
neociluda n iztn edtt p rirodno g i r-ratpri rodncl g obj a rlij ;:;rj ;l
dogadaja o kc'rjima se govori. Zatim' tu neodluin'ilst i'ilo
iirko moZe oseiirii neki ocl likova; na laj rl:riir.a iil r-llitga
iitaoca, clir tako kaiemo, povcrella nekom lilat. I il lsttl
vfenle neoclhidrlosi jc predstavtrjena, ona pcstaje jlrin;-r oct
ienla dela; tr sliliajtr naivnog ditanja, stvarni c'itri.ir- poi
stoveduje sc sa lil<onl. Naj:racl, v;iincl je da iiiiil;rc z;illzllrc
oelreclen sti.tv pre nra tchslu: on ,3e jednahrl oclbaciii illego-
rijsko tumaienje 1<;lo i ,,iresnidko". Cva tri z.airtr,'ira nisrl
jednake vreclnosti. Prvi i treii uistinti sadinjai'::'iu i:.rnr;
LIvo o u n,q N.f,lst'rc"tNu rtN Jr2rvNos'r,
tlrugi i ne mora cla bucle zadovoljen. Ipak, nalvedi broj
primera isplrnjava sva tri uslova.
I(alio se ta tri svojstvri upisuju r_r modei clela izloien u
prethoclnom poglavlju? Prvi uslclv upucr-Lje nas na verbalni
vicl teksta, tainije, na or-to ito se zove ,yiclenje": lantastidno
je poseban sluiaj c4ritije kategorije ,,clvosmislenog rricle-
rrja". Drugi uslov je oburhvatniji: on se delom vezuje z..t sin-
ta.ksiiki vicl, onoliho koiiko ovaj podrazumeva postojanje
jeclinica formainog tipa koje se oclnose na to kako likovi
ocenjujr.r clogadaje u pripovesti; te jeclinice mogli bismo
nilzvati ,,reakcije", nasuprot ,,akcijarna", koje obiino tine
potkr-r povesti. S clruge strane, cln se odnosi na semnntitki
vicl- jer je red o predstavljenoj ten-li - drugim redim;r, na
opaian;e i beleicnje tog opaZanja. Najzad, treci i_islov op_
itijeg je karaktera; on prevazilazi podelu na vidove - rei je
o izboru izlnedr-r vi$e naiina (i nivoa) iitanja.
Sada rnoZemo srnatrati da je naie oclredenje dovoljno
izridito. l)a bismo ga opravciaii koiiko je potrebno, upo-
reclimo ga opet s nekim drugim odreclenjima; neka tr-r
ovoga puta br"lclu odreclenja u kojitna neiemo traiiti ono
ito im je zajedniiko sa traiim, ved ono ito ih od njega raz-
dvaj :r. Posr-natrano sir st:rnoviita sistelnatiit.r osti, moiemo
poti od vi5eznirinosti reii ,,f'antastidno".
Uzrnimo najpre zn;r.denje koje, premclii retko spomi-
rrjano, prvo eloiazi na um (ono koje naln claje reinik): r_l
f irnLastiinirn teksfovirrra pis;rc priia o dogac{ajima
lroji se
luc ir.logl-l zbiti u svakodnevnorn iivotu, ukoliko se pridr
l-irvano uobiiajenih zn:urja svih vremena u pogiedu foga
ita se incle a ita se ne rnoie eiogocliti; taho u Malam La-
r.risr pi5e: ,,Tamo gcle se javljaju na.lpriroclna Ltictr:
.t'ttrttt,t-
:;iiine 1trilc"" Dogadaje odista noiemo oclrediti kao nat-
p rirodne; rneclutinr, natprirodno kao knjiievna kategorija
uvcle nije ceiishodno. Ne lnoiemo zanrisliti i_anr koji bi
olrupljao sva dela u kojiina se javlja natprirodno, i koji
bi, prema tolxe, morao obuhvatiti i Homertr, i Sekspira, i
Servantesa, i Getea. Natpriroclno nanr ne pruia clovoljno
blisko odredenje dela, ono je suviie iiroko.
3-5
 Cvnrex fboonov
Drugi, medu teoretidarima mnogo rasprostranjel
jinapor da se odredi fantastidno sastoji se u njegovc
sme5tanju u titaoca, i to ne u titaoca koga podrazume
sam tekst vei u stvarnog. Kao predstavnike takve teZr
uzeiemo H. F. Lavkrafta, koli je i sam pisac luntastiin
pripovesti, i koji je natprirodnom r-r knjilcvnosti posvel
jedno teorijsko delo.fZa Lavkrafta se ntcrilo f irrrtastiin
ne nalazi u delu vei u posebrnm i-itaoccvonr isl<trstr
to iskustvo mora biti strahl.,Atnr,rsli'r'ir jt',rrirjvlirrija,
konadno merilo za izvornost lfirntastir=rrogl rrijt' strukt
ra zapleta negoasfuiranj;;ilfc;% ,rtr.iRx\1...1 Zl,og to
o fantastidnoj pridi ne snrern() sucliti tolilio l)r'e r))a ltitru
rama pisca i mehanizrr-rinra z.aplctrr, vci' Io rrrolirrrro iin
u zavisnosti od steper.ra cntocionalrrc nill)('l()sti l<oju o
rzaziva. t...] XFriia je lantastiina jctlrrostirvrro ontlrr ka
aitalac duboko oseia $travu i uy'.its, Pristrstvo ncobiir'
svetova i sil1] l6). Nr osecarrjc s(rirlrl ili zbtrrrjcrrosti
oretiiari fantastiirrog sc icsto l.rozivaju, ial< i l<arla z.a rr.
mogudno dvostruko objaSnjenjc ostajc trcopl'roclan Lrsl
Zanra. Tako Peter Per.rzolt pi5e: ,,Izuzev bajki, sve rlartp
rodne povesti su pride strave i uZasa koje nas primoravi
da se upitamo, nije li ono za Sta verujemo da je dista n
Sta na kraju krajeva ipak stvarnost" (9). Kajoa takode k
,,probni kamen fantastidnog" predlair,,utisak nesvodiv
iudenja" (30).
Iznenaduje nas to Sto i danas nailazinlo nir ovrrlrr',' '
dove izi$le ispod pera ozbiljnih l<rilii-irr':r. AL,, trltlr,
tvrdnje uzmemo doslovl-to - rlrt ost't;tj ',lr,tlt,t ttt,'t.rr
na6i kod ditaoca - iz togil trcbir z;rklitr, tlt (,1,r ll ', ,,
autori tako mislili?) rlrt Prilt;1111111',1 ,l, l,r ,',ll,,l' tt,,r,'
rtt zavisi otl hlittlrroklvno,,lr rl{ll'\,'lr r ll,rrr, r lr.r ,
tlsctajlt strrtltit liotl lil.,,t',t tr, ,l,l1, tt.lr, ', 'i, tt'l i,rr, rr(
tt otlrt'tlivirrtjtt 7,tttt,t lt,t11,t' l,,ril ' nr,,i", l tti I ,i', ''l
v(' lrtlivt ',tr l'1 lrttttr |r i,, I ,rtl,t,,lir, lo l\
l't'ttz,rll).f,,lrrr1i, ',lr,rrr, ittt t l,rtrt r li ,,;1, t ,:i , ll tl
lllll,l ',lt,tll,t tl,rl':1. lr' lr,r l"'.,,.-=1i""'. ' til ,' r.rzli
l, f ',l,rrr l.,f,r .lrr .tt l'r itt',..r Itt.t,:t! ti., I t i l l,rlin
Uvol u peNt.rsuiNu xNlrZnvNosr
i VeraYllijeacle I'I1-Adamu.[trah se aesto vezuje za fanta-
sliino, ali on nije neophodan uslovj
Ma koliko dudno izgledalo, dinjeni su i poku5aji da
se merilo fantastidnog smesti i u samog pisca pripove-
sti. Zir to nam Kajoa ponovo daje primere; on odista ne
zt1'<\ '/,.r strah od protivrednosti. Evo kako Kajoa oLivlja'
va romantidnu sliku nadahnutog pesnika: ,,Fantastid-
ruonr trcba ne5to nevoljno, poneseno, neko uznemireno
.1
i niita manje onespokojavajuie ispitivanje koje iznena-
cla isl<rsne izko zna kakve tame, a njegov ga pisac mora
ruzcti onakvo kakvo je doSlo [...]" (46); ili: ,,JoS jedanput,
lirrrtirstidno koje ne proistiie iz odludne namere da zbu-
ni, vcc izbija uprkos piscu dela, ako ne i bez njegovog
z.nirnja, postaje najubedljiviji dokaz" (169). Argumenti
protiv ove intentionalfallacy danas su isuviSe poznati da
bisnro ih ponovo iznosili.
JcrS nanje paLnje zasluiuju drugi poku5aji odredivanja,
icsto primenjivani na tekstove koji uopSte nisu fantastid-
ni. Tako nije mogu6no odrediti fantastidno kao suprot-
nost vernom reprodukovanju stvarnosti, kao suprotnost
naturalizmu. Ne moZe se odrediti ni onako kako to dini
Marsel Sneder u delu Fantastitna knji\evnost u Francu-
skof; ,,Fantastidno istraZuje prostor iznutra; delom je ve-
zatlo za maitu, za teLnju za iivotom, i za nadu u spase-
nje" (la8-lae).
Rukopis naden u Saragosi pruZio nam je primer neod-
ludnosti izmedu stvarnosti i (da tako kaiemo) privida: pi-
tali smo se nije li ono Sto vidimo Prevara, ili gre5ka u opa-
ianju. Drugim redima, nismo se mogli opredeliti za nadin
na koji bi trebalo tumaditi dogadaje koje smo imali prilike
tlr vidimo. Postoji druga vrsta fantastitnog, u kojoj po-
stoji neodludnost izmedu stvarnog i imaginarnog. U pr-
vonr sludaju nismo surnnjali u to da su se zbivanja dogo-
tlila, rrego da li je naSe razumevanje tih zbivanja ispravno.
Ll tlrugom se pitamo nije li ono 5to verujemo da vidimo
zilprrr\() plod maite. ,Ie5ko razlikujern ono 5to vidim oti-
rtra stvarnosti od onoga 5to vidi moja ma5ta': kaZe neki lik
 -l
Cvr.:r.,rx ononotr
Aliinra lbn Arninra. Ta ,,greika" moic nrlstati iz rrrzliiitih
razkrga, koje cemo kasrlijc ispitati; tlvcle ,lertllo tlali karal<-
tcristiiar-r prirner, tr liojer.n je orla pripisarra lr-rtlilrr IIol'
nrilnovu Princezu Brontbilu.
e Lrdni i neshvatljivi dogaclaji ztrivaitt se tt /.ivoltt sirtt
nriiinog glumca Dilja Fave za vrelllc hrtt-rlcvitl,t tr liitlrtr.
On veruje cla je posta<t princ, cla sc zrljrrbio tt ttt'litt Pt'itl
cezu i proiiveo ncverovatlle pustolovinc. Vt't'ittrt ottih
koji ga okrulr-rjtr, uteclutitn, uveravtrjtt grt tlil st' rriitl ocl
toga nije clogodilo 'n'et clir jc on, l)iljrl, ptlltttl..',,. lir llocc
rlir kaZe sinjtlr Paskvale: ,,sinjclrc l)iljo' zrlrrrll lirrko je
s varnal (leo Rirn je saztratl cla ste ltlorrlli tlir rllptrstite
l.rozrlrnicu, jer nije dtlbrtl s vaSoltl pantet'tt 1...1"
(t. lll'
27 129).Irorte l<acl i sant Diljo sutnnjir tt svtlj raztttll: 'J'cd je
beztnirlo isartt bio pover()vrio tia su sitljtlr I'itslo'lle liiro i
nrajstor i3cskapi u pravu l<ac1 srni'rtrajr-r cla jc ltrtl" ( lll'+2).
'lirko I)iljo (a s njinr i potlrazurtrevani iitirlrrc) /ivi tt strrll-
nji, ne znajuci cla 1i olto ito ga okrr-riuje jestc ili nijt' plod
njegovc nraite.
O'n'or-tt ostavlloltt i t'eott.t it destot-tl pos t tr Plitt r l ole
j ecl tr r zrr'rrnia i satrog iskaza' Na prinler, dvc rcietricc: ,,N;rpoljr-r
Irlo sr.lprotstaviti clrugi, za lioji nillr se tini clrl jt'tlltlogo
ledi, a gde jc takode koriiieno ludilo - sittrto ttil tlrtrsi
nactir-r liirko tri se tlstvarila rtetlphtldrla tlt'ostlt islt'tlost'
N{islirno na Ncn'alovtt Aureli.jrt. Ovir l<njiua .ie' l<lo ito
znilrlo, pripovcst tt prividenjimir koja je jtrrrrl|. itltrtti za
\,re urc lutlila. Pripovest se odvija tr prvoln lictr, rrretltrtiin,
to frl oc'igleclno pol<rivir clve rirzliiite clsobc lili lioii vicli
luepoznirlc svctovc (ort Zir.i r-r proilosti) i pripovctlai'a lioji
zapisuje trtisl<e onog prvog (a iivi u saclirirriosti). Nir prvi
pogled, llntlistiino ovcle ne postoji ' r'ti'za lilt, l<oii zl svo
ia vicicnjir nc snriltril cla proistic'tL iz ltrdilir nego ilr vitli li.acl
jasniju sliktl svctrl (ort je, dak1e, u duclesnclrll)' tli ,r.r pt iprr
vecliria, l<oji znrr tla pl'ivi<lertja potidu ocl lutlila ilisrlrr' il nc
od stvarnosti (s njegtlvog glccliita pripovcst se llill)r()sto
vezujc zrt iuc1no). Ali, tekst ne f'tinliciotliie l;tlio. licrtal
ponovo stvarti tlvosrttislct'tosI tra tlrugorll t-tivott' lattlo gc]c
je rre otel<uje no t\urcli.io osta.ie lrurtastiitlit povest.
3rJ
L.ivol u r ,\N'l As I It'.xu xr,Jt2l.r'xos r
Niriprc, lil<. rtijc s:rsvitlr sigurirtl kirko treba protullraciti
, irricrrice: poncl<;rcl vcrttje lt svoje lucliltl, nli nikacla u nje-
rirr rriir' signratt. ,,l{aztiu'redoh, r'raiar"ii se llleclu cluicvrlim
1,,,1..'s,riciina, tla jc sr,'e ovo itrl se sa lllIlolll dos:rtl dtigodi
Io srrrrro ()Lrselta. l)ri svellr tonl, izgleclalo je c1a se obeianja
l\()iir silnr irrlpisivao boginji Izidi ostvaruju kroz niz' islir"l
nri jc bilo slttletlcl cla prtldetn" (301/78)'
', r,i,r l.rt,z liola
I islo vreute, pripor-eillri nije ttveren dir st'c ono $to jc
Iil. grroliveo potitc ocl privida, on tak rlaglaiava istinitost
rr, l.ilr otl ispiriianih clogirclaja: ,,ltaspitah se napoljtr' niktr
rriir'rri!trr ir-Lo. Ja sanl, tlleciutitn, i dan tlatras tlbcdcn da je
t.rj Lrili bio stvarirn i cla jc vazciLth i.lr'ih tldieknuo njimc
I l" (]s L/60).
l)r'ostrisletrost proistiie i iz. clvr postuplca u pisrrnjtt
l.r,i,r r1-1rlitl1i1jtr
1
cco tckst.
N,lrval ih obiirro upotrcbljava zajeclntl: ttt st't ilttpcrte
l',rl i rnodalnost. Ova posleclnja sirsttlji se, potlsetimo se'
rr lioliii'cnjri izvesnih r-rvoclrih izraza ktlji, rle rl'renjajuti
,,rrrisiru letcnice, modif ihr.rju ocllos izlnetiu sui'rjekta iskir-
l,.rtlrr l<.iia" i,,Moida napolju pacla
liiiir", tldtlclsc sc nrr istu
( rri('11i(-t1. C)r,a tlru!la, mcdtrtitlr' r"r[<azuje nii tleizvesttost
rr lioiol je sulljeliat lioji gtlvtlri n oclnostt r.rir istit'titost rc-
t i nit c irojtr iskazujc. Irl"ipertckat inla sliirlo znaie lljc: ako
l,,rz('nr ,,\irlett Ar-rrclijtr", rle odrecl-rjerlr voliur ti ie i dalje
rlr rrc; liot'ttitruitct jc trlogttirttt, ali plcrlla clpitenl pru'ih-r
rrnlo l,crctvatln.
l,,lirirtlio, ceo te l<st Attrelije proZitl'rajr: ta dva POstltp-
1.,r. l..i prilog naioj tvrclnji rllogli bisllro uirvesti ccle stra-
,,i...'. l,r,o rrepolilio nasu'lice r-lzeiih pril'ettt: ',einjuie n'ti
rr'r/rr SC Vractllll nir poznato nlesto f .l Jeclina strrra slui-
l.irrlrr litrjrr zl'trh Malgrrrita i kojir rni izglcduie poznata tlcl
,l, lrn.jstrla rt'ie Ili 1...1 I miilitili kako je duia tnoca clecle
rr irri lrtici 1...1 \/crot'ttlt da paciarn r-r provaliju koja prcscca
zi rrrljittr-t hLrglu [...] Intadalt oseiaj l(ao cla nle \trt'lia lir
:ltr1rf jg1.vilo rrretala bezbtllno rlosi [. .] Be.ith imlo ost:toj
,lir sir te strr-rje otl iir,ih dula u tr.lel<u1arn.t.tt
'ai-in.ienc
39
 CvEreu'IbooRov
stanju [...] Postajaie mi jasno da preci uzimajr"r obliije ne-
kih Zivotinja kako bi nas posedivali na zemlji I l" (pud-
vladenja moja) itd. Bez ovih izraza na5li bist.t'to se tl svetu
dudesnog, bez ikakve veze sa svakodnevnor.n, obitncln-t
stvarnoSiu; uz njihovu pomo6 ostajemo ist<tvrctncno u
oba sveta.'Imperfekat, osim toga, stvara izvcstro ttclstoja-
nje izmedu lika i pripovedaia, tako da nam jc stav ovoga
drugog nepoznat.
Nizom umetnutih redenica pripovedrii se tlrli tln od-
stojanju od drugih ljudi, od ,,normaittog tovt:ka" ili, tai-
nije, od uobidajenog kori3cenja nekih redi (r-t oclrccienom
smislu, jezlk je glavna Iema Aurelije). ,,Pot'tovo stitem
ono Sto Ijudi zovu razunr", piie on na jednortt tlcstu, a na
drugom: ,,Ali izgledalo je kao da je to bila zabltrtlrt rloga
dula vida", ili: ,,Moji postupci su, naoko liic'r-ri smisla, bili
potdinjeni onome Sto se po ljr-rdskon-r razttltlLt zovc pri-
vid." Zadivljujuda retenica: postupci su ,,liieni sutisla"
(ito upucuje na prirodno), ali samo ,,naok<j' (ito Lrpu
cuje na natprirodno); oni podleiu privi.du (ito trpuiuje
na priroclno), ili pak, naprotiv, onome ,,Sto sc zove pri-
vid" (Sto upuiuje na natprirodno); osim toga, impcrlel<at
ukazuje da ne rnisXi tako sadabnji pripoveclai vec ttegcla-
nji lik. I joi ova retenica, koja saiima svu dvosrttislerlost
Aurel ij e:,, N i z moida besrnislenih vizlji' (257 I 3L)). P rip o -
vedat se na taj nadin udaljava od ,,normalnog" doveka i
pribliiava liku: uverenost da je red o iudilu istovrerneno
daje mesta sumnji.
Zapravo, pripovedad ide joi dalje: otvoreno preuzima
tezu lika da su luclilo i san pamo nadmo6ni oblici razuma.
Evo Sta o tome veli lik: ,,Pridanja onih koji su me videli
u tome stanjr-r ciclvodila su me clo besa, kad sam ttstano-
vio da oni pripisuju pomuienoj svesti pokrete i reii koji
se poklapaju sa raznim menama onoga 5to jr' za rttene
predstavljalo niz logiino povezanih dogadaja" (26ila6),
na ita odgovara redenica Edgara Poa: ,,Nauka nas joi nije
obavestila da li h-rdilo jeste ili nije vrhunac intcliger-rcije"
l
,.
(H. G S, 95). I joS: ,,Sa tom miSlju da san doveku otvara
{
40
i,.
Uvor u p,q.N'usttiNu xNJrZr,rtNosr
opitcr-rje sa svetonl duhova, nadao sam se [...]" (290i68)'
Ali cvo kako govori pripovedad: ,,Pokudaiu [...] da izne-
scnr utiske jedne duge bolesti koja se sva odigrala u ta-
jlnstvenim kutovirna moje du5e - i pitam se zabto uop$te
trpotrebljavam red bolest, jer, ito se mene lidno tide, ni-
l<irtl se nisam bolje oseiao. Ponekad bi mi se dinilo kao da
rni sc snaga i preduzimljivost udvostrudavaju; imao sam
trlisali c1a sve znam, da sve razumem, ma$tanje mi je pri-
iirrjavalo beskrajno uZivanje" (251-252131). Ili jo$: "Tek,
tr sval<on"r sluiaju, smatram da ljudska uobrazilja nije iz'
rrrislila ni6ta novo tega vef ne bi bilo na ovome ili drugim
svctovinta, i nisam mogao da sumnjam u ono ito sam vl-
r/t'rr tako razgovetntj' (27 6 I 56).
U ta dva odlornka pripovedad kao da otvoreno izjav-
ljuje kako je ono ito je video tokom svog toboZnjeg ludila
i^,no cleo stvarnosti, Pa prema tome nikad i nije bio bo-
lcstan, ali ako svaki pasus podinje u sadaSnjem vremenu'
posledrrJa redenica opet je imperfektu; ona iznova uvodi
r-r
clvosmislenost u ditaodevo opaZanje. Obrnut primer nala-
zi se u poslednjim redenic ama Aurelije: ,,Rejah u stanju da
trezvenije rasudujem o svetu oPsena u kojem sam neko
vreme Ziveo. Oseiam, medutim, srefu zbog uverenja koja
sam stekao [...]" (315i99). Prva redenica naoko ostavlja u
svetu ludiia sve lto joj prethodi; ali demu onda ta sreia
zbog stedenih uverenja?
Auretijaje, dalde, i.zvoran i savrien prin-rer za dvosmi-
slcnost fur-tiurtitnog.) Ta dvosmislenost se, odista, vrfi oko
Iurliia; ali alio smo se kocl Hofmana pitali da li je lik lr"rd ili
nije, ovde unaprecl znamo da se junakovo ponaSanje zove
Itrclilo. Rei je o tome da se sazna (i u tome je neizvesnost)
rrijc li ludilo, zapravo, nadmo6an razum. Neodlutnost se
ticrrlii opaZanja, a sada se tide jezika; sa Hofi.uanom se ne
nro2emo odluditi koje ime da darno dogaclajima; sa Ner-
vrrlonr se neodluinost prenosi u unutraSnjost imena - od-
rrosi se na njegovo znaienje.
41

3. CUDNO I CUDESNO
Fantastiino, 2anr koji je uvek u nestajanju. - ,,Izvinje-
nja" fantastiinog. - Fantastiino i verovatno. - eisto iudno.
- Edgar Po i granitno iskustvo. - Fantastiino i detektivski
roman. - Sinteza ova dva: Smrt na lomadi. - Fantastii-
no-tudesno. - Zaljubljena mrtva i.ena i preobraiaj leia.
- eisto iudesno. - Bajke. - Podela na manje delove: hi-
perboliino, egzotiino, instrumentalno i nauino iudesno
(science-flctigtt). - Pohvalq iudesnom.
" \i
Fantasticnb,la_o dto smo videli, traje samo onoliko
,'kqiko
i negdffiinost zajednitka iitaocu i liku. na koji-
ma jiTl"atdludb da li ono Sto opaLaju potide ili ne potide
od ,,stvarnosti" kakva ona jeste prema opdtem miSljenju.
Na kraju pride ditalac, pa i sam lik, ipak donose odluku,
opredeljuju se za jedno ili drugo reSenje, i time izlaze iz
fantastidnog. Ako ditalac prihvati da zakoni stvarnosti
ostaju netaknuti i da pruLaju obja5njenje opisanih poja-
.yg.-ka2emo da delo pripada drugom Zanru - tudnorn.i
'.1 Ako, naproliv, odluii da se moraju prihvatiti novi zakoni'
priro d9'(oii.ura51.a-po1 ava mo gla biti obj aS nj en a, ulazi-
mo u'ianr iudesnog)' ',
I ( _ Fant{stidrip, dakle, Zivi Zivotom punim opasnosti, i
svetkog tienutka moie nestati. _I_?gleda da se ono radije
t,- sme5ta na granici izmedu dva ianra;'dudesnog i dudno$l--*,
,/l'rl n eg9 tdffie a;ffi&'d a,fi r o siffi:-%fr f:^'Ieillitt' 6 d ve li ki h
-5
--r azdoblj a natprirod ne knj iievnosti, razdoblj
e gotsko g ro -
mana, kao da to potvrduje. Odista, unutar gotskog roma-
na uop5te razlikujemo dve struje: struju objaSnjenog nat-
prirodnog (,,dudnog", mogli bismo reti), kakvi su romani
42
Uvon u peNT-cstldNu xN]tZrvNosr
I(lare Rivz i En Retklil i struju prihvaienog natprirodnog
(ili ,,dudesnog"), koja okuplja dela Horasa Volpola, M. G.
l.r.ristr i Matjurina. Tu nema fantastiinog u pravom smislu
rcii, vei samo Zanrova koji su mu bliski. Tadnije, fanta-
stiini efekat zaista se javlia, ali samo tokom odredenog
rlcla ditanja: kod En Retklif, pre nego Sto se uverimo da
sc sve Sto se dogodilo moZe razumno objasniti; kod Luisa,
l)rc nego Sto postanemo ubedeni da natprirodni dogadaji
nikako nece biti obja5njeni. Kada jednom proditamo knji-
gu, shvatiiemo - u oba sludaja - da fantastidnog nije bilo.
MoZemo se upitati koliko je valjano odredenje Zanra
l<ojc' dopuita da delo ,,promeni Zanr" naprosto zbog re-
icnice kao 5to je: ,,U tom trenutku on se probudi i vide
z.iclove svoje sobe [...]': Ali, Pre svega, niSta nas ne spreda--..
';
va cla fantastidno shvata-mo 9p.L1v,p*ap-2anr""koli"je"uvek u
rrcstajanju. Takva kategorija pri tom uop5te ne bi bila izu-
zc'trra. Klasicna definicija sadainjeg vremena, na primer'
otlreduje to vreme kao obidnu granicu izmedu proSlog i
bucluieg. Poredenje nije sluiajno - dudesno odgovara ne-
poznatoj, jo5 nevidenoj pojavi koja ie se tek dogoditi - da-
l<lc, buduiem vremenui u dudnom, naprotiv, neobjaSnjive
stvari svodimo na poznate dinjenice, na prethodno isku-
stvo, pa time i u proSlo vreme. Sto se tide samog fantastid-
rrog, neodludnost kao njegovo svojstvo izvesno se mora
srnestiti u sadadnjost.
Ovde se isto tako postavlja problem jedinstva dela. To
jeclinstvo uzimamo kao da dolazi samo po sebi i ustajemo
j lrrotiv svetogrda ako se delo krati (prema Reader\ Digest
I tcl-rrrici). Medutim, stvari su nesumnjivo sloZenije; ne za-
I
boravimo da u Skoli, gde svi stidemo prva i neka od naju-
I
pcdatljivijih iskustava o knjiievnosti, knjige ditamo samo u
,,oclabranim odlomcima" ili,,izvodima". Izvestan feti5izam
knjige ostao je i do dana5njeg dana: delo se pretvara u isto-
vrerneno dragocen i nepokretljiv predmet, u simbol pu-
I
noie, pa se tako rez izjedna(ava sa kastracijom. Koliko je
I
I
slobodniji bio stav Hlebnjikova, koji je pisao pesme slaiu6i
ilr od delova ranijih pesama, i podsticao redaktore, pa iak
43
 CvEreN Tooonov Uvoo u reNres:rrdNu rultZEvNosr

dclinridno poklapa. Ali, isto tako ne smemo zaboraviti da,

i Stampare, da njegov tekst prepravljaju! fedino poistoveii-
obja5njava uZas pred rezanjem' kao Sto vdlltlif\6[I, ,,idealna fantastidna umetnost zna
vanje knjige sa predmetom
tla ostane u neodluinosti" (98).
Od tienutka kada se delovi knjige ispituju odvojeno'
Pogledajmo, dakle, ta dva suseda izbliza. Pgpeiujemo
kraj pripovedanja moZe se privremeno staviti izmedu za-
da u fantastidno ubrojimo .1, ,""u ,uuko- sludaju javljaq-rc1dnii'ffia-2*t:i s 1edn"
Sradi - to ce nam omoguiiti strane, izmedu fantastiinog i.i:l4ngg,i sa druge, izmedu
itnogo vi5e tekstova. Trenutno dostupno izdanie Rukopi-
lirrrtastitnog i dudbsir.g: Ti fbdiJnrovi podrazumevaju
,o ,idrnog u Saragosi pruZa nam dobar dokaz: bez kraja'
a koj a cfii"g6--o?iiivaju neodludnost svojstvenu fanta-
u kojem je neodludnost razre$ena, knjiga u potpunosti
tl cl
sliinom, ali se zavrSavaju u dudesnom ili dudnom. Te po-
pripada fantastidnom. Sarl Nodije, jedan od zadetnika
rlclc mogli bismo zamisliti uz pomoi slededeg dijagrama:
?antastiinog u Francuskoj, bio je potpuno svestan te di-
t
njenice, i o njoj govori u jednoj 9d svojih novela' Ines de
las Sjeras.fu;'t"t<it sastoji se od dva uodljivo jednaka dela:
kraj prvog'dela ostavlja nas PotPuno zbunjene - ne zna'
-o kuko?u objasnimo dudnovate pojave koje se tu do-
(:isto fantastidno bi na ovom crteLu bilo predstavljeno
gadaju. Ipak, nismo spremni da natprirodno prihvatimo
irrako lako kao Sto piihvatamo prirodno' Pripovedad ne srccliSnom linijom, koja razdvaja fantastidno dudno od
moZe da se odludi kako da postupi: da li da prekine po- lirntastidnog dudesnog; ta linija sasvim odgovara prirodi
vest na tom mestu (i ostane u fantastidnom) ili da
je na- lirrrtastidnog kao dva susedna podrudja.
stavi (pa da ga, prema tome, napusti)' Svojim sluSaocima
kaZe da bi se, 5to se njega tide, radije zaustavio' i ovako
se
po
l mno objadnjenje. Ako su ti dogadaji junaka i ditaoca dugo
opravdava: ,,Svako drugadije re5enje bilo bi pogubno 1

moju pripovest, jer bi piomenilo njenu prirodu" (697199)' navodili da veruju u udeiie natprirodnog, to je zato Sto su
)

ipuk Ui bilo pogre$no smatrati da fantastidno moZe po-
')
," stoiati samo u i"dt o- delu teksta' Postoje dela koja osta-
,l$ )i" ivosmislena do kraja, 5to tako-de Zi:a--d.i-.iilonrstranu'
I faaazaworimo knligu, dv<ismislenost ie ostati' Izuzetan
l,lL' pri^", ovde nam dile roman Henrija Dlejmsa Okretaj
2avrtnja:tekst nam neie pruiiti moguinost da se odludi-
mo da li je staro imanje nastanjeno duhovima' ili je red o
halucinacijama vaspitadice koja je postala Zrtva onespo-
kojavajuie atmosfeie koja je okruZuje' U francuskoj knji-
Z"unoiti, novela Prospera Merimea llska Venera savrSen
je primer za tu dvosmislenost' Statua naoko oZivljava i
LU4u mtuaoZenju; ali, zadri.avamo se na onom "naoko'
i nikada ne postajemo sasvim sigurni' r:"---- --f
Kako bilo da bilo, kalg-prpuiavamd fantasticno' lre
i eudn6ily{j sa FoJfrira se
lj?-eno rskltuiiti iudefno
rreuobidajeni. Kritika je tu vrstu opisivala (a desto i osudi-
vala) pod imenom ,,obja5njeno natprirodnd'.
Kao primer za fantastidno dudno uzeiemo Rukopis na-
dcn u Saragosl. Sva su duda tu racionalno objaSnjena na
kraju pripovesti. Alfonso u jednoj peiini nallazi na ispo-
snika koji ga je u podetku bio primio, i koji je sam veliki
$eik Gomelesa. On mu otkriva mehanizam dogadaja koji
su se do tada zbili: ,,Don Emanuel de Sa, guverner Kadi-
sa, jedan je od upuienih. On ti je poslao Lopesa i Mo6ita,
koji su te napustili kod izvora Alkornoke. [...]Uz pomoi
uspavljujuieg napitka udinjeno je da se sledeieg jutra
probudi$ pod ve5alima Zotove braie. Otuda si doSao u
rnoju kolibu, gde si naiao uZasnoga opsednutog, Paieka,
koji je, zapravo> baskijski igrad. [...] Sledeieg dana stav-
ljen si pred job surovije isku5enje: laZno ispitivanje kod
45
 ( .r'r, l.lvutr I t..qN l.",s f ti;Nt t(:rtttilt'\os'i
r,'rx foLtttttctt

iuiiviz.itora li.oji ti te tio strrlvitrlirlr rlllrJenjillla, xli llijc

pre
, rl,r(11 il i.jr.rrrirl<a. Llrrutilr llrnt;rstidriog lailrll vt',ovutrro _ic
,l,r rr' \(' lroiaviti ..flntasticnc" rcaLciic.
ruspco rla slotli trrtlji"t lrrabl'ost" (nelllailii pro'tltl, 7l'1) itd'
Surtrirja se t.ltt tacla, liao ito zllalllo, tltlrl'aYrrlrr iznleclrt
t )sirrr ovih sluiajeva, u li{)jilltir sc ualitzilrlo pt-rcl cutl-
.1v,r 1ro1,i - postojilllj.r trirtprirotltlog i rlizrt rrrciotlalnih
rrrr|, ir()ntltlo iprotii, voljc, Fotrcbr ila i.irii.i,tic
objailljcrrja" Nabro;nro sitdir tiPclvc otrjrrirljcrrf ri liojinla
trslc:ri s..
rr,' r,lri;rs(ri postoji idlrto i':ar,llnr. ildr'linrr l<oja Priparla-
jc- pclliuiirno cla sc ll;rtlrlirodllo r-lt.ttiitrji: rlajprc jc tr'r sltr-
{}\,()!ll Lunru 1'rr-ictaju se tloi,,aclaji koji sc sltvlien() nrollu
caj, ptliltrcltrl'rtlst rl llilprirodllolll svcttl sltti:liit tlcnilr 'r
(slLli'aj i-c ,,1't,rsnili pl'avilirua liojl priznalc rrlzunl, ali su ira ovaj ili
vei- r'lrtda ollo ito sc ttazi\a,,pirrlcictcrrrlilrizrttlt"
,,rr,rj riltt irt rlcverovutni, z.aplrlrjlrjurti, jcclinstr,'eni, ()rrLsp(,-
biti tlltjainji:nje liojc ilitlanjllje nirtPrirotlrto tt /tit':; r/c /rt,s
rr Zrr- 1., i1,n;rirci, ncrlo[)ic:irjeni, pa zl]og togrr i l<otl junalia i koui
$i'ra.s); zalitl clolazi saii (reicilie lioic sc plctllill.c ( rt,r()(il izazivajtr real<ciju slit'nLr orroj ko.ju sntri llpozltali
lltLItll''tt"ttt tlavrtltr) iriicaj rlrogrr ('\liirnsovi sltoi'i ttll<otrl
noii), llrevara, la,inir igrr (istinsko rcit'njc /irrkrpl'sa
r l,rrrt"tsticrtinr te listo! ima. Odlccicnje je, kao itci virlinto,
plvJ
'nLLLlcttog .|:i11',, i nepreciz.itct, ali jc tal.av i /.tul' litiji our:, odrc-
rr Srrrc3o,si), privicl' zablttcla itrla (ltasrli.ic i'cnlo
'l'eol'ill (lotjctr ,lrr1,. i'Lre|to lrijc sllsvirn razgrlrtit'ct'r iiutr, suprotr-to t:rn-
Videli lrrilrrerc u Zul.jriltl.i('n0.i nlrlyo.i icrrl'
t.r.,lit norl.r. Zirprtuto, r'itcln<) je ogranit'e no si\lilo sa jeclne
iSntrl rrtt lonttttt, Di l)' Kara) i traizatl ltrclilo' lialt u 'l)rirl- ',lr.rrr', s.1 stralte furntrrstlcinoc. S;t rlrr-rge, olto s(' r'asp)injl-
cc:i llrLtmbill. Oiigleclrlo prosto.ic tlvc {r-ttpc,'izvinicnjrr"'
r,r rr polju linji2cvnosti rrop!te (rornrrni l)ostojet'skog, na
koje otl{oVarljLr opozici.irtnlrt rtt'rtLtlo lrf i1'1111111 i t;tviir
ir,, i'ragir,at'lto.j U Fr\'oj grupi sre 'e cleiavit lliitil lliltPri- I'r llr)('1, l.ltogU sc u\.rstiti Lt iiategorijLl i'r.rclnog). ,{lici je
vefovllli r i r o\ r!li I:rojtlr-r, osccili ()nf spol.lo jallrjutteq iuclcniir (r/rl,s
i-(}i1n<-r, jer se Lropite uiita nc cleiirva: ttn0 ito srrr()
jc uzbufl{allc rlra!;tc (srtti, I ttlt,'itttliclre) bio bi vczan z.r pojavu sliiic l<oja votli pol-e
clri Yiclinto iri0 satrro Proiz-v0c1
l. l,i iz tletinjstr.l pojerlinca ili r-rrsc (to je hipotcza koju bi
ltrdilo, cl(rqe). LJ clrugoi sll sc (logrlclaji oclistrr zbili, rrli scr
t, l. Ilcbalo pott'rc1iti; ncntir savr(enctg pokilp,rrrja iznter-1ti
nrogLl mzr.linou otrjirsltiti (sltliaj' pre\rarit' privicl)'
'

,'r,rl.\'e Lrpofrgfg tog [crr-rrina i niri'inir nu l<rji qr nri Lrl)()-

Sci,itr-,,, sccia jc' Ll gorellavcclonilll ()clrcdcn.iilnir frrn-
Ir, lrliirvanro). i-'ista knjizclnt,sl rtr'.rr e lr1i1'31llt iLrelr-,orrl
trrstic'n og, ril!-i()llal llo otriairij cnje bilo tliito llatl,,potpu-
nilr()llc lloveic Embrouza llirsa rtvtle bi rranr ntogle poslu
no liicixr tlrlutrallljc lrerovatnosti" (Solovjov)' ili l<irtr
njilllir niogli lroslu2iti" zrli lirro pritlcr.
,,suviic ttz.rt.trt vrata a da bi.stno scr
( Lrrlrio, kao ito virlinro, rlstvarLtjc sliltro jeclan usl(ni
(N4 R. DT.cjrns). Octrista' realistiil<a reie njri Rttkopisct rta
l,rrrl,rsliinoq -opis izvesltih rellici.ia. l)osebltr) straha. \'e
dcrro{ tr .\rtrrt{'tr-si ili irle-s dc lus Sjcrus si}\'riello sLl lle\re-
z,rr,r jc sAnro za osci.inja jtinal<^rr, il uc i zi1 nratcrijaliri tlo,
,.,".ii .; iratpriloclnii bi leicnjii, llaproti\', Lrila verovatira'
ri.rrlrri Iio.ji upuiLrje izazov rirznrnu (cttrclcsno, nilprxlti\', _ir.
l)cltltl(lartrost jc u Noclijeovoj lloveli suviie Vcitirdl<a; ito
t' o bcl t'icr.r r) srulo postoj anj ent n atp-i'i rorl n ih ii n.l crr icit, i
., l
se tiac lltrkolri-sri, njeg<lv pisac i ne poktlSava cla rrltt clrtde
Ir('r)().Ir:rzrrnlevir rcakciju koju onc izltzivajtt kod junaha).
verovatatt itraj: ltriiLr tl blagtr, iuplioj plrrnini, cilrst\rtl
(]omalcsrt, ttlc jc pnllvrtiti ncgoli pricLr o ie Ili pre tvtlre- lrvo .lcclne pripoveti<e ltclgarl I)oa i<o.ja nant elajc sliltu
( u(lrlolt trliskLr lurtastiinonr: Pod lcut'e t/,s'r'ru. Iedrre vei-c-
noj u strvitlr.tl Vct'or:ittt.to sc' tlakle , uoPitc t.tt sttprotstaV
rr Ir.ip1v1'cd',t' stiZe u l<r.ri'u lla poziv si/()grr prij0tel.ia lio
lja tilrrtastitrlorll: veroviltno je katcgorijir k'rj'r je ptrve
rlt'r'ilirt Llir:ra koji uii rnoli (la s niinl osIilltc neko vrerrre.
z.i.rlra sa tttrtttrititlitltll litihcrerlci.iolll, slI poliinjavtrnjelll
liotlt'r-il<. lc previie oscarl.illo blde, ne rvozan je", i titroirivrr
iauru. a ti-ilitilstlal)o se 0dnosi tta tlr.tlst-uislcrltl OpaZanje
47
46

4illril-'
 Uvoo u peNr-e,srrdNu rNlIZEvNosr
Cvr:ren Toponov

i'rlzvati isti utisak. Oseianje iudenja, dakle, potiie od

svoju sestru, u tom trenutku te5ko bolesnu' Ona umi-
tcrrir o kojima se govori, a koje su Yezane za manie-vi-
re nekoliko dana kasnije i dva prijatelja, pre nego Sto je
ic stare tabue. Ako prihvatimo da se prvobitno iskustvo
sahrane, poloZe njeno telo u jedan od ku6nih podruma'
sastoji od prekoradenja, moZemo prihvatiti i Frojdovu
Prolazi tt"koliko dana; neke olujne vederi' po5to se dva
tcoriju o poreklu dudnog.
ioveka nalaze u prostoriji u kojoj pripovedad naglas dita 'lako je fantastidno najposle iskljudeno iz Kufu Ulera'
staru pridu o vitezovima, zvuci opisani u hronici kao da
tJop5te uzev, u Poovom delu ne nalazimo fantastidne pri-
odjekuju u zvucima koji se duju u kuii' Najzad' Roderik
Uber ustale i jedva dujnim glasom kaZe: ,'Mi smo nju Zivu ic tr strogom smislu, izuzev [Jspomena g' Bedloa i Crne
tttoike. Gotovo sve njegove novele pripadaju dudnom, a
sahranili'' (NHE 105/120). Odista, vrata se otvaraju, se-
samo neke dudesnom. Medutim, i po temama i po teh-
stra stoji na pragu. Brat i sestra bacaju se jedno drugom
rril<arna kojima se sluZio, Po ostaje veoma blizak piscima
u narudje, i padaju mrM. Pripovedad beii iz kuie upravo
lirntastike.
na vreme da bi video knko se ru5i u obliZnji ribnjak'
Zuamo, takode, da je Po stvorio savremeni detektivski
Dva su oydc-tzYo6a dudno). Prvi je sastavljen od slu-
rorlrirn, a ta bliskost nije proizvod sludaja. Uostalom, desto
d"jdl6-po"A;darnosti (ima ih koliko i u nekoj povesti sa
sc pile kako su detektivske pride zamenile pride o duho-
,rutpri.Ldni- koje je objaSnjeno). Premda bi oZivljava-
virna. Odredimo prirodu tog odnosa. Detektivski roman
nje sestre i pad kuie posle smrti njenih stanovnika mogli
sfi zagonetkom, koji je ispunjen poku5ajima da se otkrije
iigledatinatprirodni, Po nije propustio-da i jedno i drugo
l<rivac, graden je na sledeii nadin: s jedne strane, postoji
.uiiorrulno objasni. O kuii piSe: ,,MoZda bi oko paZljivog
rnnoiina jednostavnih re5enja koja na prvi pogled deluju
posmatrada oiktito jedva primetu pukotinu koja je, pola-
privladno, ali se jedno za drugim pokazuju kao pogre5na'
zeti od.krova zgrade s prednje strane, krdila sebi put niza
Sl druge strane, postoji potpuno neverovatno re5enje, do
zid u krivudavom pravcu' dok se nije izgubila u sumor-
kojega se dolazi tek na kraju, i koje se pokazuje kao je-
,ri- ,roau-u ribnjaka' (90/103). A o ledi Madlen: ,,eesti' dinciistlnito. Vei vidimo 5ta detektivski roman pribliZava
je
mada prolazni napadi gotovo kataleptidne prirode' to
lantastidnoj pridi. Setimo se Solovjovljevog i Diejmsovog
bila neobiina dliignozi'(941108). Dakle, ne predlaZe se
oclredenja: fantaqtidna pqpqvqs! sadr!! dvq rqSenia, i9dn9
natprirodno re5enje, niti je neophodno prihvatiti ga'
verovatno i napr!ro{ng,3. -drugg -qey,qloyqt+o i racionlal-
Drugi niz dinilaca koii izazivaiu utisak dutlenja nije
no. Dovoljno ;e ai se ovo a.d" iis""j.' u detektivskdm
u"runiufantastidno vei za ono 5to bismo mogli nazva-
rorranu, teSko moZe naii, toliko teSko da predstavlja ,,iza-
ti ,,granidno iskustvd', koje je izrazlto svojstveno uku- zov razumu", pa smo vei spremni da radije prihvatimo
prro-.t Poorrom delu' Vei je Bodler o njemu pisao: ,,Nije-
postojanje natprirodnog, nego odsustvo svakog objainje-
dan iovek nije darobnije pridao o izuzecima u ljudskom
njtt. Evo klasidnog primera: Deset malih crnact Agate Kri-
Zivotu i prirodi", a Dostojevski: ,'On [Po] skoro uvek
sti. Deset lidnosti zatvorene su na ostrvu; kaie im se (po-
bira najiiuzetniju stvarnost, bilo na spolja5njem' bilo
sredstvom gramofonske plode) da ie svi umreti' kaZnjeni
na unuiraSnjem, psiholoSkom planu ["']" (Po je i na-
zr zloiine koje zakon ne moie kazniti; priroda smrti sva-
pisao jednu pridu-na tu temu, ,,metadudnu" pridu' pod
I<og od njih, osim toga, opisana je u pesmici ,,Deset ma-
nazivom Anieo ncistranosti).lJ Pqdu kuie Uiera ditaoca
lili crnaca". Osudenici - i ditalac sa njima - uzalud poku-
uznemiruje krajnje bolesno stanje brata i sestre' Na dru-
iavaju da otkriju ko izvrSava kaznu za kaznom: sami su
gom mestu ie priaort surovosti, uLivanja u zlu ili ubistvo
49
48
 (,r nr,iN lrloorirt\
r.)il ()strvLl; unlirLt jeclan za dnlrjint, svitlii oltiili{) kako to
IlajavliLl je Pcsnlil, svc clo p()sle(irlieg l<rji, i to iz.rzir-.i .rsc
caj natprirodltog, tle izrtrittvti saptgubistv6 pcqg jc Llbiicl).
Cirri rrrun se cla nijc l.lto:Slciro nil<al<iar razunlto iiirjairrjc
njc, tr:cbir priznali post()jiinje ncviriijlvili bit'a ili cirrhova.
Ociigleclno, tl Itipoteza nijc zaistii rrcophoclnit, r-acion:rino
obiainjcnjc ce biti dato. l)c1ekti,,'slii rourrrn sa rlsonet
lionr prib[iZava sc funt;rstiinonr, itli nru sc i sr.rirr-olsluvija,:
u tiu.r tastic n il.n tL.kstovi nt a rarl ijc, i pa k, it itgi n i t' nro ila tprri
roclninr reicnjirna; rlcte]rtir.ski rourail. lirrtlir sc jccln<tnr
zavrii, rrc ostavlja nikal<r,rr suntrrjn tr vezi sa oclstistvorrr
natprirorlnih biia. 'ltr priblii-ar.anjc ipuli vrrli \rnti) zrt is
clan tip c{ciektivskog ronliula sa zlgonct[<ont (tr z.rtvorc.
nonr prostorri) i za jeclrrn tiir criclnc pripror,csti (otr jir!njeno
natprirorlno). Osinr toga, u tr c1r,a ianra naglrrsrrli .ie nir
razlidiiiur nrcstinra: u cletektivsli<)t)t roln.utu ic na rcieltiir
zagonetke, a u tel<stLr l<t,jr sr,vcztrje zrr curl rto (l<ao r ir llin
tastiinoj priirrlvcsti) lta real(cijantrr kojc ta zlsonctjia izir-
z.ilrrit. lz. ()vc strulitrlralnc blisliosii ipak proizlazi siic.trtrst
koju uroranro uzcti tr obzir.
J)ostoji pisac koli z.itsltihrje cla sc nir njcnr,r t\tLe ta-
rlriirno I<acla govcirinto o odnosLr izr.rrcclrr clcttktivskug
ronliura i fiinlastidnih povesti to jc' Dhn [)iirson ltar.
U rrjegovonr clelu postoji l<nf iua koja problcnr postavlja
na prinrerirrr naiin Stttrt. tta ltttttttii. Iirro i r,r l.oluiutLt
Agate Kristi, i ovtle sc niil..lziuro prccl proltle ltront lioji
sc r-raoho rrc ntolc rciiti razurtrorn: tetiri r'ovcl<a ritvir
raju liliplLr u lio.jr-r je neliolii<r clana ranije poloic.n lei;
liriptir ic pt'a;/.ltil, il nelnoguclto jc clir jr-r je nei<o rr ntcclu-
vrcnrenu otvurilo. i .joi ncito: 1ctliont ccle Plif g razgovilra
sc o tluhovinta i tratprirotLtint pttjavanta. Postoji jcdan
sr.cclok zloc'inu l<o1i se ciosotlio, itaj svetltili tvrcii rh je
vicleo r.rbicu (lcnLr) l<eko napuitrr sobu lrtvc prctlaz.eci
kroza zici na nresIrr gcle:;u c]r'c stotine gorlina r'.rrrije pc-
stojrrla vrala. S tllr-rgc strirne , jr:clna od osoba urrrciirniit rr
sltrc'aj, nrlacla :l.cirir, vcrirje zir sc[>r: c1a jc veltica, ili, tadni
jc, trovaiicrr (rrbistvo jc iz-vlic.no uz ponrof otrova), ko ja
50
ry
8,.
LJvoo rr l,,rNlAst l(.N(, riNlt7.t,\'N()Sr
l,r 1rr rlrrrrlaia pciscbnoj vrsti ljuclsldh bica: LIe -tnrtvittto.
I
I'rrrtlio, l)c lnrlvi sLl orlc osollc - Llg,iu\'Ironr 2ene - l<oje
',rr lrilc ostrclene lra snrrt zbog zloiinir izvrietrog trova-
rrji'nr, ilija sr"r tela bila spaljena na loniirii,2ir''a ili nrr-
lr ,r'', sazr.rair:nro kasnijc ( 167)" 1)ri listanju rul<rpisir l<oji
rr 1r1'j111i1-1 ocl rz.clavaike lir-ric u kojoj radi, Stlvcns, su-
t,rril t('/.cnc, n:tiiazi nil fologralliLr ispod lioje pi!e: Meri
,l t tlttt' j, giljolinirotro zbog ubistvrt 186 1. lelist se irilstir\r-
l1,r: ,, l3ila je to lbtogratija nil<ouir cli'ugo9 ckr Stii,'cnsove
,/( n('" ( lti). iiako je rnlacla icna nrosla, sedanrclesetaL
1,,,,lirr;l liasrrijc, biti ona istir osoba, c'u\,er1il. trortirdicrt iz
\ I\ r'clia, pri torn giljotinirana? Sasr.inr jcclnosiavito,
,rl'o ic vcrovati Stivensovoj 1.cni, hoja je sprernua cli na
',, 1't Prcuzrne otluovorrtost zir sirtlainji zloiin. Niz drtr
r,,rIr po{1161nlnosti kao tla po11,1'fii1j. prisusivo niltprir()d
rr,ri. \1j711i, rkrlazi detcktir', i sve poc'irije cla se raziiri-
rr1.rr,r. Zcnil koiu su r.'icleli kal<o prolazi krclz.a zicl bila
1r' pl lyj6l l<oji je izirz.r,alo ogleclirio. l.cS nije nr-stao neso
lt vr'(lo sitkrirrcn. Nllarla NIcri Stivens nije irrriila niiega
,,,r it'ti n ic'l<og sa rlavno Lllrlr'litn trovacicarna, prer-ucla stL
1,,,l.rriir[i da je ubecle u sLlprotno. (.elu atmos{e ru rlatpri-
r,rtlrrog str.,orio je rrbica kal<r bi zi.unaglio stlirr i skre nuo
',rrrrrnitr srr se[)e. Stvarni l<rivci su clthriveui, prctntla liir-
zrr.r rriit' Ll\pr'l.t tlir ilr .lign.'.
\lcdi epilog z.ahirirljuiuci kojcnr Siiii.l rtt Iornuti iz.la't.i
iz olivirrr detehtir,skih ronrilna koji ieclnostavno podse -
(,riu nir natpriroclno, da bi ullii nredu fiurtastiinc pri-
I'ovcsii. l)onovo viclinro Meri kako u kuci razlniilja c)
, ,'lorrr tlogadaju; fantastiino se joS jecL.ronr jirvlla. Nlcri
1ro{r'r'clirjc (iitaoctr) cla .je ona cloista irovrrijca, cla 1e ric
tciitii', zaprrrvo, njen prijatelj ((to nije nctaino) i da-1c
,rr rririno razLlnrno ob,1ainjen1e kako bi sprtsao r.rjr.r, NIeri
( ,,( )tlista je bio veorla vcit u cia\ranjrr objlinjenja, voclt:
, i riii:rrnrr o siuro tri clinrenzije i prcpreci ocl l<arrre nih
z itlovit", 237).
Svct ne nrrtvih ponovo uspostavljir s\'o.iLr vlirst, i lrrrrta
.,liL r)() si1njinr: potpr-rno snro neodltrtni r"r p0glcclLr rcScnjlr
51
 CvEraN'liroorov
koje treba izabrati. Ali, treba prirnetiti da je, na kraju kra-
jeva, ovde manje red o slidnosti izmedu dva iar-rra, a vi5e o
njihovoj sintezi.
Predimo szrda preko sredi$nje linije koju smo nazvali
fantastitno. Nalazirno se u fantastiinonr iuciesnclm; dru-
gin retima, zaSli smo u vrstu pripovesti koje sc ispodetka
predstavljaju kao fantastidne, a zavriavaju se pril-rvata-
njem natprirodnog. 'Iu se nalaze pripovesti najbliie di-
stom f-antastidnom, jer nam ono, zbog sarne tinjenice da
ostaje neobja$njeno, neracionalizovelno, precllai.e cia pri- .,.,
hvatimo postojanje .n:rtprirodnog. Grirnica izuredu fhnta- 't
stidnog i dudesnog 6e, dakle, biti r.reizvesna; ipak, prisu-
stvo ili odsustvo nekih pojedinosti uvek ie nam pruZati
rnogucr)osI da se odlucimo.
Zaljubljena mrtva \ena Teofila Gotjea moie nirm po-
sluZiti kao primer. To je prida o kaluderu koji se na dan
kacla se zaredio zaljubio u kurtizanu Klarimondu. Posle
nekoliko kratkih susreta, Romual (to je ime kaludera)
prisustvuje Klarirnondinoj srnrti. Od toga dana ona podi-
nje da se pojavljuje u njegovim snovima. Ti snovi, uosta-
lom, imaju dudnu osobinu: umesto da nastajtr nil osuovu
utisaka toga clana, predstavljaju kontinuiranu pripovest.
U snovima Romual ne Zivi strogim Zivotorn kaludera,
nego je nastanjen u Veneciji, u raskoli neprekidnog sla-
vlja. Istovremeno prime6uje da Klarimonda iivi zahvalju-
juii njegovoj krvi, koju sisa tokom noci...
Do tog trenr-rtka svi dogadaji mogu imati racionalno
obja5njenje, za koje san pruia veliki deo (,,Daj BoZe da je
ovo samo san!", uzvikuje Romual, 79, dime r-ralikuje Alva-
ru iz Zaljubljenog davola); opsenjenost iula pruia drugo
objainjenje. Tirko: ,,fedne vederi, dok sam Setao alejama
oiviienin-r Sim5iron-r u svoln malenom vrtu, uiini mi se da
kroz grab viclim lik iene" (93); ,,Samo na trenutak pove-
rovah da vidim kako se njena noga miie [. ]" (97); ,,fve
znam da Ii ie to bila zabludtt ili odsjai svetiljke, eli reklo bi
se da je krv ponovo poielir. da tede pod tim bledilom bez
52
Uv0o u IANTASt tiN-u xN;tltt xost
,,jrrirr" (99, podvlaienja moja) itd. Naizatl, za 4iz dogada-
Jrr jt'tlnostavno se moZe smatrati da s[r dudg;.proistekli iz
,,lrrirrjnosti, ali Romual je spreman da u njima vidi ute$6e
,l;rvolrl:,,eudnovatost pustolovine, natprirodna Il] lepo-
t;r l,.larimondina, fosforni sjaj njenih oiiju, vrelina njene
rrrl<r', nevolja u koju rne je bacila, iznenadna promena u
rr rr'rr i, sve to je jasno dokazivalo prisustvo davola, a ta ruka
l,,ro ocl satena moida je samo rukavica kojom je pokrio
,,r,oic l<andZe" (90).
'lir odista moie biti davo, ali rnoZe biti i sludaj. Do oyog
Ir, rrrrtlirr ostajemo u iistom lantastienom. U taj nrah deia-
r',r st' rrcito 5to pripovest skreie u drugom pravcu. Drugi
I r)l)irl, qcrapion, saznaje (ne znamo kako) za Romualovu
I'ustolovinu; on ga vodi do groblja gde leZi Klirrimonda;
r,rtli liovieg, otvara ga i Klarimonda se pojavljr-rje isto ona-
l,,r svc2rl kao na dan svoje smrti; kap krvi joj je na usna-
rn.r... Obuzet poboZnim besom opat Serapion poprska le5
.,\'(tollr vodicom. ,,ladnu Klarimondu nikada ranije nije
,lotlinrula sveta rosa, tako da njeno lepo telo postade prah;
.strrlir je sarno uZasna bezoblidna masa pepela i poluras-
I'rrtlnutih kostiju" (ll6). Ceo ovaj prizor, a posebno pre-
olr111lxj leSa, ne moZe se objasniti poznatim i priznalim..
z;rliorrima prirode; nalazimo se u fantastidnom dudesnom. , 't.11
Sliiarr je primer VeraYilijea de l'Il-Adama. I ovde to-
l.,,rrr ccle novele moiemo birati izmedu verovanja u Zivot
;'oslc smrti i miSljenja da je grof, koji u to veruje, Iud. Ali,
rr.r li.mju grof u svojoj sobi otlcriva kljud Verinog groba.
l,ri I<.ljui je on sam bacio u grobnicu; dakle, trebalo bi da
ri,r jc donela mrtva Vera.
l\rstoji, najzad, i ,,iisto dudesno', koje, poput tudnog,
rrt'rrrirlaino utvrdene granice (u prethocinom pogiavlju
vitlcli srno da i<rajnje razliiita deia saclrie elemente ir-rde-
,,rrog). U slutaju dudesnog, natprirodni dinioci ne izazivajtr
rrliirkvu posebnu reakciju, ni kod junaka, ni kod pcldrazu-
r))('\/iurol{ iitaoca. eudesno nije odlika odnosa prema ispri-
,:r rr i nr ckrgadajima vei svojstvo same prirode tih dogadaja.
53
 CvEtr.N Tooonov
Vidimo - pribeleZimo to uzgred - koliko je bilo pro-
izvoljno razlikovanje izmedu oblika i sadrZine: ispridani
dogadaj, koji tradicionalno pripada ,,sadrZini", ovde po-
staje dinilac ,,forme". Obrnuto takode vaii: stilski (dakle,
,,formalni") postupak, kao 5to je upotreba modalnosti,
moZe imati - kao 5to smo videli u Aureliji - tadno utvr-
denu sadrZinu.
Zanr dudesnog najdedie vezujemo za lanr bajke;'zapra-
ito;fajka je samo vrsta dudesnog, i natprirodna zbivanja u
njoj ne izazivaju nikakvo iznenadenje - ni stogodi5nji san,
ni vuk koji govori, ni darobne moii vila (da nabrojimo
samo neke elemente Peroovih prida). Ono Sto bajke razli-
kuje jeste odredeni nadin pisanja, a ne pripadnost natpri-
I
rodnom. Hofmanbye pride, kao 5to su Krcko Oraiiit i kralj
t
I
miieva, Dete stranac, Kraljeva nevesta,lepo nam predstav-
I
ljaju tu razliku; one prema natinu pisanja pripadaju bajka-
1
I ma' Izbor neveste, premda zauzima isti stav rl,odnosu na
natprirodno, nije bajka. I prite ia Hiljadu i jedhe noii pre
bi trebalo oznaditi kaq.dudebne piide nego kao bajke (ovo
bi pitanje zahtevalo posebnu studiju).
j
Da bismo 5to bolje odredilf grlnige distog dudesnog,
i o. treba odbaciti nekoliko tipova pripovedanja u kojima nat-
/\ prirodno na neki naiin biva opravdano.
I
r'
.. l. Najpre bismo mogli govoriti o hiperboliinom tude-
l,,l snom. Pojave su tu natprirodne samo po svojim razmera-
r:. ma, koje su ve6e od nama poznatih. Tako u Hiljadu i jednoj
I
roii Simbad moreplovac tvrdi da je video ,,ribe od sto i od
dve stotine lakata" lli ,,zmlje toliko velike i dugadke da bi
progutale i slona' (2411402), ali moZda je red samo o na-
dinu govora (to pitanje iemo prouditi bave6i se pesnidkim
i alegorijskim tumadenjem teksta); joS bismo mogli reii,
il " sluZeii se poslovicom, ,,u strahu su velike odi". U svakom
t sludaju, ovo dudesno ne deluje suviSe nasilno na razum.
. je egzotiino iu-
_--,2,-.Veoma blisko prvom tipu dudesnog.
, ''i r 4esyd Tu se govori o natprirodnim zbivanjimi koja se ne
i.*- ' pr6dstavljaju kao takva; podrazumevani ditalac tih prida
ne sme prepoznati oblasti u kojima se zbivanja odvijaju;
54
Uvoo u reNresrrtNu rNlr2rvNosr
slt'tlstveno tome, nema razloga da u njih sumnja. Dru-
.p Sirnhadovo putovanje daje nekoliko odlidnih primera.
Nrr podetku se opisuje ptica ruh, dudesnih srazmera: ona
zirltlanja sunce, njene ,,noge [...] bile su velike kao debelo
slrrlrlo clrveta" (2411402). Naravno, ta ptica ne postoji za
sirvrcmenu zoologiju, ali Simbadovi sluiaoci bili su dale-
li.o od te sigurnosti, i pet vekova kasnije Galan lidno pi5e:
,,Mrrrko Polo u svojim putovanjima, i otac Martini ulstori-
ii hittc govorili su o toj ptici" itd. Malo kasnije, Simbad isto
lirli.rr opisuje nosoroge koji su nam, naprotiv, dobro pozna-
li: ,,Na istom ostrvu ima nosoroga, koji su Zivotinje manje
otl skrna a veie od bivola; imaju rog na nosu, dug oko jed-
rroq l1[1n; taj rog je tvrd i po sredini raseden s jednog kraja
rrir tlrugi. Ispod se vide bele crte koje predstavljaju dovediji
lil<.. Nosorog se bori sa slonom, rogom mu proburazi tr-
lrrrh, podigne ga i nosi na glavi; ali, kako mu slonovska krv
i rrrirst cure u odi i zaslepljuju ga, on pada na tle i - ovo ie
rrirs zaduditi [odista] - dolazi ptica ruh i obojicu ih po-
rlilc u kandZama i odnosi da nahrani svoje mladunde"
(.).,1,t-2451408). Ovaj odlomak, savrSen po me5anju pri-
nrtlnih i natprirodnih elemenata, ukazuje na osobeno
svojstvo egzotidnog iudesnog. MeSavina otigledno postoji
silnro za nas, moderne iitaoce; podrazumevani pripove-
tlrri'sve smeSta u istu ravan (ravan,,prirodnog")
.1.'lie6i tip, iudesnog .'1nSgli bismo nazvat I inatrum,en -
tttltro iudesndl Ovde se pojavljuju male naprave, tehnidka
srrvllcnstva neostvarljiva u opisanim vremenima, ali ipak
sirvricrro moguina. U Priii o kraljevitu Ahmedu iz Hiljadu
i lcdnc noii, na primer, ti dudesni instrumenti su u podet-
l<.rr lctcii dilim, jabuka zdrav\a,,,cev" pomoiu koje se na-
tlrrlcl<o vidi; u nade doba, helikopter, antibiotici ili dogled,
lioji inraju iste osobine, uopbte ne pripadaju dudesnom; a
isto vaZi i zalete&g konja u Priii o zaiaranom konju, lli za
lirrr.rcn koji se okreie, u pridi o Ali Babi: dovoljno je setiti
sc sl<crraSnjeg Spijunskog fllma (Plavula izaziva FBI), gde
vitlimo tajni sef koji se otvara samo kada glas njegovog vla-
snilia izgovori odredene redi. Te predmete treba razlikovati
55
 Cvrr'.rN 'lboonov
kao proizvod ljudske veitine od nekih desto naoko slidnih
oruda, dije je poreklo, medutim, darobno, i koja sluZe za us-
postavljanje veze sa drugim svetovima: takvi su Aladinova
larrrpa i prsten, ili konj u Priti treteg kalendera, kojt potidu
od drugadijeg dudesnog.
4. lnstrumentaino iudesno dovelo nas je veon.ra blizu
onoga Sto se u ljrancuskoi u XlX vekn zvalo tnuino iude-
sno, a 5to clanas zovem o scit'nce-J'ictlcrn. Ovcle je natprirod-
no racionalno obja5njeno,. ali na osnovLl zakona koje sa-
vremena nauka ne priznaje. U doba fantastidne pripovesti,
to su povesti u kojirna se javlja magnetizam, koji pripada
nauinom tudesnorn. Magnetizam,,r.rauind' objainjava
nirtprirodue dogadaje, samo Sto bai taj magnetizirm pri-
pada rratpriroclnom. Tiikvi sri Sablasna nevesta lli Magne-
tizerE. T. A. Hofmana, Istina o sluiaju g. ValdemaraE. A.
Poa ili Ludak? Gi cle Mopasana. Sada(njt sciencc-.fiction,
kada ne zirpacla u alegoriju, podle2e istom mehanizmu.
To su pripovecianja u kojima se, polazeii od iracior-ralnih
pretpostavki, iinjenice ulaniavaju savrietto logitno. Ona,
takode, imaju strukturu zapleta, ali razliiitu od one u fan-
tirstidnoj pridi; na to cerxo se vratiti kasnije.
Svim tim vrstana ,,izvinjenog", opravdanog, rtesavr5e-
nog ir,rdesnog, suprotstavlja se dis{o dudesno, koje nikako
ne biva crbjainjeno. Neiemo se ovde na tome zadri.avari.
S jedne strane, zato 5to 6e iinioci, kao i tente dudesnog,
biti ispitivani na drugorn mestlr, a sa druge,'teZnja ka iu-
desnonr liao antropoloika pojava prevazllazi okvire studi-
je koja se bavi knliZevnoiiu. eudesno je u ovom pogledu
bilo prednret pronicljivih knjiga, te ie nam ovakvo ispiti-
vanje utoliko nranje nedostajati. Kao zakljudak, izjedne od
nj1h, Ogledalu tudesnog Pjera Mabija, pozajmljujem rede-
nicu koja sasvim clobro oclreduje smisao tudesnog: ,,Iza
prijatnosti, raclozniriosti, svih uzbudenja koja narn pruZajr-r
priie, bajke i leger-rcle, iza potrebe da se razonodirno, zabo-
ravimo, da stvorin'ro sebi oseiaj prijatnosti ili straha, pravi
cilj iudesnog putovanja je, to vei moZerno cla shvatimo,
potpunije izr aLav anj e sveopite stvamosti" (24 I 27 ).
56
4, POEZTTA I ALEGORIJA
Ntn't' opasnosti za Jantastiino. -
Poezija i fikcija: kate-
t'rtt iirt predstavljanja. -Poezija kao neprozirnost teksta.
l)r,tr snaiz Aurelije. - Alegorijsko i doslovno znaienje.
t )rlrt'denja alegorije, Pero i Dode. - Posredna alegorija
-
(l',rrir inska koZa I Vera) . - I'leodlutna alegorija: Hofman
t l ,I11ttt'Po. - Antialegorija: GogoljevNos.
\/irlcli srno koje opasnosti vrebaju fantastiino u prvoj
r.rr ni, nil kojoj podrazumevani ditalac o ispriianim do-
r,,r,l,riirnrr sucli poistovecujuii se sa junakom. 'le stt opa-
,,rroslisimetriir-re i obrnute: ili ditalac prihvata da rraokct
rr,rl;r1 i111{ni dogadaji mogu irnati racionirlno obja5nje-
nr{, l)ri onda prclazimo iz fantastidnog u ducino, ili nji-
lr)\'{) postojanje prihvata kao takvo, pa se onda nalazi-
rt i-Ltclesnom.
',,,,
,'\li, opasnosti kojirna se fantastiino izlaLe ne prestaju
,,r,1,'. Ako prederno na drugi nivo, na kojem se iitalac
uve li podrarzumevani -ne pita o prirodi dogadaja vec
,r P1 i11;1li samog teksta koji o njima govori, joi jednom
',, srroi-aval.no sa opasno5cu koja preti postojanju fanta-
',lrt rros. '[b ce nas odvesti novom proble-mu; da bismo ga
r, .,rli, niurarno r-rtvrditi kako se fantastiino odnosi pre-
rrr.r ,lr;.r susedna 2anra - poeziji i alegoriji. Ovde je raicll-
rrl.rviurjc sloZenije nego ono koje je upravljalo odnosotn
Lrrrtrrs{ii-rrog prema iudnom i tudesnom. Najpre, zato Sto
l,rrrl,rstii'r.ro nije jedini Zanr koji se s jedne strane suprot
',t,rvlirr poeziji a sa druge alegoriji, nego je to uvek ltlnogo
,,rr slrrrlr iiji je fantastidno samo jedan deo. Zatltl, z.rto
',lrr rrrrsrrprot tuclnom i iudesnom poezlja i alcgorija rtisu
57
 CvEreN fooonov
u medusobnoj opoziciji; svaka od njih ponaosob suprot-
stavlja se nekom drugom Zanru (u kojem je fantastitno
samo podvrsta); taj drugi ianr nije u oba sludaja isti. Ove
dve opozicije, clakie, treba prouiiti odvojeno.
Podimo od najjednostavnije: poezi.ia i fikcija. Od sa-
mog podetka ove studije videli srno da svaka opozicija
izmedu dva Zanrtr mora poiivati na strukturalnom svoj-
stvu knjiZevnog dela. To svojstvo ovde je sarna priroda
knjiZevnog govora, koji moZe biti ili ne biti predstavlja-
tki. Termin,,predstavljaiki" treba pailjivo upotrebljavati.
KnjiZevnost nije predstavljadka u smislu u kojem neke
fraze iz svakodnevnog govora to rnogu biti, jer se ona
ne odnosi (u pravorn smislu reii) ni na $ta ito je izvan
nje. Dogadaji o kojima govori knjiZevni tekst jesu knji-
ievni ,,dogadaji'l pa se, kao i likovi, nalaze u tekstu. Ali,
ako zbog te iinjenice knjiZevnosti osporimo svaki pred-
stavljadki karakter, onda me5arno referencu i referent,
sposobnost da se predmeti obeleiavaju i same predmete.
Stavi$e, predstavljadki karakter upravlja jednim delom
knjiievnosti, koji se veoma zgoclno rnoie odrediti termi-
nom fikcija, dok poezija odbacuje sposobnost prizivanja i
preclstavljanfa (ova opozicija ur knjiZevnosti XX veka po-
staje manje o5tra). U prvom sludaju najde5de se Llpotre-
bljavaju ternini: likovi, radnja, atmosfera, okvir itd.; ova-
kav izbor nije nasumiian. Sve su to termini koji odrecluju
i netekstualnu stvarnost. Nasuprot tome, kada je u pitanju
poezija, rlor.imo govoriti o rimi, ritmu, retoriikim figu-
rarna itd. Ta opozicija, kao i veiina onih koje nalazimo
u kr.rji2evr-rosti, nije apsolutna, vec postoji u odredenom
steperru. I p< ezija u sebi nosi elemente predstavljadkog;
fikcija ina svojstva koja tekst zamagljuju, dine ga nepro-
z-irnim. Ali, opozicija svejeclno postoji.
Ne pokuiavajuii da pi5emo istoriju tog problema, na-
pomenucemo da ovakvo shvatanje poezije nije uvek pre-
ovladavalo. Neobiino Ziv sukob nastao je oko retoritkih
figr-rra: postavljakr sc pitanje treba li ili ne treba stvarati
figure kao slike, preci sa lirrrnule na preclstavljanje. Volter
Uvor> u reNlesrtiNu t<NIrZsvNos'r
l{', nir l)r'irner, govorio kako ,,metafora, da bi bila dobra,
rrrt li rrrorrr biti slika; ona mora biti takva da bi je slikar
I r( r( ()r)) nrogao predstaviti" (Beleike o Korneju). Taj na-
rr rrr zirlrtcv, koji, uostalorn, nijedan pesnik nikada nije
,,r,1,'r,oljio, bio je osporavan od XVIII veka. Ali, treba
'..r,,lirrli (barem u Francuskoj) Malarmea da bi redi bile
r,/rr)iurc liao redi, a ne kao neprimetni oslonci za slike. U
'..rvr ( nlcnoj kritici ruski formalisti su prvi posebno nagla-
'.,rr',rli rrcprelaznost pesnidkih slika. Sklovski tirn povo-
,l,,rr poruinje,,Tjuievljevo poredenje odbieska munje sa
l,lrrvrrrcn.riur demonirna ili Gogoljevo poredenje nebesa
',.r ,,tlcz.rl:uDQ (77 182). Danas se slaierno da
"Gospodnjim'
1,,',ni, l.e slike nisu opisne, da se rnoraju titati upravo u
r,rlrri lrrrrcil reii koje one satinjavaju, u njihovoj doslor,-
rrrr',ti, nc t.alazeci ni u ravan referencije. Pesnitka slika je
l ,'rrrlrirracijir redi a ne stvari, i nekorisno je, pa tak i Stet-
rr, prq'y1;{i1i te kombinacije u termine dulne spoznaje.
',
l',rtlir viclirno zaSto poetsko ditanje predstavlja opa-
'.rro,,t po fantastiino. Ako, ditajuii tekst, odbacujemo
'.r ,rl.o p1'sclslavljanje i svaku njegovu reienicu pclsmatra-
rrr \,uno kao semantitku kombinaciju, fantastiino ne6e
rrr,,, itlil se pojavi; ono, kao Sto se seiamo, traii reakciju
rr,r ,loqrrrlaje onakve kakvi su oni u svetu koji se opisr.rje.
lu l.1i 1'17.11;ga fantastiino moZe postojati samo u fikciji;
; ',, z iirr nc rnoZe biti fantastidna
(premda postoje antolo-
1irlr',,lrrntirstitne poezije"). Ukratko, fantastidno podra-
,/unr('vir likciju.
t loP!tc uzev, pesnidki govor obeleien je mnogobroj-
nrrrr s;rolednim svojstvima, pa tako odmah znamo da
rr ,,rlrr'tlcr)ol'n tekstu fantastiino ne treba traZiti - rime,
I'r,rvilrlr nretrika, emotivan govor itd., u tome nas one-
n l,liur'ilvirjLl. Tu ne preti velika opasnost od zabune. Neki
,',1 tr'listovrr u prozi, medutim, zahtevaju razlitite ravni
, r1,ur1rr. Vratirr-ro se opet Aureliji. Najveii deo vremena,
',rr,\'i o l<ojirna prida Nerval treba da se ditaju kao fikci-
r.r, trt'lrir predstaviti sebi ono ito oni opisuju. Evo jednog
I'rrr('r'ir tog tipa snova. ,,Neko biie ogromne veliiine
 CvnreN Tooonov
- ne bih mogao redi da li dovek ili iena - lepr5alo je s
mukom iznad prostora kao da se probija kroz guste obla-
ke. Nemajuii vi$e claha i snage, ono najzad pade usred
mradnog dvori5ta, sa krilima zakadenim i zguivanim o
krovove i ukrase na kuiama" (255137). Ovaj san opisu-
je nam viziju kojr"r treba uzeti doslovno takvu kakva je;
ovde je odista rei o natprirodnom dogadaju.
Evo sada primera preuzetog iz sna Seianja, koji ilu-
struje drugadiji stav prema tekstu: ,,Iz dubina nemog
mraka odjeknube dva glasa, jedan dubok, drugi oStar - i
veiita putanja pode odmah da se okreie. Blagoslovene
da ste, o prve redi koje zapodinjete boZansku himnu! Iz
nedelje u nedelju, vi obvijate sve dane u svoju darob-
nu mreZu. Brda vas pevaju dolinama, izvori potocima,
potoci rekama, a reke okeanu; vazduh treperi i svetlost
neZno Ijubi cveie u pupoljku. Jedan uzdah, jeclan drhtaj
ljubavi izlazi iz nabubrelih nedara zemlje, i jato zvezda
se Siri u beskraj; ono odlazi i vraia se samom sebi, sku-
plja se i rasteZe, i seje nadaleko klice novih stvaranja"
(31r-3t2le6).
Ako pokuSamo da predemo preko reti kako bismo
do5li do vizije, ovu bi trebalo smestiti u kategoriju natpri-
rodnog: i oktavu koja uplice dane, i pesmu planina, doli-
na itd., i uzdah koji ispu5ta zemlja. Medutim, ovde se ne
Ireba zadrtavati na tom putu: navedene redenice zahteva-
ju pesnidko ditanje, one se ne trude da opi6u svet o kojem
govore. To je paradoks knjiZevnogjezlka: upravo zato 5to
su redi upotrebljene u figurativnom smislu, treba ih shva-
titi doslovno.
Stazama retoridkih figura dospevamo do druge opozi-
cije koja takode privlaii na6u paZnju - opozicije izmedu
alegorijskog i doslovnog znadenja. Ftei doslovno koju ovde
koristimo u drugom bi se smislu mogla upotrebiti za o6e-
leZavanje ditanja koje smatramo svojstvenim poeziji. Treba
paziti da se ovc dvc upotrebe ne pomeiaju: u jednom slu-
daju, doslovno se suprotstavlja referencijalnom. opisnom,
predstavljadkom; u clrugom koji nas sada zanima - viSe
lJrroo u peNtesrrdNu rNlIiEvNosr
t, r{ ( () onome ito zovemo i pravo znaienje, nasuprot fi-
r,ur,rtr\,n()nr (u ovom sluiaju alegorijskom) znadenju.
I',rtlirrro od odredenja alegorije. Kao i obiino, ranijih
,,,lr,,lt rriir nije malo, a ima ih od najuZih do najopiirnijih.
.'.,, r(l(), najotvorenije odredenje je i najnovije. Nalazimo
r,,r rr liniiz.i Angasa Fledera Alegorija, koja je zbilja prava
, rr, rl.loPcrlijn alegorije. ,,|ednostavno redeno' alegorija
L,r, ;,'tlrru stvar, a znadi neku drugu", pi5e Fleder na po-
,, rl.rr svojc knjige (2). Sve definicije su zapravo, kao Sto
. r!.rn(), proizvoljne; ova, medutim, nije nimalo privlai-
'.r 1,o svojoj op5tosti ona alegoriju pretvara u vreiu bez
,I r r.r. rr srtpel'figuru.
l)rrrlirt jc krajnost jedno isto tako moderno, ali mno-
r',, ,rrzt'nije shvatanje ovog termina, koje bismo ukratko
rrr,r1,,l1 1vv11[s izloLiti: alegorija je redenica sa dvostrukim
'rr,r, r'nit'nl iije je, medutim, pravo (ili doslovno) znadenje
1',11,r1111; nestalo. Takav je sludaj sa poslovicama" ,,Krdag
r',, i;,',lrr ic{e dok se ne razbije" - kada tuje ove redi, niko
rlr lirrlrrvrr nikcl ne misli na krdag, na vodu, na razbljanje;
,,,lrrr.rlr sc shvata alegorijski smisao: opasno je previSe se
r.'l.r1i,rli opasnosti itd. Tako shvaienu, alegoriju su mnogi
rrrrrrlt rli autori desto oznadavali kao suprotnost doslov-
il' 'ilt /ilittcnjU.
I'rt tlstirva koju su u antici ljudi irnali o alegoriji omo-
rir, r( ( nan1 da odemo jo5 dalje. Kvintilijan pi5e: ,,Nepre-
',lrr.r rrrctafora razvlja se u
I aiegoriju." Drugim redima,
,r.t.rl()l'il, izdvojena, samo ukazuje na figurativan nadin
r,('\'r)rir; rrli, ako je metafora neprekidna, kontinuirana,
,,rr,rolkrivil da izvesno u pitanju namera da se govori i
je
,' n( ( ('nlr.r clrugom nego 5to je prvi predmet iskaza. Ta je
, l, rt ijl dragocena zato Sto je formalna, zato Sto ukazuje
I rrr
,,rt'tlstvo pomoiu kojeg se alegorija moie prepoznati.
rr,r
\1,,, 11;1 primer, najpre govorimo o drZavi kao o brodu,
'rrrn () icfir drZave kao o kapetanu, moZemo re6i kako
,l rrp ponrorskih slika predstavlja alegoriju drZave.
I .rrlirnijc, poslednjiveliki francuski retoriiar, piSe: ,,AIe-
sc sastoji od redenice sa dvostrukim znatenjem,
'.rt.r
61
 CvsrA.N'lononov
ona sadrZi doslovno i duhovno znaienje zajedno' (114).
On to ilustnrje sledecim primerom:
Viie volim potok lto po mekom pesku,
kroz cvetnu livadu polagano teie,
od bujice plavne ito se burnim tokom,
s kamenjem kotrlja po zemljiitu blatnom.
Ova ietiri aleksandrinca mogli bismo shvatiti kao na-
ivnu poeziju sumnjivog kvaliteta ako ne bismo znali da
oni pripadaju Boaloovoj Pesniikoj umetnosti; Boalo odi-
gledno ne Leli da opisuje nekakav potok vei da govori o
dva stila, Sto uostalom Fontanije ne propu5ta da objasni:
,,Boalo hoie da nam stavi do znanja kako je raskoian i
negovan stil bolji od plahovitog, neujednadenog stila bez
pravila" (115). Istina, nije nam potreban Fontanijeov ko-
mentar kako bismo to shvatili; dovoljna je sama dinjenica
da se ovaj katren nalazi u Pesnitkoj umetnosti - redi iemo
shvatiti u alegorijskom znaienju.
Da ukratko ponovimo. Prvo, alegorija podrazume-
va postojanje najmanjc dva znadenja iste redi; u nekim
slutajevir-na kaZe nam se da osnovno znaienje mora ne-
stati, a u drugim da oba moraju biti zajedno prisutna.
Drugo, to dvostruko znadenje u delu je eksplicitno na-
znadeno: ono ne potide od ditaodevog tumaienja, bilo
ono proizvoljno ili ne.
Oslonimo se na ta dva zakljuika i vratimo se fantastid-
nom. Ako ono Sto ditamo opisuje natprirodan dogadaj, i
ako zbog toga redi ne treba shvatiti doslovno nego u ne-
korn drugom srnislu, koji nas, opet, upucuje na ne5to Sto
uopSte nije natprirodno, za fantastidno tada mesta viSe
nema. Postoji, dakle, cela gama knjiZevnih podZanrova
izmedu fantastiinog (koje pripada onom tipu tekstova
koji se moraju iitati doslovno) i diste alegorije, koja zadr-
Zava samo drugo, alegorijsko znadenje; ta gama biie usta-
novljena u zavisnosti od dva dinioca: eksplicitnog karak-
tera naznake i nestanka osnovnog znatenja. Uz pomoi
62
Uvorr u teNtes'rriNu rtyrZEvNost
rr,'l'oliko prirnera ovu analizu prikazaiemo konkretnije.
lllsrra je Zanr koji se najvi5e pribliZava i"igtoj. Rl-qgoii
rr. i rttlt'sc osnovno znadenje redi gotovo gubi. Bajke, koje
,,lrr, no sirdrZe natprirodne tinioce, ponekad su bliske
l'.r.,rr.u)rir. 'lakav je sluiaj sa Peroovim pridama. Alegorij-
,l ,r 211'11.t.t1. u njima je izridito, najvi5e mogu6no: ono je
rrl r.rtlio izneto u obliku nekoliko stihova na kraju svake
l'.rtl,,' (Jz.nrimo, na primer, Nakazu. To je priia o princu
I (,tr t(' l)rlnretan ali veoma ruLan, a ima moc da u isto tako
1',rrrrr.tnos pretvori koga god poZeli; princeza, veoma lepa
.rlr rilrrPit, clruge moZe da udini lepim. Princ uiini prince-
u l,,rrlrctnoln; godinu dana kasnije, posle mnogobrojnih
,'1, l( \iuriil, princeza podari princu lepotu. To su natpri-
r,',lrri tlogirclaji; ali, u samoj pripoveci Pero nam predlaZe
,l.r rryt'r1rvc redi shvatimo alegorijski. ,,Samo Sto princeza
| '1,! ,\ ( )r'i ove reii, kadli se Nakaza pred njenim oiima po-
I.rr r l,,ro tovek najlep5i na svetu, najlepie graden i najpri-
1,rtrrr1 otl svih koje je ona ikada videla. Neki tvrde da se
trr rropilc nisu ume5ale vilinske darolije, vei da je sama
11rr1,,11, l717.ynla taj preobrai.aj. KaLu da princeza, kada je
r.,..rrrrslilrr o postojanosti svoga dragoga, o njegovoj uz-
,lr . rlrvosti i svim dobrim osobinama njegovog duha, vi5e
rrrr, r'rt['ll izoblidenost njegova tela, ni ruZnoiu njegova
lr{ .r, ni('sova grba, kaZu, izgledala joj je kao drianje iove-
Lr l.,ryr sc povio, a ako ga je do sada videla kako ulasno
lrr.rrrrljt,, srrcla je nalazila da se samo lako izvija u hodu,
.1,, srr it' oi'aravalo. Isti ljudi kaZu da su joj njegove razroke
,,, r r,,1ilt'tlrrle blistave, a njihova neuskladenost iinila joj se
L\,, t/t;\/. lestokog naleta ljubavi, i najzad, njegov veliki
{,\
''nr n()s ra nju je imao neiega muienidkog i junadkog
,, ,' l)r" (J1,2). Da bi bio siguran da je dobro shva6en, pero
,, r l, r,r;rr rlodaje i jedno ,,Naravoudenije":
Sve u ovoj bajci ito stoji pred nama
Nije pusta priia vet istina szma.
StLt volimo, to nam je i lepo,
Slo nam drago, puno duha imq.
 (lvnr',rN'lbnclnov
Posle takvih Lrpozorenjir, natpriroclnog oiigledno viie
llema: sverk() ocl nas stiie istu moi preobraZavanja, i Vile
sa tirn nernaju nikakve veze. Alegorija je podjedr-rako vid-
Ijivir i u clruginr Peroovim priiama. I sam je toga bio sa-
vrieno svestirn, pa u predgovorima za svoje z-birke prita
rrgla\.nonr govori o problemu alegorijskog znatenja, za
koje sr.natra da je suitinsko (,,nar:rvouienije, najvaZnija
stvar u svakoj basni I ..1",22).
'lieba clodati da je ditalac (ovog puta stvarni, I ne po-
drazunrev:rni) savrieno Lr prirvu ako se ne brine u pogle-
du alegorijskog znaienja na koje r,rkazuje pisac, i tekst
iita otkrivaju6i u njernu potpuno clrugaiiji smisao. 'lb se
sa Peroonr dogirda dirn'.rs: savrerneni iitalac viie je izr-re-
naclen seksualnom sirnbolikorn nego poLlkorn za koju se
zirlale pisac.
Alegorijsko znaienje moZe se jednako jasno pojavi
ti u delima koja nisu ni bajke ni bitsne, nego ,,moderne"
r.rovele. eovek stt zLatnim mozgom Alfonstr Dociea ilustru-
je taj sluiaj. Novela prida o clogodovitinama osobe koja
inra,,tetne imozirk od zlata" (217-218, navodim prema
prvom izclanju, citiranorn u Kasteksovoj antologiji). Ovaj
iz.raz. - ,,od z-lata" - koristi se u doslovr.rom znadenju (a
ne tr tigurativnom, u sr.nislu ,,izvrstan'); ipak, ocl poiet
ka pripovetke pisac nas navodi na pornisao da je upravo
alegorijsko znadenje ono pl'itvo. Tako veli: ,,Cak bih rekao
dir sirm bio obclaren za ljude izr.renadujucom inteligenci-
jom, diju sn.ro tajnu znall samo rnoji roclitelji i ja. Ko ne
bi bio pametirn sa tako bogatirn mozgom kao ito je moj?"
(218177). Zlatni mozak je za svog vlasnikir, otkrivamo,
jedino sreclstvo da se dode do novca potrebnog trjenru
i njegovim bliinjinra. Novela narn prita o tome kako se
mozak rlalo pornrrlo iscrpljuje. Kad god se ocl mozga
uzme nralil zlata, pisac ne propuita da nas opomene na
,,istinsko' znaienje takvog iina: ,,Ovde se preda mnoln
postavi strair-ro pittrnje: ne oduzimam li sebi sa svakit-n
komadom mozga lioji istrgnem, istu toliku koliiinu pa-
rneti?" (220178).,,llio mi je potreban novac; moj rnozak
64
I rorr u teltes.ttiNu KNJtZfvNosl
1, ,1, o jr' novrtca i, tako mi vere, troiio sarn svoj mozak"
I " i"rio) ,,()no ito me je najviSe dudilo biia je koliiina
l',,r.,rt.,lvrr lioju je moj mozak saclrZao, i koliko rne je muke
t rl,, ,l.r rrr iscrpirn' (224181) itd. Ocluzimanje od nlozga
,,' l,r, ,lstrrvl.jir nikakvu flzidku opasnost, ali, sa druge stra
,,, r1,r()/ilvil pilmet. l, kao kod Peroa, u sludaju cla ditalac
r', rrl( slrvaticl alegoriju, na kraju se dodaje: ,,Zatinr, dok
,,,r u rirroiilranju plakao kao kiSa, poinislih nar onolike
,,, r, , nilic ltoji iive od svoga mozga kao Sto sarn liveo ja,
",rr',lilr na umetnike, na nesreine knjilevnike prirnora-
,
1
," ,l.r Irlt'b nrese od svoje parneti, pa rekoh sebi kako izve-
',, nrriull jedini na ovom svetu koji je upoznao patnje
,,', I..r s.r zlatnim mozgorn' (225181).
I .\'r)r)t tipu alegorije nivo doslovnog znadenja maio
,
r, r/'.rr; ncverovatne stvari na koje u njoj nailazimo ne
",'( l,rtrr rras dir svu paZnju usredsredirno na alegoriju.
I ,,,, l.rlrrro cla su u naie vrcme napisi koji pripirdaju ovom
,,rr r)il slaboj ceni: na izriditu alegoriju gledir se kao na
',, ,r l.,rrlilct,nost (a te5ko je u toj osudi ne videti zasztn:.a-
,'r, r,l, r,loikng stava).
l',,,linro sada za jedan stepen napred. Alegorijsko zna-
,, ir;r ostrlje nesporno, ali se na njega ukazuje tananijim
,' ,l,,tr rnrr ocl ,,narirvouienija" na kraju teksta. Dobar
i',lr( l za to je Sagrinska koZa. Natprirocini iinilac je
rrrr.r l.olii: najpre po svojim izuzetnim fiziikim osobi,
. rrrr.r {ol1'rol'na je na sve vrste provera na koje je stavlja-
lr) .r /iltint, odnosno preSvega, po darobnoj moii nad
{,lr)nr r;voga vlasnika. Na koZi se nalazi natpis koji tu
r\
,',,,, ,,lrilinjrrva: ona je istovremeno slika Zivota svog vler-
rrrl,r (rrjcna povriina odgovara cluZini njegovog iivclta) i
r, ,l',tvo pclitroiu kojeg on ostvaruje ielje; ali, pri svakom
, ' tr,rrt'rrju ielje ona se malo skupi. Pogledajmo forrlahtu
l..'t uoSI slike: koia je rnetafora Zivotar, metonimija Zelje,
r r1,|o5[;11rlj1 odnos obrnute srazmere izr-nedu onog:r Sto
I ', ,l',1;rvl.ja u jeclnom ili u drugom sludaju.
\ , onlrt tatno odreden smisao koji treba cla pripiSe-
,,,,, l.ozl vci narn r.rkazuje na to cla je ne smemo zatvoriti
65
 Cvrrex Tooonov
u okvire doslovnog znadenja. S druge strane, mnogi likovi
u knjizi razvrjaju teorije u kojima se javlja onaj isti odnos
obrnute srazmere izmedu duZine iivota i ostvarivanja Ze-
lja. Tako stari antikvar koji Rafaelu daje koZu veli: ,,Ovo
je - rete on gromkim glasom, pokazujuii Sagrinsku koZu
- udruZena moi i 2elja. Tu su vaie dru5tvene ideje, vaii
preterani prohtevi, va5e neumerenosti, vaSe radosti koje
ubijaju, va5e boli koje nagone ioveka da premnogo do-
Livljuje" (39 I 42). Isto shvatanje brani Rastinjak, Rafaelov
prijatelj, mnogo pre nego Sto se koia pojavila. Rastinjak
drZi da bi se, umesto brzog samoubistva, Zivot mogao
prijatnije izgubiti u zadovoljstvima; ishod bi bio isti. ,,Ne-
umerenost je, dragi moj, kraljica svake smrti" Zar ona ne
donosi kap koja na mestu ubija. Kap je revoiverski metak
koji nikad ne promaSi. Orgije nam obilno prui.aju sva te-
lesna zadovoljstva; zar one nisu opijum u sitnom novcu?"
(1721163) itd. Rastinjak u su5tini kaZe ono isto 5to Sagrin-
ska koZa oznaiava: ostvarenje Lelja vodi smrti. Alegorij-
sko znadenje te slike je posredno alijasno naznadeno.
Za razb.ku od onoga Sto smo videli na prvom nivou
alegolije, dosloylo znacenje ovde se ne gubi. Dokaz za to
je dto neodludno\t svojswena fantastidnom ostaje (a zna-
mo da se o,na sne5ta u ravan doslovnog znadenja). Pojava
koZe pripremljena je opisom dudne atmosfere koja vlada
u prodavnici starog antikvara; zatim, nijedna od Rafaelo-
vih Lelja ne ostvaruje se na nadin koji bi bio neverovatan.
Zabavu koju traZi njegovi prijatelji su vei bili pripremili;
novac dobija u obliku nasledstva; smrt njegovog protiv-
nika u dvoboju moZe se objasniti strahom koji ovladava
ovim potonjirn pred Rafaelovom mirnoiom; najzad, Ra-
fael, izgleda, umire od suiice, a ne iz nekakvih natprirod-
nih razloga. Samo neobidna svojstva koZe otvoreno po-
tvrduju uplitanje iudesnog. Ovde imamo primer u kojem
fantastidno nije odsutno zbog izostajanja prvog uslova
(neodludnosti izmedu dudnog i tudesnog) vec zbog ne-
dostatka treieg - njega je ubila alegorija, a alegorija se na-
znaiava posredno.
eJil*aiiri .idcd*&;el..,L--
[.Jvol u peNtestrtNu rNlrZpvNosr
Ltr 1r'slr.rtaj sa Verom. Ovde neodlutnost izmedu dva
,,,,'r'il( n,r objaSnjenja, racionalnog i iracionalno$ (racio-
posebno podrZava isto-
" rlrr,r olrjuinjenje bilo bi ludilo),
. r. nr( n()
,rrisustvo dva stanoviSta, Atolovog i stanoviSta
t ri,,1, :,lrrgc Rejmona. Grof veruje (a Vilije de l'Il-Adam
.,lr ,l,r r i'itrrlirc veruje zajedno s niim) da se snagom lju-
l, r' r r zr'ljc rnoZe pobediti srrrt, oiiveti voljeno bi6e. Ta
',ir,.r. l('viie puta posredno izneta: ,,Atol je z.aista Ziveo
1',,rpr11v1v ttcsvestan smrti svoje voljene. Morao
je stalno
,lr rr',,trr njeno prisustvo, toliko oblik mlade iene bio
je
I',,,r!r' v('zan sa njegovinr" (150/153).,,To je bilo poricanje
,'rrtr, rrzciignuto, najzad, do nepoznate sile!" (151/153).
t:, ll,, lri se da se umrla igrala nevidljivosti kao dete.
r I .r , .rl,r 1c cla je toliko voljenal To je zaista bilo prirodno"
rI ,I I Grof je u vaz-
'2l 154). ,,Ah! Misli su Ziva bica! [...]
,l,rlr rrl. lt'srro obliksvoje ljubavi i sad je Iapraznrnamorala
!,irr r',|11r1jgqa nekim biiem koje joj odgovara, inade ce se
,, t ,r uiiti" (1541156). Sve ove retenice jasno ukazuju na
1.q, r'nit' nirtprirodnog dogadaia do kojeg ce doii, Veri-
,,, 'ri ,,2 ivljcuja.
veoma oslabljeno od samog poietka no-
I .rrrlrrstidno je
'
, l, , ,lo ovu ubraja u prvu grupu alegorija; ,,Ljubav je jada
,,,1 .rrrr li, rekao je Solomon: da, niena tajanstvena mo6 je
rr, .lir.rrriicDo" (143/148). Tako se cela pripovest pojavlju-
1, l .r,r ilrrstracija jedne misli; time se fantastidnom zadaje
r i, ll ror rr)Slti UdaraC.
lrt t i stcpen slabljenja alegorije nalazimo u pripovesti
,r l,,1rrj i'italac ide dotle dane mole da se odluti izmedtt
,l' r,, 'r risl(og tumadenja i doslovnog ditanja. U tekstu ni5ta
ri, ,rl.,rzrr.ic na alegorijsko znadenje; pa ipak, to znadenje
,, .t.rl, rnoguino. Uzmimo nekoliko primera. Prita o izgu-
I'lt, ut,ut odrazu, koja se nalazi u l/oii svetog Silvestra,
I I r\. I lofmana, prti.a nam jedan. To je povest o mla-
'l'rrr Nt'lllcLl, Erazmu Spikeru, koji tokom boravka r-r Ita-
i!r, izvesnu Dulijetu i u nju se strasno zaljubljr-ye
,ur,r('aLr
,l,,,r.rvljrrjuii na ienu i dete koji ga iekaju kod kuce. Ali,
r, ,lii,rlirr clatra mora da krene nazad; rastanak ga dovodi
 CvpteN ToooRov
do odajanja, a podjednako i Dulijetu. ,,Eulijeta snaZnije
privi Erazma na grudi i tiho rede: 'Ostavi mi svoj odraz iz
ovog ogledala, o, voljeni moj; on me nikada neie napusti-
ti', a videvSi Erazma zbunjenog: 'Ne dozvoljava5 dak ni da
mi ostane san o tvom fa, onako kako blista u ovom ogle-
dalu', rede Dulijeta, 'ti koji si Zeleo da bude5 moj i telom
i duSom? Ne Zeli5 dak ni da tvoja slika ostane sa mnom i
prati me kroz ovaj Zivot koji ie ubuduie, znam dobro, biti
bez zadovoljstava i bez ljubavi zato 5to me ti napuSta5?'
Bujica suza potede iz Dulijetinih lepih crnih odiju. Tada
Erazmo u bolnom ljubavnom zanosu kriknu:'Treba li da
te napustim? Pa dobro! Neka ti moj odraz pripadne zau-
vek!"' (t. II, 226-227).
Redeno, uiinjeno: Erazmo gubi svoj odraz. Ovde se
nalazimo na nivou doslovnog znatenja: kada se pogleda
u ogledalo, Erazmo vide savrSeno niSta ne vidi. Ali, izve-
sno tumadenje natprirodnih dogadaja ie, malo-pomalo,
tokom razliditih nevolja kroz koje junak prolazi, ipak biti
predloZeno. Odraz se ponekad poistoveiuje sa drudtve-
nim ugledom, tako da je zavremejednog putovanja Eraz-
mo optuZen zbog toga 3to nema odraz:,,Obuzet besom i
sramom, Erazmo se skloni u svoju sobu; ali samo 5to je
u5ao, kadli dodo5e iz policije da mu kaiu kako se u roku
od jednog sata mora javiti vlastima sa hetaknutim i savr-
Seno odgovarajuiim odrazom, u protivnom, mora napu-
stiti grad" (230). Isto tako, Zena mu kasnije kaie: ,,Osim
toga, nije ti tedko da shvatiS kako ie5 bez odraza svima
sluiiti za podsmeh, i ne moZei biti dostojna glava porodi-
ce, niti ulivati poStovanje svojoj Zeni i deci" (235). Likovi
se inade ne dude odsustvu odraza (smatraju to pre nepri-
liinim nego iznenadujudim), Sto nas upuiuje na pretpo-
stavku da to odsustvo ne treba shvatiti doslovno.
U isto vreme, navedeni smo na pomisao da odraz jed-
nostavno predstavlja jedan deo lidnosti (a u tom sluiaju,
u gubitku ne bi bilo nidega natprirodnog). Sam Erazmo
ovako reaguje: ,,Trudio se da dokaZe koliko je zapravobe'
smisleno verovati da dovek moi.e izgubiti odraz, ali ako
68
Uvor u peNre.sltduu xlt]tZEvNosr
.r r' Vt'i' desi, gubitak nije veliki jer je svaki odraz samo
I'r rvrrl, ir Posmatranje samoga sebe vodi pravo u ta5tinu,
r rr.r;z,rtl, tirkva slika deli istinsko ja na dva dela - istinu i
,,,rri' (.1 t0 -231). Evo, dini nam se, uputstva u vezi sa alego-
rr;,.l,rrn zrrirdenjem koje treba pripisati izgubljenom odra-
,rr, ,rlr ono ostaje usamljeno, ostatak teksta ga ne podrZa-
r',r, , rlrrluc ima dovoljno mesta za neodludnost pre nego
:,tl 1,,r plihvati.
l',tw Vilijam Vilson prui,a sliian primer, a pri tom je
r,, r, isloj temi. To je prida o doveku koga progoni nje-
p,,r ,lvoiuik; teSko je odrediti da Ii je taj dvojnik ljudsko
lrrr l otl l<rvi i mesa ili nam pisac priia parabolu u kojoj je
,lr,,1rrrli srrr.rto deo dovekove lidnosti, neka vrsta utelovlje-
rl,r rt('llovc savesti. U korist ovog drugog tumadenja sve-
,,;r:iviur neverovatna slidnost dva doveka: imaju isto
'li,''r
rrrrr', r,tlcni su istoga dana; istoga dana su po5li u $kolu;
rr;rlr"v izgled, pa 6ak i njihov nadin hoda, slidni su. fedina
f' \',r/nir razlika - ali nema li i ona alegorijsko znatenie?
rr lil,rsrr: ,,Moj suparnik imao je neku slabost u grlenim
ilt pil.r,,rrrrn organima koja ga je spredavala da bilo kad po-
,lr1irr,' lilirs iznad sasvim tihog iapata" (N. H E., 46173).Ne
.,:ur, (lir se taj dvojnik, kao nekom darolijom, pojavljuje
r ',\'nn vrr/.nim trenucima Zivota Vilijama Vilsona (,,onaj
1.1'lr t('()sujctio moje teZnje u Rimu, moju osvetu u Parizu,
rrrtr \llilsnu ljubav u Napulju, ili ono Sto je netadno na-
1\,r,, nroioul pohlepom u Egiptu" (58/86)) nego se moZe
l,r, l,,zrur(i i pomoiu spoljaSnjih odlika dije je postojanje
r, ,,1, ,, , rlriirsniti. Takav je sludaj sa ogrtadem, kada se desio
I,rrr,l,rl tr ()ksfordu:,Ogrtad koji sam poneo bio je od ret-
1,,1, l,rzrrir; lcoliko retkog, koliko rasipnidki skupocenog,
l, '.nr('nr ni da kaZeml Njegov kroj je uz to bio po mojoj
,,;,,trt'rroi lirntastidnoj zamisli [...] Kada mi je, dakle, g.
l'l ,,t, ,n pr u'l.io ogrtat Sto ga je podigao sa poda kraj dvo-
I rlrrrlr .;obnih vrata, ja sam sa dudenjem, koje se granidi-
l, r l,,,t,r'o sir uiasom, primetio da mi je moj sopstveni vei
1,r.r lr,rr t'n prcl<o ruke (bez sumnje, nesvesno sam ga bio
,r 'r r r) ,r tlrr jc ovaj samo njegova verna kopija u svakoj, dak
69
 CvsraN ToooRov LJvoo u r,q.NresrriNu <NlrZrvNosr

i najmanjojpojedinosti" (56-57I84). Podudarnost je, kao i,.lrr rtrr nrr fakvu pomisao. Osim toga, preobrataj nosa u
5to vidimo, izLrzetna - osim ako se ne odludimo za miilje- rlru rl('cc niti objainjen. Isto vaLi i za alegoriju druitva
, r ,r

nje da ne postoje dva vei samo jedan ogrtad.
Kraj pride vodi nas alegorijskom znatenju. Vilijam Vil-
son izaziva svog dvojnika na dvoboj i smrtno ga ranjava;
tada mu ,,drugi", teturajuii se, upuiuje redi: ,fi si pobe-
dio, i ja se predajem. Ali, od sada si i ti mrtav - mrtav
za Svet, za Nebo i za Nadu! U meni si postojao - i mo-
jom smriu, gledaj u ovaj lik, koji je tvoj sopstveni lil<, ti
si potpuno ubio sebe samog" (60/33). Ove redi kao da u
potpunosti iznose na videlo alegoriju; ipak, one znatenj-
ski i dalje pripadaju ravni doslovnog. Ne moZemo re6i da
je ovde u pitanju dista alegorija. Pre ie biti da se nalazimo
pred neodlud_nogcu ditaoca.
G o golj ey Nos jF gi
11t:+t_S.lue4j._0_v_a-p_sipgye st n e u zi -
, ; n1 o u ob ,,pr+{tttfaf'6"[
zil,prrs ti s15ffi nt-ast!_c1ro g, n e o dlu dno sf llAr e a"
ja od lica svoga vlasnika i,
postavSi lfulgo9,gl;s61 nezavisan Livot; zatii se vraia na
svoje mesto). Ali mnoga druga svojstva teksta podstidu
nas da ga drugadije posmatramo, posebno kao alegoriju.
To su najpre metaforidki izrazikoji iznova i iznova uvo-
de rei nos: od nje je stvoreno prezime (g. Nosov); Kova-
Ijovu, junaku pride, kaZu da pristojnog doveka ne bi li5ili
nosa; na kraju se izraz ,,izgubiti nos" pretvara u ,,podiii
nos", idiom koji znadi uvrediti se. eitalac, dakle, ima ne-
koliko razloga da se upita nema li, izmedu ostalog, nos i
neko drugo znaienje iatzev doslovnog. Osim toga, svet
koji Gogolj opisuje uopSte nije iudesan, kao dto bi se mo-
r,,r,ll lri iz.gubljeni nos odgovarao izgubljenom odrazu
l",l llollrrana): istina, ima mnogo naznaka koje govore
,r nt,'nu l<orist, ali nam ona ne daje bolje objaSnjenje sre-
,lr,rryr.1i prcobraiaja. Dalje, ditalac pred tim dogadajima
i,,r,r rtisrrli proizvoljnosti koji protivredi postojanju ale-
r',,u1',1\()ll znatenja. To protivredno oseianje nagla5ava za-
I llr,.r[: pisac se obraia neposredno ditaocu, dine6i na taj
r,r, rr nicllovu (iitaodevu) ulogu * inade bitno svojstvenu
r,l ,,trr i snteitenu unutar njega - izriditom, i omoguiava-
Irj naiin pojavljivanjeplegottj"sRoflZih'ienj,p;ali on
i,r, r rr,r
, r''\ r( nrL'r'r() izjavljuje da se to''znaienje ne mo2e pronaci.
\lr rr.rjitrcinije, najnerazumljivije od svega: kako knjiZev-
rrr r nr()ltrl r.rzirnati slidne siZee [...] Prvo, otadZbina nema
.'l,.,,lrrtrro nikakve koristi; drugo... pa'i u drugom redu
r,rl ,,,lr koristi" (1121249). \eprogu6nost da se ale-
rrcrrra
l!',r znadenje
rt',1\() pripi5e natprirodnim diniocima u pridi
, r r' .r n:rs closlovnom znaienju. U toj ravni Nos postaje
, i',trr olt'lovljenje apsurda, nemoguinog: dak i ako bismo
t,rilr\,rtili preobraZaje, ne bismo mogli objasniti odsustvo
rr,rl,r r;,r l<ld osoba koje im prisustvuju. Ono 5to Gogolj
tr r,lqt'slc upravo besmisgo:' " )
N,,,, tlalde, problemi alegorije postavlja d-v"gglqpko: s
1,,lrrt'strrrne, pokazuje da.se.moZe rzazvati utisak da po-
.i,r1r .rlt'gorijsko znadenje kojega, zapravo, nema; s druge
,rr,rrrr'. priiajuii o preobraZajima jednog nosa, on prida o
,1,,1,,'rlovitinama same alegorije. Tim svojstvima (a i..ne.-..
I r r r, I r g i rn) lttos. n+jgy!.FJ g. gng $1-o- ie.postati knjiZevnost
r r r

glo odekivati. To je, naprotiv, petrogradski Zivot sa svojim r, rll't tt,rtllt6g U XX VekU.
najsvakodnevnijim pojedinostima. Natprirodni iinioci I',' ukratko na5e istraZivanj e. Razlikujemo vi5e
rr ( )v i nro
nisu prisutni kako bi dodarali svet drugatiji od na5eg; to r,l'( n.r alegorije, od odigledne alegorije (Pero, Dode)
nas podstide da potraZimo alegorijsko tumadenje. '1,, l,rrvitlrre alegorije (Gogolj), prelazeii preko posredne
Ali, kada dode do te tadke, ditalac se zbunjeno zau- .il, rt(' (llirlzak, Vilije"-d-gl'Il-Adam) i ,,neodludne" ale-
stavi. Psihoanalitidko tumatenje (nestanak nosa znadi, ',,'r (l
1',,r r1, lofrnan, Edgar Po).\svakom od ovih sludajeva
kaZu nam, kastraciju), makar bilo i zadovoljavajuie, ne bi t,,,.{,rr'lt;r sc pitan}e rfantastiino$. Treba posebno ukazatj
imalo alegorijsko znadenje - ni6ta nas u tekstu ne navodi ,,,, , rll('nicLr da se o-al..egorlji:Pze gotoiiti samo ako se

70 7l
 CvnreN fboonov

unutar teksta nadu izritite naznake koje na nju upuiuju.

U protivnom, prelazimo na puko iitaoiev<t
''. ( ;OVOR FANTASTIENOG
tumaienje; a_.
od toga trenutka neie biti knjiZevnog teksta koji nije ale---..-
gorijski, jer knjiievnosti je svojstv"no du njeni iitaoci
1.
uvek iznova, beskonaino tumaie.

,t t,) t!tt; posoo nije zavrien? - Figurativni govor. - Hi-

, 't ,,lt, ttrr 1\111!g5ns. - eudesno koje potite od doslovnog
', ,,,ttttt liqrrra. - Figure kao stepenice ka natpriroclnom.
r",,l,.t,tvlit' tti pripovedat. - On olakiova poistovetivanje.
, , ' ,,1'11111p .je ali mogutno da njegov govor bude laZan.
1

, ,r,t,lt!r titt: ni.je obavezne. - Nepovratnost titanja, obave-

,,,t I ,rrrltrslitne prite, detektivski romani i dosetke.
I 1,,,'r,, srno odredili mesto fantastiinog Ll odnosu na
l,,rr,,r ,lr'.r ianra, poeziju i alegoriju. Nisu uvek fikcija i
.r,' l,,r rro znatenje vezani za fantastidno, alije fantastidno
,,',1 r, z:rnt) za fikciju i doslovno znadenje. To su, dakle,
,,,,'1'lr,,ilrri rrslovi za postojanje fantastidnog.
., ,.r(Lr nroi-emo smatrati da je odredenje fantastiinog
| , ,rl r r, I i izriiito. Sta joi ostaje da se uiini kada se proudava
,,' I r ,.rrrri l)ir bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo se
' rrtr qr'rlnt'ocl prvih pretpostavki naie analize, koja je ukrat-
| . , ,, rrnt'rrutil na podetku rasprave. Pretpostavijamo da sva-
1

i , I rrlrzt vni tel<st deluje kao sistem. Tb znadi da postoje nuZ-

,,! r rr, ploi7.y1;ljni odnosi izmedu delova od kojih se tekst
, r,'1' lrivijc je, kao 5to se seiamo, izazvao divljenje kod
,,1r1' ,.rvlcnrenika kada je rekonstruisao lik neke Zivotinje
! , ( ,r()\'rr icclnog jedinog kiimenog pr5ljena kojim je res-
t,,,1 ,rl r, ' l'oznajuii strukturu knjiZevnog dela, morali bisrno
!, , ' ' .r,,\ u l)oznavanja samo jednog obele2ja rekonstruisati
, , , r,rl.r ( )\'ir analogija vaZi upravo u ravni Lanra: i Kivije je
,, ,!,,, r,r\.r() ilrr clefini5e vrstu, a ne pojedinainu Zivotinjtr.
| ,r,l.r pf illyltimo clvu postavku, lako iemo shvatiti
l ,, ' ,, ,,,, rni posao nije zavrien. Nije mogu6no clir jedncr
72 /)
 CvrrnN'Iooorov paulesrrdtu rNltZevNosr
LJr'oo u

od obeleZja dela bude tatno utvrdeno a cla to ne utiie

na sva druga. 'lreba, dakle, otkriti kako izbor tog
i , I'r()nrlLli izvore u figurativnoj slici, moZe biti njen
,!!',
obeleija 1 ',
l,,lrryr stcpcn! takve su ogromne zmije lh ptice u Sirn-
utide na ostala, treba obelodaniti njegove posledice.
Al<o l, r,llr oJ I'orrcsti: ovde je hiperbola skliznula u fantastitlo.
.knjiZevno delo doista tini strukturu, Leba da u svim rav_ l I lr, I. lortlovom Vateku naiii iemo na sistematiinu upo-
nima pronademo posledice onog ditaodevog dvosmisle_
'nog opaZanja koje odlikuje r/ r,,l,r r,'1i ;,ostupka:rnatpr.irodno se tu pojavljuje kao pro-
fantastidno. l', , r,rl, retoriike figure.lEvo nekoliko prinrera iz opisa
Postavljajuii ovaj zahtev, istovremeno se moramo 'i, ' 'r r r| \/irtckovoj palati. Kalif nudi veiiku nagradu ono-
cu_'
vati preterivanja u koje su zapali mr-rogi autori pi5u6i
o ri', l1';1 r.rstumadi neki napis; kako bi odbio sve nespo-
fantastiinon. Neki od njih su sva obelefiadela predstavili
,,l,rr, r,,llrriuje da svakoga ko ne bude uspeo kazni time
kao obavezna, iduii ponekad i do najmanjih poyedinosti.
,,, ' rru braclu spaliti ,,do poslednje dladice". Kakav je
U Penzoltovoj knjizi o ferntastiinorl-r, ,ru piirr"r, nalazimo
; i', ',1 ,,1 licrrjaci, poluutenjaci i svi oni koji nisu ni jedno
iscrpan opis gotskog ronrana (opis koji, uostalom,
i ne teZi ,,i ,l'r1'o, rrli koji su mislili da su sve, dodoSe odvirZno da
da bude samowojan). penzolt tiino utvrduje
janje podrurnskil-r vrata i katakombi, spominje
iak i posto_ r i.'
n,r liocku svoje brade i svi ih izguli5e. Evnusi nisu
kovni dekor, pasivnost utvara itd. Takve pojejinosti
srediijove_ l! !. .
nr rrrtlili vei palili brade; to im je davalo neki zadah
mogu ,, , 1'.rl1, r irrrr, ito je haremskim i,enama toliko sr-netalo da
biti istorifski istinite, a postojanje o.gunlu.i;" u ravni p*r_
ir trr ,,lrrzlrtr trebalo pgveriti drr-rgima" (78-79121).
vostepenog knjiZevnog ,,oznatitelja,. ne dovo<ii
,. u pitu_ * !'t, t, t rrrli,fc vodi natprirodnom.rEvo drugog odlomka:
rrje; ali teSl<o je (barem u okviru saznarrja kojinra
trenutno ,lq,i,r ,r',rrtlu.jc kalifa na veiitu ied; Bekfbrd se ne zadovo-
raspolaZemo) naii im teorijsko opravclanie; moramo
ih ii ir ,1 l1111f ilo ce reii kako kalif guta mnogo teinosti ve6
proutavati tr vezi sa svakim delonr ponaosob, a
ne iz per_
spektive Lanra! O.,,de ierno se ograiriiiti iskljuiivo na t .,,rrrt(, l<oliiinu vode koja nas upuiuje na natprirodno.
sa_ |,"r,. t(' ocl neke natprirodne [!] Zedi, a njegova usta,
svin op$ta obeleija, iije razloge rnoiemo naii u strukturi. .
'!1 ,,r' n,r li.ao levak, primala su danju i noiu iitar.e potoke
Pri tom neienro posvetiti podjeclnaku pai.nju svim ,i. r (li{)/J3). ,,Svi su usluino punili vodom velike pehare
vido_ f
vima: daiemo kratak pregled nekoliko obeletia dela,
koja ,,, I , r'.1.1' lilistala i prinosili mu ih po ielji; ali njihova
rev-
potiiu od njegovog verbalnog i sintaksiikog vida, dok
,',' I rrt( orlgovarala njegovoj pohlepi; on bi desto legao
iemo se na semantidk om zadriavati do kraja istraZivanja. ,, , , rrrljrr i krkao vodu" (81/25).
od tri svojstva koja posebno jobro pokazuju
,kako
,Podimo
se ostvaruje jedinstvo
I ,.rrr('( itiji je primer Indijca koji se pretvara u ioptu.
strui<ture.iprvo pripiaa ist<'a_ i rl ,,lrrr,,,lisu sledeie: Indijac, preru5eni davo niZeg reda,
zu, cirugo iskazivitnju (dakle, oba verbalnom viclu),
a tre_ ,,, u( Lu ;c liod kalifa. Ali, ponaia se tako ruZno da Va-
'ie sintaksitkom vidu. r I i r',r' rrt'ntoie da se uzdrZi: ,,Udari ga nogom
'1. l.P.uu obeleije koje i obori
uzimamo u razmatranje jeste , pojuri za njim i stade ga udarati takvom br-
1,',,1111111111,
odredena yfpolreba figurativnog goVora. Natprirodno
ie_ ,,,,,rr (l.r ua je celi divan podeo opona5ati. Sve su noge
sto nastaje taho Ito figr_irativno znadenle uiimamo
kao i ,1, ,r r',rztlrrltu. Niko nije mogao Indijca jedanput udariti,
doslovnoj Uistirrr.t, rctoilike figure su u"ron. za f-antastii_
no na vi$e niriina, i te odnose ntoramo razlutiti. ' 'lr rr, lri osetio potrebu da ga udari opet. Indijac im je
,,1 rl,,rr,r()
Vei smo govorili o prvont, u ,vezi sa hiperboliinirn l)osao. Kako je bio malena stasa, bio se skupicr
,, 1,,1'trr r liotrljiro se pod udarcima svojih progonitelja koji
itrdesnim u Hiljadu i jcdnojn{)cl./Narprirodiro ponekad
, ,,r ,,\rrtll jurili neiuvenom iestinom. Kotrljajuii se
74
75
 CvnrrrN'Iooonov
tako iz odeljenja u odeljenje, iz sobe u sobu, lopta je pri-
vlatila sebi svakoga na koga je nailazila" (84129). Tako se
saizraza,,skupiti se u loptu" prelazi na istinski preobraZaj
(kako inaie predstaviti sebi to kotrljanje iz sobe u sobu?),
a potera malo-pomalo dobija divovske razmere. ,,Po5to je
ovirko predao dvorane, sobe, kuhinje, vrtove i dvorske sta-
je, Indijac se konaino uputi prema dvoriitu. Kalif, ogor-
deniji od ostalih, bio mu je za peti,rma i tukao ga nogama
koliko je sarno mogao; njegova y'estina prouzrokovala je
da i sam dobije nekoliko r.rdaraca namenjenih lopti. [...]
Dosta je bilo da ljudi vide onu paklenu loptu, pa da ih
ona povute za sobom. Sami rnujezini, iako su je samo iz-
claleka r"rgledali, sido5e s minareta i prikljuii5e se gomili.
Gornila je bila toliko porasla da su, domala, u kucama u
Sarnari bili ostali samo uzeti, bogalji, samrtnici i deca na
sisi koju su dojkinje ostavilc da bi i one mogle brZe trdati.
[...] Napokon, prokleti lndijac, u obliku lopte, po5to je bio
pre5ao ulice, javne trgove, napusti prazni grad, upr-rti se
katulskom ravnicorn i ude u dolinu u podnoZju brda sa
detiri vrela" (87 I 29-30).
Ovaj nas primer vei uvodi uldrugi odnos retoriikih
figura premir fantastiinom, u kojem se ostvaruje prauo
znatenje figurativnog tzraza!)edan primer ve6 smo videli
na podetku Vere: pripovest je doslovno uzela izraz ,,lju-
bav je jada od srnrti". Na isti postupak nailazim.o i kod Po-
tockog. Evo jeclne epizode iz prite o Landulfu iz Ferare:
,,Sirota iena je bila sa ierkom i taman se pripremala da
seclne za sto. Kad vide sina, zapita da li 6e i Blanka do6i
na veieru. IBlanku, Landulfovu prijateljicu, upravo je
ubio n-rajiin brat.] - Neka dode - rete Landulf - neka te
odvede u pakiro, zajeclno sa tvojim bratom i celom poro-
dicorn Zampi. |acha mirti pade na kolena i reie: * Blagi
BoZe! Oprosti mu svetogrde. U tom tasu vrata se budno
otvori5e i svi vide$c kako ulazi ispijeno priviclenje, unaka-
Zeno udarcima bodeZa, rrli veoma slidno Blankl' (94161).
Tako se obiina kletva, iije se osnovno znadenje najdeSie
ne opaZa, ovde uzima doslovno.
76
Uvoo u persresttdNu rNlrZrvNos't
ilr, rr.riviic nas zanima treda upotreba retoridkih figu-
', ', ,lr.r prctl'rodna sludaja figura ie bila izvor, poreklo
,, ,rt',,i,,lnos tinioca; odnci's izrribdu njih je dijahronijski.
I r,,,, nr sludaju odnos je sinhronijski; figura inatprirod-
,r., t,rr',ulni su u istoj ravni i njihov ddnos je funkciona-
i rr, ,r rrt' ,,ctirnolo5ki". Pojavi fantastidnog elementa ovde
p,, tl,,,,lr rriz. poredenja, figurativnih ili prosto idiomskih
i i r .r \, orrra r"robitajenih u svakodnevnom govorr,r, koji,
,,
" ,lr rl rn r, tloslovno uzeti opisuju natprirodan dogaciaj
i,l,r r\,) orrrij ltoji ce se ostvariti na kraju pride. Videli smo
r!ii,,, r, rz pripovetke Nos; uostalom, ima ih bezbroj.
f "nrrrrrr llsku Veneru Prospera Meritnea. Natprirodni
! ., r,1,r1 zlriva se kada statua oLwii zagrljajem ubije mla-
1,, ' rrrrr l.oji jc bio toliko nesmotren da joj na prst stavi
,,1 r r rrr ,Uri prsten. Evo kako je ditalac ,,uslovljen' figura-
!i !,r' r/r,lzonr koji prethodi dogadaju. Jedan od seljerka
i"rr, pravo Ll vas svojim velikim belim
r "l:rtttu: ,,Gleda
!!,, , l(.'likr bi se da vas odtnerava" (145177). Iteii cla
, ,, r l,()r lretu izgledaju kao da su Zive banalno je; ovcle
rrr,,lrrlinr, ta,,banalnost" priprema za stvarno,,oZiv-
i,, r,1,' l..irsrrije mladoZenja obja5njava z-bog dega ne Zeli
"il,,r',r ,l,r poiirlje da mu potraLt prsten koji je ostavio
r!i ,,, | ,l,rtuc: ,,Osirn toga, Sta bi rnislili o mojoj raseja-
",' r, | | Nazvali bi me rnuiem boginje 1...1" (166194).
r,,'r,rrrr ,,lrii'rrn figurativan izraz: aIi ie se na kraju priie
| !!,,, j,(,rrrrirrti ba5 kao da je Alfor-rsova supruga. A evo
r ,i ,, l,r rl,()vc(lai posle nesre6e opisuje Alfonsovo lnrtvo
r j , li.rzrilrruo sam koiulju i video na grudima modri
1,,1r st'iirio preko rebara i leda. Reklo bi se da ga
r' r, rr r 1r1'1v71lgni zagrljaj" (173l100); ,,reklo bi se": nat-
1 , ', , ,, lrr, , I rrrrrrienje Llpravo nas na to upuiuje. fhkva je
r
, i.! ,t,(,\ , ',t rnlirtle iene posle sudbonosne noii: ,,Neko je
| | l'oslc nekoliko trenutaka krevet je zaikripao
! ,,1iror))rtim teretom" (175l101-102). Svaki put je,
1', rr I
r,, r rrlirrro, figurativni izraz uveden modalnorn for-
. ,'i,,r,r .,r,l.lo lri se",,,podsecali su me", ,,rekao bi tovelt'l
,,,,t,
 i --r

CvEraN Tooonov Uvon u p.liresrrbNu rNJrZEvuosr , ,,' 'i_'

Takav postupak ni najmanje nije svojstven iskljudivo r ill/ | t(r); zrradi u tom trenutku mi upravo ulazimo u kra-
I i;, , .11 r, , rrlolija. Broj i raznolikost primera jasno pokazuju
Merimeu; nalazimo ga kod gotovo svih pisaca fantastid-
nog. Tako Nodije u pridi Ines de las Sjeras opisuje pojav-
.l.llt,' rci o osobenom obeleZju stila, nego o svojstvu po-
ljivanje nekog dudnovatog bi6a zakoje treba da pomisli- 'r ::u'nr srr strukturom fantastidnog Zanra. !

mo da je utvara: ,,Ni5ta zemaljsko nije ostalo na tom licu F.rrlrr iti oclnosi koje smo posriatraii lzmedt[$.gJ-a--.--
=t i, I r' tll i ligurativngg govora
jedan drugog razjaSnjavaju.
[...]' (682/83). Ako je doista red o aveti, to mora biti ona
1[r, .r' r t a sti d fl b nep restano sluZi retoridkiry-f.igtrrarna
koja u legendi kaZnjava svoje neprijatelje spuitajuci zai'a' I : r r

renu ruku na njihova srca. Sta zapraYo radi Ines? ,,Evo ko ltt rllrlt' r tlrr jc'u'njima pronailo svoje poreklo.
je dobar, rede Ines, prebacivSi ruku SerZiju oko vrata, a s $,, r r .r,l,r i, jezlka, ono je istovr.emeno njegova posledi-
. ,i I ,1,1,,17, nc samo {a davoli iivampiri postoje iskljudi-
vremena na vreme stavljajuii na svoje srce drugu, koja je
plamtela ba5 kao u Estebanovoj pridi" (687189). Porecle- ,' il rr'r ilnil, nego i da iedino le2iko'm*O.'gucava poimanje
nje je udvostrudeno ,,podudarno5cu". Sama Ines, utvara u ,,1,,rr,.r \(() ic uvek odsutno - natprirodnog.-Ono-postaje
punoj snazi, ne zaustavlja se na tome: ,,Divota! - nadoda =i,rrl,,,l tt'ziliir, isto onako kao 5to dtr-tei-ret6iidke figure; a
ona odjednom. - Nekakav milostivi duh neprimetno mi lisrn,r 1t , videli smo, najdistiji lik doslovnosti.
je zatakao kastanjete za pojas [...]" (689/91). trpotrcba flguraiivnog govora obeleZje je isk6za;
ll "
Vilije de I'Il-Adam s Veri koristi isti postupak: ',Kod l,r,rlurro sucla na iskazivanje ili, tadnije, na problenl.pri-
njih je duh tako dobro proZimao telo da su im se nji- :' t,rrrr rl,rr',r, I<ako bismo razmotrili drugo strukturalno
hovi oblici dinili intelektualnim 1...1' (l47lI5l). ,,Biseri , r1 liurtilstianog pripoyedaifrfa. u fatl!3s-t.Li*ry1q.ove
.tr.
5111sr,r f\t il,,rvedai obiino kpZe "1ajJo
je iskustvend finje-
su bili jo$ mlaki, a sjaj im je bio ublaZen kao od toplote
koZe [...] Vederas je opal blistao kao da je tek ostavljen rii. ,r i r rj,r sc lirko moZe proientT.''Zaljubljeni davo, Rukopis
,r,rtlt n u Srrragosl, Aurelija, Gotjeove pride, Poove, Ilska
[...]' (152l154): oba nagove5taja uskrsnuia uvedena su
redju,,kao'. Ir
',,
r,r, lttcs de las Sjeras, Mopasanove novele, neke Hof-
Isti je i Mopasanov postupak. IJ Pletenici pripovedad Ir:rili,\'(' l)r'ipovesti - sva se ova dela potdinjavaju tom pra-
, rlr lzrrzt'ci su gotovo uvek tekstovi koji se i u mnogom
otkriva viticu u tajnoj pregradi pisaieg stola; ubrzo stide
utisak da taj pramen kose nije odrezan ve6 da je Zena ko- ,!r,r1,, rrrr l,ogledu udaljavaju od fantastidnog.
joj on pripada isto tako prisutna. Evo kako se priprema ir,r lrislno dobro razumeli ovu dinjenicu, moramo
to pojavljivanje: ,,Neki predmet [...] vas odara, uznemiri, -. rr.rirli ;cdnoj od nabih pretpostavki' i to onoj koja se
osvoji, kao lice neke Zene." I jo5: ,,Miluje ga [mali umet- 'i'
i ,l.rlrrsl l<r'rjiZevnog govora. Premda redenice knjiZev-
nidki ukrasl pogledom i rukom, kao da je od mesa; [...1 ,,.,s' l, l.:l:t ntrlde5ie imaju oblik tvrdnje, to nisu istinske i

posmatra ga sa neZnoSiu ljubavnika" (1421226). Na taj r r,lrr;r' 1,'r' rtc zadovoljavaju jedan od suStinskih uslova -
nadin pripremljeni smo na ,,abnormalnu" ljubav koja ie l,,l ,r.' r',lirritosti. Drugim redima, kada knjiga zapoiinje
pripovedada odvesti tom predmelt bez du5e, pletenici; !,., .r(.nl l<rro ito je,,ZanieleLao na krevetu u sobi", ne-,
pomenimo joS i upotrebrt izraza,,kao da'l ,!,.'!i" l)rrva cla se pitamo je li to istinito ili laino; takvo ' .,

U pridi Ko zna?:,,Velika masa drve6a lidila je na grob l.ii ,ri,, ,'l.',rra smisla. KnjiZevni iezik ie konvencionalan I

gde je moja kuda sahranjeni' (961133): odmah smo uve- i, ,l ,, l.oicrn je dokazivanje istine nemogutno: istina je
deni u zagrobnu atmosferu novele. Ili kasnije: ,'Podoh ,,,lii,,. r/rtlt(ltr redi i stvari koje te redi odreduju; u knji-
kao 5to je vilez iz mrainih doba ulazio u stani5te darolija"
', I i, , .1r, rttccllttim, te ,,stvari" ne postoje. Nasuprot tome,

79
78
 CvEreN Tooonov
knjiievnost poznaje zahtev za valjanoSiu ili unutradnjonr
koherencijom: ako nam na sledeioj stranici iste zamiilje-
ne knjige kaZu da u Zanovoj sobi nema nikakvog kreve-
ta, tekst ne odgovara zahtevu za koherencijom i time ocl
nje stvara problem, uvodi je u svoju tematiku. Istina to nc
moie. Isto tako treba paziti da se ne zameni problem isti-
ne sa problemom predstavljanja: samo poezlja odbacujc
predstavljanj e, ali sva knjiZevnost izniie kategorijama
istinitog i lay'nog.
Ovde ipak treba uvesti jo5 jedno razlikovanje unutar
1' dela: samo ono 5to je u tekstu redeno u ime pisca izmi-
' ie proveri istinitosti; red likova moie biti istinita ili lai,,
na, kao i u svakodnevnom govoru. Detektivski roman,
na primer, neprestano igra na kartu laZnih svedodenja
likova. Problem postaje sloieniji u sludaju pripovedaiir
lika, pripovedada koji kai.e ,,ja". Njegov govor u svojstvu
pripovedada ne moZe podlegati proveri istinitosti, ali kao
lik on moy'e lagati. Tu dvostruku igru, kao Sto je poznato,
iskoristila je Agata Kristi u jednom od svojih romana, 1(rr
je ubio Rod\era Ekrojda, gde titalac nikako ne sumnja u
pripovedada, zaboravlj aju ii da j e ovaj takode lik.
Predstavljeni pripovedad, dakle, savrbeno odgovarir
fantastidnom. On je prihvatljiviji od obidnog lika koji lako
moZe slagati, kao Sto iemo videti u nekoliko prirnera. Ali,
on je isto tako prihvatljiviji i od nepredstavljenog pripo
vedaia, i to iz dva razloga. Najpre, ako nam takav pri
povedad isprida natprirodan dogadaj, tada 6emo se naii
u dudesnom: neiemo moii da sumnjamo u njegove reii;
fantastitno, kao 5to znamo, zahteva sumnju. Nije sludajno
Sto,dudesne pride retko koriste prvo lice (tako ga nemir
ni u Hiljadu i jednoj rroci, ni u Peroovim pridama, ni korl
Hofmana, nili u Vateku): dudesno nema potrebu za tint,
n-j.98;ovJatp.rirodni svet ne treba da bud!.sumnju. Fanra
stiino nas dovodi u nedoumicu: verovati ili ne verovaii?
Cudesno ostvaruje to nemogucno jcdinstvo predldZuCi""
iitaocu da veruje ne verujuii zaista. Na drugorn mestu,
a to se vezuje za sarno odredenje fantastidnog, prvo licc
80
['\(]t) u reN rnsrtiNt rNjt2Er losr
! i' I'r, ,r rrrrjlal<Se omoguiava'poistoveiivanje ditaoca sa
!:l .,,rr ...rt, ilo, kao ito znamo, zamenica,,ja" pripada svi-
.. r , , r r to1i11, {1 bi se poistove6ivanje olak5alo, pripove-
i . , . l,rlr ,,Plosedan dovek" u kojem se svaki (ili gotovo
- .,! l , rt,rl.r( rnoZe prepoznati. Tako na najneposredniji
.;1 .::ir, rr rr.rt in prodiremo u svet fantastidnog. Poistoveii-
.=,,;' | ,,1, \l)()llriltjemo ne sme se shvatiti kao individual-
' . 1 ili, ,l,',,1, 1 ig1"' to je mehanizam unutar teksta, upisan
, .r,,,1 rurrr. Strrarnog ditaoca doista ni5ta ne spredava da
.r r' l' r rr,r otlstojanju od sveta knjige.
,I ,,lrl.o l)r'inlera dokazade delotvornost ovog postup
i= , ,,, izvcsuost" u noveli kao 5to je lnes de las Sieras ., .' "
r i, t '.r ( irrjcnici da"'neohja5njive dogadaje pripov-e-dq
rr.!,, lr, ;r' istovremeno i junak pride i pripoveda*'fo je
;-.,'1. l,,r,r tlrugi, njegova je red dvostruko'dostojna po-
'
-,. !!r ! ,,,lrrosno, dogadaji su natprirodni, pripovedad je
i,i!,,'irn , r'o izvanrednih uslova da se pojavi fantastii-
',1- trl,, lt i u llskoj Veneri (gde ie pre biti da naginje-
,,,,, lr,r.r'.lrrnonr dudesnom, dok smo kod Nodijea bili u
i =,,i., r,, r r,,r r i'lrclnom): ako se fantastidno pojavljuje, to je
r
.:! r,, rrl)r'ilvo naznake natprirodnog (tragove zagtljaja,
:,,:;' ! .r.rl..r nrr stepeni5tu, a pre svega pronala2enje prste-
i1= ,, l,,r\'.r( ()j sobi) posmatra sam pripovedad, arheolog
I !',i,r l)()vcrcnja, sav proZet izvesnoiiu nauke. tlloga
! ,'irr I'r rl,,r't'tlai- igra u ove dve novele pomalo podseia na
.r ,'',,\ rr rrlogr-r u romanima Konana Dojla, ili na ulo-
!!ii r,',, rlr rrrnogobrojnih naslednika: vi5e svedok nego
=::
. , rrr! rr l\()nlc se svald ditalac moie prepoznati.
i',1 1,, rr lrtcs de las Sjeras, kao i u llskoj Veneri, pti-
r .,1,, lili ouroguiava poistovetivanje; drugi primeri
.: !!,i,,r I'r vtt otkrivenu ulogu: overodostojitl ono 5to je
: i !i ,,r(,,.r nc primiti zbog toga obavezu da se konadno
,,.!, rr, rr.rlpliroclno. Takva je ona scena iz Zaljubljenog
: ,',,1,i rr l',rjoj Soberano dokazuje svoje darobne moii:
i i , rlrirr rilirsom rede: 'Kalderone, dodite da uzrnete
I .. ;,, lrrlrr, uprrlite je i donesite ovatnol fedva 5to ie tzre-
!t',,\r'',1, ltrlc je nestalo. I, pre nego 5to sam mogao
B1
 'i,,., i
i : t^' I

c'ifiieu to$onov
Uvoo u peNrnsttitru xr.rll2Evuosr

j:,;:,f:ltX,
deron koji mu Lllil*1ni,1du
,:
ko je taj K/t_
pitam
stoji
"" J;;,;;#"iil'"L1",,fi,; r\lr rr svojim najboljim fantastidnim novelama, Noi,
I lrlrr, lrrr zna?, Mopasan od pripovedada pravi ba5 junaka
nastavio sa svojim zani
manjem"
ilitJ: tl, ilill'"0*'onik l,,rvr'\li (trrj postupak koristio je Edgar Po i mnogi dru-
Tako je i u Mopasanovoj priii Ludak?:,,Na gl ;'osk' njega). Naglasak se, dakle, slavlja na dinjenicu
mom stolu rlrr Jr. lt'i' o govoru lika, a ne o govoru pisca: svaka se red
ji;-,^^, jll.,,,"prise_
,#m:::,y:,:ll_r;;i;;;;
tenju lisrova u.knj igama.
o, prr,z,'."r.; il tffi:, lr/tnr;r sil predostro2noiiu, i moZemo pretpostaviti da su
, ;ffi :.
kao puzeii,nrtu]izaiaje:"1"s;;;;l;renadavideh,da,vi_ ,,r t lrkovi ludaci. Premda ove likove ne uvodi razgovetno
i deh kako noZ ruT,Sd ,.U"
,?Jri zatim se pomeri, pa rr,r/iliri'cn pripovedadev govor, ipak im, paradoksalno, po-
r polako poie bez iii;e ",
pomJ a"'f.fir, l. l,rrriirrrro poverenje. Ne kaie nam se da pripovedailaLe,

' nepomiinoj rlci p" ;;ffi,;;;J; llrr il,rs sama moguinost da onlai.e na neki nadin struk-
\"jl i" .i. e.t.f",'i zaustavi
se pod
rvs ,rL-
i nim prstima. podeh da-urla,
-
.J,J."f,".: 01fl*-
nie_ Irrr,rlno z.apanjuje. Ali ta moguinost postoji (jer i p'{ipo-
-
tl-*akom vrrlrrt' jc lik), i - neodludnost se kod ditaoca moZe roditi.' 'l
r,'ii
' qu,h
"d o': ;;il;;'""+:uln;u.no u sv.duan: t Jlilltko: predstavljeni pripovedad odgovara fantastid- \
i
,il",- i .,'.i::
ili^ll''t":Tf.1c,1.
?:, uiti au-i" n;im zajedno
ti h,""r* d
. rrail nil.
dzt mc r
l1orrr jcr omoguiava poistoveiivanje ditaoca sa likovima. \
r.
'1
f^", :y^*lenje
LrK moze tagati, pripoveddi "i,i;j ";:;.,"
ne bi smeo: lakav je za_
(invor tog pripovedada, po pravilu, dvosmislen je, i pis- \,
i " ' kljudak koji bismo mogli izr.uii iz rom r I \u lo koristili na razlidite nadine nagla5avajuii jedan ili \
a1{n,,n*.,ti o y.dno_,",;;,illJlffi::.lll rlr ugi vid - ako potide od pripovedaia, govor ostaje izvan
\l 1-u'"o \
koju je
Alfonso p:ov.eo sa svoje rhrrrririaja provere istinitosti; ako potide od lika, toj se pro-
dve rodake: Alfonsow,
lr'rinroraizloLiti.
1

koja ne sadrzi natprirodne

tiriio.",'i'pacekovu, _ _l
se vidi kako se dve rodake p..tu";;;, u koioi lll. Treie obeleZje strukture dela koje nas ovde zani-
u le5eve. Ali pogto
A lfonsova pripovesr
tg.,."" f r" _J; ;,;; j;;;;, ;","k* ririr oclnosi se na sintaksidki vid. Pod imenom kompozici-
va moZe biti suita laZ,
kao Sto affonro podozreva (s lrr (ili dak,,struktura", uzeta u veoma suZenom znadenju)
,"7 gorn, saznaiemo.kasnije). paieko
razlo_
ie rrioZaai *"g"" i;l
ilir ovom vidu fantastidne pripovesti paZnja kritidara se
ti prividenja, biti lud i,i.,
,cjf";;, it'sto zadrZavala. Veoma obuhvatnu studiju fantastidne
njegovo gledi5te stapa sa
..arri*, nije, jer se plipovesti nalazimo u Penzoltovoj knjizi, koja joj posve-
.rrr"t ,,rr*_u'tnim* stanovi5tem
pripovedaia. i rrjc celo jedno poglavlje. Evo ukratko Penzoltove teorije:
,,ltlcalna struktura priie o duhovima", piSe on, ,,moZe biti
I Mopasanove novele daju
sliku razliiitjhstepena pove_
renja koje iemo imati u pripovedanje.
MoZemo razlikova_
l'rcclstavljena kao uzlazna linija koja vodi do tadke kulmi-
stepena, prema tome rrircije. [...] Tadka kulminacije u pridi o duhovima nesum-
lt^l."".1".f:: da Ii je pripoved at izvan
povesti ili je jedan od njenih njivo je pojava aveti" (16). ,,Najveii broj pisaca poku5ava
,i"r;;k;.-{; f,a 1e izvan, on
moZe uiiniti ili ne uiiniti u".oaortojrri;; tlir ostvari izvesnu gradaciju kreiuii se prema tadki kul-
likovi; u prvom ie sluiaj' Sto govore rrrinacije, najpre neodredeno, a zatim sve neposrednije i
kao u navedenom odlomrinr,n;;;;;tttt#',l.,,"rf i'r,;om, rrcposrednije" (23). Ova teorija zapleta u fantastidnoj pri-
n'uaot oi. u irotilrnom, ii_
talac ie doii u iskusenje
d; ;;!ffi;" I#lr, lrrrvesti zapravoje izvedena iz one koju je Po predlagao za
i u prvoi u"'tii o'i,;"';" 3i"'. ludilom, lrripovetku uopSte. ZaEdgara Poa, pripovetka se odlikuje
E:t:iJf;:ic.i pripove- postojanjem jednog jedinog efekta smebtenog na kraju
prite, i obavezom da svi dinioci pride tom efektu moraju
83
 CvsteN Tooonov [ )votr u peNresrtiNu t<N)tZlvt'tosl

Isto je i u Mo-
doprineti. U celom delu ne bi smelo biti ni jedne jedine .,,1*r'.u. rrrspaclanja Klarimondinog leSa'
u Orli nikako
redi koja posredno ili neposredno ne potpomaZe ostvare- 1,.,,,r r,,\'
l l l rttlvelama: ;;h"n"t fanta-stidnog
Ko zna? po-
nje ,,tog unapred utvrdenog cilja" (navedeno prema Ejhen- ,,ii' ,.,r!u lilirj' nego,e to prvo pojavljwanje- tu zapravo i nema
baumu). ,'.,.',', ,',,", ioi rJzliditiju organizacilu:
pre nego 5to se ono
Moguino je naii primere koji to pravilo potvrduju. ,,,, .,, r,,,, 1'ri1-,.emaniu za faitastidno je po;r.edna
p'"tnodi vi5e
Uzmimo Merimeovu Ilsku Veneru. Zavr5ni efekat (ili p,rla,ri (onolio
tadka kulminacije, u Penzoltovoj terminologiji) jeste u
', .,r(l,ur() irualiza pripovedadaj;"-"' zatim sledi dogadaj: na-
1, rlr,,l,rsliit
poto- natprirodno na izvesno
oiivljavanju statue. Od samog podetka, razlidite pojedi- 1,,, ., ,, '"nr napu6ta k""''
nosti nas pripremaju za taj dogadaj; sa stanovi5ta fanta- .1. lll(. llestllj". po,1o.,o ,. pojavljuje,
o'lublj"'1o, prilikom
a po drugi put $o-
stidnog, te pojedinosti obrazuju savrsenu gradaciju. Kao ,,rr.rl;t2ct.tiil name5tala u itu'i"utniti'
tttu;a' kada se name5taj vraia
'r u
5to smo videli, vei na prvim stranicama neki seljak oba- ',,.,,,,,,t z.itnrah *utop"
ve5tava pripovedada o otkriiu statue i opisuje je kao Zivo ,',",','|'r.t,t,"k;t;' *"J"'i*' ne sadr2i vise nijedan elemena[
ga oseia kao kulminaciju'
biie (ona je ,,nevaljala", ,,motri na vas"). Zatim nam se ,;,,;;,;;;:i;.;sip" ip"r', ditulu'
prikazuje njen stvarni izgled, da bi se, napokon, zaklju- gtug"nl.". zapleta-u jed-
l', ,,/()lt, uostalom, "ptt;i;;;d" ovih prida
dilo ,,izvesnim prividom koji je podse6ao na stvarnost, na 1s,,1 ,,,I svtrjih unuli'u,'pulut5"t";Jt "struktr'rru
liniju koja
Zivot". Istovremeno se razvijaju i druge teme pripoveda- ru;. rrr.icnlo predstaviii kuo *Ui*;""u uzlaznu
ved kao pralrr vodo-
nja: svetogrdni Alfonsov brak, sladostrasni oblici statue. , ,,,1rit'tlinstv"to; tutfti ft"it"i"utip'
Zatlm dolazi prida o prstenu sluiajno ostavljenom na Ve- r,r'rrtr litriju to;u, po'to *"ait neko vreme uspinjala'
nerinom domalom prstu - Alfons vi5e ne uspeva da ga
'" " ispod ravni uobidajene
ru,ut'* oa-ah
tad-
"',t.rtr'vezana napomena' odigledno'
skine. ,Venera je savila prst", tvrdi on, da bi odmah zatim l ,' l.rrlnrinacije" (129)' Ali ovakva uz-
prethodnog t,uk:l"u ltit"etimo
zaldjudio: ,,Ona je moja Zena, reklo bi se." Od tog trenutka ,,1 ,,'zvt'cduje opstost
iormalisti-"
suodavamo se sa natprirodnim, premda ono ostaje izvan zajelniiko sviil kritiiarima
Y) 1,,r,,1 rtrtstojanje' prostornl figura, ' -
na5eg vidokruga: tu su koraci pod kojima stepeni5te Skri- ,rr.r, struktura dela predstavi kao
.lil se ^
-;L uistinu po-
pi, ,,krevet diji je okvir bio polomljen', tragovi na Alfon- ()ve analize vode nas'sledeiem zakljutku:
koje je
sovom telu, prsten pronaden u sobi, ,,tragovi vrlo duboko ,,t.1i izvesno obeleZle ?ntastitnog.pripovedanja
gu Penzolt u
It utisnuti u zemlju", prida mlade supruge, najzad, dokaz da .lnVCZno, ali je onJ opStile "ego"sto 11-
I nile'ret o gradaciji' S druge strane'
racionalna obj a5nj enj a nisu zadovolj avajuca. Zavr5no po- ,,,,.,,f." pt.asiavlja' t *o
"obtltZit nuZno obeleZje
glavlje bilo je, dalde, briZljivo pripremano, i oZivljenje sta- rrt lrrr objasniti zbog-iegu ;"
I
tue sledi pravilnu graduaciju: ona je najpre samo izgledala l.rrrtastidnog Zanra'
kao da je Livo biie, zatim jedan od likova tvrdi da je savila Vratimo jednom na5em odredenju' Fantastiino'
se jo5
prst, a na kraju je, dini nam se, ona tom liku donela smrt. z.r rrzliku od mnogih drugih
ianrova' nosi u seb\ mnogo-
(5to ne znati da njih nema
l,rttine naznakeo oio'i iitloca
I,
Slidno se razvija Nodijeova Ines de las Sjeras. pro-
Medutim, druge fantastiine pripovetke ne sadrZe ta- ; .;;i"; tekstu). Videli smo da to svojstvo' opStije'
kvu gradaciju. Uzmimo Zaljubljenu mrtvu \enu Teofila rs( ii-e iz procesa
onako kako je on predstavljen
itk;;i;*J"
ri odlika u osnovi tog procesa
Gotjea. JoS do prvog Klarimondinog pojavljivanja u snu u sirrnom tekstu' Druga vaZna
svako delo^sadrZi u sebi
na-
rt'ste njegova tt*pot?i"ott:
i, gradacija postoji, premda je nesavr5ena. AIi, dogadaji koji
njegovog opazanja; fantastitno
slede nisu ni manje ni vi5e natprirodni, sve do razreienja, zrrirku u vezi sa vremenom

B4 85
 I jrrou u rAN'I'ASTt'NU t<t'llli't':vNosr
Cvs r,A.N Tooonov
je na sve Zan-
pripovedanje, koje veoma istide proces iskazivanja, isto
. ,r 1, ( nl,r. opis koji daje Frojd primenljiv
vremeno stavlja naglasak na vreme ditanja. Odnostto,
,,,r.rtilrtictrom temporuinositt"'?t"9o:..fotinjemo
r i , ,. rrrr( nro osobitost io'"tkt da se njeno puno dejstvo
prevashodna odlika toga vremena jeste da po konvenciji
bude nepovratno. Svaki tekst sadrZi podrazumevanu na
,, l,r,,lrrt;r ostvaruje upravo ondakada je on1* zaovoga osobina
znaku: treba ga Sitati od podetka prema kraju, od vrha krt ' I', rr.\r(), liirtla tnu pti'it'pu kao iznenadeni:
Zivotni vek i poziva na
dnu stranice. To ne znadi da ne postoje tekstovi koji nas
t ' tl , l',ria trsltlvljava nlen kratak iz prirode
primoravaju da ovaj poredak naru5imo, ali to naruSavar-rjc
i !i.'rl( novih dosetaiti-ftoit'itt' ocigledno' Pri ponavlja-
, ',, r!,r(l('r)jil - cla ono '-"it'p*o dva puta'
dobija srnisao upravo u odnosu na konvenciju koja po- na se{-anje-kako je ona
',qr ,lrr11'1lig paZnjale usredsiederra
drazumeva iitanje sleva nadesno. Fantastitno je Zanr koji Iznena-
r,,f p.ii put"' (Dosetka' 176-177l158-159)'
tu konvenciju istide vi5e nego drugi. 't,, temPoralnosti:
Obiian (ne-fantastidan) roman, na primer Balzakov,
,1' rr1, 1t' samo poseba'-' ltp.oul*t
'totu;jtanin oblika pornaZe da ot-
, 'l ,' ,iun rrpstraktna utut''u
moramo iitati od podetkir ka kraju. Ali, ako iz hira prodi- nije dozvolio
Lr( r\lo sroclnosti ,urr-r.' gd; ium prvi utisak
tamo peto poglavlje pre detvrtog, gubitak nije tako veliki
,l rrillli ih naslutimo.
kao Sto bi bio da je u pitanju fantastiini roman. Ako se od
poietka zna kraj takve pripovesti, cela je igra pokvarena,
jer iitalac vi5e ne moie korak po korak pratiti proces po-
istoveiivanja; odnosno, nepovratnost je prevashodni uslov
ianra. Nije obavezno da u pitanju bude gradacija, premda
je ta figura, koja podrazumeva ideju vremena, veoma de-
stzr: u Zaljubljenoj mrtvoj ieni, kao i u Ko zna? uepovrat-
nost vremena postoji i bez gradacije.
Otud prvo i drugo iitanje fantastidne pride ostavljaju
veoma razliiite utiske (mnogo vi5e nego u drugadijim ti-
povirna pripovedanja); zapravc.r, pri drugom ditanju po-
istove6ivanje nije rnogucno, ditanje neizbeZno postaje
metaditanje: otkrivamo postupke fantastidnog umesto da
pronalazimo njegove draZi. Nodije, koji je to znao, pripo-
vedadtr t Ines de las Sjeras na kraju povesti stavlja u Lrsta
redi: ,,Nisarn kadar da je utinim dovoljno privladnorl
kako bi je ljudi slu$ali dva puta."
Primetimo na kraju da fantastidna pripovest nije jedi-
na koja nagla5ava vreme opaZanjn dela: deiektivski roman
sa zagonetkom nagla5irva ga jo5 viSe. Poito treba otkriti
istinu, suodiiemo se sa strogo utvrdenim lancem dija se
ni najmanja karika rle sme pomeriti; iz tog istog razloga,
ar ne zbog mogudne sltrbosti u pisanju, ni detektivski ro-
rrlan se ne tita dvaput. I)osetka, izgleda, poznaje slidna
87
 Uvor u peNr,.st'ldl{u t<NltZEvNosr

6. TEME FANTASTTeNoc:
uvoD il.r lirrriLr krajeva, fantastidna se prida moZe odlikovati
ili rr, otllil<ovati takvom i takvom kompozicijom, takvim
i r.rl'r'rrn ,,stilom', ali se bez,,dudnih dogadaja-'fantastid-
," !r{)l)ite ne moZe pojaviti. Fantastidno se, naravno' ne
. r'.nrvir rta tim dogadajima, ali su oni njegov neophodan
,r .l,,r ( )tLrd i paZnja koju im posveiujemo.
l,ri lri se problem mogao drugadije odrediti polazeci
,,,1 lrrrrkcija koje fantastidno ima u delu. Treba se upitati:
Zb.oS,.rSo je semantiiki vicJ
. tako vaZan? _ pragmatiika, ,t.r li lantastidni dinioci donose delu? Posmatrano sa sta-
sintaksitka i semantiika
fu"frilo yontoriitoog _ rr.i ritrl funkcije, moZemo doii do tri odgovora. Najpre,
ne teme i knjiievne trm, uopiti. _ pantartitno, I;antastii-
graniino l.rrrt,rsticlno ostvaruje poseban uiinak na ditaoca - 'strah,
isk_urtvo. - Oblik, sadr1aj,
,trukturo. _ fr*rut, kritika. rr.,.rs ili, jednostavno, radoznalost - koji drugi Zanrovi ili
- I,trjen senzualistitki poitulat. _ p_,utoro'rje l. rrliicvni oblici ne mogu izazvati. Drugo, fantastidno slu-
tema: kratak pregled. fantastitnih
,* T:iko6e
koje potiiu-o.d sam, prirode ,,r l,r.ipovedanju, produZava i odrZava neizvesnost: prisu-
lekstova. -Natin na koji ftmo postupati.
,tltr l-ar.rtastidnih dinilaca omogu6ava izuzetno zgusnutu
,,rrirurizaciju zapleta. Najzad, fantastidno ima i jednu, na
Moramo se okrenuti i tre6em vidu dela, onome fan-
nazvah tematski koji smo l,r'vi pogled, tatitolo5ku ulggu: bmogu6ava opisivanje
ili semantiiki,
dri.ati. Za{to iemo naglasaf. ,""i"o
koj";.;o se duZe za_ t,rsiiinog sveta, koji pri tom ne postoji van jezika; opis i
i"i,."r" vid? Od- .Ii5.16,, iste su prirode.
govor je jednostavan: fantastidno
,. oar.aul""" kao
"; posebno l)ostojanje tri, i jedino tri funkcije (u ovoj ravni op5to-
opalanje cudnih doeadaja; to
opaZanje srrroiotu,rt o opiru_
li. Sada treba da izbiiza ispiramo ';ti) nije proizvod sludajnosti. Op5ta teorija znakova - a
drugi deo formule: same /.namo da knjiZevnost na njoj podiva - ka2e nam da znak
dudne dogadaje. Kada odr.drry._o
cria" ai"g.Aaj, opisuje_ inra tri mogu6ne funkcije. Pragmatidka funkcija odgovara
1 mo iinjenicu semantickog reda.
-+ Razlikou*;! Z_.au ,in_ oclnosu izmedu znakova i onih koji ih koriste, sintaksidka
takse i semantil<e kakvo_ jivd. bi se izre6i lirnkcija pokriva medusobne odnose znakova, semantid-
na.sledeii nadin: neki dogadaj ";,,-*r;;o
p";;;r" k""o sinraksiiki l<.a funkcija obuhvata odnos znakova prema onome 5to
ry iinilac onoliko koliko je J" a".
"#;;G;gure, u meri
kojoj se graniii sa drugim, ,r,i.rnu oni oznadavaju, prema njihovoj referenciji.
rt
1t
iiniocima. Nasuprot tome, isti dogadaj -urryl-il,.iS. bliskm Ovde se neiemo baviti prvom funkcijom fantastidnog
)
iinilac od rrenulka kodn gn. Uu.t.ilo
pir,*" semantitki - ona se zasniva na psihologiji ditanja, prilidno stranoj di-
;O".JU, sa drugim, sto knjiZevnoi analizikakvoj mi teiimo. Sto se tide druge,
sliinim ili suprotnim tiniocima, u
au ,"'or.i ,lnyime ne na_ vei smo ukazali na izvesnu bliskost izmedu fantastidnog
Iaze u nekakvom neposredno-
i
je iz paradigmatike na isti
oa'*. Seliantika nasta- i kompozicije, demu cemo se jo5 vratiti na kraju studije'
naiin kao sto ," lintut sa gradi
I PaZnju cemo zadri'ati na trecoj funkciji. Od ovog trenutka
Govoreii o iudnom dogaclay"u ne
::r?:^":^:t:lagmatike. iemo se posvetiti proudavanju jednog posebnog seman-
odnosu prema dogalajima
;H::"":i:::1*: ll"s*gm
NUJurra se granrcr vec o
onima koji ga vezuju
sa tidkog sveta.
nja' udaljenija od njega u lancu,
za irugazbiva_ Odmah moZemo dati jednostavan odgovor, koji, me
"riiria"liirrp..t"". dutim, ne zadire u sri pitanja. Razumno je pretpostaviti
88
89

,,o*d
 Cvrrax ToooRov
Uvoo u ruNresrriNu rmirZEvNosr
da ono o cernu t
kvarira;vno nije raztiii- il,
to od onoga o temu :j::l:i:
g:vori floy:.i
l";iZ*rrori
n.U))cravamo da uiinimo, da se te dve stvari mogu ra-
razlika u intenzitetulto]i *pste, vei postoji ,lu, rti). Ali ne bi trebalo pornisliti da je ispravan stav
y" G;;;"m rrlrvnoteZena me5avina ove dve teLnje, razumno od-
" maksimalan.
rn a, a,arn e, i
,Drugim _reii
"r"r"_ " ;r;;rkorii lenonr u rr( r('no proudavanje oblika i sadrZine. SAmo razlikovanje
, .' rr r,'tlu oblika
i sadrZine mora biti prevazideno (ova je fra-
I, o bj ainjav".'
hiljade vrsta" -",.'.i/,1 ";:":,1'.""il1
jH?,J:i
fi1T ;:
'.r, izvcsno, banalna u teorijskoj ravni, ali je i dalje savr5e-
r' r .1li[s6hu ako se pojedinadno ispitaju savremene kritidke
o neprekidnosti o
kojoj ne znamo ni5ta,
svakako znaii osrari '.rrrtlije). Jedan od razloga postojanja pojma strukture je
teza nam daje dva
I
".a"""f"" "oi"#]Ipak,
uputstva:
ova hipo- '.l, tlcii: prevazici staru dihotomiju obiika i su$tine, da bi se

vanje tema 1ur-rrurrrlltlt-na najpre' svako ptoit^' , l,'k r

;rosmatralo kao dinamiiki totalitet i jedinstvo.

; 1i' 1 i. - " ffi i#"l'fl :ifi fi ff Ji"J;i:. ffiil :? ; tJ poimanju knjiZevnog dela kakvo smo do sada pred-
l.rrtrrli, pojmovi oblika i sadrZine nigde se nisu pojavili.
]ilil::",[biri praviro. r;;i;,;;," Ju ,,, nep,.csrano t iovorili smo o vi5e vidova dela, od kojih svaki ima svoju
,,trrrkturu i u isto vreme ostaje oznaiiteljski; nijedan
Tipologija tema lantastiinog od
bice, dakle, saglasna sa ti_

il?fy,"#Jl;J:.,"-",.is,. ;;; da u toj iinje-

rryilr nije ni dist oblik niti iista sadrZina. Moglo bi nam se
rcci: verbalni i sintaksidki vid ,,formalniji" su od seman-

f ";' ;"; il;:f i ffillff

tii'l<og, moguino ih je odrediti ne govoreii o znatenju
:d " : teoriji
pnoj knjiZevn n?iff; J".1.?, 313 i rrcl<og posebnog dela; s druge strane, kada govorite o se-
to je: kako govoriti o onome o rrrantidkom vidu ne moi.ete izbeti da se pozabavite znaie-
cemu govori or,,rrrriili'a
Sirematizujuci ovo pitanje, rrjern dela, pa time i da ukaZete na sadrZinu.
, mogli bismo 'lhj nesporazum treba odmah otkloniti da
strahovati od dve simetriine opurioriifrri,areii da treba bismo bolje
,1" iemo knjiZevnosr bi bila opa_ i tainije mogli odrediti zadatak koji nas odekuje. Ne tre-
:::r]
cemo se vezati samo
svesii samo na sadrZinu
(ili, da ba meSati proudavanje tema, kako ga ovde razumemo, sa
dou.o io il;.il";"#;jtjl
bi knjizevnost stavi-,.u istu ;1,,: il,J:ff :T,l:i
j; I<rititkim tumadenjem nekog dela. Knjiievno delo razma-
tramo kao strukturu koja moie biti tumadena na nebroje-
.uunn
skim govorom; proucavar,-b,;; ,n, """0r,r., filozof_ luo mnogo naiina. Ta tumaienja zavise od vremena i me-
ne bi bilo niiega knii ;;::ji , rome vise sta njihovog iskazivanja, od lidnosti kritiiara, od oblika
bira bi';;.";"# lli\.l'':'.lqu' suprotna opasnost, odnosa estetidkih teorija u datom trenutku, i tako dalje.
Nai zadatak, naprotiv, jeste opisivanje te dubinske struk-
,:1i,h"d;i;J:i,;".#?L:i.i:;,;::i,f ;i,?;,5?;
rzgovorom da u knii2e ture proZete tumadenjima ditalaca i kritidara. Ostacemo
vredi samo jednako daleko od tumatenja pojedinatnih dela kao ito
uil"oti oismoJu;;;;;;:"""tti "oznacitelj'l od-
vid (kao da deio nije smo i bili kada smo govorili o verbalnom i sintaksiikom
"l""ti*iri.Jr;i;.'{T,::mantiiki vidu. Kao i u prethodnom sludaju, i ovde je red o tome da
Tft: :'iTT'f I'lil'?; *, pre treba opisati odredenu konfiguraciju negoli imenova-
,,
"**i;,*,:u'li,;=,: je podjednako vazno "
" iu'" k;; '-";;'';;'l:-?,'"
ono iro ti neko znaienje.

'r."',r,i".: il;, i:ij:l,:: flffi: ;::i;ffil ]:l:

,;, Odigledno, ako prihvatimo da se teme fantastidnog do-
diruju s knjiZevnim temama uopite, na5 zadatak postaje
90
91
 __gT'^II1T9r _
[ ]\,oD u peNrasrriNu r<NylZEvNosr
tzuzetno te2ak.
IilI
lmnli ch^ ra
-
llr
u".oornos-i
sarj nasa
ri;*:,il:jl: .raspolagar'
,J.i.,'i"" fii'Ju
onstu
teoriju r.i I'r nn(.r, l<orrkretnog i apstraktnog; s jedne strane, na_
,uourun;.t'llos "ia' srno mogji upi-
t:.rrrrr,
,li ne,rasporazen-,r,
,i:.Silasticnori. d# naprotiv' niii,rr |11'1l11rcte, svetlost, oti, sliku, osei: s druge, _iruo,
llr za.datka:prouciti o a1,.rr,rl.trrt.pojrnove. prvi ilan opozicije
iini nam se dvo_
,Jii:a n to'^gt?t ';)""guue'
nffi .:'fi ;il;:il',:;i =rr ill ,r \'r(.(lltovanim _-najpre je prvi u
rr."_.rru (up. .po_
I,'
I r ry u. pro u iava n; u," #l =f ,rlr r zrrlirn, on je najbogatij i, iajvai.niji,pa
. ,tto turdimo da ,),
i ' r , , l., t ,rv lja povla5cen predmet t<iltit<e. '
prema tome
lr k3o da ,,;;;;,;l:n1la teolua rerna nik
ne postoji'
1

l'
l"
i ll
uzrua.velikiugt"a
aa vtoiimo,
-to*11
i",n,'
''tt';tl ,,
nu t"rutrku
r.r'i*r.;?lrn:i'Jfr
r..i,,.,'ltl" I'rt'tlgovoru svojoj sledeioj knjizi, poezija i clubina,
lrr,.rr prt'trzima istu ideju. On opisuje
svoj put kao poku_
kojije '..rp ,.,1,r pr-onadem i opi5em
n" ,udouof'o;. ra skota;;;;i; temeljnu rn_"r.r,
lr
I zan - P e r a
il: 11:-'"'od
m er u zecern o ekohko,;il;;; ,,l,r.r\ lt.r rrjihovim poduhvatom.
fal plan
ptan toli
i i;;;;. :;:,,0,n rzvesno najblisravrji
n
'rl', l,'lirn u njegovoj.najosnovnijoj
sam poku5ao da
t. skoi.. o"l ,r;"i:/ll: predstavnik ravni, u t o;o; ," orru;
ne.namerava,n t,,'rr rtltrjc najskromnije ali i naliskienije _ u ravni
an u.lLll.tendenciozno birani, ija nikako iistog
sustinske to kriticarsko
d"t":;;;';
rr.,,.1,1, 5[1eysg_osedaja
ili slike u trenutku radanja. [..j
star;h pre<tjo'""*, "";;;.;:ll?.m
ogranitiiu se na ; ',rr,ltriro sarn da je ideja
nTyje vatng od opsesije, teorija
,#T::e' nekoliko vei
moze se skorainTim RiSarovim ,l',rrt'tlna u odnosu na san, (9_10).
d;;;;f';u teksrovjrna Zerar Zenetpravilno
l, otcr)io takv-o polazidte govoreii o ,,senzualistiit
S druge dalii razvoi ni,
#;:';;;,;?^"i'" i ova ol po_
po ka z uj u ka
o m n o go .;: J^
d

: i/:'i;u
;;;"#;i ore n j e' Lrve i, prema kojoj se temeljno (a
time i izvorno; pot tupu
neararize (na
kojinra
rnir'r."1"i.;'#: ilt#:Jf '.,r r rllnim iskustvima,. (Figure,
94).
.1"::"i, "vrr^rqr- r Vc'c smo imali prilike (govoreii
o Nortropu Fraju) da
, fajpre
*."0u ,li, iu'lll-t.tz:t' 'uariurut;).
j
rrrtrin:ro svoje neslaganje s tom postavkom.
zoPIitVo' da ss ;:*:ut" o"
Nastavlja_
-' :1x[,J""",'il'::
;:,J'X,T:;,$;{:,; rlrrt,.sa Zlnetom, koji pi5e:
zapravo;
sr.' "'r
vom nade studija pod tim nuii-
tu kakve one o'r".
I
,,tlLrkturalizma gotovo
,,postavka, ili predubedenye
je obrnuto oci poltavke ba5la_
".s;;f;;','l*' 'lTu' ii.,,i,..i, rrrvske.analize: sastoji se u tome
*)
da izvesne elementarne
rrrr)KcUe najstarije m isli vei jesu
visoko apstraktne, da su
i**ri*:**rrrufr::qlH*f
;;;;,;; ;l:Tjl:;"#fff o osetimJ
sheme i operacije razuma moZda joS
rrcgo sanjanje osetljive maSte, i
a"Ui.1e, jod izvomije
da postoji logika, pa tut
,l, t:uo'" :;f:: i matematika nesvesnog., (100). Rel
.je, kao Sto vidimo, o
i,;:',Iu:;iiji,"lli"T:::uo;p.uo;].n;i;;1?;:llff
"';.: ?';:
s uprotstavlj anj u dve
struje. miilj enj a, koj e, zapravo, pre _
m naslov i" v'"tz7laze granice strukturalizmu
i lrnstu.orrske analize: s
'Negde" ud no ;'' :' ll:cs,trane
.sa -l g"i# j,
sralo misao, ;,,; oblasti u kojoj".je lcdne strane, nalazimo Levi_Strosa, .iednako kao i Frojda
k.;;'"::e sve oo_
tvlal\;a, sa druge, Ba5lara i tematsku
sao. p.rodrla ;;; od op6g3
o:lofot.nSt r't.-;.,il" #?- ili
Junga i Frojda.
1 kritiku, kao i

rJf l-ffi : ; ::r It#:*:ffi ;:l :L*:* :1

Mogli bismo, poput onoga 5to smo rekli
jem, kazati da neiemo raspravljati
u
Fr.a_ vezi sa
:l" u:",j ik;;;:l:::':" Ios je potrebno
a,,"f.Jrio o postulatima, da su
moje). u ';o";;'"a"o-,l.i: sve do osela" (10, oni,ishod proizvoljnog izbora.Medutim,
bilo bi od koristi
;;,;. :l,;,.:liffif
r
r.u pu,roli sagtedatl posledice. predimo 6utke preko
onoga Sto po_
drazumeva,,osnovno usmerenje duha.,
92 i obratimo paZniu
93
 CvnreN Tooonov
Uvoo u pnNtnsttiNu KN.ltZEVNosr
na ono Sto podrazumeva
knjiZevna analiza. Nepriznu.
vanje vaZnosti aostrakc.ije
, .u"tu =l,,lr votlor"ilvnu liniju, ona ide od teme do teme zau-
f.qi opisuje navodl
RiSara da po,."ni potrebu
r, ", u kritiiarskorn =r,rr ll.r1rri se u manje-viSe proizvoljnom trenutku. Sva-
K:,"go.iye "p;;;k"J;# F,r ,,,1 lilr tcrna jednako je malo apstraktna kao i ostale;
ll'ly;
p"rli\1
koyima se,,;;'ilffiivan;u oseta kott ,lr, ,,,r(irrjirvaju beskonadan lanac, pa krititar, slidno pri-
koje prouiava jednako * f."if...re kao i sami
oseti. Ne bismo li se u to..uverili, l,',\' (l.rir.l, gotovo nasumce izabire podetak i kraj svog
dovoljnoje letimitno po- p11poy1'1111j2 (kao 5to su, recimo, rodenje i smrt nekog
gl edati,, pregtede,. ;fi;;il'
) i;1gu. euo
liaa.rz.aja
ko primera: ,,Davotja nekot i _
irrrr,rIrr ipark samo proizvoljno izabrani trenuci u kojima
drbina _ F;;;':irlkan.., ,,Sunce ,, 1rrr1 1'If , odnosno zavrsiti se neki roman). Zerar Zenet
- Kamen _ Rutiiasia _ Skrit;;: Sirovost _
,,Leptiri i ptice - a"q::"l,
".igJupo;u, _
Bokor.., rr,rr',rtli redenicu iz Malarmeovog imaginarnog sveta u
6irid1'na zemrya _ lra_ 1,,'1oj .jc saiet ovaj stav: ,,Bokal, dakle, vi5e nije plavetni-
Sina - Mutj _ Sunce.. ,Jd (il;i""lr
dubini).Ili, opet po",oao-'fu"?liil, " ir.."r, u poeziji i l,',,rli jo5 uvek nije ni lampa" (499). Plavetnilo, bokal i
mer, bice.kao izgubljenu,
,,;;t
sanja, na pri_ l,rrrrpa iine jednorodan niz po kojem kritidar klizi uvek
,unru.,J*u^;;il, tako on traZi rr,r istoj dubini. Struktura knjiga tematske kritike dobro
Pliz1re. izlaze&g sunca, a i-stovre'meno
ta toj;.Ulisraju pri.sunievom
i irr^,
ruiitastih ,',lr;riilva taj pripovedadki vodoravan stav: najde5ie su
lISf zalasku', dodir plamene
kose mtadih Zena iti.divlju to zbirke eseja, od kojih svaki predstavlja portret drugog
vretin" ;;lh;;;g rcta. bionda
e grasso.tta'(10)
Opisane su teme run.u, I'r"st a. Pre6i na opStiju ravan je, takoreci, nemoguino - tu
mry"lotim se one opisuju cigle, kose; ter_ tt'rrriji kao da je zabranjen boravak.
1"rt. irguUf"nn'*,.u. l.ogidki stav se radije pruLa okomito: bokal i lampa
rvrnogo se toga moZe reci
o ovom kritiiarskom jeziku.
Ne sporimo niesovu svrsishodnos, rrrogu sadinjavati prvu ravan opdtosti; ali, biie neophod-
_ ,1.rf"; acima za n.r odmah se uzdidi na drugu, apstraktniju. Figura koju
da kaZu""k;hk" su ova za_
pojedino"g pisca ostaje
llif.g
p alanj a ispravna.
Ovakav
ocrtava predeni put pre ie biti piramida nego povr5inska
r" ;"r, L .rg"-" kritikovati n
nivou same analize. Tako .bi a lirrija. Tematska kritika, naprotiv, ne Zeli da napusti vodo-
konkie*;e.#ili
-ir"_"',rf."oiigledno ne ravnu liniju, ali upravo zbogtoga odustaje od bilo kakve
satinjavaju nikakav logiiki
rrrr"_ kritika prva
bi se s tim sloZila); ali"ako j" irnalitiike, pa iak i eksplikativne namere.
i neureden, oo a"*u
,pt;;f;;;iriiu.u.rt onuru,, Istina, ponekad u spisima koji pripadaju tematskoj
j:,^:1r-i,.,""nrrirr",ruio, od samog
teksta koji, na kraiu krajeva, l<ritici nalazimoi zanimanja teorijske prirode, posebno
sadrZl sve ," or.," i ureduje
ih na izvesran naiin? rvu ouo. l<od Zori,a Pulea. Ali, izbegavajuii opasnosti senzualiz-
ska kritika nije ni5ta drugo
,iu;;;;;#:"
da remar_ rna, ova kritika protivredi drugom postulatu koji smo
do puiutiuru(ioia je u
rovom sluiaju nesumnli,io RiSa_ podrZavali od samog podetka: knjiZevno delo.ne treba
g""Uuf"uf-uf i'larafraza nie
anatiza. Kod Bastara ili r.oairu;u-;;;r; shvatati kao prevod prethodno postojeie misli vei kao
on ostao i u ravni konkretnog: Jr,"_, makar mesto gde se rada zna(.enje koje nigde drugde ne moZe
,ist._ iJtlrl elementa, ili postojati. Pretpostaviti da je knjiZevnost samo izrai.a-
godi5njih doba itd. S tematsiom
krttikom'raspolaZemo vanje nekih piSievih misli ili iskustava znadi unapred
beskonainim spiskom termina
koje treba popisati polaze_
ii u svakom tekstu od nule. osuditi knjiievnu osobenost, pripisati knjiievnosti dru-
S ovog stanoviSta oostoje gorazrednu ulogu, predstaviti je kao jednog od mnogih
dva tipa kritike _ recimo
da je jedna nararivna posrednika. To je jedini nadin na koji tematska kritika
u ar.,gu l";ff N;;;ivna kritika poima pojavu apstrakcije u knjiievnosti. Evo nekoliko
94
95
 Clr.rr'.rr* '[truonov

tvrclnji svojstvenih Riiaru: ,,U njoj fknjiZevn<isti] volirrru ,, r,,, . r c, ri

ryj"rl
c ir
J:.
j,,;"'il
]' ;',J.'ll, 11' ]x\] htl
l "ltt'rctrIan ot T,?.i
cia vidirno izraz izl-'ora, opsesija i problema srneitenilr rr "' ', t,
Niegovi te-
srcu postojar-rja liinosti" (Knji\cwrost i osct, 13).,,eirriltr
,r i, t,'ltr tlaie l(ajor ioi jt tletaljnijrr'
mi se cla je knjiZevnost jedno od mesta na kojima sc r
,,
', ', '.ita"t"t'r:lrull:::i'fi"::lii::
,,,,,11i, -,,
najviie jednostavr-rosti, pa i naivnosti, odafe trapor svc '
sti cla spozna bi6e" (Poezija i dubirLq, sva podvladerrirr ' I rr{ rrl),().li()ic'l-1':jti:';ir)sudenir na bcsciljno i'lrc-
sr-r rnoja). Bila onir izraz lli odavanje, knjiZevnost nikatlir ,,, t ,l.,, Iri st'rtt'tittlrtti,ul,,,"it.
nede biti ni5ta drugo do sredstvo da se prevedu izvesnir , ,,,r,, lrrt,rrti. ",.litj:lj:cr ;:;l'rl):?;
(lu'int:1,,;"'tort,".r,
.\Lrska
pitanja koja stoje izvan i nezavisrro od nje - to je shtatrr ,,t lttti'' 'tt...d" ,111.'ll;";;.i'r. i neviciljive' ali obes-
' 'r
pri:trstvtl
nje koje te$ko moiemo prihvatiti.
Ova kratka analizir otkriva nar.n kako ten.ratska kritikrr,
po deliniciji antiuniverzalna, ne pruZa sredstvir za aualiz.rr
l rl'1.:ii':.'-'.,.;l;t;!*9liffi[:i'l.lxil$
r L,,, I'orr)i i, odnosntr

i obja$njavanje opitih struktnra knjiZevnog govora (krr. ,', r,,trtrbrojni p'iT':l:: (prinrer:
r
:::t;ii;.;'ez.avis'ost
snije cemo r.raznaditi ravan u kojoj ovaj metod kao dir do- , ,,,.rr,r.llr oiirtljlva i stt'-',' ,--.-r^ -^
tu q.l-ro[r
-"- povlaii uZasnu
r/ /,,r \..,rrt.rrr)l kletvrt
Vrdcl .rtt.1u , ,'.....,11,.,gx1; z.ena
seie svoju punu svrsishodnost). Ni sada ne raspolaZen.to
r.netoclorn anirliziranja tenra, ktro 5to ga ni ranije nisrtro ,i
';;1
i,:,1.i"" :',.:fi tir." tB,'r'r
:1ii:i:.\ inlri,,ik rr,r
1,, 1, . l, ril.r iz
on.st rr nolr;;
imali. Pa ipak, pojavile su se dve opasnosti koje treba po-
,tttt,ttr'ri J,rvo): preoKl;,.,,;;
;;*, t
l.:.:.' )1,,1,,.""\ll"ilt ll,
kuiati izbeii: ostajanje na polju kolkretnog, nepriznar.a- i, pr.,,*rn,..r, 11|,1 , sn,.,,snri)..
nje postojanja apstrirl<tr.rih pravila i l<oriScenje neknjiZev ,1,r.rr' littca' "'l:1.:'""i;lin,.r, nl,r..,p"',r.t.
\'fellle11a
nih kategorijir u opisivirr.rju knjiievnih terna. ,
',,r r:rYlieilit-
stitc, stike"".'U-l?''rr,armo, veolra obiinan' Kaj:t
Ol<renirno se sircla, sa ovirr nevelikirtr teorijskir-n bre, t
s,isalt ic, [.a,' tt",r,""lri,.nosr
:l::
nrenom, krititkirr napisirna koji se bave fantastiinirrr.
U njima iemo otkriti iznenadujuie jedinstvo r.tretoclir. Ptltl]l:il;'::,r'.,'"'a.
i
,zarv(]t.Jli:I,'i
clalel<o,
llil'
''.',tt.'nu
Neka to bticle nekoliko primera razvrstavanja tema. l,trrtilsticno: '*::t,1,,," pocieliti ovc tenrc. H.jc' nleilutiltt'

liffi i:i 1]#?Xl: ft ";' :':l rlr.lni)

l)oroti Skcrboror,r r,r jednoj od prvil-r knjiga posvecenih
torrr pittrr.rjr-r, '[he Strpernatural in Modcrn English r"icti<tn, il*';;;ll'
predlarie sledeiu poclelu: moderni cluhovi; davo i njegovi l',:il;';; l, 1i,".,,gu.'-;:*l:,',..\;l.i,i
saveznici; natpriroclan Zivot. Kod Penzolta je podela usit- '
tt*""n*u.lj.j.)1i:tl,..t
ii.trt' tako du :ii ni: ;.*:l
l<.ji
njenija (u poglavlju r.raslovljenorn ,,Glavni n"rotiv"): cluh; rt.ciusritjtt' \"t :t:,,;;;oltnn',rt n,.ii"' errnrcuat.r
ciie jc po
avet; vampir; vukodlirk; veStice i vrrtdl-bine; nevidijivo ()rl()gtrcavir'lt::,til';'" p,ir,,.l" nc zna' rli i;,.
otkrivent,l
bice; Zivotinjska avet. ('fa podela se, zapravo, oslanja r.ra ioS nisu
'.t.,i.r',i. nr(Igtrcrro" t-'^t tr Kajoa -

jeclnu drugu, lnnogo obuhvatr.riju, na kqu 6ento se vratiti : Ill',,.," nrozeur. sloiitil
tr deveton poglavlju.) Vaks predlai-e veoma sliian spisak:
l :l;llllrl rlrtil :itriuau,*il
,Vukocllak; vanpir; odvojeni delovi ljuclskog tela; porcme-
6aji liinosti; igra viclljivog i nevidljivog; promene uzrotno-
,,"
.iI *"" Ji: :iril
sti, prostora i vrcr-ncnir; regresija." Zanimljivo je da se ovcle
* o' \1" i.;om
}l,lffi'.lliill, itrpLotstavliriu se pr. p ravlti ko
:r'd': j e

prelazi sa slika ntr njihove uzroke: tema vantpira cltigledno rtirl'rroirtlre pode!e
07
I

I
t

i
 Clvn't.rN 'lLroorrot
lJvon u FANTASTIaTNU rNuT.srrNos't
snlo sebi postavili: ne treba razvrstavati
kclnkretne sli_ til<ratko, sve ove analize fnntastiinog jednako su si-
ke vci apstraktne kategorije (uz izuzetal<Vaksa,
poscbno znaiajirn). U ravni tr kojoj
koji nije r,'nrilSne u konkretnim podtrcima kao ito je to ternatska
ih opisrgc Kajoa, te I rrtilia u naz.nakama opSteg reder. l)o sada si.t se kritida-
su teme, r-raprotiv, neograniienc i
ne poat.Z,, .r.ogin, r (izuzev Penzolta) zadovoljavali sastavljar-rjern spiskova
pravilinra. lstu bisrno pxirnedbu r
mogli i nuoLu iskazati: rr.rtprirodnih iiniliica, ne uspevajuii dir pokaZu njil.rovu
n.l osnovu poclela clolazin.ro. do ideje
o neprontenljivrlrn
znaienjr-r sviikog iinioca clela, ,
'rgrrnizaciju.
nezavisr,., oi st.,-rktu.. r,
l<oju c'e ovaj biti uldol.ljqr.
Svrstati.u"'"orrrp,r. zajedno,
na primer, podrazumcva rla vartrpir l..ao da problerni na koje nailazirno na pragu seman-
uvck znaii istcl, t.na liog prouiirvanja nisr-r i siirni dovoljni, postoje drugi,
koji bio kontekst r"r kojern se oraj trL
;.r.f.;". Ja,_sno, poSa,"._
ii ocl ideje cia clero obrazLrje koh.l.eritn,, l,,rvczirni sa samom prirodom fantastiine knjiZevr-ro
i
cerinu, struktu_ .ti. I)odsetimo na podatke u vezi sa ovitn problernom:
rut, ntoramo priznati drr se znal.enjc svakog cinioca
(ovcle, rr svetll o kojenr tekst govori clogada se neito - ncka
svake ter.ne) ne rnoZe isl<azrti
lr.u"n odrruris ctrLrglm tini_
ocina. Ovde nam se p.redlaZu etil<etc, r,rtlnja koja je natpriroclnog (ili laZno natprirodrrog)
spoljainji izglecl, a
ne stvarni tenratski iinioci. l',,rekla; to, opet, iztrz.ivir odredenu reakciju kod poclra
U skorairrjem dlanku, /unlevanog iitaoca (a na;de5ic i kod junaka prite): to
.bra.lanja Vitolcl Ostrovski ide clalje ocl na_
1t' r'cakcija koju smo odredili kao ,,neodludnost", a tek-
-pokuiava cla zasnuje teoriju. StuJ4o,
uostalom,
inra.naslov koji dovorj'o govori: 'rto\.e u kojirna ona iivi oclredili smo kao fhntirstidne.
The F(tntustic antl tr.re
Reolistic in LiterttttLre. Suggestions l'.rrcla se postirvi pitanje tenra, ,,fantastidna" reakcija se
on hoy, to rlefinc atrcl
fi::r,rstic Ji.ction. F.."'l-,n ostnx,skon,, tjudsho
ttirr,lja iznreclu zagrtrda, jer se ona zanima iskljr"rdivo za
i:,:.:t:::
lsr(u\l vo ruoze predsl avi t i sledci.or rr shern, rm
se
lrlirodu dogadaja koji je iz.azivajv. Drugim reiima, sa
:
log 5f;1pevilta razlikovanje izrr-reciu fantastitnog i tu-
,lcsnog nije vi5e ocl vaZnosti, pa 6erno se bez razlikc
12 6
lraviti delima koja pripadajr-r jednon-r ili drugom ian-
(materija + svest) trzrodnost lu. Mogucno je, medr"rtim, da tekst tako snaZno ista-
svet precltneln 7
8 line fantastiino (odnosno reakcijr-r) da viSe tte ntoi-emtl
3+ it ili u \/rellenlr razlikovati natprirodno koje ju je izazvalo - reakcija
ciljevi spretava poimanje akcije, umesto da njemu vocli; stav-
liirnje fantastiinog u zagrade postirje, dakle, I<rtrjnje tei
Svaka ocl tcr.r.ra f'antastiinog odreduje l<o, ako ne i nemogr-rino.
se ka<l prckorrrie
nje jednog ili viic iirriraca izrirectu Odnosno: ukoliko je rei o opaianju nekog predme-
u,ril-, or.- koji saiinja
vaju shenru. trr, podjednako se moie insistirati na opaZar.rju, kao i na
Ovcle se nalazimo pred pokuSajent ;rrednetu. Medutirr-r, ako je isticanje znaia)a opa/.ar-rja
sisteuratizacije r-r prcjako, vi5e ne vidirno sam preclmet.
apstrakt'.j r.v'i, a
je ovakvu shelnu teiko
pred popis,im u .,,;;;
'e prihvatiti il;.'l;"i Nailazirno na veomrl razlidite pritnere nemogttdtttl-
zbog up,liurl,.,,,g (a osinr
i2evrr og ). karakrera kategirij
sti da se dosegne tema. Uzmirno najpre Hofmana (iijc
.\"^t1:,,'1.5,r] a ko; e bt rrebal o rlelo preclstavlja ceo repertoar tantirstidnih tetnir): njcntr-r,
(la ()ptsu Ktutz(.vlt(, Icl<sl0r
e.
izglecla, nije vtrir.ro ono o iemu se sanja vci iir-rjcrtica cla
98
9c)
 (,\,F.t,A N _li )t )OR()\
ttvrttr r pl.
't u.is t tct,tt Ii-\112E1 N(),.tl

sc sitn.iil, liao i r.itr-io.s1

koju to izttt.ivit. DivJlenje izazvir
n(! Post()ianjcnt natirrirrlclnctq rr' .l.r1.r nenxl tiil<allre lrtgllte i prrt-'rl toi'Lt pl.i,rt, rttr
s^r,cta,-..tt,, ga sprcta!rr ,fr ,,r: Ii11111i1 ,,iti, t0 znirii" ttcgtt it0 s,-'r.ttclit'tttt t'tc
tla ltun.r liaie ocl c(.g.I
J{t taj svct u.t,in;",r. NaeJasak srr
i s l<azrr'i.cia,.,
n,', rL.i i,..,, i..,_"lll,o:.:oir'
i
ie ' r, r ii sanlc iinjt:n ice" Nije tolilio vrry'.no oiivl.iavanjr:
r r

['rn P1rgi1'1]1r r)r!nr m.{)s,, ,,tl.,irl,.'}],;;,,,.r,,,,r u, l r t c a rt t rrL',liljri \rec to ito ga je rrelio n1()l{ili} zanrisijti i pntzi
iit.snr, ci,iri,..tl"ic .1i;i.1,y;ii ,. ispr.iila. iLr
\r,";;;,,'i_.ip,,u"d.i r" p.,,,
.iuvljujr ira sccni i izj.rrljrr.lt,:,,,\ii srrrjij
,r.l.u.rn rlir ruc jr.
Irrobo i sirln,io iz,.lena,la,i frr.rf ,tf,, s..1,.,i
rii zbli io rerct svalii,.1i,i,r1...g ,+nr.t,r,,,, t u;i
2,,,,rt. i;';; ,; ljLrbar,l prcnra
ljLrpk.i Scrpcirriri 1.,..pk,,',ri..;',.,.;;,,,,;'
rlilini i rrrclcisfi nil s\rorlle i s.ci;r iivis rr
irlenridi<orn
tiil A iir. j,r,lnrii,l l,r.rr r,,1..,j,,; ;.,';,.i.,,i,,:" lr r\tlrrrrti-
rlobr.r,r
iz rrve lr.pe dvor.arLr,, k,,111 rrrir'rr.r, izi.,i
1,,.,.t, rri,r,, ,r,r.
r"r,,\tllnticli, nirili tlrr sc u ifeinir,lio cjclrr<r
st.oj1_rj sot,j r.lt tnlttrsar_rli,
bcrla,skudnoq /.jy111..i,,,1r_.,r..,i"',;;,-;;..,'ri;,r,-, isya
z;lstrclc li..r gust:,i rr.tlrr Ntoi p.giecl
hiljactt,,.r;;,-.d.,";e,ec,rr
illoii drt slcclarrr lilit,,r. 'lhciir ,rr.
niliad
.rfri, o,l'i_inthorsr hlago
r t iIlrzar-tjc niriPt'ilodnot_1 izrtot'tt bircir gtrstu sr.:nliit itli
rrr' rratl-rr-iroclno iotc-'iiiva nanr pristt-tp ka nienrtt.
t tl't'trr.i :ttvrtn.jtr Flctrrij;i Di-cjmsa trcca jc vrri'ijarrta 1c
,r:lVA-1rr-' p0iavc r.r lioioj oplirrn jc
Lrrc st'' ilri, irreqt itci|.t
i
,',r itt'r jc 'trklirnja. Krio Lr prcfl-rodnim ielistct'itn,r, prt
,1,i 1t' [al<o srlt/-no ust'ccltttoie ttii Itir citt opraziur ja c]a tiatir
rrr;,-l1i 11;11119,1 ito opiri.anrtl uvcli ostajc ucpozn.rta (hoic
l,riroiic inrlie irivie sluilei). l.ltlr,goclnor;t ovcl: lrrc
,,,, i.rtlirr,;i, irli ic nurogo tlvo:;trislcnijcg krrraktcra rrego iiocl
, lr )llilSi'tllll.
I
I c ( )vog t aipl<anj a rta p ragi.r p roLtiaviitt.j a f;rir tast itlni lr
){
}-(l
i' rtil I11sir()lill.erlo sa srcgu rleliillilio ntgatiYrlil-r iz!t'st-ttr i

polapia p() l.aulcnil i rctre: .l,jic,

Nt'inoite ta*o.. krili.tcl
tii". ,,,r,,,2.,r1
'irrS priiatcljul li: znnr-uo ita r..e trcbl i'initi, ali ue i liirko lr-cba posluprati.
Zar'iste i rurrri sarlrr bili ri t, slrcl togrt cclno se riri-ati oprrczno: ogratriiiierrlo st tta
All.rirtidi i zar nenlirtL- i , i
..,,,ru t.|-., r,'I.ii, r....i.t, poelsko
inranjc- svojc clLlie"i '1,ar. l,r inllnu clenrentltrnc teirnikr', ne prtstaviialr-tci linrtple,-l
1c. u()PSIr ,rr.r=i, A',tzcln..,r,o
icn,ltvo, neito-tlrugo,,i,r Irla, rrrL'tocilioji bi, r-t uaielu, trcbalo slctltl.
rii,,, ,, f ,..)',i,, frl,,-1 ,r, .tkriva I\rrjprc ienro nir disto lirrmalan iii, taiitije, tlistlibuti
s.,,cti sl<iad svih bic:a
,.rn rratin grupisati tcnte: poti ccrtro oc1 prouiuvirrtjrr nii
);'i,,1; :i:iili;i,l;:'i
illi,li : I Ii!1,,,,/
r\1'\, 1,/nlt'(ltt ttitlirl.ilirl-l111Jl (1,)H;l(J.ljt
i
:,J,;l';,1;.,:. lJ:
n1.g111.y1qy,,1, ,i; ;;;r,
lrrle risk/odit'o.sfi irrrrr-sli/oditto:;li. 'lal<o cct't'io clo[riti rrelitr
lrtttltt opri..111i. rzr)lttirr .,,,,,,,,l,,',,'...,..';t''' !ilio grupa tenrtr; svirhr de urupa obuhvatati one Icntc kojc
opa ra' i,r,,,.i, k; 5c lrogLr pojaviti jcclino r.t pojeclinrrc'nint clclrnrrr. Karia tlr
i; i ;:i"']l ; :,i i,':i : ;l:i;:,i,1 lr j enr ir i firrrrr alr.rc rirzreclc, pokr-riai-em o d.\ pro L u n ( t ; in t o
lia sret'i pripovcciaca koji l:,;::1,,,]y i 1

trnrco ria l. )orrrinll, koii

tllllt'rr rJ;l n.li\l\(. lti,,l,,r,r 1c ie :lrrno raz-vrsIavanic. Obavii:elrrrl, dal<le, posrio tr tlvc ctapc,
li,,r,.rl. .i ,*l r.,.ir'.,, ;ir,;,,;',,,: r.t,ir', rrgl.ttll()rll. {}(lF()\.lt',lj,t ir'.'tltt'tltl ttttll.'
natl.r.irotlrrou, sar.no naiirr.irotlno '}Pisl\illlj,l i
:i:liil"
l'('\.lll), ) \p('Zt).tt i. ieclva cla i Lrs_ n Lr ob j;rirr j irvanjii.
O,,]O ,\4op;15n111 je slairyr Mrr koiiko niri','no ilciclr,li'r, ovai liostupali nijc biri tako
ulrr.uutu, irlr su poslcclj(c
._ - (
rrc. )vcic nalpriroclno i;,.rzir,:r siia- riiiivlrr-',. On 1-1l[11;,uttttcva clve l-riprttcz,: kojc sti rl;r]r:iio ii,l
tntit'u ,,.i.g.,.i;rrist, takav ;i,ga rlir irutlLi polr rclcire: yrt'r'l ic ii;r f,-rrrr',alrtit'tt t.tzi,.:tititt,L
rrc uhi)irvurno rla ,i"0r",i,"
l|.t:l''.0'l]'"tste
''.t'rt.i t. h,' --rr,r r n r'ztl, r je najboiji
i,ol'd:cga sc on<r oclgor.aritiit scmanticl<i rilzre(ii, tltlnostto cl;r srr r;.rl.liiitr'
p,:i,,r.,r",,,i",)g icrttr,'r-ri'mvezirtl r-lzlitito razvrst;titc; r-1r'r-rgrr k:rir: clli clr:itr
i<;t Natprinrdni tJcgrrrJ:ti, i-rostup
pclrrziilc novcle, (ii! zali:iJiii snqlit:ltosti i
iestc, izncn:rrl_
t'to r t,Lrcino o2ivl.jxy;1;1j,;
rrrrr_u1,ta.jrr ,, f.r-,fi.'U l,oseciLrjr-'tolil<i str.r1'ttlt koitcrcrtcijc
pptrltilliu rrcsaqlasrrosti r,r irlr-'tnr.r niliaria ne llrogu biil pr:.'iiricrli. ,/\ !i
1 (i0
l()l
 CvtreN loooRov

to ni izdaleka niie Dotvrdeno.,

m.akar i zbog mnogobroj_
nih pozajmica kojima se odlikuje 7. JA.TEME
svako knjlZevno delo.
Na primer, narodna nriia, koja
jJ .;;;l;"gena, iesro
ce sadrzali cinioce t oii ,.
u knjiievnim tekstovima nika_
da ne pojavljuiu zaiejno..Treba,se,
dakle, prepustiti pre_
dosecanju koye u ouo-
,1e trenutku t.Sf.ooUfirnitl.

I)odsecamo na jednu od priia iz HIIjadu i jedne noii.

N ot prirodni tinioci: preobra\aj i pandeterminizam. -' Tra-
,litionalno' natprirodno i 'moderno' natprirodno. - Duh i
rwr. - Udvajanje liinosti. - Objekat postaje subjekat. - Pre-
,tlilikovanje vremena i prostora. - OpaZanje, pogled, naotare
t odedalo uPrincezi Brambili.

Dakle, po6i 6emo od prve grupe tema, objedinjenih na

osudvu tisto formalnih merila - njihovog istovremenog
lrrisustva. Setiiemo se najpre jedne od priia iz Hiljadu i
icdne noii, priie drugog kalendera.
Ona zapodinje kao realistidka prida. |unak, kraljev sin,
z.avr5ava obrazovanje u odevoj kuci i polazi u posetu sul-
tanu Indije. Na putu njegovu pratnju napadaju razbojnici;
()n sam jedva uspeva da spase glavu. Nade se u nepozna-
tclm gradu, bez sredstava i moguinosti da ga prepoznaju;
po savetu nekog krojada, podinje da sede drva u obliZnjoj
Sumi i da ih prodaje u gradu kako bi preiiveo. Kao Sto vi-
climo, do tog trenutka natprirodnih iinilaca nema.
Ali, jednoga dana dogodi se nedto neverovatno. Vadeci
koren nekakvog drveta, kraljevic primeti gvozdenu alku i
vrata u zemlji; podigne ih i side niza stepeni5te koje se pred
njim ukaZe. Nade se u bogato ukradenom podzemnom
dvoru; satekuje ga i.ena izuzetne lepote. Ona mu poverava
kako je i sama kraljeva kii, koju je oteo zloduh. Duh ju je
sakrio u ovom dvoru, i dolazi da spava s njom jednom u
deset dana, jer je njegova zakonita Zena veoma ljubomor-
na; kraljevna, s druge strane, moZe da ga pozove u svakom
trenutku, samo ako dodirne talisman. Kraljevna poziva
102
103

G_
 L.lvon u r,s.NrA.stri:Nu xxl r 2 r:r,ruosr
krirljevirI rla korj
rl,ci, mL, .b il;,;::,:#iff f:::ljll,: na svakih,rcs,, i rr r( ) rrltprirotlne iinioce, vicleferno ctra ih je mogr_rf -

5:Xl 1",.,?:i, ff;f

ii*;:"'
i'1'"',
iffi
olire, kraljevii
il:i::J :l i i;?i : i
,,i rr1,lt1 u clve grupe. Prva bi bila grupa p itob,oialn.
' .rrr,, l(ilko sc covck pretvalit \t tniUrlulta i rrrajnrrin
zor.e cjiva, i f.,,.,i
tli.f,{;e "ar*a-i.'r., ', | .r; rliv se na santotn podetkri pretvara u stirrca. U pri-
,
f )iv se polavliu. ,,i lrrir'[rc preobraZaji se smenjlrju jedirn za drugim.
;?"*l;d##*1?j, #" 5iJi;*,i?;::1i5:::1t ' rr,rlpr.c postaje iav; kraljevna ga rirspoluti sabijom, ali
I rr llrr ulnva pretvori u Skorpijti. ,,A iena sc pretvori u
r. oo,u," po i*;l 3i j a-r
Tnnil;:Hll: "'"'i."j,. ",i.' lrl rr zrrrijt'r i pojuri na prokletniha r-l lii<u Skorpije, i medu
, ,, ,r.r \L' zapodenu ljuta borba. i potom se ikorpija pret.,ro,
i l,?:'JJ.,t l ru ; : : I I il1i'.? l,l[; l ? ll i
:,1,
"""'5 id
:
rr.icvlL:l ptrI rrebil, prr g;r
, rr ,rlrl, il znrijii u jastreba, pa jastreb polete za orlorn i
t,drrosi u pecilrtr
iia, ,- " ^r ,,,,1,r!,r'ga" (t. i, 169/t. t, 175). Ubrzo zatirn, pojavljuje se
rr a. A i,,,' r.,. p r iz n,, rje z ro.l
r r;.",.i xi i/jifl,i',]:-:, :1:.1-,.
vrrd Iris(il
;
',,' lrcla madka; progoili je cr:ni vuk. Madka se pretvori
nc spre('rli.l ,ta it'., i "'.ur'/r nc prlzrrljir, slo divir
ir , rvir i ulazi u Sipak koji se nadr-rje kao bundeva; onda se
on ods.eca pri'cezi
urnire; Jto se tiie
k::lfll ica' uprkos iuku, i n,,. , r.lii.ic Lr komade; vuk, koji se tada pretvori r"r petla, poii
rsprica. , p*,,.'irl.allet 1'rici kojrr ,'r;;;, .;,; ,'1, tlrr guta zrnevlje 3ipka. Ostaje samo jecl-ro z-uro, i ono
rtikrttl nc lrcbir
ri rrrrr.se zlo: i;Ji;:1sc '".,iii ,,,riir,,, i"i, 1,,r,l,r u vtidu i postaje ribica. ,,Petao uze lik ogromne ribe-
o;;;;" ;j,:;:; ;*[:tlX;lJl?;j rrrrt r zilroni za ribicom' (1701175). Na kraju oba liira po-
^ ]:_"r,,: ;;;
"' l'Ii Ie.lnoga
r,,r'o11711rr"1n dovedije obliije.
;:THJ:,l,,tttt',t ''"";"
i
.,1',. *ouo,,, oc..
ponasuljem' l)ruga grupa fantastidnih dinilaca vezana je za san-io
pristiieu kralievstv,|m koien je aur.o rr.oa rstojanje natprirodnih biia, kao (to su cliv ili princezii da-
,t.. sutt*.;;"o]';: " upravo umro veliki 1',
ve, i za njihovu mcld nacl ljuclskom suclbinom. Oboje
',,i'rnrci,
#*Ul;:;':ffi x,*i#l'.,';1.',:Xl.*nl,l:ml ,rrtigu da preobraZavaju i da se preobraiavaju, da lete ili da
l,r.cmedtaju bifa i predrnete u prostoru itd. Ovde se nala-
se najlepdirn r/rL(Pt'slav1lilmtr, sultanu
uiini rni rukopis; pozivaga pred jednom od nepromenliivih famtastidne knjiiev-
,,irr.ro
majmun rr,,. ,it]r""."]:lll']:" na clvor: rrosti - precl postojanjem natprirodnih bi6a ino6nijih od
Lr nJegovu tast.
zi da vi.iir;;ffi:: Sutranova k6i clota,
eoveka. Medutim, nije dovoljno utvrditi. tu dinjenicu, tre-

i, ; ;i* r:it ijli:l;,, ;i;: ;.,,r :ri ;' l*ll;{l;

-ffi;:l]lJ
ba se i zapitati o njenom znadenju. Naravno, moZemo reii
kako ta bi6a simbolizujr-L san o nroii. Ali postoji joi neStci.
j':r
"1
r,
"",;;;;1l,l;:1,:
il[-::li;j: LJopdte uzerl natpriroclna biia nadoknaduju nedostatak
uzrodnosti. Recimo cla se u svakodnevnom iivotu neki or1
lL:l :,"[i:, i;:,, j,i,l*::,srr ir,ii, i*, ;i'u,,r"d
:
i{a
r r icr,' I i eiogadaja obja5nlavaju nama poznatim uzrocima", a neki

nt'li:l;#;)y' ilFFil ;:,t i';*r* li; narn izgleclajr-r kao poslerlica sh"riajnosti. U ovom posled,
njenr sludaju ne nedostaje uzroinost, vec t1enla uplitanja
; ,::l:,,;,,:;;";;;ill;i,;iii,l,ljj]; sr'ci,j s, ,r.vsnI
l-te(i o\.(rlt.r, j)A prvi ' r<,,cu nekal:ve izdvo.jene uzrodnosli hoja nije neposreclno veza-
lta za clruge uzroine nizove lcoji upravljaju na{im i.il'otour.
,ttorn, pogietl tal<o raznovrsnor.l_l
.ajprr. sn ro z9i11, e',,'i.ur.o tenrati_ .A.ko, rreedutim, ne priznajemo sluiajnosL, ctncl;r pusiLrli
;.' op"r:;;; ;il, medriri'r. rarno sveobl-lhveltnu uzroinost, neophodall rnetlusiti.r;rir
104
i t.,:)
 CveraN'Iononov
Uvoo u peNresrrdNu r<NJrZEvNosr
dinjenica, moracemo da prihvarimo
l,1T:.:"lh
n;e natprirodnih _i uplita. l,r',t,r slcbrni prsten na kojem su bile urezane ove tri arap-
sila.ili bica za koja J.'iuau
Thko je vila koja ob"rb"auy" nismo znali, .l,, rt'ii: Alah! Muhamed! Ali! U istom trenutku se zapa-
samo otelovlj enje za.miilje",
,ri#;;;"" nekog junako Iri'' rrcl<<rliko sveia [,..]" (296174). Ono dto bi za druge bilo
urroirori"koyu bismo mogll
nazvati i sreia, ali i slucajnost.
Zloduh ko;i je prekinuo ;,rrl*o lrodudaranje u vremenu, ovde je uzrok.
bavne nestailuke u k lju- l)rrrgi put, opet, Seta ulicom po olujnom danu. ,Voda
l";;;;"*J;;,,;: nista drugo do
junakova zta sreca.
*U'ffi;;
Ali reti ,,rr.;;.fil; l' r,rslir u susednim ulicama; strdah niz Ulicu svetog Vik-
iz ovog dela fantastiinog ,,d#aj..iskljuiene su trrr,r, i, u nameri da zaustavim ono za 5ta sam mislio da
od fantastiinih
novela Erkman_Sarrriyan'a "u",u. 1r' opiti potop, na najdublje mesto bacih prsten koji sam
eitamo, ,,ii" f..1;, krajeva,
Jta je l,rrpio u Crkvi svetog Evstahija. U tom istom trenutku
:i::l;,:::,:;x,:'j:9';'";r."r.;;i;ili;-,,",-(rajan_ rrt pogsds se smiri i kroz oblake se promoli sundev zrak"

: ;td;' r" J,ii"f :':ffifi:H# ?*::::":-]

1 .'.'t,t176). Prsten ovde izaziva atmosfersku promenu; isto-

::d:o Pandetermini
n)u, Yr('nleno uodavamo opreznost s kojom je taj pandeter-
uzrornih (,|iKffiii ?|]"'nT,?li:j'f#il'l
"n l^reii, makar
nrirrizam predstavljen: Nerval govori samo o vremenskoj
punom smislu l,oclndarnosti, a ne i o uzroinosti.
Kada
,, Ur." 1 lruip.i.oarrog."au. l'oslednji je primer iz nekog sna. ,,Nalazili smo se na ne-
ovako tumacimo svet
duhova i vila, moZemo
iiti zanirnljivu sliinost
izmedu
uo_ l<.ir l<vogr polju osvetljenom zvezdanim sjajem. Zaustavismo

ju krajeva, tradicionatnjh,tik;,]"rif, f"",rrirtnih i, na kra_ sc da posmatramo taj prizor, a duh stavi svoju ruku na moje
ke slika kakvu nalazimo
;;"r" "ir**,; e,, zbjr_ iclo kao 5to sam ja udinio dan pre toga u nameri da magne-
u delima p,r"?, f."" Sto su Gotje
iti Nervat. rzmedu ,:g""r; liiem svog druga; u istom trenutku jedna od zvezdakoje
Nervalovo fantastidno pomaZe
q;"r#;;" li,,u, razmak, i sarn posmatrao na nebu stade da raste [...]" (109/93).
;; io Jvatimo fanta_
stiino u Hiljadu i iedno)rr;;.i"'ilmJJ",'aura", Nerval je potporno svestan znaienja ovakvih pripove-
Iberom Ziienom, koji suprots.""!J;;;gistra:,,Drugi stoZiti sa sti. U vezi sa jednom od njih, on primeiuje: ,,Reii ie mi
vide duhove, vamoire,,m;r", se, bez sumnje, kako se sludajno moglo dogoditi da je u
od tegoba ,r.'rur.niu i rt. je
;k;;;";:;. 1"" sto poriie tome istom trenutku neka bolesna Zena kriknula u blizi-
i"; i;r;;;. samo Zerar ni moga boravi5ta. - Ali, zemaljski dogaclaji su, po mome
e vidi 1...J sta je san" (predgovor
.ffr.val
ftaslitnim Nervarovim fan_
priiama, I 3). miSljenju, povezani s onim Sto se odigrava u nevidljivom
nekoliko primera pandeterminizima svetu" (281/60). A ne5to dalje: ,,eas naSeg rodenja, mesto
,Uu:
]ednoga dana se istouremen;il;;;;j" kod Ner-
--
vala. na zemlji gde smo ugledali sveta, prvi pokret, ime, soba
Aurelija umire; pripovedar dve stvari:
,. ;;;;;,1,, nu prsren - i sva ona osveiivanja i svi oni obredi kojima nas podvr-
koji joj je poklonio; orstenje gavaju, sve to stvara sreian ili koban splet od kojeg zavisi
suviie
]se;e .,,Sv9iu
""iif.,i.uZio je da se
greiku sam shvatio ,.f.f.la'r"_ cela naia buduinost. [...i S pravom je redeno: ni5ta 5to je
testerice. Uiinilo tuo zvuk u vasioni nije bez znaiaja, i najmanja destica u njoj ima
-t ,_..i1r"_ ;id"";fr ," potekta uticaja na njenu sudbinu; jedan atom moie sve da razo-
Stutai? pododu;;;:*ifr"
I:;J;Jli!,e/4e). i zi pripo_ ri, jedan atom moZe sve da spasel" (304182).Ili lakonski:
Sledeieg dana ulazi
r1 ,,Sve jedno drugom odgovara."
1kry. ,,Spremao sam
knem na jedno od posledniih se da kle_ Naznaiimo ovde, kako bismo joj se kasnije vratili, slid-
m;ffi;#i i svukoh s nost tog ubedenja koje kod Nervala potide od ludila sa
106
t07
 Uvou u reN'r.tsridNu rNltZilI9T
CvEraN Tooonov

onim koje moZe pote6i od iskustva sa drogama. Ovdc nrl \r,rlirtrosesada,imajuciovajzakljuiak.naumu'pre-

po strani' Na
p"i""-tn"bili ostavili
slim rra jednu knjigu Alana Votsa, Vesela kosmologija: ,,Jcr u ,,l,r,rr,tiittta koje smo
preobraZaji se mogu
tom svetu nema nidega pogre5nog, pa ni glupog. Oseiati rlu ,, ,,,,, na kojem smo sada' ti
l,nri"tti Lako mo-
je ne$to pogreSno jednostavno znati ne videti shemu u koju ,r1,r',,rli tr isti zakon ti;i
su clni posebni,slu-ajevi'
majruurt' da se
se upisuje dotidni dogadaj, ne znati u koju ravan hijerarhije r rrr. r'e(.i cla se neKr
io*k pon"sa kao
on spada" (58). I ovde sve ,jedno drugom odgovara". l',,r r liiro lav, kao i"'t"b
i;' Natprirodno gotinje tre-od
reii trebalo
Pr i rodn a p o sledica sveobuhvatne -urid6nosl)ieste rrrrrrirr rra<la se sa
p*i. "" rti"ri koje bi te
reii
sa sr';oje strane' preko-
o n tr

6to bismo mogll nazviti ,,sveobuhvatno dinacavan;c ,l,r ,rtlrcduju. Dakle' ffituZu;i'
oa duha' onakvu kakvom
:

poSto odnosi postoje u svim ravnima, izmedu svih eleme- ,",;;i,;i;til r."i" aai-""tii"
primetimo jo$ jedanput da nenra
nata na svetu, taj svet postaje visokooznaditeljski. To sno r, obiino zamiSljamo' Hi-
fto"utncionalnih slika iz
vei videli kod Nervala: tas u koji je dovek roden, imc, ,, lilic razlike izmedu t'lotto pripadalu piscima
o^itt 'liiniiih"' koie
soba, sve je promenilo znadenje. I joi viSe: s onu stranu iednerof; i
l1,t,ltr i ovako opi-
osnovnog znadenja odigledno uvek moZemo otkriti ne- \lX veka. Gotle uspos'taviuuL'"izmedu-njih
kakvo dublje znatenje (neko nadtumatenje). Tako dini i ,ii",,',.p,,"J:l,li:T*lf;;l:,:,",1','t'^loJil:';;:ii:
junak AtLrelije u ludnici: ,,Pridavao sam neko tajanstveno m kip
znatenje razgovorima duvara i mojih drugova" (302179). ;, l l:1,]ilil"l".Tli'oll;: ;.; n "i""', rili r;i a;i bio
e

jedne noti"
sa

Tako govori i Gotje o iskustvu sa ha5iSem: ,,U mome se ,t,r r.asa, kuo ,u.u'uni'itJ;"JJt iz Hiijadu kasniie
dobi)a Blavu slonar
duhu neki veo rascepio, i postalo mi je jasno da su ilanovi ,1,,1';; ,r,q pr'tt pr'p"""l"a
ioveka mandrago're"':^t:llt
kluba niko drugi do kabalisti t...1" (207).,,Likovi sa slika 1,r'isustvujemo p"oU'lzuiu
koji se smanJr-
[...] previjali su se u bolnim grdevima kao gluvonemi koji li:",;;;;i;"'stiaito'oueku-mandragori' je
i iedao; naizad
Zele da upozore na ne5to vaZno u izuzetnom trenutku. viro, postajao "ttttiltto uo
ta'*j:):*\'i,lj:iT,
;*Y 'pr;"stt"lfi"ato " no
Reklo bi se, Zeleli su da me upozore na zamku koju tre-
ba izbeci" (KIub ljubitelja haiiia,208). U tom svetu svaki ';il
orttosu u obliku turo
slitne preobra2aje' ovde
i,fo'd;
gospa "svo-
predmet, svako bi6e ima neko znadenje. '""J'i)rJr;r;;" ljupko obgrli stabljiku sleza' a za-
Predimo na joi vi5i"nivoJpstrakcije: koje je najdalje i,,J 'ut'o- l"Jtittti je
"i""Zl"o* p"oie da raste' tako da
znadenje sveopSte uzrodnosti kojim se koristi fantastidna tirn pod jasnim "uni*n;en oblik' drveta se prerva-
knji2evnost?'Izvesno, r-rije rleophodno biti blizu ludila, po- ;;'fi6;^o dobi;ao ":.":::l
(268/48)' Ne$to dalje'
put Nervala, ili uZivati drogu, poput Gotjea, pa verovati u rali u ruie i vence ;; #;tj;;ljini"
pandeterminizan - svi smo se s njim sreli, ali mu nismo dudovi5ta se upustall
il;;t;A bi se oslobodila i postala
priznali toliku Sirinr"r koliku ima ovde: odnosi koje usta- udi i :,'o :t"l"i:io-'1::1
ze ne
:il,'::
:.. 1;:r*;1',1"*'
"
riba i ptici'
Ij
i*".'";a' Q72t5|)'
novljavamo izmedu predmeta ostaju iisto duhovni i ni u llil'I'l'itlu:;;'"r;lt'
-lti"t-*.{". I I u
ovih I I' s r
v s' u'l tema'
dveiu
temu ne utiiu na same predmete. Kod Nervala ili Gotjea, ''l * -^;t1 Ao dn 2aiedrickil't{ e n lt e l) ov
""iedtitiiri*rrenitelj
t

naprotiv, ti se odnosi Sire sve do fizidkog sveta: dodiruje- l

l'*:*-*:**:r : li i1t:11-
i i','"$: Ji l; l,
l

mo prsten i sveie se ptrle, bacimo prsten i potop prestale.

Drugirn reiirna, na najapstraktnijem nivou pandetermini- l 'i-*i.g
[asvetlravan)el-$rarrr"
i;ttl;';.""; di postavirno hipotezu "prvoj
s pokretad-
tavni: preloz
zam znaii da granica izmedu telesnog i duhovnog, izme- l, kim nadelorn ,"itt tt-u 'utt't'Ot""tn
na
mogucan'
clu tvari duha, izmedu redi i stvari, vi5e nije neprobojna. duha u ntateriju postao ie
I 109
108 il

\l
 (lvErAN Tooonov
Urron u r,A.N't lstri:Nu KNtr2r.vuosl'

. U tekstovirna koje ispitujemo moZemo nati stranir t, rr,r

hojirna je to natelo lako uoiljivo. Nerval piSe:
,rr, rritrur,r ne pocileze zahtevima za jedrrorn jeclinom
,,Ocl nrt.:,r,r r ,, rr, iioni'(Angial,kodKasanina, 119).
gde sam se tad nalazio, sidoh, iduci za svofim r r,, lirisanje granica nalazi se i u. osnovi iskustva s drtl-
vocilrrr, r,
jednu od tih visokih ku6a diji su sastavljeni
krovovi 1,,,, ,,r |rrts na salnoln podeiku daje ovakav oilis: ,,Najve-
L'ali taj neobiian izgled. lmao sam utisak cla
mi nogc u ,.r 1 ' 1',,,lrasucla podiva na razdvojenosti tela od dr-rha' (3).
slojeve graclevina iz raznih vremena.. (2641,1.1t ,, rr,lr r, ovLl istu nalazimo i kod odojdeta; prema Pijaieu,
L"j:r "
Dr-rhovni prelaz iz jednog cloba u clrugo postaje fizitl,r ,, 1',,, t'[l<Lr razvoja, dete ne razlikuje psihidki svet ocl fi-
tr{eii se meiaju sa stvarima. Isto je i kod iotjea:
nel<o ;r.
izgovorio reienicu: ,,Danas treba urnreti od s'-reha!,, ' t,,',, (tl.adanje inteligencije kod deteta). Oval<av nadin
M.1,, ,1 .rr,urjir sveta detinjstva oiigledno ostaje zarclbljen r-r
je nedostajalo cla to postane opipljiva stvarnost: toveka, gde su, upravo, ta dva
,,Ludai.li,r | ' rrr' viclenja odraslog
radost je dostigla vrhunac; iuli su se samo grieviti , t,r rrrzclvojena i razlikuju se; ovcle imatno posla s pri-
uzcilsi,
nesuvislo kvocaltje. Srneh je izgubio svoju-prirodnu ,1, rrie rn cletinjstva kakvo postoji kod odraslog doveka.
trojrr
i postao grakanje, grievi zameniie zador,-o!stvo;
i Dokis \lr t,r isto se dogada i u thntastidnoj ltnjiievnosti: grarnica
-Karotine reti postajale su stvarnost,, (202). , ,,,'tlLi tvari i duha nije u njoj nepoznat.r, kao Stci je' ntr
trzmedu zarnisli i opaZanja prelaz je jednostavan. pri
povedad Aurelije duje reii: ,,Naia pro5lost i
I rrrrr', sluiaj u mitshoj misli; ona ostaje prisutna kako bi
naSa budr"ri. ,,1', zbcclila izgovor za neprestana prekoradivanja. Gotje je
nost su povezane. Mi Zivimo u svome potomstvu,
i na$t, I r ,.ro: ,,Nisam vi5e ose6ao svoje teio; spone izn.redu tvari i
potomstvo Zivi u nama. Ta misao rni odmah postade l,rlrrr bile su raskinute" (204).
opi
pljiva, i, kao da se ziclovi dvorane otkriie ukazujuii 1)ir;1j zakon, koji rral:rzimo u osnovi svih izobiiienja ito
na
beskrajne vidike, uiini mi se da vidim neprekidan l, lrrntastitno unosi unutar naie mreie tema, ima nekoli-
lanac
ljr,rdi i Zena u kojirna sam bio i koji su bili ja sam. (262142, i ,, neposrednih posledica. Tako se moZe uopititi pojava
poclvladenja rnoja). Zamisao odmah postaje je lako rnogucno da ie se neki
opipljiva. I'r,obraZaja, pa reii kako
Evo obrnutog primera, gde se oset pretvara u Svi mi oseiamo /coo mnogo lidnosti
misao: ,,Ove l,rrrrrli umnoZiti. se
bezbrojne stepenice kojima si s rnukom silazio ,r isti n-rah: ovde ce se taj utisak oteiotvoriti na planufi-
ili se peo,
upravo su okovi negdatnjih opsena koje su mrsile
i zipli_ rr'lri: stvarnosti. Iloginja se obraia pripovedadu Aureli.ie:
tale tvoju misao [...]" (309193_94).
I.r s:rm ona ista koja i Marija, ona ista koja i tvoja rnati'
Ovde je- zanimljivo uoiiti da je ovakvo ukidanje r rrrrir ista koju si ti uvek voleo u svirn oblicima" (21)9177).
. gra_
nica izrne<lu tvari i duha, u XIX veku posebno, l\rr clrugorn mestu, Nervai pa5e: ,,Dode mi straina tnisao.
posma_
trano kao prvi znak ludila. psihijatri su uglavnom t bvek je dvostruko biie] rekoh sebi. 'Osecarn dva doveka
pret_
postavljaii da ,,norrnalan' dovek raspolaZe"sa
viSe okvira rr sebil pisao je jedan od Svetih otaca t .] U svakom do-
referencija, i da svaku dinjenicu vizuje za samo
jedan lckLr postoji gledalac i glurnac, onaj koji govori i onaj koji
od njih. Dr-rievni bolesnik, naprotirr, ne bi bio kadar , rrtgovara" (277 156). I)oslovno shvadeno, Llmnoiavanje
da
medusobno razlikuje te okvire, pa bi pome5ao ilinosti je neposredna posledica mogr-r6nog prelaza izme
opaiaj sa
imaginarnim. ,,poznato je cla je sposobnost Sizofienidara ,ln tvirri i duira: duhovno preclstavlj:rrno viie osoba, pa to
da razdvoje oblasti stvarnosti i niaite oslabljena.
Suprot_ rrostajemo i telesno.
tro takozvanom normalnorn rniiljenju, koje ostaje
unutar Drriga posiedica istog nadela joi je raspro,stranjenijir: to
same oblasti ili okvira referencije, ili sveta govora, misao 1r brisanje granica izmedu subjekta i objekta" Rtrcioualna
110 t11
 C.n rrlN Tblonov
shema predstavlja nam liudsko bice kao subjekat koji stuprt
u odnos sa drugim lidnostima ili stvarima ito ostaju izvalr
njega i nalaze se r-r poloiaju objekta. Fantastidna knjiicv
nost utinila je da ta stroga r:azdvojenost postane neizvesua.
SiuSamo neku muzikr-r, ali muzidki instrurnent koji pro
izvodi zr,'uke izvan slu6aoca neie vi$e biti na jednoj stiani,
clok bi sam sluialac bio na drugoj. Gotje piie: ,,Note su trc
perile sa toliko snage da su mi prodirale u prsa kao svetlo
sne strele; ubrzo mi se udini kao da odsvirana melodija iz
bija iz mene sanog [...] Veberova clu5a otelovila se u meni.,
(203). ]ednako je i kod Nervala: ,,Lei.e6 na poljskoj posre
lji, duo sam kako vojnici razgovaraju o nekom nepoznatorlt
ioveku, zatvorenom poput mene, a irji se glas duo u istg
sobi. Nekim dudnim uticajem treperenja mrka dinilo mi sc,
da taj glas odjekuje u mojim grudima" (25Sl38).
Posmatra se neki predmet; medutim, vi5e ne postoji
granica izmedu predmeta sa njegovim obiicima i boja-
ma, i posmatraia. Polrovo Gotje: ,,Nekim dudnim iu-
dom, posle nekoliko minuta posmatranja podeh cla sc
stapam sa pay'ljivo gledanim predmetom, i sam posta-
doir taj predmet."
Da bi se dve osobe razutnele, vide nije neophodno da
razgovaraju - svaka od njih moZe postati ona druga i
znati 3ta ona misli. Pripovedad Aurelije iskusio je to pri
likom susreta sa svojim ujakom. ,,Napravio mi je mesttr
kraj sebe, i izmedu nas se uspostavi neka vrsta strnjanja;
jer ne mogti tvrditi da sam duo njegov glas; jedino, uko_
liko bi se moja misao zadrZala na nekom pitanju; ono nti
je odmah postajalo jasno' (261141). Ili: ,,Ne pitajuii ni5ta
moga vodu, pogodih da ove visine i u isto vreme ove du-
bine predstavljaju pribeZidte prvobitnih stanovnika plani-
ne" (265144). PoSto subjekat viie nije oclvojen oa oUlet<-
ta, opitenje postaje neposredno, i ceo svet je uhvacen u
mreiu sveobuhvatnog opitenja. Evo kako je to ubedenje
iskazano kod Nervala:
,,Ta misao izazva drugu. naime da postoji veoma raz-
granata zavera svih Zivih biia sa svrhom da povrati svetu
Uvon u peNrestriNu r<NlrZEvNost
I'r vobitni sklad, i da se veza medu njima odrZava pomo6u
,r.lsnetizma zvezda, da neprekidan lanac vezuje oko ze-
rrrlic sve umove odane tom op5tem pokretu, i da pesme,
rrilc, pogledi, prenoseii magnetsku moi od jednog do
,Irrrgcrg, izrai,avajujednu te istu teZnju" (303/80).
l)rimetimo iznova bliskost ove tematske konstante
l,rrrtastiine knjiZevnosti sa jednim od temeljnih obeleija
,|,'i'jeg sveta (ili tatnije, kao 5to smo videli, sa njegovim
I'rividorrr u odima odraslih). Pija2e pi5e: ,,Na polaziitu
unurog razvoja zacelo ne postoji nikakvo razlikovanje
,zrnedu ja i spolja5njeg sveta" (Sest studija,20). Isto vaZi
r zrr svet droga. ,,Organizam i svet koji ga okruiuje iine
',lrcrnu jedinstvenog i integralnog delovanja, u kojoj
nt'nra subjekta niti objekta, nema dejstvujuieg i trpnog"
(Vots, 62). Ili: ,,Podinjem da osecarn kako je svet istovre-
rrrcno unutar moje glave i izvan nje [ ] Ne gledarn svet,
rrc stajem naspraln njega; ja svet poznajem na osnovu
rrcprekidnog procesa koji ga pretvara u mene" (29). Isto,
rrirjzad, yai.i i za dudevne bolesnike. Gold5tajn piie: ,,On
ItlLrSevni bolesnik] ne posmatra predrnet kao deo urede-
rrog spoljainjeg sveta odvojenog od njega, kao 5to to iini
rrormaina osoba" (kod Kasanina, 23). ,,Normalne granice
i spoljaSnjeg sveta nestaju, umesto njih nalazi
'zuredu la
rno neku vrstu kosmidkog stapanja t...1" (40).Ne5to dalje
ir
rcnlo poku5ati da protumaiimo ove slidnosti.
il
f'elesni i duhovni svet proZimaju se; njihove temeijne
liategorije r-rsled toga su rnodifikovane. Vreme i prostor
rrtrtprirodnog sveta, kako su oni opisani u <tvo,! grupi fan-
t.rstiiniir tekstova, nisu vreme i prostor svakodnevnog
,'ivota. Vreme ovde kao da je zaustavljeno, Siri se mnogo
,lrrije nego 5to verujemo da je to moguino. Tako, za pri-
l)ovedada Aureliie:,,To je bio znak za op5tu pobunu medu
tluhovima koji nisu hteli da priznaju nove gospodare sve-
lrr. Ne znam koliko su hiljada godina trajale te borbe zbog
lrojih je zemaljska kugla ogrezla u krv" (27215I). Vreme
;c i jedna od glavnih tema Klubq ljubitelja haiiia. pripo-
r,cclaiu se iuri, ali su njegovi pokreti neverovatno spori.
113
 Cve rnN 'ikruonov ! "'' lg 1il3'l !I" I \rl 11uii' 1
,,Ustao sirnr sil mnogo napora i uputig se pretna \zlirliru,r "rrr,tliitraz'nacimoglavnaobeleZjasvetaLrkoiemse
salona, do kojih sarn stigao tek posle priliino vrenr('n,r, ,,,,, ,,,,,lrri tlogadaii,t"l1l!t:i" se
) koje smo orkrili-'-roZe
jer Ile je ncka nepozllata sila primoravaia dar se lta svirl.,r l , rrr.\ llll0 ukratko'
tri koralia vratint po jedan koral< nazird. Po n-rom ririrr :, i ;, ;' r..,, aouoa".'i : fj:'::';
::l;:.'n,il'*l
je mrro:il,"'';;;;;"u,.'i.
ffi:l
nu, trebirlo mi je deset godina da preclenr taj put" (20i ) r, 1,, li, r.rrielo izvor lit,',otti;
Zatim silazi niz steperrice; ali njirna kao da nema kriri,r ,, , ,rz t oi:t-tt)st; Pandetel -ll;.",1'#
,,Stiii iu dole clan posle strainog sucia", kaZe u sebi, a kirtl,r ,,,' i 1,',; :;;;; # 4:*;.,1K;: r:-'f
J T1'
vrelrena
I
i
,z.ri
*u(tintke ciniocc prvc lllre'
stigne: ,,Ovq je pocluhvst trajao hiljadLi godina po nronr(' l,r Pr0s
radunu" (208-209). Morir cla stigne u jedanaest, ali nrrr rrr,'zr'feii da ohietlirriavr
u odredenom trenntku kaiu: ,,Nikako ne6ei stiii u jeilir
',',,,..i*tr'' ttn-'" tt' ** j;i,t"Jil;3T*;T ::T;
naest, pa poiao si pre hillaclu i pet stotina godina" (2lt)) I rriic izneti, nazvattl:jTl:;;,]or"*';;,i odnos iz-
smc strane'
l)eveto poglavlje novele predstai,lja prizor sal-rranjivanjrr 1711111 Pokazali
',,.,1
,',,, I tt ovako oa"U'u'-'in
it"jta fantastidnoE' s ledne sve-
vrelnena; zove se: ,,Ne verujte hronornetrirna". Pripovetll uopisivanju
ittU" koristiti
tu je reieno: ,,Vreme je tlrtvo, od sacla viSe nece biti ni ' ,.r tlrtige, koie kategorqt
d";J;tt;;;'lesnika ili nral,g
deteta'
godina, ni rreseci, ni iasuviri vrerrc je mrtvo i iclemo nrr , , triir,r'-rca '1r.gc' redi do redi
Ul" 1'l
njegovu sahranu [...] - goZ. blagil, kriknuh iznenada se i, ,lnii PijaZeov" :ttemeljrra
:tt
'l"O"Jt'l"i?"*" Pr()cesa
setivbi neiega, ako vremena viie netla, kad li ae biti jeda ,',,./r' t)rilllenirr ntr rrai fredrnJt' "Cetiri
koji'se'izvriitvl 1pftotn
7..rvaju tu; inteltfttt-lnf
ttl''n'"";
naest? [...1" (2ll). Jod jednom viclimo isti pleobralaj pod ',l,, le

uticajem droge, gde vreme hao da je ,,suspendovano', kacr

i kod du5evnog bolesnika, I<oji Zivi u veiitoj sadaSnjosti,
, ;.';;.
rncta i Prostora' uzror
;ri:.',':,:#:: [j*if tlT,',il','i; !i;i
da se
bez predstave o proilosti i br-rduinosti. trko'Sto cetlo reci
Prostor je preoblikovan na isti naiin. llvo rrekoliko ()ve se teme mogtl ocirediri ioveka i sve-
tidu strukturi'""t1o
od"tltt l''*td:t
prirnera uzetih iz Kluba ljubitelja haiiia. Opis stepeni5ta: "tritinski .., u"':
,,einilo mi se da dva njegovir kraja potonula u senku ura- r a; F*:*#L1l"jT'ii'.T'ffi;l
^alazimo
st'
oP al'oni e - sv e
e vei
r-rjaju u nebcl i u pakao, kiro u cl'u.a ponora. Pocligav glavu, stenru
Oi;firi;;; ;;*.rr,'o a.touunj sve'ia
si

nejasno sam, iz neke iudne perspektive, nirzirao nasla-

ge nebrojer-rih stepenika, r-ragiba r-rz koje se treba uspeti, :, :;H'l;:l JixJ:,,;:;;;;
;;;; q:,:l:: dela
izmedu
vezana za
doveka. ovde je;"" o*i":tt
"P"-'i1'1. pro-
kao kada se hoie dir stigne na vrh kule Lilak; pogledavii r lras uPucuiu na tu
niz njih, nasluiivao sam stepenast ponor, vrtloge spirala, ovu tematsktt nl*ZJ'nti*ki<lno g iula' iula
osrlovno
zaslepljujudc vijuge" (2OS). Opis Lrnutr.rSnjeg dvori$ta: blematiku, po"un J*lroblematiku kaze Lui
tot'"ontxt vida"'
toil'li'!ti"i'
,,Dvori5te je inralo razlrere Marsovog polja, i za nekoliko vida (,,pet tttr" ove teme mogli odrediti
dasova bilo je obrubljeno divovskim zgraclama koje su na Lamber) - toliko i" ;til;;;
horizontu ocrtavirle o5tre ivice obelisl<a, kupola, kula, za- kiro ',teme Pogleda' stt-
cla brzo napustimtl
Ova rei ce nam omoguiiti pn-
batar, piramida dostojnih l{ima i Vavilona" (209). Pogled' thntastidnim
Ne pokuiavamo da ovde iscrpno opi5emo neko odre- viSe apstraldn" l";;;i du"'" u'nt'nlo
'"';t
'c1eno clelo, pa dak ni temu. Prostclr kod Nervirla, nir pri- iama,ko je'*".;i;;'ilf iuttlif ::f
terna I Pogre(
mer, sam bi za sebe tririio veornil op5irntr stucliju. VaZno ;;;;i izrnedu .abrtrjanih ''"i:-1;ti:il1"':;:
115
114
 CvgleN Totonov
priti Princeza Brambila. Tema ove fantastiine prite je rasccp
liinosti, njeno udvajanje, a uopStenije, igra sna i stvarnosti,
duha i tvari. Dovoljno nanr govori vei to Sto je svako javljf
nje nekog natprirodnog iinioca praieno naporeclnim uvo
denjem iinioca vezanog za pogled. To su, posebno, naodarc
i
ogledalo koji omogucavaju prodor u darobni svet. Thko iar-
latan Celjonati, poito je najavio da je medu njima prisutnir
princeza, doviklje gomili: ,,MoZete li da ugledate presvetlu
princezu llrambilu kad se kreie tu sasvim blizu ispred vas?
Ne, to ne rnoZete ako se ne posh_riite naoiarima koje je
bru-
sio sam mudri indiiski madioniiar Rufamonte.
[...]'Xa te
reii $arlatan otvori neki sanduk i pokirza tuclesnu koiiti_
nu neobiirro veiikih naoiara" (t. ill, 19120;). Salno naodare
omogu6avaju pristr"rp u iudesno.
Isto vali i za ogledalo fmiroirl, predrnet na iiju je srod_
nost sa ,,iudom' fmerveille], s jedne strane, i pogledonr
fse mirer], sa druge, pjer Mabij opravdano ukazivao.
Ogiedalo je prisutno kad god junaci price treba da na_
prave presudan korak ka natpriroclnom (ovaj odnos po_
tvrduje rnaltene svaki fantastiini tekst): ,,I saj se ljubavni
par, Kornelio Itjaperi i princeza Brambiia, p-rrobudiSe
iz
zanosa u koji su utonuli i pogleda3e rrehotice jasno,
bistro
jezero, na iijoj su se obali nalazili. Ali kada su se sagledali
u jezeru, tek tada su se prepoznali
[...],, (l3l/119). Stvar-
no bogatstvo, istinska sreca (a oni se nalaze ur svetu iude_
snog) dostuprri su samo onima koji uspeju da se pogleda_
ju u ogledalu: ,,Srecni su i bogati svi oni kojima je poilo
za rukom da, kao i mi, sagledaju i upoznaJu sebe iame,
Zivot i njegovu celu su5tinu u iudesnom
lariom ogledaiu
Urdarskog jezera" (t 36- 137 I 124). Samo'zahvaf ullii na_
oiarima Diljo je mogao da prepozna princezu Brambilu,
zahvaljujuii ogledalu oboje rnogu ,opoi.ti dudesan Zivot.
,,Razum'l koji odbacuje iudesno, to vrlo dobro zna,
pa stoga oclbacuje i ogledalo. ,,Neki filozofi bili su sasvim
protiv toga da se gleda u ogledalo od vode, jer iovek, kada
obrnuto vidi sebe i svet. lako dobija vrtoglavicu., (55/54).
I jod: ,,Bilo ih je mnogo koji su se, sagleclav5i u njemu celu
116
I
I
I
I lll
---
Uvoo u FANTAsTIdNU t<ttlt2lvNosr
rrotlu i same sebe, zbog toga onerasPolo2ili i naljutili,
t,r
r,r sc kosi sa svakim dostojanstvorn, pa dak i sa ljudskim
r,r/.unlom, sa svakom mudno steienonr mttdroScu, da se
',tvirri, a narodito sopstveno ja, vide obrnuto' (88/82). ,,Ra-
,,rrni' se izjainjava protiv ogleclala, jer ono ne predstavlja
',vct vei sliku sveta, dematerijalizoYanll materiju, ukratko,
I 'r otivreii zakonu
neprotivrednosti.
L)akie, bilo bi ispravno reci da kod Hofmana za svet
( rrdcsnog nije vezan sam pogled ve6 simboli pclsrednog,
r,,r,rnutog, naglavce okrenutog pogieda kakav omogu-
\ irvaju naodare i ogledalo. Sam Diljo utvrduje opoziciju
rznrcdu dva tipa videnja, kao i njihov odnos prer-r.ra du-
,lcsnom. Kad rnu Celjonati kaZe da boluje od ,,hronii-
rrtrg clualizma",Diljo odbacuie taj \ztaz kao ,,alegorijski",
i ovako odreduje svoje stanje: ,,Bolujem samo od odne
bolesti, koju snm navukao time Sto sam suviSe rano po-
ieo cla nosim naoiare" (1231112). Gledanje kt'oz ttaoia-
rc otkriva nam clrugi svet i iskrivljuje normalno vide-
rrje ; taj poremeiaj slic'irn je onome koji i'zaziva ogledalo:
,,Mora da se neito pomerilo u morl oku, jer ja, naZalost,
vidim sve obrnuto' (1231112). Obidan pogled otkriva
nirm obidirn svet, bez tajni. Posrecian pogled jeste jedini
put ka dudesnom. Ali, nije li to prevazilaZenje videnja,
prekoradenje poglecla, zapravo simbol iudesnog, njc'
gova najveca pohvala? Naodare i ogledalo postaju slike
pogieda koji vi5e nije obidno sredstvo da clo oka dopre
neka taika u prostoru; pogled viSe nije samo fur-rkcio-
nalan, proziran, prolazan. Ti predmeti su, na izvestan
nadin, saiinjeni od naterijalizovanog ili neprozirnog
pogleda, oni su kvintesencijir pogleda. Istri ovu plodo-
fvornu dvosmislenost nalazitno i u redi ,,vidovnjak" li
- onaj koji vidi i ne vidi, koji je istovrenleno viii stupar-rj
I
i poricanje videnja. Zbog toga Hofman, Zeleii da uzne-
se odi, ima potrebu da ih uporedi sa ogleclalom: ,,Njene ,t
odi [neke moine vile] jesu ogledalo u kojem se odraia-
va svaka ijubavna ludost, i ona sama sebe prc'poznaie i
r1
sama u sebi srdaino uiiva" (75171). I
t17 i
ir
 Clt,I'rer*'fttoonot.

Princeza Brambilo nije jedina l{ofrnanova priiir rr 1.,,1,,; 8. TI-TEME,

jc pogled preovladujuia tema - u njegovom clelu tlosl,,r
no srno preplavljeni miicroskopima, lorujetima, lirzrrrrrr
ili pravin-r odin.ra itd. Osirn tog;t, Hol'man nije jeclirri 1,rr
povedai kod koga se noZe uspostaviti veza iznlcdu n,r,.,
ten'ratske tnreZe i pogleda. Ipak treba biti obazriv katl,r ,,,

traii takav paralelizarn - ako se reii ,,pogled", ,,vitlt'rr1,.

,,ogledalo'itd. pojavljujri u tekstu, to jod ne Znaii cla srrr,,
i snal'tttt polna 2e-
precl nekorn varijalltoln ,,teme pogleda'l 'Io bi Zlltidikr po stronica Lr'rja Lamb era. - cista
i mai,la * Inccst'
t,.Lltttr
stuliranje jednog jedinog i konainog znaienja za svirlirr r 1)rtvo i liltido. - Rctigija' t'crlno-cl I
Surovost kojo
I ltrroselistr(thrcst' - t'.iubiv viSe ocJ dvo'i'" - dod""'
lr
najr"nanju jeclinicu knjiZevnog govora - a Llpravo to orllrr
jarr-ro da uiir.riu-ro. ,r ,r'Lt tli ne izaziv(t - Slnrt:, !-'i,1.:
'u'i"''ot1't'o' i
vamptrt
,litorn i njilrcve istoznotrtosti' -
U svakon sluiaju, kod Hofinana odista postoji NekroJiliio
po ,, i nesvesno'
dtLdarnost izmedu ,,tente pogleda" (prema totne kal<vo i itlealntt ljtthat'' - Drugi
je onn rnestcl ziluzela u niriem opisnom redniku) i ,,slili;r ",,tprirorlrt<t i

pogleda" koje otkrivatno u samon tekstu; u tom sntislu l}lrlztrkovrolnalll'ujLamberpreclstavljajednoodrraj-

njegovo clelo otl<riva mnogo. , ,,i,.,i,f1.rr';'lr i:lr:rTivanjit o"'''g"
t'l]:'^l,1t"ali ir'r-lettte'
..t.' Aurelije'
Takode vidimo cla je ovu pr\/Lt ntreill telna, u zavislto lrice u kolnc sc' l'lo i tr pripovcd'rtu
I rr1 I rrtnher je
atrirlizon otkrili'
sti od stilnoviit;r, nrogutno oclrediti na vi$e naiina. pre ,,tt'lrtvliuiu sva nadela fto;o 't"tt.l naStlm
su postale opiplji-
nego Sto izaberento jeclan ocl njih ili ih r,ropite utvrdimo, ,,'nt;:';il.t ,u.,t' iat;tl "ri i<1eja koje
rroralno clir prodemo kroz drugu tematsku mreZu. \ (': on istraiule nevidlfivo kao ito clrugi prouiirvaju neko
r r( t)()znitto ostt'vo' nis'uo
";;;.t;;;.. nesto na sta nikada do tacla
'r"g"a" pripaclaju prethoclnoj te-
lrrriili u clrr,rgirn teksttwima koji
da se oier-ri' Nije se
,,rl tf"; ,',-tr!zi' Lttj Larnber oit"tult u sasvin-t
tn:'
;^i^t;; ., L,i-""', niti u uspon-renu ili ."-tt dii
potinje polako
i

stvarnu Zenu; sr''et tti"llnin'uiivanja

se otvara pred rllegovi'r-l
tttftt"u' koja su do tada opaZala
jedva da' se usuclllje u
salrlo ono nevidljivo' 'Suto t-un-tbtt I

iista' tako duboka oseca-

i:'il ;t;;r;.'',lSt"' '-tusu tottohiljada nrilovanja o kojima
I

;;";;;;'" ttt.'.'ii*.blike
t^l:t^:.t za lnene' sva
.l* r;un1uo. lvoje maleno stopalo )' A pripoveciad
I

vc'r'-'nici i

6cS biti moial", piSt n'-t ".t';oj ,(4-16 kt'rja

preobtaiaj: "Pisma
ovaktt saZima tal iz'rt''-'uir.i*"1 iz tistog
ie sh.rdaj sirtuvao loino pt.tk"'uju plelaz (441)'
'o'utnl
idealizma u kojerr-i jt i;t; o
nujz"sti senzualiz''rni'
t priciruii6e se spoznaji duha'
S'p-*j"t.f
119
Ilu
 CvEreN looorov Uvoo u p.qNrestrdlru r<NJ t2Evur.rst

,berIzn9n1dl se dogada
poludi. Najpre
nesreia. Uoii vendanja Luj Lanr I'rrsrrstvo ili odsustvo te teme zahteva od nas da prona-
zapada u nekakvu obamrlost, a zatinr u ,l( n)o formalno merilo za razllkovanje dvaju polja unu-
duboku melanholiju iiji je neposredan uzrok, kako
izglc t.u lirntastidne knjiZevnosti, od kojih se svako sastoji od
da, to 5to smatra da je nemoian. Lekari ga proglasJ
z,r I'r il itnog broja tematskih dinilaca..r
neizledivog. Lamber se zatvara u seosku ku?u,-gdJse
njc
gov Zivot gasi posle nekoliko godina iutanja, ravnoclui,
Ltt.j Lamber i Klub ljubitelja haiiia, dela u kojima su
nosti i prolaznih trenutaka prosvetljenja uma. Zbog
se dogadaji ovako tragitno razvljaju? pripovedai,
dega l,r('svega predstavljene ja-teme, spolja odrecluju, kao da
i;"gJu l, oblikuju oko praznine, novu temu - polnost. Ako ispi-
prijatelj, nalazi nekoliko objaSnjenla:,,Odu3errry.,r1. ".i,,
t.rrno dela koja pripadaju ovoj drugoj mreLi, moZemo uo-
kojeg ga je moralo dovesti oiekivanje najveieg'telesr_,og
, iti kako se ova tema razgranava. Polna ielja tu moie do-
zadovoljstva, kod njega uveiano i iednodiu tela
i moiiml ',titi nenadanu moi: nije ret samo o jednom od mnogih
du5e,lako je moglo dovesti do krize iiji ishod
nije pozna_ rsliustava vei o onom najsuitinskijem u Zivotu. Romual,
tiji od uzroka" (440-441). Ali iza tih telesnih iii cluhov_
1,op iz Zaljubljene mrtve Zene, svedoti: ,,Poito sam samo
nih uzroka nagove5ten je razlogkoji bismo gotovo mogli
1t'tlnom podigao pogled ka Zeni, zbog naoko malog greha
smatrati za formalan. ,,Moida je u zadovoljstvima
braka nurogo sam godina patio - moj je Zivot zauvek poreme-
on- video prepreku na putu ka usavr5avanju
unutra5njih ,cn" (94). I dalje: ,,Nikad ne pogledajte Zenu, uvek hodi-
dula i u letu kroz duhovne svetove., (443). Dakle,
-oiu" te pogleda uperenog u zemlju, jer, pobto ste tako dedni i
bi izabrati izmedu zadovoljenja spoljnih ili zadovoljenja
nrirni, dovoljan je tren da izgubite vednost" ( 1 1 7).
unutra5njih dula; Zelja za zadovoljenjem svih vocli polna Zelja ovde uveliko ovladava junakom. Luisov Ka-
onom
formalnom skandalu koji zovemo _ ludilo.
luder,kojije svoju aktualnost oduvao pre svega zbog upe-
Otiii iemo jo5 dalje, pa iemo reii da se formalni skan_ i'atljivih opisa Zelje, moida nam je za ovo najbolji primer.
dal o kojem svedoti knjiga udvaja, i to u iisto
kniiZevnom lr.aludera Ambrozija najpre dovodi u iskulenje Matilda.
prestupu. Dve neuskladive teme nalaze se jedna'uz
drugu ,,Ona podiZe ruku i nadini pokret kao da se udarila. Kalu-
u istom tekstu. Mogli bismo poii od te neuskladivosti,
clerov pogled sa uiasom je sledio kretanje njenog oruLja.
ufvrditi razliku izmedu dve mreie tema _ prve, kolu ia
poznajemo pod imenom ja_teme, i druge, u t
vli Haljina joj je upola otkrivala prsa. Zelezna oitrica leZala
olol za sada joj je na levoj dojci, i to, Boie moj, kakvoj dojci! Mesedevi
nailazimo na seksualnost, i koja bi bila o,"dredena pocl
ime_ zraci, koji su je potpuno osvetljavali, omogu6avali su ka-
nom /i-teme. I kod Gotjea nalazimo istu neuskladivost
luderu da vidi njenu zaslepljujucr,r belinu. Njegov pogled
u Klubu ljubitelja ha!i!a:,,Ni5ta materijalno nije
se meialo je sa neutaZivom iudnjom lutao po odaravajucoj oblini.
sa tim odu5evljenjem; nikakva zemalika i.elja
nlje uticala Neko do tada nepoznato oseianje ispuni mu srce meia-
na njegovu tistotu. Sama se ljubav, uostalom,
ne ii mt,gla vinom teskobe i sladostra5ia. Uskiptala krv prostruja mu
poveiati, jer bi Rorneo ljubirelj ha5ija zaboravio
Juliju f..l kroz vene, i hiljadu divljih Zelja ponese mu ma5tu. - Sta-
Moram se sloZiti da ni najlep5a clevojka u Veroni za
tove_ nite! uziviknu on otajnidkim glason-1. Ne mogu vi5e da
ka koji je upoznao haii5 ne bi vrecleia truda.. (205).
'Postoji, dakle, odoiim'(76).
tema koju nikada neiemo naii u deli_ Kasnije Ambrozije menja predmet svoje Zelje, ali ne i
rna dto podivaju na rnreZi iistih ja_tema, ali se,
napro_ njenu jadinu. Prizor u kojem kaluder posmatra Antor-ri-
tiv, uporno ponavlja u drugim fantastidnim tekstovima.
ju u darobnom ogledalu dok se ova pripren.ra za kr-rparrtje
t20
 CvEreN ToooRov Uvou u rextlsttiNu xs1I2l:trt'tos t

ledan je od clokaztr za to; jo$ jednom, ,,rrjego'n'e i.elje v. ,,r,cli' (172l1 47); ahna vrhurtctt zadovoljstva' Orlandina
burkade se do besomutla" (227). I dalje, prilikom neo , 1rr"tuu."" Veiz.,rula. U drugoj umetnutoj priii nala-
stvarenog silovan.ja Antor-rije: ,,Srce mu je lupalo u grlrr ,,,"u-fr.r,riaun simbol, davolje tombone'.bombone koje
doh je pogleclont proi<iirao njer-re oblike, koji de uskoro ,,rrvijt polnu ieliu, a koje clavo rado drje junaku' "So-i
ri,.r i.'""Sf" moju bombonjeru; pojela
je elr-e bombone
postati njcgov plen" (249). ,,Ose6;ro je iivr-r Zelju, koja gl
sam zarniSljao da vidim
,,,,nrlaitu sestri. tbrzo,
uspali do bezr-rmiia" (250) itd. Cdista je red o iskustvu ono 5to
clvema sestrama zavladala je
koje se po lestini ne moie porediti ni sa kojirn drugim. 1',,i'elo je c1a se ostvaruie; i ne zna-
Sacla nas vi$e nece iznenaditi akrl u ovome otkrijer.no ,,,'1.,. prig,.riena strast, a Qlle su jol se p-redrvale
\rezll sa n:rtprirodninr: znamo da se ono uvek pojavijujc sir;? to [...] USla je rlihova mati.["'] Njeni pogledi'
',c' uzela
prilikom iskustava granica, u,,superiertivninr" stanjima. ,)i,.g."Jpet -o1", puti su na kobnu bomlronjeru;
vratila' oPet me
r, ,llkoliLo bombona i oti$la' Ubrzo
se
Zelja se kao iskuienje ir-rlar otelovljuje r,i nekim od naj
deicih likorra natprirodnog sveta, posebno u davoiu. Po 1,,,,',ritn,rutu, nazvala
me sinom i stegla u narucje' Tecivll

jednostavljeno moiemo re6i c1a je davo samo drugo ime i,,' .r"tila"f" i uspela da me napr'rsti' Uznemirenost mojih
za. lihido. Zavodljiva Matilela u Kaluderu je, sazna6erno, , rrla clo5la je do zanosa' <lut"uo sam
kako mi vatra tede
magla mi je
,,drrigorazredan, ali ziro cluh', veran sluga Lr-Lcif'erov. ,'f ,,-"' j.d.ru ,urr-, vicleo predmete clko sebe'
A vec u Zaljubljenom dn,olu nalazimo nedvosmislen pri- ,,,t.tur'rlutu vidik. Poiao ,u'rr terasu: vrata na sobi de-
"o
r,,j,,ku bila su odikrinuta, nisam mogao da
se uzclry'im'
mer istovetnosti clavoia i iene iii, tainije, polne ieije" Kocl
njiirovih dula bila je joS Le5ca
Kazclta clavo ne pokud;,wa cla se domogne Alr.arove vednc l,rr'sam u5ao: raspojasanost
iSduparn iz
cluie; bai poprut iene, on se zadovoljava time da ga ima nir l,"gn -ojih;.,ploSin silm se' Hteo sam da se
,'iii-rouit-, ruku,'ali nisam imao snage' Njihova
nati je u6la;
zemlj i. eitaoier-o dvosr-n isleucr turnaienje velikirn clelom
ubrzo je izgubila pra-
treii u tome ito se Bjoncletino ponaianje Llopite ne razli- I'i.Lo, je zamro na njenim usnama; je bombonjera
kuje od ponaianja zaljr.rbliene iene. Uzmimo ovu redeni- l';,-il t*t prekorevd' (253-2541240)' Kada
prekinuta; clir-
cu: ,,Prerna opdtirn glasinama, potvrdenim mnoginr pi- isprainjena, uzajamna dulna u2ivanja nisu
au, je budenje Zelje koju YiS:.li5t1 ne
moie obuzdati'
sinirna, neki davolak oteo je nehog kapetana telesne garcle
",,t;i u'Zaljubljenoj mrtvoi ieni ici ce
napuljshog kralja i oclveo ga u Veneciju" (223175). Ne St.ogi opat Serapion
ove tematihe: kurtiza-
zvudi li ovcl kao iznoienje ovosvetovne iinjenice, gde ret 1.,i dal]e u narnuda,'anju mesta
Klo.imorlda, koja je od zadovoljstva napravila zanat'
,,davolak", claleko od toga <ia oznaiava natprirodno bice, ,r.
kao cla se cldnosi na neku Zenu? Kazot to potvrduje u epi- ,. nl.g" nije niSta clrugo .'1o
'Velzevitl
licno' (t0'l
Y 1:i1
opozlcue
logu: ,,Njegorroj se Zrtvi de$ava ono ito se moie dogoeliti i,"ui-t,"opuiova lidnost clsvetljava drugu stranu
tloga, ijoi vi5e, njegove preistavnike.na
zerrlji' sluitreni-
i piemenitom ioveku koga zavede najdasnija spoljainost"
(287). Nerna razliire izmeclu obidne ljr-rbavne pustolovine lie Vere. Tako i Romual odreclule svoj rrovi
poloiaj: ,'I}'iti
voleti' ne praviti razliku
i one koja je zaclesila Alvarir sa ciavolom; davo, to je iena sveitenikl To znadi biti declan, ne
(47)' A l(larirnonda zna I<tr
kao precinret ielje. u polu ni u godinama t"']"
',i ljubornorlla salrl ni'r
Nije elrugadije ni u Ru/copisu nadenorn u Saragosi. I(ada 1. nlen ,-t.porr".1t-tl protivnik "Ahl
od menel" (105)'
Zibedejtr potrrudavir ciar zavede Alforrsa, njernu se dini da ll.rgu, Logu si voleo ivoli$ vi5e
na potetl<ti ['ui-so
vicli kako lla ielu njegove lepe roelake rastu rogovi. Tibo So,r.SJni kaluder, kakav je Ambrozio
toliko strogtt
de la Zakjer \reruje da ima Orlandinu i cia je ,,najsrecniji uug .o-u,ru, otelovijenje je bespolnosti' "On

t22 r23

.i,*ffig&s'
 lllt

(it'nlar- I ooonort
1t

['r orr u r A\ f,\\ r tt'ti1 t N;lzt r'\os

I
t
l

uzrr.na svoj zavet na,iecl.rost da je

savrieno nespt.rsolr;rrr , r iic podleZe lljondetinirn darirna i njegov se pacl biiZi.
da troii razlikr,r izr.neclu rnuskarca i rl
trn". eS). l, ,lrrosa ciana, $etajuci se ulicar.na Venecije gde ga iznenir-
Alvaro, jwak ZaljubLjenog dovolt, Ziui l1

,n sveSiu otol
i.stoj.opoziciji. A kada pnu"iu;"
da je zgreiio opiteci s,r
rlavrilonr, oclltrcrrie cra se o.rrekn.
z.n" i'.tu se zakarutrr,
ri: ,,Postanimo sveitenikJ DraZesna ieno,
moram vas st,
odreii i...1" (276-277113). priznati iulnost
znaii odrcir
verLl; zato Vatek, kalif koji sarno
o zilclovoljstvima votlr
brigu, uiiva u svctogrclr_r i fogohuljenj,,.
,lr Lr(ir, on se skloni u neku crkvu. Kad pride nekonr kipu,
rr, rrri nllr se da u njemu prepoznaje nrajku. firda shvtrti da
l','q ljtrtravi koja se u njemu racla prerna lljondeti z-abo
,.'r lirr r.rir majku, i odluduje da napusti mlaclu Zcnu i vrati se
,
'rroi irlrrsj; ,,Stavimo se joi
jednom pocl to drtrgo skloniile"
,tsl72).
)rrvo Zelja ovlarclaie Alvarom pre nego Sio ovaj r-r:rcle
I
l

istu op.zicijr-i nalirzirno ii ttukopi*

nattenttnt tt srrrr ',rilitu kraj majke. Alvarov poraz bite put pr-in, ali ne i
go-si. Prednret koji dve. sestte
sprecava dir se podaju Alfirrr I ,,rrirtau; ba5 kao da je bila ret o obiilrom ljubavnorn ocl- l

nrt,eiirl.yon koji ovaj n,rsi: ,.tb je

::,"i::,:.p()verila izn dragull (oji rrri i.. ,,,,su, doktor Kebrakuernos mu pokazuje put spasenja:
nraJkl k.ji srrrrr,be.,ilr,.la i.tr ga uvek rrosiri;
rr njeinu se nalazi konr.rd.istinsl<og ,l'ovcZite se zal<onskom vezor-n s jetlnorn Zenom. O izbo- Li

krsta.. 1S"AtZZ\;a onorir ncka odluti vaia poitovana rnajl<a [...]" (285i 108). Da
dana kada ga.prirnaju. u kr.e1ct, i_iU".i";"'p*thodno 'rr
prc ,,,lnr)s sA Zenom ne bi bio davolu po volji, mora r-racl njirr.r
seca traku na kryoj visi ntedaljon.
I(rst nije u skladu s pol I'tlcti i o njemu suditi majka.
non.r leljom.
Opisonr rreclaljona pre<lstavljen nan_r je
.
rste oir.zicrje: r.rajka liasllprot
i drugi dtrn S ilruge strane ove snaZne ali ,,nolmahre" liubavi pre-
ie'i. I)a bi Aifb,rsuu. .u_ rrra Zeni, fantastitr-ra knjil.evnost osvetljava i mnogir pre
l

(lill(c skilrulc :r'trje

Pt115g|c lrevirrosli, pr.ethodn6 lpgbit ,'lrlikovanja Zelje. Ve6ina ne pri;rada oclistir nartprirocl-
LrKronrtr nretialjon,rnajtin ,uokion. A u Zaljubljertoj
lvoj leni nalazin.ro ovu zanillljivu reienicu;',,Manje mr_ n()ur, llego clruitveno,,iudnom". lncest je jedna od
se seiao da
sant rrrrjieicih varijanti. Ved kod Peroa (Mngnrcta koia) na-
sam kaluder nego onog Sto sam raclio
u maj_ lrrzirro oca zloiincir zaljubljenog u svoju kcer; Hil.iatlu i
iinoj utrobi" (l0g). postojii.,.Lu u..to
Zivclta u rnajc.ir.ror.r.r
lednakostl izn_redu jttlna not prida o ljubavi izmedu br:ata i sestre (Prlciz o
telu i poloZaja kaltr.iera, a to je odbacl-
vanje y'ene kao preclmet a i.elie. Kunaralzamarut). U Knludcru se Arnbrozio zaljubljuje r-r
'lh jednakost zauzima svoju sestru Antoniju, sih-rje je i ubija, poito je prethoclno
sr.e(iisn() tresto u Zatjubljenont
,l^'dy rrlrio nrajku. U epizodi sa Bar:kiarokctnt, t Vateku, junako- i
Sila koja Aifbnsa spreiava au ,. pnipt.;
Zeni clavolu Bjondeti jes.re upr.avo il;;;
lik njegov.l majke; on ie
va ljubav prema sopstvenoj kceri r.rn.ralo se nije ostvarila.
s.e'pojaviti r,r svint prcsudnint trenucirna Flomoseksualnost je druga var:ijar-ita ljubavi koju lan-
zi1.Jeta. Evo jedlog tastiina knjiZevnost iesto ttzima kiio tetntt. Wlfck niu'n
Alfimsovog sna,.u kojern se ova oirozicija
javlja bez ikakvog nro2e posluy'iti kao prinret', rle sani() u op[511 deiaka l<oje
preruiavarrja: ,,Sanjao sanr cla ,rUirr.,
nr"lt ri [...] proiaze_ l<alif ubija ili u opisu Clilienruz.a, nego pre svega Ll epizocli
di kroz uzirk tcsnac u koji sarn uiao
sa r;i!r.,r.".St", odjed_ rl Alasiju i Firtrzu, u kojoj ie homoseksuaLri odnos kasnijc
n()m nre neka ruka gur-ne u provaliju.
irr-ei,z,,oo sn;;i,k; biti ublaZen - kraljevii Firuz je, r-t stvari, princeza Iiiruzka.
- Bjclnclctina. pao sam. Druga rtrka rne .,uur" t nad.h se 'li-eba prirnetiti da se knjiZevnost toga vremena iesto po-
tu rnajiinont zagrl.iaju" (190_l9i/5{J_59).
Davo gurii Alva_ igrava (l<ako je uoiio Anclre Paro u knjizi lioju jc posvctio
fa Lr pollclr c'ulnosti; *rajka ga ztrcfriava.
Medutini, Alvaro Bekfordu) dvosmislenoScu u vezi s:r polom voljenc osr,bc:
12,1
t25

r:
 CvEreN Tooonov Uvoo r r,qNresrri.Nu rnll2tvNos r

tako je sa Bjondetom u Zaljubljenom davolu,

sa Firuzont otrnenijih vedera nije bilo na svetu; ali kada bi op5ta ra-
- Firuzkom u Vateku, Rosarijem _ Matildom u Kaluderu. ,l,rst obuzela sve zvanice, njeni bi evnusi pu5tali pod sto
wsta Zelje mogla bi se odrediti kao zrrrije otrovnice i istresali na pod lonce pune Skorpiona.
.T1eia ,,ljubav viSe
od dvoje", pri demu je ljubav utroje de5ii oblik. Ovaj trp Nlo'/.e se zamisliti kako je to divno grizlo. Karatida bi
ljubavi nimalo ne iznenaduje u istodnjaikim
priiama; ',(' pravila da ne vidi niSta i niko se nije usudivao da se
tako treii kalender (u Hiljadu i jednoj niti)
mirno Livi sa rrrirkne s mesta. Kada bi videla da ce joj zvanice uskoro
svoje ietiri Zene. U jednoj sceni u iukopisu
nadenom u rztlirhnuti, zavila bi, za zabavu, nekolikima od njih rane
Saragosi, koja je raniye navedena, videli
smo Ervasa u kre_ rrt'l<im odlidnim melemom koji je bila sama napravila;
vetu sa tri i.ene - majkom i njenim dvema
ierkama. ,lobra kneginja nije naime mogla podneti da bude doko-
Odista, Rukopis pruZa nekoliko sloZenih primera
..
jima se ukr5taju do sada nabrojane teme.
u ko_ rri'(104/49).
Takav-1. ilf*_ Prizori svireposti u Rukopisu nadenom u Saragosi u
sov odnos sa Zibedejom i
Eminom: najpre homosek- sliinom su duhu. Red je o mudenjima kojaizazivajuzado-
sualan, jer dve devojke iive
zajed,no p.. n"go Slo sretnu voljstvo kod onoga ko ih primenjuje. Evo prvog primera
Alfonsa. Dok prica o njihovoj mladosti, Emina
nepresta_ rr kojem je svirepost tako jaka da se pripisuje natprirod-
no govori o onome Sto naziva ,,na5e naklonosti,.,
,,nesreia nirn silama. Paieka mude dva obeiena doveka - demona:
da Zivimo jedna bez druge.., govori o i.elji
dase ,,udaju za ,, lhda drugi obedeni, koji me je zgrabio za levu nogu, ta-
istog doveka", kako se ne bi morale rastati.
Ta ljubav je i liode htede da pokaZe 5ta zna. Najpre pode da me golica
incestuozna, jer su Emina i Tibedeja
sestre (osim toga, ;ro tabanu noge koju je dri,ao. Zalim mi zdera koLu, raz-
i Alfonso im je rodak). Najzad, to je uvek tlvLrji sve nerve, ogoli ih i htede po njima da svira kao na
ni jedna ni druga sestra ne srece se sa Alfonsom lubav utrole,
nasamo. nekom muzidkom instrumentu; kako, medutim, nisam
Gotovo ista stvar deiava se i paceku, koji deli
postelju sa ispudtao teljene zvuke, zari kandZe u moju potkolenicu,
Inesiljom i Kamiljom (ova druga kaZe:
,,Smatram da ie tuhvati tetive i pode da ih uvrie, kao 5to se Stimuje harfa.
l_.d"l postelja biti dovoljna ove noii.,, 75139);Kami_
luT Najzad stade da svira na mojoj nozi, od koje je nadinio
!a.1e lnesiljina sestra; poloZaj je jo5 sloZeniji zbog dinjeni_ psalterion. euh njegov pakleni smehf (77-78142-43).
ce,{a je-Kamilja drugi Zena-palekorrog oJu,
odnosno na Drugi prizor svireposti odista potide od ljudskih bi6a:
neKr nactn njegova majka, dok mu je inesilja
tetka. nalazi se u redima koje Alfonsu upu6uje laZni inkvizi-
Rukopis nam predstavlja i drugu vrstu
,. ielje, blisku sa_ tor: ,,Dragi sine, da li ih prepoznajeS? foi ni5ta ne kaZe5.
dizmy, sa princezom od Mont Sa'ierna kola
irida kako je Dragi sine, nemoj se upla5iti onoga 5to iu ti redi. Pridi-
uZivala ,,da pokornost svojih dvorkinja izlaiefm]
svako_ nicemo ti malo bola. VidiS li ove dve daske. Postavicemo
dlevlim iskuSenjima [...] kaZnjavala'[samf ft ili Stipa_ rnedu njih tvoje noge i stegnuti ih uZetom. Zatim cemo
njem ili zarivanjem iioda u mi5ice i butine.. (208/190).
medu tvoje noge staviti klinove koje ovde vidi5 i zabi-
Dotiiemo se diste svireposti, iije seksualno poreklo
ti ih udarcima dekiia. Najpre ce se tvoja stopala nadu-
nije uvek vidljivo. Ono se, naprotiv, moZe prepo
znati u ti. Zatim ie krv poteii iz tvojih prstiju a nokti ie jedan
jednom odlomku Vateka u kojem se
opisuje Jadistidka ra_ po jedan otpasti. Posle toga pu6i ce ti tabani, videiemo
dost:.,,Karatida je davala male veiere da
umllostivi mrad_ kako kulja kaSa od tvog smrskanog mesa. To ie ti pridi-
ne sile. N1 njih je pozrvala gospode koje
su bile poznate niti veoma mnogo bola. Ni5ta ne odgovara5; medutim,
po svojoj lepoti. Narodito je traLlla najtelje i
najnelnije. ovo je samo obidno ispitivanjel U meduvremenu, ti cei
126 t27
 -T
Ui'on u FAN'IASTI(JNU rNltZevNos r
(lr-r. t.rr'['orronttl'

je njonle. clotude' Ir'gazlli

se onesvestiti. Evo boiice napLlnjcne raz-nitr kist'lirr,rrrr.' , , r ,.r() treku uovu girdost cla i vukli
lirilie uaotti'tl'ti"t'oL' tki""li
je tlagu
ponroiu kojih ie rrtcl te povratiti. Itacl se bttclei osr',',1t,, rrr, rrt'
izrracliierno ove klinove a staviti one tamo, Zttiltrto rlr ,, , rr,, tcl. po plodnicirn" i.,it";"tt l:,i Ptl'li:l.l"j lll:1: I za-
je brli
blje. Pri prvorn udirrcu, zclrobiic ti l<olenir i z-glol,,'r,' , ;',,,'-i iJpti.tutin.'u' PoSto su ""\lii'llloge
lobllia oclskade
Pri clrugonr, tvoje lroge rascepice se celom clttzitt,'rtr , , lr.rli sc gledi,luci L"kt' i;f okrvavljena uclirrajuci
i'
Nloirlir-rii ce ti pol<uljati iz kostiji"r i pclntciana sa Iv()torl ,,, l,rrnctritt, t-,'p'"uist l'] f';t't''o''"st l,t'itl'
veitom rukonr pro-
krvlju poteci u slamu. Ne Zeli5 ciil govoriS? [...] l)ol'r,, , ,.ltrrrlrtl. Zatim joj otltu'ot hitnr-rt g1i; joi srrrska
stcgnite rnu piilieve" (10I/68). r,, ,l( l)o()anicur otttl p.tjt * '""rlju 'eko
nekclliko trenutaka oua
Stilistiikorl analiztul n.rogli bisn-ro potraZiti slcrlslr,r l,,l,,rrritl uclarcelr pettlm' i kroz vi$e r-ri5ta rrije
i,
zrrhvaljujuc'i kojin'ra 111'aj ocilour:rl< postiZe srroj triirr,rl , .l.r]trltt' Ustrelniie ,..,-,',-'i.' -lre'n.d1 nastar'iSe da ie
lledrlici
Staloler-r i mettldiian ton inkvizitr)rov, iz\resuo, ovtlc tr,' ', , , .tla i nije n-rogla odgovoriti' Kotrlj rrli su trj er"ro telc'r
naj oclvrat nij it]i'ot"i"to'
iernu i preciznost tertlina koji odredtLitt cle lot,'
sh-rZi, ka<l ", r i vititt t gt'rrnil:'r ga ni;e.ost'rvila
dok nije po-
tela. Prirr-retimo, isto tako, cla je r-r poslednja dva prittrt'r,r 1,,, :;totltrak metara'
(;;;;bi'i"t''tt'tlttn" zaista ie posled-
red o iisto l,erbalnottr nasilju: o\.a prip()vedattjrt tte t,1'r r,rIt, bezlid'a
"tu'""
srrjr,r z.bivanja l<.oja se odista deiavaju u svettt knjige. lirl'r' r rIr stcPen razirrania)'
je jecl-ro u proSlorn a clrugo n budttcenr vretnetttt, olr,t
l,.tntrc koji je poieo Zeljorl
i proiao kroz' svirepost stt-
potitLr iz nestvarnog, ur()gucnog svet.r: 1o su pripovctlrr
,,, io tras je sa smrcu; tittio"
ovih dvejr'r tetna' uostalom'
njrr pretrrje. Alfbnso ne pre/.ir,ljava one svireposti, iali ilr
oclnos nijt
i ne posrniltra - oirisujr-r rntr ih, g()vore trtu o rtjinta. Nrt ,r iurrr je clovoljno ptr'"tti"''X;tftov ""*.1:l]::11
Kod Peroa'tl" Pllll'::'
silic se ne vrii pokretimir icr, zaprawl, i netua nikakvilr rro/.c sc redi cla je uvek prisutan'
p.ln..' ljtrhirvi i trnttrit'
I<retnji; nasilje se vrii redima. Ono se ne i-ini santo putcrll ,,',t,r,,*il.'ta-ie i"ti"tkt'it iznledrr
rr Cr vcrrkapi' gdc ski
jezika (u knji2cvnosti nil<ad i nije u pitanju niita clrugo) r,1,r. fo sc ttedvostnt'it"n'*tuttttttrjc
tlti'gug ptrla' z'nadi isto ito
vcc i unutar jezika. ein svircposti sastoji se tt izgovrrrattjtt rrttti se, leci r-r krevet '* ltttt"l
Pi ponar'lia istu porukti:
oclredenih redenicir, a ne u nizanju stvaruih postLlpaka. r lriti pojeclen, o"gttt;;' "'ot"o't
zq,r'ultrua lirv, koja ,'J"i"n" nrenstrualnu' dove5ce do
Kolur.ier nas npoznaje s clrugtlm varijantotl svireptlsti,
lioja se ne pripisuje izvriiocn, pa, dalde, i tre izaziva sa st.tlrlne Lirzne'
leii da ttl, t'ut dve teme
distiiku raclost kocl junaka: jezidka prirocla nasilja, kao i \J Kahtderu bi sc pre moglo
jednake' Zato 5to icli cla
njcgova funkcija - koja se ostvaruje neposreclno r-ra ditao rtranite' nego da '"
poseduje Antoniju' ernt"n"
'J'"tt.-f"iiiubila mali<u; teh poito je
cu strcla postaie 1asni1a. Ovcle ne treba da svirepi postLlp- i nl; '{:1a ubije' Scena silo-
ci obcleie- ncki lik, vei ocleljci ',r kojima su ti postripci opi- i\ntoniju silovao, pt;;;;;"
ieije i smrti: "Antonijitro
sirni treba cla pojaiavqr-r i nijansiraju trtntosf"err,r iulnosti vat-rja ie potl
''-tnLnm-i''ti'tto'ti
tan leialo je u stru izmedtt cil'a I

u kojri grezne rirdnja. Anrbrozijeva smr:t je clobar primer; rretaknuto, sasviur Jtftl lr
lcsa" (3I7- JIft)'
srrrrt opirtice, iiju je Zcstinu Arto u svom prevoclu izuz.et' lrtrlPtttto gn;ila tt poi eijrro telo nirlazi kriri
no is1:rkao, joi je uiasnijr. ,,llunclZije su htele da se osr.'ete Ta varijalltii "tr"olt'" gttt se porlovo rz
f.i.*' f,toulud"t'" kc"1 ilotock.'g'
\llrrr

i nisr.r bile sprelnne da je ostave na rniru. Sipali su na nju i]l -"-11t Zeijena icna
nqprljavije pogrde, vukli ie po zemlji i prekrili joj lelo i ocluosa cloclira skliznrilo
u zametrjivirnje' iil

je racLrje kojir sc neptcstirno

;r.;;;;" se u lei - to
shenra l

nirpunili usta izmetonr; bacali su je jecini cln-rginra i svirki

129
128

tl

IH-**.P'.
 Cvur,aN 'ltroolov
Uvoo u peNtasL lixu rNll2t vNosr
por)avlja u Ruko
nn(lcnont
r.,r,a.f"'rtarucjtt; kirdltrse5ar'qosi. Alfirrr51I 7,1,,,,1
ilrzt'cti tJve r l,rnr()nda prelazi na delo. ,,Najzad, ona se odiudi, nadi-
,alrrzi ilva Icia. I t'io,'.r,, ,,,r:.',',,';l;l;i
se dt'Savir I s,l
Pa.'ekorr;, ;,';;::.,,;l;;'
'', ',r,rli Lrbod iglorn, i pode da usis:rva krvkoja je iz ntene
Ite'sks111 i v.lrritu
, ,'r, I lrr. I'ek ito je popila nekoliko kapi, obuze je strah dar
,,,.JnTff _,;:'x1rirr#i.,1:,:j:ffi jr j: ,,,, rr, iscrpi suvi5e, pn mi brii,ljivo umota rr.tku povezom,
u les i <iavola isrovrenren.:
:,,,,'l*l , ,,,t, jc ranu protrljala ntaSiu koja ju je slllesta zacelila.
lrnd,',,e ;i;" ;':':iYara ,.( )r
1, r'iic bilo sumnje, opat Serapion bio je u pravu' Medu-
bii. ; ;i,;;;:; ?:lJ'; i ho,, gre,ra
I'i,,,, r,,,r. ul)r'l(os ovoj izvesnosti, nisirm se mogao odreii Ijubavi
.),.i:.^l:il ^,'1" f
',,)rl,i';'r',,'i;,il,I::""
;ii' ;;J.il::llJ,:,:,1 il I
| , , r rir Klirrimondi, i rado bih joj dao koliko god bi joj krvi
'"li'l' ;:; r , l,,rlo kako bi veiito ostala u i-ivotu. [...] Sam bih sebi ras-
t,, ,r ro rlrku i rekao bih joj: Pij! I nel<a moja ljubav proZme
;:",'HH $J# r :l
il $t.fi ; : *",;:*{i, i;i'r ;l rr,,lt telo zajedno s mojonr krvijul" (113). Ovde je sasvim
nruskrrrr'a p,.ruara;,::ljarna: kotl P.Is6ft69,'rra kazrrjrrr,r
pre(lrrret njegove , ,rro l<akav je odnos izrnedu smrti i krvi, ljubavi i i.ivota.
ou.; z"ile ,, l"sin..,.'
;"'oi,,;,'/::' i k.d G tjea. crl,,', u",r.
ei tij l..rrcla se virmpiri i clavoli nadu ua ,,strani dobra', tre
n iro u' ) t i
ii,;';;:;,1 mrtuoj
i"'.':'l
ieni "
i

uznentir,rvaju
i religiozni duh budu osudeni i
l,,r oi'ckivati cla sveitenici
srnatrir Xf,i.jl1"rri se .1ok p,, rr,rzvrrni najpogrdnijim imenittta, pa iak i imentlm clavo-
nrrtvo tclo; smrt mlr
..r".nrro,',ro;;ai;l"t nije ni'r.I,, l,rl 'lrrkav potpuni preokret nastaje u Zaljubljenoj mrtvoj
,,l)a v,rm t;r;;,;;;,; f'."'
kt: d. rrjegovtr zelju p.vec,irv.r
savrsenstvo .blil<a, , rrl. To se dogada sa otelovljenjer.n hri5iar-rskog morala,
t'to i p.sveierr., ,..,,-11- k;";..c;ti; r1,1[1v11 Serapionom, koii sebi stavlja u zadatak cla iskopa
srrnscc ic rnnle st,r.l,, 1,. lrrrirnoudu i po drugi put je ubije: ,,Serapiclnova revnost
"'.. ".r"'.,1T' i,llili,,fY::\'.j]"
,rjerrr tr vise n il. isre
;,;;;;,:;;,1;,.1;li"'j.,, je n.c i,
.rou,,r, n., ,rrnlii je u sebi neieg tvrdog i divljeg, lto ga pre tinjaSe
oscL,aju(:i
l'::lti ',lnogao k.ko se 0,,r, i .",r,rii1;e-..N't Rr,
(xdK v('c.n()g rltslartl<tt,
,liinim clemonu nego apostolu ili andelu t...1" (115)'
nlsJtn 0d9fg1i l) lQtluderu, Ambrozio se tudi ito vidi da nevina Antonija
tl^lt)
,,r, u,._^,'^
lu2noj' a o|et vrhtursk..i
da spustirrr p,,tiun.,
na mrtve us'e one slrrsrr , ita Bibliju: ,,Kako', pomisli on, ,,ona iita llibliju, a nevi
,o,y" r;uuuu:i;;;" kqa ;e inrala svt,
rrost joj nije povredena?" (215).
t;l,'il' i n ic i' o vtJ e p red
Dakle, u razliiitim fantastidninr tekstovima nalazimo
u., I :, Jj ;T "
s r r v rj c r r au j e,r vir
istu strukturu, ali razlidito vrednclvanu. Odnosno, tt ilne
baul;u p..-,';;;.l'1"
"ojJ, c,tjea ide ,rap,,,'edn ,3
kod
1111-
itd, rraziva ," ,rek,"odri lrri5ianskih nadela, snaZna, ako ne i preterana telesna lju-
;, u r,,u,,,i;:,;;T?;,ii:.:1,o :l'.' birv i sva njena preoblikovanja bivaju osudena ili pak slav-
o.l k o re n i, ;' ;]'*: "-tl t i e n k ro fi ij. rr t" I
s s e I
ljena, ali njena suprotnost uvek je ista - cluh vere, mtrj-
p-,
; "
koja se p,yr"riuiJ,i",;l f:".T: vart.tpiru ili prerrra " ""i
t

.iablasri"
1,

lia itd. U delima u kojima se ljubav ne osuduje upli6u se

:'';:l natpriroclne sile kako bi joj porlogle da se ispuni- Primer
i.:xi:l il*, I n I it i : negat.ll, : I ;:; ; : :: i ::: ; :l za to nalazitno vci tt Hiljaclu i jednoj noii: Alacltn uspevil
rr,clrrosrr r,l*i,,.U""iutle ivrro vr.d lr.,ua, r. .l
rrko je cla ostv:rri svoju y'elju upravo uz Pomoc iarobr-rih orutla,
va d. je oir,:'"-,,.1i'jiutt:' Klarirnontlc; svesterrik,,tkr'i-
' prstena i lampe. Aladinova ljr-rbav prerna sultal'rovoj kccri
re nren1a njegova or".Il*t vantpir, ali to otkriie nirnalo zauvek bi ostala san da se nisu umeiale natprirtlclnc sile.
koga je,",ritril,,'rou.u..'o,ry1 ot'1: je pred llonuatorn,
r, rzgovorila rnonolog za Isto je i kod Gotjea. Poito l(larimonda ostaje iivrr i po-
u ,lor.u kr..,.,
sle smrti, Rornualu je moguino da ostvari idealr-ru ljtrbav,
130
t3l

Fru"*g-r,y-
 t
Uvol u AN Ll:*l tt:n" xx lrZrvNo's
(lvrlex'fonoHov f

nrirl(rrr ga zbog togtr zrranidnil verai osucUla (a virlt'li ,.rr,,, ,,r,j,, Aiio ja terne,),illll"l]i1..lil:::'J..l'*1,lilill
, rvtlc ttoiirvttltttl sttl )a tt ocltttls
l<alio izgled opala Serapiorra nije claleko od lika lirrl,r,,p r

cienrona). Uostrrlotn, ne ovlaLlava li na hrajr,r Ronrrr,rl,,

;ije iz'clvoie' pos'ratrat' 1,:l':1":
'.;;,l; :nro prr.i rrrrr'1i Ictt*t
vorn drri<im ka;anjc? ,,ZaLa.lio sarr zbog tciga viic prrt,r .lrr*lirir liu.rirrrir. x"ir.a, ak.
i',',,"..',.J'.'p,'gi" r"r' ;l;lrl
r

joi ialinf' (116-l l7). lh terna se u potpunosti rtlzrrr,lrrp, ,

l
I::;: Il1:1,:lil;il[ ; ]

tr (iotjeovoj poslednjoj thntastiinoi priii S'pirlfisfrr. (,r ,1, '' ,' rrijc uoPite - ll..tlLt-::'";''iio odisrir, prvo-
i.riL,
tiol,il"t':"tJi:t#'",. 1"
N{alivcr, junal< ovc pripovesti, zaljubljuie se u cltih rrrrtr, g" l t'i'rutrris iin j. tI d n osit
1..,
dewrjke i zahvaljujr"rti vezi koja se medu njirnir usposl.rr ]I .],,'

lja, on otkrir.a icleah'm ljtrbal', LlzalLldno traZentr nrt,lrr ,,\, l.ir prellla drugome'
ovozemiiljskiur ienrunrr.'lakvar sublirlacija ljubiivnc tt'Irr,
prirnrlrirr.a nirs da naptistinro nrrc2u ter-na koja nlls or,l,
zrurinra kako lrisnr<l se vratili trireii lr.i-tema.

SaZmimo u nerkolilio reii pr:edeni put. Polirzr.ra tai'k,r

ove clruge nrreZc ostaje pohra ielja. Farrtastidna knjii.cr
t.tost posebno nastoji cler opiie njene pretcrano nirglaie n('
obli[<e, kao i nf ena razliiita pre'obliko\.anja ili, a[<o hocctt ,

izoblic'enja. i)oscbno se nres[o rnora c]ati svireposti i nasi

ljtr, prcnrcla je n.f ihov cldnos prcma ielji sanr p<l sebi izvrrrr
strrnnje. lsto tirko, razrniiijanja o snlrti, o y'ivotu poslc
snrrti, () leievina i vantpirizrrll vezana su za tentu ljuba
vi. Natplirocln() se rle polar,ljuje sir podjcdnakorr jadinonr
Ll svak()In ocl or,ih sltriajevir: ono se pojavljuje kako bi
uuerilo izrtzetno sihre pohre iclje i uvelo nas tr Zivot po
sle snrrti. Nirsuprot torne, svirepost ili ljr,rclska izopaienja
Llgllnom ne napuitajtr granicc rnoguir.rog, pi1 s.ur1() inra
r.r.ro posla sir, recimo, druitvenci iudnirn i neverovatnirn.
Vicleli slno da se .fa-tenrc rrrogu turniriiti kao raziitite
obrade odnr>sa iznreclu tovelia i srreta, sistelttir opiry'altje
- svest. Or.de nerna niieg slidnog: ako ielimo da i fl-tcrne
tumaiitnt'l nri istorn nivon opitosti, nroranro rei'i cla je pre
rei o cldnosu iovelia i njegove Zelje, pa otucla i ioveka i
njegcrvog rles\rcslrog. 7,elja i njene razliiite varijante, za-
jeclno s nasiljcm, snlllo su figurc kojinrir sr.r preclstavljeni
oclnosr medu ljudskir.n biiinra. istovrer.neno, ono zir ita
bisrno nrogli reii cla je ovladavairje ,,nagona" iovekom
postavlja pitanje strukture liinosti, njernog unutra$njeg
133
1i2
 Uvoo u r,tNresrrtNu xryrZrvNosr
e. TEME FANTASTIeNoc:
zAKLlUeAK ,rro se time da ukaZemo na njihovo postojanje. Ishod je
' 'r'r;rrtitenija, ali i manje sporna spoznaja.
I )ve razlidite aktivnosti ovde podrazumevaju dva razli-
, rt.r predmeta; strukturu i znatenje, poetiku i tumaienje.
delo ima strukturu, koja uspostavlja odnos izmedu
"r'.rli.o
, rrrilirca pozajmijenih od razliditih kategorija knjiZevnog
ri()vora; ta je struktura u isti mah i mesto gde se nalazi
Pyiainjenja upravo izrylenog. _ poetika rrrrrienje. U poetici je dovoljno utvrditi prisustvo nekih
znainost i neprozirnost i kritika. _ Viit: , rrilaca u delu; ali moZe se dostiii vi5i stepen izvesnosti,
slika. iporednih
ja. - Detinjstvo i zrelosL _ -orrgiri opoziti r lirl<vo saznanje moZe se proveriti nizom postupaka. Kri-
lezik i oirrrritr irrika. _ Drogc, tir'ar sebi postavlja ambiciozniji zadatak - imenovati zna-
,,::':";;:,:::,li'i;,:,?y,.i;4;;;imenipsihoai'u t t'nje dela; ali ishod ove delatnosti ne moZe se posmatrati
rri l<ao nauian, ni kao,,objektivan'. Ima, naravno, tumade-
[';''{:l!;':i::l-;:;;:',:I niir koja su opravdanija od drugih, ali nijedno od njih ne
',*;:l:i"'"'iT'iix'!ff rrro2e se proglasiti za jedino istinito. Poetika i kritika, da-
lilc, nisu ni5ta drugo do instance opdtije opozicije izmedu
dve tematske mreze' koje
,t,uY"l,l"Jl #,",,i,1'il':ili se ra- rriruke i tumadenja. Ta opozicija, dija su oba dlana jednako
iz p rve ;.;t;;;;;;#;#:H:ffTT;,xi1 j:fu: vreclna pai,nje, u praksi nikada nije iista; isticanje jednog
ililrugog dlana omoguiava im da ostanu razdvojeni.
to je upravo zato dabir"
,f.ur.io 'lb
divosri, kao u Lu i u to, neuskJa_ Sto se nalazimo na stanovi5tu poetike pri prouia-
o'ff]:
i r')-ii' "" ^a,r^;e a h aiiia.
t
vanju nekog Zanra nije puka sludajnost. Zanr predstavlja
"'i,iri"'i,oitetj
*' I ol"[''li
;l,T,i; ;; ::-* akJj ike
"!'li.z."r;,,1::;):
u irpravo odredenu strukturu, uoblidenje knjiZevnih svoj-
stava; popis mogudnosti. Ali pripadnost dela nekom Zan-
r, I J g,, ; :"# ff
' " uporede
primer, "
sa o,nim
*"
",:.isr"ff : il:.lif..#" : ru jo5 nam niSta ne govori o znadenju tog dela. Ona nam
tematska stu_^
dlja, zapaite za oko q" ""_ samo omogu(ava da utvrdimo postojanje izvesnog pravi-
ir_.a"'";,rr;;;;,'raztika u prt_
rodi (nezavisno od bitot"h";;i;ffi*% la kojem se to delo - i mnoga druga - povinuju.
naravno, mo2e izneti). Quda, koji se, Dodajmo da od ove dve delatnosti svaka ponaosob
UopSte uzen k.i. i.
studiji govori o dvoiniku, u lematskoj ima svoj omiljeni predmet: predmet poetike je knjiiev-
iri ,2""1,',ri;;r:;.""
storu, pisac pokuSava ilipro_ nost uop5te, sa svim njenim kategorijama, dija razlidita
a" i^ouu io._rf*" ,r","nja
lzriiitijim reiima. Beleieii teksta ukrStanja saiinj avaju Zanr. Predmet tumadenj a, naprotiv,
rajuci teksl, imenuje smisao.
,._", ., ,fr'r#' ..ii; parafrazi_ jeste posebno delo; kritiiara ne zanima ono 5to odredeno
Nai stav je sasvim drugaiiji. delo ima zajedniiko sa ostalom knjiZevno5iu vei ono Sto
Nismo pokuiavali da tu_
ilffiil:"ililff ,;j':: ;' ;;";;;;#ffi' prisusrvo
je njegova osobenost. Ta razlika u pogledima odigledno
uzrokuje i razliku u metodu; dok je za teoretidara vaLna
*:^'ri{""i,ilil;i,iff ltill,i,"J";:;:t;:,!,^i: spoznaja predmeta koji je izvan njega, dotle kritidar teZi
tvoj zeni, kao jto bi to da se poistoveti sa delom, da sam sebi postane predmet.
utinila ;*;i;, zadovoljili
"_"ui" Nastavljajuii raspravu o tematskoj kritici, primetimo da
134
l3s
i

r,llli
 Y E--
(lr,r-r.rN'fotroRor
Livoo r; FAN r',\s'l(iN-u rixitzlt'xos l

ona rz perspektivc..llll,l-","]/"
nalazi opravclanje l<ojc jr,1
je ncclostaialo
u oiinta poetiie. Nisnroiltcli , y,rvliaju u svakorn cle lu ponaosob. C)vo naglaSavanro
organizaciju slika l<oje c.la opisLrjerrr,,
i. .ruurn1,,-,r;';;;r,,, povrSini , rl.o bisnro izlregli svali.i ncsporilztlnt.
rlrr; irli t,rrir i1,;11 rt,l,
n1,:l:1, ,"f.,,,,;"',,jrrrr.,,,,,1,.i,,,.,,,,,,i,i],
l<.ii st. ! Ncophodno je ukazati nir clrugu grcihu lioja je takoclc
::i]']1,'
rtlrlrl.u lsr,;lju,v,ria i,n.,ri,- i,i,i."t,. , rret<rg ttrrir.r, ,,r(,!lucn:1. Rec' je o naiir.rr-r riizLrnrevarjir l<njilevnih slikir
|1irl;171r kr.oz koji olt l)cst,tic, l)()scl
c,' za sobon, .stavrja. i"rr, | 'rlr sr)to.lo sit.la ollilili.
rraeclirrrir
,l,a'"i"i:ffiilSJ:Ii::j,ill I lstiu'rovljavajuci naie tenratskc mreie, naporeclo srno
l)oclrke, ,,,rl,rri ,u,4. ,;.ri;; ,;';U
Ne bisrio i'ari potrcbe ttr'aienjir. ,t,rlili apstraktne tcrmine: scksualnost, smrt, i l<onkretnc
cla pclcrseianrut".u
jtr dir ovrlc nisLr r, r'rllirle: tlavo, vanrpir. dinc.i to nisn.ro htt'li cla iznrecltr
u oita'j.', u1.,r*,r-,..,r-,:'.;,J;J:l..,T,ill
l,rl rr,,in iti si rrr;rkt i.l<.,,;, Lrlr dvejr,r grLlpa Lrstanovimo znaicr.rjslii oclnos (tlu'o zna
;i,, ;:,,,,',,;ir);.,,,, r(. prilrirr(
posttlanje clvaiu stanollita, r , r :;elis, r,arnpir nel<rofiliju) vci r-rsaglasivclst, istovrerrien<r
stanrx.iitl't.rilf.. i stanorriitir
poerike: glas.vra ili rirrnick.r l,r isrrslvo. Znaienjc r.rel<.c slilie uvcli je bogatije i sloi.cnijc,
;;;";r;;r.;; , tzb.r rerorid.
t]*y.. iti posrril..rk.r ., ;.,;tl;r"uJ.'uur,, 1,.1 lli syxlly6 objainjenie bilo nenrogutno pretpostarriti, i
]:inpredntct
sn vre'er,r l() zl)og viie razloga.
viie_n.r
i z r.ri. r,anj Lr,
;;,,;l:'i], : :Jli] i:i, ;.i;: Nalprc, LLnrcsno je govorili o viieznainosti slike. Uzrli
nricali: bai kao "; jto ;:H i I I J,,ll ;, nro, na primc-r, tenrr-r (ili sliliu) clvojnika. O njernu je ret'
su Lr lingr.isii.:i ;,;r.:i
teznje cla sc znaienjc,
pa prenra ro'e i,"r;,1ffi.::;illl: 'r niltt-rginr fantirstiir-rinr tekstclvinra. Ali, u sr.akom poscb.
rz granica te nauke, ronr delu drrclinik ima razlii'ito znaienje, u zerr,isnosti otl
sintaksi, i u knjiZevnin,
,. .,";;k;;;rr"-ir,,ri,,;r,
kali,r bi
,,r-inosa r.r kojen-r ova tclna stoji prenra clrLrginl tenran'lii.
p,uu."u.,;;l .:, kacla su u pi_ ,

tanju ,,fbrruaini., iinioci.rt"to, lrr znadenjir iiil< mogn biti i supnrtr-ra. 'lakirv je sluiaj kod
t.",, si., 1r-, .rr.,,, i kompozj
prist,p 131"1., .ii k;il. .:i o,,sacirzi I lolhrana i Mopasana. Kocl prvouir pojavljivanje dvojni
: lll.,y
()n sL- ()chlilh
,111":.1. I'.i
oclbacrilj. n i,., l.a lzaziva raclost: ono znaci pobcclu cluhir nacl nratenjonr.
Vicieli sn_ro,
"rJi"i,,", cio kojc, je
'ere op.zicija iz'reclu..blika i r;.i;;;;r;',r..elishoc'ra; I.-ocl Mopasanir, naprotir., u cir,ojniku se oteloyljuje pret
nia: to je preclznah opasnosti i straha. Suprotnrr sLt i z.r.r;i'
llliTi,"; Jll'lii'Jl,l,,l'"u"'1t' " "' r"''1 "' stav e'. o sa r1 cr i'cnja koja im.ytt ;\tLreli.jo i liultoltis tttttlett Lt Srirrigo-si. iiocl
i e n; a k,,j e, J'i,
r,'iclovirna cicla, sa dnr:
;ii il;; il j,1.,
ll"; ;llli ;:j l; ::"ilf JJ
jj \ervala pojava dr,ojnil<rr, iznreclrr ostalog, znac'i i poietal<
izdvojenosti, raskicl sa svetom; liod Potocliog, nirprotir,,
:, j
l,,l krr. os.Jalriir
ccri
i ;; ;;, il.j
_ rt,sekr,
1+ ]ii?]"'}H' :l ;; ji;]il,:
H il:
Lrclvajanjc, koje je tolil<o icsto Lr ditavoi knjizi, post.rje
r\reclstvo zir stupanje u prisnijr-r \rezu sil cln-Lginrii, za pot .

,.,2,.,,,, i,,f .'f.;.';:; .,"r,, zapitr.ili

postuP;1iq kro rikr je
,,p.,,ct irunije spqanje. Nece trits iznenacliti ni alio prottarlemo
:11:1,:1,1
llllatt titclto trcli..,rlen, ,r,.,Z" slikLr clvojnika i r-r jechoi i u clrr-rsoj nrreZi temrr kojc smo
r "',,r,r.i.t,.,o,ri
r, i i ! o n i., .2, aiavi,
n e,,dru i.os r ;;,,i;;;;"';:;\:::l:J,,1:
!
r.rstanovili - taliva slika mo2c pripadati raz.iiiitiru strr,Lktir
I)okuiali snro, ciahle, .i" lrrnn i inoZe imati viie znaicr.rjir.
nja I<ojc tcr.ue snrc.itir
;;;;;;lvarim. pr.uciava.
S drtige strirne, sama pornisao na traicrrje neposrccl
t .'.i r,r,,,u., ;, ;;,, j.l:;n tfilil_ irog prevor1a znaie njir nrora biti ocibli'ena, jer sr,'aiirr sliliir
valrrci cla istor.rcnrelro ";,' rX,te tentc i :.|;:::i,l, l.,;l. Lrvek oz.niriala clruge slike, u bcskrainor-n splctLr otlnosr;
tu,rrutl,nu onal<o i<al<o zatirlr, proito oznaiava sebe sanru, clrra ni.jc pnrr,itinl v,.'c'
l -l(r
t37
 Cvr,reN'lirnonov L.lvtlp u tt'l'NTAs.ttt;t'iu x""lIIzl'\\()s
f

ilrra izvesnu gustjnu. U prolivnrtnl, st,e slikc tr.elralo (, i)rcoblikovanje tlbavijrt upravo zahvaljurtrci
jezikr"r'
I,i |
snriltrati z.rr alegrtrije, a videli snto cla aleuorijn
poclr.:rzrr ,l r l.rrclrr nam isprrrir ne izgleda tako' Iivo 5ta,.nir prirlrer'
nrcr,'u izric'ito ukrrzi-,,anje na neko drugo-znaicitje, jezilitL ptlstitje
21,,,1, ',, |..tzc () Vrelllenu: ,,Detc zahr.aljujuci
c.ega prredstar'lfa sasrriitr poscbiin rtrrj,r1.'1ol<o
rel<onstrr-riie s<lpstvetre pclslavke iz prclllosti
nei_r.rrr,, 1
,, .,,bno da
slerliti Pcnzo.lia liacla ri cluhu iz bocc ptie (Hiijudrt , ,'l,lilitr pripove<lanja, i cla Lr-idui-e postr'rpke;rrethoclncr
i .jttltt,t
noil): .,Dulr je oiiglcdrro pcrsonifiliaiiia iclie,
rkrk zalr,.r , studiia' 25); secamo st-' rla vrcme
lri predstavi" (Se'sf
rac', rnali i slabalau, prcclstirvlja iovckove detirrjstvri rriic ]i11il'i ho;1 trjedinjava
irtr-rLrrlnc sl,rrr
pLtlc" (106). Ocllrircuj,,'rrrtr ovlli.rv uilL.itl sv(]denia ', t ,,,rr (tlrrl<ako' veo-
slikl rr,r taike, vei je ono vecnr sildasnjt'st
, tri "rul.onijeg
oznac!itelic ciii bi oznar)cnici Lrili po.jntovi.
lb Lri, tirrlje, 1,,, ,,.r sirdarirljosti krrklti
rlizliiita ocl nri 1'ttzuajetllo i koja ie
,,'k; kategorija), saJirinjost rastegljiva ili beskor-raina'
draztr rreva I t) postoj an I c qrar r i ce pr( )\cL-cu c i zrn crl u jeclir i l, ,
i dnrgih, ito kojc smtl ttka-
a te, r.icleccn"rtt karn,te, [restnislerro. lirko l;. rlr"d.rl.o drugd ocl sliinosti na
.,lr ctrroj izr-lreclu nua i"'tt tematslie mreZe i sveta clroge;
-Poito
snro poliLr!ali cla iasno prilt;r2euro svrr.j postrr ,, t,,ut svetu nirSli sruo jeclnako rleuoblidentr
i savitliivo
pak,.rnoriinr<t prrIiuiati da razumljivo priliaZenro
i njego C)sim toga' iztror'a j: t:i t'-tl^t-::.:::
1,,,,,nanje vrerllena.
ve islrode. I)a bisnro to triiniii, pohtriaienro jtli viie' posto1anle
da razirbert,
nro u ietltLl se sastoji ()poziciJa iznteciu tivejr-r
, ,il.u, .i.,rg" tlclbactrje'n'erlliilizircijtt' I
tcrr.ratsliilr , /rrrlog ovd-e nije satltlsvojtlo,,f rl se str
lljime poistovccr'rje'
tnrt-la, i lioje kategori.fe onir ut,ocli u igru. Vr.atinto
sc, r( sh\ itta gir lilo tlc(to ltezilvistto'
vec .crtit. r't .LrI ici'ra pribl iZal,anjrr iz'tcclu zijeciniika taika tlva clvit sl'ett' svcta detitrjslva
'ajprc,
telnirtskih rrrreia i drLrgih, ntrrnje vi$c poznntih
o'i Ir i^ga se cla se
urcclc , u vezi je sa seksualnosiLl' Sedilrno
tja: .'no p.r'eclc'.ie rnolda cc l)am d,,zvt,liti cla zacirerr. 'r'eta'.lroge, i

(,|)()zicija k"oja ,ranr je onlogucila da.ustanol'luro 1'rosttl

u pr-iroilrr te oprrizicije, da je tatnije fonlulijenro. pcilntlsti (u Luju Lortt-
:tybij" ,.i,r1. oi,. dve n-rreie ticala ttpravo
oblili)
Polnost (o<L.rosno njen uobiiajcni i o'snovr-ri
ir{eclutim, istovr.cnteno ce sc .lntirnjiti sigurnost
lrisnro ntogli potvrcliti svoju tczn. ()r,o-nisu
sa kojorrr /,, ,-)
prazne rec.i: 1.:ste'pocljeclnako iskljuiena
iz sveta clroge k:ro i' iz' sveta
sl'e ittt slerli ctstajc Zil n.)r iisfo 111p1y1..1ir.li,rg hada jc
liaraktera i rristiiara. Cir.ri n:inl se tla je problerlr sloicniji je
IllI<o rt' rytr1,1 t'il,zirIltfti. bez 2eljc' a1i
rcd o cletinjstvr-r. Dojente ne 2ivi u svctu
Pocllnro ocl slitnosti izrneclLr prvc ntreic, i<oie slccli jestc ieija
rlre2e fa_te_ ta Zeljir najpre ,,autoerotitna"; othride
ma, i sveta dctin.istva iiakcl on izgleda oclraslorrr pred*retu' Stanj e pre'a zi i ir2enj a
coveku ; ; p;;;j

itre.nla }rifaZcor,orl opisu): rtrtrlent,t se pitati ct razlogu ";;;r.,r't.,,.,.Lo't.'

closti7'e tt' tl"'gtt (prevazilaierljc
kojcm ta-
f stl'o.ti'Loj.'re
te siii'nosti- Cldgrx.'or icnto naii u ,,,rint studijama oeL'editi liiro pa
gc_ liode teZe nlistiiari) i kt'je bisrlo n-rogli
rtetitl<e psilroioeijc na lioie si)ro se vci trli sko " subl i -
i-,ozivali _ .io[. ;,;;;t&", jeste preoblik"vanj e sc-ksil'r I n o.sti
cla; lr.ji tzttt.i,a :;riitir.rslii prtlaz. tz. printar'e
p.uom sluiajtl z'elja rlemir sptrJjx5llji prc'clllet;
tr
trentai'e U
tirganizacije u zrclost (preko rriza nrcclus{upnjevl) '.rr".tii'. je preclniet ceo svct; izrlrc'du t'r'r dvil stneita
jeste ..it-glrt",
clolazrr li sLrbjckta Lr jezik. 'iaj r.lolazali "i"u I

r,ttic,e na nt:staj:rnjc se,,i-tormalua" Zelja'

crta svojstvcnih prvonr razdoblju dultovnos Zivotir, prilil<txr pfoLtcllvrl
a io Preclimo na tre6u slidntlst naztlaieult
su: odsustvo razliiior.irn.ju cLiha od nrater.ijc, psihozama l ovtlc ie tc l

srLlrjekta ocl ,t;";r,, i.-" - onu koja je tt vez-i sa

,rlrjel.l;tl ptt'tnleir.l,lttilittt'sp11711;11g g/t.oe.t)rrsti, oslonino r-ia opise (psi
r.r-t n..ig.rro,-,; prirlrclraii smo da
p,:,,ri,rr,r', se
\irentcnit. Pi.jiiieova tlci sveta
.je zasluga u tonrc ito je prlkazao cla hotidkof svetaj nriiinjene polazeci "trorrtrriltlou"
Ils 139
 CvorAN.ltrrxrHrry
l jrroo rr r',rNrasr rtxu xxJrilt,nosr
I

covclia. l)onaSarrie cluievtrog

bolcsnika
I
I ro jrla dovoljno redeno - jesu t:rdiur ,,negativ" ncuro
ili:':::illl,1,:::l:lll' ;: i";';' ";fi i' ::dil'll I :l:i' i ,
1 ,,i rlt', liao i ranije, ostajcnro svesni prledrtostar'ljivanja
,,"",,.,-J:, i I ]:;:illlftll u-,,,u. r,,,,,,, , l,to|r,lazi iz pozajrnljivartja pojrnova. Ako sebi ciozvo-
l'fi:1, :J:...:i ::
rih s ta'j a, t, n akv i'r. ka ,rrr,, tlil ustanol'inro oc-lgov:rrajttce prclaze izn-redLr psi-
k
";;l i, ;';;:
iiijc. iizolrr,rricirr: Sizoli.r.rri..,,r. ;i, i.,,'iil.]il j] i '.li,,lii],
;
i,,,; ; ' , , r iiz.ofienije, iznreclu neLrrozc i perverziic, to jc zirtci
irZ,,,l1r,'l
;.:ll'*:
i';;; i,,,:' ;'lli, ;iljl:', *',.1 lil , , , L luicmo da se nalazinro na clovoljno r-isol<ot't't niyolt
t.stii znafilo cla stt naSe tvrclnje priblii.rte.
;,';,,1'J,':,' ;:lll:f "
; ', | ,rlivo pribli2ar,anjc potirrje dir gcivori mnoso r.iic l<acla
*::1" l:'i;;llfffgffill;
it,r. i, k,,s "nii,.*:.;r,]]i,i
.i:il;,,li]: :i:1'l], 1:,:,
r,.,.rr ir<.
rz,ri'rrie'e r" iz
l
z,
:' ,l.r lrisrno zasnovali ovtt tipologiju, pozivatuo na Psiho
," 'lrlii'liu teorijLr. Fnrjcl je tom problenrr-r pristnpio ttekcr
z. cr rra va'ka,,, ;; ;., ; ;,' ;; J j ::,i:l;i:;1T,[ni;f:
;'
,, r)('poito je saiinio drugr-r fblnrr-rlaciju strul<ture psihe;
i' p'''iu""';.:' H
r"g p re ir
I ;
:
,' lirrl<o: ,,Neuroza jc isl-rocl IEr.llogl sukoba izrncdu.fa
;1":: ;::'ll l,:;J;:: 1-risc.K.sitn
""i""-.
l)' I'ropsl('
oi.,, r 1,,
' ,r,r, clol< je psihozir rezultat koji odgovtrr;r slicironr p0
tlrt rr.'r irr,r,,y,
r
i
llell tit na rlr('. , rrrr'r'irjLl u ocLrosr.r iz.ureclu.la i spoljairrjcg srrcta" ((;. 14{
1.,.,,;,11,' r

ri,r,r, r,,,r,,,,',, lil il1,-i9i).

.,,, il,l''".,
t
;

l<le, 1'.51x1. .r.ctlsrr.

.t,, ,,,,
;l,ll:',.i], lll :J:Jl
l"rl.i.'r;r';;:rt,
i;:;;:,;jt Nc bi Ii jasnije i.skrrzao ovu opoziciju, I-'rojd navocli pri
ur\'/1 uLr sveta, l)ilsllprl)r
n;cgor,<rj inade posrcdniik(,
;l;z;. ,,'r ' ,,Ncka r.nlada Zena koja je bila zaljubljena u stros zela
Srrclorri rlctinis^t r , rirr je sr:stra bila na umonr uiasrrula se od pomisli: 'Sad

;lllt ill; jhlli

r.i

li::il,;H :H I l, ii il:nj,:',
r, ,'n slo[rodan i moiemo se velriati."l'renutncl zitlroratt'
|1,rrrjc te rlisli olnogui:rva pokretartje pr<lcesa pcltisl<ivanja
: I
triitl. De
"lt
p()stoje znaiajnt'
'azlikc). N:r .cluosc l-:11.'ll"tlt' I ,'ji je cklveo clo histeritkih porcrnedaja. r\{cch-ttim, zarti
vinra,iesto j;.;i;;J:'_;illlJ.l;;:,r,,:,;,i;l:,:!,1:^:',, rrrljivo je vicleti, upravo u ovakvour sluiaju, na hoji naiin
r( ur"oza pokuiava dir razleii or.aj sukob. Ona Ltzittta tr o1'r
;i:l'l'1,;];ll"i,''il,i,l.'j:t''r''1 ss111, ,'-51.:,,.:,10,,,.*u irr s,s;r,, /rl pronrenLl stvarnosti potiskujuii zaclovoljcnje nrrq()rti.l,
,. r.n,,,,,uii r... ?,,,,J13'],,i ilt.u u, isk rsavaj rr ,,r'iie ljr-rbavi prema zetu. Psihotiika rcakcija bi porekla
l,ol:"]:l;:
n' :t i
t'trgli bitj snovi izazvairi
.pijunr.m" tanil.'.t"i'ji..::'' :' , injenicu c1a sestra utnire" (G. l,1l XIII, ,1 l0).
stratlc' svcl sizofl-erliiara je
sto porcden ,. ,r,.,,,,'ttt*c ie- Sad se r-ralaz.ir-r-ro vr'omir blizu nir6e podelc. Vidcli smti

l;, :i;:,, i]i,l,,:,*:i l;:i il ilil;,l.jl,;:.:,,I,1i:ltJjli Lirlio se.fa tenre zasnivajr,r nir pr<lbijanjr-r griinice iz.nreclu
lclcsnog i duio'nog: rrisliti da neko nije rnrtav, s jeclnc
a,,u".,,,i,, eki h jakih a.ug, n,oz..
i.,l;,;;.;: i,::l;;::',.,, slrirne to Zeleti, a sa clrtrge, opra2ati tr.r istu iinjr-nicu Lr
slvirrnosti, dvc su farze jeclnog tc istog kretarrja, a prelaz
,,,,1;1,',,'i:;,;.';,',:;j;.. ]l: llll" ], iz,,z,,r'o,1,,,rsdi1 i 111511 iznredu njih nastaje bez il<akr.ih lcikoia. U clrligcrrn legi
..,r ,,i1, i,,,l.ri, " '),.,i,.,t
orrrSoril vt'lil<rrrr krrtt.iror.ij'nr
clrr siru, histeriikc poslcclice potishivanja IIubavi prenla zeIu
licle na one ,,preteranc" postupkc vezanc za polnu i.clitr trit
;;n:**;;llilli]li;r:ix:trir.'LTi.Tl;';;,i,r;.i
IIlenrrrr l<rje smo nai(li nabrajajuii ri-tenrc.
izglccla, u cl.trgoj
tr,.;;l;;;;,, r 'ariiaciia'ra
neurozauta: Staviie: vec smo u vczi sa.fc-ten.titu-ta gol'orilio slritinslio.i
'u'ezi,
pcrr,,erzijc _ o tolne
ie ulozi opaianja, to jcst oclnosa l)relra spolja(ltjettr svcttr;
11{)
L4l
I
 LlvoP u FANI As rl( NU t<xltZt.t \clst
Cvr.l.cN'lbrrclov

pri pomisli da ce-biti fivt

sa-
ponovo ga lralazinro u osnovi psihoze. Isto tako sl.rlo vr(Lli i,r,rr.rtoSti lLittltcintlithe]'
, rlr tti tt stirnitl let"'gilt; f iltt"ntlit't
ll'15 'it-'rrlledlitilr'
cla sc /1-ten're ne nrogu pojrniti irko se ne uzme u tltrzir rr, jcste ;rreoblili'lvirnie
svesno i nagoni, iije potiskivanje stvara neurozu. Inrirrrr,, ,,,, rl,r: ttr 7-astralltjrtce r"iui''lt'tit
nijc lrilo siraiutt vec
dakle, prirvo cla kaierno kako na planr-r psihoanalitiilic tr',, " ,lrr-rgtig itt' u pnttlftt u"pitt oc1-
siaclostra'(cem'
,,'r,roliv' bilu p"ttnt'"izutu"i*
rije mreirjrl-tenra oclgovarir sistemu opilZanje-sveSt, a rrrrr rrt.'ici'"nr leltr" (l-' 1l A '
ia /i-terna sistenru nesvesnih nagona. Ovde treba prirrrt'lrtt 'r s prevotlom oclrecle-
, , l,)()). Ovcie se op.t'runi^t'^tlo
cla sc oclrcis prema drugorn, na nivou na kojerl se tiic lirrr
srrclri'inu'
tastiine kr-rjiievnosti, nalazi sa ove poslednje strane. Nazn,r ,, "'']'i,,ti.'t';'i]"tl'''t''')'".,''r
lrl'e f riviclenra u oclrcclet-ttt
ht'rrrr''rl itiu"rl^ll: pt'\t::::':
l',,,,r.! i i clrugaiiji *^u' g.f
t psi
itrjuii ovr-r analogiju, ne y'elin.ro clir kriZemo da se neuroz,' i tttt'tlttS()l)l)o p()\c/('
l' i irajrrjt' zrrlrct'rrit' r'et tlrl
psihozc nalrtzc u fantastitnoj knjiievnosti ili, obrnuto, cll :,,' " 1'r'ipi:C ('"r'ck't,"t/ lr'tk" F"nitl
sve tenre firntirstiine krjiZevnosti n'rogu naii u priruinicirrr,r lr.r'. .\irllizi'ajLt"i' l:'i;t"'-tt"$
I '''';; biti.ni(ta clrtrgo
fi; toiitttputi ne moze
iz psihopatologije. '*1"l* Z..'"'sl.og ponalanja prc]lla
Ali, evo llove opasnosti. Sve te reference rr-iogle bi rrrr 1,, rrr.rtt,rijalizacija N'.rtirtr,.rclo.,,.,g
(ni r: A ' 1i3) leclnakost kojtt
,, ,r rr nailanij.nt atti"i't"t;
vesti na ponlisilo cla sr"no \/eolril bliski tirkozvanoj psilro jednirrr
t iic-:rrno itj::l';.1':t' s''r
analitiikoj kritici. i(aho bisnro naS stav bolje odredili ,rr rrlule trirojd ne pout'u1t tlrta iil'ri-
r:ini) I'ec povezr-tic
,,ri!'uienl (prertcla to i tlalje
r

raziiliovali, zaclrZaierno se za trenutak na torn kritidkorrr i Net'ur'rcltrro tictinjstvo' oba

irristnpu. l)va primerir nanl se ovcle iine posebno pri ',,,r tclista lutlir'r Olit'';lt;''' t'tlitr' p1 lrjriova ll'lpolrena
kladna: str:rnice hoje san.r Frojd posvecuje tudnom i Pcrr ,,r r"uttlil r-t l{otnlarlovo; pLici lstrr
r'll'rt r
:' l-j I;;;;; n'ui;'*'o.i.'ni'
rrcb; i
zoltova knjiga o natpriroclnom. l' l,,ll "l5:1.1]t::':
unutriistlle
tog iczika'
U Frojdovoj studiji o ir.rdnorn moZemo san.ro utvrcliti ,, ,irl,l*.iar"'t n.'eha'riz'arr-r "fi"^lt
'i.
trrrriicionisirnjt' U ptut'nt 'lLrcqtr' tlelirttrost';.rsilrtlanalitiiartr
dvostruki hrrrakter psihoanaiitiikog istraiivanja. lleklo bi tlrttgtrttt'
tltlutnt'("tt ptertrtlio''t: tt
se da je psil-roanaliza istovrerneno nauka cl strukturanrrr 'rr,'gli lristlto trpt'rediri 'a prirneri oba ova
Mnogolrrojni
i tehnika turntrdenja. t.l prvom sludaju ona opisuje odrc- ,,,',i i. blir. po,ttt t'ng"i;'
1 1':'r 61 6 gL""
cieni rnehanizanr, rnoglo bi se reii - mehanizam psihiikc ll^:: :.11J":,;::'if i.Jliliui',.. pr ihvar iien,.
aktivr.rosti. U clrtrgon'r, ona otkriva krajnjc znadenje ovako ";
vei .-l'worl'o" n"gr'r-
,,1,11,.'lLi. il:ff:l1;l;.') -
t.'
opisanih l<onfigurtrcija. Ona istovrenreno oclgovara na pi- """
odtlclsott.t prelrlil knjiZevnosti'
tanje ,,kako" i na pitanje ,,Sta". .,li - niie u skladu s naiinr drr-rgo do sarutt
L,vo ilustracije ovog clrt- gog stava, gde se delatnost -'l ttti;t;'iit rt"lizt't:""st znaii bil.-ita
'.ebc, ptr, prema ttlt-r-tt" "
it"f uo plevotlctrj c' r.riie neopl-rocl' I

analitiiara rnole ocirecliti kao deiifrovanje. ,,Kad neko ieste cla

sarrja nekakr.o nresto 1h pejztri., i u snu misli: 'Znam ja rrtt. Ziruz'rat, unn st..,
."',*'ir-it"ro d.r ircinimo(trrl< irll<tt
tttcltlrtiznta
ov() rnesto, vei sarn bio ovde' tumirienje moie to me- ,'l,iscltt,'luttA''it"'i'""iilt'"1''"'"t'* !1rPis1 \'
Lr.st.ii ntp'nttn'1"'l'l]"itit
i''itttlu pter"tl't
sto clir z:rr.neni ger-ritalijama ili majiinim telorn' (.L:. P. A., rr.:
:,i;;t'.;,','ii''ttt't''u..' h"ar ral il icr rr tloz'' rr'irtr
bit i li.
si
200). Ovcle opisana oniriikrr slika uz.etir je izdvojeno, ne- i f,

zrlvisncr ocl mehanizma diji je deo; z.tlz\rrat, ciato nan-r je ,,,o ( rr\ir,(,1,, 0r r,,' 1l i'ill,: :,]:- :i:l]]'il'l]l'llili,';, \;:,i;
z't'tt'"' ':.
njeno znadenje. Ono je l<valitativno razliiito od samih qrozivattjc llJ \tl'tllittlrtl l)slll( Zirrrra' n'r pnrrrer'
slika; broj lirajnjih znaienjtr ogrriniden je i nepromenljiv. pozajmicrr; rr teonlslii O':t"nl-L,litreir
snratruti primet'entnr'
lli joi: ,,N{nogi Ijudi bi nazreli auru onespokojavajuce ,,uc1e aa t-l-toi'e
t-13
t42
 tll

CvEleN Jblonov UvuLr t r'AN'lAsrtaNL KNjlTLVNost lLl

Kad god su se psihoanalitidari zanimali za knijZevnir Podseiajuii na tipologije tema predloZene u razlidi- ll

dela, nikada se nisu zadovoljavali time da ih opiiu tirn ogledima o fantastiinoj knjiZevnosti, ostavili smo
nu
bilo kojem nivor-r. potev od Frojda, uvek su nastojali clir
i

l)() strani Penzoltovu, kao kvalitativno razliditu od osta-

knjiZevnost posmatraju kao jeclan ocl puteva ka unutraj- lrlr. Zaista, dok ve6ina autora teme rasporeduje u odeljke
njosti piSteve psihe. KnjiZevnost je, dakle, svedena nii kiro Sto su vampir, davo, ve5tice itd., Penzolt precllaie da
ll

rang obitnog_ simptoma, a pravi predmet proudavanja
jeste pisac. Tako, po5to je opisao organizaciju
Coreka i,t
peska, Frojd bez ikakvog uvoda ukazuie na ono
sr' te teme rasporede prema psiholodkom poreklu. To bi rl
l)oreklo bilo dvojako: kolektivno nesvesno i individual-
no nesvesno. U prvom sludaju, terr-ratski iinioci se gube
l

ito sc l

moie odnositi na pisca: ,,E. T. A. Hofman bio dete iz, u trnini vremena; oni pripadaju celom doveianstvu, a pe-
1e
llesrecnog braka. Kada je inrao tri godine lrjegov otac snik je sarno osetljiviji na njih od drugih ljudi, i zbog toga l
sc
gdvojio od male porodice i nikada joj se viie nije vratio,
i

uspeva da ih ispolji. U drugorn sluiaju, red je o lidnirn ii

(ltt4) itd. Ovakav stav, kasnije ieito kritikovan, clanas lrolnim iskustvima: neurotiian pisac 6e svoje simptome l

viSe. nije u modi; ipak je potrebno odrediti

razloge zbog 1rr-eneti i u delo. To posebno vaLi za jedan od podianro-
i

kojih ga odbacujemo. r a koje Penzolt razlikuje i naziva ga ,,prida iiste strave i

Nije dovoljno reii da se zanimamo za knjiZevnost i LrZilsa". ,,Far-rtastidna pripovetka je samo izbijanle neprijat-
samo za krliZevnost, pa zbog toga odbacujemo nil.r neurotitnih teZnli" (146). Ali te te2nje se izvan deia
I

svakct
obave5tenje o Zivotu pisca. t(nliZevnost je uvek vi$e rre ispoljavaju uvek nedvosmisleno. Takav je sludaj Artu-
l

ocl ilii/
knjiZevnosti, i izvesno je da postoje sluiajevi kada pi_ --
la Maiena, iiji bi se neurotiini spisi mogli objasniti nje- tl
dieva.biografija stoji u takvom odnosu prema njegovom uovim puritanskim obrazovanjern: ,,Na sreiu, Maden u
L

I
delu da se njeno prouiavanje iini umesnim. Samo, da livotu nije bio puritanac. Robert Hilier, koji ga je dobro
bi
taj odnos bio od kakve koristi, on mora biti clat kao jedna poznavao, priia nam da je ovaj voleo clobro vino, dobro til
od odlika samog dela. Hofman, koji je bio nesreino dete, clrultvo, dobre Sale, i kako je Liveo savr5eno normalnim
I

opisuje strahove iz detinjstva; ali da bi ova tvrdnja imala

ii
iivotom oZenjenog doveka" (156); ,,Opisuju nam ga kao liil1i

vrednost objainjenja, trebalo bi dokazati bilo da svi ir.uzetnogprijatelja i oca" ( 164) itd. il
pis_
ci koji su imali nesreino detinjstvo iine isto, bilo da Vei smo kazali zbog dega je nemogutno prihvatiti ti-
i

svi il
opisi detinjih strahova potiiu od pisaca dije je detinjstvo pologiju zasnovanu na biografijama pisaca. Penzolt nam l

bilo nesreino. Ako ne moZemo da utvrdimo postojanje ovde pruZa i protilprimer. '[ek 5to nam je rekao da Ma- Ir
jednog ili drugog odnosa, utvrditi da je Hofman il
bio ne_ denovo obrazovanje obja5njava njegovo delo, smatra da je
sreian kao dete samo znaii ukazati na podudarnost koja obavezan da doda: ,,Na srecu, Maten dovek bio je prilidno rlil
nema vrcd nost olrjainjenja. razliiit od Madena pisca. [...] Tako je Maden Ziveo iivo- l

. Iz- svega ovoga rloie se zakljuiiti da ce proudavanje

l

tom normalnog ioveka, dok deo njegovog opusa postaje

knjiZevnosti izvuii vi5e koristi iz psihoanaiititkih spi_
1i

izraz strahovite neuroze" (164).

sa koji se odnose na strukture ljudskog subjekta uop5ie, Ovakvu pretpostavku odbacujemo iz jo5 jednog razlo-
nego iz onih koji govore o knjilevnosti. Kao ito se ga. Da bi neko razlikovanje u knjiZevnosti bilo valjano,
i

iesto
dogada, previ5e neposredna primena odredenog metoda
u oblasti koja mu nije svojstvena sarno vodi u ponavljanle
poietnih pretpostavki.
ono rrora biti utemeljeno na knjiievnim merilima, r ne lta lll
postojanju psiholoSkih Skola, od kojih bi sval<a htelrr z.adr-
iati za sebe po jedno polje (kod Penzolta je red o pokuiaju
l I

il lr
144 t45
illlrt

ltiltl
 CvrreN Tooorov
Uvoo u peNresrrdNu rNJrZnvNosr
du r:
l"Ttl: Frojd i /ung). Razlikovanje izmedu kolektiv_
nog i individualnog, nesvesnog, lrodjednako vezane za jeztk.,ileme pogleda" zasnivaju se
bilo ono u psihologiji va-
ljano ili ne, nema ,.,ikuk r" r.";iE.r"lJ,iroo',or,, rra probijanju granica izmedu duhovnog i telesnog. Ali,
a priorii ovo opaZanje mogli bismo preuobliditi sa jezidkog stano-
elementi ,,kolektivr
iiniocima,,i"o,"iffiii';:'J:n*q,,#nf;:H:: vi$ta. /a-teme ovde pokrivaju, videli smo, moguinost da se
ma samog penzolta. izbriSe granica izmedu doslovnog i prenesenog znadenja;
Sada se moZemo /i -teme se uoblidavaju podev od odnosa koji se uspostavlja
vratiti opoziciji izmedu na5e dve te_
matske mreZe. izmedu dva sagovornika, u samom govoru.
Naravno, nismo iscrpli nijednu Ovaj niz bi se mogao beskrajno produiiti a da nikad ne
od dveju paradigmi lrr,rde opravdano reii za jedan od parova suprotstavljenih
prema kojima nam je rispodela
fantastiinii, tema otvo_
rl!.yu1' Moguino je' na primer, i'lanova da je ,,izvorniji" ili ,,su5tinskiji" od drugog. Psiho-
pronaii slitnost izmed.r 'r,a i neuroza kao ni opozicrja izmedu detinjstva i zrelog
nekih drujtvenih struktur" (p;'C;-k
reLima) i ove dve tematske
llr".r",f, politiikih doba, nisu obja5njenje tema fantastidne knjiZevnosti. Ne
_*2". iii, loziciia izmedu postoje dva tipa jedinica razlitite prirode, jedne oznadi-
religije i magiie kakvu utvrduje " je
Mos ,r"oriu
koju smo mi urvrditi izmedu ja_te;";;;_". bliska onoj teljske a druge oznadenidke, pri demu bi ove druge dini-
ligija tei) metafizici i,obuzeta je ,,Dok re_ le stalni ostatak onih prvih. Ustanovili smo lanac veza i
ka' magija kroz h i tjadu pu t or
*ar"";"i idealnih sli_ odnosa, koji bi teme fantastidnog mogao predstaviti kao
inu" irtu*ri"L''or.ui* m i srii-
k:g.?ly"j:, iz kojeg crpe snage, polazi5te (,,ono Sto treba objasniti") i kao ishod (,,objaS-
da bi se porom umeiala
njem y st u i i [a."o njenje"); isto vaZi i za sve druge opozicije.
n a,"r'"
rerlgr]a teziI apstraktnorri,
:, l"j:,9,11':t,
sro
kJn u",n om, kao
(Ba/Tg). fedan od mnogih
dokaza; misticka povuienost Ostaje da se odredi mesto tipologije fantastidnih tema
)" magija ne
""-;;#;,-;ok
moie postojati bez iezika.,,x.i-.rrrole
ia postole istin_
koju smo upravo ocrtali u odnosu na opStu tipologiju
ski nemi obredi, doi knjiZevnih tema. Ne ulazeci u pojedinosti (morali bismo
da je veoma veliki
broj obreda bi" irr.rjrl;tJ:'r'ft1fft"" pokazati da je ovo pitanje opravdano samo ako se dade
Sad moZemo bolir sasvim odredeno znatenje svakom od termina koji ga
ko;ismo'uv#;;,";l:r:^:iH::;:i";:;:iifl jfi dine), ovde se moZemo ponovo prihvatiti hipoteze po-
vora (ove reii i dalie l;:i
pa2ljivo"upotrebljavati).
stavljene na podetku rasprave. Recimo da naia tematska
jednom je fantastiina To:.u--o
knjiZevnost" *_u-riror,fu svoju
JoS podela celu knjiZevnost sete nadvoje; medutim, ona se u
riju: kod Hofmana, na primer, teo_ fantastidnoj knjiZevnosti ispoljava na izuzetno jasan na-
,ruturi_o fitp.rrrt, ,,r.rt o
toj opozic.9.i. On piSe: ,,Sra su tin, i u njoj dostiZe svoj najvi5i stepen. Fantastidna knji-
reii? Sarno i.tit N;"n n"b"-
ski pogled ka2e vi5e nego svi jezici!,, Zevnost je kao neki tesan ali povlaSien teren sa kojeg se
(t. t, zsi);ili: ,,/este li
videli prelep i prizor t o71 ui ,; moZe poii kako bi se postavile hipoteze o knjiZevnosti
sveta, po5to izrai,ava totiko
_;su; ; iiiti prv prizor uopfte. Ovo, naravno, tek treba proveriti.
dubokii or.C'u-rrju bez pomoii
redi" (t. III, 39). Hofman, pisac
koji,r rr,ffiiritama kori_ Jedva da je potrebno dalje objainjavati nazive koje
sti ja-teme, ne skriva da gaji smo dali ovim dvema tematskim mreZama. la oznatava
u"irr'ruklorio.i'or"_u pogle_
d"":"to pre.Ta govoru. ora" i."u"l"i"iii5,." srazmernu izdvojenost doveka od sveta koji on sam stva-
gadijem znatenjumoZe smatrati se u dru_ ra, dok se naglasak stavlja na sudeljavanje bez potrebe za
da su obe tematske mreZe
imenovanjem posrednika. Ti, zauzvrat, upu6uje upravo
146
t47
 na lx)sl.c'dnllia, posl.cdoviuti
oclltos nalazi \c rr ,,511,,,
nrr"r'lr'. ( )r r .p.2i61j,, , ,,,
i_,,.ri,,,.t,1ic,'r,,,'i, j"',,,,..rtn.
,
lo. r(NIIZEVNOS'f r FANTASTTCNO
rr /r. .rl,
;ifilll; iii,],'l',i,],:"''r" 1';"' 11'li"i"'1i i'" "N' r"',,,,,
7,,,,,,,,,,,, i,,, ; ..,.; jl ;1::: ;
;ffi,t,ii_,?'
I \ r\
;il1],? r;:i,il,
It'tlr)r r o1j lo3rr dr 5r '\ I:
(; S,2. .
I irrS nc(trr. Jo 'ila
i ti
,f

stt,rbelcila clva ur.esnilia

u iirrrr
Jlli,,l]Til-l':ill','1""" i .''i"su t"*i".. nt'.o.'u r,,,
,ii ,

j; ;,;
ii
ff:j.il J;:,: :il ;,1
l
r,,, c,,1,r,.,,;; rY,'1,",# l' t o rtt c ttcL p cr s p ekt iv e : .fw *c ij c J Lr t tt a s L i i t t t: lt t t.i i :t' v rt o st i.
sti l<1. ir;rrr rrie. lc.r.ii.r ;,,
stitttoviitit
ti..,i;'t'',,r',',.1u,..,,,,n,,,,,.,,u,rrri1r
.,.,
l)rLLltvctttt fui*ci jo rtatprirodrrcg. 7,obrcnc. - I:anttr
Pf.t.es I islilizir ,,,,,',,i ,',1," {- rti trrt krljilevnost i psihotltoliztt. - Iinjil.cvnu.fitnkciio noI-
r.ar':r .svrijsrv. rui r,, "";,,
.,1r.,,,,;;iil i:'l't' 1,,, (,1
El.t'nrcntarnn ltripovesl. - ITuittt1t ravtttttc)e.
r.,
oslaje da sc olta-,'i. iT;, ll ;,?
--' err ;lrt*rli'1' io Jc p()s;lo l(()tr l,i tr\)dno!. -
()plte ;ntttcrlt' fttrtttrstit'.itog" Ktrjii.t:vttost i kntcta,ttri.io
prourai.a,ria tcina fb,.rru_rtisaji ilttntog. -
Ctrdcvro pripovesl u XX vekh: I)rcobrrtlaj.
o. f.l,llli.l.lJl,:,? srrr,,
l)rilogLttlavon.ic. - Sliini primeriiz science fiction. Strrtr
,,rk, iti oi, c'i;,; ;;:;; :, j; ;;i..l.':l::fl: :ru::,.* *l ;
t tttoderrtrt ,l'untastit'rto. - Iiod izuzcttk posta.trc praviLo.
;:
1i o'(risri'i
illi:i lil:i:lj:lill r;il; ;;'i,l;,rruk,r ocrrikr
Posled ttj i p rtra dolts o ktrj iicv r tosti.
iut,r. a o'staitr Lrrtutar'
1.' .t."i"r',r..]1, .]ottrakcije' '1eziliir
Na$e putovanie kroz ltrrrtastidr.ru knjiZcvnost jc z-avr
:i: ::) r'irlit)i:,i:;i:
i! ;:li:;x1,,il:,'l:,,_:iil.lJ:,;,,}:, ;llll,, '.t'ncl. Najprc sruo tlali ociredcr"rje Zarrr:a: fanlaslitntl st:
\\ ll li{ ;\lilrrr i., r,
ii,/r \.it( )r,r,,."1 jl.f ,,r,
I. r)
- ditaoca lioji
sc tiie l<njitei,n.s ri,,,.;,i.';;;, :::l...1'i-']n", " rornr ula ko.j,r 'rritinski tenrelji na ncodluinosti iitaocii
t'inlcnicc cla je sama ": priroclir zbog :t poistovecuje s glar.nim junakom u oclnctsu nrr pr it'o
u,.iljj1.t::t:tava 'jentr
t pa racl.ksa ,lu ziriuclnog dogatleja. 'l-a neoclli-rinost se tnole rrizrc(iti
J'.: .rl t'cci i ;,,:;; ;iljrze\'l)os
l na - saiinjc'n.
\ rsL' llLSu rt't:i'
1.,,1",, "i
i.t,,r,l,:;:.,',;. terlr.tittrr ic i l.rrrr.rcr iiilo tako 5to sc prihvata clil clogadaj pripacia stl'arno
sti, bilo tako 5to titalac oclluiu;e da jc tq douadai plocl
rrraitc, ili proistiie iz zablucle; drngiil reiima, iitalac sc
nroi-e oclluc'iti ili z-a reienje da dogaclaj jcste, i1i clii nije
postojao. S druge strane, fantirstidno zahterra odrecieir
iip clitanja: u protivl-torrt se izlaZemo opasnosti cla skli-
T.nenlo u alcgorijtr ili lr pocziju. Naizacl srtro izncli pre
glecl clrugih svojstirrra lirntirstii-nog c1ela, lioia se, irrenrcllt
riistr obravezrra, poirrvljLrjtt clclvoljrro icsto da bi tiir scbtr
shreni,ilit piiZnjr-r. 'l'a svojstva srr-ro porielili Llzinrajtrci Lr
obzir tri vicla krrjiievnog tlclir: terLralni, siirtaltsjclij i sc
n.rantiilii (ili te rna'tshi). Nc upr-rdtirjuc'i sc u proitiai'iinie
pojeclinosti zasebnih <leltr, poliuilli stno cla tiartro oplti i

olir,ir u lioli bi se tuiuo nroglrr upisati trtlivrt ltortlirr'ilirr

1.18
l'19
i

I
 CvrraN ToooRov
Uvol u peNresrrtNu xNyrZrvNosr
prouiavanja; lermin
"yyod., koji
ovfS ogleda nije posledicu se pojavljuje
," u nasl()vu ()sim institucionalizovane cenzure postoji i druga,
,krornoJr,l,"'
r,,lirndanija i obuhvatnija - ona koja vlada psihom sa-
#;';T"?:"j: :: j:':ia s m est aro r
* * ;#;' f,ff
u n u ta od redet t.g rrrog pisca. To 5to dru5fto kaZnjava izvesne postupke ima
" . z,r posledicu da oni nallaze na osudu i kod pojedinadne
f:, f
,ecr se iskljuiivo na u "".,il,i ilH; ; il,ii: :[i[; liinosti, dime joj se zabranjuje da se pozabavi izvesnim
r.r;r,r.r,
-Ji-; j;";"**5njim potrebama' Sada, u zir= l,rlru-temama. ViSe nego obidan izgovor, fantastiino je
.,rcclstvo u borbi protiv jedne i protiv druge zabrane. Ras-
;#i* ffi*r', .* r sa stanoviita
ft{f }i,mq -,; I
I'irljivanje polnih strasti svaka te cenzura lakie prihvatiti
t"k"d;;;;;_" "'H"irni
,lf dru5tveno g Livoia; T ,rlio se one pripiSu davolu.
gaiijem obliku: on"o.".Lf-o,tt1tti poietno pitanje, ., at,," ?" Ako mreia fi-tema podiva neposredno na tabuima, pa
"ii
*r,,i._, il"#i:,H:J;Tr# ;r':l:: irne i na zabranama, isto vaZi i za mreLu ja-tema, premda
i1:",'jff n i
I

turom l,anra; ovo drugo rra posredniji nadin. Ova druga grupa ne upuiuje sludaj-
okreie se
piranje funkciie rro na ludilo. Misao psihotidnog doveka dru5tvo osuduje
ojmuh "l"grliri'rrrkcijama.
,;;;|ilfi:ot,1u.u;r.i
sebnih problema. viie za_ isto onako strogo kao i zlodinca koji prekoraii tabu. Lu-
_"2:;di-ir"#",*"m, to jest
?1",n p tlak, kao i zlodinac, biva zatvoren. Njegov zatvor se zove
:iJifi i:,,:'*;ilJ1 ri
ar rod n o,vr"a,i i,n, on o m oie lr-rdnica. Isto tako, nije puka slutajnost 5to drudtvo ka-
,"r;t;;;';;;'#iffi :,'iil;,,y,l,",o,,iiln,i::;liii:
\ qr @I
|,njava upotrebu droge i, ponovo, zatvara one koji je kori-
natprirodnog. podimo "Ste: droge podstidu nedozvoljen
nadin miSljenja.
U jednoj napomeni
od orr"dr;;;
p"t".u p;;;;lta Dakle, osuda na dijem se udaru nalaze obe ove mre-
staj nekakvot oorolor_u, nalazimo nagove_ ').e tema moZe se shematizovati, pa reii kako je uvodenje

Je samo izgovor da bi opisivati

.,zu _nog"
nurp.iroanu pil.l natprirodnih dinilaca, zapravo, pribegavanje sredstvima
stvarit<ole Je nikada
usudiri ni da spomenu'u ne bi l<ojima bi se ta osuda izbegla. Sada bolje razumemo zbog
,JiJail;;,.H," ima,. (146). iega se na5a tipologija tema poklapa s tipologijom duSev-
,x"""ff ;:TJ/,*, ;'o je ;;;;;;;; i;; I oga dal i amo
:' dao u
s nih bolesti: uloga natprirodnog jeste da tekst stavi van
tvidn;i, fh;;;;tc";;:::"" postoji aeo iltine tr domaSaja zakona, a time i da ga prestupi.
granice kbjd iiri; ' ""q
da se prekoraie izvesnJ
Postoji kvalitativna razlika izmedu lidnih sposobnosti
ukol,,lo-s"iuY
i{,d,,*;,ffi ;
smo prethodno nabrojali,1xilx1ffi
rid.:.;;;;';";
i_";T,,",:#:i; kakve je imao pisac iz XIX veka i sposobnosti savremenog
autora. Se6amo se obilaznog puta kojim je morao proii

"l p.,-"iilrjr;1"#";.ii:i3:
opravdano. Neka ro, Gotje kako bi nam opisao nekrofiliju svog junaka, igra-
moseksualnosr, liubav jse
v od d""r. ;;l;r, t,.in. pr"*.ro nu juii dvosmislenu igru sa vampirizmom. Da bismo uoiili
tulnosr... rzgledi nam,kao razliku, proditajmo stranicu iz Plavetnila neba Zorta Ba-
a" c,,j.n",piliitruurun;"nin
tema kojije saiinila taja, koji govori o istom izopadenju. Kada od pripovedada
nekakva;";;;;r;:ilf,d ovih
bila je, uistinu, veoma tema trai.e da objasni, on odgovara: ,,Evo 5ta mi se dogodilo.
iesto zabranji;;;;,
goditi tak i danas. Fant ;;;" moZe do_ Proveo sam noi u nekom stanu gde je upravo umrla neka
uvek
p.im.r,
spas
ti;
avara dero ;r":::i:5i::"",:::1,
;;;;;",:.jjl"td;ffi )::i*;, ;;;^ starija Zena. Lei.alaje u krevetu, kao bilo ko, izmedu dve
vo5tane sveie, ruku poloZenih uz telo, ali ne i prekritenih
T;#,::il:,;: na grudima. Cele no6i nikog nije bilo u sobi. Tada sam se
150
i51
 (,vr, r,r.N 'ibuoRo\,,
UrroD tr t,,r.Ntrts:t ti;Nu ti xitzLt,r"tlst'

osveclodio. - Kalio? _ probrrclio

sanr se oko tr:i insr iu;rr jc ciovoljno spourenltti clit jc
r,r, ija ove tvrclnje; ov(le
tra. Kroz glavu nrije sinrrlo clt otlenr
saln.prestravllen, ali ma l<olil<o da sam
r-r sobrr gclc je it,i llr,, i rrl.. nii primer, \/ec od Frojclovou vr-effrcna lrio ienra
,

prccl tim leiorn. Napttslctktr san.l svuj{ao

clrhtiro, ostao:,.rrrr i rr r(' stuciijc (Dcr l)oppelgiingcr Ota llirnl<a); tema da
pidiar.nr-r. lrl,r ,'l r lrilrr jc prccin.rct muo5lobrojnih istraiivarrj a (Der cig,c
ita stc se jo! r-rsr-rciili? _ Nisanr ." ,ri pn,,.,,riao,
se svc zaliLlljalo; svriio sant_izclaleka,
rr glirvi rrrr ttt,l ttcr.irentdt' GoLt, 1. Rajl<a; Dcr AlptrtL.tnt itr -,citLtt'
jeclnostavrro glt,tl,r t.. r, lttrttS .u gctr,isselt Fortnut dt's ntittelolte rlitlrut ;\btr
juci. - Da li je Zena bila joi iepa? _
Nijc. Sasvim uvcrrrrl,r /,rrrlrr'rl.s l,lmesla l)Zonsa) itd. Sarn Irlojcl prouiin'a slr-riai
(Jr) -5r)/2 I ).
Lr olit' 11€urozc iz XVIII vr'l<ir, i slecieci iirrl<trir izjavljujt.:
13irtaj nrolc sebi clozvoliti cla iieposretiuo
.. .Zo_r,o opi:,,. ,( ntojlrio se zaill(iiti ako se rierlrozc iz tih clirlckih i"r-c
Zel.iu 1<c4u Got je samo posrerluo
srnc tla .:li.inrene? Nlo),, ,, rr,r preclstavijalu pocl clavoljirn pliiit<trtr'(E P ,1., llJ).
rnct preclloiiti slecleii odrl,r\,,,r: r',
u..,rr",.,u lioic raztlvrrj.r I vo .ioi jeclntig, iirko r-nlr-rje oc'ieieclnou, prirncra pribli
objavljivanje ove clve l<njige riogoctril,,
r;.- ,r.itu itti
za rrir; rr',rrrirr terna lantastiirre l<njiievuosti i tcr"na psihclirnali
p.roznatiju posleclicr-r inta
irojavu psiltoanillizc. I)anas prr , ll urre2i fa-tenr;r posnr;rtrali smo ono 5to smo nazvali
iinienro da zaboravljanto na otpor na kiiji jc
psihoanrtliz:r ,i( lst\'orn panrletelr.niniznta. 'lo je opSta uzrotrrost koja
n poie tku nailazila. ne s.llrto rr.reclu lauinie-iina
nisu vcrovali vei i, pre svega, Ll riruitvu.
koji u nil r( i)rizrlaic postojirnjc sltriaja i pretpostar,lja da iznretlrr
U lyur.lri.,,l'.l,si ,r ili dinjenica uvek posto.ic ncposreclni oclnosi, ial< i al<tr
je n:rstalil prolitenir tryi jc znak psihoanaliza. .l-ir
ista pro r r,rrn oni r.rglavnonr iznriitr. Psihoirnrrliz-a priznljc ul)l ;11'1
mcna iz:rz_r.ala je i oclbacir.an.jc clruitvenc 1

zrrirrane hrla 1., t,rj tletcrrrtiniz.rur bez pul<rlina, birrenr r.rrr poljr-r iovckor.e
otlcmoguiirvala da se pr.isttrpi t,tlr.etlepipt
tcrnatpa i k6jir
zacelo rre bi dozvolila objavljivanic plavctniltr 1,sihicilie tlclalnosti.,,LI psihiikonr 2ir.otu ni(tl nijc prni
n.,frr, r., ili zvrrljno, ncprccloclreclen<i', piie Frojcl tr PsifutpatolLtp,i.ji
vel<i-r, nracla, naravno, takva injiga
tacla i ne bi nrogla biti ,.ttrlcotlnet,rtLtg livota. (Jtuda oblirst prirznove rja, koia nile
uapi5x11x. lstina, De Sacl je iiveo
u XVIil veliu; nteclutint, rriita clrugo nego vcrovanje ti sveopitLl uzroinost, ulazi u
s jedne strane, ono ito je
rtrogLrir.ro u XVI II r,cku trije oba
,rblirst zanirnanja p5j111v31rallze. Irojcl u konientam uka-
vezno nloguino i u XlX; s clruge, sllvoia
i iccinosiavnost ;trje na prc'mcitar.rje hoje psihoanaliza rtroi-c urrcsti u 1u
13 ataj evog opisa
poclraz u' n ev,r.1 Li p rip( )vl.rla L:cv s I

se.ranije nije ntogao ni zar.nisliti. .lb

tav l<akav riblast. ,,lLimljanin koji je odustajao od vainog porlLrhva-
ne znaii ciri jc <Jolazrrlr ia irko se nallrcrio na nepogocian let ptic:r lrio je, dalile,
prsiiloartalize riizori<'r labuc oni
- _clt;e.i,.,ostaurro proltc_ relativno Ll pravu; on je irostr-rpao cioslcrlno, prcllra s1-()-
niii mesto.
jinr prctpostavkarla. Ali ako je ocl tog pocluhr,ata oclustiro
,l:d.'1"? jcri dal.ie: psihorn.rliza j,: zrrru.nilii
i. uc'inilir bcskorisnont) tiurtastiiltr-r linfi/evrrost.(al)anas
rimc zato Sto sc spotakao na priigu prcd svoiim vratinla, on.ie
Itenta potrcbe cla priltcgr\.onro tlar.rrlLi i apsolr-rtno nacLnaiivao nirs lrevcrnike, bio ic boiji prxrirri .

l<ektl bisltrg r.alac tlr-rie uego Slo sc mi truclinrr; clrr Lrutlenro. lcr to spr,
vol'ili o prcterirnoj poinoj leJji, niti vampirirna 96-
govorili o privlirinosti l<oju izazivalu Ieicvi:
cle bisnro ticrrnjc moraio mu je biti cioliaz tlir i)ostoji nekri stirnnj;r,
psilroatraliza rlcl(a proti\.stnrier rL rr jegtivoj rurutrail"rj()sIi, ciija iri snaii.r,
i kn.liicvnost lioja posrediro ili ncl.,osr.a,r.'1.1
nloi r.ralazi Ll trenLltku izvricnja, ocluzcla sn;rgu irjcgovoj ni'nirlri"
nadahntiie sovore o tolne bez prcrula,,,anja.:l.enre
stii'e l.l'jiie'n.sti closi.'.,,.,.,,., p,st.le tent c psih iantir, ). Psi iroa nah t ii.r r ovcie zarlz.i rnil stav si i,lar.r s r.rrl tr
(.27 7 3 9 1 1

oloiliih pripovc'di.rc'a lantirstirjne prir'e ti'nlt-ii c1.r iro:;toji irr rorlrrir

istra2ivanja u poslednjiir pederei
sodina. vicicli srno viic odnos izt-ncdu naol<t'r nezai'isnih iin jcrricrr.
r52
l5,r
I

fr
 ___9".ry19"_9lgr_ Uvoo u plNresrrdNu rNJrZEvNosr

vide od jednog razloga opravdava

.
"OuH.l Frojdovu
iro_ Ako bismo pokuiali da opi5emo tu podudarnost, tre-
niinu primedbu: ,,Srednji vekle ,u _nogo
fogiL" i goio balo bi da se za trenutak upitamo o samoj prirodi pri-
;: jt:j:"::^ s,a qs i h otoskog sranovisr a, p?ipiriuno u r icaju povesti. Podeiemo time dto temo konstruisati sliku mi-
oemona sva ta ispoljavanja bolesnog
stan,ja. Ne bih se nimalne pripovesti, ne onakve kakvu obidno nalazimo u
iznenadio ni ako bih. tuo kako psihoinaliza,
koja se bavi savremenim tekstovima, vei ono jezgro bez kojeg se ne
otkrivanjem skrivenih sila, zbog togu
i ,u* postaje ones_ nroie reti da pripovest postoji. Slika ie biti sledeca: sya-
pokojavajuie dudnovata za mnoge
!ude.. (e;. ;.,ri6.' ko pripovest je kretanje izmedu dve slitne, ali ne istovetne
Posle ovog ispitivanja drudtvene raunoteLe. Na podetku pripovesti stanje je uvek statrilno,
funkcije natprirod- likovi dine konfiguraciju koja moZe biti pokretna, ali ipak
nog, vratimo se knjiZevnosti i okrenimo
se ovoga puta izvestan broj temeljnih obeleZja ostavlja nedirnut. Reci-
funkciji natprirodnog u samom deru.
fednom smo vei rno, dete Zivi u okrilju porodice; ono je deo jednog mi-
odgovorili na to pitanje: ako alegorij.
or,uu,rrro po strani, hrodruitva koje ima sopstvene zakone. Potom se dogada
jer u njima natprirodni, ciniocl
ieze boljem rasvetljavanju
neke misli, uoiili smo. tr.i funkcije. ne5to 5to taj mir naru5ava i kvari ravnoteZu (ili, ako hoie-
t"alr";. pragmatidka te, stvara negativnu ravnoteZu); tako dete iz ovog ili onog
- natprirodno uzbunjuje, plaSi ili, jednor,u,rrro, drZi
iitaoca razloga napu5ta porodicu. Na kraju pride dete se, po5to
u neizvesnosti. Druga funkcija je semantiika:
natprirod_ je savladalo mnoge prepreke i vei je odraslo, vraia rodi-
no ysp_o_stlvlja sopstveno ispoljavanje,
ali je samooznata_ teljskoj kuii. Ravnoteia se tada iznova uspostavlja, ali nije
vanje. Na kraju, postoji i sinrakriaka
funici.ia: ona ulazi, jednaka onoj s podetka: dete viSe nije dete ve6 je postalo
rekli smo ye6, u okvir razvoju pripru;;;;;a.
lunkcija vezana je neposre<1nij. ,"Sf
ova treia odrasla osoba. Elementarna pripovest, dakle, u sebi nosi
arrge due za celinu dva tipa epizoda: one koje opisuju stanje ravnoteZe ili
KnJtzevnog dela. Vreme je da to
razjasnimo.
neravnoteZe, i one koje opisuju prelaz iz jednog u drugo.
po<tudarnost izmedu pisaca koji
oKupr;enr 1i:tTtj-,.
su za- Prve se suprotstavljaju onim drugim kao 5to se statiino
^,^1:l-^rl natprirodnirn i o.nih koji u delu porebnu
pa2nju suprotstavlja dinamidnom, kao stabilnost modifikaciji,
pokJanjaju razvoju rndnje,ili, ako
hoiete. k";, p.. svega Zele
cla ispriiaju neku pricu. U bajci kao pridev glagolu. Svaka pripovest u sebi nosi ovu te-
i najslatni_
".1.;;;;;i meljnu shemu, premda ju je desto tedko prepoznati: moZe
*ll1 *f]I"9unlj,.u njoj najpre natazimo natprirodne biti izostavljen podetak ili kraj, mogu se umetnuti spored-
rcgaoa;e. Udtse1q, Delcameron, Don
Kihote, svi oni sadrZe ni dogadaji, cele druge pripovesti itd.
elemente dudesnog, istina, u razlltitlm-ffinima.
To su Pokubajmo sada da natprirodne dogadaje smestimo u
najvece pripovesti iz p.oilosti.
Tl?-"T.":
ooDl nUe_.nTialo drugatije: pripovedaii
U moderno tu shemu. Uzmimo, na primer, ,,Pridu o Kamaralzamano-
kao Balzah Meri_ vim ljubavimi' iz Hiljadu i jedne noii. Kamaralzaman je sin
me,.Igo,,. Flober, Mopasan, pi5u
fantastiirr. prit.. Ne moZe
persijskog kralja. On je najpametniji i najlepii mladii ne
j edn a r inj enica sadriava u r"Ui Jr.,gu, postoi
::,:i_19],] 9""
iije,se pripovesri ne pozivaju
e samo u kraljevstr,rr nego i izvan njegovih granica. fednoga
f3:Y::r,l
mectutrm, podudarnost ", ";prl;;;;;
ostaje suviSe cesia da bi bila slueaj-
dana otac odluduje da ga oZeni; ali, mladi kraljevi6 iznenada
na. H. F. Lavkraft ukazao je na to: u sebi otkriva nesavladivu odbojnost prema Zenama i ocl-
,,poput,r.Ji* pisaca fan_ ludno odbija da posluSa. Zakaznu, otac ga zavara u kulu.
tastitnog'l pide on, ,,po se bolje or..u
kud opi;uj" dogadaje i Evo stanja (neravnoteZe) koje bi moglo potrajati i desetak
ostvaruje duZe priie, nego kad ocrtava
fif.o"".. iisl. godina. U tom trenutku se umeSa natprirodan dogadaj.
154
155
 llvon u PeNtestldNu rNJtZEvNosr
CvEreN l-ooonov

koji zabranjuje da se izgovori Boije ime; kada

ga
Vila Mejmuna jednoga dana sluiajno otkriva lepog mlacli zirkon
njegov la-
ia i bude odarana njime; zatim susreie duha DanhaSa, koji prestr-rpi, lunak izaziva uplitanp natprirodnog:
se uvo-
poznaje kier kineskog kralja, nesumnjivo najlepdu princezu ..t.. - ,,fo,r.k od bronze" - pada u vodu'u Kasnije
odredenu sobu;
na svetu, koja tvrdoglavo odbrja da se uda. Ne bi li uporedili ..i'' p.*tf" L.;e kaie da ne tieba ulaziti
ga odnese
lepotu dvoje junaka, vila i duh prenose usnulu princezu u i."i" g" p."r.isi, i.tr-,uL se narle pred konjem.koji
krevet usnulog kraljevica. 7atrm ih bude i posmatraju. Poslc ,l. n.6o-. Zaplettako postaje zadivljujuce sloien'
primerima
tog kratkog nodnog susreta slecli niz pustolovina tokom ko- Svako naruSavanje ustaijenog stanja tovl-m
natprirodrtog'- einilac dudesnog
jih kraljevii i kraljevna pokuiavaju ponovo da se sretnu. Na l)raceno je uplitaniem
najbolje ispunjava tu tai-
kraju se nalaze i stvaraju sopstvenu porodicu. ;;;t" piipovedatka graclaioia prethodno sta-
Ovde nalazimo savr5eno realistidku potetnu i za- i,u oirrra"t., funkcijuron unosi iztnenu u
vr$nu ravnotey'u. Natprirodni dogadaj se upliie u sre- rrie i razara ravnole2u (ili neravnote2u)'
"'-r..Uu dogo-
diSnjem deiu kako bi u pripovest prodrla neravnoteia ..Ci i to da se ova prolnena takode rnclZe
rnanje
i prouzrokovala dugotrajnu potragu za drugom ravno- .lrti;;fo-ot drugih sredsia"a; medutim' ona su
teiom. Natprirodno se pojavljuje u nizu epizoda koje ."
clelotvorna'
opisuju prelazak iz jednog stanja r-r drugo. Doista, Sta bi ;k" natprirodno obidno vezuje za samo pripoveda-
se
rnoglo bolje naruditi stabiinost s podetka pride, koju na- ni. ,t"k. ,udnie, retko se pojavliuje u romanu isldjuiivo
stoje da udvrste svi udesnici, nego ba5 nekakav spoljaSnji ;i;;; ,u npir. ili psiholoike analize (primer Henrija
natprirodnog
dogadaj, spolja6nji rle samo u odnosu na ovo stanje vei i DZejmsa ovde nije protivredan)' Odnos
naraciji tada postaje jasan: svaki t-:L:'." koji se oncr
u odnosu na sam svet? ;;" jer, prema definiciji pripovesti'
Nepromenljiv zakon, ustanovljeno pravilo - eto 5ta lesie pripovest,
i*fj.rt.rj.
onemoguiava kretanje pripovedanja. Veoma je zgodno doguda; nalpie unosi promenu u prvobitnu
"",p".laitr
ravnoteZu; medutim, ne sa<lrZi svako
pripovedanje nat-
uplesti natprirodne sile kako bi prekoradenje zakona
prirodne tinioce, premda izmedu niih postoji
iz-vestan
izazvalo brzu promenu. U protivnom, pripovedanje je u ostvaruie
i,"p.n privladnosti, onoliko koliko natprirodno
opasnosti da bude odugovladeno u odekivanju nekakvog
pravednika koji 6e primetiti da je prvobitna ravnoteZa narativnu Promenu na najbr2i naiin'
funk
naruSena. Najzad,ridl*o po cemu su dru6tvena i knjiievna
u oba sludaja red
Setimo se jo5 jednorn Prite drugog kalendera: on se na- .iiu t'uipri.odnogledna te ista funkcija:
druStvenog Zivota'
Iazi u princezinoj podzernnoj odaji. Tu rnoZe ostati koli- iJ; ;;"i"."cenii zakona' Bilo unutar iza-
ko god Zeli, uZivaju6i u njenom druitvu i vrsnim jelima ftf" it p.tp""esti, uplitanje natprirodnog.dinioca uvek
pravila i u totue
kojim ga ona posluZuje. Aii tako bi pripovedanje zamrlo. z,tua rizaianie sistema unapred utvrclenih
Na sre6u, postoji nekakva zabrana, odredeno pravilo: ne nalazi sebi oPravdanje'
dirati u divov talisman. To je, naravno, ono 5to ie na5 ju-
nak odmah uiiniti. Stanje ie se joi brZe promenili zato Sto Najzad se moZemo upitati o funkciji samog fanta-
,tit"ig,Sto znadi da s" neiemo pitati o funkciji
je osvetnik obdaren natprirodnom snagom: ,,A kad uda- "i5eo funkciji reakcije koju ou
rih nogom u udubljenje, ne stigoh ni da se osvestim, a sve <logadaja, vec
""ifti."a""g
\ta)\va. Ovo pitanle izgleda tim zanimliivije
jer je za ra-
'
potamne i zagrme i zablista i zemlja se zatrese [..]" (t. I,
153/t. I, 153). Ili u Priti treieg kalendera: ovde nalazimo natprlroino { - i i'untu koji ga sl-rvata closlovcc'
"f*" "a
t57
156
 CvnuN
Tlrllro,lu
ir.rclesnog - lioje u kr-rjiZevnosti ocluvek postoji i tl.rrr.r
sc koristi, f-antastiino bilo sraznterlo krntkog.r,elir. lt,r
sistenrirtitirn naiin se pojavilo l<rajcrr XVIII veka, sir 1,.,r
zotont; jeclan vek kasrrije u N4opasaitovim pripovetli;rrrr.r
nalazirno posledrrje estetski zadovoljirvaluie prirrr,.r,
toga i.irnra. Primeri firntastiine neodlutnosti mogrr ,,,
niidi i r-r clrugirl razdobljima, ali je tematizovanje tc rr,.
odluinosti u samorl tekstu predstavljalo izuzctak. l,'
st.ji li razlog za t'krirtkotrajrost? Ili: zaito farrtastiirr,r
knjiZevnost viie ne postoji?
, Ako bisnto pokuiali cla odgovorimo na ta pitanja, lrt.
balo bi da bliZe ispitar-r-ro kategorije l<oje su nam omogrrc i
le cla fir'tastii'' opisenr.. citalxc ijr'reli, vicleli srno, .r.
raju otilutiti hode Ii odr.ederri dogac1.rl ili pojava pripaclrrti
stvarnosti ili irnaginarnom, da li on jeste ili nije stvaran.
Kategorija stvarnog je, daklc, drrla osnovr_r nirsent odredt.
nju far.rtirstitnog.
Tel< 5to smo saznali ovu tinjenicu, lnoramo sa tr-rclc
lrjeln zastati. Po svojoj definiciji knji2evnost prevazllazi
razlikovanje izrlecfui stvarnog i zauriiljenog, onoga Strr
jeste i onoga ito nije. Cak se moie reii cla je, s
leclne stra-
nc, tcl razlikovanje postalo neulogLrcno uopite satuvati
Llpravo zahvaljujuci knji2evnosti i r_rmetnosti. T.eoretida
ri knjil.evnosti sr-r to ncbrojeno pr-rtir kazali. Tako Blanio
veli: ,,Umetnost jeste i nije, clovoljno je istinita cla bi po
stala put, i suviie nestvarna a cla se pretvori u prepreku.
Krrjiicvnost je jedno kao da" (IJtleo vatre,26). A Nortrop
Fraj: ,,1 knjiZevnost i matematika zabijaju klin u antitezu
izrrreclr"r bica i nebiiir, koja je izuzetno vaLna za cliskurziv_
nrr rrri(ljenje. 1...1 Za Harnleta i Falstafa ne moZe se reii ni
da postoje ni clir ne posroje" (35U394).
fo5 rropStenije, knjiievnost ospot.iva svako prisuslvo di_
.I'rotonriie.
U samoj prirodi jezika je da sve izrecivo raseca
na disl<ontinuirirne clelove; time 6to izabira jeclno ili viie
svojstava pojrrrrt koji odreduje, irnenica iskljuir-r.1e sva drugir
sr<ljstva i uspostavlja antitezu iznteclu tog pojma i njegove
st-rprotnosti. KnjiZevnost postoji u reiima; medutirn, njen
r58
IJvoo u IAN I ASTIa.NU tiNlt2tlvNos I
I rl, litiiki poziv jeste da ktri.c viie ncgo ito kaie jczik' da
,, r'rrzirlc vcrbaltre poctrele. I(r-r.ji2cvnost jc ono ito tttltttar
r, rl.rr ritzaril njernu svojslvellli llletaflzilitL. Knjii.cvrli go-
,,r oqllilqlljg prelazali s oilLr stralltl (u protivnotn, tlestao bi
r vlrrq cla on postoji); kljiZevnost je Poput ubojitog ortrlj:r
I , ,1rrn jezik izvriava samoullistvo.
l\lcdr-rtinr, ako je tako, ztlr ollil I'rstir lir.rjiicvtlosti llrja
., tcnrclji nir jezitkirn opozicijalllir, l<ao ito jc suprcltsIav
lyi rroSt stvrrrnclg i nestviirnog, ne bi bila knji2cvnost?
Str"ari sr"r, uislintr, mtlogo slolcnljc: plltenl neclclluirlo-
.ti liojtr izttr)va, fartttrstiina liniiiernlost Llpravo tlovclcii r-r
I)rtilnje postojitltje llesvtlclivc tlpozicije izrrrcclu stviirllog
r ncstviirnog. Ali cia bi se rtcka optlzicija porekla, najpre
trt'ba saznrtti irjene tlattove; l<ako bi se ollaviltl irtvovatlje,
trcba ztrati ita cla sc Zrtvuje. Tako se oirjrrirljitva clvostli-
:lt'ir ntisirli koji ostavija fantastiina knjiZer.'nost: s jcclnc
\t r.rrne, onir preclstar,lja l<vintesencijtr knj iZevnost i' tt tlleri
u ltojoj je clovoclenje u pitiulje granice iz.llrecitt stvilrtlog i
rles[vantog - svojstvetrtl svalioj liiliievt'tosti - r.tjcl-to izri
e ito srediite. S druge striulc, mcclutirn, otla .ic satno pro-
pccleutikir l<nji'i.evnosti: boreii se protiv nlctafiz.ike sva
koclnevnog jezika, ona I'llll daje livot; olla tllora poci ocl
.icz.ika rrakirr i cltr bi ga oclbacila.
Ako se neki dogaclaji iz svetrr knjige izritito predstav
ljqu kao irlagin:irui, oni tirnc osporar''ajr'r imagillarntt
prlrodu ostalih clclovir knjige. Ako jc tlel.ro priviclenjc
sarno plocl previie uzbtlrkane nraitc, ztradi clrr je sve trntr
lto ga okruZuje stvirrno. Daleko ocl togir cla llr-rdc polll'ala
inraginirrnon-r, farrtastiina knjii.er-ntlst najveii deo tckstrr
postavlja liao cleo stvanloq ili, taanije, kao dinjcnictr izri
zvanu stvarnirn, kao Sttl se claje ime pretiroclrlo Posto;ecoj
stvari. Fatttastitna kn.1i2e\jllost llalll ostar'lja dva ptljnlrt,
pojanr stvarnosti i pojam hnjii.evntlsti' obrr pocljeclrral<tr
nezacl ovoljiu,ajuca.
I)evetnaesti r,eli je, istina, liveo u tnctaiizici sli'lr.rlotl i
irtragitrirrnoQ, i fantes;tiilrir liniji.rvnost riijr: rri!;i:r tlt-tttio tl'ir
griy'ii savcsti ptlziiivisiiikoq ){,iX rii:ll. /tli tlrlllrtr :,r'' \iistr
159
 CttnteN Tooonov Uvoo u p.q.NresttdNu t<NlrZnvNosr

na putu" (19169)'
ne moZe verovati u nepromenljim spoljaSnju stvarnost, ttrj moguinosti zaista niSta nije staialo
stanju' koje
niti u knjiZevnost koja bi bila samo prepis te stvarn<lstl, l'ronalazi neku vrstu utehe u svom novom
svake obaveze i primorava,dr.uSe
da brinu o
Redi su zadobile nezavisnost koju su zapravo izgubile, t,.'"ti.fr"a"
ipak su sad ve6 ivi verovali da s njim neito
KnjiZevnost, koja je uvek potvrdivala ovo drugo vidertje, il;;". ,,Ali
nesumnjivo je jedan od pokretada evolucije. Sama fantit t;t;i- o ,.dl.r,misli on za svoje roditelje' te su bili
','U; pouzdanje i
stidna knjiZevnost, koja svakom svojom stranicom podri^ ,pr"mni da mu pomognu' Njemu je godilo
va jezidke kategorizacije, primila je smrtonosni udarac, sisurnostskoiimasup"reduzetesvetepripreme"(25172)'
:r'iJu on naj-
Medutim, iz te smrti, iz tog samoubistva, rodena je novrt gu ouurirnu or.iunje mirenja sa sudbinom:
miran
knjiievnost. Ne6e biti previbe ta5to re6i da je knjiievnost ,^i ,,'^tdi"tuje kako za sada ima zadatak.da budeudini pod-
XX veka u izvesnom smislu vi5e ,,knjiZevnost" od sva- i a" rt";ii" strpljenjem i po5tovanjem.svojila
situaciia name-
ke druge. To se, naravno, ne mora smatrati vrednosnittt nobljivijim neprijatnosti koje im je ovakva
sudom - dak je moguino da je upravo zbog te dinjenicc tala upikos niegovoj volji" (42180)'
savr5eno mo-
njen kvalitet opao. srr" t" ,"i"ii.. kao da se odnose na
pucan dogadai, na lomljenje ilanka' na primer' a ne na
Sta se desilo s natprirodnom pripoveSiu u XX veku?
se polako navikava na
Uzmimo nesumnjivo najslavniji tekst koji se moZe uvr- it".frttZ.J eoveka u bubu' Gregor
stiti u tu kategoriju - Kafkin PreobraLaj. Natprirodni do- misao o svom Zivotinjskom poloZalu - najpre-telesno'
.JUi1"y"et ljudsku hranu i zidovoljstva'
ali i duSevno:
gadaj ispridan je u prvoj redenici teksta: ,,Kada se Gregor
vi5e'nema poverenja u sopstveni sud kako bi odludio
Samsa jednog jutra probudio nakon nemirnih snova,
sestru da
primetio je da se u krevetu bio pretvorio u veliku bubu" ilir t"s"ft jgste ljudski lli nile' Ka.da.s:.mnjidi
je da
(7 163). U nastavku teksta ima nekoliko uzgrednih nazna- ie mu odneti sliku na kojoj voli daleLi' spreman
ka mogucne neodluinosti. Gregor najpre veruje da sanja; ,,Greti skoii u lice" (65191)'
kako se Gre-
medutim, ubrzo se uverava u suprotno. Ipak, on ne odu- Od tada nas vi5e ne dudi ni kada vidimo
gor miri s pomiSlju na sopstvenu smrt' koju-
staje odmah od traZenja obja5njenja: kaie nam se kako je ?^tg:l:1;
sa ganucem
,,napeto odekivao da se njegove danabnje predstave malo- iodica toliko Zeli.'',Svoje se porodice priseiao
i ljubavlju' Njegovo -iStjtnj" o t:me. kako mora od se-
nestati
-pomalo rasplinu. Da promena glasa nije nidta drugo do
odludnije
predznak jake prehlade, profesionalne bolesti trgovadkih iJ;"S., ut o ,. ioiemo I.'ako izrazltr'jo6
putnika, u to nije nimalo sumnjao' (I4166). strinog" (99/106).
najpre su svl
AIi te retke naznake neodludnosti utapaju se u opste ReJkcilu porodice prati slidan tazv1i:,
neprijatelj-
iznenadeni, ali ne i niodludni; zatim
dolazr
kretanje pripovedanja, gde najviSe iznenaduje upravo od- je
sceni
sustvo iznenadenja pred tim neduvenim dogadajem, kao ,t"o, f.o;. otac odmah pokazuje' Ve9-1 lryol "otac
svog sint' (36177)' a kada o tome po-
u Gogoljevom -l'/osu (,,Nikada se neiemo dovoljno na- nemiloirdno gonio
da je od prvog
duditi tom nedostatku dudenja'l govorio je Kami u vezi novo razmi5la, Cregorir sebi priznaje "r'ei
novog Zrivota znao da otac smatra da je prema
sa l(afkom). Malo-pomalo, Gregor prihvata svoje stanje aurru ,rrogu
Majka ga
kao neobidno, ali kao i svako drugo - mogu6no. Kada po ;i;;" ruirro ,.uj.,r""ea strogost na mestu" (70193)' Sto
njega dode prokurista preduzeca u kojem radi, Grego- itale voli, ali je savr5eni nemoina da mu pomogne' miri
se tiie sestre, u podetku mu
je ona najbliia' brzo se s
ru je toliko neprijatno da se pita: ,,Ne bi li se i prokuristi Ona
moglo jednom nebto slidno desiti kao ovo njemu danas; i"f."i- t,*;.-, kuko bi ga naizad otvoreno omrzla'
161
160
 CvsreN T<loonor
Uvon u r.rN'rls rr<";Nu r<Ntr2rvuos r

c'e ovako izloi.itj oseiar.lja cele poroclice u vreme katll

(iregor vei blizu smrti: ;, srr zakonima potplrno razliditim od onih k<tji vladajr-r u na-
,,Moramo pokusati da ga se otir icrn; otuda natprirodni dogadaji nisu nirnalo uznemiru-
rasimo. Pokuiali smo
^sve Sto je u iluastol .rnoci da ga rrt.
gujerlo i trpirno; nrislitn c1a nas rrlto iLrci. Naprotiv, t Preobray'aju je ret o doista zapanjujuien-r
r.,. mo2e ni za it,r tkrgaclaju, o nemoguinom dogaclaju, ali on na kraju, para-
(e3lt0i) Ako je u poretkr.r preobrazaj Greg,,,,,,
ll::].:]'':l' doksno, postaje moguian. U tom smislu, Kiifkine pripo-
KoJr Je bio jedini izvor prihoda
cele porodice, i rasi"ulio vcsti istovrerneno potivaju na dudesnom i na iudnom, r-r
njegove najbliie, malo-pornalo taj
dogaclaj poiinje tl;r njima se istovremeno pojavljuju clva naoko nespojiva Ziin-
izlazi na dobro: ostalo troje ponovopodinje
da racli, vracrr ra. Natprirodno postoji, ir ipak r.re prestaje da nam se iini
se u iivot. ,,Sedeii uclobno
iipruZeni ,ru ."diSti*u , razg(., ncpril-rvatljivo.
varali su o izgledim.r za buduc.nost,
ii pokazakl se da ovi, Na prvi poglecl, dolazimo r,r iskuSenje da Preobroia-
pobliie
:11:. behu ispitajLr,
ntestenja
nisu ni bili tako loii, jer sva tri nu
lr.r pripiSemo alegorijsko znnienje. A1i iirn pokr-r5arro to
- () tol.ne zapravo joi nisr-r ni stigli da jeclno znadenje da utvrdimo, sudarar.no se s pojavorn veoln.l
clrugo obaveste izuzetno pnuuinu,
- , rr...tr,o su lnnog() slitnom onoj koju snro videli r-r Gogoljevom lr/osu (slid-
obe6avala" (U)6-1071109). Naponreno
Lqo- se pripover n<lst ovih dvejr,r prita ne zavriava se ovde, kao ito je po-
ka.zavriava, i koja je ,,u.1-,,-,,ro.
uiasa,,, kjkn toZ. Blan5o, kilzao i Viktor L,rlih). Izvesno, moZelno preclioiiti mno-
..leste,budenje novog iivota u njegovoj sestri: iulnosti.
gobrojna alegorijska tumaienja ovog teksta; on, rneclutim,
. Ok: ovoj pripovesti pristupimo sluZeii se kategori_
jarn:r koje srno prethod'o ne pruiar nikakvu izriditu rraznaku koja bi nel<o od til-r
raziadili, videierlo da se ona znadenja potvrdilii. U vcz.i sa l(afl<onr iesto je ponavlja-
razlikuje od tradicionalnih fantasriinih povesri.
I:^:1,1-i r1o: njegove pripovesti moraju se iitati pre svegii kao pri-
L\a;pre,zacudni ciogadaj ne nastaje posle niza posrednih
predznirka, kao vrlrtlnac gradacije, povesti, na nivou doslovnog znaienja. Dogaday ol'risan u
,r"go go nalazimo vec Preobroiaju podjedr-ral<o je stvaran kao i bilo lioji drr-rgi
tt prvoj reienici. pripoveJ pilazi od savr5e_
Far-rtastiir.ra
t]l PIII(l.dt:"g.stanja.kako bi potom dosegla knjiZevni dogadaj.
natprirodno, Ovde treb:r prin-rctiti cla se r-rajbolji tekstovi -scisrice
Pr,eohral6j polazi od natprirodr-rog
dogalaja kako bi mu -J'iction organizuju na slidan nadin. Potlaci dati r-r potet-
jok:"] pripovedanja .lavao sve p.ir".r,ii;iilgt"A; t rul po- ku natprirodni su: roboti, vanzenral.ici, mcct:planetarni
u najvecoj nreri udalje" ud naiprt,irdrrog. ir,r"-
::tjtl fsvilka neod|.rinost
nirda ol<vir pripovesti. I(retanje pripovesti tcie u takvonr prav-
postaje nekorisna: ona je sluiila cu ctra nas prirnorava cla viclimo holil<o su nan) ti naoko
kao priprenra za neiuven'a"g"a";,
irii";. prelirza dudesnl dogaclaji zapravo bliski, holiko su prisutni u na
iz prirodnog u natpriroclno. "Ovde je
,,"t.r.l;"
..i opisu kretanja icm Zivoti-r. Neka pripovetka Robertir Sc'klija podinje r-re
u.s.uprotrrorrr pravcu: to je prilagodavonjekojesledi
za ne_ obiinim poduhvartonr koji se siistoji u torne cla se na ljtrd-
dogaclajem, i pred.stavlja ob"lJti, prelaza iz
fbluS'1j*1- ski n.rozak rrakaleuri Zivotinjsko tclo. Ona nanr na kraju
u prirodno. Neodtutnosr i prla;odavar.rje
:1:1.]::di,'g
o(lre(lujrr dva obntuto sirnetriina pokazuje koliko najnornralniji iovek imir z-aieclnic'kog sa
procesa. Zir.otinjom (.Telo). Druga prida potinje opisor.r-r nevero
druge strane, ne rnoZe se reii cla se zbog
.S odsustva ne- vntnc organizacije koja pruZa usluge ,,uklanjanja" nc1.r<r
odiui.no_sti, pa iak i tudenja, i
zbog p.ir*iuu natprirod_ ieljnih osoba; kacl se prida zavrii, shvatamo da jc tal<vir
nih iinilaca, nalazirno ., di.,go,.,-, nirrr"
porrrutom Zanru, misao bliska svakom ljudskom bicu (Slu2bu zt nrslcrt'ti-
u tuclesnom. eudesno p.,draill,n"vo
naSi l-r.onl"nje u svet vanje). Ovcle iitiilac prolazi lirclz. proccs priiauodrrvrrnja:
t62 163
 CvuraN'lonoaov Uvou u p,A.NresrriNu <NllZrvxosr

se nade pred
l:]11.priznao njenu narprirodnom iinjenicom, da
Kraju bi rrir i da bismo se rnogli zajedno s njim zapanjiti pred dudno-
,,prirodnost. vato5iu dogadaja), ovde taj isti glavni junak postaje ,,far-r-
Sta znadi takva stiuktr-rra
pripovedania? U fantastit tastidan'. Takav je i junak Zamka:,,O tome geometru, iija
j" cudni ili natprirodni ,f oguau; posmatran
::*
stl onoga Sto se smatra , ,"lif,l glediSta i avanture treba i mi da podelimo, ne saznajenro
normalnim i prirodnirn. Krsenjc niSta sem njegove neshvatljive upornosti da ostane u za-
zakon-a prirode vodi jo5
dubljoj ,pornlf. r<od Kafke, nar_ branjenom selu" (1341330). Iz toga proizlazi da se ditalac,
prirodni dogadaj viSe ne
izaziva-neodiudnost, jer je opi_ koji se poistoveiuje s junakom, i sam iskljuduje iz stvar-
sani svet u celini neobidan,
on je isto ioiiko ubrror*uto,l nosti. ,,I na5 razum, umesto da ispravi svet okrenut na-
d.,t"9"; trju.pozadinu predstavlja. Ovde, <takie, po_
5i_"'r glavce, ponesen tim ko5marom, i sam postaje fantastidari'
novo nalazimo (obrnut) p.obl"-
fantastitne knjiZevnosti (r341331).
koja postuiira p"rt"j ; r;u.,rog, prirod-
:..Yjl,t"u"o:ti ";j da ga po-bqe._
Uz Kafku smo se, dakle, suodili sa sveobuhvatnom fan-
bi zarim l"oglu tastikom: ceo svet knjige, kao i sam ditalac, tu su uldju-
llfl:],?]-"t"og,,kako ati
1.. uspco da ga prevazide. On iraci-onalno- uzima deni. Evo jednog posebno jasnog primera tog novog fan-
Ndu oeo lgre ceo
'r)^d^l"] - njegov svet podle2e onirickoj, ako ne tastidnog, Sartrove improvizacije kojom ilustruje svoju
logici, koja vi5e nema nikakve veze sa
lko5larnoj
nirn. Pa i ako se u ditaocu zadrZi
srvar_ nrisao: ,,Zatim sedam, porudujem belu kafu, konobar me
nekakva neodlutnost, primorava da triput ponovim porudZbinu, pa je ponavlja
ona se viSe nikako ne odnosi
na junake; a poistovetiva_ i sam da bi izbegao svaku moguinost zabune. On poZu-
smo ranije videli vije i,it"-^"g"C"o.
:f-\"0* Kafkine ri napred, prenosi moju porudZbinu drugom konobaru,
"apu5taju.ono 5to smo titi,ruriuti drugi uslov
l":f:l:::t ovaj je zapisuje na hartiju koju predaje treiem konoba-
,'-Tl"ilt:""g - neodluinost predstavljenu unurai teksta, ru. Najzad se do mene vraia neki detvrti konobar koji
K(ra crnl posebnu odliku primera iz
XiX veka. kaZe: 'Evol spu5tajuii na moj sto mastionicu. Ali ja sam
Sartr je u vezi sa Blanioovi-
predloZio teoriju fantastidnog
i f<an lrrim romanima porudio belu kafu'- kaZem ja. -'Pa dobro, u redul kaZe
veoma blisku onome Sto on, udaljujudi se. Ako ditalac pri ditanju prida ove vrste
smo upravo izloLrli.Izrekaolu je
u ilanku ,,Aminadab moZe pomisliti da je red o konobarskoj Sali ili kolektivnoj
ili fantastiino kao naiin izraLavanja,,
iz Situacijal. pre_ psihozi [ba5 u to je Mopasan hteo da nas uveri u Oili, na
ma Sartru, Blan5o ili Kafka
vi5e nJ pJ"Su"u;u da opibu primer] izgubili smo igru. Ali ako smo umeli da stvori-
biia; za njih ,,postoji jo5 samo jedan fantastiian
li*l:':
precrmet: covek. I to ne mo utisak da mu govorimo o svetu u kojem te besmislene
iovek religije i duhovnosti, samo manifestacije vaZe kao normalni postupci, on 6e se odjed-
dopola- angaZovan u ovom
svetu, nego dat-dovek, dovek- nom naii usred fantastiinog" (128-1291326). Evo, u jed-
-priroda, iovek-druitvo,onaj koji iozdravlja mrtvadka noj redi, razllke izmedu klasidne fantastidne pride i I(af-
prolazu, onaj koji se brije na prozoru,kleti
5:11 "
Kvama, koraca u taktu u cr_ kinih pripovesti: ono 5to je u prvom svetu bilo iz.uzetak,
za nekom zastarro.n. (1271325). ovde postaje pravilo.
Upravo je ,,normalan. 6ovek
fantastiino biie; fantastitno Kao zakljudak, recimo da nam ovom neobiinom sin-
Postaje pravilo, a ne izuzetak.
tezom natprirodnog i knjiievnosti kao takve Kafka omo-
Taj.grgobraZaj ostaviie posledice
. u tehnici Zanra. Ako
;e-ranije junak s kojim se 3itulu. poistoveiuie
guiava da bolje razumemo samu knjiZevnost. Vei smo
bio savrde- mnogo puta sporninjali njen paradoksni poloi.aj: ona Zivi
no normalno biie (cla bi polstoveiivanje
ploteklo glatko samo tamo gde ima nedega $to svakodnevni jezik, sa svoje
t64 165
 CvEreN Tooonov

*
strane, zove protivrednosti. Knjilevnost preuzima
antite_
zu verbalnog i transverbalnog, stvarnog i nestvarnog. SPISAK DELA KOJA SU NAVEDENA
Kaf-
kino, delo nam omogucava di podemoialje i vidim8
kako
ILI SE SPOMINJU
knjiZevnost oLll1ava drugu protiweinost u samom
svom
srcu; nju 6emo naii formulisanu u razmi5ljanju o tom
delu,
u BlanSoovom ogledu ,,Kafka i knjiZevnori.: i_t tury.rro,
po_
jedno.stavljujuie glediite predstavlja knjiZevnost (t
;eztk;
kao sliku ,,stvarnosti", kao otisak nedega 5to nije o.ru,
kuo
uporedan i analogan niz. Medutim, talpogled j.
drrort.,r-
ko pogreSan jer podjednako izneverava p"rirodu iskaza i
yrlro.du iskazivanja. Reii nisu etikete prikadene na stvari I. Tekstovi fantastidnog i njemu slidnih Zanrova
koje kao takve postoje nezavisno od nyih. Kad iovek pi5e,
on samo to radi. Vainost ovog postupka je takva da ne ARNIM, A. d', Contes bizarres lNeobiine priiel, trad. par
ostavlja mesta nikakvom drugomlskustvu. iJ isti Th6eophile Gautirer fils, fulliard, Paris 1964.
mah, ako
ja piSem, pi5em o nedemu, makar to ne5to BALZAC,H. de, La Peau de chagrin, Garnier, Paris 1955.
bilo i pisanje.
Da bi pisanje postalo mogutno, ono mora poii Onore de Balzak, Sagrinska kola, preveo Dudan Miladii,
od smrti
onoga o demu govori; ali usled te smrti pisanye postaje Narodna prosveta, Beograd 1935.
ne_
moguino, jer se onda vije nema o iemu pisati. KnjiZevnost Louis Lamberf, Paris, Bibliotheque de la Pl6iade, 1937.
moZe postati mogudna jedino ukoliko sarna sebe Luj Lamber, preveo Borislav Radovi6, SKZ, Beograd 1999.
udini ne_
moguinom. Ili je ono ito kaZemo prisutno, pa onda nema *BATAILLE, G., Le Bleu du ciel, |. f. Pauvert, Paris 1957.
mesta za knjiZevnost, ili se knjiZevnosti ustupa mesto, ZorL.Bataj, Plavetnilo neba, preveo Milan Komnenii, Pro-
ali
onda viSe nema ita da se kaZe. Kao dto pi5e Blan5o: sveta, Beograd 1981.
,,Ako
se jezik, a-posebno knjiZevni jezik, ne bi BECKFORD,W., Vathek et les Episodes, Stock, Paris 1948.
neprekidno kre_
tao napred ka sopstvenoj smrti, on ne bi bio moguian, jer Vilijam Bekford, Vatek, preveo Filip M. Dominikovi6, G.
to.kretanj e ka sopsfvenoj nemoguinosti predstavij Z.H.,Zagreb 1982.
a rrj.go,
uslov i njegor.r-r osnol,u" ('tJdeo vatre,2g).- BIERCE, A., Contes noirs lCrne priiel, trad. par |acques
Poduhvat koji se sastoji u mirenju moguinog i Papy, Losfeld, s. d., Paris.
nemo_
guinog moZe dati odredenje samoj redi ,,iemoguinol pa CARR, 1.D., La Chambre ardente lSmrt na lomatil,LeLt-
ipak, knjiievn ost jeste; u tome leLi'njen najviii paradoks. vre de poche, Paris 1967.
CASTEX, P.-G. (6d.), Anthologie du conte fantastique
Septembar 1968. franqais fAntologija francuske fantastiine priiel, los6
Corti, Paris 1963.
CAZOTTE, J., Le Diable amoureux, Le Terrain vague, Pa-
ris 1960.
ZakKazot, Zaljubljeni davo,preveo Dinko Stambak, G. Z.
H.,Zagreb 1983.
CHRISTIE, A., Dix petits ndgres, Librairie des Champs-
Elys6es, Paris 1974.
166
t67
 CvEmN Tooonov ljvoo u peNr,tstrdNu rNttZPvNosr

Agata Kristi, Deset malih crnaca, preveo Ranko Bugarski, Sarl Nodije, Novele, preveo fosip MatijaS,Zota,Zagteb 1953'
Svjetlost, Sarajevo 1961. NERVAL, G. de, Aurdlia et autres contes fantastiques,Yer-
GAUTIER, T., Contes fantastiques fFantastiine priie), Jos[ viers, Marabout, 1966.
Corti, Paris 1962. lerar de Nerval, Odabrqna dela, preveo Bo2idar Marko-
Spirite lSpiritistal, Paris, Le Club frangais du livre, 1951. vit, Nolit, Beograd 1956.
GOGOL, N., Rdclls de Petersbourg, trad. par Boris de Sc- PERRAULT, C., Contes lPrite),Verviers, Marabout, s' d'
hloezer, Garnier-Flammarion, Paris 1968. Sarl Pero, Bajke,prevela Mira Dupelj, Mladost, Zagteb 1965'
Nikolaj Gogolj, Petrogradske pripovetke, prevela Nana POE, E., Histoires extraordinaire.s (H.E.), trad. par Charles
Bogdanovii, Rad, Beogra d 19 64. Baudelaire, Garnier, Paris 1962.
HOFFMANN, E. T. A., Contes fantastiques (3
vol.), trad. Histoires grotesques et sdrieuses (H. G. S ), trad. par Char-
par Lodve6Veimars et al., Flammarion, paris 1964. les Baudelaire, Garnier-Flammarion, Paris 1966'
E. T. A. Hofman, Princeza Brambila, preveo dr jovan Bo- Nouvelles Histoires extrqordinaires (N. H. E.)' trad' par
gidevii, Nolit, Beograd 1.964. Charles Baudelaire, Garnier, Paris 1961.
JAMES, H., Le 'lour dUcrou, trad. par M: Le Corbeiller, Edgar Alan Po, Sabrane prite i pesme, prevela Vera Stoji6
Paris \947. (,,Pad kuie U5era") et al.,Rad, Beograd 2006.
Henri DZejms, Okretaj zavrtnja, preveo Aleksandar V. POTOCKI, J., Die Abenteuer in der Sierro Morena, Au-
Stefanovii, Rad, Beograd 1960. fbau Verlag, Berlin 1962.
KAFKA, La Mdtamorphose, trad. par A. Vialatte, Galli-
F., Manuscrit trouvd d Saragosse, Gallimard, Paris 1958.
mard, Paris 1955. lan*Potocki, Rukopis naden u Saragosi, preveo Slobodan
Franc Kafka, Preobrahaj i druge prite, preveo Branimir Petkovii, Prosveta, Beograd 1964.
Zivojinovii, SKZ, Beograd 2001. Rukopis naden u Saragosi, preveo Stojan Subotin, SKZ'
LEWIS, M. G., Le Moine fKaluder), in: A. Artaud, CEuvres Beograd 1988 (dve knjige).
complites, t. Vi, Gallimard, Paris 1966. SHECKLEY, R., Pilerinage d Ia Terre lHodotaite na Ze-
MAUPASSANT, C. de, Onze histoires fantastiques, Robert mljul, Deno€I, Paris 1960.
Marin, Paris 1949. VILLIERS DE f ISLE-ADAM, Contes fantastiques, Flam-
Gi de Mopas an, Vodom, preveo M. fovanovii, Savremena marion, Paris1965.
biblioteka, s. a. (pripovetke Ludak?, Orla, pletenica, Ant ol o gij a fr an c u ske fant a s t ik e.
On? i I{oQ, Beograd.
Antologij a francuske fantastike, prevela Ivanka Markovii
II. Drugi tekstovi
(pripovetka Ko zna?), Nolit, Beograd 1968.
MERIMEE, P., Lokis et autres contes, ]ulliard, paris 1964. BLANCHOT, M, La Part du feu fUdeo vatre], Galli-
Ant ol o gij a fr an cu ske fant a st ike. mard, Paris 1949.
Les Mille et une nuits (3 vol.), Garnier-Flammarion, paris Le Livre d venir lrujiga koja ie doti), Gallimard, Paris
1965. I 959.
Hiljadu i jedna noc, preveo Marko Vidojkovii, prosveta, i zahtev deld', prevela Gordana Stojkovi6, Delo,
,,Kafka
Beograd 1953. god.29, knj. 29, br. 11-12 (novembar-decembar 1983),
NODIER, C.,Contes, Garnier Paris 1963. str.139-166.
t68 t69
 CvEreN Tononov Uvoo u pr.ntr.striNu xNirZp.vNosr

Kafku", preveli Z. Ristif i V. Dimii, Delo, gotl, Psihopatologija svakodnevnog \ivota, preveo dr Hugo
,,,ettayuii
a,knj.5, br. I (januar i958), str. 96_105. Klajn, Matica srpska, Novi Sad i984.
BUBER, M., La Vie en dialogue, Aubier_Montaiguc, FRYE, N., Anatomy of Criticism, Atheneum, New York
Paris i959.
t967.
Martin Buber, Ja i Ti, preveo ]ovica Aiin, Vuk Kara Nortrop Fraj, Anatomija kritike, prevela Gorana Raide-
di,it,Beograd 1977. vii, Orpheus, Novi Sad 2005.
CAILLOIS, R, Au coeur du srcu The Educated Imagination fObrazovana malta), Bloo-
fantastique [[J fanttt
stitnogl, Gallimard, paris 1965. Press, Bloomington 1964.
mington University
Images, images... $like, slike...l,
i /os6 Corti, paris 1966. Fables of ldentity lPrite o identitetu), Harcourt, Brace
if CASTEX, P.-G., Le Conte
fantastique en France [Fanta_ & World, New York 1961.
.i stiina prita u Francuskoj], Jos6 Corti, paris 1951.
,,Preface" [,,Predgovor"], in: G. Bachelard, The Psyc-
I
CHKLOVSKI, V, ,,Lart comme proc6d6.., in: Th1oric hoanalysis of Fire lPsihoanaliza vatre), Beacon Press, Bo-
i
de la littdratura Seuil, paris i965. ston 1964.
Viktor Sklovski, ,,Umetnost kao postupal<,,, u: poetik(t GENETTE, G.,Figures, Seuil, Paris 1966.
ruskog for malizma, preveo Andrej Tarasyerr, prosveta, Be_ Figures 11, Seuil, Paris 1969.
ograd 1970.
Zerar Zenet, ,,Razlozi diste kritike", preveo Branko Je-
EIKHENBAUM, B., ,,Sur la th6orie de la prose.. O te_ li(' Treti programbr.4, Beograd, jesen 1970.
[,,
oriji proze"l, in: Th1orie de la littdratura Seuil, paris i965. Figure, prevela Mirjana Miodinovit, Vuk KaradZii, Be-
ERLICH, V, ,,Gogol and Kafka: Note on Realism and ograd 1985.
Surrealisrn" [,,Gogolj i Kafka: Beleika o realizmu i
nadre_ GIRARD, R., Mensonge romantique et Vdritd romane'
alizmu"] in: For Romen lakobson, Mouton, La Haye 1956. sque lRomantitarska la| i romaneskna istina), Grasset,
FLETCHER, A., Allegory [Alegorija], Ithaca, Cornell Paris i961.
University Press, 1964.
JAMES, M. R.,,,Introduction' [,,Uvod"], in: V. H. Co-
FONTANIER, P., Ies Figures du discours llons (ed.), Ghosts and Marvels lDuhovi i iudal, Oxford
[Figure govo_
ra], Flammarion, paris 196g.
University Press, 1924.
Nikola Boalo, ,,pesnidka umetnost.., preveo Slobodan KASANIN, J. S., (ed.) Language and Thought in Schi-
Vitanovid, u: S. Vitanovic, poetika N. Boaloa i
francuski zophrenia llezik i miiljenje u iizofreniji), W. W. Norton
klasicizam, SKZ, Beogra d, lg7 l.
& Co, New York 1964.
FREUD, S., Essais de psyhanalyse appliqu\e (E. p A.) LEVI-STRAUSS, C., Anthropologie structurole, PIon,
fEseji iz primenjene psihoanalize], Gallimard, paris 1933. Paris 1958.
Gesammelte Werke, t. XIII, Imago publishing Compa_ Klod Levi-Stros, Strukturalna antropologija, preveo
ny, London 1940.
Andelko Habazin, Stvarnost, Zagreb 1977.
Le Mot dbsprit dans ses relations avec I'inconscient, LOVECRAFT, H. P., Supernatural Horror in Literatu-
^
Gallimard, Paris 1953.
re fNatprirodni uiqs u knjihevnosfl], Ben Abramson, New
Sigmund Frojd, Dosetka i njen odnos prema nesvesnom,
York 1945.
preveo Tomislav Bekii, Matica srpska, Novi Sad 19g4.
MABILLE, P., Le Miroir du merveilleux, Les Editions
Psychop athologie de la vie quotidienne,payot, paris
I 967. de Minuit, Paris 1962.
170 171
 Cvn'reN fboonov Uvoo u P,q.NresrtdNu rNJlZrvNosr

prevela Frida
Pjer Mabij, Ogledalo iudesnog, prevela Ivanka Marko- Zan-Pol Sartr, O knji1evnosti i piscima'
vii, Nolit, Beograd 1973. Filipovic. Kultura, Beograd 1962'
MAUSS, M., ,,Esquisse d'une theorie gen6rale de la S^CnneOnOUGH, b., The Supernatural
in Modern
magie", in Sociologie et Anthropologie, P. U. F., paris 1960. English Fiction lNatprirodno u moiernoj engleskoj fikciji)'
Marsel Mos, Soclologija i antropologija, prevela Ana G.L putnams Sons, New York & London 1917'
en France'
Moralic, Prosveta, Beograd I982. SCHNEIDER , M., Lq Litdrature fantastique
OSTROWSKI, W., ,,The Fantastic and the Realistic in Fayard, Paris 1964.
que
Literature. Suggestions on how to define and analvse fan- TODOROV T., ,,Poetique" [,,Poetika"]'in Qubst-ce
t, ,trrrturolirme? lSta je strukturalizan il' Seuil'
Paris 1968'
tastic fiction' [,,Fantastidno i realisti6no u knjiZlvnosti.
Predlozi kako da se defini5e i analizirn fantastidna fik- TOMACHEVSKI, B',,,Thematique"' in: Th1orie de Ia
cija"l, in: Zagadnienia rodzajow literqckich,IX (1966), Iitttrqture, Seuil, Paris 1965'
prevela
I (16): 54-71. Boris Tomai evskr, Teorija knjiievnosti' Poetika'
PARREAU, A., William Beckford, auteur de Vathek Nana Bogdanovic, SKZ, Beograd I972'
-
fVilijam Bekford, pisacYateka], Nizet, Paris 1960, ie.X, i-., t:,srt et la Littdraiure fantastiques lFantastitna
PENZOLDT P., The Supernatural in Fiction fNatpri- umetnost i knji\evnostl, P' U F, Paris 1960'
I I)' Seuil'
rodno u fikcijll , Peter Nevill, London 1952. Le vraisembtobl lVrro,otno) (Communications'
PIAGEI J., Naissance de l'intelligence chez l,enfant, Paris 1968.
Neuchdtel, Delachaux, Nestl6 Paris,, 194g. WMTS, A., The loyous Cosmology lVesela kosmologi-
Zan Pljate, Intelektualni razvoj. deteta, drugo poprav- ja),Y\ntage Books, New York 1962'
as M1'th'
ljeno izdanje, preveo Milan Milinkovi6, Zavod. ,i uAZb"- WIMSATT, W. K.,,,Northrop Frye: Criticism
M' Krieger (ed')'
nike i nastavna sredstva, Beograd 1982. t,,N";-p rral, kritika kao mit"l, in: University
Six 1tudes de psychologle, Gonthier, Paris 1967. Xorthrop frye in Modern Criticism' Columbia
POPER, K., The Logic of Scientific Discovery, Basrc Press, New York 1966.
Books, NewYork 1959.
Karl Poper, Logika nautnog otkriia, preveo Stanija No_
vakovii, Nolit, Beograd 1973.
RANK, O' Don luan. tJne 6tude sLL, le 1ouble [Don
Zuan. Studija o dvojnikul, Deno€l et Steele, paris 1932.
REIMANN, O., Das Marchen bei p.7.n. Hofmann
lBajke E. T. A. Hofmanal Inaugural-Dissertation, Miin-
chen 1926.
RICHARD, l. P., Littdrature et Senscztion lKnjiievnost i
osefl, Seuii, Paris i954.
LUnivers imaginaire de Mqllarmd lMalormrov imagi-
narni svet), Seuil, Paris 1962.
Podsie et Profondeur lPoezija i dubina), Seuil, paris 1955.
SARTRE, J.P., Situations I Gallimard, paris i947.

t72 173
 UPOREDNI REENIK TERMINA

dudesno - merveilleux
iudno, dudnovato - 6trange
dudnovatost - 6tranget6
fantastitno - fantastique
fikcija - fiction
govor - discours
imaginarno - immaginaire
iskaz - 6noncd
iskazivanje - 6nonciation
jezlk - langage
jezlk kao sistem - langue
maStovito - immaginaitif
naraclja - narration
narativno * narratif
novela - nouvelle
povest - histoire
predstavljadko - repr6sentatif
predstavljanje - repr6sentation
prida - conte
pripovedac - narrateur
pripovedanje, piripovest - r6cit
privid - illusion
prividno * illusoire
stvarno - rdel
Ziva rei - parole .-.:r )
"
f$
.Fr
:.
I'i'f";
" \fr'
{
Cvetan Todorov UVOD LT FANTASTIENU TNJTZEVNOST I

Izdavai ]avno preduze ce Sluibeni glasnik I Za izdava(a Slobodan

Gavrilovii, direktor I Direktor Izdavaitva Sanja )oviiii I Dizajn
Milo5 Majstorovii I Izvr5ni urednik Marko Krstii I Lektura i
korektura Nataia Jevremovii I Tehniiko uredenje Miodrag Panii
I Beograd,2010 | wwwslglasnik.com