Sabrana djela Ive Andriča Udruženi izdavači

Redakcioni odbor Svjetlost /Sarajevo

Miodrag Bogićević Prosveta / Beograd
Ivan Bratko
Mladost / Zagreb
Petar Džadžić
Vladimir Ilić Državna založba Slovenije/Ljubljana
Erih Koš
Misla/Skopje Pobjeda/Titograd
Kajetan Kovič
Božin Pavlovski
Vera Stojić
Oto ŠoIc
Risto Trifković
Priredili
Vera Stojić
Petar Džadžić
Muharem Pervić
Radovan Vučković

IVO
Sabrana djela
Ive Andrića
Knjiga šesta
Dopunjeno izdanje
A NDRIC
Ž
e
đ
Odgovorni
urednik
Zoran
Marjanović
Sarajevo/19
86
tS5<
w eUki '»Ai!»li-^m-iiiiiitAi,^tL%

PRIPOVETKE
-fiiirimiiiiifihttiffiiiir-*'^^''"

U MUSAFIRHANI

Otkako je, lani u proljeće, novi gvardijan pre-zidao

musafirhanui i odijelio je još bolje od manastira, bijaše je
potpuno prepustio fra-Marku, da je redi i upravlja.
Fra Marko Kmeta je bio sestrić pokojnog biskupa
Fra-Marijana mucao je u govoru i prskao pljuvačkom, nit je imao glasa
Bogdanovića. ni sluha, tukao je mlađe i nije slušao starije. Niko ga nije
Kako je bio je- mogao odviknuti od čobanskih psovki. Samo su mu
dino muško u neprestano tje-šnjale pamuklije i kraćao halbit.
familiji, biskup — Nit utjera račvast kolac u zemlju, ni tvog fra-
ga uze još kao Marka u sveti red — poručivao je biskup sestri, koja i
dječaka u umrije žaleći što joj i sin neće postati biskup.
manastir, da u6i i Ogorčen, biskup odluči da pokuša još jedno: da ga
poslužuje. Ali i pošalje u Rim, ne bi li se u tuđini dozvao i popravio.
pored biskupove
zaštite i pažnje, ' Za turskih v.reimena, manastiri sai morali da ukonačuju Turke koji tol
se uvraćali. Događalo se da bi se poneki nasilni Turci zadržavali dugo u
mladić nije manastiru, pili i terevenčili. Da bi očuvali propisan reid 1 tišinu manastirsku,
napredovao fratri su obično pored manastira zidali jednu poveću a odijeljenu sobu za te
goste. Ona se Evala TOTJsafirJiana.
nikako. Bio je
svojeglav i tup, U

Bočeći se sa svojim neukim i upornim fratrima, teškim i
nesigurnim bosanskim putevima i samovoljnim, uvijek
gladnim turskim vlastima, on se kao sna sjećao svojih
mladalačkih godina provedenih u Rimu. U onaj-isti crvenkasti
franjevački manastir na Via Merulana u kom je, mlad i pun
znanja i velikih planova, proveo tri godine, slao je sada svog
sestrića. Činilo mu se kao da nastavlja svoj život.
Ali i tu se razočara. Zaludu ga je preporučivao znancima.
»Ni za što ne pokazuje sklonosti. Samo što neprestano
raste ušir i uvis. I po svom držanju liči na svašta više nego na
monaha, ako tako smijem da kažem, prečasni oče«, pisali su
biskupu iz Rima.
»Čist je i skroman, i pobožan na svoj način; ne pokazuje,
istina, ni najmanje želje za svjetskim slastima i taštinama, ali,
na žalost, lišen je potpuno smisla za nauku i kontemplaciju,
kao i svete pokornosti prema starijima i snošljivosti s
drugovima«, pisao je upravnik zavoda.
A od fra-Marka samog stizala su pisma, puna čvoraStih
slova i grešaka, u kojima je očajno molio strica da ga vrati u
Kreševo.
»Izbavljag'te me; ja s ovim svijetom ne mogu!« Da mu
je samo da vidi Kreševo, pa ma — kao onaj hajduk Ivan
Rosa, koji se, ne smijući nikad u rodni grad, penjao od želje
na planinu —da ga samo s daleka pogleda.
Tako je neprestano pisao.
Biskup je čekao da prođe godina, pa ili da se mladić
privikne i popravi, ili da ga vrati u Kreševo. Ali te iste zime
ozebe biskup i umrije nenadano. Fra-Marka opozvaše odmah
iz Rima. Na njegovo mjesto poslaše fra-Miju Subašića,
ambiciozna i slabunjava mladića.
12
vori, može nekako da razumije sve, i sa samim Bogom da
govori jasno i slobodno.
I inače kod svakog posla, on se. dok radi, poluglasno moli
Bogu. Pokatkad se i s Bogom obračunava na svoj način.
Presađuje tako, poslije kišna dana, kupus. Sagiba se, buši
jamice u mekoj lijehi i prstima pri-tište zemlju oko presada.
Kod svaikog struka on šapuće molitvu i neprestano ponavlja:
— Haj sa srećom, u ime božje, haj' sa srećom!
Sad je već druga godina kako je vikar ovoga manastira.
Brine se za živež i vino, nadgleda i isplaćuje radnike, prima i
gosti Turke u musafirhani.
PovazJdan sa seljacima i u teškom poslu, on izgubi i ono
malo stege i zaboravi sve što je naučio. Ruke mu ogrubile i
glas ohrapavio. Ionako visok i plećat okrupnja i oteža još više.
Porastoše mu čekinjasti brci, preplanu u licu. Još mu se češće
upliće psovka u govor.
Neuspio u naukama, bez ujakove zaštite, prgav i
svojeglav: nije mu bio lak život u manastiru. Najgore mu je
što nikad ne zna kad se fratri s njim rugaju a kad ozbiljno
govore, pa pokatkad plane uzalud i izgleda još smješniji, a
pokatkad omekša pa se pusti u razgovore, a ne vidi da mu se u
dnu trpezarije naglas smiju.
Sve se više odvajao od ostalih fratara. Riješiše ga
dužnosti zajedničkog objeda i molitve u koru. Dane provodi
na njivama ili u musafirhani. Cjenjka se i prepire sa seljacima;
i sam uzme motiku pa kopa pred svima, dok se vas ne uznoji,
pa se u prohladno predveče puši kao brijeg poslije kiše. Ili
pretače vino u memljivu podrumu, valja burad i okađuje sum-
porom. Presipa povazdan žito u hambaru, pa onda po dva dana
ne može da ispere prašinu iz grla i ušiju.
Ali pored svega toga ima svoje časove »miline« za koje
niko ne zna i ne sluti. I on sam ne zna kako mu to dolazi, ni
kada.
Tako, poslije nekog teškog posla, sjedne na kladu, tare
znoj i othukuje, a odjednom osjeća kako mu krv šumi u
plećima, u šiji, pa u glavi, sve jače i jače, dok mu se glava ne
zanese i ispuni ga svega taj šum i nekud ponese. Sjedi
podnimljen i otvorenih očiju, ali mu se čini da nekud
strelovito leti. I tada i on, koji ne zna ni da lijepo piše ni
pametno go-
13
Znoj mu kaplje s lica. Kad svrši jednu lijehu,
on se isipravi stenjući (krsta mu (pucaju), otare znoj
nadlanicom kaljave ruke i odišući mrmlja:
— E, evo sam ga posadio pa sad pošalji gusje
nice da pojedu, ko i lani!
Poneki put ga ispuni ta miilina bez ikakva vidljiva
povoda. Takne čvor na drvetu ili šav na odijelu, a kroz prste
mu zastruji i ispuni ga svega taj isti zanos, pa tako ostane
ukočen, otvorenih usta i izgubljena pogleda. Tako prođe dosta
vremena, a kad se prene, ne sjeća se da je išta određeno vidio
ili čuo.
Ova tni posljednja dana niko od Turaka nije svraćao u
musafirhanu. Fra Marko je svaki dan vje-trio i kadio da istjera
zadah loja, luka, rakije i znoja što je zaostao od posljednjih
gostiju. Ali trećeg dana, u subotu pred veče, za vrijeme
večernje, izbiše opet neki Turci.
Fra Marko je upravo hio kod odžaka i sipao žeravu u
kadionicu fcoju je dječak držao. Videći Turke gdje idu uz
brijeg, on prosu polovinu mimo kadionice, oprži dijete, koje
pobježe, zausti da nešto opsuje, ali se uzdrža i samo natuče
kapicu nad oči.
Turci su se penjali polako. Fra Marko odvadi polovinu
šećera i kafe, pa ode da sakrije. Vrati se
14
— Hehe, svi vi tako; ne znam, nemam, a puni
ste para ko šip, samo vas treba pritisnuti.
Ali sve se okrenu opet na šalu.
Zanoćalo. Turci zametnuli razgovore o ratu, o janičarskiim
platama, a sve pijuckaju. Onaj bolesni čas zadrijema, čas se
prene, pa i on sluša. Fra Marko sjeo u kut, odupro lakte o
koljena a glavu o dlanove, pa ćuti i sluša. Iz razgovora razabire
polako: bolesni Turčin je Osmo Mameledžija iz Sarajeva, a
zaduvan u musafirhanu, ispriječi se na Vrata i pogleda niz
brdo. Bila su svegs trojica; dvojica su vodila trećega,
pridržavajući ga pod pazuha. Jednoga poznade: bio je Kezmo,
janičar. Druga dvojica mora da su stranci. Onaj bolesni je još
mladić.
Čim uđoše, zatražiše ćebe i jastuk i položiše bolesnog
druga. Traže limunova. Fra Marko se vajka: tražiće, ali se boji
da neće biti.
— Dede, pogledaj bolje, nemoj da ja počnem
tražiti — doviknu mu Kezmo.
Taj Kezmo je već nekoliko puta natjerao manastir u strah
i na globu.
Fratar se vraća s limunovima. Bolesniku daju limunadu.
— E, sad skini tavu da objesim pušku — šali
se Kezmo.
Fra Marko skida tavu i počinje da sprema kajganu. Turci
sjeli, pa puše. Onaj bolesni se odmorio i napio limunade, pa
mu laikše, ispravio se na jastucima, pa i on razgovara, iako
podrhtava, a oČi mu sjaju od groznice. Fratar ih služi rakijom
pa kajganom, pristavlja kafu. Oni mljaskaju jedući i zalažu
bolesnika koji se nećka. Protežu se, podriguju.
— Ama da ti nije bila krmetina u ovoj tavi?
— pita Kezmo i prinosu praznu tavu nosu.
Fra Marko, nagnut nad žeravicu i zabavljen oko kafe,
mrmlja u sebi: E sad ti na um pade, pošto si se najeo!
— Sta veliš?
— Nije, aga, nije; nema u nas krmetine.
Služi ih kafom. Kezmo ga gleda velikim zele
nim očima.
— Cuo sam da vas je kadija oglobio sa dvaes' groša što
je našo kokošiju glavu u pilavu. Valahi, ako ste onom peksinu
dali dvaes', imate računa meni da date četereis'.
— O parama ja ne znam ništa.
25
onaj drugi Mehmed Pljevljak. Obojica su janičari kao i Kezmo.
U Sarajevu su u taboru. Sad se ski-taju, čekaju da im stigne
plata pa da pođu na Vidin.
Kezmo se raspričao: koliki je most kod Mustafa Paše, pa
koliki je karavan-seraj u Jedrenu, pa kakve su javne kuće u
Canigradu, i Grkinje i Jer-menke u njima.
— E, beli, kakve su i fra Marko bi se prevario. A, fra
Marko?
— C, ja te stvari ne znaim.
— Hajde, bolan!
— Nije to za nas. I, mi biismo sve takve kuće u lagum
digli, da možemo.
Turci se smiju. Bolesnik lagano ječi u snu. I njima se
drijema od puta i rakije. Fra Marko se diže i pogasi vodom
preostali žar u odžaku.
Sutradan bolesniku gore. Turci, pošto pojedoše opet tuce
jaja, vijećaju šta da se radi. Gvardijan bi htio da ih se riješi.
Uvjerava ih, preko fra-Marka, kako je nezgodno po bolesnika
da leži u musafir-hani. Oni traže konja. Znajući da konja ne bi
vra-til, on se izgovara da konja nema, ali nudi svaikom po pet
groša. Zaključiše da im se daju pare i da fratri pripaze
bolesnika samo do sutra. Oni će se vratiti s konjem po njega.
Tako odoše.
Fra Marko se ljutio što su mu ostavili Turčina na brizi.
16
/.ž.^.A».^s..iL.j.^.J
— Ovdi je došo da se izležava! Nije mi dosta
zdravih balija!
Gvardijan ga je umirivao i korio.
Prvi dan i ne pogleda Turčina. Metnuo bi kraj njega
kajmak i hljeb, pa izišao.
Prođoše tri dana, a Turoi se ne vratiše po bolesnika, koji je
povazdan ječao i sve češće iskao vode. Fra Marko naviknu da
mu dodaje vodu, da ga nudi mlijekom i slatkom. Po nekoliko
puta na dan ostavi posao, pa trči u musafirhanu da vidi bo-
lesnika. Svađa se s kuvarom, jer iabira bolje komade i nosi
bolesniku. Fratri primijetiše njegovu brigu oko Turčina i počeše
da ga diraju.
— Kako ti je bolesnik, fra Marko?
On bi se otresao, u prolazu:
— Eno ga crkava. Hajde pa ga vidi, ako ti je
stalo.
U stvari, što je Turčin bivao slabiji, fra Marko se sve više
brinuo oko njega, iako je nastojao da to saknije od drugih i nije
htio ni sam sebi da prizna.
Turčin je ponajviše ćutao. Jedno veče, fra Marko bijaše
naložio vatru da peče hostije. Čekajući da mu se kalup zagrije u
žeravici, on je sjedio kraj odžaka, trepćući od jare.
— Fra Marko — javi se Mameledžija s postelje iz mračna
kuta.
— A?
— Nema Kezme?
— Nema.
Obojica ćute.
— Vala, da me hoće samo u Sarajevo prenijeti,
pa onda ...
Dogorjele donje glavnje popustiše, vatra se složi i zaprašta,
posuše iskre oko fra-Marka. Plamen se sleže, soba se ispuni
tamnocrvenim sjajem.
— Nemoj ti da misliš na Sarajevo i na bespo
slice ...
Zeđ
17
•pn^mmmM^
I 'odjednom (i sam se iznenadi) nastavi mirno i bez svog
običnog zamuckivanja:
— Nego, što se ti, bolan Osmo, ne bi pokrstio?
Pa ako si za umiranja, da umreš ko kršteno če
ljade, a ako ostaneš živ, da živiš ko čovjeik, a ne
kao nerazuimna živina.
Turčin ne odgovori ništa. Ležao je nijem, nepomičan,
sklopljenih očiju.
Otad ga je nagovarao svaki dan i ne pomišljajući na opasnost
ako se Turci vrate i ako im Mame-ledžija kaže da je htio da ga
pokrsti. Svoje nastojanje je krio i od fratara, da mu se ne bi
narugali. Ali dušu Osme Mameledžije htio je da spasi svakako.
Na sva nagovaranja Turčin je ćutao, nit mu se na licu moglo
vidjeti šta misli. Pokatkad se fra--Marku pričinjavalo kao da ga je
smekšao, a pokatkad opet kao da je Turčin oko rio i
nepopravljiv.
Jednoga jutra uđe u musafirhanu jedna od že-telica da uzme
vatre. Kako je čučnula kraj odžaka da nagrabi žara, zboraše joj se
diimije i složiše oko nje valovit krug. Mameledžija, koji je bio u
groznici i sve do maloprije bezizrazna lica slušao fra--Markove
riječi o slasti pokajanja i ljepoti hrišćan-ske smrti, ispruži ruku
ispod ćeb i drhteći na-stojaše da se dotakne ženinih dimijf Uto
uđe fra Marko, koji je bio načas izišao. Ugleda Mameledžiju
izmijenjena: zažagrene oči, ruka drh+' spalo s njega ćebe, a on se
pruža po golu pod.
Htjede da vikne, ali ga najprije izdade glas, pa samo
zagrguta i zapišta. Prihvati slomljenu držalicu iz kuta:
— Izlazi, đavolja ceri!
Žena skoči, htjede da ponese vatru, ali joj on ne dade nego je
izgura napolje. Uzalud se ona, ne znajući zašto je goni, okretala i
branila kako su je
18
je paklenski kapak, kud god ide, pa samo jednog dana kad se
otvori, a on usred kazana! A ti s njim!
Tu se naljuti, zausti neku krupnu riječ, pa se brzo popravlja i
moli ga da se sjeti »lijepog Isusa i njegove Majke«, i prikazuje
mu, sve tražeći riječi,, kako hrišćanin umire i kako krštenu dušu
dočekuju na onom svijetu, sjajem i slavljem prema kome je
svaka zemaljska slast ništa.
Turčin se ućutao, pokatkad trepne sklopljenim očnim
poslali po vatru; on je izmahivao za njom držali-com.
— Sikter, pasja ceri; ovo ću olomiti o tebe,
samo još jednom dođi da mi istresaš dimije po soibi.
Nije htio da pogleda Mameledžiju, koji je opet mirno ležao.
Tek kad bi podne, ugrija mlijeko i metnu kraj njega, pa odmah
mrmljajući iziđe iz sobe:
— Phu, dženabete, nikad nećeš vidjeti božijeg
lica.
Ali se već sutra opet odobrovolji. Njeguje Mameledžiju i
svaki čas mu govori o vjeri i krštenju. I noću sanja da se bije s
đavolima koji su se iskupili oko Mameledžije. Razgoni ih onom
zalomljenom držalicom od sjekire ali, kao čovjek koji se u snu
bije, ne može nikako da razmahne punom snagom. A njih je sve
više, rutavi, a samo ispod zglobova im se vidi siva žilava koža. —
Budi se. Stoji nasred sobe. Pali svjetlo. Boli ga ruka. Prevalio s
police Ritual i anđela od porculana i odbio mu vrh od desnog
krila. Krsti se i opet liježe.
Mameledžija sve slabiji. Ne jede. Povazdan ječi sklopljenih
očiju. Kezmo se ne vraća. Gvardijan se zabrinuo da mu Turčin ne
umre u manastiru.
Jedno veče Mameledžiji bolje. Razvedrio se i živnuo, pa sve
otpočinje razgovor sa fra-Markom koji suce fitilje za svijeće.
Slušajući ga kako grozničavo uvjerava da mu je lakše, fra Marko
pomisli da bi to maglo biti pred smrt, priđe postelji i poče živo da
ga nagovara.
Sve se više zagrijavao. I sam se čudio otkud mu ta lakoća.
Govorio je čas po sjećanju na propovjednike i knjige, čas bi se
opet zaboravio i obraćao ga na svoj način.
— Zar ćeš, bolan, i na'onaj svijet s onim škem-bavim
Kezmom? Zar ne vidiš da se vas naduo od piića i poganluka? Još
živ liči na đavola. Pod njim
19
kapcima; fra Marko se sasvim nadnio nad njega, posmatra ga
pažljivo, ali ne može da razabere šta misli. Lice uvijek isto,
tanko, ovalno, sa sklopljenim očima i napućenim usnama kao u
prkosna dječaka.
— Samo reci: Spasitelj, u pomoći nam bio!
Reci, Osmo! — šapće mu fra Marko koliko može
tiše i umiljatije. Turčin ćuti. Samo teško diše, po
igrava mu jabučica.
 Misleći da možda ne može da govori, on uze malo raspelo s
krunice koja mu je visila o boku i prinese mu ustima.
— Poljubi, Osmo, ovo je Spasitelj tvoj i moj;
poljubi da ti prosti grijehe i da te primi.
Turčinovo se lice jedva primjetno pokrenu, kapci mu
zatreptaše, a usnama je micao kao da bi htio nešto da izgovori,
onda napući usne jače i sa velikim naporom — pijunu. Pljuvačka
mu se cijedila niz bradu.
Fratar strelovito izmače krst, skoči i mumlajući istrča
napolje.
Širok i jednoličan šum Ijetnje noći. Samo potkraj ljeta nebo
je tako nisko i zvijezde tako krupne.
Uhvati se rukama za ogradu. Stoji škripa par-maka. Krv mu
navalila u glavu od Ijutine, pa neće
20
iU Lj:^;.-'.iddili.t...L..-j.!Jiiji£Lj.^^Llai,M)ć .i.t^-............j.J.Ai. >.j^.^i.tUJ
nekad kad su ga, u novicijatu, neispavana, prije zore budili.
Jedva pusti ogradu, prođe rukom preko ha-bita i vrati se
nesigurnim korakom u musafirhanu.
Tali i plaminja dogorjela svijeća. Turčin okrenut licem zidu i
pokriven do očiju. Useknu svijeću. Otpreta vatru, zagrija
mlijeko, pa priđe bolesniku. Zovnu ga dvaput, a kad se ne
odazva, on pođe da ga otkrije, ali Mameledžija se uikočio i
ohladio.
da se raziđe, nego sve ponovo udara. Gledao je preko mračnih
stabala, daleko, do u dno neba gdje su po-činjale zvijezde, i
govorio, kao obično, sam sebi:
— Nit ima goreg fratra od mene, niti poganijeg Turčina od
ovog Osme. Ja ga krstim, a on — uh!
Trese ogradom od muke.
Ali se polako smiruje. Gubi se u mukloj noć:, na pogled
mnogih zvijezda. Zaboravlja se. Talas svoga uzdrhtala tijela
prenosi na sve oko sebe i čini mu se da strelovito brodi na nekom
moru u tami. Nebo se nad njim vidno njiše. Odasvud šum. Grče-
vito se drži ograde.
Sve je na toj velikoj božjoj lađi koja putuje: varošica i njive
i manastir i musafirhana.
-^ Znao sam ja da Ti nikog ne zaboravljaš, ni mucavog fra-
Marka ni onog grešnog Osmu Mame-ledžiju. Ako ko i pljuje na
tvoj krst, to je samo kao kad čovjek ružno usni je. Opet na Tvojoj
lađi ima mjesta za sve. Pa i onaj ludi Kezmo, da nije otišao . . .
U zanosu, ne zna da li to govori ili samo misli. Ali vidi: za
sve i svakog ima mjesta na ovoj lađi Gospodnjoj, jer on ne mjeri
ni aršinom ni kantarom. Sad razumije kako to da je »strašan
Gospod«, kako to da pokreće svjetove, sve razumije iako nema
riječi, samo ne razumije otkud da on, fra Marko Kmeta, nevješt i
neposlušan vikar, evo drži kormilo te lađe Gospodnje. — Pa opet
zaboravlja sebe. Samo zna da se sve što postoji kreće i putuje, i
da sve ide ka spasenju.
Tako mu sati prolaze.
Hladni noćni vazduh. Krv se stišava. Prvo osjeti utrnule
dlanove savijene oko parmaka. Polako poče da se odvaja i da
dolazi sebi. Studeno i boli, kao
21
Spusti kraj mrtvačeve glave lonac sa mlijekom koje se
pušilo i iziđe da zove gvardijana. Bilo je već dobro svanulo.
Protrča, lupajući vratima, kroz refektorijum i dvorište. Uđe u
sakristiju. Gvardijan je upravo navlačio preko glave kazulu. Kad
ču kako vrata lup-nuše, on zastade i, onako raširenih ruku,
pogleda ga preko naočara.
— Sta je sad?
Nabusito odmahujući desnom rukom, fra Marko je gotovo
vikao:
— Eno izdano onaj . . . Turčin u musafirhani.
— Pa šta se dereš, šut'! — grdi ga šapatom gvardijan i
pokazuje rukom put oltara.
Gvardijan se zabrinu. Čim svrši misu i popi kafu, siđe u
varoš d$ javi vlasti Mameledžijinu smrt i pozove Turke da ga
nose i po zakonu sahrane. Znao je da će ga sumnjičiti i da bez
globe neće proći.
Fra Marko ne htjede da se vraća u musafirhanu, nego posla
đaka Martina da bude kraj mrtvaca, a on ode na njivu s
radnicima koji su okopavali crvenu repu.
Neispavan i ojađen, gazio je teško i široko preko oranja.
Momci i djevojke počeše da kopaju. Fra Marko je išao pred
njima i potkidao donje lišće da repa bolje krupnja. Sagibao se i
kidao, raskopčan, a kad
22
bi naikidao rukovet lišća, ostavljao bi ga na stranu. Iza njega su
ostajale hrpe lišća u razmacima. A kad god bi se ispravio,
pogledao bi niz njive gdje se vidio velik i taman manastir i uz
njega, bjelja i manja, musafirhana. U njoj je mrtvac čiju dušu nije
mogao ni umio da spase. Pa se i opet brzo sagibao i kidao lišće, i
svaki struk, pošto bi ga potkidao, propuštao kroz dlanove i
stresao.
— Haj' rasti, bože pomozi. . . Zderao je kajmak
i rakiju, a krst i pokajanje nije htio da primi. ..
Haj' rasti! Bože pomozi!
U neko doba vidje kako dolazi gvardijan i s njim imam i još
dvojica Turaka, crni kao muve. Kad vidje kako iznose mrtvaca,
on se opet sagnu i poče da kida lišće još brže:
— Haj' sa srećom, bože pomozi... — ponavljao
je mehanički, ali mu se misao vraćala opet na po
kojnika: Spašen — nespasen, on ga je njegovao i
zavolio kao brata!
Onako nagnutu, krv mu je udarala u glavu. Si-šteći i
dahćući, molio je za dušu Osme Mamele-džije, »pa gdje bila da
bila«!
Samo bi s vremena na vrijeme dizao glavu i navilkivao na
momke koji su dirali djevojke:
— Kopaj, besposleniače! Sta se zadirkuješ? Vidi
ga!...
Pa bi i opet nastavljao da kida i moli.
23
 u ZINDANU

Jednog četvrtka, iza podne, dođoše sej meni po

gvardijana da ide s njima u Travnik. Ali gvardijan je bio
otišao u Sutjesku na skupštinu definitora; fra Petar
Jaranović, koji je inače najstariji, leži bolestan: ne osta
nego da fra Marko ide u Travnik. On je upravo bio počeo
s radnicima da pobija neko kolje u potoku. Nećkao se da
ide, ali su sejmeni biti nestrpljivi, a fra Petar je, onako
bolestan, vikao na njega da se sprema i da ide dok
sejmeni nisu učinili štete manastiru.
Fratri su naslućivali zašto ih zovu u Travnik. Vezir,
koji je prije tri mjeseca došao, opozvan je a da mu nije
imenovan zamjenik. Umjesto vezira je ostao ćehaja mu
Fazlo. I sad on hoće da iskoristi ovo vrijeme i da od svih
manastira pokupi džulus, porez koji su inače plaćali samo
vezirima.
Fra Petar leži na dušeku, preznaja se i teško diše, a
fra Marko sjedi pored njega. Između njih čekmedže s
novcem. Izbrojaše dvije hiljade četiri stotine groša svega.
Sad vijećaju i prepiru se: fra Petar mu savjetuje da ponese
barem hiljadu pet stotina groša, a fra Marko neće više od
pet stotina.
— Sta misliš ti, bolan? Nije se s Fazlom šaliti.
— Ne dam balij i. . .
—■ Ama ko te pita daš li ti; i glavu će ti uzeti.

25
— ne nosim.
I opet se
Nek ču lupa i vika
uzme; iz dvorišta. To
ja više sejmeni biju
od nadžakom u
hiljade praznu kacu i
v ovac —
iK prepolovi.
o Uze hiljadu Blagoslovi!
n i dvjesta — fra Marko
a groša, ode se sagnu i
č u svoju polju
n sobu, opasa bile se u oba
o se obraza.
čemerom,
f presvuče Ispade u
r čakšire i dvorište.
a prebaci Dovikujući
habit preko neke naredbe
M sebe, pa se u kuhinju,
a vrati da se ogleda da mu
r oprosti sa nisu izbili
k fra-Petrom. dugu na kaci
o Ječeći pa uzjaha i
i za^kašlj pođe sa
p avaj ući se, sejmenima.
o savjetovao Putovali
p ga je fra su dobro. U
u Petar da subotu ujutro
s odvoji osvanuše u
t odmah Travniku, a u
i osam groša podne ga
za izvedoše pred
i sejmene, ćehaju.
svakom po Zna se da
p dva, da se je Marko
r putem predao Fazli
i vlada hiljadu i dvje-
s mudro, da sta groša i da
t pred je Fazlo tražio
a Fazlom još dva puta
d bude toliko, ali šta
e ponizan i mu je fra
tih, da mu Marko
d obeća cio odgovorio i
a džulus, ali zašto je ćehaja
da ga moli planuo, to fra
s da ih Marko nikad
e sačeka nikom nije
samo koji htio da kaže, a
n dan još. Fazlu niko nije
s iko riječi, je bježao po
m ćehaja đipi sobi vitlajući
i sa šiljteta, habitom oko
o dreknu što sebe.
ga grlo nosi Na
d i poče da ćehajinu
a bije fra- viku
Marka upadoše
p čibukom, momci iz
i nikama i predsoblj
t nogama, -^,
a naizmjence
. .
Fazlo
T je bio
e neobično
k krupan i
, snažan,
iako žut
p kao dunja u
o podbulom
š licu. Strese
t se soba i
o škrip-nuše
podnice
s pod njima.
u Pisar, koji
je sjedio
i podvijenih
z nogu u dnu
m sobe,
i Sagnu se
- od straha
j pred
e udarcima i
n izgledao je
i malen kao
l igračka
i između
raskrečenih
n nogu
e Fazlinih i
k pored
o ogromnog
l fratra koji
b e grcao od mu je navirala
i Ijutine. u glavu; pred
l — U očima mu je
o zindan sve titralo u
! crvenim
i iskrama.
h I dok
su momci Provedoš
j odvodili e ga kroz
e fra-Marka, stražnje
Fazlo se, dvorište,
š onako maleno i
e zapjenušen zeleno od
s , još vlage. Uskim
t jednom hodnikom
o zaleti i prođoše pored
r udari ga jedne
i nogom u prostrane sobe
c krsta, da se u kojoj se kroz
a fratar, otvorena vrata
, koliko god vidio začađen
i odžak i
je težak,
zaljulja neraspremljen
d a posteljina, i
o kao plaist.
Momci su iz koje iziđe
k tamničar
o poskakival
i oko Vejsil, zvani
p Vojvoda, riđ i
a njega.
š — mršav Turčin,
e zasukanih
Vodu pod nogavica i sa
f krmka! ogromnim
r Vodu! — nanulama na
a vikao je bosim
- Fazlo nogama.
M za njima. Zakrenuše
a Četvo desno i uđoše
r rica su u jedno još
k pridržavala uže i mračnije
a fra-Marka, dvorište, koje
. kome je je bilo sitno
F pokaldrmisan
a vrat
nabrekao i o a kaldrma je
z bila kosa i
l lice
pomodrelo svedena sa
o obje strane
od silne
krvi koja prema sredini
j
u pomagali od iste onakve
pesnicama. kaldrme kao
o Kad ostade što je u
l sam, on dvorištu.
u poče da se Začudi se da
k smiruje i nema ni
pribira. ležišta, ni
o Ćelija je đlame, ni
b bila vrlo kakva suda.
r malena i Pređe
a zaudarala nekoliko puta
s oštro ćeliju — bila
t vlagom. su četiri
a Zid u njegova
o pročelju koraka dužine
prema — i tek onda
m vratima je opazi da zid
a bio vas žut
h i vlažan;
o pri vrhu su
v bile dvije
i rupe, kao
n
o da su
m ćerpiči
. izvađeni.
Pod ]e bio
U

2
desno od vrata ne prije tavana.
dopire do (Gotovo kod
tavanice. Ovo je, svake turske
očito, nekad bila građevine ima
jedna ćelija, pa je uvijek, manje ili
docnije više, doziđivanja i
pregrađena _u pregradaka,
dvije. Pregrada je građenih da se
bila od same zadovolji neka
čatme (pri dnu je časovita, prva i
bila opala ilovača najnužnija po-
i vidjelo se pruće treba, bez obzira
od kojeg je ple- na logiku
tena) i nije bila materijala, ljepotu
dozidana do vrha, ili trajnost
nego je završena građevine.)
na dobar pedalj Tako je
razgledao i doziva. Sad čuje:
premjerao ćeliju to viče onaj iz
dok ne poče druge ćelije:
osjećati umor u — Vejsile,
nogama i bol od Vejsile! E, nemoj
udaraca u krstima me više, velikog
i bokovima. ti Boga!
Oklijevao je jedan Čuje nanule
čas, a onda se ipak po kaldrmi i
spusti na kaldrmu, Vejsilov glas:
pored zida. — Pa nije
Još mu je tebi pušteno
šumilo u ušima i nego onom
maglilo se pred do tebe.
očima, ali je — Ama
opažao sve oko kako nije, jadan,
sebe i jasno čuo evo ćurkom ide.
kako u susjednoj E, nemoj me,
ćeliji neko diše. turske ti vjere!
Osjeća pod sobom Tada fra
oštru kaldrmu i Marko s naporom
vlagu, i krv kako diže glavu i vidje
kuca u ubojima. da je mokar i da
Navuče kapu na niza zid ćurkom
desnu stranu i teče voda, razli-
prisloni obraz uza jeva se po ćeliji i
zid. Taj zid, na sporo otiče kroz
koji se može rupe pored vrata.
nasloniti glava i
na kom se hvata
njegov dah, dođe
mu kao nešto
dobro i bla-
godatno. U toj
misli zaspa.
Spavao je
kratko, kad poče
da ga budi
nekakav glas. Ali
mu nešto teško i
ledeno ne da da se
digne ni da otvori
oči. Teško dolazi
sebi. Onaj glas ne
prestaje do
Skoči i poče da se tamo?
stresa i — Fra
poskaikuje, ali Marko
nigdje nije bilo Krneta, vikar
suva mjesta. iz Kreševa.
Pokušava da stoji — Slušaj, fra
samo na jednoj Marko! Imaš li ti
nozi, ali se brzo koju paru pri sebi
zamara i sve jače da pokučiš ovom
počinje da drhti. Turčinu? Jer
Čuje se kako bogami ćeš noćas
Vejsil grdi momke poginuti od
i šalje ih da oluke studeni, a evo od
bolje namješta, tebe i meni pro-
»da samo fratru lazi voda kroz
teče«, i tako pleter'.
momci negdje u Sad pita fra
visini nešto Marko njega ko je
kucaju, stružu i on. Zenički proto
premještaju. Voda Melentijević. I
počinje jače da njega je Fazlo
curi niza zid. zatvorio radi
Glasovi se opet novca i pod njega
stišavaju. su prvi dan vodu
Smrkava se. Fra podlili, ali je on
Marko, imao u pamukliji
izbezumljen, ušivena, dva
raširenih očiju, dukata i dao ih
stoji naslonjen uza oba Vejsilu i tako
zid i diže čas se oslobodio bar
jednu čas drugu vode. Sad čeka da
nogu iz vode, koja mu opštinari
biva sve tamnija i pošalju hiljadu pet
u tišini sve jače stotina groša,
romoni. Obuzima koliko Fazlo traži.
ga svega drhat. Fra Marko
Svaki čas počinje nema više od šest
neku molitvu, ali groša kod sebe.
se opet prekida i Dogovaraju se
samo se bez dugo. Onda proto
prestanka krsti. opet doziva Vej-
Tada se javi sila. Predlaže mu
susjed iz ćelije. da zaustavi vodu i
— Koji ste u fra-Markovoj
od fratara ćeliji, a u isto
vrijeme da pošalje prokazati, kako je
momka u Dolac Fazlo ljut kao ris.
do fra-Mije Pogodiše se da fra
Grgića, paroha, Marko pored ta
koji će dati dva dva dukata da i
dukata za fra- onih šest groša, za
Marka. Vejsil se momke. Vejsil
najprije vajka odmah izvede fra-
kako on ne može Marka u onu
slati nikog, kako veliku sobu
će ga momci

2
i dade mu turski Jedan
kalem i neku žutu momak, Ciganin,
hartiju da napiše otrča u Dolac. Fra
fra-Miji pismo. Marko se suši uz
Ruke su mu bile odžak; iiz obuće i
ozeble, i drhtao sa habita mu se
je, pa je jedva cijedi voda.
sastavljao slovo Još se nije
sa slovom dok je bilo potpuno
pisao: smračilo, kad se
vrati momak iz
»Evo me Doca i donese u
Fazlo metno u jednoj krpi
zindan. I vodu su zavezana dva
pod-lili pod dukata, bez
mene. Mitte ikakva pis-ma i
statim per hunc poruke. Vejsil
Turcam duos dariva momka,
aureos, ut oproba dukate na
adminus istam noktu od palca, i
aquam naredi da se voda
perniciosissimam zaustavi. Malo
intromittere potom uvedoše
desinant. Orate fra-Marka ponovo
pro me et u zindan.
benedicite.* I Još se čulo
izbavljajte me kako kaplju
kod Fazle, jer rijetke i
pogiboh. nejednake kapi sa
zida, ali na podu
Fra Manko,vikar nije više bilo
vode. Fra Marko
gotovo radosno obaviti ove
prohoda po ćeliji nedjelje, to kao
u kojoj je bio već sutra, da bi
potpun mrak. mogao da se
Cim zapopi.
zamuknu lupa I tako, u
Vejsilovih nanula, pričanju, oni
javi se proto. vidješe da se
poznaju još od
— Dade li, lanjske godine.
fra Marko? — Lani je
— Dadoh. sarajevski vladika
— Hajde de, tužio fratre zbog
ja da živi nekog bira.
ostanemo. Rasprava je bila
pred ovim istim
Počeše Fazlom, koji je i
razgovor. Proto tada zamjenjivao
se žalio kako ga vezira. Carske
boli svaka kost fermane su imale
od kaldrme i obje stranke.
vlage, kako je Fazlu su potplatili
kod kuće ostavio i jedni i drugi, ali
bolesnu kćer i su fratri doveli
sina čije se mnogo katoličkog
vjenčanje trebalo svijeta pred
' Pošalji odmah po
Konak, pa su
ovom Turčinu dva ljudi molili a žene
dukaita, da bar ovu
strahovitu vodu plakale, dok se
zaustave. Molite se za
mene, 1 blagoslovite.
Fazli sve ne
dosadi i on pre-
sudi, s kadijom
imamom zajedno,
da vladika nema
ništa da traži ni
od fratara ni od
katolika uopšte.
Kod te parnice
fratre su zastupali
fojnički i kre-
ševski gvardijan
(s njim je bio i fra
Marko), a vladika
je došao glavom,
praćen od jednog
mladog popa iz de! Niko ne
Sarajeva i da svoga,
zeničkog prote. proto.
— Ama, ti — A,
si onaj krupni bogati, koliko
fratar što bijaše s dadoste Fazli za
gvardijanima onakav ilam?
lani, kad se — Ja nisam
parničismo pred đavo, pa ne
ćeha-jom! znam; džaba nije
— Ja sam sudio ni vama.
— kaže fra I opet
Marko i sjeća se nasitade ćutanje,
dobro visokog, još duže i
mršavog prote sa neprijatnije. Ćulo
sijedom bradom i se kako obojica
zelenim očima. hodaju ubrzano,
Nastade svaki po svojoj
ćutanje u kom se ćeliji.
čula kap negdje u Odjednom
mraku. Tada se se fra-Marku
javi proto malo učini kao da je
promijenjenim proto nešto rekao.
glasom: Zastade i
— E baš vi osluhnu:
nas izgledalo je kao
predobiste da prigušeno
lani. kašlje, ali što je
— Sta ćeš, duže slušao sve
mu se

3
čudnije činio taj — Sta je, šta
kašalj, dok se iz se smiješ? —
druge ćelije jasno pitao je fra Marko
ne razleže starački nabusito.
smijeh. Fra Proto je
Marko se Ijutnu, jedva izgovarao
isprsi i zausti pojedine riječi
nešto da rekne, ali kroza smijeh.
je smijeh bivao — Smijem
sve življi i se . . . kako nas je
glasniji. Fazlo opet lijepo
— Oh, 0, 0, sastavio . . . oh,
fra Manko. oh, hoo . . . Eto
vas, kaže, u ISPOVIJED
zindanu
pa se prepirite: ko
će bir po Bosni
kupiti. I još vodu
podlio pod nas.
Oh, oh, hoo!
I fra-Marku
se dade na
smijeh.
— Vala nas
je pokiselio Seljak Petar
ko u turšiju. Ljoljo krenuo je
— Da se još za mraka s
vidi čija je planine, i sada od
vjera tvrđa. ranog jutra čeka u
— Ah, ha, avliji da gvardijan
ha, haa . .. doručkuje pa da
— Ho, ho, ga primi. Neće ni
ho, hoo. s kim drugim da
Naslonjeni na govori. Tupka
pregradu od okorjelim
čatme, jedan opancima o za-
prema drugom,
mrzlu zemlju,
grohotom su se
smijali pop i fratar huče u ruke, i
i, zaboravljajući čeka. Dugo je
načas mračan i trebalo •dok je
mokar zindan, mogao da iziđe
nisu ni opažali pred gvardijana,
kako se vlaga po fra-Julijana
kaldrmi pretvara u Kneževića,
po-ledicu. čovjeka književna
i dobra, ali lijena i
spavaćiva za
priču. Tu svoju
manu nije fra
Julijan više morao
ni na ispovijedi da
kazuje, toliko je
bila poznata,
čuvena i
nepopravljiva. On
će s njom, to je
već sigurno, i na
Sudnji dan izići, sela. Tako je živio
jer na ovoj zemlji sam, izgonio
joj nema suda ili trgovačku stoku
lijeka. Konačno, na planinu, i
seljak je stajao rijetko silazio u
pred gvardijanom, selo a još rjeđe u
i gužvao varoš. Sad je
čvornatim rukama stajao pred
fes i razmetan gvardijanom; na
uvijač. Taj Ljoljo licu mu onaj
je bio sijed i čist seljački izraz koji
starčić, a izgleda kao
sramežljiv kao osmijeh, a u stvari
dijete. Živio je u je zbunjenost.
planini inokosan. Obarao je svaki
Imao je samo čas pogled pred
žensku djecu pa pogledom
po-udavao. Neke gvardijanovih
godine je krupnih očiju,
obudovio i nije se koje su ga mirno
više ni ženio. gledale iz velikih,
Propirale su ga i pravilnih i blijedih
krpile kćeri iz podočnjaka.

3
— Pa ima, čan bolesnik,
mnogopoštovani, nego ... onako ...
ima eto... bole- — Kako
snik — onako? Sta
odgovarao je mrsiš?
nesigurno na — Ama eto,
gvardijanovo pi- mnogopoštovani..
tanje. . — i tu seljak
— Ko ti je steže svu rječitost
bolestan? — i izgovori skoro
pitao je fra nadušak. — Ima
Julijan u nas u planini
nestrpljivo i već hajduk, onaj
htio da zove Rosa, pa znate,
kapelana. molimo vas,
— Ama razbolio se i
nije, nema ništa od
mnogopoštovani, njega, pa sam do-
molimo vas, obi- šao vama kao ...
 Kad najmanje
gvardijan ču u vjerovatno da će
čemu je stvar, ne ga tražiti, on je
dade mu da prešao u Bosnu.
dovrši nego Još na putu se
odmah pozva još razbolio. I eno ga
dvojicu fratara. I sada u planini
tada seljak gdje leži. Bogu
ispriča sve po dušu daje, a Bog
redu. je neće.
Ivan Rosa, — Pa tebe
koji se prije poslao po
desetak godina misnika? — pita
odmet-nuo u jedan fratar.
hajduke i bio — Nije,
čuven po molim vas, ujaci,
kreševskoj — brani se
okolini, proveo je Ljoljo, kome je
posljednje godine očito neobično
po Dalmaciji i teško da govori
Hercegovini, pa istinu, ali ne
kad su ga smije drukčije. —
Francuzi otale Evo kako je. Ja
otjerali, on se neko jutro, baš u
sklonio u Crnu utorak, pošo u
Goru. Ove jeseni drva, kad iz
je zajedno s jednog grma neko
nekim zapomaže:
Crnogorcima »Ljoljo, Ljoljo!«
orobio kod Priđem ja, kad
Sjenice imam šta da
francuskog kurira vidim. Leži
koji je išao za čovjek potrbuške,
Carigrad. pomodrio i naduo
Francuzi su
odlučno tražili da
se krivci pronađu
i kazne. Zbog
toga su Turci
počeli da ga gone
u stopu. Misleći
da je najsigurnije
da se sakrije u
blizini svoga
mjesta, gdje je
se, pa ne mogu da haj-dučicu, ali on
ga poznam, k'o ne da. Nemoj,
nisam ga vidio kaže, ja je
tolike godine. poticati ne mogu,
Kaže mi se: Ja pa ili ću se
sam Ivan Rosa. ugušiti, ili će me
Po-magaj, kaže, dim odati
ako si kršten. Turcima. Nađem
Ima, kaže, ovdje suha lišća pa mu
neg4je iispod naspem da mu je
puta, u stjenjaku toplije.
nad potokom, Gvardijan
jedna pećina, nestrpljiv
samo ne mogu da kašljuca, ali
je potrefim gdje seljak priča dalje.
je. Skloni me, — Obiđem
kaže, odavde da ga sutradan. Malo
me Turci ne mu k'o lakše. Da
uhvate ili da se ne mi kupiš, kaže,
smrznem noćas. I ljute rakije, isiota
zaklinje me s i meda, da pri-
božije strane. Te Vijem na ovaj
ja traži, traži. otoik. I dade mi
Nađem rupu u mletački dukat.
stjenama, sve Na
kako mi je reko. bavim mu sve to i
Uprtim ga na leđa još mu dam dvije
(on trup k'o trup) ovčije kože da
i sne-sem u se zgrije. Obiđem
pećinu. Tek tada ga opet; bolje mu.
vidim da je Tako prođoše
poganac na tri-četiri dana. Ne
njemu i da je smijem mnogo da
čovjek samrtni. ga obilazim,
Odem te mu da me ko ne vidi,
donesem hljeba i a opet žao mi ga,
rakije. Vidim: ako je haj
nema ništa od duk . ..
njega. Ne može Opet jedan
ni rakije. Žedan od fratara
sam, kaže. Ali ne pogleda u
može ni vode da gvardijana i
pije. Zagrcava se. htjede da prekine
Hoću da mu pričanje, ali
naložim vatru seljalk, koji se
očito spremio šta šta mu je, ali ne
će da kaže, ne odgovara nego se
pometa. samo hvata za
— Tako moj gunj i ropti,
juče po podne. bi reko iziđe mu
Spremim malo duša. Neće ni
hljeba da pogleda hljeb i
i sira, i odem. sir. Prihvatio se
Kad on, ječi kao mene, pa ne
bodenik. Pitam pušta; i sve
ga očima nešto traži.
To je tebe studen

3
dohvatila, kažem ed
ja. Istom on, ni
pošto se iskašlja, ka
jedva progovori: ?
»Nije, Petre, Se
brate«, kaže, lja
»nego velika je k
grjehota u mene se
na duši.« Pa po
jednako to pa to. če
I sve prstima ša
hvata pod grlo: .
»Velika me je — Ama
grjehota pritisla, nije, molim vas,
pa nit mogu nego kad viđoh
živjet nit gdje
umrijet!« I tu je čovjek
seljak zastade samrtni, a ne
kao u neprilici. može s nekih
— grijeha da se
rastavi s dušom,
Pa ja mu sam
te pomenuh.
on Rekoh: da
po odem, Rosa, do
sl manastira pa da
ao molim ujake, ja
po da ako htjedne
is koji da iziđe.
po I tu seljak,
vj zbunjen, i opet
zastade. Ali sad »fratar nema od
su ga fratri srca poroda, ni
gonili da kučeta ni
nastavi. Da se mačeta, i ne zna
što brže riješi šta je muka i
neprijatna grijeh.« Ili tako
saopštenja, on nešto, otprilike.
izgovori naglo: Fratri se zgleda-
— Pa, eto, še. A seljak,
neće! Neće kome je vrlo
on. neprilično,
— Kako? odmah nastavlja:
Sta neće? — Ne
— pitaju umijem pravo ni
fratri da kažem kako
zgranuti. je reko.
— Ama, Sve tako plete
zar u vatruštini, nešto. K'o
pa ne zna ni sam bolesnik, k'o u
šta govori. Neću, vatri. Ko
kaže, fratra; ne će mu se
može mi razumiti? Ama
pomoći. Ovo je noćas, ja nikako
velika grjehota, oka da
veli. sklopim. Sve
— Zašto mislim: šta ću,
neće? Veli li kako ću, mili
zašto neće? — Bože.
viknuše fratri u Strah me
jedan glas, dok uhvatio. Nije
je gvardijan šala. Duša je
sjedio oborene jedna! Ele, mi-
glave, bez riječi.
Seljak je
dosta dugo ćutao
i nije htio da
kaže dokraja šta
je Rosa rekao.
Ali fratri
navališe na
njega pitanjima,
i na kraju on
priznade da je
Rosa rekao da
neće fratra, jer
slim, otići ću do Ljolji ni Rosi,
mnogopoštovan nego će sve pasti
og i kazaću sve po fratrima i po
kako je i šta je, manastiru. Drugi
da ovo ne nosim dcJkazuju da se
na duši. Pa kako mora ići, jer se
njega Bog i radi o krštenu
svete knjige uče. čovjeku na
Seljak samrti, i to o jav-
odahnu. Fratri su nom i velikom
se jednako grešniku.
zgledali. Slabunjavi i
Gvardijan brzim bezbrki Suba-
pokretom šić, koji je svršio
prekide opštu bogosloviju u
zbunjenost i Italiji, iznosi
posla Lolju u knjige. Obnosi
avliju da tamo od jednog do
čeka dok ga ne drugog Ritual i
zovnu. jedan nov pri-
Među mjerak
starijim fratrima mletačkog
nastade odmah izdanja Prava i
prepirka 0 tom dužnosti paroha.
šta da se radi. Fra Nikola
Fra Nikola Kurjak neće
Kezić, zvani nikako da
Kurjak, svjetuje pogleda u knji-
gvardijanu, gu, iako mu
dubokim Subašić unosi u
neprijatnim gla- oči i žutim
som, da pazi šta noktom
radi. Vremena su potcrtava retke
nemirna i teška, koji govore za
ovaj Ljoljo njegovo
čovje^k na svoju mišljenje.
ruku i male — Pitaću te
pameti, a hajduk kad
je hajduk. Ako stanemo
Turci saznaju da globu
su fratri išli u plaćati.
planinu i Kako je
sastajali se sa gvardijan
hajdukom, neće ćutao,
biti ništa ni prepirka bi
 se otegia
nadugačko da ne
upade fra Marko
u refektorijum.
On je bio
zabavljen oko
nekog posla u
kuhinji i po-
sljednji saznao o
čemu se radi.
Utrčao je onako
zasukanih
rukava i nije htio
da sluša ni
Subašićeve
razloge ni
Kezićeve
opomene, nego
samo popravi
habit i ode pravo
pred gvardijana,
sagnu glavu i
reče odlučno i
jasno:
—

Blagoslovi, oče
gvardijane, da
idem s Ljo-
Ijom na tog
bolesnika.
A
gvardijan, kao
da je samo to
čekao pa da se
odluči,
blagoslovi ga
svojom bijelom
lijepom rukom
 3
koju je teško da se spuštaju
dizao. Svi su strmom obalom
sada davali Babina potoka.
savjete fra-- Na jedno dvjesta
Marku. Da iziđe koraka ispod njih
na drugi kraj crnilo se duboko
varoši, da ide presušeno korito
prvo do Ljoljine potoka, puno ve-
kuće da bi likog kamenja.
zametnuo trag, To kamenje u
da dobro pazi da jesen i s proljeća
nema Turaka U na-valja isti ovaj
blizini. Ali fra potok koji se
Mar*ko se spre- sada, kad ga je
mao i nije nikog zima stegla,
slušao. Hitajući posve gubio
kao da napolju među kamenjem
gori, navukao je i crnim kladama.
crnu kabanicu Na uzvisini
postavljenu među dva
lisiči-mom i potkresana bora
teške čizme od vidjela se
kojih je Ljoljina kuća. Tu
odjekivao zastadoše. Seljak
manastir. se još jednom
Izgledao je još ogleda na sve
glomazniji i teži. strane, i dade
Pod njim se savi- znak fratru da
jao mali sjaše. Fra Marko,
manastirski nestrpljiv, nije
vrančić, pred htio da ide prvo
kojim je išao Ljolji-noj kući,
Ljoljo laganim zato uvedoše
seljačkim konja među
korakom. Tako stijene i prive-
su se zaputili u zaše za jednu
planinu, promrzlu
neprestano smreku, a oni
zaobilazeći počeše da se
sredinu varoši. spuštaju niz
Poslije tri kamenjak ispod
sata hoda, sve uz puta. Seljak je
brdo i sve po ka- išao oprezno i
menjaku, počeše lako, dok se fra
Marko sive kabanice.
pridržavao Pošto je
lijevom rukom pomogao fra-
za oštro kamenje Marku da priđe
i stenjao glasno. špilji, Ljoljo se
Silazili su u vrati uza stijenu,
kamenito grotlo, a fratar se pri-
sivo i strmo, koje mače samom
ni ljeti ne ozeleni otvoru. Ali
i ne procvjeta. iznutra ga
Ispod jedne zapahnu strašan
stijene Ljoljo za- zadah, i zaustavi
stade i sačeka na mjestu.
fratra. Pred njima Nikad, ni na
je bio otvor: groblju ni kod
gotovo pravilan bolesnika u
krug, nešto veći najgoroj seoskoj
od jednog metra kući, nije osjetio
u preč-niku. takav smrad.
Nekoliko Zaudaralo je u
posljednjih isto vrijeme i na
koraka trebalo je mrtvaca koji truli
vrlo oprezno i na živa čovjeka
spuštati se, jer se koji boluje u
tu kamenjak zatvorenom,
pretvarao u golu uskom prostoru.
i glatku liticu po Fra Marke
kojoj se još sjede na sam rub,
držala jutrošnja tako da je
slana. Ljoljo vrškom svoje
mora da je dao šubare dodirivao
neki znak, jer u gornji dio otvora.
pećini zašuška, Tada tek vidje
pomače se nešto, koliko je pećina
i ukaza se plitka; nju je
krajičak gotovo potpuno
ispunjavala ona
siva kabanica iz
koje se sada po-
kazao čovjek.
Prvo ruke,
velike, mršave i
posve crne, pa
onda lice zaraslo
u bradu i
prosjedu kosu, se ne slaže i ne
izna-kaženo odobrava. A fra
nekom crnom Marko, poslije
ispucalom korom prvih mirnih
koja je ostala iza riječi, pao brzo u
crvenog vjetra i vatru, i svaki čas
obloga od ljute podiže ruke, čas
rakije i isiota. jednu čas obje.
Krupne oči, Tako se
smeđe, sa naizmjence vide
izgubljenim i u vazduhu
ravnodušnim njegove ruke, čas
izrazom, koji raširenih prstiju
daje velika kao u čovjeka
groznica, gledale koji zgranut
su jedan trenutak uvjerava nekog o
u fratra, pa se nečem, čas
onda spustiše. I stegnute u velike
cijela glava i gnjevne
malko klonu. pesnice. Da je ko
Fratar se prekrsti, mogao izdaleka
i poslije kratke da ih vidi, tako
molitve poče da jednog uz dru-
nagovara goga, da im
hajduka da se gleda pokrete a
ispovjedi. ne čuje riječi,
Rosa je bio pomislio bi da to
uporniji nego što hajduci dijele
se moglo i po- plijen i prepiru
misliti da će biti se pri podjeli. U
u položaju u kom govoru, fra
se nalazio. Na- Marko se sve
vikao valjda da više unosio gor-
se brani i protivi, njom polovinom
on neprestano tijela u pećinu,
trese glavom, zaboravljajući na
potpuno tjeskobu i smrad.
klonulom na Rosa mu je
ruke, za znak da odgovarao,
uporno od-

3
bi'jajuči da se kratko i bez
ispovjedi, ali je volje, kao čovjek
govorio nejasno, koji nema nade
ni izgleda da će tebi pamet?
se moći objasniti Zar ne vidiš,
i kome nije stalo jadan, da te sam
da protivnika anatemnjak
uvjeri. Jezik mu navodi
je odebljao, a na te misli?
usta krezuba. A Nemam žene? A
jače od njegova šta si ti bolji što
glasa bilo je je
šištanje i imaš? I gdje su ta
hroptanje u tvoja djeca?
širokim grudima, Rosa je
koje je pratilo bolno grčio lice i
svaku riječ kao nastojao da
podzemna jeka. okrene gla^u na
Rosa je drugu stranu, kao
priznavao da nije nestrpljiv
htio da se bolesnik. U
ispovjedi i da grudima mu je
nije želio krkljal'o kao od
sveštenika. riječi koje nije
— Pa jest mogao ili nije
— govorio je on smatrao za
— jesam, rekao vrijedno da
sam izgovori. A fra
da vi što živite po Marko se
manastirima, bez smirivao i
svoje kuće i postajao blaži.
brige i. . . žene i — Ne
djece, ne možete ispovijeda, bolan,
da znate te stvari. i ne oprašta
Ne znate kako se grijehe
u svijetu živi ni fratar koji je kost
kako se griješi. i meso, nego bozi
Jesam, rekao ja tajna i Nje
sam. Ne znate ... govo naređenje.
pa šta koristi. I nastavljao
Fra Manko je lako i tečno da
nije mogao da se govori o Hristu i
savlada nego je njegovoj nevinoj
odmah planuo. krvi koja sapire
— zloće svih ljudi,
o priznanju
Kako?.Kako šta grijeha i
koristi? Gdje je opraštanja bez
kojega živ čovjek Pa bi onda,
ne može biti. videći da se
— Svaki hajduk ne miče,
dan se razapinje počinjao da mu
Sin Čovječji kao prikazuje pakao i
ne prijeti paklenim
vina žrtva, i to će kaznama. Rosa je
se ponavljati dok samo lako
i jednog čovjeka slijegao
bude na zemlji. ramenima.
Pa da neko ne — Pa neću
odnosi naše biti sam ni
grijehe, tamo.
ne bi nas zemlja I odmah ga
držala, kakvi je napuštala
smo! Nego snaga i želja da
ispovjedi prkosi. A fra
se. Rosa, i skruši. Marko je opet
počinjao da viče
Ijutito na njega.
— Kako?
Otkud ti to znaš?
»Neću biti sam!«
A može biti da
budeš baš sam.
Baka, ti vidi
junaka!
Ko ti to reče da
će te čekati tamo.
Sam, ja šta si
nego sam. Sam je
svak ko je u
grijehu i ko nije
s Bogom. Sam
dovijeka. A ko je
s Bogom, nije ni
kad sam, ni u
gori ni pod
zemljom.
Hajduk je
ležao nepomičan
i jednako je samo
lako slijegao
ramenima. To je
fra-Marka
naljutilo do kraja grijesima ni u
i on je prelazio u tvojoj ne
svoj svagdanji volji. Nema te
način govora. pustinje ni te
— Vidi ga! planine na
Nemoj da svijetu, ni
budaljakaš, jadan. u planini tako
Sta je tebi? — skrovite pećine, u
vikao je na njega koju božija
kao da su u milost
manastirskoj ne dopire. Nema,
avliji i da bolan! Ti misliš:
rastovaruju konje hajdukovaću pet
ili dižu kola koja naest godina, pa
su se zaglibila. ću onda pobjeći u
— Nije Bog stijene i umri
kreševski jeti, i nikom
kajmakam da od ništa. A ne znaš
njega pabjegneš i da te božija
da se sakriješ u milost
stijene. Bog malo sve na uzici vodi,
drukčije vidi i i da te stigne pod
pamti. zemljom i pod
kamenom.
I odjednom Zaboravio si da
bi mu glas te nekad, kad si
postajao mekši ovoliki
čim bi se dotakao bio, fra Marijan
viših stvari. krstio u crkvi
— Ispovjedi Svete Katarine;
se i skruši, moj da
Rosa. Vidiš, nije krst nosiš na čelu
te Bog zaboravio i da ispod njega
u tvojim nikud ne možeš

4
pobjeći. A evo, lišću, s licem
Bog te sam okrenutim više
opominje i zove prema stijeni.
te da mu se Rosa je ležao
ispovjediš. nijem i
Onaj šum u nepomičan.
grudima prestao Videći da je
je ili je bio ne- zastao u otporu,
čujan. S čelom na fra Marko navali
još jače, i koliko ogorčenja.
god je umio — Eto ga,
rječitije i opet on! O, post
umiljatije. mu ćoravi... — pa
Govorio je o bi se brzo
velikim savladao i
grešnicima pribirao: — Ama,
kojima su grijesi jadan ne bio. Bog
oprošteni zbog te zove a ti
jednog jedinog odmahuješ
dobrog djela koje glavom kao azgin
su učinili potkraj kljuse.
života. Govorio je Ali već sama
uvijek ponovo o riječ bog, čim je
milosti božjoj ponovo izgovori,
koja se ne vidi i vraćala ga je u
ne zna, ali koja prvašnji zanos, i
nailazi na haj- ona dobra tečna
dučku pećinu isto rječitost dolazila
kao i na bi sama od sebe.
isposničku ćeliju. A Rosa bi ga opet
»Bog neće smrti neko vrijeme
grješnika!« mirno i ćutke
A Rosa je slušao. To se
slušao sav taj ponavljalo
govor kao nekoliko puta. Fra
jednolik ro-mon Marko je bivao
koji uspavljuje sve uporniji, a
njegovu muku i hajduk je
tjelesnu i du- pokazivao sve
ševnu, pa bi se manje otpora, dok
onda opet trzao i se konačno posve
prkosno i ne stiša i ne
beznadno upokori.
odmahivao Isprekidano i još
glavom. To bi fra- uvijek nevoljno,
Marka ponovo on poče, ne dižući
izvodilo iz glave, da izgovara
mirnog i blagog za fratrom
razlaganja i uvodnu molitvu, a
nagonilo da se s zatim da priča
Rosom svoje grijehe, to
dbjašnjava po jest svoje
seljački, grubo, hajdukovanje i
zamuckujući od svoj život otkako
ga pamti. Ali da ih fratar
govoreći, on je na pogodi ili nasluti.
mahove snižavao A fra Marko ga je
glas i pokatkad pomagao i
zapinjao posve, hrabrio riječima,
kao da bi želio da pokretima i
izvjesne stvari ne izrazom lica, iako
mora da izgovori, se i njemu
nego samom maglio
vid i stezalo grlo.
42 Konačno se,
zaboravljajući na
sebe, sasvim
uvukao gornjim
dijelom tijela u
pećinu i prinio
svoje uho uz
Rosino lice, tako
da su priljubljeni
jedan uz drugog
ispunjavali cijelu
pećinu kao jedno
jedino čudno
zgrčeno tijelo.
U neko doba
Rošin šapat
postade još oštriji
i brži, gotovo
posve
nerazumljiv.
Lomio se kao da
sam sebi otima
neko priznanje
koje bi htio da
skrati kad već ne
može da ga
prećuti. U
grudima mu je
strahovito
krkljalo. Fra
Marko je,
napregnut kao
lovac, hvaitao
hajduhov šapat u
samo uho.
 Odjednom njega kao da ga
fratar podiže grije. Ispovijed se
glavu, pa onda nastavljala. Ali se
naglo cio gornji fra Marko
dio tijela. Okrenu nekoliko puta
se ka izlazu i, tako odvraćao od
pridržavajući se čovjeka i okretao
za rubove na ustrašeno lice
otvoru pećine, napolje, kao da
nagnu se kao bježi od onog što
čovjek koji se je čuo, i traži
guši i koji traži Domoći i savjeta i
vazduha i olak- moli nekog da ga
šanja. Nije mogao uputi, urazumi i
više. Bio je žut u izvede sa ovih
licu i obliven bespuća. A pogled
znojem koji se mu je uvijek
hladio na sretao sivo nebo i
zimskom mrtav zimski kraj
vazduhu. Ali ono u dolini.
što je potpuno Kad je
izmijenilo iskazao i
fratrovo inače posljednje i
grubo seljačko najteže, Rosa je
lice, to je bio klonuo i zaćutao
pogled, nov, potpuno. Cuo se
ukočen, malko samo njegov jed-
razrok od straha, nomjeran ropac.
nerazumijevanja i Fra Marko je
bespomoćnog jedva uspio da ga
sažaljenja. privoli da ponovi
Gledao je za njim ono
rašireno, ne nekoliko riječi
videći ništa, i pokajanja: »Za
disao brzo. Pa bi ove i sve ostale
se opet savladao i grijehe cijelog
vraćao svome života,
grje-šniku i
prislanjao se uz 43
kajem se od sveg prekrsti sav otvor
srca« . . . Onda se na pećini, kao da
fratar malko blagosilja sve što
izmače i, je u njoj, i
izmahnuvši razriješi hajduka
odlučno rukom, »od svih grijehova
 i kazni«. Opra- Opruzi noge i
štajući se, fra. spusti ruke kao
Marko ga je čovjek kad se
uvjeravao kako će potpuno predaje
mu donijeti umoru koji ga
pričešće, i kako će odavno muči.
milost bozi ja, Izvinj avaj ući se
koju je sada opet po seljački, Ljoljo
stekao, bdjeti nad iznese veliku ćasu
njim i čuvati ga. punu surutke, pre-
Hajduk se ne gršt sira tučenika,
pomače, samo dvije glavice luka,
nemoćno i zalomi komad
odmahnu rukom. kukuruzna hljeba.
— Vala nek Fra Marko, onako
čini sa mnom opruženih nogu,
što hoće! poduhvati
Fra Marko, dlanovima ćasu i
odveć premoren i poče da pije. Pio je
zbunjen, nije se dugo i glasno,
ponovo upustio u nadimale mu se
prepirku sa grudi, i u tišini se
Rosom; samo ga čulo njegovo teško
još jednom disanje i surutka
opomenu da ne kako ciči. Pio je
gubi nade u milost tako dugo da je
božiju. A zatim se, seljak, koji je
teško dišući i stajao skršte-nih
podrhtavajući od ruku kraj ognjišta,
studeni, jer se kao u neprilici,
znoj na njemu pogledao čas u
naglo hladio, fratra čas preda se.
jedva uspe uza Jedva jednom
stijenu, do na put otrže fratar ćasu
gdje ga je čekao od usta, i hvatajući
Ljoljo. dah, kao zanesen,
Stigavši u dodade je Ljolji.
Ljoljinu Dugo je drhtao i
polumračnu, otirao brkove, pa
nepometenu i onda poče da jede
žalosnu samačku sir, luk i hljeb,
kuću, fra Marko slatko i brzo kao
klonu na trono- poslenik na
žac, koji škripnu i gumnu. A jednako
iščeznu pod njim. se preznajao, iako
je u kući bilo lice. I kad se
studeno. Pokatkad konačno na jeo i
bi najednom stao u još jednom napio
pola zalogaja, surutke, prekrsti
zagledao se nekud se glasno i ostade
neodređeno i ostao nepomičan i za-
tako sve dok se mišljen. Seljak je
seljak ne bi kašljucao, poticao
promeškoljio i vatru, zijevao
prenuo ga iz misli. zazivajući pri tom
Tada je opet božije ime, ali
nastavljao da jede nije smio ništa da
nemi- progovori, nije se
usuđivao ni da
44 zapali, iako je ne-
prestano istresao
lulu i kuckao
njome o opanak.
I tako su, ne
govoreći gotovo
ništa, krenuli i na
put: fratar u varoš,
a seljak sa
čabricom mlijeka
put pećine. Kad
dođoše ponad
stijene, gdje im se
put dijelio, fratar
uzjaha, a seljak se
pognute glave
skloni u stranu.
— Blagoslov
i, ujače!
— Bog te
blagoslovio!
Nečujno i
brzo spuštao se
seljak
kamenjakom. Ali
odjednom
zastade, zagleda
se niza stranu, pa
se onda okrenu i
poče da viče:
— Ujače!
 Fratar, koji Rosa. Spustiti se
nije bio daleko niz kamenjak bilo
odmakao, zaustavi je odveć teško,
se i sačeka ga na gotovo
konju, ali pošto nemogućno. Zato
izmijeniše neko- seljak zaobiđe i
liko riječi, on spusti se na
sjaha, pri veza jednom mjestu
konja za grabić i koje je bilo manje
poče sa seljakom strmo i obraslo
da se spušta. Na grmljem. Otale,
po puta do pećine sve niz potok, siđe
seljak zastade i do pod pećinu i,
pokaza mu rukom: hvatajući se za
duboko ispod njih, panjeve i
već iznad samog korijenje, ispe se
potoka, ležao je na obalu. Fratar ga
Ivan Rosa, je gledao kako
presamićen preko obilazi oko
jednog stabla koje hajduka i kako
je bilo čudno daje rukom znak
savijeno. Poznali da je sve svršeno.
su ga po sivoj Fra Marko je
kabanici stranog sjedio dosta dugo,
kroja. Dogovoriše sa licem
se da Ljoljo ipak podnimljenim na
prvo pogleda u dlanove, dok se s
pećinu. Duplja je gornje strane ne
bila prazna. Sad čuše Ljoljini
više nije moglo koraci.
biti sumnje da je
ono što se vidi 45
kraj potoka —
Seljaik je bio do potoka. Onako
zbunjen. Ali stvar obnevidio od
je bila očita i groznice, mora da
jasna. je previdio
Predosjećajući strminu koja ga je
skoru smrt, koja u dijelila od potoka,
snažnim ili precijenio
stvorovima svoju snagu, i
izaziva želju da otisnuo se niza
bježe, Rosa se, stranu. Zadržao se
valjda, digao i za jednu mladu
pokušao da siđe jasiku koja je
rasla na strmini. je ćefš, tu je i
Pod teretom globa. Ovdje im
njegova tijela je moja kuća
jasika se povila, najbliža. Niko ih
ali se nije slomila, neće skinuti s
i on je ostao tako vrata. Nego ja ću
presamićen po ga, kad se
polovini preko smrkne, prenijeti
golog stabla. na put s onu
Velika jaka na stranu potoka, pa
sivoj kabanici će ga karakol
posuvratila se i sigurno naći, pa
prekrila mu poslije može i da
potpuno glavu, i se pokopa kao
da mu se nisu kršćanin. Samo
vidjele pocrnjele nemoj na ovu
ruke i velike noge stranu.
u opancima, Zamoren
izgledalo bi da je svim što se toga
to neko preko dana dešavalo,
savijene jasike težak na riječi i
prebacio kabanicu odsutan mišlju,
da se suši. Tako je fratar nije mogao
i izdahnuo. više da se prepire
Sta da rade? sa uplašenim i
Seljak je upornim
predlagao da se seljakom. Oprosti
prave nevjesti; da se s njim kratko i
nipošto ne diraju rasijano.
u leš i ne javljaju Jahao je pun
Turcima ništa. sat, sve kroz
Fratar je mislio borove, dok ne
da ipak treba sa- iziđe na veliko
hraniti krštena bilo s kojeg se
čovjeka. Ali vidjela razasuta
seljak se tome varošica i nazirali
opirao s u daljini bijeli
neočekivanom zidovi i težak
odlučnošću. krov manastirski.
— Nemoj, Naslućivao se
ujače, živ bio! prvi mrak, kao da
Nek Bog oprosti; iz sredine neba
ali ti znaš što ise počinje da sipi.
kaže: »Đe je Iješ,
tu je ćefš.« A đe
 Fra Marko ne bi trebalo da
protra rukom oči. postoji. Sve tako,
Kao da tek sada iz dana u dan, iz
dođe sebi, i bi mu godine u godinu,
sve jasno. Jedno sve crnje i luđe,
po jedno, počeše sve do one
da oživljuju i da savijene jasike u
se šire u njemu suhom i
Rošina samrtnička kamenitom
priznanja. Cim bi potoku. — Kuda
uspio da odagna sve ne lutaju
jedno, javljalo se krštene duše i kud
drugo, još grđe i se sve ne rasipaju
strasnije. A uz tijela! Dođe mu
svako to priznanje da zapomaže iza
čuje Rošino glasa, i samo se
mrzovoljno savi na sedlu.
rezanje. Prođe ga Konj je
jeza i drhat. usporavao korak.
Počinje da Fra Marko, s
strahuje za Rošinu licem do same
dušu. grive, izmoli
— Ama, nije vruće i skrušeno
se kajao kako bi Spasi,
trebalo, đavolji Bogorodice.
sin! Nije! Molitva ga
Fra Marko je umiri. Uspio je da
nastojao da za časak otjera
odlučno odbije od sjećanje na
sebe sumnju. Ali grijehe koje i tako
dok tako kori ne bi mogao
Rosu i nikad razumjeti, i
poluglasnim ri- da ućutka misao o
ječima hoće sam zlu koje vreba na
sebe da zagluši, u svaku dušu. Ali
njemu se kovitlaju velika žalost od
i dalje sjećanja na koje nije mogao
Rošinu ispovijed. da se odbrani, kao
Sve strašni ni od umora ni od
nerazumljivi sutona, nailazila
grijesi, sve samo je neprestano na
zlo bez nužde i njega. U njemu je
smisla, koje suho i prazno.
prosto ne izgleda Uzalud nastoji da
vjerovatno i koje se ponovo udubi
u molitvu. I opet ga,
Neprestano kao silno
mu se u svijesti uzbuđenje, obuze
umnožavaju i pro- njegova stara
dužuju presahli želja da doviče,
potoci i gola da spašava i
vrletna grotla bez urazumljuje sve
kraja i konca. koji gube dušu.
Kuda sve ne Kod tolikog
lutaju krštene širokog, lijepog
duše i kud se sve božijeg
ne rasipaju tijela!

4
puta, šta ih goni žalosno
da skreću u ponavljao:
stranu? Kako ne — Zašto
vide? Kao uvijek griješe?
na to pitanje, krv Nemoćan
bi mu pojurila u da odgovori,
glavu pred
tolikim tješio se opet
bezumljem i mišlju na bozi ju
slijepilom, i on milost, koja je
se najednom nedokučiva ali
zaustavljao i svemoćna, i koja
pitao naglo kao je, evo, i ovog
da nekog veselnika Rosu
presreće: u poslednji čas
—- Zašto privela
griješe? pokajanju i
Pa se trzao i oproštenju.
dolazio sebi, — Milost
probuđen svojim bozi ja! —
rođenim glasom. ponavljao je
S krvlju koja se neprestano u
razilazila i g^bi, hvatajući
vraćala ka srcu, se s grčevitom
brzo se gasilo i nježnošću za te
njegovo dvije riječi koje
ogorčenje, i on je danas toliko
je, kao jeka, puta izgovorio.
sasvim tiho i — Milost
 božija! K
Pa ipak! Ne
može potpuno da O
uguši u sebi D
sumnju i žalost.
Naročito ga buni
i ogorčava ovaj K
neočekivani i A
ružni i žalosni Z
svršetak. I
ponavljajući A
svoje dvije riječi N
i dalje — milost
božija! — nije A
mogao da se
savlada i da
oporim
seljačkim
glasom ne doda
poluglasno:
— Ali kud
ga isturi na
jasiku! Prošlo je
I vrtio je više od jedanaest
glavom kao u godina od onog
teškoj po-podneva kad
nedoumici, dok su fra-Marka
se oko njega i Kmetu,
bosanskog bogo-
nad njim sklapao slova u Rimu,
mrak, i konj izveli sa ostalim
grabio sve brže đacima u šetnju
ka manastiru. na Via
Nomentana.
Vodili su ih da im
pokažu kata-
kombe svete
Agneze.
To je bilo
jedno popodne
grozničavog i
teškog rimskog
48 proljeća, puno
prašine, omorine nje urezano ime,
i neprijatnog a oko same glave
svjetla. Voćke su ispisano, kao
cvale i fra Marka oreol, jasnim
je više nego ikad reljefnim
mučila želja za slovima: Sem-per
Bosnom i in pače gaudet.^
svojima. Fra Marko
U se zadrža pred
katakombe se tim grobom
ulazilo iz same toliko da su
crkve, koja je bila morali da ga
vlažna i uboga. dozivaju i grde.
Vodio ih je jedan
laik mrzovoljno, '
jer bez izgleda na 49
nagradu.
Katakombe su
bile mnogo manje V
i zapušteni je od
j
velikih kata-
komba svetog e
Kalista na Via
Apia. Pa ipak, f
imale su i one
svoja vješto t
udešena
iznenađenja koja n
su privlačila
posjetioce. o
U jednoj
praznoj grobnici,
iznad nekoliko s
ukr-štenih
kostiju, gorila je e
mala antička
lampa od crvene
zemlje i jasno
osvjetljavala r
zlatan medaljon u
a
veličini cekina.
Na medaljonu je d
bila glava jednog
mladića, ispod u
 j .

i 2

t e

r đ

u
Nikad više sam sebi i
nije zaboravio taj iskušenjima
lik iz katakomba. svake vrste.
Vraćajući se to Zaboravio je i na
veće u Rim, i Bosnu. Poslije,
gledajući kako se malo se smirio,
pale svjetla po ali otada ostala je
kućama i u njemu, i nije se
krčmama za više nikad gasila,
njemu nepoznat silna želja da svi
noćni život, on je ljudi vide i osjete
drhtao od pomisli nesrazmjer
da taj svijet ne između kratkoće
zna za ono svjetlo života i veličine
ispod zemlje, i da smrti, kao što ga
možda još ovo je osjetio on pred
isto veče gubi osvijetljenim
zauvijek onaj likom mladića iz
vječiti, radosni i katakomba.
jedini život. Međutim, fra
Tih dana nije Marko je vraćen u
fra Marko mogao Bosnu. Godine su
da jede, rđavo je prolazile. Nešto
spavao, redovnici tvrd težački život,
mu se činili mlaki a nešto i razo-
i bezbrižni, cio čaranja koja su
svijet prepušten dolazila jedna za
drugima i koja su ukaže odjednom
i njegovu tvrdu cijela božja
pamet morala da zemlja u svoj
pokolebaju, svojoj širini i po
učinila su da je njoj, kao vatrene
fra-Markova pjege i đavolji
revnost postala pečati, posijani
ako ne manja, a gradovi. On
ono manje vidna. poznaje samo
U sebi on je vidio Rim, Ankonu i
jasno, kao u ono Travnik, ali on
poslijepodne na zna dobro da ih je
Via Nomentana, zemlja puna, i
dva života i dva čini mu se da ih u
svijeta, onaj
veliki i vječni i
ovaj mali i pro-
lazni; i danas on
je mogao da oživi
ono osjećanje
užasa pri pomisli
na milione ljudi
koji gube onaj
pravi i jedini
istinski život
zbog ovog
kratkog i malog i
njegovih jadnih
slasti i dobara. I
sada je osjećao
kako ga guši
potreba da
doziva, da
pomaže i spašava.
I sada, dosta puta,
kad baci pogled
kroz prozor na
svojoj ćeliji i
sagleda njive i
krovove pod
prvim mrazom,
obasjane
mjesečinom,
njemu se, umjesto
tih mirnih njiva,
jedan mah vidi granice, i
sve, do onih postajala opasnost
najdaljih kojima i za njega samog,
ne zna imena. I u kada je kreševski
svima se vikar,
podjednako gubi zaboravljajući ko
duša i upro- je, razmrsivao
pašćuje čovjek. račune obadva
Ne paleći svijeta, sa svim
svijeće, naslonjen što je stvoreno i
na prozor, fra onim koji je sve
Marko je umjesto stvorio. Jer se on
tih kreševskih u svom sažaljenju
njiva i mračnih toliko zabo-
kuće-raka ravljao, da se
prelazio potpuno
pogledom sve izjednačavao sa
varoši svijeta sa onim čovjekom iz
njihovim ulicama, gradova koji
baštama, kućama, griješi i propada, i
sa svim onim što okretao se protiv
je đavo podigao onoga koji je to
ljudima kao pripustio.
zamku za njihovu U fra-Marku
sujetu, laikomost i se, ne prvi put,
razvrat. Mjerio je dizala strašna mi-
svoju snagu sa sao da božje i
snagom koja bi đavolje nije jasno
bila potrebna da ni pravo podije-
se sve to zbriše sa ljeno, i da se ne
lica božje zemlje, zna, da niko ne
sve od Travnika i zna, kolika je čija
Sarajeva pa do siila i gdje im je
onog nepoznatog prava međa.
grada što trepti Sklapao je
obasjan negdje u oči u kojima su
dnu Evrope ili još plamsali
mrske Azije, gdje ognjevi Bvih
je đavo kod kuće. gradova ovoga
To je bio trenutalk svijeta i pretvarali
kad je fra- se u bijesne i
Markova želja da nemoćne suze.
spase Postepeno, misao
čovječanstvo koja se digla kao
prelazila sve prijekor i buna,
mal^avala je i okružen
pretvarala se u zamkama.
molitvu. I fra Ali pored
Marko je molio takvih noći, kad
Boga usrdno »da se fra Marko
se razgraniči već mučio svojom
jednom sa mišlju da bi se
đavolom«, da se konačno utješio
pokaže jasnije molitvom, bilo je,
jadnom čovjeku i mnogo više,
koji mora da noći kaid je od
propadne kad je teškog dnevnog

5
umora padao na Turcima, da se
postelju bez svađa sa
ijedne misli, da u seljacima zbog
istom trenutku neurednog bira.
zaspi kao U tome su mu i
okupano dijete. neopazice
Jer, pored nje- prolazili dani,
gove skrovite mjeseci i godine.
želje za Za onoga ko
spašavanjem predano radi o
svijeta, koja mu zemljli, vrijeme
je zapremala koje muči druge
misli i osjećanja, ljude gotovo i ne
i u njegovoj nevi- postoji. Šljive su
nosti bila ono što rađale otprilike
su drugim svake druge go-
ljudima stotine dine, žitne
sitnih i krupnih nerodice dolazile
strasti, težnja i su nepravilno,
snova, uporedo je krompir je
živila u njemu i izdavao , svake
duboka seljačka treće godine.
strast za Neko vrijeme fra
zemljom, radom i Marko je pamtio
sticanjem, i neku naročitu
neodoljivo ga godinu po njenoj
tjerala da širi i plodnosti ili
brani manastirske nerodici, pa bi
dobro, da bude onda došla
lukav kad treba, sasvim isto tako
da zakida rodna ili zla
godina, i on bi ćerka nekog
počeo da je Marka Barbareza
zamjenjuje sa odlučila da se
onom prvom. poturči i da pođe
Tako se konačno za Turčina. Plač i
sve ujednačilo u kletve roditelja i
toj borbi sa sva nastojanja
zemljom i njenim sarajevskih
plodom. I kako je fratara nisu ništa
zemlja mnogo pomagali. Uoči
veća, jača i samog dana kad
trajnija od je djevojka
čovjekova života, trebalo da iziđe
to se čovjek sve pred kadiju i
više zaboravljao i izjavi
gubio u njoj.
Nego,
posljednja
vremena nisu bila
srećna po fra-
Marka. Učestale
sitne i krupne
nedaće i razoča-
ranja. Lanjska
godina završila
se tučom i
zatvorom kod
Fazle, vezirovog
ćehaje, u
Travniku. Odmah
u početku ovć
godine dogodila
se ona čudna
ispovijed sa
hajdukom
Ivanom Rosom, u
planini. Ovog
ljeta, druga jedna
stvar teško je
zbunila i zadugo
pomela
kreševskog
vikara.
U Sarajevu
se desilo da je
svoju slobodnu koji su se smje-
volju da se njivali ili je
poturči, fratri, u nagovarali po
dogovoru sa dvojica-trojica u
roditeljima, malo isto vrijeme.
na prevaru, malo Fra Petar
na silu, strpaju je Jaranović,
u kola i, da bi promukao od
zametnuli trag, Ijutine i bijesa
otpreme u pred tolikim
Kreševo. Dva uporstvom, viče:
čovjeka i jedna — Zovite
starica više su fra-Marka da bije
djevojku donijeli kučku dok dušu
nego doveli, po čuje u njoj!
noći, ti kreševski
manastir. Malo zatim
Gvardijan nije upao je u sobicu
htio da je vidi. fra Marko noseći
Nekoliko fratara u ruci suh štap
uzalud su drenovac. Kad
nastojali da je ugleda djevojku,
odvrate od onog on i nehotice
što je naumila. zastade
Ni prijetnje nisu iznenađen.
pomagale. Slušajući juče
ono što su fratri
U jednoj govorili o toj
prizemnoj sobici poturčenioi, i još
debelih zidova, u maloprije kad su
kojoj se inače ga zvali da je i on
drže stare knjige, na svoj način
sedla i posavjetuje, on je
manastirski alat, zamišljao da je to
djevojka je neka stasita,
stajala u ćošku. krupna i bijesna
Skrštenih ruku i žena. Pred njim
uporno oborenih je stajala vitka i
očiju, sa crvenim sitna djevojčica,
pjegama jia licu ponizno skrštenih
od uzbuđenja, ruku, ali visoko
nepokolebljivo je uzdignute glave.
slušala Na licu joj se
uvjeravanja, isticali očni
savjete, obećanja kapci, uporno
i prijetnje fratara, oboreni,
potamnjeli od Fra Petar još
nesna, malko jednom poče da
koso i nepravilno je nagovara da
srezani, kao dva se okani Turčina
velika i i da ne sramoti
nejednaka lista. vjeru i roditelje.
Bilo bi mu lakše Ona se nije
da je krupna i micala.
drska, kao što je -, .
on zamišljao.

5
— u oči mi — vikao je fra
gledaj, nesrećo Petar zbunjen
pogana! — njenim
grmio je po koji pogledom, i ne
put već fra Petar, očekujući odgo-
misleći da je tako vora na svoje
lakše zbuni i pitanje.
skruši. A ona je — Samo za
svaki put dizala njega! —
očne kapke i odgovarala je
svojim svijetlim djevojka
mladim nevjerovatno
pogledom mirno i sabrano
gledala netre- za svoje godine i
mice i smjelo za položaj u kom
dobričini fra- je, kao da drugi
Petru u oči. neko iz nje
Upravo nije govori.
gledala toliko u — Sta?
oči koliko u Sta?! I da se
velike turčiš?
venecijanske — I da se
naočari, čiji su turčim.
limeni krajevi Fra Petar
bili izlomljeni i nije mogao sebi
sa obje strane, da dođe; hukao
pored samih je i jedva
ušiju, uvezani izgovarao riječi:
koncem. U taj — Udri, fra
zeleni konac je Marko, udri,
ona gledala. posvetila ti
— Hoćeš se!
za Turčina, je li? Djevojka se
 slalbo napupilu, i pod
branila; prstima desne
otprilike ruke djevojački
tako kao trbuh, još
da se radi o nezaobljen,
nekoj igri koju gladak i tvrd.
ne voli. Njezin Užasnut,
sitan struk baci od sebe
iščeznu u fra- ženu i istrča iz
Markovim sobe, za-
ogromnim boravljajući svoj
šakama. Položi je drenov štap i ne
preko lijevog gledajući fratre,
koljena kao
neposlušno di- 54
jete. Na prve
štapove je trzala
nogama i
zabacivala glavu,
ali onda se ukruti
i ostade tako
primajući udarce
bez glasa i
pokreta. Da je
vrištala i otimala
se, bogzna dokle
bi je fra Marko
batinao. Ovako,
pred ovim
čudom, ruka mu
sama zastade i
pogled
neodlučno krenu
po sobi kao da
traži objašnjenja.
Djevojka mu je
ležala na rukama
kruta kao riba. I
tada tek fra
Marko dođe sebi,
i osjeti ono na
što nije
pomišljao: pod
lijevom rukom
dojku, malenu i
A djevojka se gledala pravo
diže polako i fratra i kadiju
opet ode u svoj kao da čeka
kut. Tu je stajala drugo pitanje, jer
mirno kao i do ne razumije kako
maloprije, samo mogu da je pitaju
su joj tu najjasniju i
podrhtavali najveću stvar na
oboreni očni svijetu. Ali nije
kapci iza kojih je kazala Turcima
moralo biti da su je u
mnogo suza, ali manastiru tukli, i
na licu joj nigdje držala se pravo i
traga od plača, ni ponosito iako je
kajanja, ni drhtala od
straha. umora, nesna i
Zbog te tuče.
sarajevske Fratri su
djevojke fratri su platili globu; i
imali veliku što je još gore,
muku. Već taj Turčin odluči
sutradan došao je u inat da se
onaj njen Turčin vjenča i svadbu
iz Sarajeva, i s je odmah tu u
kadijom i Kreševu.
zaptijama izveo Sutradan, uveče,
djevojku iz fratri su mogli da
manastira. Pitali vide kako se s
su je na druge strane
mešćemi, pred potoka pale
kadijom i pred vesele vatre i da
gvardijanom, da čuju svirku i
li se turči po podvriskivanje
slobodnoj volji. svatova.
— S drage U svojoj
volje — ćeliji, fra Marko
odgovorila je zatvorio kapak
je mirno. na prozoru i
Kad su je legao odjeven a
pitali hoće li glavu pokrio
ovoga Turčina za koporanom. Ipak
muža, položila je nije mogao da ne
samo ćutke svoju čuje svadbene
malu ruku na žurne i bubnjeve,
njegovu mišicu i gotovo u istom
ritmu kao i nada. Kako često
damari u njego- Bog napušta
vim svoje i ostavlja
sljepoočnicama. ih zlom slučaju.
A sve to zajedno Tu se
kazivalo mu je zaustavlja fra-
samo jedno: Mai^kova misao,
kako je moćno i on je bez misli i
zlo, molitve ležao
nerazumljivo, čekajući da ga
kako može da dotuku udarci
bude hrabro, turskih svirala i
ponosito, i kako doboša.
ga ima svuda, i
ondje gdje se
čovjek najmanje
m.
Sutradan, i je on mogao da
svih idućih dana, nasluti. Može biti
manastir je imao da je jako koliko
žeteoce. U radu i dobro, možda i
se fra Marko jače. Tu se uvijek
zaboravljao; nije zaustavljao i
se više pitao odlučno odbijao
otkud toliko zlo, takve misli. Ali
ni šta se to krije u one su ga
ženskom napadale
stvorenju, kao ponekad i pri
one noći; ali je poslu, kad se
neka bolna i tiha najmanje nadao.
obazrivost, koju Tako se desi da
prije nikad nije trpajući šljive
poznavao, ostala odjednom za-
u njemu. Spavao stane nagnut nad
je od umora i punom kacom,
gubio se u poslu, zamisli se, pa se
ali nije mogao onda brzo
sakriti ni sebi ni prekrsti i
drugima da je odmahne
zbunjen i nemoćno rukom
poremećen u dnu na to zemaljsko
duše. zlo, mrmljajući
Nesumnjivo, poluglasno:
ima u svijetu — Ima ga
mnogo zla, i ono onoliko koliko
je jače nego što ga je Bog dao.
Sad, šta mu ja Prebolio je ono
mogu! što je imao riječi
sa Fazlom, lani, u
Jesen je bila Travniku (iistina,
dobra. Manastir privijao je dugo
je bio na miru. obloge i strugao
Fra Petar ubojni kamen),
Jaranović ali sada je valde
konačno postao confusus in
gvardijan. Onako animo*
šaljiv i vrijedan, Veoma zOundeji
spajajući u sebi v ^uši,
dobrotu i po-
drugljivost,
veselje i radinost,
vodio je
manastirske
poslove sa
mnogo spretnosti
i sreće. Pišući
gvardijanu
fojničkog
manastira da mu
pošalje devet sto-
tina pedeset
groša, koliko
otpada na njegov
manastir za globe
plaćene u
posljednje
vrijeme,
završava: »To
vam je,
mnogopoštovani,
čist račun ove
naše štete.
Valjalo je plaćati
da ne bude goreg
zla. Nego,
pdhitajte i vi sa
to jaspri, jer je
ovamo otančalo.
— Sto me pitate
za fra-Marka,
jDn je živ i zdrav.
zbog onog našeg od burmuta. Iz
neuspjeha sa svoje velike
onim ženskim stolice u dnu
Anti-k]:'istom iz hodnika rukom i
Sarajeva. Uvjerio očima daje znak
se, siromah, da ni fra-Marko da je
njegov drenovac on s njim a protiv
ne pomaže. ovih obješenjaka,
Bojim se za njega i govori, izgleda,
i gle-daću da vam nešto, ali riječ
ga pošaljem malo mu se ne čuje od
u goste, jer su se fratarskog
Turcae gromkog smi-
Cresevienses^ jeha.
mnogo ispizmili Potkraj
na njega.« novembra fra
Ali fra Marko je
Marko nije htio nastavio kazan i
ni da čuje da poče da peče
napusti manastir rakiju. Za taj
sada, u najvećem posao on je imao
poslu, i da ide u jednog naročitog
Foj-nicu. Po cio pomagača, nekog
dan ostaje na Tanasija
njivama ili u Hrišćanina, iz
šljiviku, jer čim Visokog. Uvijek
je u manastiru, neumiven i
fratri ga diraju, sanjiv, taj
gone da im priča Tanasije bio je
kako je htio da nespretan, težak i
obrati napola mutav, ali
poturčenicu iz neobično vješt
Sarajeva, a on se oko kazana. Po
ljuti, bježi, naziva cijelom kadiluku
ih on je pekao
besposlenjacima. svijetu rakiju, ali
Brani ga jedino kad bi ga zovnuo
fra Stjepan fra Marko, sve bi
Matijević, sitarac napustio. I zbog
od osamdeset i toga prijateljstva
pet godina. Uveo s Tanasijem fratri
i pod'jetinjio, bez su mnogo dirali
ijed-nog zuba u fra-Marka. U
glavi, kost i koža, stvari, njih dvo-
on živi samo još jica i nisu
razgovarali nego Cim počne
se od prvog do da se peče rakija,
posljednjeg dana učestaju turlske
svađali oko posjete
kazana, kroz dinn manastiru. Taj
i iskre, suznih »miris patoke«
očiju, čađavi, privukao je i
mokri i kaljavi od Kezmu, janičara,
ilovače kojom se onog koji je
lijepi kazan. Ali nekad dopratio
jedan bez drugog po-
ne bi mogli.
' Kreševski Turci,

5
kojnog Osmu vezalo, to su piće
Mameledžiju. Već i skitnja. Pored
nekoliko godina rakije,
se ovaj Kezmo Mehmedbeg se
sprema na ratište, truje esrarom i
a u stvari ratuje makovim zrnjem
po hanovima i koje uzima u
manastirima madžunu od urmi
između Sarajeva i ili pomorandžine
Travnika. Ugojen kore. Od toga rriu
i podaduo od ruke podrhtavaju
pića, on se jedva i lice užutilo; to
vuče, i gdje blijedo lice sa
zasjedne ne diže opuštenim očnim
ye dok ga ne kapcima čudno
iznesu. U po- odudara od
sljednje vrijeme s atletskog tijela.
njim je neki Tražili su
Mehmedbeg Bio- kokoš ili ćurana,
gradlija, janičar i a zadovoljili se
istinski ratnik. bravjim butom od
Svojom otmeno- kojeg im je
šću u odijelu i Tanasije nanizao
svojim držanjem šiš i ispekao na
čovjeka koji je žeravici pored
učio škole i vidio kazana. Pošto se
svijeta, on najeo i napio,
odudara neobično Kezmo se
od prostog i povukao u kut i
neukog Kezme. zaspao prislonjen
Ono što ih je
uz direk, sa krezubim ustima
ugašenim u snu. Fra Marko
čibukom pored je gubio nadu da
sebe i fildža-nom će i ovaj zaspati.
u ruci. A Naprotiv,
Mehmedbeg je Mehmedbeg
bio sve življi i postajaše sve
budniji što je više nemirniji.
noć odmicala.
Naslonjen na
svoje sedlo, on je
netremice gledao
u vatru, polako
pio i između
svaka dva
fildžana rakije
uzimao iz okrugle
bakrene kutije,
koju je uvijek
nosio, sitne
zalogaje svog
omi-Ijenog
bendžiluka, u
ušećerenom voću.
Fra Marko je
uzalud čekao da i
Mehmedbeg
zaspi. U neko
doba, pošto
napuniše nov
kazan, posla
Tanasija da
odspava svoj red,
do ponoći, a on
ostade sam da
podržava vatru.
Čučao je s
protivne strane od
Mehmedbega.
Kako kazan još
nije provrio, u ka-
čari je bila tišina
da se čulo kako
Kezmo pucka
 Prvo je dugo upušta u
pjevušio kroz nos razgovor, fra
neku žalosnu Marko je počeo
tuiTsku melodiju. da mijesi ilovaču
(Otkako zna za za naredni kazan.
sebe i prima Radi i ne diže
Turke i muči glave, ali ipak ne
muku s njima, fra može da se sa-
Marko je vlada nego
oduvijek naročito odgovara sasvim
mrzio tu njihovu tiho, preko posla:
potrebu za — Ja, ne
pjevuckanjem i vrijedi! A da se ja
beskrajnim ne mučim oko
lelekom i ove
cviljenjem; on je rakije šta bi ti pio,
u tome vidio kao i kako bi onda tu
neki naročiti znak pamet pro
njihovog nemira i sipao?
prokletstva.) Turčin ga ne
Zatim, sluša i ne
odmahujući čuje, ali
rukom, Turčin odgovara:
počinje da — Ne znaš,
mudruje i priča pope, ništa. Ne
kao čovjek kome razumiješ, pa
je tijelo nezdravo bog! Da si se
i srce prepuno, i nagledao ljepote
koji mora da kao ja! Ali otkud
govori bilo šta vama to? Imate
kao što se pjeva oči tek da ne
bilo šta. pronesete zalogaj
— Ej, pope, mimo usta i da
pope, mnogo se potrefite u vrata.
mučiš i lomiš oko — Dobro te
toga kazana. A ih ti imaš. A
šta? Pa rakija, pa veliku si sreću i ti
se popije, pa ma vidio.
murluk, pa opet — Nemoj
ništa. Ne vrijedi da se ljutiš,
mučiti se. Pij dok prijatelju, ali
možeš, umri kad ovako je. Krst na
moraš, i zna se. očima, pa šta
Da ne bi možeš da vidiš?
morao da se Krst i krst. A ima
da se vidi, siroto zaneseno, gotovo
moja, ima! za 3ebe:
Fra Marko — Ima
kašljuca i bijesno tamo, kad se
mijesi ilovaču, a silazi s Kapije ka
stegao čvrsto Dunavu,
vilice da mu ne jedna bašta. Ne
izmakne psovka. znam još kakve
Ali Turčin počinje su rajske, ali na
da govori blaže,

5
ovoj zemlji, čini — Evo, tri
mi se, niko nema limuna i žut list;
onu hladovinu, znači: »Mrem po
ono cvijeće, one lagano što mi ne
šedrvane i dolaziš. Vaj!
potočiće. Tu je, Nemoj
prijatelju, samo dolaziti...«
jedan starac i Ej, pope, pope!
ćerka mu Zabačene
udovica. Taj glave, ponavljao
starac je pet puta, je neprestano tu
u pet ratova, riječ i grizao usne
nosio carski braneći govor
muhur o vratu. A sam sebi. Iskočio
ona? Nema kapije mu go vrat,
na njenoj kući za naduven i žut,
prosca. Muž joj je neobično jak i
poginuo u ratu. potpuno iste
Upravo, nestao. širine kao i glava.
Pro-pa-o! I kad Konačno je
navaljuju na zaćutao, osje-
starca da je dade, ćajući i sam
on odgovara: koliko je
Njena je tuga, i neumjesno da
ona treba da kaže govori o tim
riječ! A njena stvarima, i još
riječ — evo. pred ovim
I tu vadi iza rajetinom. Ali
bensilaha neku potreba da govori
mušemu u koju je bila je jača od
umotana vezena njega; i počinjao
marama, i je ponovo, samo
pokazuje samom ne više o ženi.
sebi vez na njoj. — Mračna
stvar, krst! crkava. Ma koliko
Mrtično je sve što da se branio od
se toga griješnog
krstom krsti. poređenja koje ga
Hiljadu godina je zbunjivalo, ono
mijesite mrak, pa se vraćalo i
ni nametalo
kad ništa! Ne neodoljivo kao
dižete glavu ispod napast. To_ je
krsta. To vam je glava nepoznatog
kazna. Vi ste svetitelja,
protiv božjeg dara mučenika: isti
i stvorenja. Sta zanos, isti sjaj
se može? Kršten očiju i izraz
narod, ćorav uzvišenog bola. I
narod, nesrećan da napast bude
narod. potpuna, ta glava
Govorio je to što podsjeća na
polako, gotovo svetitelja govori,
sažalno, ne fra-- evo, ne-
Marku, nego razumljive,
nekud u daljinu, sramotne i
kao da gleda one bogohulne stvari.
koji vuku krst, Sve to dolazi fra-
slijepi za sve što Marku kao ružan
je svijetlo i vri- saii, pun mučnih
jedno na svijetu. prottv-rjeonosti.
Fra Marko bi Sklapao je
nehotice podizao oči da ga ne
pogled sa posla i gleda. U crvenom
posmatrao mraku u kom bi
Turčina. Ta se najednom
zabačena glava, našao, lelujao se
to blijedo lice sa pred fra-Markom
zelenim žut krug, kao sjaj
sjenkama, žiška iz
zapaljene oči, sve katakomba, i u
ga je podsjećalo njemu nejasan
na nešto daleko i muški profil oko
uzvišeno: na kojeg je uzalud
glavu jednog nastojao da otkrije
sveca koju je natpis kao oreol.
vidio na slici u Zanesen tim
nekoj od rimskih svjetlom,
zaboravljao je
Turke oko sebe, duboke, pune
ali čim otvori oči, sjaja, i onog od
pred njim je ka-zanske vatre i
moćna glava još nekog drugog,
Mehmedbega jačeg, koji je izbi-
Biogradlije. jao iznutra.
Gledajući je, i S druge
slušajući i strane kazana, isto
nehotice ono što tako jarko osvijet-
govori, fra Marko ljeno, blještalo je
se osjećao fra-Markovo lice,
izgubljen, zbunjen sjajno od znoja,
i malen; da je puno i još
trebalo odgovoriti crvenije nego
u taj mah, on ne bi obično; njegove
ni umio ni smio. djetinjski plave
Na ovom čudnom oči, gotovo bez
nekrstu ostala bi crnog u
posljednja riječ. zjenicama,
A Turčin je i blijedile su i
dalje govorio, kao gubile se u licu.
čovjek čija se Tako su
mašta otela. sjedili jedan
Njegovo lice, prema drugom
izmoždeno i noseći se svaki sa
blijedo, obasjano svojim mislima,
jakim sjajem, zaneseni Turčin i
izgledalo je još uznemireni fratar,
bljeđe, usne mo- dok Kezmo ne
dre, a brkovi poče da se
rijetki i mrtvi. Ali meškolji i
su mu oči bile kašljuca.
velike, umne i

6
Zijevajući i mnoge rakije.
žmirkajući Očigledno, san ga
zlovoljno, od se nije otrijeznio.
diže i priđe Zapali kratak
kazanu, sjede i čibuk i onim
zatraži vode. istim mašicama
Neprestano je kojima je uzimao
zijevao, jer su mu žeravicu igraše se
gorjeli nepce i rasijano, kruneći
jezik od jaka jela i ilovaču kojom je
bio oblijepljen izmahnu njom i,
poklopac na očito ne znajući
kazanu. Fra od gnjeva šta
Marko ga pogleda radi, pođe prema
nekoliko puta Kezmi. Turčin,
preko oka, ali koji je u lijevoj
Kezmo i dalje ruci još uvijek
odbija sasušenu držao mašice,
zemlju, komadić segnu desnom za
po komadić. Fra pojas, izvadi
Marko planu, malu pušku, nešto
kako može da se neugledno i sitno
naljuti samo kao jareća noga, i
čovjek koji je u skresa je fra-
poslu: Marku pravo u
— Ostavi to, stomak. Pogođen
bolan; vidiš da na razmak od
ćeš mi otčepiti pedlja, fratar se
ka odjednom ispravi
zan i upropastiti u svoj svojoj
toliku džibru! visini i mahnu
Na to dvaput onom
pijanac, kao glavnjom kao da
ćudljivo dijete, nekom u daljini
mahnu mašicama daje znak, pa
i otpara svu odmah zatim
zemlju s jedne pade svom
strane. Zapišta težinom po
para dspod kazanu koji je
poklopca, i u isti branio. Zaprašta
mah vrisnu fra vatra od
Marko u kom je prolivene džibre i
krv uzavrela. poče da se gasi.
— Ama ti Mehmedbeg,
dušu zijanćersku, koji se konačno
zar moj trud i mu prenuo, pomagao
ku da je Kezmi da ise
upropašćuješ! digne. Fra Marko
Govoreći to, se grčio na zemlji
on prihvati s i bez riječi trgao
druge strane na sebi odijelo da
kazana jednu su pucala dug-
sirovu, tek meta.
nagorjelu Mislio je
cjepanicu, strjelovito brzo.
Moćno je zlo. šta. Ali ne može.
Kad mu gamo Puna glava tutnja
jezik ne bi bio i crvenog su-
tako težak, pa da mraka. Još misli.
vikne ma Jao, ubili su me!
Udarili silno tu,
po sredini tijela.
Poharaće i
popaliti sve. U
tvoje ruke, Bože!
Jao, propade sve!
Sve. Šteta i
propast. — I
misao se ugasi u
njemu.
Voda iz
kazana gasila je
naglo vatru.
Bivalo je sve
tamnije.
Trebalo je
dosta vremena
dok su se fratri,
probuđeni
pucnjem, usudili
da uđu u kačaru.
Turci su bili otišli.
Fra Marko se
borio s dušom.
Svi se ustrčali
oko njega,
'bunovni i
uplašeni. Nasred
kačare stajao je
Tanasije, onako
kako je dotrčao na
pucanj; konačno
razbuđen, gledao
je oko sebe
velikim strašnim
očima, koje inače
nikad nije
pokazivao. Fratri
su jurili mimo
njega; jedni su išli
po platno i lije- brinut pogled na
kove, drugi su pogašenu vatru i
nastojali da oboren kazan, i-
zaustave izdahnu.
ranjeniku krv.
Kraj fra-Markove
glave klečao je fra Još dugo
Petar Jara-nović. poslije fra-
Lijevu ruku Markove smrti
proturio mu ispod manastir nije
znojnog potiljka, mogao da se smiri
a desnom je držao od straha i
njegovu desnu. S zaprepašćenja, ni
druge strane vrati na stari
klečao je đak sa život. Već prema
velikom dobu i naravi,
voštanicom u ruci. fratri su plakali ili
Fra Marko psovali i škripali
nije mogao da zubima, ili molili
govori, jer su mu po-gruženi s
usta bila puna licem u
krvi, ali su mu oči dlanovima.
kao u nekom U Mrtvačku
velikom i teškom knjigu, u kojoj se
iznenađenju zapisuje smrt
ukočeno gledale svakog fratra
pravo u gvar- zajedno sa
dijanove zjenice. njegovim glavnim
Na gvardijanovo vrlinama, zapisa,
pitanje trepnu latinski, fra Ivan
očima u znak da Subašić, onaj što
se kaje za grijehe, je
skrenu još za-

6
zamijenio nekad fra- p • Neki veoma zao
Marka u Rimu, da je oA Turčin, zvani Kezmo.
drugog decembra te l» • Neka počiva u miru.
godine poginuo kao O
mučenik manastirski
vikar fra Marko
Krneta i da ga je ubio
Turca quidam
pessimus Kezmo
dictus.^ I kako
1 N bolešljiv, ali od onih
bolesnika što nadžive
sve one koji im daju
savete i lekove. Među
fratrima vršnjacima fra
Stjepan je imao
nadimak Napast, a
dobio ga je ne po sebi,
nego po jednoj priči
koju je imao običaj da
ponavlja i koja je bila
za fratre izvor smeha,
kad sve druge šale
presuše, a za fra--
Stjepana razlog stalne
ljutnje i zlovolje.
Fra Stjepan je bio
uveren da bi njegova
priča bila shvaćena i
primljena kako
zaslužuje kad bi imao
kome drugom da je
ispriča, ili bar kad bi
ga
6
ovi njegovi pustili brat pao u zamku
da je ispriča nekoj udatoj
dokraja, bez seljanci koja je
prekida i bila nevaljala i
podsmeha. ćelom svetu
Ovako, stariji poznata, o čemu
fratri nisu mogli on kao mlad fratar
da saslušaju ni tri nije mogao ništa
prve rečenice a da da zna. Da bi ga
ne počnu sa sme- odvratio od zla
hom i upadicama, puta, fra Stjepan
a već mlađima se nije našao drugog
takve stvari nisu načina nego da
mogle ni pričati. mu ispriča svoju
Jednom je priču, iskreno i
svega ispričao duševno, kao što
svoju napast se nekom daje
jednom mlađem krvi svoje i kao
fratru, nekom fra- što mogu samo
Martinu. Taj je oni koji nemaju
nikog prečeg ni da te ne prekidaju,
bližeg od braće i ne znaš ni ti sam
manastira. Mladić kako bi završio.
ga je saslušao Ajde, ajde, pričaj!
mirno dokraja, ali I fra Stjepan
utisak kije je priča bi otpočinjao,
učinila na njega znajući unapred
mora da nije bio da neće uspeti da
dubok, jer je ispriča svoju
nekoliko dana priču, da će joj se
posle toga zbacio kraj, ako uopšte
habit i pobegao sa stigne do kraja,
onom ženom izgubiti u
nekud u gromkom sme-hu,
Dalmaciju. Tamo, da će se fratri
kažu, drži kafanu, razići držeći se za
opija se danju, i stomak, ka-šljući i
svake noći se bije teško dahćući.
sa ženom. Bolelo ga je što
Otkako je ne uspeva da bar
zašao u godine, nekog uveri da
bilo je teže njegova priča nije
nagovoriti fra- ni najmanje
Stjepana da smešna, samo kad
kazuje svoju priču bi ga pustili da je
iz mladosti. mirno
Jedino je fra
Mijat Kolarović,
debeo i nabusit
starac sa
ogromnim
brkovima i sedim
čupavim obrva-
ma, mogao da ga
natera na
pričanje.
—• Neću,
smiju mi se i
prekidaju me —
vajkao bi se fra
Stjepan.
— Pa, zato te
i tjeramo da
pričaš što hoćemo
da se smijemo; a
i dokraja ispriča. ranog jutra počne
Znao je dobro da da se vajka kako
to neće nikad ga raskidoše
postići. Pa ipak bi udaljeni bolesnici
otpočinjao. kojima mora da
Kad ise bar ide, ili profani
donekle očisti od poslovi, neka
najgrubljih upa- kupnja, prodaja; i
dica i sastavi na već traži kožnu
mestima gde je torbu i viče na
isprekidana sme- momka što mu
hom, ovo je brže ne sprema
otprilike fra- konja; a kafu pije
Stjepanova priča stojećke. I sve to
o napasti. da bi ubedio
druge, a ponajpre
sama sebe, kako
Pre je potrebno, kako
dvadesetak je hitno ono zbog
godina, poslan je čega se kreće. I
fra Stjepan u umro je, docnije,
Sarajevo da na putu.
pomogne Zbog te fra-
tamošnjem Petrove osobine
parohu o uskr- dešavalo se često
šnjoj ispovedi. da je fra Stjepan
Paroh je bio neki ostajao po dan-
fra Petar, zvani dva sam. Nije bila
Džambas, poznat prijatna ta velika i
među fratrima i starinska
među Turcima parohova kuća,
kao čovek čist, puna promaje i
hrabar i častan; nekih šumova i
bio je krupan, pucketanja. Preko
grlat i plahovit, dana je išao za
živ i nemiran kao poslom, ali pred
dečak. Taj nije veče je ostajao
mogao da miruje potpuno sam.
nigde. Izmišljao Izmenio bi
je razloge i silom nekoliko reci sa
nalazio poslove baba-Marom, pa-
samo da bi mogao rohovom
da putuje, da se kuvaricom, ali je
kreće, oprema i starica, premorena
rasprema. Već od i bo-lešljiva,
zevajući, sa časovima
svećom u ruci, dešavalo se da
odlazila rano u naiđe ona naročita
svoju malu kuću čamotinja koja se
koja je bila s javlja kod ljudi
druge strane koji neće da imaju
avlije, pored štala. ništa sa strastima
U tim ovoga sveta, a iza
koje se.

6
nevidljiva, krije zvezda koje svaki
ćela ljudska želja čas, kao u igri,
za pre-leću inebo.
zadovoljstvom. Fra Stjepan je još
Tada bi fra jednom pogledao
Stjepan dugo to nebo, pa granje
šetao duž velikog pod prozorom
hodnika na koje je bez vetra
prvom spratu i treptalo i šaputalo
poluglasno čitao od života lišća i
»Časove«, zujeći bubica. A zatim je
kao bumbar. Kad seo da pročita
ni to ne bi poslednje molitve
rasteralo pustoš, iz svog brevijara,
uzeo bi da pored ali ga savlada
svece Sparta neki umor i
knjigu krštenih i prevari san, i on
venčanih zaspa onako
parohijana i da obučen, pored
ispisuje imena svece.
svojim krupnim Iz toga
jasnim nestalnog sna
rukopisom. Tako trgnu ga nešto
bi došlo vreme daleko i
poslednjoj, neodređeno, što
sanjivoj molitvi i je imoglo biti u
spavanju bez isto vreme i
snova. svetlost i zvuk.
Tako je bilo Ugleda svecu
i toga dana. Bio pored sebe i začu
je četvrtak. Na- ponovo šum koji
ilazila je noć bez ga je probudio:
meseca, ali vedra kao lagano
i svetla od sep- kucanje na kapiji.
tembarskih Pribra se, pomisli
na odsutnog fra- bošču.
Petra, pa se diže i
sa svećom u ruci
pođe dugim
hodnikom.
Došavši do vrata,
viknu u tišinu u
kojoj su se
neprestano
pomerale
nemirna svetlost i
njegova velika,
prelomljena
senka.
— Ko je?
Niko ne
odgovori. Prođe
ga mala jeza.
Oseti lagan grč u
vilicama i u
korenu jezika.
Steže zube i, ne
razmišljajući,
odgurnu pokovan
drveni mandal, i
otključa.
Vrata se
otvoriše polako,
sama od sebe,
kao živa. Fratar je
podigao svecu da
što bolje vidi lice
onoga koji je
kucao. Lica nije
bilo, ali do svojih
nogu oseti nečije
telo koje je svom
težinom
pritiskivalo vrata.
Otvori naglo i
ugleda na pragu
onesveslu ženu sa
razasutom
kosom, umotanu
u neku šarenu
Glava i ramena Videći da
su joj prelazili dolazi sebi, pitao
prag. I da je hteo, je da li joj je
nije više mogao lakše, ko je, i
zatvoriti. Okretao odakle dolazi. Ne
se zbunjen i tra- odgovarajući
žio gde da ostavi ništa, žena otvori
svecu. sporo očne kapke
Naposletku, — ukazaše se
spusti je na pod, polagano velike
malo podalje u oči, mlade, sjajne
hodniku, i priđe i budne među
ženi. Bila je još orošenim tre-
devojčica, oniska pavicama — pa
i sitna. Videći da ih opet isto tako
ne otvara oči i ne sporo sklopi. Tek
odgovara, tada je bolje
prenese prvo pogleda i vide da
svecu do sobnih je samo napola
vrata pa se vrati ode-vena. Na
po ženu, unese je bosim nogama
u sobu i položi na papuče. Upravo,
svoju samo jedna
raspremljenu papuča, jer je
postelju. Imajući drugu negde
u životu dosta izgubila.
posla sa Fratar se
bolesnicima, i ispravi i odmaknu
živeći i pomažući za jedan korak,
se uvek sam, fra- kao da želi da
tar se brzo snađe lakše sagleda i
i otera prvu bolje oceni
zabunu. Donese neobični događaj.
vode i rakije i Uto žena opet
poče da prska rasiklopi duge
nepoznatu ženu i trepavice, i to ne
da joj tare teško kao što čine
slepoočnice i onesvešćeni i
vratne žile. Ona bolesnici, nego
se odmah trgnu i lako i nasmejano,
poče da se brani. otvarajući najpre
Podmetnu joj još jedno oko pa
jedan jastuk pod drugo. Fratar
glavu i otra protra dlanom
peškirom lice. čelo i oči, a kad
slika pred njim ne — Ustani i
iščile kao san, lezi na minder —
priđe i kleče govorio je on po
ponovo pored dižući je lako —
žene. Ona ga je a ja idem da
gledala kroz zovem baba-
poluotvorene Maru.
kapke, 2ena mu se
izbegavajući da uhvati grčevito za
se sretne s rukav i zabaci
njegovim pogle- glavu dublje,
dom punim jecajući:
pitanja i gnevnog — Ne, aoh,
iznenađenja. ne! Aoh!

6
Fratar istrže — Slušaj ti,
rukav, a žena se odmah da si
umiri. Nastade ustala. Kakvi su
tišina u kojoj su to
jedno drugo poslovi? Sta
posmatrali i hoćeš ti?
merili. Prvi put Žena je
njemu se učini samo jecala,
sumnjiv taj kasni glasno i
gost i ta izveštačeno, i
nesvestica. pripijala se
(Tu fratri, čvršće uz dušek i
koji su se i dotad jastuk. Fratar bi
pogledali i nami- opet zastajao u
givali jedan govoru i
drugom, počnu zbunjeno
glasno da ga posmatrao tu
prekidaju. ženu u svojoj
— Dobro si postelji, a čim
se sjetio — kaže ona počne lukavo
imu hladno Ko- da otvara oči,
larović. navaljivao je na
Svi se smeju, ali nju, drmusao je,
fra Stjepan pitao srdito zašto
nastavlja.) Videći je došla i šta
da opet oprezno i traži, i gonio je
polako otvara oči, da ustane, da se
fra Stjepan je gubi. Naposletku,
uhvati za mišicu. odmače se malo
podalje i viknu momak napustio
glasno: i ženi se sada
— Odstupi, drugom. Ona
đavole, od
krštene duše! U
ime Oca
i Sina . . .
Pod
nedovršenim
krstom žena se
savi kao pod
bičem. I kad
fratar ponovo
napade na nju sa
pitanjima, ona
mu priznade da je
došla »eto tako«,
i ispriča šta je
htela svojim
dolaskom i šta ju
je pokrenulo na
to.
Bila je kći
jednog manjeg
trgovca, ali
poštenog i
strogog čoveka;
ona reče i ime, ali
fra Stjepan ga
nije poznavao. U
kući ima mnogo
dece, ona je naj-
starija. I otac i
majika su je
mučili i bili i nisu
joj dali da se viđa
sa nekim
momkom s kojim
se ona zavolela.
Pošto ih je njen
otac jednom
uhvatio na tajnom
sastanku, istukao
je i nju i njega.
Zbog toga je taj
je čuda činila po vama za inat.
kući. Htela je da Učiniću
skače u bunar, ali što niko nije
se dosetila nečem nikad učinio, i da
drugom. znam da ima
U njenoj nešto
kući je poslednjih još gore i
dana pakao od strasnije, učinila
svađe između nje bih i to samo da
i njene majke, se čuje
tetaka i rodica i priča vaša
koje se povazdan sramota.
iskupljaju. Otac Nisu ni
neće da je vidi i obraćali pažnju
preti da će je na ono što je
zaklati na govorila, jer žene
avlijskim vratima u svađi ne čuju
ako nastavi da ga jedna drugu, i jer
sramoti. Majka je su i inače mislili
brani od oca, ali da je luda i da ne
kad njega nema, zna šta govori.
grdi je i sama. U Ali ona je
tim svađama, smislila svoj
stalno su joj plan. I noćas,
govorili da je bez iako su je dobro
stida, da joj je čuvali, uspela je
samo do toga da da pobegne i,
što pre legne sa evo, ostvarila je
muškarcem, da bi svoj naum i
u fratarski dušek učinila ono na što
legla, toliko se su je izazivali:
upalila i izgubila legla-je u fra-
obraz i pamet. tarski dušek.
Neobučena, (Tu, gde je
neumivena i za fra-Stjepana
čupava, kakva je najstrašnije
sedela po ceo dan mesto, tu
u kući, ona im je fratarski smeh
odgovarala: bukne ponovo, u
— E, kad mi jedan glas.
niste dali da — O, ho,
legnem u njegov ho, ho! O,
du đavole kćeri!
šek, leći ću i u O, napasti!
fratarski, samo — O,
pogana ženska, Stjepana to je
fra-Stjepane, ako mesto na kome
si pobogu brat! ga ne može niko
— Sta kaže? prekinuti i ništa
Ja se uvalih u više zaustaviti; pa
dušek, a ti, fratre, ma se doonije i
sada kako hoćeš; kajao, kao što će
volja ti pored se kajati sigurno,
imene, volja ti na- sada mora da
polje. Aak, ha, ha, nastavi i ispriča
ha, ha! dokraja.)
Ali za fra-

7
Već od prvih da je bila a ne
ženinih reci oko žena, udario bi na
njega je počela da nju. Ali taj slepi
se okreće soba, gnev i ta velika
ali kad ču kraj, i snaga bili su
kad kroz krv, koja razlog da nije
mu je sve više uspeo da je
nadirala u glavu, uhvati.
vide nasme-jan i Zamahnuo je
nerazumljiv izraz predaleko i
njenog lica, oseti obuhvatio suviše.
da ga ostavlja Žena mu se
razum i svest o izmakla čudesno,
tome gde se kao što se i
nalazi i šta se to s pojavila, i
njime događa. pobegla na vrata
Oduže mu se reč koja je on, po
potpuno. Ali i bez fratarskom
toga ne bi umeo običaju, od
ni imao šta da samog početka
kaže; jer, govoriti bio ostavio
ovom stvorenju poluotvorena.
koje se uvuklo u (Svaka od
njegov rođeni njegovih dobrih
dušek, značilo bi navika okretala
isto što i govoriti se u njenu
zverki iz šume. korist.) Pretrčala
Ovo je trenuta:k je hodnik i, pre
kad se ne govori nego što je on
nego samo gine stigao do
ili ubija. Vojska polovine, ona je
već otvorila dušeku i jastuku
kapiju koju je on udubljenje, kao
malopre plitka loga koja
zaboravio da ostaje u travi iza
zaključa, kao da male životinje.
je celog veka Nema sile
izlazila i ulazila na svetu koja bi
na nju, i otrčala ga naterala da
niz mahalu.
legne u tu
Izbezumljen postelju.
i zadihan, fratar Posklanjao je
je stajao jedno stvari, ne
vreme na pragu i dirajući u
gledao mračnu
ulicu u vetrovitoj
prolećnoj noći,
zatim zaključa i
zamandali kapiju
i, sav slomljen i
poražen, vrati se
u svoju sobu iz
koje je kroz
poluotvorena
vrata dopirala
svetlost.
Sad tek
naiđoše strah i
nemir i otpočeše
da vitlaju u
njemu. Sta je ovo
bilo? Glup
slučaj? Opak
san? Ali, sveca je
gorela, kao
sukrivac, na
mestu na koje je
on niikad ne
meće. Tu su ibrik
sa vodom i
bardak sa
rakijom. Pod je
poprskan i
pokrivač
odbačen, a u
dušek, i seo na sobu kad sagleda
minderluk, uza zid — žensku
naslonivši glavu papuču. Dakle, to
na tvrd jastuk koji je. Oprezno, kao
je mirisao na da prihvata za
slamu i prašinu. oružje, podiže
Tako je, mučen papuču; bila je
uzaludnim malena, od crne
razmišljanjem, i kože, sa crvenom
zaspao. zvezdom na vrhu.
Da nema ovog
sitnog tvrdog
Probudila ga predmeta,
je zora koja je verovao bi da je
navirala na pro- sve samo san ili
zore. Sveca je priviđenje.
plamsala. Sa Ovako, nema
svetlošću u njega kud. Neverovatno
je ulazila svest 0 je i nakazno kao
nečem mučnom i san, a ipak je
mračnom što se stvarnost,
desilo. Sta je nepromenljiva i
bilo? Otkud on neporeciva. I
ovde na pred tom
minderluku, a po- nevidljivom i
stelja mu prazna. podmuklom
I prvo što mu od napasti, kao pred
sinoćnog doživ- neprelaznim
ljaja ožive u zidom, prvi put se
sećanju, bila su prekrsti potpuno,
avlijska vrata držeći u levoj
koja se otvaraju ruci papuču. Uto
sama pod težinom se iz avlije javi
tela sklupčanog baba Mara.
na pragu. Skoči. — Uranio,
Pretrča hodnik u fra-Stjepane.
koji je nadirala — Dobro,
rumena svetlost iz kako si ti,
avlije. Kapija je Maro?
bila zaiključana. I taj miran
Pred kućom nigde staričin glas i
nikog. uobičajen
Zaključavši pozdrav koji je
ponovo, vraćao se slušao svakog
oborene glave u jutra, pre napasti,
dozvaše ga malo savlađujući smeh,
u život. Sakri tu udaniše u
papuču. grohot.
(Fratri, koji — Ha, ha,
su ga jedno ha, ama zar pod
vreme mirno habit papuču, fra-
slušali i samo -Stjepane, ako si
izmenjivali kršten?
poglede,

1
— Ama, koja je ostala
kažem ja vama, uzeo je fra Petar
lola je ovaj fra čim je prvi put
Stjepan. pošao na selo i
Papučar!) bacio u neki vir u
Još zanesen, Sarajevskom
sa kapljama znoja polju. Eto, to bi
na čelu, fra im još kazao,
Stjepan je uzalud zadržavajući za
čekao da prestane sebe neka svoja
graja i kikot. Hteo razmatranja o
bi da im ispriča nevidovnoj bedi
kraj. Kako se koja tako lako
sutradan vratio nailazi na sve
fra Petar iz ljude, a naročito
Visokog, kako na čoveka
mu je on sve redovnika. Samo
ispričao, kako su se obično
saznali da je dešavalo da fra
zaista te noći Stjepan i ne
odbegla jedna stigne da ispriča
besna devojka, i kraj. Naljuti se
kako je sada ranije, pobegne i
negde u Zenici s povuče se daleko,
nekim Turcima. gde se ne čuje
Fra Petar ga je njihov smeh ni
umirio malko, žagor, u neiki
savfi-tovao mu da osamljeni sobičak
zahvali Bogu i ili negde u baštu,
Božijoj majci što ako je leto. Tu
se sve tako prebacuje
svršilo, i da ne samome sebi što
kazuje nikom je, eto, opet
ništa. Papuču popustio i pričao
svoju priču o PROBA
napasti. Ispuni ga
ogorčenje na
fratre koji se
smeju i podruguju
svemu i koji su,
osim svetog krsta
na njima, Turci
kao i ostali Turci.
Zatim prekori
sam sebe zbog župnik je
tako oštrog suda i sazvao »sijelo«.
ružnih misli o Po načinu kako je
braći, i zariče se pozvao zvanice i
samo da neće pri- k^ko je smišljao
čati više nikad čime će ih bolje
nikom, pa da ga ugostiti, moglo bi
na kolenima mole se reći da je
ili batinama neobično
nagone. I u tim druželjubiv, da
trenucima, ddk uživa u gošćenju i
sam sebi daje to nalazi
obećanje, ono mu zadovoljstva u
izgleda tvrdo i zadovoljstvu
neporecivo. drugih. I njemu
samom izgledalo
je tako, dok je
već nekoliko dana
unapred spremao
kuću za
večerašnji prijem.
Jer, župnik nije
poznavao sebe. A
i ikako da se
čovek poznaje
kad u sebi nosi
toliko
suprotnosti?
Urođene i stečene
osobine se u
njemu
sukobljavaju, a iz
mesta sukoba
niče i polazi često
treća, nova
osobina. On, na malena i
primer, nije voleo formalna, jer je
ljude. To je onako takva bila i
uopšteno kazano, njegova vera, više
jer svi mi i neka vrsta
volimo i ne nasleđa i navike
volimo ljude, već nego plod
prema uslovima i osećanja ili čak
prilikama, ali misli. Ali zato je
župnik je po njegov razum bio
svemu spadao u jak i njegov
onu kategoriju praktični smisao
ljudi koja manje velik i gotovo
oseća, a ukoliko nepogrešan. Bio
oseća, oseća više je Hercegovac, a
i življe za sebe i Hercegovina,
svoje nego za naročito južna, i
druge. Bio je jugoistočna, ima
čovek slabo po pravilu dobar
razvijene mašte, i soj ljudi. To je
već po tome zemlja ^a mnogo
nesposoban da se kamena a malo
dublje zamisli i svega ostalog, ali
uživi u položaj to malo što rodi
drugog i druga- hranljivo je i
čijeg čoveka. plemenito, i sa
Njegova vodom i vaz-
pobožnost bila je

7
duhom daje računice. Ta
zdrave i razumne hercegovačka
ljude. Oni su više pamet pomagala
skloni računu je i župniku, i
nego osećanju, vrlo često, kod
ali njihova je unutarnjih
računica tako sukoba i
dobra i sigurna kolebanja,
da su redovno i menjala mnogu
korisniji i crtu njegovog
prijatniji i celini i karaktera na
pojedincu nego bolje i na lepše.
mnogi osećajni S druge
ljudi zamagljena strane, kaluđerski
razuma i naopake život razvio je u
njemu, kao što dužnikom.
često biva, bar u Ali ako
nas, neku vrstu župnik nije
hladne i naročito voleo
mehaničke ljude, on isto
čovečnosti, to jest tako nije voleo ni
spremnost da radi samoću. Sukob
za ljude i da ih između ta dva
pomaže, ali na protivna osećanja
odstojanju, i stalno talasanje
gledajući u njima u borbi tih ose-
više vernike i ćanja određivali
pastvu nego sebi su njegovo
potpuno ravna držanje prema
stvorenja, a dodir ljudima. Već
s Turcima i sa do- prema tome koje
maćiin ljudima bi od ta dva
svih vera, sa sela, osećanja trenutno
iz čaršije ili iz nadvladalo,
vladajućih župnik je ili
krugova, samo ga bežao od ljudi i
je utvrdio u tome. grubo ih odbijao
Zatim, fratarska od sebe, ili išao
disciplina, koja u među njih i
Bosni nije laka ni pozivao ih k sebi.
malena, a koje se I u svemu
on, pored sve ostalom bilo je
svoje prilično slo- tako. Po prirodi
bodne i nezavisne štedljiv, i to tako
prirode, morao da je ta
bar uglavnom pri- štedljivost s
državati, godinama već
nametala mu je naginjala ka
od dečačkih tvrdičenju,
godina razna i ne župnik je u
mala odricanja; svemu mnogo
ne mogući da ih više voleo da
pregori i »bogu prima nego da
posveti«, kao što daje. Ali on je
bi trebalo, on ih je bio u isto vreme i
stavljao na konto sujetan, a jedna
svima drugim od njegovih
ljudima i tako sujeta bila
smatrao pomalo
ceo svet svojim
je i to da je voleo darežljiv. Samo,
da ga ljudi nevolja je opet u
smatraju tom što on svoju
nesebičnim i sujetu sluša kad
darežljivim. Usled obećava darove i
toga dešavalo se poziva goste, a
da je u očima ljudi svoju škrtost kad
izgledao čas kao stvarno dariva i
čovek široke ruke dočekuje. Pa ipak,
i darežljiv, a čas on nije žalio truda
tvrdica i ni troška ni vre-
sebičnjak. Već mena kad je
prema tome da li trebalo zimi
je slušao glas prirediti sijelo,
svoje sujete ili pozvati i ugostiti
svoje prave koga iz
prirode. I kad bi konzularnog kora
mu njegova ili od viših
škrtost dala da osman-lijskih
bude onako i činovnika, ili
onoliko darežljiv ponekog od
kako njegova uglednijih
sujeta želi, to bi građana ili od
nesumnjivo bio sahraće, popova
jedan od ili slobodoumnije
najgostoljubivijih uleme. Tada je
ljudi u Sarajevu. nabavljao duvan i
Ali nevolja je u vino iz
tom što mu Hercegovine,
njegova škrtost limunove,
strogo zabranjuje pomorandže i
ono na šta ga narove iz
njegova sujeta Dubrovnika, sam
neodoljivo goni. A je svojim rukama
on sluša jednu i kiselio i pretakao
drugu. I zato se u ardal i razne
njemu stalno vodi turšije, kao što je
i talasa borba sam rezao fino
između bojazni da sušenu pršutu,
u očima ljudi oko tvrdeći da ženska
sebe ne bude ono ruka nije za taj
što jest, to jest posao. I kad bi
tvrdica, i želje da sve što će izneti
izgleda ono što gostima bilo još
nije, to jest za videla
spremno, pažljivo kojima će ga
poredano i čisto njegovi gosti
zastrto, sam je večeras obasuti. A
obilazio sve i još od toga je
jednom pregledao svakako osećanje
i određivao red žaljenja, štednje
kojim će se izno- ili tvrdičenja bilo,
siti, i ne samo da kao pod
nije žalio nego je, anestezijom, i
naprotiv, bio umrtvljeno i
dirnut i radostan, ustupalo mesta
kao da će tim osećanju slatkog
đakonijama neiko zadovoljstva
njega pogostiti i samim sobom i
kao da sluša hvale velike

7
gordosti zbog poslije akšama ali
reputacije čoveka po alla franca ra-
koji voli da pogosti čunu oko sabata
i ume da dočeka. sedam«. Pozvao je
Tako nas, u pet do šest stranaca,
tome kao i u svemu konzularnih
ostalom, suprotna činovnika ili
osećanja koja žive i Oamanlija, i isto
dejstvuju u nama toliko domaćih
pretvaraju čas u uglednih ljudi ili
tvrdice i sebičnjake, sveštenika raznih
čas u darežljive i vera. Pre nego što
druželjubive ljude, je uputio pozive,
već prema tome dugo je razmišljao
koje od njih koga sve da
pretegne, i tako se u pozove.
krugu ljudi među Nije lako ni
kojima živimo jednostavno
stvaraju o nama sastaviti petnaestak
podvojena ljudi tako raz'ličitih
mišljenja, prividno po položajima,
suprotna, a u suštini poreklu i po veri,
podjednako i tačna i po karakteru i
netačna. shvatanjima. A
Župnik je jedna od
sazvao goste za župnikovih
prekosutra, to jest amlbicija bila je u
za subotu, »odmah tom da sijelo bude
harmonično, da se »fratarska kuća«, i
gosti osećaju nema u stvari više
prijatno i da budu nego te dve sobe,
domaćinu zahvalni koje se za takve
što im je omogućio večeri naročito
korisne susrete i zastru i urede.
razgovore. U Sarajevu
Sami šefovi nije bilo drugih
konzulata dolaze franjevaca osim fra-
retko i samo izu- Grge, koji je ne
zetno na ta sela, samo sarajevski
naravno ne stoga župnik nego i neka
što im se ne dolazi, vrsta diplomatskog
nego što bi to bilo agenta za vezu sa
protivno utvrđenim najvišim turskim
običajima i što vlastima i stranim
takvu posetu čuvaju konzulima, i njego-
kao odlučan potez vog kapelana, ali su
za izuzetne prilike. zato bili česti gosti
I turski visoki fratri iz manastira
dostojanstvenici ili ostalih mesta po
dolaze retko, ali za Bosni. Tih dana,
to nema nikakva kad je već bio sve
reda ni pravila, jer uredio za veliki
svaki postupa subotnji prijem,
prema svojim stigla su župniku
shvatanjima, svom iznenada u goste tri
vaspitanju i računu. fratra. Najpre fra
Bolje se odazivaju Serafin Begić,
domaći ugledni zvani Bego, i fra
muslimani, naročito Luka Bošnjak iz
oni mlađi i gipkiji, kreševskog
a još bolje popovi i manastira, a sat-dva
građani drugih vera. iza njih Rafo Ku-
Svi župnikovi studić, župnik na
gosti delili su se na Kiseljaku.
dve kategorije: na Župnik se
one koji spadaju u obradovao gostima,
Veliku sobu i one ali je, po njegovoj
koji su za Malu. navici da brzo i
Gornji sprat unapred misli,
župskog doma, postavio odmah
nazvanog pitanje: šta će i
kako će sa fratrima
ako ostanu do
subote, kao što će kaže kad progovori
vrlo verovatno svojim dubokim
ostati, koga će u glatkim baritonom,
VeUku a koga u koji kao da je
Malu sobu, a koji naročito usklađen
možda nije uopšte sa celim tim lepim i
za prijem. snažnim telom. U
Najlakše je za svojoj muškoj
fra-Rafu. To je lepoti, koju nikad
stasit, već malo ne remete ni igra
ugojen čovek. Sve temperamenta ni
je na njemu snažno, napor neke naročite
mirno i skladno. misli, on je
Neobično bela koža dovoljan sam sebi
i oboreni brkovi, kao što je i sva
guste obrve i bujna okolina zadovoljna
gavranski crna kosa njim. On po liku i
daju kontraste držanju sasvim
neobične lepote. pristaje za Veliku
Beli zdravi zubi i sobu. Nešto je teže
smeđe oči, koje s za fra--Luku. Kršna
vremena na vreme ljudina, sa
obasjava osme jak neprirodno
bez grimase, daju produženim nosom,
tome pravilnom licu sav crn, dlakav i
nešto živosti i rutav, visoka rasta i
topline. Fra Rafo skromne pameti, on
niti mnogo govori, je poznat po tome
niti šta naročito što može mnogo

7
da pojede i voli ništa pokvariti 9
začudo mnogo da ako prosedi to
spava. On, pravo veče među
govoreći, nije po gostima, naravno
svojim osobinama u Maloj sobi, i
ni za jednu od dve nepomičan i nem.
sobe, »nije za Župniku
pokazivanja«, ostaje da resi
kako se izražavao jedno jedino, ali
župnik u zato teško pitanje:
razgovoru sa šta da radi sa fra-
samim sobom, ali Serafinom? A nije
isto tako je se to pitanje
sigurno da neće postavljalo pred
njega samo danas nikad jednom
i samo .povodom fratru njegovo
sela, nego već redovničko ime
minogo godina i u nije manje
mnogim prilikama odgovaralo nego
on se pitao u sebi: ovo »malom
šta da radi sa fra- Markanu«, i da
Serafinom? A to otkad se pamti
se oduvek pitalo i nije bilo tako
ćelo sta-rešinstvo nemirnog fratra i
Reda, i gvardijani takvog veseljaka i
manastira i obe-šenjaka kao
župnici kojima je što je plehanski
fra Serafin Serafin. Ipak su
dodeljivan na ga, sa ostalim
službu. I pitaju se bogoslovima,
i dan-danas. Sta poslali u
da se radi sa fra- Mađarsku da za-
Serafinom? vrši studije.
Siroče iz Bogoslovske
ubogog i predmete je učio
zabačenog sela nešto slabije, ali
Bosanske Krajine, je bio prvi u
on je odrastao i latinskom jeziku,
školovan u i njegovi pečujski
manastiru Ple- profesori smatrali
hanu. Kad je su da je šteta da
došao u Plehan, to se takav latinac
je bio plav, sitan i vrati i da učma
belolik dečak negde u Bosni.
prćasta nosa i Međutim,
smeđih očiju, starešinstvo nije
bojažljiv i htelo da čuje o
povučen u sebe. daljem ostajanju u
Zvali su ga inostranstvu: ono
Markan i voleli je bilo obavešteno
svi odreda, da je fra Serafin,
naročito 2!bog na štetu školskih
njegovog divnog predmeta i dobrog
glasa i finog vladanja, naučio
sluha. Kad je da svira sve
stupio u Red moguće
primio je ime instrumente, da
Serafin, ali ubrzo igra
su svi uvideli da
čardaiš i peva njega posao u
mađarske pesme, i manastiru, jer je
to i takve od kojih tu kvario red i
pečujske snaše kršio disciplinu, a
crvene iako se još teže negđe na
prave da ih ne župi, izvan
razu-meju. Nije manastira, jer je i
bilo igre ni suviše voleo da se
veštine u kartama druži sa
koju on nije znao. svetovnim
Ipak, iskrsla ljudima, naročito
je neka sa muslimanskim
neočekivana varoškim
prilika i fra meraklijama i
Serafin je otišao i veseljacima koji
u Italiju, ali tu je su ga cenili i
proveo svega priznavali zbog
nekoliko meseci. njegove
A kad se duhovitosti,
vratio u Bosnu, to njegovog lepog
je bio omalen i glasa i sviračke
debeljuškast veštine. Tada je
fratar, sa među fratrima
nepravilno stekao nadimak
podstriženim ven- Bego.
cem nemirne i Zibog te
neposlušne kose, njegove slabosti
sa do nevidljivosti za turske reci,
retkim plavim pesme i običaje,
brčićima i jakim braća su ga često
naočarima na peckala i
kral;-kovidim ali zadirkivala. Voleo
sjajnim i živim je vodu i čistoću
očima. Tek tada čudnom i
su sta-rešine skrovitom strašću.
mogle da vide šta Cesto se kupao, i
se napravilo od po nekoliko puta
onog tihog i na dan prao i
povučenog umivao, i usred
Markana, i kakve zime, a
će muke imati zadirkivanja zbog
Red sa njim i on te svoje »slabosti«
sa Redom. Odmah podnosio je
se pokazalo da je strpljivo, gotovo
teško naći za bez pogovora, što
inače nije bio zili na doksat i
njegov običaj. gledali ga kako se
Cim stanu da ga pere. Habit mu
traže zbog nekog zagrnut do pasa,
posla ili zbog preko ramena
molitve, odmah peškir, sapuni se,
neko dovikne: iapira glasno nos i
»Pogledajte u grlo i pri tome
avliju, sigurno je dahće: oh, oh, oh,
na česmi, uzima ah, ah, ah! Kao da
avdest.« Fratri su razgovara sa
često u grupi izla- vodom. A kad se

8
vrati, sav je da ga kore iU
rumen i još zadirkuju zbog
zanesen od samo pića i zbog
njemu poznatog akšamluka sa
uživanja. derventskim
— Sabah begovima, on
hair olsun, skrušeno priznaje
Bego! svoju slabost, ali
— Uze li ako se nađe neki
avdest, Bego, od fratara — a to
imana ti? ponajčešće neki iz
— Proficiat! Fojnice ili iz
* Guče Gore kraj
Travnika — on
Ali on odmah zaboravi
obično ne svoje kajanje.
odgovara na ta — Nemoj ti
bockanja; samo da me vučeš za
kad neko prevrši jezik, čuješ! Od
meru, on se tristo godina ima
obrecne na njega. u nas poslovica za
— Šuti ti, naša tri manastira:
uljepe jedan! Kreševljaci iju,
Miliji je Bogu Fojničani piju, a
okupan Travničani kriju.
i umiven grešan Ja, beli, ne krijem.
čovjek, nego Radujem se
deset takvih svakom zalogaju,
pobo- svakoj pjesmi, i
žnjaka i peksina svakoj kapi vina. I
k'o što si ti. kad popijem čašu,
A kad počnu
ja je dignem da je još manje da je
svak vidi, i kućno neki razvratnik,
bih se s cijelim isto kao što bi laž
svijetom da bilo reći da ne
mogu. A vas ima voli da popije, da
koji povazdan posedi i zapeva u
hodate društvu, da
presamićeni, promeša karte ili
oborenih očiju i s zametne ma koju
rukama u drugu igru u kojoj
rukavima, a uveče se kleta kockarska
unosite po pun sreća igra s
bardak rakije u čovekom, dok
ćeliju, pa poslije čovek misli da se
ne znate gdje vam igra sa njom. I sve
je glava a gdje su bi se te mane i
vam noge ... slabosti nekaiko
— Polako, pokrile, oprostile,
Bego! — umiruje a s godinama i
ga jedan stariji smanjile, da nije
fratar. fra-Serafino-vog
— Sta oštrog oka i
»polako«? E, opasnog jezika,
neću polako! Ja njegove đavolske
jesam i crn i veštine da na
grešan i primam svakoj stvari, u
svako pokaranje svakom čoveku i
od boljih od sebe, svima njegovim
ali ne dam da mi postupcima
ovi mjere korake i odmah otkrije ono
broje čaše, što je neprirodno,
hipokriziju im neiskreno, i da
njihovu nije, u isto vreme,
travničku! njegove potpune
U stvari, za nesposobnosti da
fra-Serafina se i to što je primetio
ne bi moglo zadrži za sebe, da
kazati da je neka ne kaže i ne
teška pijanica ili pokaže drugima.
nepopravljiv Njegov dar
kockar. oponašanja bio je
tako razvijen i
■ FTOtlcUt — tako savršen i
NazdravU«!
duhovit da bi
polumrtva čoveka
naterao na smeh. mogućnošću, fra
Sve su to opasne Serafin bi se
sposobnosti i u istinski uplašio i
drugom svetu, a popravio, ili bar
kamoli u ovom iskreno obećao da
našem, u kome će se popraviti.
ljudi, u većini, Takav kakav je,
vole da se smeju on je bio privržen
drugima, ali se svome Redu, i to
boje pod-smeha i više nego što bi
karikature gore iko mogao
nego sablje i poverovati, više
.manijački mrze nego što je to i
onog ko se na saim slutio, i
njihov račun istinski je želeo
našali. da živi pod tim
Zbog svih tih starešinama
svojih mana i kojima je često
osobina fra dosađivao, sa tom
Serafin je, u toku braćom sa kojom
godina, mnogo se toliko prepirao,
prepatio i još više i da umre, kad red
glavobolje zadao dođe, u jednom
svojim od tih manastira o
starešinama. Bio čiji se red toliko
je mnogo opo- puta ogrešio. I
minjan i kad bi mu
prekorevan, često zapretili tom
kažnjavan. Bilo je najtežom kaznom,
slučajeva, i to ne on je molio da ga
jedan, kad se čak kazne svakom
postavljalo i pita- drugom kaznom, i
nje njegovog najstrožom, samo
ostanka u Redu. da ga trpe među
Pred tom sobom.

8
— Nemojte, gdje ćete naći
braćo i poštovani boljeg od mene?
oci, molim vas. Ajde, recite!
Našem Redu Tako je
treba jedan govorio fra
grešnik, ako ni Serafin braći i
rad čega a ono starešinama kad
radi primjera, a bi se, o velikim
svetkovinama, dužnosti, jer je
iskupili u nekom svaki takav poku-
manastiru i uzeli šaj uvek
da pretresaju, završavao rđavo.
malo u šali a Dugo su ga slali
mnogo u zbilji, iz manastira u
fra-Serafina i manastir,
njegove premeštali sa
»slučajeve«. A ta jedne župe na
njegova samo drugu, gonili ga,
upola šaljiva po kazni, čak u
molba bila je tako Ramu, pa je i to
iskrena i usrdna prestalo. Sad živi
da bi se i poneki u kreševskom
od mrkih i starih manastiru, ali
definitora nasrne svaka dva-tri
jao ili sažalio. I meseca nađe
tako se stvorio i s načina da ode kod
vremenom ustalio nekog od svojih
neki napola školskih drugova
snošljiv odnos iz- koji su na
među »majke gradskim župama,
Provincije i s tim da im
njenog sina pomogne o
Serafina«, kao što korizmi ili
je on sam imao velikim svet-
običaj da -kaže. kovinama, u stvari
Sad je već da malo odahne
dobro ušao u od manastirske
četrdesete godina, stege i jednolična
navikao se on života. A i njemu
malo na se drugovi obra-
disciplinu, a fratri duju. Svi oni
na njegove znaju da fra
povrede te Serafin nije uvek
discipline; malo lak ni smiren gost,
se i smirio sam od ali znaju isto tako
sebe. Smatra se da se parohijska
već odavno kao kuća u koju on
stvar sama po sebi navrati ispuni
razumljiva da se uvek smehom i ži-
fra-Serafinu ne votom, i da u njoj
poveravaju tada ne može biti
nikakve teže ni sumorno ni
ozbiljnije dosadno.
 Tako je fra fra-Grgi, sa kojim
Serafin i sada ga veže davnašnje
došao na nekoliko prijateljstvo. To je
dana u goste bilo prijateljstvo
svom prijatelju naročite vrste,
sarajevskom kakvo može da
župniku bude samo
između dvojice
ljudi tako
različitih po
temperamentu, po
svima osobinama
karaktera i
težnjama u
životu; ono je bilo
puno sukoba i
trzavica, a ipak se
nije kvarilo ni
smanjivalo, nego
je raslo i jačalo sa
svakom godinom.
Iako mlađi po
godinama, fra
Grgo je u ovom
prijateljstvu igrao
od samog početka
ulogu starijeg
brata ili učitelja.
U mlađim
godinama
nastojao je da
dotera i popravi
prijatelja, a kad se
to pokazalo kao
potpuno
nemogućno, on ga
je korio i grdio če-
sto, dugo i oštro, a
u isto vreme ga je
kod sabraće i kod
starešina branio i
upotrebljavao svu
svoju ve-štinu i
umešnost da,
osuđujući greh,
zaštiti grešnika i prema
smanji mu kaznu opštepriznatim i
na najmanju odavno utvrđenim
moguću meru. U oblicima
razgovoru sa fra- društvenog života.
Serafinom on je I ta skrivena crta
bio redovno grub, njegovog ka-
nekaHo očinski raktera imala je
ozbiljan i svog udela u
zabrinut, i pred oštrim
ljudima ga nikad opomenama i
nijp zvao Begom, ukorima, koje je
kao svi ostali upućivao svome
fratri, nego za prijatelju, jer je
notu zvaničnije: koreći nj^ga
Serafinom. U stvarno potiskivao
stvari, on je voleo i brisao tu crtu u
toga svog sebi sanjom, ali
veselnika isto tako je u
prijatelja više njegovom
nego što je hteo prijateljstvu i
da pokaže pred potiskivanoj
njim ili pred nežnosti bilo
drugima, više nepriznavanog
nego što je to i divljali ja, možda
sam slutio. U i nesvesne zavisti,
svojoj složenosti i prema ovom ne-
ispredva-janoj podnošljivom ali
unutrašnjosti i on neodoljivom
je nosio negde napasniku
duboku i Serafinu, koji i
nevidljivu ali jaku ume i sme da
obešenjačku crtu, bude ono što jeste
»fra-serafi-novski i da se i pred
damar« sumnje u ljudima pokazuje
zvanične onakav kakav je u
autoritete i otpora sebi.

8 8
I sada, evo, trpezariji,
sede fra Grgo i doručkuju i
fra Serafin u ma- gledaju se kako
loj, prizemnoj i samo stari
polumračnoj prijatelji i ljudi
koji se u dušu prekorno, ali sa
poznaju mogu da nehotičnim
se gledaju. osmej kom ispod
Župnik oborenih smeđlih
nabraja goste brkova.
koje je za subotu — Ti kako
uveče pozvao i god znaš i
već sada umiješ, ali ja ti te
opominje konzule i
prijatelja da se monzule ne
uzdržava u piću i volim pa ne
da pazi na ono volim.
što će reći pred — Eh, ne
strancima i voliš. Kad bih ja
uglednim pokazivao koga
ljudima, ako hoće sve ne volim i šta
da učestvuje na sve ne volim, kud
selu. Fra Serafin bismo došli!
se buni. — Ama,
— E, nemoj lako je teibi. Ti
me, brate, ni što čo'jeka manje
dovoditi voliš, sve slađe
među njih. umiješ s njdm da
— A ti razgovaraš . . .
obuzdaj — Ajde,
malo taj tvoj prođi se
krajišnički besiposlice! —
jezik! brani se župnik
— Obuzdaj, kao čovek kome
obuzdaj! Ti znaš nije do prepirke,
da to meni ne ide jer ima drugog
od ruke. A i ne posla.
koristi mi ga — Ne, ne,
obuzdavati, jer ja tako je kao što ti
kad preko đema kažem. Eto,
lanem, ono ispane volimo se ja i ti
još gore. Nego ti odkad se znamo,
mene daj u neku pa nikad me niko
sobu u kojoj neće nije tako psovo i
biti ni duhovne ni rezilio kao ti, a
svjetovne vlasti. onog sušičavog
— Teško je Talat--efendiiju,
naći sobu za tebe. na primjer, ti ne
Serafine, — kaže možeš očima da
fra Grgo vidiš, a topiš se i
previjaš kad sa — Nemoj se
njim razgovaraš. ljutiti, Grgure,
Župnik kad i sam znaš da
opsova nešto je tako. A znam i
krupno i njemu i ja da to po
Taiat--efendiji, ali nevolji radiš, za
se fra Serafin ne naše
zbunjuje nego na- ddbro. To je tvoj
stavlja. poso i tvoja
vještina, ali nije
moj.
Eto, ti gdje god
možeš gledaš da
se makar otareš
o neki konzulat, a
ja... ja, opet ti
kažem, ne be-
genišem tu
konzulsku vjeru
nikako. Kad ga
gledaš,
on naduven, niko
mu nije ni do
koljena, a manji
je
od makova zrna
kad mu treba da
štogod dozna.
Cim
neko uista otvori,
on naćuli uši. I
dok razgovara s
to
bom, on jedno
misli, drugo
govori, a treće
sutradan
u izvještaj piše.
Fra Grgo
samo odmahuje
rukom. Njegova
zabrinutost kako
će se fra Serafin
ponašati sa stran-
cima zaista nije
bez razloga. Fra Serafin se
Fra Serafin, uzdržavao, koliko
koji je po prirodi god je mogao da
svojoj zazirao od ne kaže ništa
činovnika i nezgodno, i samo
dostojanstvenika, je odgovarao
od nadleštava i jednosložnim
ustanova i svega recima na pitanja.
što je zvanično, Učtivo je
nije mario nijed- zahvalio što mu
nog od tih je činovnik
stranaca iz raznih
konzulata, ali je Konzulata
mrzeo Plehaček, kad je
Austrijance, išao službeno u
naročdto naše Beč, nabavio
ljude u njihovoj nove naočari.
službi. Atanasković se
Jednom zagleda mrko u
prilikom, kad je nove fra-
fra Serafin opet Serafinove
došao u Sarajevo, naočari sa
župnik se prevari pozlaćenim
i povede i njega okvirom i reče sa
na neki svečan gotovo
prijem u neprimetnom
Austrijski ironijom:
konzulat. Ge- — Dobre
neralni konzul bečke
Atanasković, koji naočari
je o svemu bio nosite.
dobro obavešten i Kao da se
znao šta koji od danima spremao
fratara misli i šta da odgovori,
kako oseća, fratar odbi
susrete ga udarac.
Ijubazno-hladno.

8
— Nosim, oči su moje, toga
ekiselencijo, i to ima i u nas.
je i jedino što je — Ima, ali
bečko na meni i u nisu uvek
meni; nosim, ali dobre.
— Pa kao za ću prvog udariti
nas, Bošnjake, ne — na onog
bi ni valjalo da su Tomljenovića
bolje. kancelistu, šta li
Međutim je, iz Austrijskog
generalni konzul konzulata. Nisam
nije više čuo taj ja na njega, nego
odgovor, jer se on na mene. Ide i
dostojanstveno raz!bacuje no-
okrenuo nekom gama, a na
drugom od prsima mu neki
gostiju. šareni nišani i
Ali župnik je zlatne medalje,
imao zibog fra- namršten i ohol,
Serafina i većih na sve oko sebe
neprilika. Tako je gleda s visoka;
jednom morao da car austrijski nije
ga pravda i mu, čini mi se,
izvinjava što je ravan. Tako naiđe
uvredio jednog i pored Matanova
konzularnog hana. A mene
činovnika, i to zovno Matan da
opet iz onako, u aVliji,
Austrijskog pored bačve,
konzulata do probamo neku
kojeg je fratrima blatinu; tek stigli
mnogo stalo. Fra iz Mostara. I
Serafin mu je kako ta vjera
sam priznao idući svuda
svoju grešku, i u strijelja očima,
Kreševu pred opazi odmah i
ljudima, na nas i nezvan uđe
jednom ^kupu u avliju. Kad
kome je poznade mene,
prisustvovao i fra on se odjednom
Grgo, ispričao promijeni,
sve kako je bilo, presavi se u pasu
uz opšti smeh i i rasteže usta od
uz fra--Grgine uha do uha.
ozbiljne grdnje i — Klanjam
prekore. se, velečasni!
»Naišao ja u Kako ste,
Sarajevo po velečasni? Sta
nekoj svojoj radite, velečasni?
muci, i na koga Sta mislite,
velečasni? koji zapitkuje.
— Dobro, Sta mogu ja,
zdravo, oćerani zenički
gospodine, — kapelan, da
uvijam se i ja mislim? Šutim ja
koliko mogu i i samo ispijam
otresam od njega, onu blatinu, što je
ali on jednako blaga k'o mlijeko
oko mene: Šta a jaka k'o grom, i
mislite, pa šta nudim i njega, ali
mšslite? — on ne pije, rđa,
Mrzim čo'jeka nego se jednako
dovezao.
— Sta
mislite,
velečasni?
— Vala, ako
ćeš pravo da ti
kažem,
gospodine, ne
mislim ništa.
— Ne može
to biti, takav
čovjek i takva
pamet, pa da ne
misli ništa!
Laže i laska,
a meni udarila
neka vatra u
glavu, nije toliko
od jakog i naglog
pića koliko od
Ijutine.
— A šta
mogu ja da
mislim? To i nisu
neke misli, nego
moje fratarske
brige i
mrtvouzice. Mi-
slim da me nije
ko opet opanjko
kod starješina, i
kako ću se
opravdati i
odbraniti od U meni se
tužbe, jer uvijek prevrnu
ima neka kod nešto.
provincijala. — Pa
— Dobro, mislim .. .
dobro! — Aha, aha,
Lijepo, mislite, je li?
lijepo! Dabome. — A
Ali . . . očima ulojio i sve
— Ama dahće, kao lovac
nije, da vidiš, ni kad krene
dobro ni lijepo, zvjerku.
nego daleko od — Pa eto
ddhra i ljepote, i mislim, mislim
ponekad baš tako nešto, ali ne-
teško. zgodno je da
— Dobro, kažem, da vas ne
velečasni, — bih uvrijedio kao
zaintačio on bez carskog čo'jeka i
stida i obraza, jer činovnika.
nije njemu do — O ne, ne,
čega je meni — molim! Kako bi
dobro, ali vi kao vi? Ništa mene ne
pametan i duhovit može od vas
čovjek mora da uvrijediti.
mislite i o drugim I sav se topi.
stvarima, o Da sam mu tada
politici, narodu i majku pokojnu
onom što narod derno, reko bi mi:
govori, šta novine fala!
pišu.

8
— Pa morate da se
mislim, eto, kako bavite takvim
to da vi, tako poslom. To
ugledan mislim i ža
gospodin, nemate lim vas.
nikog nižeg ni A on ti se
mlađeg od sebe uozbilji i ukruti,
da pa frknu i ode od
hoda po čaršiji i mene kao
zapitkuje šta ko poliven.
misli, nego vi Sutradan, fra
sami Grgo sasuo vatru
na mene. Sto sa svojim
piješ, kaže, i što prijateljem a da
razgovaraš sa lju- ga ne bočne ili ne
dima kad ne znaš pre
šta govoriš i pred kori za nešto.
kim govoriš? Tako su se
Znaš li ti da si toga četvrtka
mnogo pokvario uveče, sa prvim
kod Konzulata i mrakom, našli u
svima nama maloj trpezariji
naškodio? Šutim četvorica fratara.
ja i krivo mi, ali Pored župnika,
šta bi, bi.« fra-Serafina, fra-
Eto zašto Rafe i fra-Luke tu
župnik toliko je bio i kapelan
brine kako će se fra Dominik,
fra Serafin držati bledolik i
na svečanom bojažljiv mladić
prijemu i zašto ga iz porodice
opominje već Kudrića, koja po
sada. Ali posle tradiciji daje u
kraćeg koškanja svakom naraštaju
sa fra--Serafinom, bar po jednog
na župnikovom fratra. Od svetov-
licu blesnu onaj nih ljudi jedino
njegov jedva Matan Poljaš, koji
primetni osme jak drži han kod
koji se uvek samo Latinske ćuprije,
pomalja ispod već prosed i
gustih oborenih pognut čovek,
brkova i tu fratarski prijatelj,
odmah i gasne. koji je noću isto
— Znaš šta toliko ljubitelj
je? Da posjedimo pića i šale i svake
večeras nas če zabave koliko je
tvorica. Nećemo danju ćutljiv,
zvati nikog osim ozbiljan i
Matana Poljaša. neprobojno
To je i onako tvoj diskretan.
ahbab i bliži ti je 'Na
od svakog fra dugačkom stolu,
tra — dodade na dva kraja, dva
župnik koji nije visoka čiraka,
mogao da jedan drven a
razgovara drugi od mesinga;
u njima gore dve nove
debele svece, a
između njih
poredani sahani
sa jednim delom
đakoni ja koje su
spremane za
veliko subotnje
selo. Pored
domaćina dve
zemljane buklije
sa dve vrste vina.
Osim kapelana
svi puše, ali malo
piju i razgovor je
spor i običan.
Župnik zadirkuje
fra-Serafina,
pominjući neke
njegove đačke
podvige, ali on
gleda dim svoga
kratkog či-buka,
kap da gata i čita
nešto iz njega.
Dugo je tako
ćutao, a onda se
odjednom prenu,
kao da je najposle
pročitao ono što
je tražio, i reče
tiho.
— Slušaj,
nemoj ti da ja
počnem da
pričam
0 tvojim đačkim
godinama i o
tome kako si fra-
Ivi
Krešiću pomagao
da piše pisma na
mađarskom.
Župnik
pogleda oko sebe,
a mladi kapelan, Krešić i dalje pri
našavši odjednom mao Eržikine
da ima nekog poglede i
posla, iziđe iz osmijehe
trpezarije. I fra izdaleka, moj ti
Serafin otpoče Grgo nađe načina
odmah da priča da razgovara sa
kako je fra-Ivo njom i da joj ob
Krešić, kao đak u jasni da je on onaj
Pečuju, hteo da koji piše slatka
piše nekoj Eržiki, pisma i nekako
mesarovoj kćeri, je uvjeri da je on
a kako nije dobro »Ikad« a Krešić
znao mađarski »Nikad«. Otad
našao je svog djevojka prestane
druga fra-Grgu da da gleda Krešića.
mu sastavlja Sta je dalje bilo,
pisma. priča ne kazuje,
— Siromah samo se zna da
Krešić, uvijek je Krešić dugo vre
bio kratke pameti mena nije s njim
i ni danas mu nije govorio.
narasla, a tada je U opštem
bio i mlad i smehu, fra Grgo
neiskusan, i koga jedva stiže da
će da uzme da mu objasni da je
piše pisma nego zaista fra Ivo kao
baš ovu lisicu đak prve godine
hercegovačku. I napisao pesmu
tako mu Grgo početnicu nekoj
piše Mađarici i da je
i kiti pisma da ne molio njega da
može biti slađe, a mu ispravi jezik,
sve potpisuje čak i da prevede
»Ikad-Nikad«. I na mađarski
dok je stidljivi

9
tu pesmu koja je paklen jak
zaista nosila izmislio — po
naslov »Ikad- diže glas fra Grgo
Nikad«, ili tako da bi nadvikao
nešto. smeh, a i sam od
— Sve smeha jedva
ostalo je ovaj izgovara reci.
 Vino i smeh Ali zatim
počinju da odmah, sa
osvajaju lukavim
trpezariju. osmejkom na
Župnik moli fra- licu, prelazi na
Serafina da priču o fra-Luki.
oponaša fra-Luku — Nisam
kako spava. ga gledo kad
Fra Luka spava, ali jesam
sedi zbunjen i, kako
onako krupan i ga bude u zoru,
nespretan, gleda kad je vrijeme
sitnog i molitvi. Čudo
dežmekastog fra- jedno,
Serafina kao miš ljudi. Sav se
mačku, i trepće i manastir iskupi
smeska se za nad njim. Viču,
nevolju. Kao vuku
velika većina ga, prskaju
fratara, i on se vodom, a on
ničeg ne boji pripio desni obraz
toliko koliko fra- uz jastuk
Serafinovog a raširio ruke po
jezika. dušeku, namrštio
Serafin se se kao težak bo
tobože lesnik, pa hrče i
nećka. testera. Kad već
— Prođ'te se suviše navale, on
čo'jeka! Sta ste malo samo
navalili? E, jesu podigne glavu i
ovi fratri tuaf otvori oči i kaže
narod: ne valja lijepo:
kad ne spavaš i — Pustite me,
sje braćo, da svršim
diš, k'o ja što samo još ovo što
imam običaj da sam započeo.
posjedim, a ne Nije meni do
valja čega je vam^, na
kad spavaš. Ko će meni
njima prav biti? je sav posao. Čast
Sto da ne spava? molitvi! Ko se ne
Ima stara riječ: bi 3ogu mo
melius dormire, lio, ali valja ^yo
quam diaboli ser- svršiti i uraditi.
vire.* Znate kako se
kaže: ora et Tako im
labora.^ govori, ali bi se
prevario ko bi
B
o
pomislio da je
l budan, jer čim to
j
e rekne, on opet
i
obori glavu i —
j nastavi.
e
Tu fra
s Serafin samo
p
a
v
prisloni desni
a obraz uz dlan i
t odmah mu se
i
, nekako nos
n produži, i celim
e
g izrazom lica dođe
o odjednom sličan
đ fra-Luki. Svi se
a
v savijaju od
o smeha. A fra
l
u Luka se samo
s mršti i žmirka
l kroz usiljen osme
u
ž
i
jak, i celim tupim
t i pospanim
i
. izgledom
M
potvrđuje fra-
o Serafinovu šalu.
l
i Fra Serafin
s se otisnuo i reda
e stare priče i do-
i setke, koje uvek
r izgledaju kao
a
d
nove i nepoznate,
i i mesa ih sa
.
novima koje se
sada, ovog
trenutka, u
njegovoj glavi
rađaju i slažu.
Župnik ga
podseća na
pojedine priče.
— Ispričaj
nam, vjere ti, ono
kako te je onaj prema ljudima
tvoj Rasimbeg nego i prema
nudio da se svemu oko sebe,
poturčiš. a tvrd prema sebi
— Nemoj samom, i ohol
da mi diraš u zbog svoje
Rasimbega, uzdržljivosti i
pokoj mu lijepoj tvrdoće. Jedan od
duši po njegovom onih što biraju s
zakonu. Nije bilo kim će šesti i ne
onakvog čo'jeka zaziru od samoće.
nadaleko i neće Fra Serafin spada
ga biti skoro. u onaj mali broj
Fra Serafin ljudi koje
govori to Rasimbeg često
ozbiljno, dubljim priziva i gosti, i
i malo sa kojima je
zamagljenim otvoren i živ isto
glasom, onoliko koliko je
sklapajući ruke uzdržljiv i
nad ugašenim odbojan prema
čibukom. Ćuti većini.
jedno vreme, pa Zavezli
onda sam počinje dobro u razgovor
tu priču. i piće. Kako mrak
Jedne večeri pada i tanka
piju, na zelenom magla počinje da
zaravanku kraj se hvata oko
Ukrine, fra vrba, fra Serafin
Serafin i postaje teži i
Rasimbeg iz ćutljiviji.
Dervente. Rasim- Zamišljen, sedi
beg je lep čovek oborene glave i
već zrelih godina, rasejano mrvi
po prirodi uz- hleb pred sobom.
držljiv ne samo Ra-

9
simbeg poznaje to zatim digne glavu
ćutanje i čeka i pusti malo jače
strpljivo da fra glas, svoj sjajni i
Serafin zapeva. I slatki tenor koji ni
zaista, u jednom posavska rakija ni
trenutku on po- trebinjski duvan
činje da pevuši, a zadugo nisu
 mogli da načnu. i fra Serafin. I tek
Tako je i kad se smeh malo
ranije bivalo, ali sleže, on
večeras je pesma progovori nekako
tronula ozbiljno i dubljim
Rasimbega glasom.
naročito. Kad je — Ama,
fra Serafin za- pravo da ti
vršio, obojica su kažem, prijatelju,
jedno vreme i sam
ćutala. U tišini se sam nekad na to
čulo kako se voda pomišljao. Velim,
kida i rasipa o ova naša vjera
vrbovo pruće. i ova moja tekija
Prvi je progovorio takve su da
Rasimbeg i malo zabranjuju sve što
šaljivo, malo ja volim, a traže
zamišljeno rekao sve ono za što ja
ono što još nisam. Nisam,
maločas ne bi ni brate, pa nisam.
pomislio da kaže. Gone mene ove
— Slušam moje starješine,
te, a jednako kroz iglene uši
mislim: kakav bi me proćeruju, a ja
mu se i branim i oti
jezin mogao biti mam, pa ne znaš
od tebe; ne bi bilo ko je s kim na
takvog odavde većoj muci, oni sa
do Sama. Glas bi mnom ili ja sa
ti se čuo na sahat njima. Pa bolje,
hoda; izdaleka velim, da idem u
bi svijet dolazio drugu vjeru, da
da te čuje. I neka odlkkne i meni i
ti nije što krivo, njima. I taman ja
ali kad te tako tako jednom
slušam, ja uvijek mislim i
u sebi zažalim što premišljam to, i u
si u toj vjeri i što tim mi
se ne poturčiš. slima i zaspim.
I uzdržij ivi Kad — šta ćeš
čovek se naglo vidjeti! — iziđe
zaustavi u govoru mi
i pređe u glasan na san Isa
smeh, bojeći se da pejgamber, slava
ne uvredi pri- mu i milost. Ne
jatelja. Smejao se
govori da kaže:
ništa, a gleda me, »Serafine,
gleda i kreće Serafine, opaki
glavom, isto kao sine, zar ti misliš
da ja ne vidim šta
ko misli?«
Prepadoh se ja;
priđoh mu ruci,
klekoh, i sve mu
kažem po istini
što sam naumio.
Oborio ja glavu i
čekam šta će biti.
Kad ono — ništa.
Osmjelim se ja i
pogledam onaj
sveti obraz, a on
vedar; jest da mu
se čelo malo
mršti, ali usta mu
se smiju. Kad to
vidjeh, dignem ti
se odmah i ja, a
on jednako maše
glavom.
— Fra-
Serafine, — veli
blago — dolaze
meni
odavno glasovi o
tebi, i mnogo te
braća karaju i
optužuju da si
svjetovni čovjek i
da po svom
životu
nisi pristao ni za
običnog kršćanina
a kamoli za fra
tra i duhovnika,
nego više za
Turčina. Samo
jedno
ti priznaju svi: da
si bistar i
pametan. Ali sad zemlja drži i
ja božja milost trpi,
vidim da nije bolje ti je ostati
tako, čim si kreno napola Turčin
da mijenjaš vjeru. među fratrima,
Šta će to tebi? I u nego biti napola
svojoj sadašnjoj fratar među
vjeri ti nit po Turcima.
stiš nit se kako A ja se sav
treba Bogu moliš, smekšo i skrušio,
pa nećeš ni u pa hoću da mu
novoj. A što se priđem ruci i da
života tiče, i zamolim oproštaj,
ovako živiš ali on se brani i
manje-više vidim nimalo se
k'o Turčin. Pa što ne ljuti na mene.
ćeš se turoiti? —
Takvih saroša i
meraklija kao ti Neka,
ima dosta među neka,
Turcima, ima na živ bio,
dasve onaj tvoj živ bio,
Rasimbeg; niko ne treba!
ga preteći ne ...
može. Pa se
Pa šta ćeš tamo? prignu
Ostani gdje si! malo i
Nek se nađe jedan kaže mi
takav i među tiho, na
fratrima. uho:
I sve mi tako — Ako ćeš
govori i savjetuje pravo da ti
me, ne može biti kažem, fra-
ljepše. Tebi se, Serafine, ono
kaže, isti račun ta stvar s vjerama
fata. I ovako ndt i nije važna
si Turčin ni pravi 'vamo u nas, na
fratar, nit možeš ovom svijetu, kao
biti, pa kad si što je tamo — u
taki, i kad te vas, pogotovo

9
u Bosni. Ovdje se, vjere, nego kakav
ako ćeš pravo, i ne je po srcu i po
pita ko je koje duši. Po tome mi
sudimo. — Eto, ja komad.
ti rekoh to, jer si i Posle te priče
ti bio, iskren o Rasimbegu, fra
prema meni, ali ti Serafin se
ne kazuj ovo uozbilji. Oborene
nikom, jer to ti u glave gledao je
Bosni i onako živ nekoliko
čo'jek ne bi trenutaka
vjerovo, a možeš površinu vina
rđavo proći. pred sobom, a
Tu ti se ja onda podiže čašu
probudim, moj ćutke i ispi je
Rasimbeže, naiskap, kao što
premro od straha, se pije nekom za
a kako i nećeš kad dušu.
živ- čo'jek A zatim je
razgovara s bivao sve življi.
pejgamberom. I Sad ga niko više
nisam o tom nikad ne nagoni da
nikom riječi kazo priča; uzalud bi
do tebi večeras. bilo zaustavljati
Tako ja ga. Oko njega se
ispričam rahmetli već stvorio krug
Rasimbegu priču tople šale i neodo-
o svom turčenju, a ljivog smeha. On
on se odmah složi ni sam nije više
sa mnom i samo gospodar svojih
me udara po šala koje bukte i
ramenu i viče kroz biju iz njega.
smijeh: Samo što krene
— E, jesi rukom ili ispreči
Serafija, očima preko
jesi! ... naočara, a sve oko
Svi se smeju, njega hvata smeh.
iako je to svaki od Kad počne da
njih možda i priča neku šalu,
nekoliko puta čuo, on nd sam ne zna
jer su Serafinovi kako će je
glas, mimika i završiti, jer jedna
pokreti takvi da smešna situacija
čovek svaku rađa drugu i svaka
njegovu priču oštra i smela reč
može uvek izaziva nekoliko
ponovo da sluša, novih, još oštrijih
kao dobar muzički i smelijih.
 — Ja lukava sebe, da vidimo
svijeta ovih doikle će ovaj
fratara, braćo napasnik fra
moja, Serafin svoj jezik
— viče fra pružiti, ili da ga
Serafin. — Vddiš pustimo da se
ti ovog mog istutnji i napije i
Grgura i da istrese sve
šta je on smislio. svoje đavoMje, k'o
Danas pravi sa šarov buhe, pa će
nama kao neku mu trebati tri dana
probu za ono da se ispava i tako
glavno i neće kvariti ono
gospodsko sijelo. pravo, veliko
K'o veli da sijelo!
večeras — Ama,
prosijelimo i neće biti —
promuhabetimo prekide ga
onako između Matan
ozbiljno.
— Šuti ti,
utvaro handžijska!
Ako ovi moji fra-
trovi lažu, može
čo'jek i da ih
razumije.
Najpoislije, za
nuždu im je. A što
ti da im
povlađuješ? Pusti
me da govorim.
Vidiš da im je u
dnu duše opet
milo da čuju neku
pametnu riječ i —
cijelu istinu; jer
ako je nesretni fra
Serafin ne kaže,
neće, beld, niko od
njih. A kad ja
umrem i kad ta
teška šteta potrefi
majku Provinciju
Bosnu Srebrnu,
neće više biti
među njima istine smeđi brk, ali
ni koliko za lijeka, oči mu se smeju, a
nego će morati kako mu ne polazi
nekoga u svijet za rukom da to
slati po nju i sakrije, on zakreće
uvoziti je, k'o so glavu više u
krupicu, pa opet stranu.
neće biti ovakva Nezapaženo
kakva je moja. se međutim vratio
— Ah, ti si, ti i kapelan Ku-drić.
si . .. — viče fra Sedeći u polusenci
Grgo preteći mu pored samih vrata,
ćelom šakom. on je na ustima
U opštem držao dlan leve
smehu gube se ruike i taiko
dalje župnikove nastojao da zadrži
reci. Ali fra suviše glasan
Serafin, koji smeh. Fra Serafin,
večeras sve čuje i čija su čula
svakog izaziva, večeras radila
prihvaća odmah. utrostručenom
— Sta? Sta snagom,
sam ja? odjednom se
Fra Grgo okrenu i zagleda
sleže ramenima i se strogo na tu
zakrenu malo stranu.
glavu u stranu. — Šta ti
— Sta si? To tamo grcaš?
što si: napast Nasmij se glasno,
gospodnja, pa ako ti
eto ti. je do smijeha.
Obrve je Dudu te! Jest, i vi
sastavio i ste Ktidrići od
griska svoj

9
Đuđutovića, a uzeli b neko.
ste prezime Kudrići, u— — Ne fali mu
kao mislite da je — ništa, ali, kad je proba,
K
mnogo ljepše. Ako ne Sta hoću da probam od
znaš ti, kao mlad i ze- fali svega što će gospoda u
len, ko ste i šta ste, ja tom subotu jesti i piti.
ću ti kazati. e Župnik izlazi bez
Mladić se pribi vinu reci i zaista donosi
uza zid, u želji da ? — bukliju vina. Serafin
pita proba i njiše glavom.
 — Hmm! Ni n
ovo ti nije ono a
najbolje. Jer ti,
kakav si, rajsku
malvasiju da izneseš,
ja ti opet ne
bih vjerovao da
nemaš neko još bolje
vino sakri
veno negdje. Znam ja
tebe. A stvar sa
Đuđutima je
ovaka.
»Ono, bio neki
Petar Đuđut iz
Busovače, udo-vičko
i sirotinjsko dijete,
slabunjavo i stidljivo,
mirno i poslušno, a
zdato za knjigom
mimo svu ostalu
braću. Već zarana

I
dade ga majka u
manastir u školu, i s
godinama postane od
njega fratar kakvog u
Bosni nije bilo po
skromnosti i
poslušnosti. Ali nije
on bio skroman i
poslušan što je u duši
takav, nego što nije
imao snage ni
hrabrosti da se ikom
odupre i da kaže: ne.
Sto god mu ko traži,
on da; što mu se
naredi, on posluša. Ni
na kakvu uvredu ne
odgovara i ni od
kakve se nepravde ne
brani. A kad u nas
samo osjete takvog
čovjeka, navaljuju
posao na njega kao
on na kraju proguta i t pobuni. Pred očima
svoje suze i svoje oT
ogorčenje. Vidi on i
inače mnoge stvari i
nepravedne i ružne
oko sebe, ali kad
treba da kaže šta
misli, njemu se
zaveže jezik i stegnu
vilice pa ne umije
riječi da progovori,
samo glavom klima i
sve odobrava, iako ne
misli tako, a u sebi se
pojede što ne može da
kaže ono što vidi i što
misli. I tako šuteći i
klimajući glavom na
sve oko sebe, fra
Petar i ostari ne
stigavši nikad da
prevali preko zuba
cijelu misao i punu
istinu. Tako i smrt za
vrat. Kad stiže na
onaj svijet, fra Petar
se zaputi pravo na
rajska vrata, k'o veli
ako je iko zaislužio to
sam, beli, ja. Ali tu
naiđe na veliko
iznenađenje.
Ispriječio se sam sveti
Petar i ne da mu u raj.
Zašto? Zato, kaže, što
treba da ideš prvo u
čistilište da tamo
okaješ grijehe. Kakve
grijehe imam ja koji
sam bio manji od
makova zrna, pita
Đuđut. E, to ti i jest
grijeh što nisi obi-
jelio zuba i kazao
istinu ni onde gdje si
mu pomrknu rajska
svjetlost, a pod no-
gama mu se pomače
oblak na kom je stajao.
I desi se čudo. Prvi put
otkako zna za se,
Đuđut planu i izgovori
nekom u oči cijelu-
cjelcatu istinu i pusti
slobodna maha svom
ogorčenju. »Šta je
ovo? — pita on svetog
Petra i unosi mu
stisnutu šaku pod nos.
— Sad mi kažeš da
nije valjalo što sam bio
onakav kakav sam! A
što to ne kažu čovjeku
u djetinjstvu ili bar kad
odraste, nego ga,
naprotiv, hvale što je
ponizan i strpljiv i u se
uvučen, što trpi uvrede
i ne buni se ni onda
kad je očigledno u
pravu. A sada vidi ti
njih! — nema raja ni
nagrade, nego kazna i
pokora. Biva, fra Petar
ispade budala na oba-
 9

kakva se ne
1 dva
svijeta. pamti u raju.
E, Fra Petar
nećemo drhti kao
tako! To prut, a sveti
je Petar, pošto
prevara! malo
To su razmisli,
nepošten stušti obrve
a posla, pa stade da
imenjače ga kara.
! Tražiću —
ja svoju
pravu i Jednu manje,
žaliću se Đuđute! Da
doboga.« nisi pisno i da
Svi ne
se čujem više
zgledaše ovdje takve
na te riječi i da ne
teške i vrijeđaš ovaj
suviše sud i rajsku
zemaljsk upravu! Sta ti
e riječi. misliš, da je
Nastade ovo neki
trka i Definitorij
uzbuna tamo vaše
P Saslu ne boji, ko ni
rA ša fra na kog ne
T Petar tu smije da
u— presudu i udari, na
odmah se njega smije. A
probudi i fra Petar na
nađe opet živoj muci,
na svom jer zna šta mu
starom je rečeno na
mjestu, na onom svijetu
mana- i zašto je i
stirskom kako pušten i
dušeku na ovamo po-
kom je slan, i sve
bolovao. smišlja kako
Rekoše da hi bar jednom
se bio učinio ono što
zanio i se od njega
obamro. A traži, smišlja,
odmah iza ali uzalud.
toga pođe Zna dobro da
bolest njegovo
nabolje. duševno
Ozdravi spasenje i
čovjek i oslobođenje
svi se od muka
tome zavisi od
obradovaš toga, i već
e. Jedini pođe da
fra Petar slobodno
brižan. pusti glas i
Neko podigne ruku
vrijeme kao ono što je
poslije učinio jedan
bolesti jedini put,
malo su pred rajskim
ga i vratima;
štedili, ali pođe, ali ne
ubrzo može, jer mu
poče opet se odmah
isto: ko splete jezik i
od svakog vežu ruke;
ima straha nadjača prava
— fra- priroda, i on
Petra se je opet stari
T završavaj
aT ući priču,
u fra
Serafin
opet okre-
nu na onu
stranu gde
je sedeo
kapelan,
ali njega
nije bilo
na mestu.
Još za
vreme
pričanja,
mladić
 1
je iskoristio ih je oslepio i
trenutak opšteg zaglušio. On nije
smeha i nestao više pričao jednu
kao senka iz određenu pr'iču.
sobe. Serafin je Nije više tražio
mahao glavom. kafu nit je
— Ah, pijuckao vino,
đuđuti, čak je i njegov
đuđuti! nerazdvojni
Župnik se Jcratki čibuk
sada, mimo svog ležao odbačen na
običaja, glasno minderluku. Na
sme-jao. iSmejao svojoj niskoj
se neprestano stolici bez
svojim iskrenim i naslona on se
teškim neprimetno i
unutarnjim stalno pomicao, i
smehom i fra sad je sedeo
Rafo i kroz smeh gotovo na sredini
govorio sobe. Nije sedeo
poluglasno. nego se vrteo kao
— E, sam ognjeni točak u
je vatrometu, od
budiboksna njega su prskale i
mnjak u vrcale
njemu! neverovatne i
Ali fra neočekivane reci,
Serafin mu nije sa najčudnijim
odgovarao, ne zvukovima. Iako
što nije čuo, je znao samo
nego što je već u mađarski i
svom pričanju itafijanski, i to ne
bio otišao dalje, najbolje, i nešto
nižući sve nove i turski, izgovarao
nove, sve je reci iz ra23nih
neobičnije šale i jezika živo i sa
priče. istinskim
Deset sati je naglaskom, kao
otkucalo na da suvereno
drvenom zidnom vlada svima
ča-sovniku, ali to jezicima, isto kao
niko osim što nepogrešno
domaćina nije proniče i vidi
čuo. Fra Serafin ljude i prilike
celog sveta. Na pokretima celog
mahove je pevao, tela i odeće na
zviždao, sebi, recima,
pucketao zvucima i
prstima, toptao melodijama,
nogama. oponašao je,
Pokazivao karikirao sve
je kako devojke živo i mrtvo što
u okolini Pečuja je ikad očima
igraju čardaš ili video, čak i ono
kako fra Ljubo što je pročitao ili
Tadić, samo po čuvenju
zaboravljajući znao: fratre i sve
Regulu i zakon, svoje crkvene
zadigne krajeve starešine, hodže
habita i zadene ih i popove,
za pojas, pa igra konzule i visoke
u kolu bolje od turske činovnike
svakog seoskog i oficire, sve do
momka. konja pod njima;
Sve je na pa naredbe
njemu bilo u vlasti, članke iz
pokretu, od kose novina, dijalekte
na glavi do
crvenih turskih i jezike, govor i
jemenija koje je pevanje ljudi,
nosio po kući. glasove
Izrazom lica koje životinja. Nikog
je, znojno i kao nije štedeo, m
nadahnuto, stra- pred čim se nije
hovitom brzinom zaustavljao; sve
prelazilo iz jedne je mogao i sve je
maske u drugu, smeo. I sve je
okretao
glavačke: ljude,
ustanove,,
mišljenja i reci,
čerupao ih i
rastvarao, raz-
golićavao i
pokazivao ih
onakve kakve ih
on vidi, U' celoj
njihovoj sujeti,
nedoslednosti i
bezmernoj, tvarajući se u
neodoljivoj smeh.
smešnosti. Bilo je
Na ljude trenutaka kad su
oko fra-Serafina prestajali da se
je nailazio smeh smeju i samo
kao zaraza. Oni gledali u njega
su grcali i jecali, razrogačenim,
usturali se na uplašenim po-
sedištu i gledom, pitajući
zabacivali glavu se da li se to on
unazad, ili još šali i da li
padali na ćilim i uopšte čovek
savijali se može i treba da
nadvoje, hvatali se tome smeje.
se za slabine, Ali bi ih tada
boreći se za jedna reč ili
malo vazduha,
jedan pokret
pokrivali lice
nagnali opet sve
rukama kao da
plaču i brisali se u neodoljivi,
maramama, a zarazni smeh.
smeh je iz njih Davno su pali
kuljao, ši-štao, zidovi male
šikljao, brizgao trpezarije i ćele
na sve strane. fratarske kuće,
Svi su imali ose- nestalo je
ćanje da je mračnog i
naišao potop usnulog grada,
smeha i ukleštenog među
preplavio svet, i strma brda. Pred
da je sve na njima se
njemu poneseno prostirao ceo
tom poplavom i svet i izgledalo
da sve živo gubi je da plamti i da
svoje oblike i će vaskolik
funkcije i sagoreti u
nestaje, pre- plamenu smeha.

1
u ismevanju domaćina.
i karikiranju Oponašao ga je
svega, red je bio kako razgovara
došao i na sa Omer-pašom,
kako sa oficirima pa onda u jedan
iz pašinog »mur- glas: »Mais oui,
tad-tabora«, kako mais non! Mais
sa konzulima. oui, mais non!«
I ti dijalozi i dok se sve ne
razgovori pretvori u
prelazili su jedan grohotan
u drugi, mešali Serafinov smeh
se, sukobljavali i koji se gubi u
kidali, dobivali smehu slušalaca.
neočekivan Zatim
smisao i prelazili nastupa omaleni
u neverovatnu kočoperni
italijanski ge-
grotesku. neralni konzul.
Fra Serafin (Fra-Serafinovo
prikazuje neku telo se, prema
književnu potrebi, kao
diskusiju između čudom
fra-Grge i sikraćivalo i
francuskog produžavalo pred
vicekonzula, koji očima opčinjenih
se bavi pomalo slušalaca.)
književnošću i »Come va,
pozajmljuje reverendissi-
župniku mo?« —
francuske knjige. »Grazie,
»Mais oui, Eccellenza! Ma
mon pere!« — perfettamente,
govori dugonja Eccellenza!« —
vice-konzul sa izvija župnik.
svog tankog, »Altroche, caro
visokog trupa a iz padre, altroche!«
male glave, kroz — krešti konzul.
nos. »Mais oui, »Altroche!« —
monsieur! grakće savijajući
Račine, Chateau- se župnik. A onda
hriand! počinju obojica
Magnifique!« — da ponavljaju tu
odgovara župnik reč, svaki na svoj
promuklim način, sve brže,
glasom, sa jakim sve višim
slovenskim glasom, dok se
naglaskom. sve ne pretvori u
Zatim jedan pa papagajsku
drugi naizmence,
dernjavu i ne A onda
pređe u kikot. odjednom ućuta,
Tu je fra okrenu se fra-
Serafin, okrećući Grgi i smrknuta
se oko sebe, stao lica, izmenjen
da se udara potpuno u glasu i
dlanovima po držanju,
bokovima, kao progovori itiho i
petao krilima, da oštro, svojim
kukuriče u svim prirodnim tonom.
tonovima. — Al-tro-
»Altroche, che! Smokve
altroche!« — suhe i prijesne
kukurikao je i laži! La
kreve^ Ijio se fra žete, kotilo vam
Eerafin dugo, vaše gospodsko,
svi koliko vas
ima,
na svih sedam
jezika; i bogu ste
i narodu dodijali
vašim lažima.
Altroche,
altroche!
I sve se opet
zaoštri u ptičjem
kreštanju i op-
štem smehu.
Dok je
trajala ta scena,
časovnik je
iskucao jedanaest
sati. Većina njih
nisu ga u opštem
smehu ni čuli. Ali
se tada fra Serafin
odjednom diže,
krenu kao da
prilazi nekom,
popravljajući
habit na sebi i
zakrećući lice
malo u stranu. I
odmah svi u tim
pokretima
poznadoše srne ju njegovom
župnika. A parohu koga se
Serafin progovori on inače boji kao
prigušeno, zaista žive vatre.
pravim fra- Posle toga je
Grginim glasom: fra Serafin
— Slušaj, odjednom i bez
Serafine, ima i pre-laza zanemeo
posvirati i za pas i umirio se. Jedno
za vreme je još po-
djenuti. Dosta i drhtavao, kao
tih tvojih žica na
benavljenja i instrumentu, ali
kenjčiluka. sve slabije.
Vidiš li ti koja su Skinuo je naočari
doba, misliš li ti i dugo ih trao
sutra misu go maramicom i po-
voriti? A i ovi smatrao malo
ostali što su razrokim i kao od
razvalili žvale pa nekog unutarnjeg
se bleska
smiju nisu ništa obnevidelim
bolji ni pametniji očima. Onda je
od tebe. nekim novim,
Više začuđen umornim i
nego nasmejan, molećivim
fra Grgo je gledao glasom zatražio
samog sebe kako čašu vina, koju
se kreće i govori, mu je kapelan
a ostali su se sme- bojažljivo dodao.
jali iz ipunog grla. Popio je na-iskap
Cak se i kapelan i, kao da je tim
osmelio i pre-vija vinom pogasio
se od smeha i sve ceo svoj ve-
bije temenom u čerašnji vatromet,
vrata, zabo- rekao tiho i
ravljajući da se to rasejano:

1
— Fala vam, kao da slabije
ljudi! svetle. Ljudi, koji
Ustao je. su do maločas
Soba odjednom gledali ceo svet u
kao da je požaru smeha, sad
ohladnela i svece su se probudili i
pali opet u TRUP
poznatu
trpezariju. Sve je
opet na svom
mestu. Svet je ono
što je bio i sve je
kao što je i pre
Serafinovog
pričanja bilo. Od
požara ni traga.
Fratri su
uzimali svaki Iako mučen
svoju svecu, bolešću i prikovan
spremni da se odavno za po-
raziđu, a fra stelju, fra Petar je
Serafin je, stojeći još uvek mogao
među njima, i on da priča dugo i
sa svećom u ruci, lepo, samo kad bi
govorio župniku, našao slušače koji
nasmejano, sad su mu po volji.
već svojim, Nikad se ne bi
življim i veselijim moglo potpuno
glasom: kazati u čemu je
— Ako si upravo bila lepota
htio probu, eto ti njegovog pričanja.
proba! A meni U svemu što je
valja govorio bilo je
spremati bisage i nečeg nasmejanog
sutra, .bogamoleć, i mudrog u isto
u Kreševo. vreme. AK, pored
toga, oko svake
njegove reci leb-
deo je još naročit
prizvuk, kao neki
zvučni oreol,
kakvog u govoru
drugih ljudi nema
i koji je ostajao u
vazduhu i titrao i
onda kad je
izgovorena reč
ugasla. Zbog toga
je svaka njegova
reč kazivala više
nego što ona u od mladosti
običnom govoru nadimak
znači. To je izgu- Tufegdžija. Jedan
bljeno zauvek. od tih čudnih
U fra- drvenih časovnika
Petrovoj ćeliji bilo otkucavao je
je velikih i malih jedanaest sati.
časovnika, koji su Zamišljen, fra
ceo prostor Petar je slušao
ispunjavali svojim njihov zvuk, gle-
jedno-mernim dajući u raf na
šumom i duvaru na kom su
povremenim bile dve-tri knjige,
iskucavanjem staklo rakije sa
časova, bilo je travama, i red
oružja, delova od dunja i iabuka. Još
pušaka, razne odjek poslednjeg
gvožđurije i alata. udarca nije bio
On je bio majstor zamro kad je fra
u tim stvarima i Petar počeo da
zato mu je ostao priča.

1
— Kad sam Batal-majstor od
bio u progonstvu zanata. To mi je
u Maloj Aziji, ostalo od
nagledao sam se djetinjstva i to
svakojakih čuda i sam oduvijek
vidio zla i dobra. radio u manastiru.
Više zla nego Opravljao sam
dobra, jer dobra je mlinove, brave,
malo manje pod satove i puške. I
ovim nebom pod tako sam uvijek
kojim živimo. Tu ponekom bio
sam vidio jednog potreban jer, kao
čovjeka koji je što znate, sve se
bio živi spomenik na ovom svijetu
nesreće i slika troši i kvari, i više
svih zala koja ima štete i batala
vrebaju živo nego sreće i
čeljade. napretka. Ta mi je
Ja sam, eto, moja vještina
neki tufegdžija. valjala i u Akri.
Popravio sam i
naoštrio mome Otkako sam
apsandžiji kaveni ovamo došao,
mlin. Od toga mi nisam čuo da
se pročula slava. česma romoni. I
Najposlije su mi taj šum vode dođe
davali da mi drag i poznat
popravljam i kao maternji
brave na našem jezik. Kao da
zatvoru. Počeli su nisam ni u
da me zovu i po ropstvu ni u Aziji,
varoši. Prvo kod nego usred
kajmakama, pa Sarajeva, u našoj
zatim i kod drugih fratarskoj avliji,
uglednih ljudi pored česme. Ali
gdje ima šta da se osim toga sve je
popravi. Tako sam drugo bilo
došao u kuću zapušteno, iako
Celebi-Hafiza, veliko i bogato.
koja nije bila kao Stražar koji
druge kuće što su, me je doveo
kao što ni njen predade me
gazda nije bio kao jednom blijedom
drugi ljudi. čovjeku
To je bio neodređenih
čitav dvor, napola godina, ugasla
sakriven u gustom pogleda i duboka
šumarku koji je glasa. Taj me je
izdaleka izgledao vodio dugo uz
kao čuperak na kamene
žutoj strmini na basamake, preko
brijegu. Tek kad nekih doksata,
čovjek prođe ve- kroz neke hladne
liku kapiju, vidi i
da je to prava
tvrđava, sa 108
nasipima i
mostovima i
kulama od štura
kamena. A
šumarak krije
hladovite bašte i
vrela žive vode.
Samo u Aziji ima
takvih
iznenađenja.
prazne prostorije, drveta. Na njima
sve od istog sivog sam poredao alat.
kamena. Sve Na jednu od tih
tvrda građa i dasaka sjede i
velika majstorija. onaj momak. Sad
Dohvatismo se sam mogao bolje
drvenih basamaka da ga vidim. Bio
i uspesmo se na je već u
kulu na kojoj je godinama, mršav
bio veliki sat koji i povijen u pasu.
je juče odjednom Sad kad se sjetim,
stao i zbog kojeg mislim da je
su me dozvali iz morao biti rob, ali
apsa. Cim sam ga davnašnji,
otvorio, vidim šta možebit od dje-
je i kako je. Građa tinjstva, pa
mletačka i dobra, poturčen i
ali sat rđavo oslobođen.
usađen pa mu To su te
drob zakisava sve doživotne sluge
do zereka. Vidim: po turskim
ovo je radio jali gospodskim
Grk jali Jermenin, kućama, kojima
a oni nisu za taj se ne zna dobro ni
posao, jer tu nema šta su ni odakle
prevare i ne su, ni koji im je
pomaže lagati. pravi posao u
Tražim gasa i kući. Pošto su se
zejtina, dvije-tri potpuno odrekli
peruške i jednu svoje vjere i
turpiju, jer je svoga imena i
turpija jedina svog života
alatka koju mi u samog, oni uistinu
apsu ne daju da vladaju svima oko
držim. Donese mi sebe i ostaju na
sve to jedan mjestu dok se sve
momak pa ode. oko njih mijenja,
Onaj koji me je rađa, umire, ili
doveo ostade udaje i odlazi. Oni
pored mene. Tu znaju najbolje
na tavanu, ispod kako stoji kuća i u
sata, bilo je kući mal i imanje,
dasaka od nekog znaju sve druge
dobrog tvrdog tajne u duši i ćud
svakog od svojih nagrada u tome
gospodara i od što sve znaju a
posluge. Svak ništa ne žele. Tako
traži od njih gospodskim
poneku uslugu, kućama često
pomoć ili savjet, i vladaju robovi i
oni svakom stranci, lukavi
pomognu a ne Cif u ti i
traže ništa za tajanstveni
sebe, samo šute i poturčen jaci.
gledaju oko sebe i
kao da im je sva 109
samo zato što su posla. A i nisam
se potpuno ništa vidio.
pregorili i što Nisam čestito ni
nemaju one pogledo. Bojim
požude i ona se da nisu neka
vitia^ kojima čeljad iz harema
robuju njihovi i da Turčin ne
gospodari. I za pomisli štogod i
ovoga sam da mi ne
odmah osjetio da zamjeri. Sta ja
je takav neki znam? Nisam
kućni dušmanin.
uradio ništa, ali
Ja skidoh i za manje stvari
kapak i zasukah se degenek jede
rukave. i glava gubi.
Prekrstim se u — Pogled
sebi i počnem aj slobodno —
posao. Šutim ja, kaže mi opet
šuti Turčin. Turčin — nije
Pogledam ga ono ženskinje
malo iskosa i ni harem.
vidim ga gleda Pogledaj, pa ću
kroz onaj mali ti nešto
ispričati.
otvor ispod sata.
Podignem
— Jesi li glavu s posla i
vidio? — pogledam. Vidim
odjednom dolje, duboko
me upita ispod nas, na
Turčin. kamenim
— Nisam pločama, koje su
— odgovaram ja, još u hladovini,
a ne smijem da prostrte serdžade i
podignem oči sa na njima sjede dva
roba, jedan
kahvaji a drugi
sasvim crn. Pored bio je dobar kao
njih neka nosila, hljeb, samo
jastuci i šargije. skrupulant i
Naprijed, do same smiješan čovjek,
kamenite ograde, ali me Turčin
do koje dopiru prekide u
vrhovi drveća iz mislima.
bašte i koju već — Vidiš ono
obasjava sunce, dolje pod nama.
stoji nešto, kao Ono je Celebi Ha-
dijete, kao baba, ne fiz, koji je nekada
mogu da se Siriju pokorio.
razaznam. Vidim, Slušao si za
ljudska prilika u njega.
žutoj i zelenoj — Nisam,
anteriji do same da mu je sretno
zemlje, na njoj gospodstvo,
glava sa bijelim nisam. Ja sam
kaukom, ama izdaleka i odskora
nema ni ruku ni ovdje.
nogu, samo trup. Turčin me je
Stoji i ne miče s gledao čudnim
mjesta, samo što očima, koje tek
glavom kreće i sada pravo
klanja se čudno. sagledah, očima
Bože me ne čovjeka koji zbog
pokaraj, kao nečega pati, i
pokojni fra Filip stoga mu pogled
Bravadžić kod liči na pogled
velike mise, kad ga krštena čelja-deta.
ministrant kadi Gledao me je kao
tamjanom a on se da je htio da se
samo klanja nagleda čovjeka
glavom i ne koji nije nikad
umije da prestane. čuo za Celebi-
Ne znam otkud se Hafiza. I tada je
sjetih fra-Filipa, počeo da priča o
Bog mu duši dao trupu i njegovoj
lako, a sudbini.
Dok je on
■ ViUa = poroci, od pričao, ja sam
vitium (lat.) — pomalo bacao
porok.
pogled na doksat
110 i.sDod nas. Tu su
robovi jednako
sijedili na kamenim Ni nosa, ni očiju,
pločama, u sjeni ni usnica, ni brade,
bedema, a pored ni brkova. Sve
ograde stajao je samo jedan veliki
Celebi Hafiz, trup u oži-Ijak, prevučen
žutoj i zelenoj svili. zategnutom
Sjena se pomicala i novom kožom.
sunce je bilo prešlo A Turčin
na njega, ali on je pored mene je
nepomičan, samo pričao, živo, bez
što glavom kreće. prekida, sve brže i
Najprije diže glavu žustrije. Ja sam
uvis — diže! diže!! radio svoj posao.
— nisam vidio živa U početku mi je
čovjeka da tako bilo nezgodno što
visoko i ponosno on to meni priča,
digne glavu. A onda ali sam brzo
stane da polagano uvidio da on to
kreće glavom, uli- kazuje zbog sebe
jevo, pa udesno, a ne zbog mene. A
strahovito kako sam bio
polagano, kao zauzet poslom,
zvjerka kad njuši nisam mu morao
vjetar i predosjeća ništa odgovarati.
vrijeme. I sve tako: Samo dok bih ja
ulijevo, pa udesno, štogod krupnije
dok se ne zamori i kucao ili turpijao,
spusti glavu za Turčin bi malo
trenutak. Pa opet zastao i
ponovo. Kad se predahnuo,
okrene ovamo put ponavljajući
sahat-kule, onda riječi za koje je
mu bolje nazirem mislio
lice i vidim da je
kao spečena jabuka. 111
da ih nisam dobro Turčin je
Čuo ni razumio. A pričao ovo:
ja i nisam baš sve
dobro razumio i »Stari su im
bili gospoda u
nisam mu mogao
svaku riječ-dobro Siriji, ali su četiri
posljednja
uhvatiti, jer nisam
mogao zapitkivati, naraštaja bila
posve prešla u
ali sam glavino
razabrao. Stambol. Tamo su
bili ulema, i to njegova vojska i
jaka, sa oca na plaćao je i izdr-
sina. I kad se ono žavao od vilajeta
uzmuti u koji je umirivao.
unutrašnjoj Siriji, Prvo je uzeo
a tamo se muti sve zemlje koje
često, poslaše na su, po njegovim
nju vojsku. Ali tapijama, nekad
vojska kad ne pripadale
može da utvrdi njihovoj kući. A
zapt i red, samo zemlje je bilo
povećava muku i koliko hoćeš, jer
nesreću. Sa tom je ispred Celebi-
vojskom pošao je Hafiza bježalo
iz Stambola i sve što bježati
Celebi Ha-fiz. može. I bez
Poveo ga je sam sidžila i bez
komandant, kao tapije sve je
čovjeka kolje- postajalo njegovo
novića, starinom na dva dana hoda
iz tih krajeva. I pred njim. Svak
kao što često biva je ostavljao sve
za nemirna i luda što ima i
zemana, spašavao go
malonpomalo život, ali i Hafiz
osula se i razišla je gazio i
vojska — niko još ostavljao sve za
haira u Siriji nije sobom i jurio
vidio! — jedan po samo za životima
jedan vratile se kao za lovinom.
starješine. I na Došao je na
kraju, sve je vojsku pravo sa
ostalo na jednoj škola kao vitak i
četi i na Celebi- miran mladić,
Kafizu, jer je on neobično bijele
primio na sebe kože, crnih očiju
ono što niko nije a riđih obrva i
htio da primi: da naušnica. I taj
za svoj račun mladi Hafiz
umiruje Siriju i odjednom, ali to
dotjeruje pod car- odjedliom: kao
ski zakon i svoju mlijeko kad se
volju sve što je provari, pretvori
živo u njoj. U se u četovođu i
stvari, to je bila krvoloka ratnika.
I sve se za- boravilo, i raniji
ustanci protiv
vlasti i redovna
vojska koja je bila
došla da ih uguši,
ostali su samo
Hafiz i ta zemlja
koju je on gazio i
kaišao kako je
znao i koliko je
mogao.
Taj je žario i
palio. Zemlja ga
je prozvala Va-
treni Hafiz.
Smetalo mu je i
dražilo ga sve što
je živo i što stoji
uspravno. Zato je
sve palio i rušio. I
samo se ljutio što
i posljednju
travku ne može da
sabije u zemlju,
što i kamen ne
može da gori.
»Samo ću neibo
nad Sirijom
ostaviti«, govorio
je, kad bi se
udostojao da nešto
kaže, a ono što je
radio potpuno je
odgovaralo onome
što je govorio.
U svojoj
nevolji, svijet se
pitao kako se od
onog bojažljivog
softe sa obrazima
kao krv i mlijeko
napravi zmaj što
kolje i davi, i ne
može da zaspi dok
nebo nad njim nije
crveno od požara. Ha-fizovih
Kakve su to škole kopljanika ili
koje je izučio i njihovog luča i
knjige koje je katrana. Tu, u
čitao? U kojoj se pustinji, sakupljali
medresi ovakav su se u rupama
nauk daje? I ko je, koje bi iskopali u
i kada, usadio ovu strmim obroncima
mržnju u njega, i gdje je pijesak
otkud ova vatra sabijen i tvrd. Ali
kojom sve sažiže i žeđ i glad su ih
ruši, a nit se izgonili noću da
zamara nit po okrajcima oaza
dogorijeva? Pitali traže vode i hrane.
su se ljudi tako, ne Tu su ih sačekivali
znajući zašto se Hafi-zovi ljudi i
pitaju i nikad ne ubijali kao
nalazeći odgovor. I zvjerinje na
molili su se bogu, pojilima. Zato se
ne što su se nadali po stazama koje
pomoći, jer je bog idu ka vodi i
tada još bio na pored potoka sa-
Hafizovoj strani, mih uvijek moglo
nego što Hafizu naći i leševa i
nije vrijedilo mo- ranjenika.
liti se. Tako su
Ljudi su prolazile godine, a
bježali u pustinju Hafiz je jednako
gdje je smrt bila umirivao Siriju,
manje-više koja se bila već i
sigurna, ali ipak umrtvila. Dru-
manje strašna od

1
gima je uništavao kaizujem kad se
i rasipao, a seibi iskazati ne može?
je sticao i po- Zario je, palio je,
dizao. Zidao je i sjekao i vješao,
gradio tvrdo i silovao i globio, i
visoko i na sve sve mu je polazilo
udarao teške za rukom, i niko
brave i ma'hsuz mu ništa nije
ključeve i mogao, ni božji
mandale. zakon ni carska
I šta da ti ruka, rii suza ni
mržnja onih koje se nad jednom
je gonio. Ali vidiš slabom i
(rob izgovori tu polumrtvom
riječ polagano i ženom koju je
značajno, tako da sreo na svom putu.
mu ja pogledah u Za jedan tren oka
ruke kao da će mi prestao je da mrzi
zaista nešto i goni, i to je bilo
pokazati; on se dosta da se i za
samo malko njega nađe sablja.
ispravi i napola Goneći neku
sklopljenih očiju, uglednu i
jedva rastavljajući mnogobrojnu
usne, poče da niže porodicu koja se
riječi brao i jasno bila sklonila u
kao u molitvi), pustinju, Hafiz se
vidiš, ima jedan odvojio od svoje
lijek svakoj muci i čete. Trag je vodio
svakom zlu, a to jednim od onih
je: da u svakom pustinjskih puteva
minutu u životu koji idu ka vodi i
čovjeka postoji doveo ga do
mogućnost da jednog gotovo
čovjek pogriješi, presušenog
koliko za dlaku potoka. Na žutom
pogriješi, ali to je pijesku pod
dosta za njegovu mršavim drvetom
smrt i potpunu koje nije imalo
propast. A pomisli sjenike, našao je
koliko ima minuta klonulu djevojku.
u životu. I pomisli Bila je polunaga,
da lakše pogriješi sa ostacima
onaj koji goni i odijela na sebi,
kreće se, nego sva preplanula od
onaj koji pati pustinjskog vjetra,
sakriven i krvavih nogu i
nepomičan. Tako koljena od
su, eto, svi mislili posrtanja i
i za Hafiza: ne padanja. Dalje nije
može mu niko mogla. Velike oči,
ništa i kraja mu u groznici, nisu
nema. Ali jednog više imale otkud
dana, u jednoj da plaču, ali su joj
sekundi, i on se se niz opaljene
prevario: sažalio obraze nazirale
dvije crvene haljetkom,
brazde kao naredio je da je
rane, tragovi odvedu u njegov
presahlih suza. harem.«
Ona je Rob, koji je
podigla oči sa dotle pričao bez
zemlje i ugledala prekida, pogleda
njegovu sablju, odjednom kroz
kratku a tešku, onaj mali prozor
kao satarica, i ispod sata, i za-
gledaju visoko stade. I meni se
iznad sablje i pogled ote
ratnika, napolje. Tamo
izgovorila je brzo dolje sluge su
kratku molitvu: spremale nosila,
»U ime Boga koji kao tezgere, samo
je milosrdan napravljena od
iznad svakog platna i puna
milosrđa.« nekih jastuka i
Prošaptala je to prostirke. U njih
kao stvorenje lagano i oprezno
koje se više ne posadiše Hafiza,
boji i ne brani, jer kao trupac, i iz-
je već mrtvo i gubiše se niz
samo još odnekud kamene
ima dar govora. basamake. Ovaj
Umjesto udarca, moj Turčin se
Hafiz je raširio uznemiri, diže se
ruke. Njegovi oklijevajući, kao
ljudi, koji su da žali. Izgledalo
pristizali za njim, je kao da će otići
zatekli su ga još ne završivši priču,
tako. Na zglobu i bez oproštaja, ali
desne ruke visila zastade pored
mu je o gajtanu samih merdevina i
ispuštena saiblja. poče brzo i
Zapovijedio sikraćeno,
je da se ova preplićući
djevojka skloni i riječima, da priča,
da niko u nju ne kao čovjek koga
dira. Toga dana svaki čas mogu da
uveče, kad su je odazovu, a koji
doveli pr^ njega, želd da kaže nešto
ogrnutu nekim važno i potrebno,
muškim bar najglavnije od
najglavnijeg. haremom i svim
Govoreći, nije ni imanjem
gledao više u Hafizovim i
mene, nego u Hafdzom samim.
jednu tačku na Njoj jedinoj je
zidu, kao da čita. vjerovao. Njoj je
Ono što je još ostavljao ključeve
stigao da ispriča kad bi polazio na
bilo je svoje pohode. On
manje_jasno, ali nije znao, ili je
življe. zaboravio, da u
»Eto, ta žena Siriji ima
je is vremenom poslovica, zna je
zavladalla i svako di-
1
jete, koja kaže za počela neobična
kućne ključeve: noć po
ako hoćeš da si mnogobrojnim i
bez brige, ti ih velikim stanovima
čuvaj za pojasom; Celebi-
ako hoćeš da imaš Hafizovim.
štete, daj ih Roblje, pušteno iz
najvjernijem tamnice, onako
sluzi; a ako hoćeš polugolo,
svoju propast, izmršalo i osaka-
podaj ih ženi. I ćeno, pljačkalo je,
tako je, poslije lomilo i palilo. U
toliko godina velikoj glavnoj
zajedničkog avliji bio je vezan
života, Hafiz, uz gredu na
jedne večeri kad bunaru Celebi
se vratio s vojske, Hafiz, razdrljen i
dočekan u svojoj izranijen. Oko
rođenoj avliji od njega je urlalo
oružamih ljudi. Tu roblje koje se
mu je sva pratnja otelo i ciktale
pobijena, osim žene, puštene iz
jednog jedinog harema: vitlali su
čovjeka koji je noževima i
nekako uspio da svakojakim
neopažen oruđem i mahali
pobjegne u mrak. rasplamsa-lim
Hafiz je ranjen i mašalama sa kojih
svu-čen sa konja. je prštala i kapala
Tada je smola.
 Kolo je pobjegne dojavio
vodila ta ista je sve Hafizovom
najmilija žena bratu, i on je
Celebi--Hafizova, stigao sa svega
Sirijanka. Ona je nekoliko
ovo godinama konjanika, ali
smišljala i takvom
spremala, vješto neočekivanom
se pretvarajući i brzinom da se ono
čekajući zgodan roblje, pijano i
trenutak da svoju zasićeno,
osvetu izvrši. I zamoreno tolikim
dok je imao oči da bi-
gleda, mogao je da
vidi: najdraže biće
od svih bića,
jedino stvorenje
nad kojim se
sažalio, koje mu je
bilo blisko i kome
ije u životu
povjerovao, s(ka-
kalo je oko njega,
izbezumljeno i
zapjenjeno, i do-
bacivalo mu
nejasne riječi i
uvrede. Ona nije
dala da ga ubiju, a
nju su svi slušali,
jer je htela da ga
gleda kako se
muči, i da on vidi
da ona gleda.
Prebil su mu rulke
ispod lakata i noge
ispod koljena i
udarali su ga
zapaljenim
mašalama. Ali
tada se, u neko
doba noći, začu
konijski topot.
Onaj konjanik koji
je uspio da
jesom, odjednom mu život, ali je
raspršilo i ostao onakav
raizbježalo bez kakvog si ga
otpora, misleći da vidio. Napustili su
to neka velika sve u unutrašnjosti
vojaka dolazi. i preselili se
Jedina koja je ovamo na morsku
ostala pored obalu. Vatreni
vezanog Hafiza Hafiz, krilati
bila je Sirijanka. I Hafiz, postao je
prije nego što je trup, klada od
prvi vojnik stigao mesa koju sevap i
da je uhvati ili bratoviska ljubav
posiječe, ona je održavaju u ži-
udarila nekoliko votu. Sudbina mu
puta Hafiza u je oduzela ruke i
samo lice noge i očinji vid, a
zapaljenom on sam neće više
mašalom, za- da govori. I tako
krenula njome i provodi vijek.
ugasila je na Samo što udiše
njemu. Uto je malo božji vazduh
vojnik pristigao i i sluša cereke koje
oborio je jednim iskucava ovaj sat
udarcem. sa kule. A u Siriji..
Hafizov brat .«
Sabit brzo je Uto neko
povratio red. Kad ozdo zapljeska
je svanuo dan, sve rukama, a rob
je bilo savladano, prekide govor u
pohvatano ili pola riječi i samo
pobijeno, harem, me lagano gurnu
posluga i rukom u grudi,
oslobođeno roblje. kao veli: gdtova je
Izgorio je potpuno priča, radi svoij
samo jedan posao. I poče da
udaljeniji čardak. se spušta što brže
U nesvijesti i može niz
strašno iznakažen merdevine.
ležao je Celebi Dosta sam
Hafiz u pustom posla imao oko
haremluku, dok su sata, a kad sam
najbrži konji završio, pustio
poslati po hećime. sami ga da
Ukratko: spajsli su iskucava dok ne
dođe na rajerii. zaboravim ono što
Izveli su me istim sam vidio i čuo na
putem, ali nisam sa-hat-kuli u Akri,
više vidio ni niti umijem sebi
Celebi-Hafiza ni da rastumačim.
onog roba. Vodilo Sta je bio onaj
me jedUo blijedi
golobrado momče presamićerii
i predalo zaptiji. Turčin? Možda iz
Ima otada neke od onih
mnogo godina, i raspršenih
sam znaš, ali ja sirijskih porodica?
niti mogu da Mo-

l
žebit poturčenjak gdje se svak živ
ili sin cijelog života pita
poturčenjaka? kako ovo i zašto
Zašto mi je sa ono, a gdje niko
onoliko strasti i nikomi ne može
žuistrine pričao ništa da odgovori
stvari koje se ni objasni, gdje se
ap(seniku i pitanja ne rje-
rajetinu ne šavaju nego
pričaju? I da li je zaboravljaju. I
baš sve to istina i toliki puci i
onako kako mi je narodi traiju tako.
kazivao, ili je rob 2ive na zemliji,
izmišljao i zadužujući se na
dodavao iz svoje onom svijetu, pa
glave? A da nije eto. Tako i ja sam
on bio malo- sebi ne umijem da
onako, hir tahta odgovorim na ova
efcsifc'? To sam pitanja, nego se
se pitao onda, to opet sam pitam
se pitam i dan- šta li je sa Celebi-
danas kad se Hafizom, da li je
sjetim Celebi-Ha- živ u onom stra-
fiza. Da sam san šnom liku koji mu
usnio, ne bi je dalo božije
mogao biti pokaranje i da li
čudtiova-tiji. Ali sluša iiskucavanje
šta ćeš? U Aziji je onog velikog sata
bilo, u zemlji gdje koji sam zdušno i
je sve mogućno i pošteno
popravio? je nekim
I u snu mi se Jermenima
javi Celebi-Hafiz.
Neke godine,
malo prije nego
što ću se
razboljeti, usnio
sam ga. Kao na
javi, Čelebi Hafiz,
samo zdrav i
čitav, sa očima, sa
rukama i nogama,
stasit i naočit
Turčin, ama karli
i tužan, bože me
ne pokaraj, kao
duša iz čistilišta,
željna molitava.
I kad god mi
tako, u snu ili na
javi, dođe Čelebi
Hafiz na misao, ja
se odmah sjetim i
moga druga iz
apisa u Akri, koji
je u to vrijeme
proveo četiri
mjeseca sa mnom
u fetoj sobi, dok
jednog dana nije
poibjegao.
Pomiješao se sa
hamalima koji su
nosili robu na
jednu rusku lađu i
tamo nestao.
Bio je
kršćanin sa
Libana, kaligraf
po zanimanju.
Zvali smo ga
Karajazidži.
Drugog, pravog
imena nisam mu
ni ja znao. Pisao
u Stambolu nešto tankom
što Turci ne vole i kabanicom, gleda
što ne treba da se u mene i sluša
piše. Neki me, ali sam ne
arzuhal, tako govori ništa.
nešto. (»Pero je Tako, dok ne
mene, kaže, u svane, on ne bi
ropstvo dovelo.«) progovorio za
I kad su bili živu glavu.
pohvatani, bilo im Izgleda da se
je suđeno: da se zavjetovao.
onima koji su Svakako je bio
stvar smislili čudan, ali
odsiječe glava, a pametan. Umio je
onome koji je lijepo da govori,
pisao, ruka. Glave ali je znao mnogo
su onima odsjekli, više nego što je
a njega je jedan govorio.
njegov ugledni Sa njim sam
zemljak poslao na jedinim
dugu robiju, ali razgovarao o
mu je spasao trupu koji sam tih
ruku. Tu desnu dana vidio sa
ru'ku je nosio kule i b priči koju
uvijek za pojasom sam slušao.
i krio je kao neku Nekome čovjek
dragocjenost koju mora da kaže. I
je jedanput gubio od njega sam tada
pa našao. Meni je čuo jednu riječ
pričao da često koju uvijek
sanja kako su mu pamtim.
odsjekli ruku, pa — Jeste,
kad se probudi, kaže, takav je
ruka ga još dugo Turčin. Isjeći ga
poslije boli na komade, svaki
bolom. Ja sam ga komadić tijela
sam u noći mu opet živi za
zaticao, pored sebe. I posljednji
svijeće, gdje dram mesa miče
plače od bola nad se isto onako i
tom rukom. Taj gamiže u istom
čovjek je govorio pravcu u kom bi
samo danju. Cim se živ i čitav
padne veče, on se Turčin kretao. A
pokrije onom kršten čovjek je
kao srca: kucneš Time je
ga na jedno obično ili
mjesto, a on završavao ili
prsne u komade, i počinjao fra Petar
nema mu lijeka ni svoju priču o
popravka. Celebi-Hafizu.
' S jednom đaskonj manje (tursjci), to jest malo ćaknut,

1
 u VODENICI

Još od svanuća nose se sunce i magla zimskog jutra.

Nit sunce može da rastera magle, niti magla može da
zaseni sunce. Tako se menja i osvetljenje u fra-Petrovoj
sobi, provetrenoj i mirnoj. Jedan prozor je malo podignut
i od njega se oseća hladan mlaz kako polagano i stalno
nadolazi i gubi se u sobnoj toplini.
Fra Petar je ležao, potpuno odeven, pribran i
nepomičan, po nogama i do pasa pokriven velikom sivom
kabanicom. To je ta »oficirska« kabanica za koju su
nekad neki revnosni fratri govorili da je protivna reguli i
krojem i bojom, a za koju je fra Petar odgovarao: Hvala
Bogu kad je sve ostalo u manastiru i u Provinciji po
reguli, a Bog je velik i milostiv pa neće valjda zapeti za
jednu kabanicu. — Sada, otkako je uzet i vezan za
minderluk, ona mu je služila danju kao pokrivač. Njen
crveni po-rub na peševima i rukavima bleštao je jutros na
suncu, kao nov.
Dok smo tako bili u razgovoru, u sobu je ušao
momak Marijan, rumen i dobroćudan dečak, sa velikim
plavim očima u širokom licu, sa tragovima doručka u
uglovima usana. Došao je da iznese sudove i uz put
ispričao da je u velikom dvorištu graja i trka. Doveli,
kaže, mlinara iz Graovika. Ušao đavo tamo u njega, pa
štekće i lomi se, pljuje crkveni

121

prag i kao prut I kaže: da ga

drhti od poliju vodom i
misničkog dobro istabanaju,
blagoslova. A pa će proći.
gvardijan kaže: To govoreći,
nije, nego pijan. momče pokupi
brzo prazne Sa lakim
sudove i istrča osmejkom,
napolje da ne bi fra Petar je
izgubilo ništa od govorio kao
onoga što se dole za sebe.
u dvorištu — E, ne može
dešava i što je za narod zamisliti
njega tako mlin bez đavola hi
strašno i toliko mlinara bez
zanimljivo. — grijeha. Ono je,
Zatvorio sam kažu, bio jednom
vrata koja je neki mlinar mimo
dečak u hitnji ostale i tvrdo
ostavio samo odlučio da ne gubi
pritvorena i duše i da ne krade
okrenuo sam se od ujma i ne vara
u sobu. na dari. I da bi se
Fra Petar je što bolje sjećao
ležao na svom Boga i duše,
uzdignutom objesio u mlinu
ležaju, sa glavom jedno raspelo. Pa,
i gornjim delom ha mu ruka pođe
tela visoko dublje u tuđi arar,
podignutim. ili kantar pritegne
Donju polovinu na njegovu stranu,
tela pokrivala je on pogleda u
sura kabanica sa razapetog Isukrsta
crvenim i vrati odmah onu
gajtanima i pregršt brašna
padala u širokim natrag. Tako
naborima po danas, tako sutra,
zemlji. Na belom moj ti mlinar sve
jastuku bio je siromašniji i
oko fra-Petrove siromašniji. Djeca
glave savijen gola, kuća prazna,
venac prosede i još navalili i
kose. U licu, vjerovnici. Kad je
koje je belo kao vidio da će pasti
kod ljudi koji sasvim na tanke
dugo leže i grane sa svoga
boluju, poštenja, a mlinar
odudarale su ti ode u vodenicu,
žive smeđe oči, okrene se raspelu i
guste obrve i jaki kaže: »Oprosti
brkovi. mi, lijepi moj
Isuse, ali ovako čine i sve
dalje ne može. U ostale njegove
ovoj vodenici
nema mjesta za esnaflije. I
nas obojicu; jedan otada, kažu,
od nas dvojice nema izuzetka
mora napolje.« I među
tako mlinar izbaci mlinarima.
raspelo i počne od
toga dana da Smejao
prikraćuje svijet sam se glasno i
na ujmu i da dugo, a fra
štipka od Petar je, sa
meljavine, kao lakim
što osmejkom,
gledao preda se
kao da misli na
nešto posve
drugo i daleko.
Brzo su
nestali tragovi
osmejka oko
njegovih očiju.
Gledao je pravo
u svetlost koja
je sada plavila
kroz prozor i od
koje su njegove
oči postajale
JEsne, a ženice
u njima tanke i
oštre. Ne
trepćući, nekim
dubljim glasom
fra Petar je
govorio
polagano.
— Sala, maškara!
Ne znam šta
govori iz ovog
mlinara, đavo li je
rakija li je, ali se
sjećam da sam
davno, kad se ovaj
mlinar nije bio još kako se ne radi,
ni rodio, čuo šamarao momka,
đavola u imlinu mjerio bir,
kod Graovika. dovikivao babu iz
Ima otada . .. Eto mutvaka, huktao,
koliko ima: bio perjao, frktao,
sam manji od vikao. Nikom nije
ovog našeg dao dekike s
Marijana i služio mirom da sjedi. I
kod fra-Filipa, kad bi mrak pao i
učio knjigu d više se ništa nije
čuvao krave. moglo napolju
Nema više takvih raditi, sakupio bi
fratara kao što je nas u kuću da
bio pokojni fra češljamo vunu ili
Filip. To je bio da trijebimo grah.
nesmira čovjek. Kao da ga
Tijesan mu je bio sada gledam.
Dolac. Ja i danas Bez habita, u
ne znam kad je taj pamukliji i
spavo. Ja-zuk što plavim čohali
mu Bog nije dao čakširama,
pašaluk mjesto težak, crven u
župe. Po pet licu, sa kapicom
poslova je taj zaturenom na
počinjao u jednom potiljak, sjedio
danu. Razgra- bi na tronošcu i
đivao je plot, češljajući i sam
pregrađivao vunu ispitivao
kapelu, krpio, nas nauk ili
kradom od tjerao da
Turaka, krov na pjevamo
crkvi, prekopavao Credo.^ Jedva
baštu koju su juče smo gledali od
uskopali. Timario
' Credo —
je konja da pokaže Vjeruju.
kako se radi a jm
122

umora i sna, pogrešno

pohađali smo grgutali
nosom u vunu i melodiju. Ali fra
Filip nas je orginjao i sve živo
dizao vukući po kući budio i
nas dušmanski tjerao na posao.
za uši, da su Odasvud je, čini
nam suze mi se, dopirao
frcale, i krup- njegov
nim hrapavim težak i promukao
glasom glas:
popravljajući — Ustaj,
pjevao: besposlenjače!
— . . . et Protari te krmelje,
venturus, ne-hljeboviću! O,
muko Isukrstova,
veeenturus est
lijena svijeta!
judicare vi-vos Jedino je
et naortuos, misu govorio
mooortuoos.^ lijepo i sabrano.
A kod Ali odmah
svakog poslije toga
ponovljenog počinjala je
slova povukao huka i angarija.
bi jače za uho. Taj isti fra
Ne znam kako Filip je govorio
nam svima nisu da ne valja onaj
uši izrasle više domaćin kome
glave. Pa bi bar polovina
nam onda kućne čeljadi ne
davao dobru i želi
obilnu večeru, smrt.
šalio se s nama,
pa bi nas onda Nego, ja se
opet brzo--brzo zapričao. I
tjerao da uvijek se
peremo noge,
molimo Boga i zapričam kad se
idemo sjetim pokojnog
spavati. fra-Filipa, Bog
A prije zore,
mu dao pokoj
sa prvim
orozima, on je vječni!
već vikao, Tu fra Petar
namještao, pređe na svoju
priču o đavolu lišćem i još
koji mu se nezrelim
nekad prikazao orasima. I
u vodenici kako deca
ispod brzo za-
Graovika. boravljaju
Čuvajući ozbiljne stvari
fra-Filipove i poslove a
krave po lako se
strništima, dete predaju igri i
se jednog dana dokolici,
sklonilo u dečak je sa
hladovinu kod
te vodenice. oraha prešao
Uza samu na gredu pod
vodenicu rastao krovom. Otud
je orah i grane je, između
su mu išle pod razmaknutih
krov i plele se starih dasaka,
sa gredama. pogledao u
Mali se popeo mlin. Kroz tu
na orah i pukotinu video
izgubio u je samo
granama, među sredinu
gustim vodenice, onaj
' I doći će da
prostor među
sudi živima 1 koševima, sa
mrtvima. punim i
IZi praznim
vrećama od
kostreti.
Bila je suša i
radio je san\o jedan
žrvanj, na pola
vode. Cuo je kako
mlinar nešto struže i
kucka oko naćava,
ali ga kroz uzak
otvor nije mogao vi-
deti. Odjednom ču
kako se naglo
otvoriše vrata na
vodenici. Pade sjaj
po vrećama i
daskama i čim se
vrata zatvoriše, s tobom
opet se ugasi. viđam a da
Ukrstiše se dva
glasa. Ženski, oštar njega trpim
i uzbuđen, i muški, kraj sebe. Ne
težak i zabrinut, ali mogu!
oba šapatom i — Slušaj
nerazumljiva. — prekide
Dečak je čovek.
prisloni jače lice — Neću
uz daske, da slušam
zaboravljajući od — vikala je
čudnog žena.
Ijubopitstva i na
krave i na sebe i — Čekaj
na neobično — govorio je
mesto na kom se
nalazi. Šapat je muški glas
postajao jači, ali prigušeno —
se još jednako
mešao sa tutnjem ama čekaj da ti
vodenice i bio kažem ...
nerazumljiv. — Ne
Malo-pomalo, čpkam ja više,
počeše da rastu nego ubij ga,
njihovi glasovi i
kao što smo
da se odvajaju od
huke iz badnja, govorili, pa me
podrhtavanja vodi kud hoćeš
koša i čeketanja i čini sa mnom
čeketala. šta
Odjednom se znaš.
izvi ženski glas, — Ama,
oštro i jasno: stani. . .
— E, — Ubij
lijepo, kad je ga! Ako
tako, ti radi si pri
šta hoćeš, ali prijalnjoj
ja ovako riječi, pa
da
dalje ne
bježimo preko
mogu, da se svijeta.
 125
— Stani! poče da beži uza
Znaš li ti da ima stranu.
zaptija u svijetu i Pod grlom
da se za krv ide u mu je tukla krv, a
Vidin il' na vješala u ušima odjekivala
i da.. . lupa vodenice
— Ne znam pomešana sa
ništa. Ubij ga! — ženinim glasom
ciktala je žena koji je
jasnim glasom. nerazumljivo
Mlinar je tada ponavljao »ubij
govorio nešto tiho ga« pa »ubij ga«.
i nerazumljivo, po Ništa nije razumeo
svoj prilici sasvim od onoga što je
prislonjen uz ženu. maločas slušao,
Odmah zatim čulo niti je za njegove
se otimanje, godine moglo biti
šuštanje dimija: jasno šta može da
— Ne! Ubij se plete između
ga, pa. . . žene i čoveka u
Tu se ovakvim raz-
ponesoše preko govorima. Osećao
vodenice, u je samo da treba
prepiroi i oti- da trči što brže i
manju, s kraja na što dalje. Bežao je
kraj. U drugom tako od samog
uglu gubili su se nerazumljivog
njihovi glasovi i straha koji ga je
postajali opet pratio u stopu kao
nerazumljivi, mje- i tutnjava nje-
šajući se sa govog rođenog
muklim rskanjem razigranog srca.
mlinskog kamena.
Tek tada se
trgnuo dečak i,
kao razbuđen,
jedva odvojio od
vrelih dasaka po
kojima je bio
polegao. Uhvati ga
strah. Oseti kako
mu naglo bije srce.
Spusti se brzo i
oprezno niz orah i
sjesti kako treba. U znao ono što ću
toj muci sam tek docnije,
zaboravio i ne- prolazeći svijetom
razumljivi i po narodu,
razgovor iz mlina. razabrati: da taj
Sta dijete neće đavo melje, šuška i
zaboraviti? Ali šapuće po cijelom
sam dugo zaziro svijetu, svukud
od vodenice i pomalo, a ne samo
klonio se toga u mlinu ispod
kraja. Mlad sam Graovika.
bio i lud, i nisam

T
u

j
e

f
r
a

P
e
t
a
r

p
r
e
k
i
n
u
o

p
r
i
č
a
n
j
e

z
a
s
t
a
o

z
a

t
r
e
n
u
t
a
k
.

z
a
t
i
m

m
u

s
e

g
l
a
s

p
r
e
l
o
m
i
,

p
o
d
i
ž
e

p
o
-
s
t
a
d
e

j
a
s
n
i
j
i
.

V
i
d
e
l
o

s
e
d
a

ć
e
,

k
a
o

o
b
i
č
n
o
,

n
a
g
l
o

b
r
z
o

z
a
v
r
š
i
t
i

p
r
i
č
a
n
j
e
.
—

N
e
g
o
,

d
o
k

s
a
m

j
a

v
r
a
t

l
o
m
i
o

p
o

m
l
i
n
u

i
o
r
a
-
h
u
,

u
p
a
d
n
e

m
i

j
e
d
n
a

k
r
a
v
a

t
u
đ
i

b
o
s
t
a
n
.
E
,

t
e

v
e
č
e
r
i

m
e

j
e

z
b
o
g

t
o
g
a

f
r
a

F
i
l
i
p

i
š
i
b
a
o

d
u
g
a
č
k
i
m

č
i
b
u
k
o
m

o
d

u
d
i
k
o
v
i
n
e

d
a

d
v
a

d
a
n
a

n
i
s
a
m

m
o
g
a
o
1
 SALA U SAMSARINOM HANU

Kreševski muteselim Hamzaga ispizmio se u po-

slednje vreme na manastir i traži svaku priliku da mu
napakosti. Tužakao je fratre u Sarajevo, globio ih i sam
gde god je mogao, suzbijao im ispaše; izmišljao štete koje
je počinila njihova stoka; vodu, koja je od starine bila
manastirska, odvraćao na svoj bostan; i samo vrebao
zgodu da im nanese veću štetu. Fratri su se branili kako su
bolje mogli, i nastojali da ga suzbiju, razoružaju ili umire,
parnicama, pretnjama, lepim recima, mdtom. Ali ništa nije
pomagalo. Ćovek je bio ustao na zlo i nije mu bilo stalo
do njihovih ustupaka, pa čak ni do novca, nego do svađe,
štete i pakosti po svaku cenu.
Upravo ovih dana u manastiru vlada velika briga i
zabuna. Hamzaga je zaustavio manastirske kiridžije koje
su prenosile vino iz Hercegovine. Bilo je u svemu šest
tovara. Pet tovara, to jest deset mešina, crnog vina za
manastir i tovar, to jest dve mešine, belog vina, »misnog«,
namenjenog za pri-češće.
Hamzaga nije mogao naći bolju zgodu da naškodi
manastiru. Uvoz kao i prevoz vina zabranjen je; iranije su
ga vlasti samo prećutno propuštale. Sad se njemu pruža
prilika da ih i namuči i oglobi, pa čak i da im sve vino
upropasti.
Zbog toga je gvardijan, fra Stjepan Ramljak,
bolestan od jeda i izvan sebe. On od rane zore trči
Zeđ
129
po manastiru, čovek, ali i
tražeći saveta i lako zO
načina kako da uzbudljiv i nI
umire Hamzagu suviše oset- aP
ili kako da mu Ijiv; on je u a
doskoče. poslednje
Gvardijan je i vreme zbog K
vest i načitan ovoga Hamze
ad sam toga njegove m
jutra ušao kod ćelije. Fra- a
fra-Petra, sreo Petra sam n
sam gvardijana zatekao u a
kako, zabrinut njegovom s
i žustar, izlazi običliom t
iz položaju, i
' Satansko pola sedeći r
lukavstvo i pola ležeći,
zloću. na uzdignutoj p
'■
postelji. r
Dočekao me e
sa osmejkom t
i sa šalom, s r
kojima je p
oduvek e
savršeno t
prikrivao i
bolove u kič- ,
mi i umor od
nesanice m
prošle noći. a
—
k
Podstakni mi a
tu vatru, k
lijepe ti vjere, o
ah-
babe, dok se d
nije ugasila a
— vikao je
pokazujući s
mi e
na zemljanu
peć pred s
kojom su t
ležale v
hrastove a
glavnje. r
Otpočeli
smo r
razgovor o e
nezgodi sa s
vinom i o i
šteti koju će .
 — I jeste nas. Bilo je i g
šteta — kaže gorih Hamza vF
zamišljeno fra od Ham r
Petar ze. Ali
— toliko vino, gvardijan se
bolan. Eto, ne ne da
pijem ga, ali me razlogu.
srce Jednako
boli kad zaokupio
pomislim. Crno kako ovoga
vino iz Bradine, nikad nije
ljepota . . . bilo. Bilo je,
Ali, brate, i velim mu ja,
gvardijan je bilo, nego
tuhaf čovjek. nisi ti tada
Cim nas ovaj bio
Hamza pritisne, gvardijanom,
on povileni i ne već je drugi
zna ništa drugo ovu muku
nego: sedlaj mi mučio. Tako
konja. Misli kad on meni
njega konj pro- tumači šta je
trese i put muka
zamori da i zulum. I
odmah i nama onda mu ja
ovdje biva bolje. ispričam
I maločas mu kako je ona
kažem: sjedi, Sarajka
bolan brajko, rađala i od
skrasi se porođajnih
na jednom bolova vikala
mjestu, da na sav glas.
razmislimo, da Umirivala je
pričeknemo. njena majka:
Ne vrijedi obijati šuti, strpi se,
pragove i žaliti proći će.
se kojekuda kad Ali ona
nam ovaj ovdje jednako
sjedi za vratom i majci
vidi se da mu odgovarala:
niko ne znaš ti,
ništa ne može. A maj
nije ovo ni prva ko, kakva je
ni posljednja muka dijete
muka naišla na roditi. A
 1
— Ne znam ja poodavno. Kad je
šta je muka! kul-ćehaja dolazio u
Bezbeli, k'o da Sarajevo i tolike
sam u hampamuku ljude posjekao i
rastao a na šiljtetu podavio na Žutoj
vijek proveo tabiji. Toliko se bilo
i kroz pendžer svijet tada namnožilo
gledao. E, moj pijanica, skit
brajko! Deverao nica i rsuza od svake
sam ja, deverao ... ruke da je morao
Ali se tu doći taj
zaustavi, desni brk sultanov emisar, jer
mu se podiže malo. bijahu jedno vrijeme
To je značilo da se zatvorili
ljuti sam na sebe što drumove da je
je, eto, počeo da se trgovina stala i
hvali i pravi pošteno čeljade nije
pametniji od smjelo iz kuće.
gvardijana, koji Elem, zatraži taj kul-
zaista nije mnogo ćehaja ćefile od
pametan. svake vjere i svakog
Fra Petar reda koji će jemčiti
poćuta malo, pa za red i
odjednom se mir među svojim
nasmeja kratko i ljudima. Na svaki
tiho. naš manastir
— Znaš li ti da padne da se daju dva
sam se ja i ženio, takva jemca. Odrede
ovakav u pokojnog
habitu kakvog me fra-Miju Kozinu i
vddiš. Upravo, mene. Bijaše
nisam se ženio, gvardijan tada fra
hvala bogu, ali su Ilija Zloušić, štediša
me vjenčavali. Ja, i tvrd čo'jek, vješt i
ja, vjenčavali. mudar
Sta me gledaš tako? Travnjak za koga se
Obojica se govorilo da
nasmejasmo, a »vezirsku pamet
fratar nastavi: ima«. Pozove nas
— Eto, svašta svakog napose, pa
mi se obijalo o kaže fra-Mijatu:
glavu, pa i to. moram da pošaljem
A to je bilo tebe, kao razumnog,
mirnog i se bojite, jer je kul-
starijeg čovjeka, jer ćehaja očistio
je onaj fra Petar kasabe i drumove
mlad i adža- od zlikovaca;
mija, pa se bojim da putovaćete mirno.
nas ne baci u neku — I mi krenemo,
nevolju. licem na treći dan
A meni opet kaže Duhova; a baš da
nasamo: fra Mijat, nam je milo, nije.
znaš ga, bogo- Prvi konak prođemo
Ijuban i dobričina, lijepo. Sutradan
ali temerut i smeten udarimo na
čovjek, pa Samsarin han kod
kud sam pristao da Visokog. Kad, neki
ga pošaljem bez oružani Turci
nekog mlađeg, zatvorili drum.
okretnog i vještog; a Svraćaj, kažu, u
taj si ti. A nemate han. Mi bi se prošli
čega da hana i svraćanja, ali
ne može nam biti,
nego valja svraćati.
Tu fra Petar
zastade malo, kao
da sabire se-ćanja,
pa onda nastavi
mirnim glasom i
svojim slikovitim
jezikom da priča.
U hanu ih je
dočekalo čudno
društvo. Puno
dvorište seljaka,
trgovaca i putnika
koji su nate-rani da
svrate kao i njih
dvojica. Gore na
divanani zaseli neki
oružani Turci; ima
ih, izgleda,
desetak--'dvanaest.
Ozgo se čuje njihov
glasan govor, po-
katkad i pesma. Sve
liči na neke svatove
koji su ispunili han
šumom i pokretom Sarajeva a koji su se
ljudi i stoke. Samo sada rasturili po
što su oni gore na unutrašnjosti
divanani veseli i zemlje. Od juče
grlati, a ovi dole u ujutru piju i Džemo
dvorištu ćutljivi i i njegovi hajduci, a
utučeni. Svak sedi danas već od ranog
pored svojih konja jutra zaustavljaju
ili svoga prtljaga i putnike, kako ko
čeka šta će biti. naiđe, i zadržavaju
Dvojici fratara ih u ovom hanu.
napraviše malo Molili su ljudi da ih
mesta pod samom puste, pa i da plate
divananom, tako da otkup ako treba, ali
su bili u senci i oni gore neće da
malko sklonjeni s čuju. Pijan i
puta. ogorčen, Džemo im
Iz razgovora sa je ozgo poručio da
nekim Visočacima ih neće pustiti dok
fra Petar sa-znade se ne nakupi pun
odmah da je tu han sveta, jer hoće
zaseo neki Džemo da pokaže da je kul-
Kahriman, jedan od ćehaja gospodar na
onih razbojnika i Žutoj tabiji u
siledžija koje je kul- Sarajevu, ali on,
ćehaja rasterao iz Džemo, da je ovde u
svo-

1
joj krajini i da ne iako mlađi, umiruje
zarezuje kul-ćehaju, ga i objašnjava mu
nego zatvara drum i stvar.
otvara ga kad je — Opaka su
njemu gospodska vremena, u jače,
volja. ovo; sjedeći u
Siromah fra manastiru vi to ne
Mijo, dobroćudan znate. A uz ovakva
stariji fratar male vremena hoće
pameti, ne može da svaka rđa svoju silu
shvati. Sve bi hteo da pokaže. Nego da
da raspituje i da ne pitamo
traži objašnjenja, jer mnogo i da gledamo
mu izgleda ne- kako ćemo se
verovatno da su izbaviti i doko
zapali u tako glupu pati Sarajeva.
klopku. Fra Petar, Kao svi
neiskusni, smeteni i tišina u kojoj fra
strašljivi ljudi, fra Petar sav napregnut
Mi jat ne može da ide za svojom
prozre i shvati ono mišlju, a fra Mijo
što se oko njega pretura u glavi
stvarno dešava i ne mogućnosti raznih
ume da proceni strahota i sprema
položaj u kome se neko novo pitanje.
nalazi, nego se više
bavi tragičnim pred-
stavama koje se u
njemu rađaju
povodom ove ne-
daće. Fra Petar mora
svaki čas da ga
opominje i umiruje.
— Ama, jadan
ne bio, da nas neće
prodati u roblje? —
pita fra Mijat tiho.
— Neće, neće
— odgovara mu fra
Petar kao detetu,
braneći se od
njegovih naivnih
pitanja, da bi mogao
mimo i nesmetano
da misli kako da se
iziđe iz ove
neprilike.
Ali već posle
nekoliko minuta
opet se javlja fra-
Mijin šapat,
nestalan i uplašen.
— Onda će
nam odsjeći glave,
jednom po jednom,
ovdje pred hanom.
— Ama neće,
ujače, neće.
— Misliš,
neće?
I opet nastaje
 Topal junski pri-tisla vrućina.
dan odmiče sporo. U Neko
četvorougao-nom ženskinje, isto tako
dvorištu hana neodređenog
nakupilo se već izgleda, promiče uz
petnaestak seljaka i basamake.
građana, koje su Dan se primiče
Džemini ljudi kraju. Novi putnici
pohvatali na drumu. više ne pri-tiču.
Oni gore na Neizvesnost, strah i
divanani bivaju sve zabuna među onima
življi. Svaki čas siđe koji su zatočeni u
poneki od njih da hanu neprestano
izvrši neko Džemino rastu. Fra Petar je
naređenje ili da razgovarao sa nekim
nešto donese sa pametnijim ljudima:
donjeg sprata. To su saveto-vali su se šta
sve neke pustahije, da rade, ali neko
uglavnom nezreli rešenje nisu mogli
mladići koji da nađu; samo se
upadljivo i nevešto zabrinuto gledaju. U
vuku ogromne dvorištu počinje da
puščerine. Ne- se hvata sumrak, a
ispavani, neumiveni, divanana iznad njih
oni ostavljaju utisak obasjana je crvenim
ljudi koji se i hrane i sjajem sunca koje
odevaju onim što im negde zalazi. Ozgo
slučaj i njihov se javlja pesma
pljačkaški zanat ženskih i muških
donese. Jedni su glasova. Odjekuju
bosi i pocepanog koraci i prosipa se
tura, ali sa složan smeh. Brzo i
skuipocenim čohali neumoljivo je
fermenom na pleći- padala noć koja nije
ma, koji je sav krut obećavala ništa
od svilenih gajtana. dobro, i to brže na
Drugi imaju na sebi ove dole u dvorištu,
samo prljavu koji su je se najviše
košulju, ali na bojali, nego na one
nogama im teške gore, koji su je
čizme od najbolje veselo očekivali pa
kože. Neki imaju da puste maha
pojedine delove svojim za druge
odela od krzna, iako ljude nepredviđenim
je upeklo sunce i i neproračunljivim
prohtevima. onim što može
Nekoliko doneti noć u ovom
građana u dvorištu neobičnom položaju
sve su teže prikrivali u kome su se
svoj nemir pred nalazili.

1
Zbunjeni i zabrinuti, prizemnoj prostoriji
sašaptavali su se, kraj ognjišta na
istezali šiju kome su samo
pogledajući gore na Džemini ljudi pekli i
divananu odakle kuvali svoja jela ne
treba da padne obzirući se ni na
odluka o njihovoj koga i prolazeći
sudbini. Seljaci, mimo njega kao
uvek najmirniji, jer mimo pokojnika. To
najmanje -puštaju je bio krupan ali
maha mašti pred oronuo starac
mogućim zakrvavljenih očiju i
opasnostima, već su pogružen, nemoćan
sporo žvakali hleb i u svojoj rođenoj
spremali bisage od kući. Na sva pitanja
kostreti da na njima on je samo slegao
zaspu ili da se prave ramenima i nemim
da spavaju. Fratri su pokretom glave
neprestano šaputali pokazivao na te
večernje oficije i polupijane i
molitve koje se užurbanetoružane
govore u času ljude. A kad bi mu
opasnosti. Fra Mijo putnici dosadili sa
je tiho predlagao pitanjima, on je, u
fra-Petru da učine nemoćnom gnevu,
neki zavet Gospi od odgovarao:
Olova, a fra Petar ga — Ne znam,
je umirivao govoreći dobar čo'ječe. Sta
da će i za to biti sam ja ovdje? Vidiš
vremena. da ovo i nije moj
Neki su odlazili han, i najt Ije bi bilo
kod handžije Omera da ga zapale na sva
da traže hrane ili četiri ćoška pa da
svece, ili da pitaju izgori kako je L
šta će po njegovom počeo.
mišljenju dalje biti. I opet se
A handžija je sedeo predavao
u pustoj, čađavoj, zlovoljnom i
uvređenom ću-tanju. jih svetinja, i
To, naravno, nije jednako hladan i
moglo da umiri nemilosrdan prema
zabrinute ljude, i oni sebi kao i prema
su se vraćali u drugima. A sa
dvorište u kome je mrakom otpoče
osvajao mrak i, sa čudna igra između
njim, strah i robija u dvorištu i
neizvesnost. Džeme i njegove
Najposle se družine, koja je
spusti i ta noć u terevenčila, gore na
kojoj su ljudi sa- divanani.
bijeni u dvorištu To što se tada
strepeli od svega što dešavalo u
ih u njoj može opsedftutom hanu
zadesiti onom bilo je i ružno i
onako tupom smešno i
ravnodušnošću iza neverovatno: jedna
koje se bod slika života koji je
orijentalaca krije tih godina, i danju i
očajan i skriven noću, vladao u celoj
napor misli, sav Bosni, samo
usredsređen na zgusnuta na uskom
odbranu svoje prostoru i
ličnosti i svo- ograničena na mali
broj ljudi. To je bio
niz nasilja,
besmislenih, grubih
i nedoslednih, kao
što su sva nasilja
silnih u vremenima
bez poretka i
pravde.
Neke kiridžije
naložiše vesto i
skrovito malu vatru,
ali tek što liznuše
prvi plamenovi i
pođoše prvi kolutovi
dima, strča odozgo
jedan od onih pi-
janih haramija i
jurnu na njih sa
isukanim nožem i
gadnim i biranim
psovkama, pitajući koje se sada niko
ih kako se usuđuju nije Obzirao.
da dime pod nos Uopšte, kako je
vojvodi i preteći da noć odmicala, sve se
će ih sve saseći na više me-šala
ćevap i ispeći na toj zarobljena gomila iz
njihovoj vatri. dvorišta sa veselim
Uplašene kiridžije društvom odozgo.
ugasiše vatru golim Da bi se udobrili
rukama, odjednom, svojim gospodari-
kao da je sveca. Iz ma, mnogi iz
mraka su se čuli dvorište počeše i
glasovi drugih sami da se vesele,
saputnika koji su želeći tako da se
podlo i udvornički pomešaju i
podvi-kivali: izjednače sa njima i
— Gasi! Gasi pazeći samo da ih
vatru! čime ne uvrede i ne
A onaj izazovu. Sve su
nehlebović se vrati češće silazili ljudi
na divananu, mašući odozgo u dvorište i
nožem, gord zbog sve je veći bivaio
tačno izvršene broj onih iz dvorišta
dužnosti. koji su se peli na di-
Nije prošao ni vananu. Utoliko je
pun sat posle toga, a teži bio položaj
u dvorištu su gorele dvojice fratara
dve-tri male vatre na

1
koji su se pravili da Džeminih ljudi,
spavaju, kad već ne ustumaranih po
mogu da se učine hanu i dvorištu.
nevidljivima. Najposle jedan od
Drveno stepenište njih diže i fratre
škripalo je i tutnjalo kao šćućuren par
kao pakleni tavan ptica i povede ih na
nad njihovim divananu.
glavama. Dok ne Gore ih dočeka
dođe red i na njih. pijana vika,
Sve je više bilo zablesnu jaka svet-
svetlostd od vatara i lost i zapahnu miris
od zapaljenih rakije, loja i
lučeva koji su oznojenih telesa u
poigravali u rukama sparnoj noći.
Pevanje se prekide. jednoga, a taj jedan
Zagrajaše otegnuti, bio je krut, mračan,
podrugljivi glasovi: bez osmejka, težak
»Fratori! Popovi! sebi i drugima.
Jalah, kardaš!« Fra Taj »vojvoda«
Mijo je stajao u čijoj su
oborenih očiju, kao neograničenoj i
mučenik, a fra Petar opasnoj vlasti svi
je žmirkajući bez razlike,
2;bunjeno nastojao izazivao je svojom
da se razabere u pojavom
onoj vrevi i gužvi i iznenađenje. Bio je
da razazna kako niska rasta, krivih
treba da se ponaša i nogu; ceo struk mu
šta da odgovara. je progutao
Odmah je uvideo da ogroman bensilah
ova gomila, ma od nove kože, sa
koliko da je šarena i bogatim pusatom:
razuzdana, ima dve teške kubure i
jednu tačku oko koje neka nožina kao
se kreće i po kojoj ražanj, pa sve istura
se upravlja. To je trbuh da bi lakše
bio Džemo, držao toliki teret. Iz
vojvoda, koji je toga obruča od
sedeo na povišem kože i sjajnog
mestu u središtu ove oružja, na slabom
lomljave. Ćela ova postolju od krivih
orgija kreće se i nogu, diže se
razvija samo u
granicama njegove 138
volje ili njegove
ćudi. Ma koliko
razuzdani i nasilni
izgledali pojedini od
društva, svi oni, u
stvari, gledaju u
njega i zaustavljaju
se na mig njegovih
očiju ili na pokret
njegove ruke. Ništa,
pa ni piće, ne može
da ih oslobodi od
toga. Bilo je oči-
gledno da ovde niko
nije slobodan osim
nesrazmerno jak Njegov govor je bio
trup sa dugačkim nejednak, sav na
rukama i snažnim mahove i u
crvenim šakama. isprekidanim
Nad tim trupom rečenicama.
nepravilna glava i Zastajkivao je
sitno lice, zaraslo u neočekivano posle
retku bradicu i još prve rečenice i isto
rede brkove, u tako neočekivano
njemu velika i tanka počinjao da govori
usta, objedena na kad je već izgledalo
krajevima, sa da nema šta da kaže.
žvalama kao u To je bilo neko
mladih proždrljivih mucanje, ali ne
životinja. Mutne oči, mucanje između
a iznad njih, u slogova pojedine
pravoj crti, tanke reci, nego između
sastavljene obrve pojedinih rečenica.
koje u povij ama, Posle svake rečenice
gde se sastaju, veže on bi zaćutao, jer se
i deli crna uspravna bojao da nije rekao
bora koja ne sluti na više nego što treba i
dobro i koju narod što traži njegova
zove kopilica. Drzak predstava o
pogled, ukočen ali sopstvenoj veličini,
nestalan. Tako je sav a posle svakog
taj haramija bio zastoja dodavao je
sastavljen od još jednu rečenicu,
nejednakih delova jer mu je izgledalo
tela od kojih su da nije rekao sve što
jedni odavali treba ni kako treba.
nezgodno poreklo i U stvari, i njegov
urođenu zakržlja- govor i njegovo
lost, a drugi ćutanje bili su samo
pokazivali zlu i nepovezani i
opasnu snagu i slučajni odjeci svega
rešenost da je onoga što je,
upotrebi bez obz>ira neizrecivo i
i granica. Ta njegova zagonetno, vrelo i
rešenost i jeste ono kuvalo duboko u
što seje strah i stvara njemu i što bi
ovo čudo oko njega. povremeno
Taj sitni čovek prekipelo u tim
imao je prirodno grčevitim
dubok i krupan glas. rečenicama.
 Kad su fratri su da mu laskaju, jer
ušli, neki visočki on je sva njihova
trgovčići bili su laskanja, čim su bila
upravo u razgovoru izgovorena, odbijao
sa Džemom i laskali sa
mu bezočno.
Upravo, pokušavali 139
prezrenjem i pogledom.
neumoljivom — To sam ja. A
gordošću. Očigledno kul-ćehaja je strašan
da je sve što su oni zabit i
mogli i umeli da mu veliki gospodin.
kažu bilo daleko Ne znajući kako
ispod njegovih da produže i gde da
skrivenih želja i nađu laskanja koja bi
očekivanja. Izgleda ga mogla
da mu je jedan od odobrovoljiti, svi su
Visočana upravo go- ćutali, u neprilici. A u
vorio kako je on, desnom uglu
Džemo, ovde glava i vojvodinih usta
starešina i kako mu poigravao je gorak i
ni sarajevski mula ni svirep grč. On se
vezir na Bosni nisu ispravi i ispi rakiju
ravni. Vojvoda ga je koja je pred njim
grubo prekinuo: stajala u šarenom
— Nisam ja ni fildžanu neobičnog
aga ni beg, ni paša ni oblika. To donese
vezir. Ja olakšanje. Svi ispiše i
sam »drumska razgovor postade
haramija«, »kopilan«, opet življi, raznolik i
»jam-kesedži- prividno bezazlen.
ja«, koga na Gorici Vojvodin
više Sarajeva čekaju pogled, oštar i
kul-ćehajina zloslutan, kružio je
vješala. po prostranoj
Mnogi divanani. Fra Petar je
zagrajaše, odbijajući upravo ućutkivao fra-
revnosno od njega te Mijata koji mu je
uvrede, jedan opsova šaputao da je ovo
nešto kul-ćehaji, ono što se u
misleći da tako knjigama naziva
unapred pogađa »mysterium
vojvodinu misao, ali impietatis«', kad se
ih Džemo prekide i taj pogled zaustavi na
sve ućutka njima. To je bilo
dovoljno da ih pravila dva zrna
nekolicina onih oko pšenice ali u isto
njih pokretima gurnu vreme i svima
napred, u onaj prazni ostalima kazivala da
osvetljeni krug pred ni oni svi zajedno
Džemom. Tako su nisu ništa
stajali na sredini više.
divanane, obasjani, — Iz Kreševa,
smešni u svojim vojvodo, iz našeg
habitima. manastira —
— Odakle ste
vas dvojica? — pitao odgovori fra Petar da
je Džemo bi sprečio fra-Mijata
sa velike visine koja da on odgovara.
je od dvojice — Pa kud ste se
zbunjenih fratara vi zaputili tako? —
pitao je dalje Džemo
Tajna beeoboštva, nekim omekšalim
glasom koji se fra--
Petru odmah učini da
ne sluti na dobro. —
Da ne idete na neku
davu kul-ćehaji u
Sarajevo?
— Jok,
vojvodo, nemamo mi
na što da se žalimo,
nit se mi u te stvari
miješamo; mi po
našim poslovima .. .
— A gdje su
vam popadije? —
prekide ga Džemo, sa
onom istom lažnom
blagošću u glasu.
E, tada sam
vidio, kaže fra Petar,
da mu sam đavo
došaptava na uho šta
da nas pita, a i da
ovaj moj fra Mijat
nije mnogo bolje
nadahnut, jer prije
nego što sam stigao
da odgovorim, moj ti
se fra Mijat isprsi i
odgovori nabusito: iz jednog ugla, najpre
— Nemamo mi tiho i nesložno pa sve
popadije, nit se jače i bolje, sa njom i
mi ženimo. svirka.
Džemo isturi — Svatovi!
oštru donju Popovski
vilicu. . svatovi!
— E, kad — Ajde da ih
nemate i kad se ne poženimo,
ženite, mogu ja ovako o jednom
da vas poženim trošku.
večeras. Kad je — U đerdek
šenluk, nek jf> fratore!
šenluk. A? Uštrcaše se
Svi su pažljivo vojvodini seizi da
slušali, zadovoljni između ono neko
što su sada fratri liko polupijanih
postali predmet posustalica, koje su
razgovora. Nastade se tu zadesile,
smeh i šala i izaberu »dvije
udvoričko naočite vlahinje«,
odobravanje vojvodi. kako im je nare
Pesma, koja je bila đeno.
ućutala, javi se opet ,,,,.,,,,,

1
Tu fra Petar samo zgledasmo. Ja mu
zastade za trenutak u jednako šapćem latinski
pričanju, kao da da ništa ne odgovara,
oživljava sećanja i traži ali on se nakostriješio i
reci da opiše jedan hoće jednako da govori.
prizor koji je za tih Hoće čovjek ni manje
nekoliko časova bio ni više nego da urazumi
tako važan i tako težak, Džemu i da mu dokaže
a koji je davno izbledeo kako »sakramenat ne
u sećanju i izgubio može na sakra-menat«,
oštrinu i značenje. kako je strahota i
Licem mu pređe onaj sramota i pomisliti da
njegov blagorodni neko fratre ženi i
osmejak, sve što je vjenčava. Ostavi se
ostalo od nekadašnjih toga, šapućem mu ja,
nevolja, i sa tim vidiš gdje smo zapali.
osmejkom nastavi da Ali on jednako hoće da
priča: govori. Bolje je, kaže,
— Fra Mijo i ja se da obojica izginemo
ovdje kao mučenici, zato se svi trude da ga
braneći čistotu svoje
vjere i svoga zavjeta. Spisak mučenika za
Ama od koga ćeš je, veru.
bolan brajko, braniti,
kažem mu ja, zar od
ovih pijanih hajduka?
Nije ovo mjesto gdje se
vjera brani i za nju
gine. Lako je poginuti i
ući u Martyrologiumi,
nego marifetluk je
izvući se iz ove napasti
u koju smo ni krivi ni
dužni zapali. Tako mu
ja govorim, a znoj me
obliva, jer koliko
strepim od Džemina
paklenog zuluma i
mali-cije toliko i od fra-
Mijine lude revnosti. I
pravo da kažem, srce
mi se istopilo i pamet
stala, pa ni sam ne
vidim kako ćemo se
izbaviti. A oko nas
hajnak i veselje ne
prestaju. Samo je
vojvoda mrk i povlači
očima iz ćoška u ćošak
k'o bijesno pseto.
Izgledalo je da je
najposle nađena igra
koja će zadovoljiti i
vojvodu i njegove ljude
i njihove zarobljenike
Turke, koji se za
nevolju šale. Ovi
potonji naročito živo
učestvuju u šali, jer
smatraju da bi ova
fratarska svadba mogla
potrajati dugo i
odvratiti Džeminu
pažnju od ostalih, i
povicima i dobacivali šale na
odobravanjem u tome i račun fratarske svadbe,
podrže. Ali upravo ta jer nisu bili ni pri-
preterana revnost metili promenu, a
osujetila je njihove dvojica hajduka već su
namere i neočekivano vezivala zbunjenog
spasla fratre od daljeg berberina i pritezala ga
mučenja i većih uz veliki direk koji drži
poniženja. tavan nad divananom.
U opštem smehu i — Ama nemojte,
nadvikivanju ljudi, turske vam vjere!
polupijanog sveta Dže-
majil-aga, molim te! Ja
građani i ne primetiše
rekoh: šala, lakrdija;
kako se Džemino čelo
svi se
smrklo, a zatim ćelo
smiju, pa i ja. Nemoj
lice zamračilo i donja
me, dina ti, na pravdi
vilica isturila. Njegov boga!
hladan i zloslutan Tako muca
pogled lutaše nekoliko berberin u neprilici, i
trenutaka po građanima osmejkujući se i
dok se ne ukoči i ne mršteći, i sve odnekud
zaustavi na nekom očekujući da će se ćela
Ramizu, visočkom stvar okrenuti na šalu,
berberinu. Češkajući ali se na to niko ne
kažiprstom leve ruke obzire. Odjednom se
podbradak i ne ski- raspoloženje na
dajući pogled sa nove divanani potpuno iz-
žrtve, vojvoda procedi meni. Građani, srećni
kroz zube onima koji što je vojvodina ćud
su stajali oko njega: pala na ovog berberina
— Vežite onog a ne na njih, ne znaju
riđeg što je najviše da li da se sada smeju
razvalio novoj žrtvi; bacaju
žvale! bojažljive poglede na
Odmah skočiše vojvodino lice,
dvojica i idući za nastojeći da pogode
vojvodinim pogledom njegovu želju.
uputiše se pravo ka Vojvoda diže
berberinu, kome smeh svoju čašu, obraćajući
odjednom zastade u se vezanom Ramizu:
grlu. — Tako,
Neki od građana efendija. A sada,
još su se smejali i ajde da se
smijemo!
 1
Svi se smeju, je sačinjavao živ 4
lažno i neiskreno. krug oko osvetljenog
Smeje se i vezani središta divanane i
berberin, uviđajući vojvode koji je tu
da je najbolje da carevao. Tu su
svoju nezgodu shvati onome pijanom
kao kratkotrajnu i hajduku koji ih je
bezazlenu šalu, i pratio i koji je valjda
baca molećive trebalo da brine o
poglede nepomičnom daljem toku njihove
vojvodi. ženidbe, tutnuli u
Niko više ne ruku srebrnu pletu i
misli na fratre ni na on ih je pustio da se
njihovu ženidbu. Oko neopaženo spuste niz
nove žrtve raste graja basamake i vrate na
u kojoj svaki svoje skrovito mesto
pomišlja na trenutak ispod trema, gde ih
kad će berberin biti svi odmah
od vezan i vraćen da zaboraviše.
se veseli sa ostalima i
kad će pasti nova Fra Petar opet
naređenja Džemina, zastade u govoru i
bogzna kakva i ko odahnu, kao da mu je
zna na koga. Glavno i u sećanju, posle
je da fratri, na svoju toliko godina, još
sreću, nisu više za- jedanput odlaknulo.
nimljivi. — I tako ti se
Dolazio je red mi, moj ahbabe,
na druge putnike da spasimo kao čudom
iziđu pred Džemu i nekim, jer da je bilo
da zadovolje njegove po fra-Mijinoj
neproračunljive ćudi vještini i po mojoj
i njegovu nezasitljivu hrabrosti, ne znam
potrebu da kako bismp se
neprestano traži izvukli.
zadovoljstva i Tu, pod tremom
razonode i da ih na njihovom starom
nalazi u tome što mestu, bilo je mračno
muči i unižava i mirno. Niko ih više
nevine ljude, bolje od nije zvao ni uznemi-
sebe. Fratri su se ravao, ali nisu mogli
povukli iza ni da se mole ni da
okupljenog sveta koji spavaju, jer je nad
njihovim glavama smenjivale sa šalama
tutnjala i dalje tere- koje su, sudeći po
venka i bivala sve urnebesnom smehu
žešća i bešnja. Igra i koji ih je pratio i po
pesma su se čestim jaucima
žrtava, morale biti
sve luđe i sve
svirepije. Naročito su
ženetine vrištale, kao
da kožu deru sa njih.
I svaka šala, kao i
svaka igra i pesma,
prekidala se naglo,
svakako jednim od
onih nestrpljivih
Džeminih pokreta.
Tada bi nastupalo
nekoliko minuta
potpune tišine, a
zatim je počinjala
neka nova igra i nov
urnebes. Na mahove
je izgledalo kao da
podnice nad njihovim
glavama neće izdržati
i da će ih svojim
ruševinama pokriti.
Tako do zore.
A kad stade da
sviće, nasta duže
zatišje gore na
divanani. Izgledalo je
da govori samo
Džemo i dubokim
glasom izdaje
nerazumljive
naredbe. Malo zatim
stade tutanj
basamaka: haramije
se razleteše po
dvorištu. Od svih
putnika oduzeše
konje. Odoše i dva
fratarska vrančića.
Uzgred poskidaše sa
putnika i ono malo velike šake:
oružja i nakita, sve — Daj!
što nije bilo skriveno. Fra Mijo stade
Jedan krakat i mlad užurbano i nespretno
razbojnik primeti na da vadi dukat i
fra-Mijatu crn gajtan najposle ga nađe.
oko vrata, priđe mu, Tada hajduk dokopa
potegnu ga za taj dukat onom
gajtan i izvuče slobodnom rukom,
krupan srebrn sat. kao da ga u letu
Kao da se igraju neke hvata, a onda cimnu
dogovorene igre, fra gajtanom, da se fratar
Mijat progovori tiho: povede, i otkide sat,
— Nemoj mi, pa strpavši za
bolan, uzimati sata, bensilah i dukat i sat,
to mi je po otrča za svojima. Fra
klon i uspomena na Mijo je ostao na
mladu misu. Nemoj, mestu, opuštenih
duše ti! ruku i otvorenih usta.
Daću ti zdrav dukat Tako je stajao bez
za njega. reci: iz očiju su mu
Turčin, kome se tekle obilne suze, ali
žurilo, procedi samo on ih nije brisao, jer
kroz zube, ne ni sam nije znao da
puštajući sata iz plače.

1
Začudna je putnika nije u
bila brzina zadugo smeo K
kojom je da se makne. aC
Džemina četa Najposle se u—
opljačkala neki usudiše E,
putnike, i to da iziđu na ma
samo konje i drum. To su ti
lake stvari od bili oni koji ga
vrednosti koje su nisu ništa bo
joj zapele za imali pa nisu žja
oko. I kad su se, ni štetovali. ubi
kao noćna Za njima la!
priviđenja, pođoše i E,
izgubili na ostali, e,
jednom još pogruženo i e!
sumračnom ćutke, kao da S
puteljku iza se bude iz aF
hana, niko od teška sna, još r
1
 — Sarajeva b
kažem ja i
Ograjisasmo, fra-Mijatu:
ujače ... ha, ha, — St
ha ... k'o dvije o bi, bi,
mladoženje ... ujače!
ha, ha, ha, ha .. . Zadesi nas
k'o niko naš ... napast i
ha, ha, ha . . . šteta, pa to
daj dukat, ti je, ali da
kaže .. . ho, ho, bar ono sa
ho! Pa onda ženidbom
uze oboje ... ha, ne pričamo
ha, ha! nikome, jer
Fra Mijo znate vi
se ozbiljno fratre;
napraviće
Ijutnu i stade se priča ni
da kori tu ludu od čega i
pamet kojoj je ići će naše
sada do smeha, ruglo od
ali fra-Petru je manastira
trebalo dugo do
dok je uspeo da manastira
se malo smiri i godinama.
da se, sa Još
suzama u jednako
očima i zbunjen i
podrhtavajući utučen
od uzdržanog zbog straha
smeha, izvini i i gubitka,
fra Mijat je
zamoli za pristajao na
oproštenje. sve.
— Tako —
smo došli do
Visokog — Stignemo u
nastavljao je fra Sarajevo —
Petar svoje nastavljao
pričanje, i sada
se smejući, da je fra
mu se oči zališe Petar — i tu
suznim sjajem. lijepo
— Tu nađemo svidimo
konje za dalji stvar kod
put. Ali prije kul-ćehaje.
nego što ćemo Oštar neki
stići do čovjek
Ostadoste li okrenem i
živi, pobogu?« ja na šalu i
Vidim ja da je ispričam
neko od sve kako je
onih trgovaca i bilo.
putnika već Mnogo smo
pričao kako je se tada
Džemo smijali —
htio da nas mladost k'o
poženi i da se u mladost!
manastiru zna 10«
sve. Te 147
— ali se fra Mijo ćeliji zastruga i
ljutio, tvrdeći zaškrguta jedan od
jednako da ja izmi- onih njegovih
šljam i dodajem. časovnika i iskuca
Tako da me neke sate alla turca.
gvardijan, fra Ilija Fra Petar je ćutao
Zloušić, iskara pred jedno vreme pa onda
svima. »Ti skrati završi:
malo taj jezik, — Taka su
Tufegdžija, kaže, i onda vremena bila i
dosta toga smijeha! tolike su bijede
Jesi H to kod Džeme udarale na svu
naučio?!« A vidi se Bosnu i na ovaj naš
da se i on jedva manastir, da smo
uzdržava da ne prsne za nevolju mnogu
u smijeh. Samo ona stvar na šalu okretali
dva konja nije i šalom se
mogao lako da branili i održavali,
prežali. I u svojoj kad se već nije
latinskoj kronici, imalo ničim dru
koju je tada vodio, gim. Davno je bilo, i
pominje ih, i više gore sam zulume
govori o njima, bože zapamtio
poslije toga, i
me prosti i ne mnogo raznih
pokaraj, nego o fra- Džema i džemića
Miji i meni i o pre-
našem stradanjiu. turio preko glave, ali
beli ne pamtim da
sam lice
U toploj i u lice veći
mirnoj fra-Petrovoj monstrum^ i goreg
paklenjaka gledao.
Tu se fra Petar CASA
prekide i namršti.
Očigledno je osećao
jak bol u kičmi, koji
je hteo da preda
mnom sakrije.
— Nego,
pomozi mi, ahbabe,
da se okrenem na
drugu stranu, jer sam
se ukočio pričajući. Kao uvek u to
I pruži mi svoju doba dana, fra-
bledu ruku ispod Petrova ćelija bila je
pokrivača, a neki od ispunjena sjajem
satova poče opet da septembarskog
iskucava neodređen sunca koje sporo
broj sati, sitno i zalazi.
veselo. Fra Petar je
ležao, uzet ali rumen
i veseo u licu. Iznad
njegove glave rafovi
puni sahadžijskog i
CtudoviSte, tufeg-džijskog alata.
nalkaza. Po zidovima mnogo
malih i velikih
časovnika.
Kad bi naš
razgovor zastao za
trenutak, čulo se
kako njihova klatna
tkaju i zuje, strigu i
cakću kroz tišinu.
Jedan šareni turski
sahat čuo se nad
svima ostalima, kao
kad neko bez
prestanka muze
smlečnu kravu i
mlaz stalno šiba u
vedro puno tople
jomuže. S vremena
na vreme, poneki od
njih stane da isku-
cava neke svoje sate,
bez veze sa našim
vremenom i časovnika, koje je
podelom dana. osluškivao kao da
Fra Petar tada dolazi sa porukom
redovno prekine izdaleka, fra Petar
razgovor i sluša ostade dugo u
napregnuto i gleda mislima a onda, kao
pažljivo, kao da je izvinj avaj ući se
neko strano lice ušlo zbog svoje
u sobu i da javlja zamišljenosti, reče
nešto novo i važno. tiho:
Kad se pod niskim — Vidiš, kad
svodom izgubi i čovjek padne na ove
poslednji zvuk, fra grane, onda jako
Petar nastavlja. vidi kolika mu je
Posle mjera. Eto, šta je
iskucavanja jednog ovo? Kucne
velikog šarenog

1
sat — jedan, tri ili se osmehnu lako,
pet. Ništa. Ali kome odgovarajući na
je sav svijet soba i moju misao.
sva zemlja dušek, — Ono je
tome je ova šara na Mostarka pokojnog
serdžadi i sunce i fra-Nikole Gra
mjesec, i insan i nica.
ajvan, a ovi sati što Tu se malko
biju — sav zamisli i
razgovor. odmah nastavi:
I odmah se — Zvali su ga
nasrne ja sam Mumin, jer
svojim recima. onakvog turskog ta-
Kako je sunce bijata nije bilo ni u
sve dublje prodiralo turskom uhu, a
u dno dubokih kamoli među
rafova, sinu krštenim svijetom i
najednom među fratrima.
crnim i starinskim Pokojni fra
alatom crven i Nikola Granić, koji
zlatan blesak sa leži ima dobra
jedne velike čaše i četvrtina vijeka na
privuče mi pogled. gučegorskom
Ne mičući se i groblju, pored
gledajući i dalje ostalih fratara, bio
preda se, fra Petar
je od dolačkah ničku čaršiju, neki
Granica. To je bila Rustan-aga,
dobra trgovačka kantardžija,
kuća, a osim toga okrenuo bi se za
može se reći da je njim i rekao svome
svaki treći bio fratar društvu:
ili bar prakaratur. — Ja kršna
Fra--Nikolu su slah fratra, ne faleć' mu
u Italiju, i u Bolonji vjere! Jazuk što je
je izišao kao najbolji kršten! Dva bi
bogoslov i nada dobra imama od
bosanske Provincije. njega napravio.
Ta nada, kao mnoge U mlađim
bosanske nade, nije godinama su ga slali
održala obećanje. Po u Hercegovinu, u
svršenim studijama Ramu i Mostar, ali
fra Nikola je bio je poslije godinama,
meštar u novicijatu. sve do smrti, ostao
Tu je dužnost vršio u svom manastiru,
ponajviše i docnije u kao meštar, ne
Bosni. Za njega je govoreći i ne
zapisano da je bio romoneći, bježeći
»znalac jezika i od časti i titula
valjan meštar onako kao što se
mladeži«. Bio je drugi za njih
zaista dobar fratar i otimaju. Đaci su ga
tvrd redovnik, ali je volili, a on je volio
bio na svoju ruku i njih i svoje ćutanje.
kao svi Granici Iz godine u godinu,
vukao odnekud od ranog proljeća
tursku žicu. Bio je do kasne jeseni,
jak u latinskom i izuzevši vrijeme
znao je turski kao zajedničke molitve i
malo koji od fratara časova, on je sjedio
i prije i poslije u bašti, uvijek na
njega. Samo je već istom mjestu, pušeći
zarana postao za na kratak skopaljski
priču nepokretan i čibuk. A zimi je
mučaljiv, a zazirao nastavljao svoje
je od pera. Tako od nijemo sjedenje u
njega nije ništa ćeliji, pored
ostalo. U mladosti je prozora. Kraj sebe
bio stasit i naočit. je držao svoju
Kad god bi prošao veliku mletačku
kroz trav- čašu, onu što vidiš.
Pio je p>olako i nitora i u
nikad nije ni dolivao dopisivanju
ni po drugi put gvardijana sa
nalivao. Obično je provincijalom i
dlan držao na čaši biskupom. I u
da mu u nju ne pada relaciju jednog
behar ili lišće, ili ne apostolskog
silaze mušice. vizitatora ona je
E, to što sad ušla. Samo, kažu, tu
gledaš na rafi, to je nije imenovana ni
ta fra-Nikolina čaša, ona ni njezin gazda,
zvana Mostarka. U ni sahibija fra
stvari, čaša je iz Nikola ni njegov
Mletaka, samo su je manastir.
ovdje tako nazvali, Nije to da je
jer je za gučegorsku fra Nikola pio, još
fantaziju već i manje da je mnogo
Mostar daleka pio. Stvar je bila u
tuđina, tamo negdje tome kako je fra
zemlji na ćenaru. Ta Nikola pio. Kako ću
je čaša, vidiš, dugo ti kazati? Stvar je
vremena išla ne bila u tome da je fra
samo po Nikola pio kao da je
manastirskim i sam na svijetu. Da
seljačkim razgovo- je pio i triput toliko,
rima nego je o njoj po grobljima iz
bilo govora i na seljačkih bardaka i
sastancima defi-
1
zaplitao jezikom, ne Mumin. Sa sobom
bi mu niko ništa vodi Mostarku.
rekao. Ali mu ovu Spremite doček za
neobičnu čašu i oboje.«
njegovo ćefleisanje Pa ipak, ni
nisu zadugo mogli podrugivanja ni
da oproste. A fratri prekori nisu mogli
k'o fratri. Kad bi fra natjerati fra-Nikolu
Nikola otišao do da promijeni način
nekog drugog života, da progovori
manastira, što bez riječ više nego što
velike nužde nije mora, da ostavi svoj
radio, pisali bi jedni tabijat i čašu
drugima: »Dolazi Mostarku i da pije
vam tamo fra Nikola kao i ostala braća.
Ali, osim toga niko mladost! K'o kad
mu ništa nije mogao Hromi uzme nekog
prigovoriti. na svoju ruku!
Sve je to bilo I šta ću ti
davno, kad je fra duljiti. Dođem ja na
Nikola bio mlad ferije, onako
misnik i njegova podbunjen i vruć.
čaša nova i neviđena Vidim u ovom istom
stvar, koju je nekad našem šlji-viku fra-
jedan revnostan Nikolu Granica.
gvardijan nazvao, u Sjedi, podvio nogu
svojoj tužbi, poda se, ruku drži
poculum scandali.' na ovoj istoj čaši,
Tako se ljudi puši i — povazdan
glože i progone oko šuti. I kako ga
mnoge stvari, pa je ugledah, tako mi
poslije zaborave i dođe neki išaret. Da
zature kao dijete se ispovjedim,
igračku. rekoh, fra-Nikoli,
A nekad je taj da mu kažem svoju
isti fra Nikola, bog
mu duši dao lako, ' Pehar sablazni.
meni valjao glave. I ■
više nego glave. To
je bilo one godine
kad su digli
bosanske bogoslove
iz Italije i poslali u
Mađarsku. Završimo
mi drugu godinu u
Pečuju, ali bez
pravog zapta i
nadzora. Tada se nas
trojica drugova
dogovorimo da
ostavimo Red i
nauke i da bježimo u
svijet, u Austriju.
Sta smo mislili i kud
smo bili naumili,
pravo da ti kažem,
ni danas ne znam.
Ali što kažu,
magarcu je more do
koljena. K'o
odluku, pa poslije da Tako je imao
bježim glavom običaj da zove sve
preko svijeta. đake koji mu ne bi
Pripanem ja k njemu znali lekciju ili bi
i sve mu kažem šta nešto drugo
smo i kako smo zgriješili.
naumili ja i ona — Nije tebi
moja dva druga iz mjesto u svijetu i u
Slavonije. Njemačkoj,
Fra Nikola se nego u manastiru i u
ne pomače. Samo Bosni. Sta ćeš? Ovo
šuti i gleda u mene. je zemlja
Ugasi mu se čibuk. oskudna i uboga,
Pa se onda tijesna i mrka, ni
odjednom diže i, valija nije u njoj
držeći u jednoj ruci lako biti a kamoli
čašu a drugom mene raja i redovnik. U
za rukav od habita, ovoj se zemlji
povede me u svoju jedna čaša vidi i
sobu. bode oči kao najviša
Davno je bilo, i kula u nekoj
sad ti ne bih mogao drugoj. Kome je do
sve ponoviti šta mi toga da bude rahat i
je tu govorio o Bogu zenđil, nije
i duši, o vjeri i mu se trebalo u njoj
zavjetima koje sam roditi ni zafratriti.
položio. Samo znam Ovdje se
da sam se na kraju dram radosti dušom
savio i spustio kao plaća. A ti idi sad pa
turski fenjer, i tvrdo pitaj
i zauvijek odbacio zašto je tako. Ili, još
od sebe pomisao o bolje, niti idi niti
bježanju u svijet. pitaj, nego
Davno je bilo, ali sjedi gdje si i budi
kao da ga sad što si, jer je ludo ići
gledam. Bijaše i pitati
otežao. Krupne drugog šta te boli, a
plave i bistre oči, mnogo pametnije
blijedo lice, a crni sjediti i raz
gusti brkovi. Gleda govarati sam sa
me pravo u oči i svojom mukom. A ti
trese me, držeći me misliš da
za oba ramena. ovakve kao što smo
— E, moj mi tamo u svijetu
Jusufe! čekaju i neće
da otpočnu teferič sirotinjski bir
bez nas! E, moj i teška služba, a s
Jusufe, nije to druge strane, može
za nas fratre i biti, kolaj i
Bošnjake. Jeste, svaka ljepota. Ali,
ovdje te čeka kriva šta ti vrijedi kad to
bosanska brazda i nije tvoja
fratarska muka i

1
strana! I da odeš Kod tih reci, 5
tamo, ne bi ti ništa koje je fra Nikola
koristilo. Cijelog viknuo kao neku
vijeka bi ostao ono komandu, mladić je
što si. Ko te nikad podigao oči i
ranije nije čuo ni ugledao pred sobom
vidio, samo kad te izmenjenog, sasvim
pogleda rekao bi drugog, dotle
odmah: Otkud ova nepoznatog
fratrina ovdje? Mumina. Zaista,
Gonite rđu tamo u nikSd niko ne bi
Guču Goru, odakle rekao da ispod
je pobjego, i vežite njegovog zboranog
ga za lanac sa kojeg habita, pod grubom
se otkinuo! I da tunikom i ugojenim,
budeš bogat i silan i teškim telom živi i
strašan, prvi među postoji tako moćan
prvima, da ti niko ne kostur, tako savršen i
smije riječ kazati, ti jak grudni koš i tako
bi mu to u očima prava kičma. Pred
pročitao. Pa opet zbunjenim đakom
isto. Nego, sjedi gdje još je jedan trenutak
si, na svom mjestu i stajao tako,
u svom svetom uzdignute glave, sa
Redu. Pa ako baš jakim brkom i svet-
mora da se griješi, lim sigurnim
griješi ovdje! pogledom, krut i
Poslušaj mene, nećeš ispršen kao pred voj-
se prevariti ni skom. A onda se
pokajati. Vrijedi se opet spusti i sleže, i
prelomiti i pregori ti. postade onaj stari
Zar je mala stvar biti teški i tromi Mumin,
božji vojnik? kakvog su ga svi
oduvek poznavali.
 I nikad ga više I ja ostadoh. A
onakvog nisam da ne bi rahmetli
vidio. Ali, sve Mumina? Ne znam.
mislim i dan-danas Bog zna, jedini.
da me je taj trenutak Samo, kad god ga se
bolje uvjerio i jače sjetim, ja mu pokoj
utvrdio nego sve duši predam. I to ti
njegove riječi, molbe kažem, tada sam
i opomene. Još me vidio kako korisno i
samo onako dobro mogu da
skrušenog i govore ljudi koji
potresenog potapša umiju da šute.
po ramenu. Prošle su
— Hajde, nekolike godine.
Jusufe, hajde, pa Dođem ja za vikara
u Guču Goru. Fra
moli Boga i beri Nikola — kako sam
pamet. Hajde! ga ostavio. Samo se
u proljeće iduće
godine pobolje
dobro i jedva ga
nagovorimo da ode
hećimu Jahudiju u
Travnik. Pošalje ga
on na Kiseljak, ama
mu ta voda nije
araisala. Vrati se gori
nego što je otišao.
Ništa ne jede. Ni onu
jednu čašu vina na
dan ne pije i ne sjedi
više u bašti, na travi,
nego u onom našem
starom hladniku, što
je bio nekad dolje
nad potokom i što su
ga fratri zvali
čardak. Sjedi u
ćošku, pored direka,
naslonjen na ogradu,
puši i gleda vodu
kako teče. Vidimo
mi da ne valja, ali
niko ne smije ništa
da mu kaže, a on
nikom riječi ne Pomalo štuca. Vidim,
govori. nešto ga mnogo boli,
Pamtim dobro. samo — Mumin! —
Te godine je zazimilo ne kazuje. Našalim
rano. Pade snijeg u se malo i pitam ga
oktobru, na čitav turski kako je i šta je.
mjesec dana prije Njemu se osmjehnu
Svete Katarine. Toga brk a namršti čelo,
dana fra Nikola ali ne progovara.
ostavi čardak i vodu i Samo odmahnu
zatvori se u svoju rukom, kao da
sobu. I kako je tada pokazuje konjski
ušao u manastir, više kas. Još sam malo
nije izišao iz njega. gledao da ga
Rekoše zanemogo razgovorim, pa se
Mumin, i ja odem da digoh i ja. Fra Nikola
ga obiđem. Nađem tada stade da se vrti i
ga: leži, ali onako u premješta i traži
habitu, pije nanu i nešto iznad glave,
meću mu vruć crijep. dok ne izvuče
Šuti, a nije nikad ni odnekud svoju
govorio, pa ne možeš mletačku čašu.
poznati kako je ni Napolju bijaše sunce
pogoditi šta mu je. granulo, okopnio
Samo je žut u licu i onaj snijeg što je
podbuo ispod očiju. pao prije vre-

1
mena, pa dan kao da se našalim, ali ne
proljetni. Pao mogu, a neću da vidi
ševak po ćeliji. da mi je teško.
Mumin se malo Kažem mu: dobro,
namršti i samo neka stoji kod mene,
procijedi kroz zube: na sigurnu je, a kad
— Naj, god mu zatreba,
Tufegdžija, ovo tebi. njegova je. I
Znam, ne piješ, zafaljujem. A on
ama imaš ti po samo reče kratko:
rafovima svakojake — Zbogom,
stareži, pa nek Tufegdžija.
ti stoji i ovo, neće ti I poče s mukom
hljeba iskati. da se okreće
Sja ona čaša i zidu.
preliva se na suncu. Umro je, lijepo
Meni bi žao. Hoću opremljen, nekoliko
dana poslije toga, — Znaš,
jedne subote, licem namijenio sam je
na Dušni dan. onom fra-Stanku.
Sahranili smo ga Sad je kapelan u
sutradan, u nedjelju, Ovčarevu. Mlad je,
i mnogi mu je narod ali ima srce
na groblju bio. Eno kao u starinskih
mu se biljeg vidi s fratara. Cuvaće je.
moga pen-džera. Mi
stari fratri još ga
pominjemo.

Fra Petar je
završio. Ćulo se
kucanje i šum
njegovih časovnika.
Ćelija je bila puna
sunčane svetlosti.
Fra Petar me zamoli
da mu dohvatim sa
raf a čašu Mostarku.
To je bila prava
venecijanska kupa,
sa udubljenjima po
sredini i brušenim
krajevima, sa
crvenim pečatom,
kao okom, u svakom
udubljenju. J čaši je
bilo prašine,
nekoliko polomlje-
nih pera i klinčića sa
žutim glavama.
— Ih, da ovo
vidi Mumin —
govorio je fra
Petar smešeći se.
Istrese sve iz
čaše i otra je
pažljivo. Zlatni i
crveni odblesci
padoše mu po
rukama. Govorio je
tiho:
 RZA vododerinu kao
brazgotinu, a neki
VSK kriju, u zavojima i
I rasjelinama, pištaline
BRE i. močari koje ni ljeti
posve ne presušuju a
GO uvijek su pune
VI dubokih tragova
goveđih papaka i
konjskih kopita. Na
ras-krčenim
strminama, prema
zapadu, drže se
raštrkana sela sa
naporom, kao da su
vječno na poledici.
Naijveći je
Ispričaćemo Goleš, šiljat, posve
kratko ali vjerno go vrh egzotičnih
kako su iskušenja linija, iznad šuma i
došla i prošla, i kako svih bregova,
su ih bregovi gospodar istočnog
podnosili i konačno horizonta. Najmanji
im odolili. je Bikovac, iznad
same varoši,
Ti su bregovi savladan i
prastare formacije, pripitomljen, na
sa solidnom bazom, podnožju mu pasu
bogate humusom, guske, a po hrptu
travom i šumom, raste bostan. Između
izložene pri dnu ta dva, najvišeg i
neznatnim erozijama najnižeg, dižu se,
a po vrhovima prepliću i vežu
zbijane sjevernim Borovac, Banpolje,
vjetrom. Na njima Glogovo, Velji lug,
raste sve. Ponajviše Moljevnik, a po
crn bor i omorika, strani je Stražište,
prošarani čestim golo kao siroče.
šiprazima bje-
logorice i strmim Takvi su
livadama na tipičnim rzavski bregovi u
proplancima koji prvim sjećanjima:
daju milinu uvijek isti u obliku
bosanskom predjelu. (ima nešto moćno i
Poneki ima vidnu utješljivo
1
5u bezbrižnim, uvijek zarude; i glog i dren
istim konturama jak stanu da
bregova kraj kojih dozrijevaju.
provodimo život!), a Ako poneki
bez-prestanka svatovi ili pogreb i
promjenljivi u boji. prođu niz strme
Zimi jednolično strane, između
bijeli pod dubokim bujadi, to ne
snijegom ili pokvari, ni začas,
srebrnasti pod ni mir ni sklad
slanom i mrazom. boja. Katkad se
Ljeti pre-ovlađuje sagradi nova kuća
kontura sa laganom, ili hambar u kom
pospanom selu; i novotesana
izmaglicom od žege, bijela daska se
u vruće dane. A smije među
najčudesniji u jesen borovima i udara
kad se sve mijenja i nadaleko u oči, ali
preobražava, ubrzo, pod kišom i
pojavljuje, sakriva vjetrom, posivi,
ili nestaje. Tada se potamni i izjednači
na bregove prolije se sa okolinom.
zrelost i sjaj i toliko Tako je
boja koliko ih može odvajkada prolazio
dati sunce u život bregova u
plođeniju sa zdravoj
zemljom, vodom i jednoličnostij a pod
vazduhom. Pocrveni ukrućenim
(u svim nijansama) oblicima izgledalo
ruj i udikovina, je da se ništa ne
požuti Ijeskovina i razvija i ništa ne
mre, toliko je novo
ja-sika, potavni i žito ličilo na
brzo opadne lišće na lanjsko i pokojni na
divljakama, a kroz novorođene.
gole grane se ukaže
pokoja bijela breza; Tada se, u
sive i srebrnaste jednoj močari
dođiu pokošene rzavskih bregova
livade, a pregorjela i zaglibi turski top,
smeđa strništa; na bijegu poslije
paprat dobije boju glasinačke bitke. A
rđe; i još se poneki nekoliko sati iza
grm sjeti pa toga uđoše u
procvjeta; i šipci varošicu ispod bre-
gova Austrijanci,
prašni i ljutiti. bježi. U tom bolnom
Sve se i smiješnom
razbježa i položaju ostao je
posakriva, osta sam cijelo popodne. Ali
Ali-hodža, koji je je iznio živu glavu,
išao pred samo je poslije cio
tobdžijama, život povezivao
prikovan desnim ahmediju malo niže
uhom uz direk na na desno uho i nije
kapiji. Jedni kažu mogao očima da
da su ga prikovali vidi ni tobdžije ni
Austrijanci, a
drugi sami Turci, topove.
jer nije htio da Ali taj
zaglibljen top i
modre uniforme i
Ali--hodžina
nesreća samo su
početak burnih
godina koje su
dolazile na rzavske
bregove.
Prvi dođe na
red Bikovac.
Austrijanci proširiše
put minirajući
stijene. Prvi put se
razlegnu dinamit i
odjek mu ode, kao
nasilan i začuđen
stranac, od brijega
do brijega. Poslije
dođoše mnoga kola i
konji i zidari i tesari,
koji počeše da grade
kasarne, stanove i
štale na Bikovcu.
Stiže bataljon
pionira. Sve mladi i
bijesni Tirolci.
Odmah zađoše po
kućama, idli i u sela;
udaraj>u na kuće,
traže da kupe jaja ili
mlijeka, hvataju
žene za grudi. Penju
se na dimnjak na puteljcima, posadiše
kasarni i oponašaju bagremove, digoše
hodžu na munari, a terase i hladnjake,
u'veče se uhvate pod podstrigoše grmlje.
ruke, zakrče cio I sve je bilo pod
sokak i prolaze konac i na prav kut
pjevajući svedeno. Dov^zoše
nerazumljivo, a prvi klavir. Načiniše
očima strijeljaju pen- tenis. Turska djeca
džere i pitaju rijetke su im dohvatala
prolaznike gdje ima lopte. Druge zime je
žena. bio i maskiran bal. I
Kapetanica, svak je mogao
puna i rumena, jaše s vidjeti s prozora, ma
mladim oficirima. i ne vjerujući
Sav svijet gleda raširenim očima,
kako joj ljube ruku kako se u rano jutro
sve do lakta i podižu vraćaju maskirani
je na konja. oficiri i žene im, i
Djevojke se čine da vrišteči, mrtvi
ne vide, a žene se pijani, jKivaljuju
sašaptavaju. jedni druge u snijeg.
Bikovac se Vojska je rasla.
sasvim promijeni. Dođe red i na idući
Posjekoše nekad brijeg. Na Banpolju
čuvene orahe. načiniše strelište.
Izbrazdaše brijeg Iskopaše rovove.
Posa-

1
diše figure, crne, da gubi svoj
bijele i modre. negdašnji oblik.
Sagradiše kasarnu u Dođe i prvi
obliku tvrđavice s predstojnik,
krovom od lima. A u Nijemac,
mrkoj strmini reumatičan,
sastaviše od penzionisani oficir;
okrečena kamena grdna pijanica i
inicijale careva osobenjak, izazvao
imena, da se na dan je bezbroj čuda i
hoda moglo vidjeti. I nesporazuma.
toliko su iz godine u Pa ipak svijet
godinu rovali, poče da se
kopali, krčili, zidali i privikava, da radi i
dograđivali, da pazaruje sa
konačno brijeg poče
vojnicima, oficirima Mirilovićima umalo
i njihovim ženama. ne ubiše geometra,
Bi malo uzbune razbiše mu teodolit i
kod prvog amrel na komade.
regrutovanja. Mla- Ali i taj se posao
dići su se odmetali i dovrši. Konačno sva
bježali u Srbiju. zemlja bi premjerena
(Mnogi je prešao i razgraničena, sva
noću preko Veljeg se šuma obilježi i
luga.) Žene su podijeli. Seljaci se
čekale pred navikoše da idu u
Konakom i padale gruntovnicu kao i u
pred noge komisiji i crkvu ili mehanu.
plele im se oko Ali prije nego
čizama i mamuza. što mjerači odoše
Ali kad se prvi dogodi se još jedna
vratiše iz Beča, neviđena stvar. U
ugojeoi i namirisani, jednog inženjera bila
zanoseći u govoru na je žena, mađarska
njemačku, svijet se Jevrejika, vitka
umiri. Još su majke ljepotica, krupnih
plakale. Neki odoše i
u žandare.
Tako prođe
dosta vremena. Dok
jedne godine ne
dođoše inženjeri i
činovnici da
sastavljaju katastar.
To izazva veliku
uzibunu. Mjerači idu
iz sela u sđo, naši
momci im nose
velike bijele amrele i
aparate i pobijaju
kočiće gdje im
narede. A seljaci se
zabrinuli, zvjeraju u
nedoumici, prave se
važni, vade turske
tapije i teskere i u
sebi strepe za
brazdu. Nikoše
raspre i sukobi. Sud
pun seljaka. U
očiju i velike kose godine. Gradili se
koja joj je uvijek drumovi, nove
bacala sjenku na državne zgrade, i
lice. Ona se zavolila žandarske kasarne u
s jednim riđim, kao planini. Kad jednog
kap mladim ljeta opet izbiše
potporučnilkom. Na inženjeri. Nije se
vrhu Borovca, moglo razumjeti šta
punom staza i rade, ali su svi
mladih borića, našli govonili da će
su ih jednog dana provesti željeznicu i
oboje mrtve. On je da će pruga ići kroz
ubio nju, pa sebe. brijeg iznad varoši.
Svijet nije Jedni su se kladili da
mogao da dođe sebi to neće moći učiniti,
od čuda i snebivanja. drugi su tvrdili da će
Mislilo se da će ih dovršiti i to kao što
sahraniti na su sve ostalo. Na
Borovcu, gluvo i jesen dođoše i
kriomice, ali se nije radnici. Talijani,
dogodilo tako, nego skromni i
su ih sahranili u miroljubivi, i lakomi
groblju. Još se i sad Ličani i Primorci.
na njenom grobu Prokopaše Bikovac.
može vidjeti natpis u Poče se kopati tunel
kamenu: Rene Fult, kroz Glogovo. Na
u dvadeset drugoj zelenom i oblom
godini mladosti brijegu otvoriše se
svoje. I još su svi ranice, da je izdaleka
gledali u sprovodu izgledao kao
inženjera, bez nagrizena lubenica.
naočara, a suze mu Ukaza se
idu niz bradu. I to se unutrašnjost brijega
nije nikad vidjelo ni od naslaga škriljevca
čulo među i kosih blokova
bregovima. I poslije živca kamena.
petnaest godina to je Radilo se brzo.
svijet spominjao i Povazdan gruvaju
žene su, još uvijek sa mine. Otvor se širi a
»uzama u očima,
pričale kakvu je oko njega se slaže
kosu imala, kamen i zemlja iz
grešnica! unutrašnjosti. Go-
vori se da će raditi i
Zatim su došle po noći. Svijet neće
nekolike mirne
da vjeruje (»Bog je Talijani, sa uljenim
dao noć za svje-tilj.kama kao
spavanje«), ali vidi kadionicama na
da se ujutru vraćaju kažiprstu.
blijedi i čađavi Razvedoše

1
puteve, podigoše maramicu zavezuju
magacine i barake. zarađene krune. A
Brijeg se izob-ličio. željeznica
I u samu nedjelju se napreduje.
radi. Zaludu se
Cim je rad pričalo da se noću
počeo, sastaviše nešto prikazuje u
naše gazde konzor- tunelu i ruši radnje.
cij za ishranu I neposlušno
radnika. Varoš se Glogovo bi ukro-
napuni svijeta. I ćeno; tunel bi
seljaci su puni probijen. Inženjeri
novca, rade s učiniše teferič.
konjima a i djeca im Još je bilo
rade na pruža s nekih nereda i
Talijanima. Mnogi uzbuđenja.
počeše da nose Neke gazde
pantalone i cipele i bankrotiraše, ali se
puše cigare »kuba«. neki novi obo-gatiše
U Dobrunu Turci i podigoše. Mine su
raniše nekog rasplašile ribu iz
Ciganina što je rijeka i divljač iz
javno jeo krme-tinu. šuma, ranjavale
Cijene sikaču. stoku na paši. Zbog
Nedjeljom puni otkupa zemljišta uz
sokaci pijanih prugu, vukle su se
baraba i škutora sa duge i strasne
paunovim perjem za prepirke. A kroz sve
zelenim šeširima i te događaje provlače
minđušom u uvu, pa se žandari u crnu sa
ženskanje ne može crvenim gajtanima,
da se pomoli. Samo svijetli, mirni,
pogana Saveta i gojazni.
Ciganka Muša idu Konačno,
raskrečena koraka četvrte godine u
pored rijeke, vuku proljeće, prođe prvi
se po grmlju s voz na cijeloj pruzi.
radnicima i u Otad mnogi seljaci
ostadoše stalno na nije razumijevao
radu kod pruge. čemu toliki troškovi
Svijet je češće išao i pripreme, dok se
u Sa-ra'jevo, radi odjednom ne
nabavke ili zabave. prosuše vojske
Nekako odmah radnika po šumama.
sa željeznicom Provedoše puteve
pojaviše se i prvi kud se nikad nije
trgovci drvetom. prolazilo, podzidaše
Najprije su dolazili osjeline i nasuše
naši. Posjekli bi jaruge, položiše
koju stotinu borova šine, i na malim
pa otišli. Ali jednog vagonima poče da
dana osvanuše silazi drvo sa
dvojica Nijemaca, bregova i da se
kupiše jednu kuću i tovari na vagone ili
zemljište blizu splavove.
stanice. Za njima I opet se prosu
dođoše drugi u novac u narod.
zelenim šeširima i Radnja se širila.
kratkim Kupiše nova
pantalonama. zemljišta. Podigoše
Stadoše naimati pilane. Na pristujp-
radnike i podizati nijim mjestima šume
štale i magacine. se vidno prorijediše.
Niko Visoki borovi na
Moljevniku mogu se
okom prebrojati.
Sječa se širi i prelazi
iz jedne šume u
drugu i s brijega na
brijeg. Dividenda je
rasla. Na
slagalištima su
ležali, na hiljade,
borovi kao poklani i
kraj njih naslagani
tornjevi hrastove
diige iz Suhe gore.
Sad se i sela
upoznaše sa stranim
radnicima, njihove
žene su učile
seljanke kako se
štrikaju suknje i
kuvaju slatkiši. Ali i ponovo. Opet se
visoko iznad sela, po prosu novac u
najgušćim šumama, narod. Oficiri na
bilo je već Bikovou priređuju
prosječenih čistina večere, pjevaju ratne
gdje se čula pjesme i puštaju
štajerska harmonika raketle. I ostaU bre-
i u povaljenoj pa- govi su puni vojske;
prati bijelili potegnut je lanac
zgužvani komadi straža uz srbijansku
njemačkih novina i granicu. Tako
prazne kutije od potraja cijelu jesen,
konzervi. Divljači dok se sve ne svrši
nestade potpuno. mimo i vojska ne
I sve što _su ode u Sarajevo. Ali
stranci radili bilo je sigurnost se ne vrati
puno neke više ni u varoš ni na
samosvijesti koja bregove. Artiljerija
nais začuđuje i dobrim dijelom
ponižava, moćno i ostade i dalje na
lijepo na oči, ali položajima.
nerazumljivo. Miniraše kameni
Odmah iza toga most, žandarekim
poče da stiže vojska. kasarnama po
Artiljerijska brigada, bregovima dadoše
nekoliko bataljona pojačanja. Gradila
pješadije. Trgovine i se tvrđava u velikoj
mehane proradiše tajnosti. Progonili
sumnjivi.

1
I kad rat Pohvataše i
uistinu buknu, bi povezaše vi-đenije
dočekan i u varoši građane i studente
i po bregovima sa koji su bili došli
strepnjom i kućama. U jednu
velikom zabunom, baraku kraj mosta
ali kao prirodno zatvoriše popa i
rješenje gazda--Simu kao
dugogodišnje taoce. Ustrašiše i
napetosti. smekšaše svijet i
Dobro ubiše svaku
hranjen i uležan, pomisao na otpor i
garnizon se preli s bunu. Prvi dan
bijesom na varoš i objesiše četiri
bregove. seoska kneza na
 pijaci. Konačno se
Ali operacije austrijski front
otpočeše naši zasuka i sroza i
po-mače, zajedno
bolje. Prve noći sa sužnjima i
za-uzeše neke od taocima, prema
rzavskih bregova i Sarajevu.
sutradan ujutru U svemu što
pade srpska se tada događalo,
granata na most. a događale su se
Nastade uzbuna ne stvari neopisive i
samo u građanstvu strašne, nisu se
nego i u vojsci. više izdvajali po-
Jure zbijeni i jedini događaji ni
nezaštićeni odredi raspoznavala
i svaki čas pojedina lica.
mijenjaju Jedini događaj o
položaje. kom se bar kratko
Otad su naši govorilo bila je
bombardovali nena-Idana
most svakoga pogibija gazda-
dana, a Austrijanci Nedeljka
su odgovarali s Đukanovića, jer je
Liještanske kose, bio vojni liferant i
ali nisu mogli da vrlo uvažen kod
pronađu i ućutkaju Austrijanaca.
maskirane baterije Odimah
na bregovima. prvih dana se
Pokušavali su i ugnijezidiše u
frontalan napad. donjim selima
Bez uspjeha. Sve šuckori. Povezaše
to vrijeme naši su muškarce a
kopali s istočne, ustrašiše žene i
zaštićene, strane djecu, i tuda su se
put uz Goleš. I vukli danju i
jednog jutra puče noću, puškarajući
top i s Goleša.
Tako dođe 164
iskušenje i na
najveći od
rzavskih bregova:
naši su rovali u
njemu puteve i
zemunice, a
Austrijanci su ga
tukli artiljerijom
najvećeg kalibra.
 bez potrebe, od Nedeljko s bratom
straha ili bijesa, Milojem da ostane
pijući rakiju iz u kući kod žena i
napuštenih kuća i djece.
tukući usplahirene Prođoše dva
kokoši po avlijama. dana s običnom
Jedino gornja topovskom palj-
sela ostadoše bom, na koju su se
nezaposjednuta, jer već svi navikli, i s
naši nisu mogli da rijetkim
se spuste, a šuckori puškaranjem.
nisu smjeli da se Nedeljko je
ispnu do njih. Tu su povazdan radio s
bile ponajviše bratom, tesao
Đukanovića kuće. držalice i
U njima se živilo u popravljao pod na
velikoj hambaru (»za zi-
neizvjesnosti i mu«) samo da
strahu. Dogovaralo zagluši brigu i
se i vijećalo i nemoćnu misao.
postupalo čas po Trećeg jutra
dubljim nagonima, Austrijanci, u zoru,
čas po neukoj potiskoše Srbijance
seljačkoj mašti. iz prvih položaja,
Žene su plakale, a zapasaše brijeg do
muškarci ih ružili. pod sam vrh i
Najugledniji od osvanuse pred
Đukanovića, gazda Đukanovića
Nedeljko, napola kućama. Pred njih
povaro-šen trgovac iziđe Nedeljko, kao
drvetom i liferant, najstariji, i dočeka
savjetovao je mudru ih gologlav, raši-
neutralnost. renih ruku i
— Dabogda da pokorno sagnute
srpski top nadbije, glave. Bili su veći-
ali sve se bojim da nom Nijemci, jedan
neće. je govorio češki.
Mlađi su, — Treba da
naprotiv, vjerovali i
predlagali da se ide idete s nama.
u šumu i skriveni u — Mi se
zbjegu da čekaju pokoravamo,
dok se naši sipuste. gospodine.
Pogodiše se da On je metao
mlađi bježe, a jandžik preko sebe,
a brat mu se ponajviše Cigani i
kriomice krstio, kad fukara, neispavani,
se ču govor i izbiše čađavi i pijani.
šuckori. Bilo ih je Kad ih
petnaestak, neki
varoški Turci, 165
vidje, Nedeljku očiju.
zaigra jabučica na — Dosta je
grlu i samo što reče bilo vašeg! Propalo
ženi: je srpsko, gazda
— Ti Nedeljko!
prigledaj. Nedeljko je
Suckori se ćutao.
odmah Kad su bili na
sporazumješe s raskrsnici, ispod
vojnicima koji jednog granata
odoše dalje i bora, jedan
prepuistiše im oba Ciganin otpasa sa
seljaka. Pre-tražiše sebe dujg, tanak
kuću, pa ih onda konopac i poče da
potjeraše pred ga vezuje za
sobom. Iz kuće se najnižu granu.
niko ne pomoli da Miloje problijeđe i
pogleda za njima. zadrhta; a
Kad vidje da Nedeljko zausti:
ih ne gone u varoš — Nemojte,
nego uza stranu, ljudi... — molio je
Nedeljko poče da tiho i ponizno, ali
moli najstarijeg ga zasuše
Turčina, trijezna psovkiima i vikom
starca: i stadoše da ga gu-
— Nemoj, raju kundacima
Ibrahimaga, turske pod konopac. Tada
ti vjere, da pogi- se on odjednom
nemo na pravdi okrenu, isprsi, vas
boga! se promijeni,
Ali se Ibrahim pocrvenje mu šija i
uzalud sašaptavao nabrekoše damari,
s ostalima, jer niko stište pesnice i
nije htio da ga stade da viče na
sluša. Svi su njih s visoka kao
psovali. Jedan ljutit domaćin i
Ciganin mu je čovjek koji je
mahao dugačkim toliko godina radio
bajonetom ispred sa svijetom i sticao
ugled, samosvijest i Svađali su se
imetak. kao na pazaru.
— Zar tako, — Krmak!
psi nijedni?! Udri ga!
— Javaš, — Kurvo
Nedeljko, naš vlaška!
je vakat došo! Murtatine!
— Vaš? Phu! — Ko? Ja? Ja
— Bezibeli; sam pošteno radio i
nema više sa Švabom i sa
Srbije. Slabinom i sa
— Srbija je svakom vjerom, i
bila i biće opet, a vi svak me je znao i
ćete ostat CJ-gani prizinavo, a vi ste
k'o i bili.
đubre bili i đubre
ćete ostati. Phu!
Psi vam majku
balinsku!
I gazda
Nedeljko otpljunu,
vas crven i zadu-
van, i mašući
odrešito desnom
rukom pođe
kratkim, gnjevnim
korakom pod
konopac, kao što je
poslije kakve svađe
u čaršiji izlazio iz
dućana.
Miloje je bio
nijem, vas premro
od straha. Morali
su ga nositi pod
vješala.
Na povratku,
šuokori, psujući još
uvijek i ala-čući,
kucnuše staroj
Đukanovićki na
prozor.
— Stara!
— Stara, eno
ti gore Nedeljka i
djevera, čekaju te i donošeno iz
da im zoveš pop- godine u godinu.
Aleksu da im čita Sva se tuđinska
molitvu. blagodet pretvori u
Ali se iz užas. U četiri
zatvorene kuće godine se izmi-
jeniše vojske i
riije niko borbe, popališe sela
odzivao. i šume, uništiše
U nizinama se stoku, upropastiše
ču puščama paljba. imetak. Ljudi se
Bilo je vedro jutro i rasi jaše po cijelom
svaki je metak svijetu. A kud god
odje'kivao brdima. je koji išao i
I same dohodio, nosio je,
austrijske vlasti kao studen kamen u
požališe ubistvo utrobi, misao na
gazda--Nedeljka i rasku-ćenu kuću i
htjedoše da postupe pobijenu djecu.
protiv šuckora, ali Poslije
se domalo sve progona dođe glad
zaboravi. i istrijebi sve što bi
Rat leže svom slabo i nejako. Za
težinom na tri godine ostadoše
bregove. Kao da se bregovi neobrađeni
tek sad pravo i vidješe što nisu
pokaza zašto je sve od Seraskerovih
ono rađeno, zidano vremena

1
vlidili: gdje dvije odstupiše put Sara-
žene oru s jednom jeva. A kroz istu
kravom, plitko i onu prosjelinu u
krivudavo. kojoj se prije
A četvrte četrdeset godina
godine, opet u zaglibio ustanički
jesen, ismenada top na brijegu,
počeše Austrijanci uđoše naši. Bili su
da se spremaju na u plavim
odbranu. Ali tek što francuskim
su počeli da čiste uniformama, mrtvi
zatravljene rovove, od umora i nesna.
najednom' sve Naikon prvog
napustiše i uz tajca i nevjerice
škripu i topot nastade u varoši i
po selima veselje. po planu i
Pilo se, pjevalo i unutarnjem
plakalo. Ali je u dubljem zakonu,
svemu bilo odviše sve teži da se po-
sjećanja na mrtve i vrati u prvašnji
odsutne. A krotki oblik. Bregovi
pobjednici se zbacuju sa sebe sve
raziđoše po kao mrsku haljiniu.
kućama; sjede kraj Davno je
ognjišta i odviklim obrasla krčevina
pokretima miluju oko tunela. Na Go-
djecu ili hrane lešu i Moljevniku
kokoši. Poneki stoje trimu zemunice i
dugo na krnjem osipaju se i sliježu
mostu, posmatraju rovovti, a sve
zelenu brzu rijeku i prerasta travom i
sve zapitkuju je li grmljem koje jača
baš to ta Drina. Još svakog proljeća. Na
jedan mjesec Banpolju razorena
prolažaše vojska i tvrđa-vica i inicijali
komora, a onda i careva imena, a na
tog nestade. Bikovcu ižđikale
U varošli je ograde od živice,
samo malen odred izblijedio i zatravio
vojske. Promet je tenis, posrnuli
neznatan i život
jednoličan. Samo su
kuće još uvijek
išarane i ospičAve
od puškaranja i
kameni most
prelomljen kruto po
sredini. Ali na
bregovima je sve
iščezlo.
I vjetrovi i kiše
i led i žega i grom i
sve bezbrojne sile u
zemlji i nagoni u
ljudima, udruženi,
brzo i bez prekida
rade da povrate
bregove u njihov
nekadašnji mir i
jednostavnost. Kao
crno-žuti direci na ' Olvilnifm licima
kapijama s mlat zi0r;injen.
prepuklim
natpisima: Zivilisten
Eingang verboten^.
Prokisavaju i trunu
barake širom
rastvorenih vrata i
porazbijanih pro-
zora. Pilana je
izgorila.
I tako je,
maloipomalo, sve
strano izbrisano kao
pogrešan račun.
Ostali su samo
bregovi kao što su
bili oduvijek, obrasli
i obrađeni, u
očekivanju boljih
događaja.

1
 CUDO U OLOVU

Sve što se rađalo i živilo u Bademlića kući bilo je

veselo, lakomisleno i nasmijano. Samo Kata Ba-
demlička, žena najstarijeg od braće Bademlića, bila je
izuzetalk. Bila je visoka, koščata, plava, modrih očiju
prodima i hladna pogleda. Dovedena prije dvadeset i šest
godina u tu bogatu i prostranu kuću, ona je iz godine u
godinu bivala sve mračnija, teža i ćutljiviija. Nije bila
srećna sa čovjekom, a nije joj se dalo u djeci.
Njen čovjek, Petar Bademlić, najstariji brat u toj
bogatoj porodici, oženio se vrlo kasno. O njegovoj
mladosti svašta se pričalo. Pa i kad je Katu doveo, iako
već izmožden i uveo, imao je u riječi, pokretu i naročito u
osmijehu još uvijek nešto od onog svog bijesa i
nevaljalstva. To je bio jedan razli ven, tup i čulan
osmijeh, kojli se na crnomanja-stim licima Bademlića
javljao kao pečat koji se ne da sakriti. U njemu je bilo
nešto što je nju, koja je dolazila iz zdrave i svježe
livanjske porodice, kroz sve ove godine, i do dana
današnjeg, ispunjavalo strahom i gađenjem.
S djecom je bilo još gore. U prvih dvanaest godina
izrodivala je devetoro djece, gotovo sve muške, i sva su
joj redom umirala kad bi došla u najljepše godine. Poslije
desetog djeteta jedva ostade živa. Otada prestade i da
rađa. To posljednje dijete bilo je žensko, i ono ostade
živo. Sve do šeste godine

171
djevojčica je rasla; rodbinu. Ali kada
bila je sitna, ali joj bi oko šest
plava i tako mlila godina, poče da
da se svijet u crkvi opada i ružnja.
za njom okretao. Odjednom se
Ličila je u svemu zgrči u koljenima
na majku i njenu i povi u pasu,
zdravu livanjsku ogrubi joj lice i
natekoše očni je ko kazivao, i
kapci. Tako, uzalud plaćala
zgrčena, uvijek mise i molitve,
poluotvorenih ona se jednog
usta, pucala je s dana pred
jednog minderluka Bogorodi-činim
na drugi i ležala oltarom zavjetova
godinama u mrač- da će o Maloj
nim i studenim Gospojini bosa
sobama otići u dlovo i
Bademlića kao odvesti bolesnu
kućna nesreća i kćer Goispinom
božje pokaranje. vrelu kod
Sad joj je bila manastira.
petnaesta godina. Kao svi ljudi
Ali se slabo koji su mnogo zla
razvijala tjelesno, podnijeli i mnoga
i još slabije umiranja Vidili
duševno. Nije oko sebe, i koji
mogla da se žive odvojeno i
ispravi ni da hoda samo u sebi, ona
dok je ko ne je u svemu više
pridržava. Vodila računa o
Govorila je malo, silama onoga
samo najobičnije svijeta koji se ne
stvari, i muklo i vidi, i bila im
nejasno. S prisnija i bliža.
majkom se Kad je učinila
najbolje zavjet, dugo se
razumjevala. A još molila, a kad
stara Bademlićka se digla, ponovila
je lebdila nad tim je svoju molitvu i
djetetom; nije svoj zahtjev
puštala nijedne Bogorodici.
sluškinje oko nje, — Ja više ne
nego ju je sama mogu. Nego, daj
prenosila, hranila, od dva dermana
mila i presvlačila. jedan: ili mi je
Činila je sve ozdravi, ili je
što je mogla da je uzmi sebi, u raj,
izliječi. Pošito je kao i ono
obišla sve Ijekare devetoro.
i vračare, i Nekoliko
probala sve lije- dana poslije toga
kove i sve što joj zavjeta, krenuli
su putnici, prije povela sa sobom
svitanja, iz zaovu, boginjavu
Bademlića kuće. staru djevojku. S
Stara je njima su išla i dva
momka da
172 djevojčicu nose,
jer se nije mogla
držati na konju.
Vodili su dva
konja u povodu,
za povratak.
Svitalo je kad su
izišli na prve
visove iznad
Sarajeva.
Djevojčica, koja
se dotle mnogo
žalila, nećkala i
plakala, sad je po-
čivala u jednom
naročito
udešenom plitkom
sepetu, koji ISU
nosili momci na
dvije sohe
provučene sa
strane. Zamorena i
opijena
svježinom,
spavala je, sa
glavom na
desnom ramenu.
Pokatkad bi, kod
potresa, otvarala
oči, ali videći nad
sobom zeleno gra-
nje, nebo i rumen
sjaj, ponovo bi ih
zatvarala i, misleći
da sanja, smiješila
se finim
smiješkom bo-
lesna djeteta koje
se oporavlja.
U neko doba
prestade uspon. bolesnicu. Ona je
Prolazili su gustim protezala utrnule
šumama, a put je noge i zgrčen stas,
bio širi i blaži. Tu koliko je mogla.
već počeše da Prepade se kad
susreću, u pored sebe vidje
skupovima, svijet majčine noge,
iz ostalih mjesta. bose, pomo-drile i
Bilo ih je teško sve krvave od
bolesnih, koji su, nenavikla puta. Ali
natovareni kao stara uvuče brzo
vreće na konje, noge pod dimije, a
muklo ječali i djevojčica,
kolutali očima. radosno zbunjena
Bilo je ludih i tolikim novim
bjesomučnih, koje stvarima oko sebe,
su rođaci zaboravi odmah
pridržavali i smi- na to. Sve je bilo
rivali. novo, neobično i
Stara radosno: gusta i
Bademlićka je išla tamna šumska
ispred svojih, trava, teške bukve,
probijala se sa pečurkama kao
između svijeta i, policama na
ne gledajući ni u srebrnastoj kori,
koga, molila ptice koje su pa-
šapatom krunicu. dale konjima na
Nosači su jedva zobnice, i širok
stizali. Dvaput su vidik sa svijetlim
se odmarali u nebom i
bukovoj šumi duguljastim
pored puta. Za oblacima koji
vrijeme ručka sporo brode. I
prostriješe po travi
zagasit iram i na 173
njega položiše
kad bi konj i tiho. Gledala je
odmahnuo kako momci
glavom i ptice jedu sporo i
poletile ustra- ozbiljno, i u tom
šene oko njega, je takođe bilo
djevojčica je, nešto smiješno i
iako umorna i veselo. I sama je
sanjiva, morala slatko jela. Pru-
da se smije, dugo žala se na svom
 ćilimu koliko je žene su ubrzo
više mogla. Raz- čvrsto zaspale. A
grnuvši rukom djevojčica je cijelu
hladnu travu, noć provela kao u
ugleda cvijet, nekom po-lusnu,
zvan babino uho, gledala kroz
sitan i jarko prozor zvijezde
crven, pri crnoj nad crnom šu-
zemlji, kao mom: toliko
izgubljen. Viknu zvijezda koliko ih
lako od nikad nije vidjela.
uzbuđenja. Stara, Osluškivala je
koja je bila od glasove koji svu
umora noć nisu prestajali
zadrijemala, da žamore oko
prenu ise i ubra vatara. i tako se
joj ga. Mala ga je zanosila u san; pa
dugo gledala i bi je onda konjsko
mirisala, držeći rzanje ili noćna
ga na dlanu, a svježina budili;
onda ga pritisnu slušajući ponovo
na obraz, i kad žagor i glasove,
osjeti kako je nije mogla nikako
kadifast i hladan, da se razabere i da
zaklopi oči od sazna: kada sanja
slasti. a kad je budna.
Pred veče stigoše Sutra u rano jutro
u Olovo. Oko odoše vrelu. Prvo
manastirskih se ulazilo u jednu
ruševina i nisku i
presvođenog polumračnu sobu,
basena, iz kojeg se u kojoj se svlačilo.
muklo čulo kako Podnice su bile
pada topla voda mokre i natrule.
Gospina vrela, bio Pored zidova su
je cio jedan vašar stajale drvene
svijeta. Gorile su klupe na kojima su
vatre, peklo se, ku- ostavljane haljine.
valo i jelo. Većina Otale se niz tri
je spavala na ravni. drvena basamka
U jednoj da-ščari je silazilo u veću i
bilo mjesto za malo svjetliju
imućnije i bolje. Tu prostoriju u kojoj
se smje-stiše je bio basen. Sve
Bademlićevi. Obje je bilo od kamena.
Krov je bio u mlazevima.
kamenit, sveden, a Koraci su
visoko pri vAu odjekivali i
bili su mali okrugli kamejii svod je
otvori, kroz koje je uvećavao i vraćao
padala čudna svaki i najmanji
svjetlost zvuk. Sum vode
odbijao se od
svodova i
umnogostručen i
uvećan ispunjavao
cio prostor, tako
da se moralo
vikati pri govoru.
A ta vika se opet
lomila i udvajala
pod svodovima.
Isparavanje je
otežavalo dah. Sa
zidova i svodova
se cijedila voda,
ispod koje se
hvatala zelena
siga, kao u
pećinama.
Voda je
padala u debelom
mlazu iz jednog
kamenog oluka.
Bila je topla,
bistra, puna
srebrnastih
mjehurića;
razlivala se po
kamenom basenu,
i tu je od sivih
ploča dobivala
zelenkastu boju.
Naizmjence
su se kupali,
muškarci pa žene.
Kad je došao red
na žene, nastade
guranje, prepirka i
dozivanje. Jedne su zabavljeni svak o
odjevene, samo se sebi, opet njima
izule i gaze vodu svi prave mjesta,
koja im je do iznad jer bogat i otmen
koljena, druge se svijet ne gubi
skinule sve do nikad i nigdje
košulje. Nerotkinje svoje prvenstvo.
čuče do vrata u Onako
vodi i sklopljenih zgrčena, djevojka
očiju šapuću drhti i boji se
molitve. Neke vode i svijeta. Ali
hvataju vodu s se pomalo sve
mlaza u dlanove i dublje spušta u
ispiraju grlo, uši i vodu, kao da želi
nozdrve. I svaika je da se sakrije. I da
toliko zauzeta je ne pridržavaju
molitvom i mišlju ispod pazuha, ona
o ozdravljenju da bi sjela na dno. I
niko ni od koga ne ovako joj je voda
zazire, kao da dolazila do
jedna drugu i ne podbratka. Nikada
vide. Malo se u životu nije
pogurkaju i vidjela toliko
porječkaju, radi vode ni čula
mjesta, pa odmah toliko glasova i
opet zaborave i čudne jeke. Samo
svoju prepirku i pokatkad, kad bi
jedna drugu. usnila da je
Stara zdrava, da može
Bademlićka i da hoda i trči,
zaova joj uvode sanjala je da se sa
djevojku u vodu. ostalom djecom
Iako su svi kupa
zaneseni i

u nekoj vodi, i da čula je glasove 1

joj po tijelu žena' oko sebe.
poigravaju, ovako Osjeti kako je
kao sada, bezbrojni nešto golica po
svijetli i sitni očima. Steže
mjehurići. Zanosila čvršće vjeđe, ali
se. Sklapala je oči i golicanje ne
brzo udisala toplu prestade. Konačno
paru iz vode. Kao s mukom otvori
iz sve veće daljine oči. Kroz jednu od
onih okruglih rupa zagledana gore,
na svodu prodirao visoko, u onaj
je mlaz sunca i mlaz svjetla, viknu
padao joj na lice. U odjednom nekim
svjetlu je titrala i neočekivano
dizala se vodena jasnim i prodimim
para, kao sitna glasom:
prašina, zelena, — Eno ga,
modra i zlatna. silazi na
Bolesnica je išla oblacima! Isuse!
pogledom za njom. Isuse! Aaah...!
Odjednom zadrhta Nešto
i tržnu se nekoliko stravično i
puta, pa poče s svečano bilo je u
naporom da se diže tom glasu. Sve se
iz vode. žene poviše pod
Iznenađene, majka njim. Niko se nije
i tetka počeše da je usuđivao da
puštaju, podigne glavu i
pridržavajući je sve pogleda bolesnicu
slabije. A zgrčena i ili njeno pri-
uzeta djevojčica viđenje, ali sve su
odjednom se ga osjećale nad
ispravi, kao nikad sobom. Neke
dotle, pusti ruke počeše na sav glas
koje su je da se mole, neke
podržavale sa su se zagrcavale i
strane i, još uvijek molitva im se
malko pognuta, pretvarala u plač d
pođe polagano i glasno jecanje.
nesigurno kao Ćulo se kako se
malo dijete. Raširi biju rukama u
ruke. Na tankoj i mokre grudi. I svi
mokroj košulji su ti glasovi bili
ukazaše se malene neobični i čudni,
dojke kakve ljudi daju
tamnorumenih od sebe samo
vrhova. Između onda kad su u
teških trepavica zanosu od bola ili
bijesnu vlažan sjaj. radosti, i kad
Pune usne se zaborave ljudski
razvukoše u obzir i stid. A
neočekivan, tup i zvonka jeka je te
čulan osmijeh. glasove uvećavala
Podiže glavu i, i otezala, i sve se
to miješalo sa hukom
vode koja je
jednolično i šumno
padala sa visine.
Jedina koja
nije prignula glavu
bila je stara
Bademlićka. Ona
se popela na drugi
basamak, tako da
je samo do članaka
još bila u vodi, i
otale napregnuto i
strogo posmatrala
kćer, i njene
pokrete kao u snu,
i nov smiješak na
njenom licu. I
onda odjednom,
odgurnuvši zaovu,
priđe djevojci,
obujmi je oko
pasa, poduhvati
drugom rukom
ispod koljena, i
gnjevnim, krupnim
koracima, kao da
skriva neku
sramotu, iznese je
u sobu gdje su bile
haljine.
Tu je bilo
polumračno i tiho.
Spusta dijete.
Ogleda se. Nema
nikog. Mala je od
nagle promjene
drhtala i, ponovo
zgrčena, ležala na
goloj zemlji; ali joj
je na licu jednako
ostao onaj razliven
i nezdrav osmijeh
čudnog
blaženstva.
 Iz banje su ostane nasamo sa
dopirali glasovi Bogorodicom, s
molitve i povici o kojom ima još
čudu i neriješen zavjet,
ozdravljenju. A ona se okrenu
stara je stajala prema mračnom
nepomična, kutu i prošapta
poražena, još prigušeno i oštro:
stroža i teža nego — Uzmi je
obično. Jer, jedino sebi! Uzmi je
ona je znala da je sebi!
to BademUća Ponovila je
smiješak, i da tu nekoliko puta te
nema zdravlja i da riječi, i nije se ni
je sve bilo uzalud. osvrtala na
I kao da je jedva djevojčicu koja je
čekala da pobjegne drhtala pored
od svijeta i da njenih nogu.

1
 ZED

Odmah posle austrijske okupacije otvorena je u

ravnom i visokom selu Sokocu žandarmerijska kasama.
Komandir te stanice doveo je odnekud iz sveta lepu plavu
ženu, krupnih modrih očiju, koje su izgledale kao
staklene. Sa svojom krhkom lepo-tom, svojim evropskim
odelom i opremom, ona je izgledala kao luksuzna, sitna
stvar koju su izgubili neki putnici, prelazeći preko ovog
pl^iinskog visa, na putu iz jednog velikog grada u drugi.
Selo još nije bilo izišlo iz prvog velikog čuđenja ni
mlada žena uredila potpuno svoju bračnu sobu, punu
jastučića, vezova i pantljika, kad se i u tom kraju pojavila
hajdučija. U kasarnu je stigao odred štrajfkora i
podvostručio broj ljudstva. Komandir je provodio dane i
noći na terenu, nadzirući i razmeštajući patrole. Mlada
žena je zavela, zbunjena i ustrašena, u dništvu seoskih
žena, tek koliko da se ne broji da je sama. Vreme joj je
prolazilo u čekanju. I san i hrana joj se pretvoriše u
čekanje i prestadoše da je krepe i podržavaju. Seljanke su
je molile i nagonile da jede, dok u tom nutkanju ne bi sve
pojele i popile same. Noću su joj pričale priče i doživljaje,
ne bi li je iispavale. Na kraju, žene bi, zamorene
pričanjem, pospale na crvenom ćilimu, a ona bi ih gledala
sa kreveta svojim budnim očima, mučena teškim mirisom
mlekar-nika i vune, koji se dizao sa pospanih stopanica. A
12«
179
kad bi posle tako nespavanja,
višednevnog zarastao u bradu,
čekanja stigao ko- kaljav i mokar.
mandir, ona ni tada Ci2ime, koje nije
nije imala mnogo skidao po nekoliko
više radosti ni dana, zabrekle bi
utehe. Covek se mu od vlage i blata;
vraćao mrtav po dva momka su
umoran od hoda i se mučila da mu ih
svuku, a sa i iskusne hajduke.
vunenim obojcima Lazar je
svlačila se i koža sa uhvaćen slučajno.
oteklih i ranjavih Potera koja je go-
nogu. Bio je za- nila jednog drugog,
brinut zbog mlađeg, hajduka
neuspeha, i rasejan, nagazila je na
spremajući u mi- njega. Još pre dva
slima već novi meseca, kad se
pohod. Sav se bio prebacio iz Her-
usukao, spekao od cegovine ovamo,
revnosti i brige, Lazar je bio ranjen
usne mu ispucale, metkom u grudi. To
lice potavnelo od niko nije znao. Da
sunca, vetra i bi se lečio, Lazar je
planinskog uz pomoć mlađih
vazduha. Za vreme hajduka načinio
tih kratkih odmora pored samog gor-
kod kuće, žena ga skog ipotoka, ispod
je nego vala kao jedne velike klade,
ranjenika i već zaklon od suhog
posle dva-tri dana granja i
otpremala zorom naiplavljenog mulja
ponovo u planinu. I i iverja. U toj rupi
zato su sve njene je živeo, zaklonjen
misH i molitve išle od pogleda sa staza
samo za jednim koje su išle visoko
ciljem: da se iznad potoka, a
pohvataju što pre ti rukom je mogao da
nesrećni hajduci i dohvata vodu. Tako
da se jednom učini je po ceo dan
kraj ovom strašnom ispirao ranu na
životu. grudima, dok su ga
I jednog dana patrole tražile
njena se najveća svuda, obijajući
želja ostvarila. vrhove i vrleti.
Uhvaćen je glavni i Možda bi i
najmudriji hajduk, prezdravio da je
Lazar Ze-lenović. smeo potražiti malo
Posle njega će, bolji ležaj i da nisu
kako se govorilo u naišle neke rane
kasarni i selu, hiti
lakše pohvatati ili
rasterati ostale,
sitnije i manje veste
vrućine, od kojih skriveno sklonište
mu se rana dala na da nije osetio
zlo. Branio se od strašan zadah
muha i komaraca hajdukove rane.
koliko je mogao, Kad je izvukao
ali rana se širila i u noge, ikomjmdir je
dubini, do koje pogledao kroz
voda nije dopirala, razmaknuto granje i
zagno-javala sve ugledao ovčiju
više. Groznica je kožu. Osetivši da se
rasla. u rupi ispod njega
U takvom krije živ čovek, nije
stanju je bio hajduk ni pomišljao da bi
kad mu je jedan to mogao biti Lazar
njegov mlađi drug glavom; mislio je
hteo da donese da je mlađi hajduk
malko voska i ili neki njegov
rakije radi leka. drug. Da bi zavarao
Potera je opazila sakrivenog
mladića kad je hajduka, komandir
napustio čobanske je davao glasno
kolibe i pošao u naređenja
planinu ka potoku. štraj:°korima.
Primetivši u — Mora da je
poslednjem otišao dalje niz
trenutku poteru, potok. Trčite za
mladić je pobegao njim, a ja ću polako
niz potok i izgubio za vama, jer sam
se bez traga. povredio nogu na
Komandir, koji ovom trnju!
je bio ostavio konja A dok je to
na livadama i sam vikao, jednom
trčao pred rukom im je davao
žandarmima za znak da ćute, a
mladim hajdukom, drugom ih zvao da
upao je do pojasa u se okupe oko njega.
neki mulj i nanos i Kad su se iskupili
udario nogama o trojica, bacili su se
nešto meko i odjednom na
nepomično. Možda zaklon i uhvatili
bi i krenuo dalje, hajduka s leđa, kao
pošto se s mukom ja-zavca. Kako je
izvukao, i ne bi ni imao samo dugu
pri-metio Lazarevo pušku i veliki nož,
maleno i vesto nije uspeo ni da
ispali ni da gde ih je čekao
zamahne. Vezali su komandirov konj.
mu ruke lancem a Još uz put su
noge tkanicom, i osećali težak zadah,
tako ga izneli, kao a kad su ga položili
kladu, l:^pućem i na travu, videli su
strminom, do livada mu

1
veliku ranu na te nisam nikad
razgolićenim znao, sad bih te
grudima. Neki pozno ko si i šta
Zivan iz Goražda, si. A poznala hi te
koji je služio u sva sela, odavde
štrajfkorima kao do Goražda, što
kalauz i god je srpskog i
prokazivao, poznao turskog uha. Da
je odmah Lazara. dovedeš najluđe
Bili su iz istog sela; dijete koje nas
obojica su slavila nikad nije vidilo,
svetog Jovana. pa da nas vidi
Hajduk je ovakve kakvi smo,
kolutao velikim svako bi reklo:
sivim očima, koje onaj što leži vezan
je izbistrio život na i ranjen, ono je
vazduhu, pored Lazar, a ona rđa
vode, a raspalila što se nadnijela
groznica. nad njim, ono je
Komandir je tražio Zivan.
od Živana da Hajduk je
potvrdi još jednom imao grozničavu
da je to uistinu potrebu da govori,
Lazar. Svi su bili kao da time
nagnuti nad produž^lva vek, a
hajdukom. Zivan Zivan je hteo da
mu je govorio po pokaže svoju silu i
drugi put: br'ani svoj ugled
— Ti si, pred društvom, i
Lazare! ko zna dokle bi se
— Vidim da njih dvojica tako
me znaš bolje objašnjavala da ih
no ja tebe. komandir nije
— Znaš i ti prekinuo. Ali
mene, Lazare, hajduk na sva
kako ne znaš! druga pd'tanja nije
— Ama, i da odgovarao. O
drugovima i jata- uspehu, 0 priznanju
cima nije hteo ništa koje ga čeka, o
da kaže. Izgovarao odmoru kod žene.
se svojom ranom i Ali njegova misao
bolovanjem. nije mogla ni na
Komandir, pošto se čemu da se
posavetova sa zaustavi. Osećao je
narednikom samo olovan umor
štrajfkora, jednim kome se morao
krupnim Ličani- otimati, kao što se
nom, naredi strogo čovek koji zanoći
da se hajduku ne na snegu otima snu
daje ni kap vode, i smrzavanju.
ma koliko molio, Otkidajući se od
nego da ga upute na zemlje, digao se i
komandira. naredio pokret.
Dok se Sustigla ih je i
spremalo što treba druga patrola. Sad
za prenos ranjenog ih je bilo
hajduka, mladi devetorica. Nosila
komandir je seo koja su napravili za
malo podalje, da se hajduka bila su
odmori i pribere. gruba i čvorasta.
Naslonio je lakat Jedan od štrajfkora
na koleno a glavu baci na njih svoju
na podlanicu i kabanicu, zakrećući
gledao kao more pri tom lice, kao da
beskrajnu planinu je baca u ponor.
tek zazelenelu. Putovali su
Hteo je da misli o polagano. Sunce je
svome pripicalo. Ko-
mandir, koji je
jahao pozadi nosila,
morade da iz-jaše
napred, jer je smrad
od ranjenika bio
nepodnošljiv. Tek
iza podne, kad se
spustiše na
glasinačku ravan,
uzeše od jednog
seljaka kola i
volove. Tako su se
pred sunčev zalazak
pomolili na ravnici,
pred Sokocem. otvarali i levo krilo
Izgledali su kao na kapiji, koje se
neka grupa koja se otvaralo samo kad
vraća iz lova, samo ise dovoze drva ili
što su lovci seno. Povorka je
zamišljeni a lovina ušla pred sama
neobična. vrata kasarne. Tu'
Na livadi pred sjaha komandir,
kasarnom iskupile se gru-nuvši o zemlju
seoske žene i deca. teško, kao što
Među njima je bila i sjahuju umorni
komandirova žena. ljudi. Mlada žena
U početku nije ni oseti na svom licu
pomišljala na njegovu oštru bradu
hajduka. Očekivala od nekoliko dana, i
je samo muža, kao miris znoja, zemlje
uvek. Ali kako su i kiše, koji je uvek
žene sve više donosio sa tih
govorile o hajduku službenih pohoda.
koga nose, i pričale Dok je
sve fantastični je komandir izdavao
stvari, i kako se naređenja, žena
povorka primicala, baci pogled na
otegnuta i spora kao hajduka, koji je
sahrana, ispuni i nju jednako ležao
neko osećanje uvezan i
očekivanja i zebnje. nepomičan. Samo
Najposle stigoše. glava mu je bila
Ljudi su šumno malko uzdignuta

U
na jednoj glavnji i još jednom da vidi
malo sena. Oči nisu kako su smestili i
nikog^ gledale. Od vezali Lazara.
njega se širio oštar Hajduk je zatvoretn
zadah ranjene u podrum ispod
zverke. komandirova stana,
Pošto je koji je trebalo da
naredio što treba, posluži kao privre-
komandir uze ženu meni zatvor. Vrata
za ruku i uvede je u su bila slaba, sa
kuću da ne gleda gvozdenom re-
kako hajduka šetkom u gornjoj
skidaju i razvezuju. polovini, i brava na
Kad se umio i njima obična. Zato
presvukao, izišao je je ćele noći morala
 pred vratima stajati govori i da pokaže
straža. kako nije sanjiv, ali
Šomandir je su mu reci
malo jeo i mnogo zapinjale u ustima i
razgovarao sa razmak između njih
ženom. Pričao je o bivao sve veći.
sitnicama, živo i Zaspao je u pola
veselo kao de-čak. rečenice, držeći
Bio je zadovoljan. među prstima leve
Glavnog i ruke ženino rame,
najopasnijeg haj- sitno, belo i oblo.
duka uhvatio je, Ženi se nije
posle pet meseci spavalo. Bila je i
lutanja i napora i zadovoljna i uz-
nezasluženih buđena, i ustrašena
prekora od i tužna. Gledala je
starešinstva u dugo pored sebe
Rogatici i komande usnulog čoveka, sa
u Sarajevu. Od desnom polovinom
Lazara će saznati za lica uto-nulom u
skro-vište ostalih mekotu perja, sa
hajduka i imena malko otvorenim
jataka, i tako će ustima, kao da
oda-nuti dušom i žudno pije jastuk.
steći priznanje. Između nas, dok
— A ako ne bdimo.
htedne odati? —
pitala je bojažljivo
žeina.
— Odaće.
Moraće odati —
odgovarao je ko-
mandir, ne
upuštajući se sa
ženom u dalji
razgovor o tome.
Komandiru se
sipavalo. Umor ga
je pritezao zemlji i
bio jači od njegove
radosti, i od gladi, i
od želje za ženom.
Svežiaia postelje ga
je opijala. Usi-
Ijavao se da 'još
i našeg druga koji a
spava stvori se uvek
hladan i velik s
razmak koji raste sa t
svakim minutom i r
puni se sve više a
nerazumevanjem i ž
čudnim osećanjem i
napuštenosti i ?
grobne samoće.
Žena je nastojala da G
i sama zaspi. u
Zaklopila je oči i t
ujednačila dah. Ali a
iz prvog sna je trgnu n
smena straže pred j
podrumskim e
vratima. Kao da nije .
ni spavala i ništa — Jesi li ti to,
drugo mislila, Zivane?
vratiše joj se misli — Jesam.
na hajduka. Šuti!
Na straži je bio — Ama kako
isti onaj Živan, ću šutiti, nikakva
Lazarov zemljak. vjero, kad po-
Sad je videla da je ?iboh od žeđi i
nije probudila groznice. Nego, daj
smena straže koliko mi malo vode,
Lazarevo dozivanje. Živane, svetoga ti
Hajduk je tražio Jovana, slave naše,
vode. da ne skapa-
— jem ovako ikao
K skot.
o Zivan se pravi
j da ne čuje i ne
i odgovara ništa, u
nadi da će se
v hajduku dosaditi da
a moli. Ali ga hajduk
s opet doziva, tihim i
muklim glasom.
j — Ako znaš
e šta je patnja i
robijaštvo, nemoj se
n oglušiti, Zivane,
živa ti djeca!
— E, nemoj
me zaklinjati
djecom! Ti znaš da
imam befel i da je
ovo služba. Šuti!
Probudićeš
komandira.
— A na jade ti
on zaspo! Gori je od
Turčina, što me
mori žeđi pored sve
moje zle sreće.
Nego, proturi mi
malo vode, ako si
pobogu brat!
I? njihovog
daljeg prigušenog
■razgovora žena
saznade da mu po
komandirovom
naređenju ne daju
vode, jer hoće žeđu
da ga prisile da oda
drugove i jatake, A
hajduk je, mučen
nepodnošljivom
žeđu i vatrom,
nalazio očigledno
neko olakšanje u
bogo-radanju, u
nizanju teških reci i
zakletvi, i u neprei-
stanom ponavljanju
reci: voda, Ućutao
bi za neko-

1
liko trenutaka, odgov g
pa bi odmah ara. l—
zatim puštao — P
jedan dug i o—
dubok muški Zivane!...
uzdah iza kojeg Zivane. P
je dolazila molim ti se —
bujica reci. k'o bogu ... I
— E, izgorih! R
Zivane, Zivane, Tišina.
razgubali te Dockan je
moja so i izišao
hljeb, što me na sagoreo
ove muke mesec
udaraš, k'o niko posled-nje
nikog. četvrti.
Daj mi bardak Zivan se
vode, pa me ubi sklonio u
odmah, i neka ti senku; i
je prosto i ovog kad se javi,
i onog svijeta! njegov glas
Uh! je sada
Ali Zivan manje
je prestao jasan.
da mu Hajduk je
sobu oko sebe, koja se l
gubeći se sva u bore, rapću i—
novim, njoj i jecaju. Vo
dotle Život često de,
nepoznatim ostvaruje, vo
užasima koje su na širem' de!
joj otvarali planu, Uu
hajdukov jauk i priviđenja i uh!
Zivanovo strahove Z
siktavo našega i
ućutkivanje, i detinjstva,
sam tvrdi i teški i od sitnih,
san čoveka uobraženih
pored nje. strahova
Za njenog stvara
kratkog velike i
detinjstva, u istinske.
roditeljskoj Kako bi
kući, dešavalo divno bilo
se u noćima kad bi
kad nije mogla nevine
da spava, u strahote,
jesen ili u koje su joj
proleće, da je nekad
po ćelu kidale
bogovetnu noć devojački
osluškivala san, bile
tako neki istina, a
mučan i kad bi ova
jednolik šum noćašnja
spolja: vetar istina, na
koji oikreće divljem
dimnjak od selu, u
lima ili lupka bračnoj
bašten-skim postelji,
vratnicama, dznad
koje su groznih
zaboravili da hajdučkih
zaključaju. Kao razgovora i
dete, ona je u te jauka, bila
šumove unosila samo san i
naročito zna- maštanija.
čenje, A za
zamišljajući da sve to
su to živa bića vreme, kao
I 1
O ovome iz podruma, sama, sa
Lazaru se odavno svojim strahom i
mnogo govorilo na svojim pitanjima.
Sokocu. Ona je Pomišljala je i na
slušala priče o molitve kojima su je
njegovoj svireposti. naučili u detinjstvu,
Kako muči na ali to su bile molitve
najstrašniji način za neki drugi,
seljake koji mu se ne zaboravljeni i
pokoravaju, kako potonuli život, i nisu
ubija žandarme iz davale ključa ni
zasede, svlači ih do pomoći. Kao sa
kože i ostavlja gole sopstvenom smrću,
na putu. A sad, evo, mirila se sa mišlju da
vidi kako njemu će onaj što jauče
žandarmi vraćaju večno moliti i jau-
dug. Ali, može li kati, a ovaj što spava
tako večno ići? Njoj i diše pored nje,
se čini da tako srljaju večno tako spavati i
u neki ponor i da će ćutati.
svi zajedno propasti A noć je
u ovakvoj noći bez pritiskivala, sve
svitanja, u krvi, u gušća i sve teža. To
žeđi, i u nepoznatim više nije bila obična
strahotama. noć, jedna od
Na mahove je bezbrojnih u nizu
pomišljala da budi dana i noći, nego
čoveka, da ga moli jedna jedina večita i
da jednom rečju beskrajna pustinja od
svojom, jednim mraka u kojoj
osmejkom, rasprši poslednji živi čovek
sve ovo kao grozo vit jauče i zapomaže, i
san. Ali se nije bez nade i pomoći
micala s mesta, niti bogoradi kap vode.
je budila čoveka, Ali od celog velikog
nego je sedela i dalje božijeg sveta, sa
nepomična, isto kao vodama, kišama i
da je mrtvac pored rosama, nema više ni
nje, osluškujući glas
jedne suze vode, i od ranijih svitanja, i
svih živih bića ni kako zora, prvo siva
jedne ruke. Sve su pa rumena, osvaja
vode usahle i svi sobu i izdvaja i
ljudi presvisli. Živi oživljava predmete u
samo još slabi žižak njoj^
njene svesti, kao Napregnutim
jedini svedok svega sluhom mogla je da
toga. razabere još uvek
hajdukov glas, ali
kao da dolazi
Pa ipak je izdaleka. Ni psovke
svanulo. Sa ni proklinjanja.
Samo jedno muklo i
nevericom je gledala sve rede:
žena kako počinje da — Uh, uh, uuuh!
se beli zid, na istom I to je više
mestu kao i za pogađala nego
čula.
Iako je svitanje
osvajalo, žena nije
imala snage da se
makne. Sva
ukrućena, savijena,
sa glavom u
dlanovima, sedela je
nakraj postelje i nije
ni prime-tila kad se
komandir probudio.
Covek je
otvorio ispavane oči
i pogled mu je pao
na povijena pleća
ženina i njen bledi
potiljak. Tada ga,
posle prve
nedoumice, kao
mlak i zanosan talas,
svega prođe i proze
svest o radosnoj
stvarnosti. Htede da
zovne ženu, da
klikne njeno ime, ali
se predomisli.
Nasmejan, podiže se
malko, nečujno, mu kaže i preko
odupirući se na levi kojih se ne može
lakat, a desnom tako lako preći na
slobodnom rukom, svagdašnji život.
bez reci, iznenada Ogorčene reci su joj
obuhvati njena ra- navirale, ali nije
mena i privuče je i mogla da izgovori ni
savi poda se. jedne. Samo se
Žena se otimala zagrcnu. Ali čovek
kratko i uzaludno. nije ni primetio taj
Učini joj se užasan znak njenog otpora,
taj nenadni i taj zvuk koji nije
neodoljivi zagrljaj. dospeo da postane ni
Činilo joj se jedna cigla reč. Htela
nemogućno i je da ga odgurne od
svetogrdno da se sebe, ali njeni
tako brzo i lako, bez pokreti nisu imali ni
reci i objašnjenja, približno snagu
izneveri noćnom njenog ogorčenja ni
svetu u kom je do brzinu njene misli.
toga trenutka živela i Već sama vrelina
stradala, sama sa toga odmornog i
svojom mukom. probuđenog tela
Htela je da mu se pritisnu je kao teret.
odupre i uveri ga da Popustiše kosti i
to ne može biti, da mišići u mladom
ima teških i bolnih telu, kao poslušna
stvari koje mora da mašina.

1
Usta su joj bila životu, o
zapečaćena tonula je u dB
njegovim gluhom i e
ustima. Osećala sumračnom
ga je na sebi kao moru
ogroman kamen poznate a
za koji je prive- uvek nove
zana i sa kojim slasti. Nad
zajedno pada, njom su
strelovito i neza- ostajali
ustavno. poslednji
Gubeći tragovi
svest ne samo o njenih
prošloj noći noćašnjih
nego o ćelom misli i
 MOST NA veziru nešto n
stišano i aB
ŽEPI zamišljeno.
Ono
neizrecivo,
što iskusni i
napaćeni
ljudi čuvaju
u sebi kao
skrovito
dobro, i što
im se, samo
Četvrte pokatkad,
godine svoga nesvesno
vezirovanja odražava u
posrnu veliki pogledu,
vezir Jusuf, i kao kretnji i reci.
žrtva jedne Živeći
opasne intrige zatočen, u
pade iznenada u osami i
nemilost. Borba nemilosti,
je trajala ćelu vezir se setio
zimu i proleće. življe svoga
(Bilo je neko zlo porekla i
i hladno proleće svoje zemlje.
koje nije nikako Jer,
dalo letu da razočaranje i
grane.) A sa bol odvode
mesecom majem misli u
iziđe Jusuf iz prošlost.
zatočenja kao Setio se oca i
pobednik. I život majke.
se nastavi, (Umrli su
sjajan, miran, oboje još
jednoličan. Ali dok je on bio
od onih zimskih skroman
meseci, kad pomoćnik
između života i nadzornika
smrti i između carskih štala,
slave i propasti i on je dao
nije bilo da im se
razmaka ni oper-vaze
koliko je oštrica grobovi
noža, ostade u kamenom i
pobedniku podignu beli
I Još toga istog odnese. Jer, ili
m
leta on je imao nabuja Zepa, naglo i
prilike da govori s iznenada kao svi
ljudima koji su gorski potoci, pa
dolazili iz Bosne. podrije i otplavi
Raspitivao je, i grede; ili nadođe
kazivali su mu. Drina, pa zajazi i
Posle buna i ratova zaustavi Zepu kod
bejahu naišli nered, ušća, i ona naraste i
oskudica, glad i digne most kao da
svakojake bolesti. ga nije ni bilo. A
On odredi znatnu zimi se opet uhvati
pomoć svima poledica po
svojima, koliko god brvnima, pa da se
ih još ima u Zepi, i u polome i stoka i
isto vreme naredi da ljudi. Ko bi im tu
se vidi šta im je most podigao,
najpotrebnije od učinio bi im najveće
građevina. Javiše dobro.
mu da ima još četiri Vezir dade šest
kuće Setkića i da su ćilima za džamiju, i
ponajdmućniji u novca koliko treba
selu, ali da je i selo i da se pred džamijom
sav taj kraj podigne česma sa tri
osiromašio, da im je lule. I u isto vreme
džamija oronula i odluči da im
pogorela, česma podigne most.
presahla; a najgore U Carigradu je
im je što nemaju tada živeo jedan
mosta na Zepi. Selo Italijan, neimar, koji
je na bregu kraj je gradio nekoliko
samog utoka Zepe u mostova u okolini
Drinu, a jedini put Carigrada i po njima
za Vi-šegrad ide se pročuo. Njega
preko Zepe, najmi vezirov
pedesetak koraka haznadar i posla sa
poviše ušća. Kakav dvojicom dvorskih
god most načine od ljudi u Bosnu.
brvana, voda ga Stigli su još za
snega u Višegrad. šipragom i
Nekoliko dana borićima. Kopali su
uzastopce su gledali dok nisu našli
začuđeni široku i duboku žilu
Višegrađani neimara kamena, koji je bio
kako, pognut i sed, a jedriji i belji od
rumen i mladolik u onog kojim je zidan
licu, obilazi veliki višegradski most.
kameni most, tucka, Odatle se spustio
među prstima mrvi i niz Drinu, sve do
na jeziku kuša Zepe, i odredio
malter iz sastavaka, mesto gde će biti
i kako preme-rava skela za prevoz
koracima okna. kamena. Tada se
Zatim je nekoliko jedan od one
dana odlazio u dvojice vezirovih
Banju, gde je bio ljudi vrati u
majdan sedre iz Carigrad s računom
kojeg je vađen i planovima.
kamen za
višegradski most. Neimar ostade
Izveo je argate i da čeka, ali nije
otkopao majdan, hteo da stanuje ni u
koji je bio posve Višegradu ni u kojoj
zasut zemljom i od hrišćanskih kuća
obrastao ponad Zepe. Na
uzvisini, u onom
uglu što ga čine
Drina i Zepa,
sagradi brvnaru —
onaj vezirov čovek i
jedan višegradski
kjatib su mu bili
tumači — i u njoj je
stanovao. Sam je
sebi kuvao.
Kupovao je od
seljaka jaja, kajmak,
luk i suvo voće. A
mesa, kažu, nije
nikad kupovao.
Povazdan je nešto
tesao, crtao, ispi-
tivao vrste sedre ili
osmatrao tok i
pravac Zepe. dana, negde u
Uto se iz planini, oblak, i
Carigrada vrati i začas se zamuti i
onaj činovnik sa ve- nabuja Zepa. Tu istu
zirovim odobrenjem noć provali već
i prvom trećinom gotov nasip po
potrebnog novca. sredini. A kad
Otpoče rad. sutradan osvanu
Svet nije mogao da dan, voda je bila već
se načudi neo- splasla, ali je pleter
bičnom poslu. Nije bio isprovaljivan,
ni naličilo na most kolje počupano,
ono što se radilo. grede iskrivljene.
Najpre pobiše ukoso Među radnicima i u
preko Zepe teške narodu pođe šapat
borove grede, pa da Zepa ne da mosta
između njih dva na se. Ali već treći
reda kolja, dan naredi neimar
prepletoše prućem i da se pobija novo
nabiše ilovačom, kolje, još dublje, i
kao šanac. Tako da se isprave i
svratiše reku, i poravnaju preostale
jedna polovina grede. I opet je iz
korita ostade suva. dubine odjekivalo
Upravo kad su kamenito rečno
dovršili taj rad, korito od maljeva i
prolomi se jednog radničke vike i
udaraca u ritmu.

1
Tek kad sve bi nad njima i merio im
spremljeno i gotovo, svaki čas rad žutim
i dovučen kamen iz limenim
Banje, stigoše trougaonikom i
klesari i zidari, olovnim viskom na
Hercegovci i zelenom koncu. Već
Dalmatinci. su bili s jedne i s
Podigoše im druge strane prosekli
drvenjare, pred kamenitu i strmu
kojima su klesali obalu, kad ponestade
kamen, beli od novca. Nasta zlo-
kamene prašine kao volja među
vode-ničari. A radnicima i u narodu
neimar je obilazio mrmljanje da od
oko njih, saginjao se mosta neće biti
ništa. Neki koji su planovima i
dolazili iz Carigrada računima. Samo je
pričali su kako se radnju prigledao
govori da se vezir često. Kad, pred
promenio. Niko ne proleće, stade led
zna šta mu je, da li pucati, on je svaki
je bolest ili su neke čas, zabrinut,
brige, tek on biva obilazio skele i
sve nepristupačniji i nasipe. Pokatkad i
zaboravlja i napušta noću, sa lučem u
već otpočete radove ruci.
i u samom Još pre
Carigradu. Ali posle Đurđevdana vratiše
nekoliko dana stiže se zidari i rad otpo-
vezirov čovek sa če ponovo. A tačno
zaostalim delom u po leta bi posao
novca, i gradnja se dovršen. Veselo
nastavi. oboriše radnici
Na petnaest skele, i iz toga spleta
dana pred od greda i dasaka
Mitrovdan, svet koji pojavi se most, vitak
je prelazio Zepu i beo, sveden na
preko brvana, malo jedan luk od stene
poviše gradnje, do stene.
primeti prvi put Na svašta se
kako se s obe strane moglo pomisliti pre
reke, iz tam-nosiva negoli na tako
kamena škriljavca, čudesnu građevinu u
pomalja beo gladak rastrganu i pustu
zid od tesana kraju. Izgle-
kamena, opleten sa
svih strana skelama
kao paučinom. Od
tada je rastao
svakog dana. Ali uto
padoše prvi mrazevi
i rad se obustavi.
Zidari odoše
kućama, na
zimovanje, a neimar
je zimovao u svojoj
brvnari, iz koje nije
gotovo nikud
izlazio, povazdan
pognut nad svojim
dalo je kao da su od sira rezana a ne u
obe obale izbacile kamen sečena.
jedna prema drugoj Još dok su prvi
po zapenjen mlaz putnici, zastajkujući
vode, i ti se mlazevi od čuđenja, prelazili
sudarili, sastavili u preko mosta, neimar
luk i ostali tako za je isplatio radnike,
jedan trenutak, povezao i natovario
lebdeći nad svoje sanduke sa
ponorom. Ispod luka spravama i har-
se videlo, u dnu tijama, i zajedno sa
vidika, parče modre onim vezirovim
Drine, a duboko pod ljudima krenuo put
njim je grgoljila Carigrada.
zapenjena i Tek tada pođe
ukroćena Zepa. po varoši i po selima
Dugo nisu oči govor o njemu.
mogle da se pri Selim, Ciganin, koji
viknu na taj luk mu je na svom
smišljenih i tankih konju dogonio stvari
linija, koji izgleda iz Višegrada i jedini
kao da je u letu zalazio u njegovu
samo zapeo za taj brvnaru, sedi po
oštri mrki krš, pun dućanima i priča,
kukrikovine i pavite, bogzna po koji put,
i da će prvom sve što zna o
prilikom nastaviti let strancu.
i iščeznuti. — Asii i nije on
Iz okolnih sela čovjek k'o što su
povrve svet da vidi drugi ljudi. Ono
most. Iz Vi-šegrada zimus dok se nije
i Rogatice su radilo, pa mu ja ne
dolazili varošani i otiđi po desetak-
divili mu se, žaleći petnaest dana. A kad
što je u toj vrleti i dođem, a ono sve
divljini a ne u ne-raspremljeno k'o
njihovoj kasabi. što sam i ostavio. U
Valja rodit studenoj brvnari on
vezira! — sjedi sa kapom od
odgovarali su im međedine na glavi,
Zepljani i udarali umotan do pod
dlanom po kamenoj pazuha, samo mu
ogradi, koja je bila ruke vire, pomodrile
prava i oštrih od^ studeni, a on
bridova, kao da je jednako struže ono
kamenje, pa piše
nešto; pa struže, pa u mene onim
piše. Sve tako. Ja zelenim očima, a
otovarim, a on gleda obrve mu

1
se nakostriješile, bi jednog fratra.
reko proždrijeće te. Već idućeg
A nit govori nit dana, ujutro,
romori. Ono nikad izvestiše vezira o
nisam vidio. I, ljudi nei-marevoj smrti i
moji, koliko se predadoše mu
namuči, eto godinu i preostale račune i
po, a kad bi gotov, nacrte mosta.
pođe u Stambul i Neimar je bio
prevezosmo ga na primio samo četvrti
skeli, odij uma na deo svoje plate. Iza
onom konju: ama da sebe nije ostavio ni
se jednom obazrije duga ni gotovine, ni
jal na nas jal na testamenta ni kakvih
ćupriju! Jok. naslednika. Posle
A dućandžije dužeg razmišljanja,
ga sve više ispituju odredi vezir da se
o neimaru i od preostala tri dela
njegovom životu, i jedan isplati bolnici,
sve se više čude i ne a druga dva daju u
mogu da nazale što zadužbinu za
ga nisu bolje i sirotinjski hleb i
pažljivije zagledali čorbu.
dok je još prolazio Upravo kad je
višegradskim to naređivao — bilo
sokacima. je mirno jutro
A neimar je potkraj leta —
dotle putovao, i kad donesoše mu molbu
bi dva konaka do jednog mladog a
učenog
Carigrada, razbole carigradskog
se od kuge. U mualima, koji je bio
groznici, jedva se iz Bosne rodom,
držeći na konju, pisao vrlo glatke
stiže u grad. Odmah stihove, i koga je
svrati u bolnicu vezir s vremena na
italijanskih vreme darivao i
franjevaca. A pomagao. Cuo je,
sutradan u isto doba kaže, za most koji je
izdahnu na rukama vezir podigao u
Bosni i nada se da Kad
će i na tu, kao na Dob
ra
svaku javnu Upr
građevinu, urezati ava i
natpis da se zna kad Plem
je zidana i ko je enita
Vešti
podiže. Kao uvek, no
on i sad nudi veziru Pruži
svoje usluge i moli še
da ga udostoji da ruku
jedn
primi hronogram a
koji mu šalje i koji drug
je s velikim trudom oj,
sastavio. Na Nast
ade
priloženoj tvrđoj ovaj
hartiji bio je fino kras
ispisan hronogram ni
sa crvenim i zlatnim most
,
inicijalom: Rado
st
poda
nika
i
dika
Jiusu
fova
Na
oba
sveta
.

Ispod toga bio

je vezirov pečat u
ovalu, pode-Ijen na
dva nejednaka
polja; na većem je
pis^o: Jusuf
Ibrahim, istinski
rob božji, a na
manjem ve-zirova
deviza: U ćutanju je
sigurnost.
Vezir je sedeo
dugo nad tom
molbom, raširenih
ruku, pritiskujući
jednim dlanom
natpis u stihovima, a imao moći da spreči
drugim neimarove snove. U snu poče
račune i nacrt mosta. da mu se javlja
U poslednje vreme tamnica, a iz noćnih
on je sve duže snova je, kao
razmišljao nad mol- neodređen užas,
bama i spisima. prelazila u javu, i
Prošle su, još trovala mu dane.
letos, dve godine od Postade
njegova pada i osetljiviji za stvari
zatočenja. U prvo oko sebe. Vređali su
vreme, posle ga izvesni predmeti
povratka na vlast, koje pre nije ni
on nije primećivao primećivao. Naredio
kakve promene na je da se digne sav
sebi. Bio je u somot iz palate i
najlepšim godinama zameni svetlom
kad se zna i oseća čohom koja je
puna vred-nost glatka, meka i ne
života; pobedio je škripi pod rukom.
sve protivnike i bio Omrznu sedef, jer
moćniji nego ikad
ga je u mislima
pre; dubinom
skorašnjeg pada vezivao s nekom
mogao je da meri studenom pustoši i
visinu svoje moći. osamom. Od dodira
Ali što je više sedefa i od samog
odmicalo vreme, pogleda na nj trnuli
njemu se — umesto su mu zubi i
da zaboravlja — u prolazila jeza uz
se-ćanju sve češće kožu. Sve
javljala pomisao na pokućstvo i oružje u
tamnicu. Ako je i kom je bilo sedefa
uspevao ponekad da odstranjeno je iz
rastera misli, on nije njegovih soba.

1
Sve poče da svaka reč mogu da
prima sa donesu zlo. I ta
prikrivenim ali mogućnost poče da
dubokim veje iz svake stvari
nepoverenjem. koju čuje, vidi,
Odnekud se ustali u rekne ili pomisli.
njemu ova misao: Pobednik vezir
svako ljudsko delo i oseti strah od
života. Tako je i ne islama nije mogla
sluteći ulazio u ono nego samo
stanje koje je prva delimično da
faza umiranja, kad obasja, i u kojoj je
čovek počne da s život, bez ikakve
više interesa više uljuđenosti i
posmatra senku pitomosti, siro-
koju stvari bacaju mašan, štur, opor. I
nego stvari same. koliko takvih
To je zlo pokrajina ima na
rovalo i kidalo u ovom božjem
njemu, a nije mogao svetu? Koliko
ni pomisliti da ga divljih reka bez
kome ispovedi i mosta i gaza?
poveri; pa i kad to Koliko mesta bez
zlo dovrši svoj rad i pitke vode, i
izbije na površinu, džamija bez ukrasa
niko ga neće i lepote?
poznati; ljudi će U mislima mu
kazati prosto: smrt. se otvarao svet, pun
Jer, ljudi i ne slute svakojakih potreba,
koliko ima moćnih i nužde, i straha pod
velikih koji tako
ćutke i nevidljivo, a raznim oblicima.
brzo, umiru u sebi. Sunce je
bleštalo po sitnoj
I ovoga jutra zelenoj ćeramidi na
vezir je bio umoran kiosku u vrtu. Vezir
i neispavan, ali obori pogled na
miran i sabran; očni mualimov natpis u
kapci su mu bili stihovima, polako
teški a lice kao podiže ruku i
sleđeno u svežini precrta dvaput ceo
jutra Mislio je na natpis. Zastade
stranca neimara koji samo malo, pa onda
je umro, i na precrta i prvi deo
sirotinju koja će pečata sa svojim
jesti njegovu imenom. Ostade
zaradu. Mislio je na samo deviza; 17
daleku brdovitu i ćutanju je
mračnu zemlju sigurnost. Stajao je
Bosnu (oduvek mu neko vreme
je u pomisli na
Bosnu bilo nečeg
mračnog!), koju ni
sama svetlost
nad njom, a onda izgledao uvek
podiže ponovo ruku izdvojen i sam, i
i jednim snažnim iznenađivao putnika
potezom izbrisa i kao neobična
nju. misao, zalutala i
Tako ostade uhvaćena u kršu i
most bez imena divljini.
i znaka. Onaj koji ovo
On je, tamo u priča, prvi je koji je
Bosni, bleštao na došao na misao da
suncu i sjao na mu ispita i sazna
mesečini, i postanak. To je bilo
prebacivao preko jednog večera kad
sebe ljude i stoku. se vraćao iz
Malo-pomalo, planine, i umoran,
iščeznu posve, onaj seo pored kamenite
krug razrovane ograde na mostu.
zemlje i razbacanih Bili su vreli letnji
predmeta koji dani, ali prohladne
okružuju svaku noći. Kad se
novu gradnju; svet naslonio leđima na
raznese i voda kamen, oseti da je
otplavi polomljeno još topal od dnevne
kolje i parčad skela žege. Covek je bio
i preostalu građu, a znojan, a sa Drine
kiše sapraše tragove je dolazio hladan
klesarskog rada. Ali vetar; prijatan i
predeo nije mogao čudan je bio dodir
da se priljubi uz toplog klesanog ka-
most, ni most uz mena. Odmah se
predeo. Gledan sa sporazumeše. Tada
strane, njegov beo i je odlučio da mu
smelo izvijen luk je napiše istoriju.

1
 SMRT U SINANOVOJ TEKIJI

Otkako je Alidede došao u Sarajevo, Sinanova tekija

je postala mesto na kom su se sastajali najbolji i najumniji
ljudi.
Četrdeset i pet godina je proveo ovaj slavni čovek u
Carigradu, pročuo se nadaleko zbog svoje učenosti i
svetosti, mnogo dobra učinio je i svome redu, i
pojedincima, i državnim ljudima koji su hteli da ga
slušaju. Sudbina mu nije dala samo znanje i pronicljivost,
i pogled širi nego u ostalih ljudi, nego i tako savršenu
harmoniju između duha i tela da je za sve koji su ga
poznavali, lično ili po čuvenju, stajao kao nedostižan
primer savršenstva svake vrste. Izgleda da su mu nemir i
ljudska potreba za nemirom bili potpuno nepoznati. Kažu
da nije znao šta je žensko telo ni plotsko uživanje uopšte.
Nikada nije okusio nikakva opojnog pića, ni fildžan kafe,
ni dim duvana. Ali nije osuđivao one koji se služe svim
tim božjim darovima za ovoga kratkog života. On je
uopšte prolazio kroz ovaj svet kao da ne pri-mećuje ništa
od onoga što je zlo i ružno u njemu.
Zapisano je sve što je Alidede uradio i rekao, ali
nikad nigde nije zabeleženo, niti će ikad biti objašnjeno,
kako i otkud se našao tako čist i uzvišen božji čovek. U
veku u kom se rodio i svetu u kom je živeo, on će ostati
kao nerazumljiv izuzetak i čudo.

201
u svojoj da ostavi Carigrad,
šezdeset i petoj sabraću s kojom je
godini, Alidede se ostareo, poštovaoce i
odjednom resi da učenike, i da se vrati
napusti tekiju- u Bosnu. Niko nije
maticu iz koje je smeo da se opre
proširio slavu Reda, njegovoj odluci iako
su svi bili Istok prema kome se
nezadovoljni njome. treba moliti. I u
Kako nikad u životu pustinji gde nema
nije kazao reč koja kapi vode, peskom
rastužuje ili se može abdest uzeti,
nipodaštava dru- a ako ni peska nema,
goga, nije hteo da mišlju se može
im kaže istinski pravoverni oprati, jer
razlog: da ga smrt i je misao jača i čistija
zemlja zovu. od svega. Pa što da
Naprotiv, i od ga žale kad odlazi u
rastanka, najbolnije Bosnu, iz koje je
stvari na svetu, nikao, i koja je puna
umeo je da napravi lepote božje kao ma
nauk i lepotu. koja druga zemlja na
Onima koji su svetu? Covek je
izražavali čuđenje i dužan svome
žaljenje što ih zavičaju.
napušta, govorio je Tako je ovog
o širini i istovetnosti proleća došao
stvorenog sveta. Sta Alidede u Sarajevo.
je verniku daleko? I Bio je osedeo,
šta mu može biti pognut i obnevideo
neobično? Svuda na od mnogog čitanja,
ovom belom svetu ali njegove modre
može da se nađe oči bile su bistre i
malo senke, koliko vesele i sa njih je
čoveku treba da se stalno padao smešak,
prostre u molitvi; kao sjaj, na srebrnu
svuda se zna gde je bradu; ruke su mu
Istok; svuda ima bile mirne, bele i
malo vode koja je večito mlade kao u
prešla bar četrdeset ljudi koji čedno žive.
kamičaka i koja je, Po jednom u
prema tome, čista za nedelji, uoči petka,
abdest. Pa i gde dolazili su u
nema ni toga, onaj Sinanovu tekiju
koji živi u pravoj učeni ljudi, ugledni
veri nije izgubljen građani i pobožni
ni nesre-ćan. I u putnici na prolazu
krajevima gde se kroz Sarajevo,
nedeljama ne vidi uopšte svi
sunce — ima i
takvih — verniku će 202
srce kazati gde je
prijatelji ove ponutricu, a niti
tekije i ovoga vene niti docvetava.
U basenu, zelena od
Reda koji su mahovine, tamna
želeli da čuju voda; u njoj dve
Alidedinu reč. crvene ribe kao dva
Tako su se nerazumljiva i tajna
sastali i večeras. slova. Po kamenim
Kako je noć bila pločama prostrta
topla i vedra, velika hasura za
sastanak se goste; na uzvisini,
održavao u pored zida, šiljte
dvorištu tekije. To za Alidedu.
je bio pravougaon Već su se bili
prostor, sav od svi iskupili. Alidede
kamena. Sa sve je sedeo na svome
četiri strane raslo mestu. Malo pre
je žuto cveće, a nego što će početi
uza zid se penjala kazivanje, starac je,
loza od koje se leti zamišljen, otkinuo
stvara zelen krov lozov list i držao ga
nad avlijom. Na među zubima.
sredini je nizak Nagrizavši malko
šedrvan čija voda mlad držak, oseti na
ne šiklja uvis, nego jeziku ljut ukus
se posle kratkog lozovine koji ga
uspona vraća, iznenadi svojom
optače mramornu gorčinom. U isto
jabuku, i pada u vreme nešto ga
okrugli basen. steže u grudima.
Tako taj šedrvan Činilo mu se da
ne vređa oko onim gubi dah i da neće
nemoćnim progovoriti reci.
naporom vode koja Ipak otpoče. Već pri
se penje što više prvim recima
može pa se onda zagrcnu se nekoliko
ruši, dajući puta nekim čudnim,
neprestano sliku kao detinjskim
umora i pada po kašljem, ali je uvek
neumoljivom za- ponovo nastavljao
konu, nego izgleda da govori, iako sve
kao krupan tropski slabije. Odjednom
cvet koji se pri mu se prekide glas
vrhu rasklapa i u pola reci, glava
ukazuje srebrnu malko klonu, a
desna ruka pođe zanela neka misao.
srcu. Slušaoci, koji Kad se ćutanje
su većinom gledali suviše produži,
preda se, nisu derviši i softe
isprva obraćali počeše da se
pažnju na ovo zgledaju i čude, jer
ćutanje. Držali su su znali za derviško
da ga je, kao što se pravilo koje
to često dešavalo,
203
im je Alidede svojim j
preporučivao dobrim a
i kojega se i glasom:
sam pridr- —
žavao: da ne Ništa
treba ostajati
dugo u .. .
zanosu, da se ništa!
čovek ne Uneli
uzoholi i da su ga u
ne izazove njegovu
zavist kod sobu,
ostalih. Kad raskopčali
najposle i ispružili
pogledaše i na podu,
videše podmetnu
pokrete vši mu
njegove desne pod glavu
ruke, pritrčaše jastuk sa
mu. Alidede min-
je bio u derluka.
samrtnom Skropili
ropcu. Ispod su ga
napola vodom i
sklopljenih mazali
trepavica đulsijom.
staklen Ne
blesak. otvarajući
Klonuo uza oči, koje
zid, samo je kao da su
lako naglo
odmahivao tonule,
rukom i jedva tražio je
uspevao da rukom da
prošapuće mu izvuku
osećanje bola, i h
koje ga je šljivacim T
svega a, na o
ispunjavalo. A onom 2
sve to zajedno mestu
bilo je manje gde reka
od vrha Bosna
najoštrije igle: čini jak
poslednji trag zaokret i
njegove svesti zaobilazi
i poslednji Zenicu.
dokaz U
postojanja. proleće i
Bilo mu u jesen,
je deset ili kad vode
jedanaest nadođu,
godina. zamuti se
Njihova kuća i naraste
je bila izvan Bosna i
varoši, dođe pod
usamljena samu
među njivama kuću,
odnese
204 im
baštenski
plot, a
nanese
neke
tuđe
plotove,
polomlje
ne
bogzna
gde,
navalja
klade i
korenje,
naplavi
debeo
nanos od
mulja,
granja,
krpa,
razbijeni
I
je bilo prekriveno
muljem, a zatim se
pokazao list pa prsti na
nozi. Dečak se
najednom umiri. Pošto
je još jednom prešao
pogledom ćelo
doplavljeno telo po
dužini, spusti se s direka
polako na protivnu
stranu i poče da izmiče
preko bašte, natraške i
ne skidajući pogleda sa
mesta gde je ležala
utopljenica. Došavši do
pčelinjaka, na suvo i
tvrdo tlo, zastade. Tu ga
tek uhvati strah. Trčeći
prema kući, vikao je
glasno majku, ali kad je
stigao i ugledao
ukućane, prevlada u
njemu odjednom dotle
nepoznato oseća-nje
stida. Iako je bio mučen
strahom i potrebom da
govori, nije mogao da
nađe jedne reci kojom bi
kazao ono što je video.
Lutao je po aviiji, jedva
su ga naterali u kuću, i
sve je mislio, gledajući
oca, majku i braću: evo,
sad treba reći, sad ću im
kazati šta sam video; ali
kad je trebalo naći prvu
reč i početi, njemu se
stezalo grlo i pečatila
usta. Dok god je bilo
vidno, strepeo je da neki
od braće ne ode u baštu
i ne otkrije tajnu.
Kako je bilo
m mali nije ništa okusio.
n Veče je odmaklo i
o približavalo se vreme
g spavanju. U dečaku je
o raslo sećanje na leš koji
je video i pretvaralo se u
d neku nejasnu krivicu
e koja ga je mučila i
c nagonila da sve odmah
e ispriča majci, da se
isplače, da traži obja-
u šnjenja. Ali je u isto
vreme osećao kako mu je
k ne-mogućno da šta o
u tome kaže. Prilazio je
ć nekoliko puta majci,
i tražio njen pogled, ali
, ona nije ništa
primećivala na dečaku, a
n on nije nalazio snage da
i otpočne razgovor.
k Najzad je legao. Tek tada
o je otpočela igra dečje
mašte i živaca u prvoj
n nesanici.
i Po sto puta se u
j mislima ponovo penjao
e na direk, prilazio
utopljenici, razgledao je,
n trčao vičući majčino ime
i i, ne nalazeći rešenja ni
umirenja kod kuće,
p vraćao se u baštu. Trzao
r se i prevrtao pored braće
i koja su tvrdo spavala.
m Rešavao se neprestano:
e sada će ustati, viknuti,
t moliti majku da idu u
i baštu
o
d
a
s e ostajao prikovan uz
dušek, dok je u njemu
l neprestano raslo
u osećanje straha i
č nerazumljive krivice
e koja biva sve
m veća.
U groznici je
i dočekao jutro, ustao pre
ostalih, i otrčao u baštu.
d Video je da je voda u
a toku noći nadošla i
prekrila polovinu bašte.
v Traga nije bilo od direka
i ni od utopljenice. Voda
d je bila porasla u visini
e plota. Matica je derala
sredinom bašte. Reka je
š nadolazila ceo taj dan.
t Bilo se izvedrilo i slabo
a prolećno sunce obasjalo,
ali planine su s hukom
j slale svoje potoke koji
e žive samo po jedan dan
u godini, da ceo taj dan
u besne, ruše i valjaju sve
što je pred
s njima.
t Dečaku je
v izgledalo da je sve što
a ga je mučilo otplavljeno
r sa tim novim bujicama
i mutne vode. Dan je
. proveo u zbunjenom
čekanju, a iduće noći
P spavao je bez snova i
a bez buđenja, premoren
sinoćnom nesanicom.
i Kad je drugog jutra
p sišao u vrt, voda je bila
a znatno opala. U toku
k dana splasla je toliko da
se ukazao ceo plot; po
j prostoru oko njega
ostale su velike lokve
mutne vode, ali već i da, koji ga je od samog
sada je bilo jasno da je z početka kočio, sad je
i onaj direk i r došla i bojazan da mu
utopljenicu voda a sve to neće niko hteti
otplavila dalje. z verovati, da će mu se
Celog toga i. narugati, ili ga možda
proleća dečak se mučio P kazniti što nije odmah
svojom tajnom. Svakog o sve rekao. Tek sa toplim
dana po nekoliko puta r letom i veselom jeseni
mu se vraćala misao da, e počeo je da zaboravlja.
bar sada kad je svega d Ali i posle, još zadugo,
nestalo, ispriča ceo o dešavalo se, naročito
događaj majci. Osećao n pred veče, da se u njemu
je da bi mu bilo lakše o javi isti onaj strah od
od toga, ali nikad nije g nepoznatog lesa, i
nalazio hrabrosti da s osećanje nerazumljive
počne, ni reci da se ti krivice,

2
i potreba da nekome godine. 0
sve prizna i Tekija u kojoj
ispovedi, i nemo- je živeo imala je
gućnost da to učini. dva lica. Jedno,
Godinu-dve glavno i duže,
docnije dečaka je gledalo je na more,
uzeo sebi jedan a drugo u strmi
njegov ujak, čovek breg sa baštama i
imućan i osobenjak, grobljima, niz koji
koji je živeo u se spuštala jedna
Sarajevu. Tu je ušao jedina ulica.
u Sinanovu tekiju i Jedne noći, tek
zavoleo nauku i
ako je bila ponoć,
pravila svoga Reda.
To ga je odvelo u mladić se probudio i
Carigrad. rasanio. Ustao je,
otvorio prozor i,
naslonivši glavu na
drvene prečage,
Bilo mu je oko udisao hladan
dvadeset i pet pretprolećni vazduh.
godina. Već pet-- Noć je bila bez
šest godina u meseca, ali vedra i
Carigradu, bio je zvezdana. Pred njim
najmlađi među na- se belasala kaldrma
stavnicima, veoma
cenjen, neobično ulice koja se penjala
zreo za svoje uzbrdo, opasana s
obe strane visokim
Cu se tup i slab
zidom i tamnim
baštama. Od svežeg udarac tela o tešku
noćnog vazduha zaključanu kapiju.
polako su mu se Mladić se nagnu, i
sklapale oči. Već je još jednom vide
hteo da zatvori jasno ženu kako leži
prozor i da se vrati u na velikoj kamenoj
postelju, kad u vrhu ploči; glava joj je
ulice ugleda neki naslonjena na sam
beo lik koji se brzo prag, a ruku pruža
spuštao nizbrdo. uzaludno ka alci, jer
Otvori široko oči, u nema snage da je
nedoumici između dohvati.
sna i jave: lik se Gonioci, koje
primicao velikom je od kuće delilo
brzinom. To je bila svega dvadesetak
neka žena u beloj ha- koraka, zaustaviše se
ljini ili samo u odjednom kad videše
košulji. Malo zatim, da je žena uspela da
iza ćoška na vrhu se dohvati kapije, i
ulice, pomoliše se brzo se izgubiše u
dva tamna muška jednom uskom
lika. I oni su trčali. prolazu, među
Ubrzo se začu težak baštenskim zido-
topot njihovih nogu. vima.
2ena je trčala pravo Mladić se nije
ka kapiji koja se usudio da spusti
nalazila ispod samog pogled još jednom
prozora. Jurila je, na kapiju. Kao da u
očito izbezumljena toj neobičnoj noćnoj
od straha, ne štedeći sceni igra već i on
snagu, kao gonjena svoju ulogu, pusti
zverka. Kad se prečagu za koju se
primakla, videlo se držao. Stupajući
da je raščupana, natraške, poče
pocepana i polunaga. oprezno da se
povlači ka postelji i
brzo leže.
Bio je sav
ukočen i tup, bez
ijedne misli, kao da
ono što je malopre
video nije uopšte
doprlo do njegove
svesti. Postelja se Tako se nekoliko
odmah zagreja pod puta pokoleba
njim i on utonu u san između sna i jave,
brz kao nesvestica. dok se najzad u
Spavao je pet minuta, njemu ne ustali teško
možda deset. Tada ga saznanje da nije san
trgnu nešto bolno i nego java.
silovito. Kao Razbuđen, jasno
bezobzirna tuđa ruka, ugleda još jednom
njegova rođena mračne oružane
utroba ga je budila iz ljude kako gone
sna. I odmah, pre neku napola nagu
nego što je otvorio ženu, ču jasno njen
oči, razli se u njemu pad, i ugleda još jed-
polumračna, bolna nom ruku ispruženu
svest ka alci koja je suviše
0 nekoj zamršenoj visoko.
nesreći. Doživeo je 1 svakog trenutka
nešto mučno i može odjeknuti
strašno. Možda je njeno kucanje.
sanjao? Kako je lepo Prva pomisao
da postoji java i da mu je bila da ne
čovek može da se strepi tako u mučnoj
probudi i oslobodi! nedoumici, da se
Ili je možda doživeo digne, ode do
nešto bolno, što ga prozora i
čeka čim otvori oči?

2
i uveri se
sam o
njegovim
pokretom
svemu. stvar dobila
Ta misao prvi izgled
je jave. Tada
postojala pogrešna
u njemu, misao poče u
ali nije njemu da radi
imala i poigrava kao
moći nad čunak na
njim; ne razboju.
napuštaj — Pa
ući je, dobro, ako
ležao je zaista nema
nepomič ničega, ako
an, dok nije
se mašta doživljeno,
u njemu što ne ustaneš
sve vise i ne pogledaš
razigrava s prozora
la. Samo na kapiju?
da ne bi Čega se bojiš?
morao Pa onda
ustajati i opet ta ista
možda misao protrči
još na drugu
jednom stranu.
videti
nešto od — Sto
onog da ustajem i
noćnog da gledam
događaja kad znam da
, on se nema ničega,
namerno kad znam da
zavarava je sve san i
o da je tlapnja?
možda I tako
sve ipak neprestano,
samo kao luda
san, da ljuljaška, sa
ne vredi malim
ustajati i oazama sna
gledati, od minut-dva,
jer bi tek posle kojih se
tim opet na-
s pita ćutao ili
tK nekog od skretao govor
derviša na drugu stvar.
da li su Kad je došlo
oni veče toga
štogod istog dana, on
noćas se nije više
čuli ili pitao da li je
jutros bilo štogod ili
primetili. nije, da li
Odmah treba da kaže
oseti da ili ne treba,
nema nego je
snage da pobegao u
to učini. svoju sobu sa
I kao što nejasnim ali
je noćas dubokim
ležao sa osećanjem
nemoćno krivice i
m odlu- straha od
kom u kojeg se ne
sebi: može pobeći,
treba se legao, bez
dići i večere i
razvideti molitve, ne da
šta je u spava nego da
stvari, se muči. I to
tako je nije bilo tako
sada samo prvo
prilazio veče. Danima
dervišim i danima se
a, rešen mučio. Nije
da ih više ni
upita ili pomišljao
da sam otkuda mu to,
kaže kad je počelo,
nešto o ni zašto ni
sinoćno kako je došlo,
m ni ima li
događaju kakvog
, ali je stvarnog
pre prve razloga za to;
reći znao je samo
zastajao da nosi jednu
uplašen i tajnu i mračnu
M živeo
eP četrdeset
o godina u
Carigrad
u ne
poznavši
nikad
nemira
ni
patnje;
ničeg
drugog
 2
do rada i molitve. micale samo po
To je bio taj život navici, jer reci nije
Alidedin o kome više bilo na njima:
smo govorili Svedržitelju,
napred i o kome se veliki i jedini,
pričalo gde god tako' sam oduvek s
ima muslimanskog Tobom i tako
uha. čvrsto u Tvojoj
ruci, da znam da
mi se ništa ne
može desiti. To
A ovo sada, saznanje, taj mir
ovo je bio njegov koji Ti daješ
poslednji minut, i onima koji su se,
u tom minutu ovo ostavivši sve,
sećanje, kao predali potpuno
poslednji blesak Tebi, to je u stvari
njegove svesti. raj. Bez tegobe
sam živeo, plo-
Uzalud je veći kao sitno zrno
nastojao da ne prašine koje titra u
misli na to ili da se sunčevu zraku:
seti ma čega bez težine je, plovi
drugog. Ništa, do put visina, prožeto
ta dva mračna suncem, i samo
sećanja i do bola kao malo sunce.
koji se ne izražava Nisam znao da
ni grčem, ni ovakva gorčina
suzom, ni jaukom. može ispuniti dušu
U muci dotle čoveka. Zaboravio
nepoznatoj i sam da žena stoji,
neslućenoj, kao kapija, na
njegova se izlazu kao i na
poslednja snaga ulazu ovoga sveta.
pretvori u molitvu I evo, naišla je ova
kakvu nikad nije gorčina, kojom mi
uputio nijedan se preseče srce
pravoverni, ni nadvoje, da me
učen ni neuk. podseti na ono što
Ovako se molio sam, zagledan u
Alidede pod nebo, zaboravio:
neizdržljivim pri- da je hlebac koji
tiskom svoga bola, jedemo u stvari
dok su mu se usne ukraden; da smo
za život koji nam se i u raju nosi
je dat dužni zloj modrica toga
sudbini — grehu, pada. Evo moja
taksiratu; da se sa misao. Milostivi, a
ovoga sveta na Ti je vidiš, kazao
onaj bolji ne može je ja ili ne: gorče
preći dok se kao je i teže nego što
zrela voćka ne sam mislio
otkine, ne poleti u robovanje
bolnom i str- zakonima Tvoje
moglavom padu, i zemlje.
ne tresne o tvrdu Videći da
zemlju. Valjda Alidede miče
usnama, softe
pomisliše da
govori samrtnu
molitvu i svi
zastadoše, gde se
koji zadesio,
pogruženi i
nepomični.
Tako je
izdahnuo. Bilo je
uoči petka, noć
mladog meseca. I
po opštem
mišljenju, smrt mu
je bila čudesna i
sveta, i morala je
da ispuni svakoga
divljenjem, kao i
život mu.

2

'^
To udaljeno i osamljeno selo odvojilo se od ostalih sela ne
samo po svome položaju nego i po mnogo čem drugom, naročito po
plodnosti. Iako su bela žita, osim zobi, zbog velike visine već
prilično tanka, sve ostalo raste i napreduje u ovom osojnom i
zabačenom kraju lepše, bolje i više nego u ma kom drugom selu
OLUJACI
Kažu da je nekad jedan putnik svetačkog lika rekao za
Olujake: »Bog im je dao bogatstvo d svaku nesreću.« Ako je
dotle bilo tako, posle toga, izvesno, nikad se ništa nije desilo
što bi opovrglo reci svetog čoveka.
Olujaci su visoko selo. Da nisu na jednoj strmoj
proselini, moglo bi se reći da su visoka ravan; ovako, oni su
upravo visoka strmen na visokoj ravni. Olu-jačke kuće su u
većini na sprat, manje raštrkane nego kuće u drugim selima
i, uglavnom, okupljene oko Crnog potoka koji protiče kroz
selo kao osovina. Zbog strmog tla kuće su nadnesene jedna
nad drugu. Kako se selo sužava pri krajevima, na dnu i na
vrhu proseline, to izdaleka gledano liči na neku galiju koju je
gigantski i davno nestali talas nekog potopa izbacio i
nasukao na ovu visiju.
Iz sredine sela ide put koji se naglo obara, i
niz hridine i obronke vijuga i spušta ka Drini, ukle-
štenoj među stenama. Dva sata se tim putem silazi,
a više od tri uspinje. Uporedo sa putem ide, upravo
krivuda i ponire. Crni potok, koji se na mahove baca
sa stena strmoglavce, u slapovima tako visokim da
se njegova oskudna voda pretvara u kišu i rosu pre
nego što se ponovo dohvati zemlje. Svaki kamen
koji je u dodiru sa njegovom vodom, prevučen je
crnom korom kao lišajem. Ta voda nije pitka, i to
znaju i deca koja tek prohoda ju. ^ ,_:
m
višegradskom. Naročito voće, a od voća orasi. Olujaci su okruženi
vencem orahovih drveta, starih i mladih. Ima godina kad Olujaci
sami snesu više oraha na višegradsku pijacu nego sva ostala sela
zajedno.
Sve u Olujacima dobro raste, osim ljudi. Olu-jački čovek je
onizak, krivih nogu, širokih ali ne pravih leđa, nesrazmerno dugih
ruku, široka lica sa spljoštenim nosom i sa crnim malim očima bez-
izrazna ali uporna pogleda, velikog vrata koji je pri dnu proširen
tako da s trupom čini nerazdvojnu celinu. Njih je u čaršiji lako
poznati među stotinama drugih seljaka. Usled neprestanog penjanja
i spuštanja, na koje ih je osudio položaj njihovog sela, oni imaju
naročito držanje pri hodu: ćela gornja polovina tela im je zabačena
unatrag.
Oni su poznati kao sumnjičavi i tvrdi ljudi koji malo govore,
retko pevaju, uvek rade, i stalno stiču. Pored toga, postoji verovanje
da sve što se u Olujacima rodi mora biti obeleženo. Izgleda da
nema Olujaka koji nije ili gušav ili sakat ili inače rovašen.
Ali ti mali snažni ljudi sa visokog sela odskaču svojom
lukavošću i divljom, ćutijivom snagom i izdržljivošću u radu.
Njihova je zemljoradnja veštija i raznovrsnija nego po drugim
selima, njihovo voće bolje ne samo po rodu i vrsti nego i po načinu
na koji ga beru i spremaju. Oni se ne cenjkaju na pijaci i ne parniče
pred sudom, ali svoju cenu drže, i parnicu, kad je pokrenu, gone
dokraja, i redovno dobi-jaju. Žene se ponajviše između sebe. Zato,
kad je neko s nekim u dalekom rodu, da je stepen srodstva
216
strmi put. Kuća, mladoženja i čeljad, sve je bilo strašno, neverovatno i
neopisivo.
Praštajući se sa rođakom koji se vraćao u Mostar i ljubeći ga u ruku,
grcala je bez suza ali očajnički:
— Selam ćeš . . . selam svima.
I gledala je kako i on i konj pod njim potonuše u onu mrku dubinu
koja deli svet od Olujaka.
Trebalo je samo da pogleda oko sebe pa da vidi da se ovde neće moći
živeti. Na silu se ne mre, ali živeti se neće moći. Sta će se desiti, to ona
ovako izgubljena i satrvena bolom nije mogla da zna, ali da će se nešto
morati desiti, to je osećala jasno.
Kakvim je očima gledao mostarski kadija svoje selo kad je mogao
ovakvu devojku da uda u njega? Ona je bila za dve glave viša od
mladoženje, a za tri od najviše žene u Olujacima. Bila je vitka ali puna, oni
su bili svi odreda zdepasti ali žilavi; bila je živa i vesela, oni mrki i
teško odrediti, kaže se u ćelom tome kraju da su »olujački rod«.
Stari su ljudi govorili da je Švabo zauzeo ćelu Bosnu ali bez
Olujaka. U toj šali ima tačnosti utoliko što Olujaci za vreme
okupacije gotovo i nisu postojali, jer su pogoreli malo pre dolaska
Austrijanaca. A pogoreli su ovako.
Ima u Olujacima jedna porodica, ne od najmanjih, koja se
zove Muderizovići. Jedan iz te porodice otišao je nekad u Sarajevo,
izučio škole i doterao do muderiza. To je za Olujake bila retka i
izuzetna stvar. Sin toga muderiza bio je takođe školovan čovek i
kadija u Mostaru. On je bolje od oca održavao veze sa rođacima
koji su ostali u dalekom višegradskom selu. Jednog vrućeg leta
došao je ovaj mostarski kadija i olujački potomak sa ćelom poro-
dicom u Olujake. Tom prilikom, on i njegova žena rešiše da
najboljeg Muderizovića ožene lepom i bogatom devojkom iz
okoline Mostara. Za Olujake, to je bilo novo i nečuveno. Stariji
ljudi u selu i u samoj porodici nisu odobravali tu ženidbu iz
dalekog tuđeg sveta, ali ambiciozni kadija svrši stvar te jeseni.
Lepa Mostarka je dovedena jedno predveče u Olujake. Doveli
su je mlađi brat mladoženjin i jedan njezin rođak. Devojka je bila
umorna od puta. Još iza podne, kad su prolazili kamenitim i
usečenim koritom Drine, zelene, duboke i strahovite vode, pored
koje se na uskom žalu beleo isušen i ispran konjski kostur, njoj se
činilo da su to one strahote iz priča kroz koje treba proći da bi se
došlo do lepih mesta i velikih radosti. Ali kad je počelo penjanje od
Drine do Olujaka crvenom, gotovo okomitom stazom od spečene
zemlje, udavača se poče poboja-vati da će i kraj ovog nečovečnog
puta biti isti. Prevarila se. Kraj je bio takav da je ona već sutradan
žalila kamenito korito kao jed zelene Drine i
217
potuljeni; ona je volela igru i pesmu, a oni rad i neku mračnu zamišljenost
za koju se nije moglo videti čemu vodi; volela je da se kiti i neguje, a to su
njene jetrve i ostale snahe gledale sa čuđenjem i osudom . . .
Sve su te razlike pratile po ceo dan njen život i sve je više razdvajale
od mladoženjine mnogobrojne porodice i celog sela. A noću je dolazio
mladoženja. To je bio snažan čovek, sa preranim borama na zagasitom
licu, sa vratom koji se pri dnu širio i razlivao ka ramenima, sa
sumnjičavim tmastim pogledom. Zadrhtala bi kad bi osetila poizdaleka
kako joj se približuje njegov miris. Mirisao je na zemlju, na tor, na ustajalo
mleko. Prilazio bi joj nemo, dušmanski. Isto se tako odmicao od nje. A šta
je tada bivalo između njih, to zna samo gluva noć i nesrećna ženska
sudbina kojoj su usta zalivena.
Prozori su joj gledali u breg. Avlija je strma, kao sve u Olujacima i
oko njih. A kad podigne glavu
i ugleda jesenje modro nebo i divlje golubove spora leta, seti se svoga sela
u pitomoj ravni kraj Mostara i odmah se zaplače nemo, gutajući suze.
Prispevalo je voće i radilo se mnogo. Olujaci su u to doba godine kao
uzavrela košnica. Bez mnogo reci, po nekom redu koji znaju od rođenja,
radili su svi, od dece do staraca. Ovaj sitan i nelep soj ljudi radio je ne
mereći vreme i ne štedeći snagu sve poslove od najgrubljih do najfinijih.
Još do u kasnu noć radilo se pri luču. I dvogodišnja deca u košuljicama,
koje su spreda kraće zbog ogromnog trbuščića, donosila su, batrgajući se,
poneku zgaženu jabuku i instinktom mladunčeta bacala je u stupu da ne bi
propala. Kao iz nevidljivih voćnjaka stizalo je voće bez prestanka, sve novi
i novi tovari, na konjima, na volovskim kolima ili prosto na ljudskim
leđima. Odjekivala je velika stupa od bukova drveta u kojoj su tucane sitne
jabuke za pekmez, gorele su po avlijama vatre na kojima je u bakrenim
kaza-nima bacao vrele ključeve šljivov bestilj, dimile se pušnice. Jer ništa
218
veni. I kad ništa nisu govorile — u Olujacima i žene malo govore
— ruke su im se mrzele i oči sukobljavale, ugašene oči olujačkih
žena sa njenim ćilibar-skim velikim očima. Radila je nevešto i
rasejano i time, pored prirodne mržnje i zavisti, navlačila na sebe
još i njihov prezir. Ćelu svoju nesreću i odnekud neminovnu propast
gledala je povazdan na tom moru razasutih šuštavih oraha. I noću,
umesto zelenog, veselog mostarskog polja, na san joj je izlazila
beskrajna pustinja u kojoj umesto peska crni orasi zloslutno zveče i
poigravaju.
Tako je prošla ta jesen i teška zima za njom, i došlo proleće.
Videći da u Olujacima i ne pomišljaju da snahu šalju u rod, kao što
je običaj, njena porodica odluči da joj pošalje mlađeg brata, koji pu-
tuje po Bosni za trgovinom, da je on poseti i vidi kako je. Toga
brata je volela više od sve ostale braće i bio je prava njena slika,
visok, lep, plave guste kose i zagasitih očiju. I ranije joj je bio drag,
ali sada, kad se javljao nenadno, kao neki anđeo spasilac, on je za
nju bio oličenje svega onoga što je izgubila tamo dole u Mostaru i
svega što nije našla u Olujacima.
Snaha zanemože od radosti kad se na olujačkoj strmini, na
svetlom nebu, ukaza konjanik u kom kroz sumrak i suze poznade
brata. Ne znajući šta radi, milovala je crvenu konjsku ormu kakve u
Olujacima nema. Ni posle večere nije htela da se odvoji od brata.
Muž je stajao pored nje i čekao kao strpljiv krvnik.
Kad je poodmakla noć i kad joj se učinilo da muž spava,
izvuče se polagano u prednju sobu gde je ležao brat. Sela je pored
njegovog dušeka, iako je on gonio da se vrati u svoju sobu i legne, i
govorila mu je dugo i prigušeno. Kazivala mu je kako je
neizdržljivo u ovoj pustinji, među tvrdim i zloćudnim svetom
kepeca i šumskih nakaza. Otkrila mu
od roda nije smelo propasti. Sve je pažljivo sabirano i sve je moralo biti
vesto iskorišteno i dobro unovčeno.
Ćelo je selo mirisalo na voće i uzavrele sokove, ali naročito je mnogo
bilo oraha. Od njih je dolazio veći deo prihoda i njima je poklanjana
najveća pažnja. To je bio posao za žene. One suše, Ijušte, mesa ju i
odvajaju velike hrpe oraha po prostrtim po-krovcima od kostreti. Vesto ih
tucaju i pažljivo nižu od njih čuvene olujačke grotulje: dugačke đerdane na
kojima su nanizani oljušteni ali ćeli orasi i suve šljive. Sve naizmence,
jedan orah pa jedna šljiva.
Među tim zgrčenim, ćutljivim ženama savila se i nevesta Mostarka.
Njihove ruke, široke, kratke, sa zatubastim prstima, ispucale i pocrnele od
oraha i voćnog soka, mešaju se i dodiruju sa njenim pravilnim rukama na
kojima su obli nokti nedavno okni-
219
je da su je udali za čoveka koji na poslu izgleda zdrav i pametan, ali
koji je u sebi lud, ima noću priviđenja i ne može da se oslobodi
misli da je uvek ugrožen on i sve njegovo. Namerno se odvojio od
ostalih i spava s njom ne u velikoj zajedničkoj kući Muderizovića,
nego u ovom usamljenom drvenom kućerku. Od prve noći on drži u
bračnoj postelji, više glave, nabijenu i potprašenu malu pušku, a
između sebe i žene položen dugački nož. To je bila bolesna
ljubomora od prvog pogleda, bez povoda. Ljubomora bez ljubavi. U
stvari, bolesna potreba za mučenjem i uništavanjem. Sve je činila da
mu izbije iz glave te pogrešne misli, pokušala je da ukloni oružje,
ali to je kod njega izazivalo nove sumnje i bojazni. Zapretio je da će
je živu zapaliti ako to još jednom učini. I tako ona, pošto se danju
naradi, leže u postelju s velikim nožem i jadnim, potajnim luđakom
pored sebe. I plače i danju i noću. Kad ne uspe da skrije suze,
ukućani joj kažu tupo i hladno da je to nevestinsko: da otplače ona
dok ne pro-plače dete.
Za njenog dugog i uzbuđenog pričanja brat se nekoliko puta
trzao. Činilo mu se da čuje neki šum i lupu, ali ona ga je umirivala,
milujući mu kosu i stežući uz svoje obraze njegove velike lepe ruke
koje su potpuno ličile na njene. I samo je šaputala:
— Mili, jedini, vodi me ili ubi. Izbavljaj kako
znaš.
Mladić se branio od njenih navrelih reci i milovanja. Hteo je
da se pribere, da donese neku odluku.
— Čekaj, stani, da vidimo, da razmislimo do
sutra. Govoriću sa njim. Čekaj! Ne plači, ne boj se!
Ali žena ga nije puštala. Hvatala se kao dav-Ijenica.
— Mili, jedini!
Pa ipak, ona je bila prva koja je osetila zadah dima i
(paljevine. Otipgla se i pošla na prstima put
220
svoje sobe. Oprezno i nečujno pritište bravu, ali vrata se ne
otvoriše. Pritiskivala je tiho ali snažno. Uzalud. Soba je bila
zaključana, iznutra. Podsekoše joj se kolena. Jedva se vrati bratu i
kaza mu to ustrašenim šapatom. Mladić se diže naglo. Stajali su
tako u mraku, držeći se za ruke. Svako je čulo samo svoju krv u
ušima.
Ko vas može znati i razumeti, neverovatni noćni prizori, kad
je teško uspostaviti sliku poplavljene stvarnosti i pribaviti vlast
razumu, kad se dešavaju stvari koje je sutra, na svetlosti dana,
nemogućno razumeti i objasniti, i koje posle i ostaju zauvek u tami
koja ih je rodila!
Spolja je dolazio šum kao da neko nešto radi oko kapka na
prozoru. Mladić priđe tome jednom prozoru. I on je bio zatvoren;
nešto teško bilo je navaljeno spolja. Uzalud je upirao. Tu se oštro
ose-ćao miris dima. Brzo pređe sobu, otključa vrata koja su vodila na
niski doksat, ali i vrata su bila poduprta nečim teškim i mogla su se
samo odškrinuti. Kroz mali otvor pokulja oštar i zagušljiv dim od
gasa i zapaljenog sena. Kao izbezumljen, mladić se baci celim
telom u onaj mali otvor koji su vrata dopuštala, ne bi li ga proširio
koliko mu je potrebno da se provuče. Uto ga neko iz mraka udari po
glavi nečim oštrim i teškim kao mračna i bezglasna munja. Zatetura
se natrag i klonu nasred sobe. 2ena pisnu i pade na kolena. A kroz
onaj uski otvor na vratima, kroz koji je mladić iz Mostara
nastojao uzalud da se probije, uvuče se sitni i žilavi Mude-rizović, sa
velikim nožem skrivenim za leđima. Zaključa vrata kroz koja je sve
jače navirao dim, za-denu ključ duboko za pojas i priđe svojoj ženi,
koja je, zanemela od užasa, širila ruke nad onesveslim bratom.
Nepun sat docnije, jedna olujačka starica, koja nije mogla da
spava, primetila je vatru i probudila
222
bili bi ponovo podigli još tada bar jedan deo kuća da se toga leta ne
zarati i ne dođe austrij'ska vojska, što zbuni ceo svet pa i same
Olujake. Ali već idućeg proleća, kad se Bosna malo umiri, oni
obnoviše selo kao mravi zgažen mravinjak.
Podigli su sve kuće, staje i koševe onakve kakvi su bili ranije i
na mestima gde su bili. Samo onaj Muderizovićev kućerak, u kome
se desila neobjašnjiva nesreća, ne bi ponovo sagrađen. Zaravanak na
kom je on ranije stajao, ukoliko se u strmim Olujacima može
221
ukućane. Osamljeni drveni kućerak, u kom je noći vao bogati
Muderizović sa svojom lepom ženom Mostarkom, goreo je sa
nekoliko strana. Dok su mnogobrojni Muderizovići dotrčali sa
čakijama i kablovima vode, kućica je bila sva u plamenu. Vrata i
svi prozori bili su zabravljeni iznutra. Oni koji su pokušali da ih
obiju i razvale morali su se povući pred plamenom, jer su u kući i
oko nje goreli snopovi sena, poredani u kratkim razmacima.
Dozivali su po imenu Muderizovića, njegovu ženu i šuraka. Niko
se nije odazivao. Kuća je praštala i sve više tonula u plamenu.
Prestravljeni ljudi ustuknuše.
Dizao se težak, mlak j užini vetar i duvao sve jače. Zapaljena
šindra poče da se otkida s krova; nošena vetrom i praćena
d iskrama, letela je kao kri-lata put sela. Svak se zabavi oko svoje
kuće. Ljudi su se ispeli na krovove, a žene i deca su im odozdo
pokazivali očajnim povicima i mahanjem gde treba da gase. AH
su ugarci leteli brzo i bili suviše česti. Vetar je rastao jer je zora
bila blizu.
Te noći izgore veća polovina sela, ona s desne strane Crnog
potoka. Bilo je ljudi ranjenih pri spašavanju i gašenju, ali poginuo
nije niko. Uspeli su da spasu i prenesu na drugu stranu potoka
žene, decu, starce i nemoćne. I stvari od vrednosti uglavnom su
spašene. U jednoj velikoj bašti ležali,su svi ti predmeti, mokri i
izmešani: bakreni sudovii, ći-llimi, nameštaj, alati i oružje. Samo
su ono troje iz Muderizovića kućerka uzalud očekivali. Među sa-
gorelim gredama nađoše tragove postradalih. Od Muderizovića je
ostao crn, sitan, ogoreo leš, a od sestre i brata samo bezoblično,
razasuto, opaljeno komade.
Odmah po nesreći, ne trudeći se da nađu potanje i dublje
objašnjenje svemu što se desilo, Oilu-jaoi se baciše na ruševine i
zgarišta i počeše da krče i. čliste i spremaju građu i zemljište za
zidanje. I
223
govoriti o zaravanku, ostade pust, kao bezimena ledina. Na njoj su u
sunčane dane olujaoke žene prostirale platno i sušile orahe.
 NA 'STADIONU među tuđim ljudima provesti poslepodne na velikom igralištu,
uzbuđivati se i strepeti zbog nečega do čega ti u stvari nije mnogo
stalo, a napustiti za nekoliko sati svoj pravi život sa istinskim radom
i brigama, kon^^, ćeš se ionako već sutra vratiti i kome ćeš služiti
celog veka svoga.
Nedelja posle podne u industrijskom gradu se-verne Italije. Kao
ogromna, majstorski salivena kupa, puna boja, zvukova i pokreta,
blešti i vri, pola u senoi a ipola na suncu, veliki sportski stadion sa
svojih pedesetak hiljada gledalaca. Satima zaboravljaš ko si, na kom
se delu sveta nalaziš i šta hoćeš u njemu. Ni vreme ne postoji, jer je
ispunjeno samo tokom takmičenja koja teku na crvenkastoj pisti i
u stranom gradu, među nepoznatim svetom, Lazar je veselo i zelenim travnim terenima, a mereno jedino sjajnim »štoipericama«
lako stupao kroz taj praznični dan koji je dobro počeo i mnogo na ručnim zglobovima u belo odevenih sudi ja. Ni ljudi nema, jer ih
obećavao. Sa osećanjem olakšanja i odmora od samog sebe i od je tako mnogo oko njega da sačinjavaju jednu jedinstvenu živu
svega što je njegovo, pomešao se sa rekom naroda koji je išao ka masia, slivenu u kalup ovalnog stadiona, i jer su svi, kao i on sam,
stadionu. Ah, dobro je i lekovito s vremena na vreme, u tuđoj zemlji, za nekoliko sati izvučeni iz svog
224 15 — Zeđ
225
života i prebačeni u drugu stvarnost koja je sva od igre. Pogledi se mora da sedi u istom redu sa njim, tu negde u blizini:
sutra. — Domani! . .. Domani!^
gase i reci potiru, jer im nefna broja ni kraja u ovom opštem sevanju Domani (ital.)
očiju i bela-sanju zuba, dozivanju i mahanju, šumu smeha i govora,
i pljeskanju i povicima navijača i jeci glasnogovornika, na suncu,
pod visokim, modrim, nestvarno lepim šatorom neba.
Muškarci prate igru, potpuno zaneseni njome, neosetljivi za
sve oko sebe. Žene nešto manje. A lepe žene, one zaista lepe, kao da
i ne znaju za igru koja teče na terenu. One i ovde, kao i inače u ži-
votu, primećuju i uvažavaju samo one pojave oko sebe koje
posredno ili neposredno služe njihovoj lepoti i onom što njoj treba i
što ona hoće, želi i traži. Za svaku od njih je središte stadiona i
smisao svega što se dešava, pa i sam zenit neba nad nama, tu gde
ona caruje i blešti u slavi i sjaju svoje le-pote, koja zaista izgleda
neprolazna.
Sum i graja zaglušuju toliko da mu se na mahove čini da je
odjednom sve umuklo i da je oko njega nastala potpuna tišina,
gluva, topla, sahariska tišina. To traje sekund-dva, a zatim se njegov
sluh opet uključuje u gromki, okeanski huk koji ga okružuje. Posle
jednog takvog trena tišine, prvo što je čuo bio je jedan jedini glas,
dubok, bogat ženski glas, iz grudi, sam i jasan kao da je u središtu
njegovog sluha.
— Sutra ... sutra!
Ali u 'istom trenu glas je i nestao, preplavila ga je huika
stadiona. Tu reč je izgovorila nevidljiva žena, negde na sedištu
iznad njega, dovikujući nekom opet za njega nevidljivom, koja
 Ko će znati šta jedna žena misli kad k^že tako: »Sutra! .. .
Sutra!«? I ko zna kome to kaže? Jer Lazar neće da se okrene i da je
očinia potraži. Ko zna kome? Njemu svakako ne. On je isključen iz
ovog »sutra«, ali ono je ipak ušlo u njega i poremetilo ga i zbunilo
odjednom. Nije više mogao da prati ni igru dole na terenu ni
kretanje ljudskog mnoštva na sedištima. Oborio je glavu i
posmatrao svoje ruke sklopljene u krilu. Svega je,nestalo oko njega.
U sebi je okretao i preturao tu jednu jedinu, dva puta izgovorenu
reč, koja može da znači sve i ništa.
Kraj je došao prazničnom raspoloženju i veseloj igri, kao da je
odjednom nastao kratak spoj i pogasio svetlost dana i prekinuo
zvučne talase. To »sutra« palo je kao samo za njega vidljiv veo
preko ove velike arene i svega što se na njoj kreče i dešava. Ono ga
je odelilo nekim nevidljivim ali čelično neprobojnim zidovima od
svih reci i zvukova oko njega. I u toj teskobi i tišini i gluvoj pustinji
on se odjednom našao sam, sa nekim tuđim »sutra« koje, kao svako
»sutra«, može biti i može ne biti, i — sa svojim mislima. A kad
ostane ovako sa svojim mislima, Lazar ima potrebu da govori
samom sebi 0 sebi kao o drugom čoveku. To je činio i sada.
Da, »sutra, sutra«! Eto, svašta ume i mnogo može čovek, zaista
mnogo. I ja ne spadam među najgore i najnesposobnije. Ali taj isti
čovek, kad legne da spava, ne zna kakav će san usniti i, kad ujutro
ustane i krene u vedar dan, ne zna kako će taj dan završiti, koga će
sresti ni šta će čuti, ni kuda će ga reč koju čuje odvesti. Ni toliko ne
zna!
»Sutra, sutra!« Da, od svega je čovek pokušao da napravi
oruđe za postizanje svojih ciljeva ili za svoju odbranu; od svega, pa
i od tajanstvenog toka

226 15«
227
vremena. Na njegovim prevrtljivim talasima (da-nas-sutra!) on A nije nas još ni naušnica bila ogarila kad su nam naši stariji i
prebacuje sve, i ono što želi da bude odmah i ono što bi hteo da ne naši nastavnici stali
bude nikad.
Bilo mi je nepunih devetnaest godina kad mi je istim ovakvim 228
ženskim glasom, samo šapatom, rečeno: »Ne danas! Sutra... sutra!«
Pa je prošlo to »danas« i došlo »sutra«, ali tada je to očekivano
»sutra« odjednom, po istom zakonu naših odnosa, postalo moje i
njeno »danas«. I opet je važilo: »Ne danas! Sutra... sutra!« i sve
tako. A ono pravo i željeno »sutra« nije došlo nikad. Vreme i život
ostali su mi dužni.
I sada, odjednom, odnekud sa visine nekog se-dišta iznad mene,
nevidljiva usta dovikuju: »Sutra, sutra!« Pa nije čudo da se od tog
neočekivanog glasa, usred ovog radosnog šuma i vedrine bez senke,
i u meni za delić sekunde poremetio utvrđeni red vremena, da se
ispreturalo nekadašnje »danas« i »sutra«, i ukrstilo sa onim što
sam čuo maločas (»sutra, sutra!«), da se ono što je trebalo da bude,
a nije bilo, pomešalo sa onim što izgleda kao da bi moglo da bude, a
neće nikad biti. Nije čudo! Ničija čula ne rade kao sat sa oprugom
od nepogrešnog čelika, po nepromenljivim zakonima, pa ni moja,
pogotovu kad su ovako opijena sjajem dana, lepo-tom prizora pred
sobom i toplom magnetskom snagom uzbuđene mase koja me
optače kao more plivača.
To glasno i raspevano »Sutra!« diglo me sa mog kamenog
sedišta i prenelo odjednom daleko, do drugog, davnašnjeg i
šapatom kazanog »Sutra!« I ne samo do njega. Sva mi je mladost,
čini mi se, bila puna toga zvuka. Pred našim pustim i jednoličnim
»danas« stalno su bila zatvorena vrata na kojima je pisalo »sutra«.
da govore o važnosti i veličini onog što nas očekuje — sutra. A
govorili su to tako mrko i ozbiljno i, ne znam zašto, sa gorčinom i
pretnjom u glasu, da smo se na kraju više plašili tih njihovih
obećanja, nego što smo im se radovali. Zbog toga slavnog i velikog
»sutra« tražili su strogo od nas da budemo vredini i poslušni, strpljivi
i krotki. »Jer, danas-su-tra, vi ćete stupiti u život, a život. . .« »Danas-
sutra trebaće vam sve to.« »Danas-sutra vi ćete stati na svoje noge.«
I sve tako. Pa tako je otprilike i bilo kad smo »stupili« u taj život.
Sve tako nekako: danas-sutra! Laza i paralaža! Ni danas ni sutra!
Ništa od tog unapred zamišljenog i udžbenicima i kati-hizisom
garantovanog života. A stvarni život dokopao te tako da si i
zaboravio da imaš noge, i da nisi imao gde da staneš. Slagalo
»danas« a izneve-rilo »sutra«. Ništa od svega toga! Nego
svojom krvlju i svojim mozgom, svojim rukama trebalo je sve iznova
stvarati, i »danas« i »sutra«, sve skupo plaćati svojim naporima,
lutanjima, strahovanjima i stidovima, da bi se nešto malo prava puta
smo se davno oslobodili, a koje mogu i danas da nam, bar za nekoliko
trenutaka, zamrače i najsvet-liji dan, kad ih ovako slučajno čujemo?
i svetla vidika najposle sagledalo, da bi prevaren, iskušavan i
namučen čovek našao bar toliko dostojanstva, mira i slobode da
može da predahne i da se, kao na oazi u bezimenoj pustinji
vremena, malo odmori na onoj ci'tici koja vezuje i deli to
nekadašnje roditeljsko i vaspitačko »danas-sutra«. Trebalo je sve
ispite ponovo polagati, raditi ono za što te nisu spremali i znati ono
čemu te nisu učili, trebalo je krvavo braniti od sebe i od drugih
svoje »danas«, izvOjevati svako svoje neizvesno »sutra«, da bi se
koliko-to-liko živelo kao čovek među ljudima.
To mi je, valjda, za ceo život zagorčalo tu reč sa dva lica i
njenu lažiigru: danas-sutra.
Ali kako da se čovek odbrani od takvih reci koje su za nas
zauvek sagorele i potammele, kojih
229
NA DRŽAVNOM IMANJU

U traženju odgovora na takva i slična pitanja, Lazar je proveo

sumorni kraj toga dana koji je tako dobro otpočeo i toliko obećavao.

Na periferiji grada, među istrganim, tankim šumarcima i

nepravilnim površinama jalovog, sivog peščara, prostire se, kao oaza,
neveliko državno poljoprivredno imanje. Prijatno iznenađenje i odmor
očima pruža dolina sa obrađenim površinama, dugim i pravilnim
linijama rasadnika, sa poljoprivrednim zgradama i iDelim kućama za
stanovanje. Tu živi petnaestak porodica i svega dvojica samaca. Era i
Mikan.
U tom malom svetu od šezdesetak duša dešava se sve ono što se
dešava u velikim zajednicama, gradovima i državama, sve, od ljubavi
do mržnje, od divine nesebičnosti do bezdušnog iskorišćavanja, od
podlosti do veličine, od najveće hrabrosti do kukavičke plašljivosti. I
najizuzetnilje sudbine sveta imaju ovde svoje kopije u malom. Tu se
devojčice truju sodom zbog slabih ocena u školi, radnički sd-novd
polažu doktorat filozofije i objavljuju to u novinama, bosonoge žene
beže u košulji kroz prozor pred mužem koji ih u pijanoj, bezrazložnoj
ljubomori goni nožem, dobri i veseli stari parovi proslavljaju zilatnu
svadbu, među sinovima, kćerima, unucima i praunucima. Ambicije i tu
trUju ljudima živote i međusobne odnose, mržnje tinjaju godinama,
velike ljubavi niču neočekivano i gase se sporo i žalosno. Ukratko, tu
ima pomalo od svega što inače
230
među Ijaidima biva i što ih vezuje ili deli, podiže ili satire.
Od te zajednice izdvojićemo ona dva i inaiče izdvojena
samca.
Era je čuvar voćnjaka i rasadnika, snažan a sav zgužvan i
rašrafljen: zelena uniforma nabijena mesom. Na nogama okorele
ogromne cokule, u ruci kriva i ćoškasta toljaga sa čelionlim
šiljkom. Ono što na tom krupnom rasklimanom čoveku najmanje
privlači pažnju, to je lice. Crveno i nezdravo; iz ryega strče riđi,
retki i čekinjasti brkovi i palucaju dva zrikava, jedva vidljiva oka
nepravilna oblika i nečiste beonjače, kao dve nemirne i opasne žiže.
Takav, tvrd na reci, nesposoban za osmejak, on živi tu među
ljudima svojim kurjačkim životom. Sam sebi kuva, sam se propira i
krpi. Po vas dan tromo obilazi i nadzire staze, leje, voćke i cvetnja-
ke, iako se ne vidi uvek zašto to čini, od čega ih štiti i od koga ih
brani.
(Era je penzionisani žandarski narednik, a u penziju je otišao
nešto pre vremena. Pričalo se da je penzionisan ne samo zbog
prevremene starosti i skleroze nego i zato da ne bi morao
odgovarati pred sudom zbog nekih naročito surovih postupaka sa
apisenicima.)
Mikan je krupan mladić velikih plavih očiju, ošišane glave,
snažan i dobroćudan, ali vezana duha i nesnalažZjiv, zadovoljan i
sa najgorim mestom i najskromnijom zaradom.
Od dana kad je, izglađneo, pocepan i bez urednih isprava,
došao odnekud i zaposlio se na ovom imanju, on je dodeljen kao
neki pomoćnik čuvaru Eri. On ispravlja sitne štete koje voćnjacima
i vrtovima nanesu ljudi, životinje, ili vremenske nepogode. Era
naređuje i nadzire, a on radi, čisti jarke, popravlja ogradu, doteruje
živicu. U stvari, njegov je posao da »)sluša« Eru,
232
zlih postupaka i jeste u tome što muče, uniižavaju i mTve čoveka,
bez smisla i vidljive potrebe.
Svi oistali na imanju, i ljudi i žene, voleli su krupnog a
bojažljivog i do maloumnosti poslušnog mladića. Govorili su mu
da je Erin seiz, šalili se na njegov račun i sažaljevali ga u isto
vreme. A on je, oibaraj'ući oči, izbegavao svaki razgovor o tome.
Saimo bd se još vdše hojao svoga starca i svega onog što bi on
mogao izmisliti i uraditi.
Naročiti Mikanovi prijatelji bila su mnogobrojna radnička
deca. Dečadi i devojčice iskupljali su se oko njega i često se igrali
sa njim kab sa nekiim velikim a dobroćudnim psom rundovom,
232
To je počelo već prvog dana, kad mu je, ne gledajući ga,
rekao muklo i tvrdo;
— Uzimi ilopatu, pa ajde za mnom!
On je skočio kao da je bičem ošinut i krenuo za Erom,
podešavajući svoj hod prema njegovom. A već posle prvih koraka
činilo mu se da osim onog ispred njega još po jedan takav Era ide i
za njim i levo i desno od njega. Nema skrtvanja ni bežanja.
I od tada on živi vezan za Eru, pod senkom njegove volje i
vlasti i onda kad ništa ne radi i kad mu nije na očima. Svojim
kratkim, ponajčešće jedinosložinim zapovestima, koje više liče na
rezanje preko ugašene cigarete. Era naređuje šta treba da se uradi,
a mladić to izvršava bez reci i pogovora. Samo s vremena na
vreme baca bojažljiv pogled put svoga starešine, koji ga ne vidi i
ne primećuje.
Ubrzo se između njih uobičajilo da mladić obavlja za Eru sve
sitne poslove, cepka mu drva, loži vatru, mete sobu, i to uvek sa
osećanjem nelagodnosti i straha da je nešto propustio ili naopako
uradio, uvek pod teretom upornog i prezrivog Eri-nog ćutanja.
Svet se za njega sve više svodio na onih nekoliko staza u
rasadniku, na štalu, i na susrete sa Erom. To i nisu više bili
odvojeni susreti. Njemu se činilo da živi u stalnom dodiru sa
Erom, i u snu.
Era je odlazio rano na spavanje, ali zato se rano i dizao. Cesto
se dešavalo da još pre zore stigne u štalu, stane pored mladićeva
loga i probudi ga bez reći i dodira, samim svojim prisustvom. Cim
otvori oči, Mikan ugleda nagnutog starca i đipi.
— Omavaš, a? — kaže Era i u isti mah okreće
leđa i izlazi.
Mladić se brzo oblači i trči za njim, ali on ga više i ne gleda,
niti mu daje neki posao, nego prolazi pored njega kao da ga ne vidi
i ne poznaje. Prava i najveća muka tih Erinih nepredvidljivih i
233
vešali mu se 0 vrat i tražili da ih voza iii nosi. A on ih je uvek
pnimao i ispraćao sa osmejikom, pw>pravljao im igračke i rezao
svirale od vrfbe i pucaljke od zove. Cesto su i zloupotrebijaval
njegovu dobrotu, ali on je redovno popuštao njihovim ćudima i
nestašluci-ma, obzirući se samo da ga Era ne bi video i izgrdio.
Jednog dana Mikan je ubacivao sein/o u štalu. Radnlioi koji su
stovanili seno sa kola bil su dužni da ga i ubace u štalu, ali oni to
nisu uradili. Zov-nuli su Mikana, vikom i pretnjama ga naterali da
on to učini, i otišli. Mladić je ostao sam i počeo da ubacuje seno.
Tada se pojavila Maca, zvana Dulek, sedMogodišnja ćerkica
mehaničara Joce. Snažna i puinačka devojčica, očigledno željna
igre, začikavala je Mikana, ali on je odbijao dobroćudno sve njene
pokušaje, hitajući da ubaci seno. Devojčica je navaljivala
zaskakuj;ući na njega čas sa jedne čas sa druge strane. Najtposle, on
je odbacio za trenutak vii'le i počeo raširenih ruku da se brani od
njenih zaleta, amejući se i sam na sav glas.
Igra je bila pnosta i uzbudljiva. Devojčica bi se izimakla
nekoliko koraka, zatim bi se zatrčalr. i uz klilktav smeh svom
snagom i celim telom udar'ila
23i
Oči, koje nisu mogle dugo izdržati taj Erin pogled, lutale su tražeći
objašnjenja i izlaza, a usne su podrhtavale nemo. Bilo je
neizdržljivo, izgledalo je nemogućno, pa ipak je sve trajalo,
trajalo ... i ko zna dokle bi tako, da se Era nije sam pomaknuo s
mesta, okrenuvši se sporo oko štapa na koji je bio oslonjen, kao oko
osovine, i odgegao bez glasa i reci. Mikan se najposle pri'brao i stao
da ubacuje seno kao uzetim rukama.
Po svršenom poslu on je bio umoran, pa ipak nigde nije mogao
da nađe mira. Plašio se susreta sa Erom, ali iščekivanje, praćeno
slutnjama i nagađanjima, bilo je još teže. Izmišljajući neke poslove i
lutajući oko zgrada, on je u stvari tražio taj susret. Ali ništa nije
pomagalo. Era ga ne vidi i ne čuje, čak ga i ne izbegava, nego
prolazi mimo njega kao da i ne postoji, ne priznaje ga za živo
u Mikamove široke i rai^drljene grudi. On bi sklapao ruke loko nje,
ali ona bi se odmah izmigorjila, odmicala se od njega, i to svaki put
za kiorak dalje, i u trku opet se bacala na mladića, koji bi je sače-
kivao raširenih ruku.
Teško bi bilo kazati ko se slađe smejao, devojčica ili Mikan.
Mala je bila glasnija. Oni su se sudarali, odbijali i privlačili,
zaneseni i obnevideli pod radosnim pljuskom svoga smeha. Od te
igre sve je oko njih stalo da se menja. Goli i posni predeo oko štala
ispunio se žuborom i šumom nekih česama i potoka, zelenilom,
voćem i bogatim cvatom. Oko njih se širila radosna atmosfera koju
je stvarala igra i koja je sa svakim novim trkom, svakim sudarom i
poklikom bivala sve bogatija i opojni ja.
Igra se ponavljala u svojoj slatkoj jednoličnosti sve dok u
jednom trenutku Mikan nije pokliznuo od sudara i pao nauznak u
gomilu sena koja je ležala iza njega. Mala je, zacenuta, legla po
njemu, a zatim počela uz pobedničke povike da ga zatrpava senom.
Kad se najposle odbranio i ustao, mladić je podigao devojčicu
sa kosom punom sena, i upravo je hteo da joj kaže da je dosta igre i
da ga sad ostavi da dovrši posao, kad mu se pogled sreo sa Erinim
pogledom.
Ispustio je devojčicu, koja je odmah pobegla, otresao sa sebe
vlati sena, prihvatio vile i nastavio posao. Radeći, osećao je na sebi
Erin pogled kao vatren teret. Ne mogavši izdržati duže, spustio je
ruke niza se, okrenuo se i podigao oči.
Nepomičan i krut, kao da je isečen iz lima, čovek u zelenoj
uniformi, sa nisko nabijenim kačketom, stajao je i gledao ga svojim
nevidljivim, oštrim pogledom između stisnutih, kosih očnih kapaka.
Mikanovo lice, do maločas zažareno od igre i smeha,
prebledelo je naglo i postalo belo kao papir, dok su na njemu još
sjale kapi neosušenog znoja.
235
ljudsko stvorenje. Vazduh! A na starčevom licu od zgnječenog
mesa ne može se pročitati ništa do tupog, tvrdog prezira svega
oko sebe.
Nekoliko dana trajalo je to mučenje. Mladić je svršavao
poslove na koje bi mu Era ukazivao svojim krivim štapom a da
ga pri tom ne bi udostojio ni reći ni pogleda.
Jednog dana, kad je na ručnim kolicima prevozio neku
sasušenu ciminu. Era mu priđe, zabode štap duboko u suvi snop i
progovori sporim, neprirodnim glasom, odnekud iz glave.
— A ti tako! Dete! A?
Mikanu klecnuše kolena, a Era produži put, mrveći suvu
zemlju gvozdenim šiljkom svoje toljage.
 Istog dana Era mu je, sedeći pred štalom, na mestu one
zlosrećne igre, rekao opet tako uzgred i neočekivano, govoreći kao
automat, više za sebe, i odvajajući rečenice jednu od druge:
236
Svojim odsutnim pogledom koji sve vidi, svojim mračnim
metalnim ćutanjem koje sve ispunjava i sve guši, Era je bio teži od
misli na robiju, valjda i od robije same. Cutao je tako- nedeljama. A
onda bi odjednom, potpuno neočekivano, progovorio kratko i krto, i
to uvek najtežu i najcrnju reč koja se mogla očekivati.
Sede tako na klupi pred kućom i jedu. Decembarski je dan,
maglovit i prohladan. Vreme kad se na imanju kolju svinje i svuda
širi zadah topljene slanine. Era jede veliku obarenu džigernjaču, a
Mikan pregorele čvarke sa vrućim hlebom. Pošto je ispraznio svoju
kobasicu dopola, starac zasuka crevo na njoj i onaj ostatak dobaci
mladiću, koji ga brzim pokretom poslušno uhvati u letu.
— Jedi, robijašu!
I odmah se diže i odgega dalje, a mladić ostade zbunjen i
— Pokušaj silovanja maloletnika. Četiri do pet godina robije
ako te prijavim. A što opet da te ne prijavim?
Mikan je gledao u svoja bosa velika stopala i, ogorčen i
zgranut besmislenom optužbom, sav u plamenu, pitao se šta može
da bude zlo i zabranjeno u onoj uzbudljivoj igri sa Dulekom, u
raskošnom smehu i kratkotrajnom strujanju radosti, i kakve veze
ima sve to sa robijom i sramotom.
To pitanje je postavljao sebi i docnije, nede-Ijama, mesecima.
I uvek je dolazio odnekud isti dvojak odgovor. Prvo: ne, nema
nikakve! A zatim odmah, u istom dahu: ima, ipak ima! Krivica,
robija i misao na roliju, to je Era! Od njega dolazi sve zlo. A od
toga zla on ne ume da se brani.
Kao i prvog dana, stalno je pomišljao da se objasni sa Erom,
da odlučno odbije njegove ružne pretpostavke i prosto, iskreno,
raščisti stvar jednom zauvek. Ali'čim bi se sreo sa njim, sve su te
misli nesta'jale i on nije nalazio reci ni snage da ih izgovori.
U robovanju Eri i strahu od njega prolazili su Mikanu jesenji i
zimski meseci. Između sebe i ostalog sveta stalno je video i osećao
kao neprozirnu i neprelaznu prepreku ovog starca, koji je sada za
njega i značio svet. Noću je budan snivao da beži od Ere, daleko,
na drugi kraj sveta, gde čuvar, onakav težak i razglavljen, ne može
nikad stići, gde takvih ljudi uopšte nema; a danju bi se neprestano
vrteo oko svoga mučitelja, koristeći svaki povod da mu se približi i
da na njegovom licu, iz njegovog govora ili po njegovom držanju
zaključi čemu može da se nada, šta Era misli i namerava, i kako je
prema njemu raspoložen. Kao omađijan, mislio je sada uvek isto:
ako se nasmeši ili me bar pogleda, biće sve dobro, vrlo dobro. -Ali
nikad ni pogleda ni osmejka.
237
posramljen, držeći daleko od sebe ono parče kobasice kao da je
otrovano.
Pa opet dve-tri nedelje ćutanja i negledanja. (Za to vreme
Mikan se klonio ljudi, izbegavao naročito decu i igre sa njima, i
samo sa strepnjom očekivao šta bi mu Era mogao reći i učiniti.) A
onda jednog dana, opet posve iznenada, Erin jednolični glas, kao
izdaleka:
— Na decu, a? Pre ili posle ćeš ti, repo nj o, od
govarati za to. Odgovarati, nego šta!
Da, odgovarati! — Ne vidi kome ni zašto, ali ga ta misao prati
danju i budi noću. Odgovarati, to je strašno i neizbežno, a
nemogućno. Lakše i prostije bilo bi umreti i tako se zauvek
osloboditi i Ere i života, i svake vrste straha i odgovornosti, i teškog
iščekivanja. A starac je nastavljao, kao da mu čita misli, svojim
tromim, limenim glasom, koji je kao i njegov pogled — ubojit, a ne
vidiš odakle dolazi:
258
ovo državno imanje i nije deo sveta, nego usamljeno ostrvo sa kojeg
nema bežanja i na kom Erin pritisak ispunjava dan i noć. Jer, Era se
ugnezdio na njemu, zajedno sa svojom nečistom misli i
nepravednom optužbom.
Ponekad pomišlja i na to da bi se moglo desiti čudo i da bi se u
jednom trenu moglo sve iz osnova izmeniti. Na primer, Era bi se
mogao odjednom na-smejati, udariti ga lako dlanom po kapi, i
kazati mu da je sve što on sa njim čini samo šala. Nema tih strašnih
»odgovornosti«, ni zlih pomisli, ni pogrešnih sudova. Sve je to
izmišljeno samo zato da za neko vreme zbuni i uplaši takvu ludu,
ošišanu glavu kao što je Mikanova.
Gubeći se u takvim mislima, mladić je unapred uživao u
— Nego, ti bi najbolje uradio da se ubiješ; sam da svršiš. Sta
će ti život kad si takav? A robija ti
ne gine.
Pljunuo je i otišao lupajući štapom o smrzlu
zemlju.
Era je zimi retko izlazio i stoga je sve češće slao Mikana da
mu kupuje sitnice i svršava poslove. Jednom je zaboravio da mu da
novac za cigarete. Od straha, mladić je kupio za svoj novac i doneo.
Otad je starac češće »zaboravljao« i puštao da ga njegova žrtva
duvand, da mu nabavlja rakiju i druge potrebe. A Mikan je davao
svoj novac lako i drage volje kao da se iskupljuje; samo je strepeo
pitajući se da li će uvek imati koliko treba da zadovolji Erine
zahteve. I još je sve to morao da krije od drugih radnika, koji su mu
se podsmevali i govorili da ga je Era »sasvim zaulario«.
Osim toga, on je ložio Erinu sobu, donosio mu toplu vodu,
sušio i mazao njegove ogromne cokule i, što je najgore, u snu i
budan, mislio na njega kao na oličenje svega što je studeno,
mračno, uvredljivo i opasno u životu.
Malo predaha i odmora nalazio je u onim svojim mislima o
bežanju. Pobeći — mislio je — staviti između Ere i sebe dane i
dane pešačenja, mnogo, mnogo predela i kilometara, zametnuti
svaki trag, kao što rade vesti krivci! On zna da nije krivac, ali to
saznanje ne pomaže mu ništa, nego čini stvar samo još težom,
zamršenijom i žalosnijom. A možda krivica i nije drugo do nevinost
koju ne možeš dokazati kad te Era na svoj način optužuje i poziva
na odgovornost. Jer, tu i ne treba čekati sud, nema pravog suđenja, i
ne pomažu svedoci ni dokazi, nego treba bežati. Pobeći, i naći se
tamo negde gde ne dopire Erina sila. Eto, u toj misli su odmor i
sreća! Ali sve to traje kratko, i ne pomaže ništa nego čini stvar
gorom. A posle toga maštanja čini mu se da
239
radosnom olakšanju koje bi posle toga moralo da naiđe, i koje bi
bilo utoliko lepše i veće što je šala bila zaista svirepa i trajala dugo.
Video je i čuo preobraženog Eru kako se smeje, smejao se i sam
kroz suze i želeo da poljubi' tu ruku koja ga očinski tapše po glavi.
A kad bi se ta misao raspršila kao san, on bi video da je sve
kao što je bilo: svet je opet svet i u njemu Era ono što je i onakav
kakav je. »Odgovornost« je opet tu: neodređena i nejasna, ali
stvarna kao ogroman zid pred kojim on stoji zbunjen, izgubljen.
Najposle, došlo je i proleće, neko vihomo, svečano proleće,
kao bezglasna eksplozija u zoru. Dani su dužali. Naišli su poslovi.
Vezani nevidljivom ali čvrstom vezom, Era i Mikan su se po vas
dan kretali po rasadniku. Mladić, snažan i preplanuo, već bos i
razdrljen, a starac još u šinjelu od zelenog šajaka, sa kačketom
nabijenim na oči.
Sve je između njih bilo isto. Pa ipak je ustra-šeni mladić
primetio mračan zamor i stalnu klonulost na Eri. Nekad je starac
mogao satima da stoji
240
r — Zaokružuje — kaže drugi gotovo veselo —
samo jednog dana kad ga kucne i obori iznenada!
Mladić je uzbuđeno slušao. Osećaoje kako mu srce
jako bije! Era mu je uvek izgledao neuništiv i večan, a
sad, evo, oni slobodno govore o njegovoj smrti kao o
sigurnoj mogućnosti. Javila se slaba nada, ali suzbijana
odmah strahom, jer mu se, kao uvek, činilo da je
na suncu i da nadzire rad, a sada je sve vise tražio senku i ocedito
mesto gde može šesti i nasloniti leđa uz neko drvo.
Jednog dana Era se tako odmarao u hladu, u napola ležećem
stavu. Mikan je čistio jarak pored puta od kišnog nanosa. Kako je
posao napredovao, on se sve više približavao starcu. Kad je bio već
sasvim blizu, pogledao je ispod oka i video da Era spava, sa glavom
opuštenom na grudi.
Prestao je da radi i uzdržana daha, sa neveri-com, posmatrao to
opušteno telo i zbrčkano lice sklopljenih očiju. »Ne izgleda nimalo
opasan kad ovako leži i ne gleda!«, mislio je Mikan u sebi i činilo
mu se da bi se sada moglo nekako pobeći od njega i spasti se tamo
negde na mestu o kom je tako često maštao.
Ali starac se probudio, i to tako kao da nikad nije spavao, i
odmah je bilo jasno da bežanja nema.
Pa ipak, bilo je očigledno da Era naglo slabi, da se menja i
sporije kreće nego ranije; jedino njegov odnos prema Mikanu nije
se niukoliko menjao. Pre bi se moglo kazati da je rezanje bilo ljuće i
prezir teži. Sad već nije uopšte plaćao duvan, rakiju ni druge sitnice
koje mu je mladić nabavljao u gradu, a koje je on primao bez reci ili
zahvalna pogleda. Jednom je svega promrmljao, kao da nekom
drugom govori:
— Nisu pare za goveda. A na robiji imaćeš
izdržavanje.
Očigledno, ništa ovog čoveka nije moglo izmeniti, pa ni bolest
koja često ljude čini boljima, ili bar mekšima. Ali proletnje sunce je
neprestano jačalo, dižući u mladiću snagu, a sa snagom neku nadu
bez vidljiva razloga.
Jednom je slučajno čuo kako dvojica radnika, rodom od
Valjeva, razgovaraju o Eri.
— Spešao, vala, i ovaj namćor.
2eđ 241
neumesno i opasno razgovarati o Eri, da ne valja ni
prisustvovati takvom razgovoru, ni onda kad bi bio
duže da
se ne bi
povoljan, a pogotovu kad je ovako oštar i zlurad. sreo sa
A sunčev luk je rastao i svakim danom sve duže i decom.
snažnije obasjavao imanje i ljude na njemu. Jednog Izišao
takvog dana, pred podne, Mikan je bio u ostavi za alat, je tek
kad je čuo kako napolju deca usplahireno trče, vičući kad se
nešto i dozivajući nekog. Namerno se zadržao tu malo vika
smirila, noseći na ramenu alat. Tada je video glavnog
baštovana i Stevu kočijaša kako se penju spečenom
stazom u rasadnik. Pošao je za njima, pa potrčao. Sve je
ugledao nekako odjednom:
Nasred staze, tu gde ga je preka smrt oborila, ležao
je pod jakim aprilskim suncem Era, presami-ćen i
splasnuo. Izgledalo je da je ta strma staza, kao žuta
bujica, nanela samo njegovu nabućenu zelenu uniformu,
u kojoj je od njega ostalo vrlo malo.
Mladić je prišao i pogledao. Velike čvomovate ruke
još su držale krivi debeli štap. Glava je bila zabačena u
stranu, kao kod preklanog petla, oči sklopljene, ali ovog
puta zaista, na mrtvo sklopljene. Krv koja mu je u
trenutku moždanog udara bila trgnula na nos, sad je već
skrutnuta oko usta i brkova.
Mikan je gledao sve to mimo, bez uzbuđenja, sav
ispunjen čuđenjem kao nekim belim ogromnim
prostranstvom. Mislio je hladnokrvno i slobodno.
242
Gle, kakav je! Liči na dete koje ne ume da se
ubriše. Era! Zar je to Era? Taj okrvavljeni leš, leden i
zgrčen, sa svojom nepomičnom toljagom u mrtvim
rukama, Gde je onaj pogled nevidljivih očiju koji je
zbunjivao svet oko sebe, presecao mu dah i oduzimao
volju za život? — Pa Ere i nema!
— To! To! To? — mucao je mladić sa svakim
korakom, idući u stranu, dalje od lesa.
'
A kad je došao do prvog drveta, jedne već ojačale
kajsije, prekrio je lice rukama i spustio ga među njene
račvaste grane.
To Era od kog sam i u snu strepeo! To? To! — pitao
se neprestano, a u isto vreme osećao je kako mu se iz
uzdrhtale utrobe diže moćan, grčevit smeh, širi se po
grudima, navire u grlo i silom mu otvara usta iznutra.
Taj trijumfalni smeh ga je potresao celog, pretio da ga
digne od zemlje i ponese u visine kao pahuljicu bez
težine, a on je nastojao da mu se odupre, da ga priguši i,
pritiskujući lice sve jače u dlanove, pribijao se uz
kajsiju.
Dva ooveka na stazi oklevala su nekoliko trenutaka
zagledajući leš, a onda prvi progovori ba-štovan.
— Idi brzo i javi upravniku. Trebače i lekara
valjda... Ja ću dotle ostati ovde.
— Dobro! — odgovorio je otegnuto i neubeđeno
kočijaš, bacajući pogled u stranu, tamo gde je stajao
mladić, naslonjen čelom na voćku, dok su mu se
grčevito tresla ramena.
— A onaj tamo — plače!
To je kočijaš rekao tvrdo i poluglasno, i naj-posle
krenuo put glavne zgrade.
16»
243
 LETOVANJE NA JUGU

Kad su austrijski profesor Alfred Norges i njegova

žena Ana stigli u to malo primorsko mesto, ono ih je
dočekalo teškom sparinom i sitnim neprijatnostima svake
vrste. Sve je izgledalo grubo i odbojno. Sve, od nosača
koji je doneo njihove stvari i primio novac ne rekavši ni
»hvala«, pa do bolešljive gazdarice koja je, stojeći
opuštenih ruku, odgovarala na sva pitanja samo
bespomoćnim sleganjem ramena. U sobi je vladala
sparina i zagušljiv sumrak, jer su zeleni drveni kapci bili
pritvoreni. Sto je najgore, vodovod je bio presušio.
Umesto vode, česmica iznad lavaboa puštala je tužno-
podrugljiv pisak. Gazdarica je hladnokrvno uveravala da
voda nailazi pred zoru i teče sat-dva; tada je treba hvatati.
U vazduhu i na stvarima osećao se dah napuštenosti i
čamotinje.
Profesor je gledao kako žena vadi stvari iz kofera, a
u sebi je želeo da beži odavde daleko negde, kud bilo, jer
mu se činilo da ovde nema ne samo vode ni svežine nego
ni reda ni života. Ali, po svom starom običaju, nije rekao
ni reci.
Posle jednog sata taj prvi utisak počeo je da se
menja. Pod poslednjim zracima popodnevnog sunca,
putnici su se okupali u moru i osvežili, prošetali se
osvetljenim trgom, a posle večere još dugo sedeli na
terasi svoga stana, oivičenoj cvećem i pokrivenoj gustim
lozovim lišćem.

245
Sutradan su, hladovini letnjeg
ustavši rano, jutra. To jutro im
doručkovali na je pokazalo
terasi sa odmah sav sjaj i
izgledom na bogatstvo
more, u svežini i predela i
potpuno ih mestu prijatni i
izmirilo sa njim. predusretljivi, a
Time je počeo sedenje na
neočekivani i cvetnoj terasi
nagli preobražaj. kao izvor stalnog
Ni traga od zanosa i nadah-
jučerašnje nuća.
zlovolje, ni Ustajali su
pomisli na već oko šest sati.
bežanje, samo Kupali bi se sat-
želja da ova dva otprilike.
lepota potraje što Zatim je žena
duže. Još sinoć odlazila u grad
su našli dobre da nabavi voća i
bečke prijatelje posvršava driige
koji svake godine sitne poslove, a
letuju u ovom on je ostajao na
mestu i koji su terasi, za stolom
im ga i sa svojim
preporučili. Ništa hartijama. (To su
više nije bili tabaci sa
izgledalo važno poslednjom
ni teško, ni revizijom
sparna soba, ni njegove
vodovod koji monografije o
samo za vreme Filipu II.)
nekoliko noćnih Osvežen
sati daje mlaku plivanjem,
vodu, ni spora suncem i
posluga u morskom
restoranu. A, na- vodom, on ima
protiv, sad su osećanje da je
otkrivali sve obučen u laku a
nove lepote ovog svečanu,
boravka na moru. cvetnobelu i
mirisnu odeću, i
da cveta i raste i
Gazdarica sam, zajedno sa
se, onako slaba i njom i sa svim
potištena, oko sebe. Sve je
pokazala kao jasno, u njemu i
dobra žena, oko njega. Rad
spremna na je samo jedna od
svaku uslugu, svi stotinu
ljudi u malom prijatnosti.
Nemogućno mu stalnim
je da se potpuno promenama. U
usred-sredi, jer svemu ima
ga sve ostalo sklada i zado-
zove i privlači. voljstva, a znaš
Gusto drveće da će sutra biti
ispod terase, još lepše.
kome vidi samo Tako bi
obasjane vrhove, očekivao ženu da
nebo sa se vrati, a voleo
oblacima, more je to očekivanje.
sa svojim Čekaš je, raduješ
pticama, se njenom
brodovima, i dolasku, kao
lepom
24Q iznenađenju, a
znaš sigurno da
će doći. Srećan
si onom
naročitom
srećom pre
sreće. A pre nego
što se pojavi,
čuješ kako te, još
nevidljiva, tiho
doziva odozdo sa
stepeništa.
Dolazi
doručak sa jakim
čajem, svežim
voćem, mlekom i
pecivom. (Vrapci
padaju na terasu
u očekivanju
mrvica.) A posle
doručka žena bi
se nečujno
izgubila i
ostavila ga sama
da bi mogao da
se sav preda
poslu. Ali, kako
koji dan, posao
mu sve teže ide
od ruke. Sve ga
uzbuđuje. Obična njegovog
cigareta opija kao rođenog tela. Šta
strast i zamori je blizu, šta
kao podvig. daleko? Sta
Uopšte, hrana i vazdu-šasto, šta
vaz-duh i mirisi tečno, šta tvrdo?
ulaze u nj kao Sta je on, onaj
bezazlena slast dojučerašnji, a
trenutka, ali kad šta su ove lepote
su jednom u i radosti koje ga
njemu, onda sve više
svakim i najma- ispunjavaju
njim delićem iznutra i
razvijaju neki opkoljavaju
silan žar i spolja? To se, u
stostruku snagu trenucima kad je
koja mu ne da da igra na vrhuncu,
miruje. I njegov teško razaznaje.
rad je sve češće i Sve je oba vi j
sve više prekidan eno dimom
maštanjem i cigarete i sa tim
zanesenim dimom sve se
posmatranjem kreće. Duvan
morskih i postaje moćan i
nebeskih daljina. opasan.
To maštanje Zažmuri. Na
uzima sve više ustalasanoj kapiji
maha; on ga od dima stoji
oseća kao neko malen i sed
blago, a opojno čovek. Poznaje
nasilje, koje ga ga. To je
oslobađa svega u ovdašnji piljar
njemu i oko kod kojeg
njega, ali njegova žena
potpuno svakog jutra
potčinjava sebi, kupuje voće, a
zatim se pretvara svake večeri
u čudnu igru, ga, u prolazu,
menja odnose u podmiti
svetu koji ga naročitim
okružuje i snage i
razmere 247
 osmejko re diše.
I m koji Pokret se
^
čičici prenosi na
očigled gole kamene
no nije obale i
neprijat obrasle
an. planine, na
Samo je oblake i
sada modro platno
nešto neba. Sve se
svečanij kreće i
i, liči na sprema da
portret poleti. Ma
Filipa koliko
II, izgledalo
trepće neverovatno
očima, i i
lakim nemogućno,
pokreto krenuće i te-
m desne rasa. Ako se
ruke ne pomeri
poziva ona, krenuće
ga da on i napustiti
uđe. je, jer on
Oklevaj pripada
ući, onom što se
ulazi. kreće.
Stvarno Neobično je,
ulazi u čak opasno i
predeo pomalo
koji je strašno, ali
dosad drukčije ne
posmatr može biti. I
ao u divno je. A
perspekt onaj čičica
ivi, napustio,
postaje izgleda, pot-
jedno sa puno
njim i voćarsku
sa radnju i sad
svakim je neka vrsta
njegovi vodiča,
m možda i
delom. gospodara
Mo pokrenutih
s Tad letovanja u
v— a bi se krugu
O odjedno poznatih
vu m predmeta i u
da smirili društvu lica
, svi bliskih
m uskomeš oduvek.
ol ani I sve se
i elementi to ponavljalo
m oko svakog jutra,
va čoveka, sa onom
s! vratili se jednoličnom,
O u svoje prisnom
vu odnose, izvesnošću
da sraz- koja je bitna
! mere i oznaka svake
N odstojan sreće. Sve se
iK ja, i ponavljalo,
aT postali ali i
opet ono pojačavalo.
— što su u San na terasi
Fr svima bubrio je i
ed ostalim rastao kao
? časovim svaka voćka
Fr a dana, toga kraja u
ed za sve to doba
! ljude pa godine, i sve
i za se više
— njega. približavao
Opasnu i onom što
uzbudlji jednog dana
vu sreću mora doći —
zatalasa svojoj
nih potpunoj
prostora zrelosti.
i sa- I taj dan
njanog je došao kao
leta kroz jedan u nizu
njih dana toga
zamenji letovanja.
valo je Sve je toga
blaženst jutra
vo izgledalo
običnog, svečano, uz-
stvarnog budljivije
n je izišao
eR sa
eI ženom
na
plažu.
Bio je
uzbuđen
. Sve ga
je gonilo
da učini
ono što
se niko
od retkih
kupača,
stranaca,
nije
usudio:
da
 2
legne na te zadovoljna od
zaljuljane talase i trčanja i smeha.
da pusti da ga Kad su se osušili i
dižu i nose i presvukli, žena je,
dodaju jedan kao obično, otišla
drugom. Sprečila na trg, u
ga je njegova kupovinu, a on je
žena. U tome je ostao na terasi za
bila odlučna i svojim stolom na
uporna kao malo kom su, kao fini
kada. Držeći ga za talasi, lepršali
ruku, vikala je okrajci razastrtih
kroz šum talasa, hartija.
preklinjala ga da Sporo i teško
ne ide dalje i se udubljivao u
uveravala ga da su posao. Na njemu
joj malopre pričali je stalno nešto
domaći ljudi kako treperelo i
ovi naizgled poigravalo, ili
bezazleni talasi pramen kose, ili
mogu biti opasni i ruka, ili očni
kako se prošle kapak. Sve kao
godine po pozivi koji se
ovakvom sustižu. Još ga je
vremenu, na toj držala
istoj plaži, udavio neostvarena želja
jedan čovek. da zapliva u
Neoprezan i velike
nevičan moru, ne- svetlozelene
stao je u ovakvim talase čija huka
talasima, dopire do njega.
naočigled kupača Dečački nestašno
koji mu nisu pomišljao je kako
mogli pomoći. bi bilo da se brzo
Zbog toga sada spusti do male
niko i ne zalazi u plaže, da se baci u
more. to zabranjeno
Popustio je. more i da pusti da
Posle oprezne igre ga talasi šibaju i
sa talasima koji su nose. A zatim da
ih prskali do se, još pre
temena, vratili su ženinog dolaska,
se kući, opijeni vrati na svoje
vetrom, umorni i mesto na terasi.
Ili, još bolje, da se brzih i finih
zaputi stazom ptičijih pokreta
koja vodi iznad glavom, a onda se
kuće, pravo odjednom — kao
uzbrdo, i da da je uvideo da je
potraži visove i sleteo na pogrešnu
vidike koji mu se i adresu! —
sami primiču? dostojanstveno i
Od te misli prezrivo vinuo u
svaki čas je visinu. Izgledalo
dizao glavu je da je odleteo
sa posla. pravo u nebo i
Pogled mu se izgubio se u
odjednom njemu. Covek je
zaustavio na pratio pogledom
kamenoj ogradi njegov let, dok
terase, na koju je god je mogao. A
u tom trenutku, to nebo bilo je
kao po dogovoru, vedro, posejano
sleteo krupan na ivicama belim
vrabac, malo tankim oblacima
raščupan od vetra. koji menjaju boju,
Po držanju i kao da se sprema
ćelom izgledu svečanost. Daleka
sudeći, to je neki ostrva, koja su se
vrapčiji pustolov i u dnu vidika
skitnica. Učinio je izjednačavala i
nekoliko onih mešala sa još
daljom obalom
kopna, takođe su
menjala oštrinu
svojih oblika, i
njihov sivi kamen,
pod tankim
vencima tamne
šume, postajao je
ružičast, mek i
lelujav. More,
koje je u daljini
izgledalo stišano i
glatko, sve se više
i bojama i
oblicima
saobražavalo
svečanom vidu
oblaka, neba i je neznatan,
obala, pa i tamo gotovo nikakav.
gde se otvorena Svakako, do
pučina mešala sa kamene ograde na
obzorom i gubila terasi može lako
bez završetka u da dođe, kao u
nedogled, ono se igri, i da se
činilo pristupačno nasloni, pa i da se
i ne manje čvrsto popne na nju i sa
od linije nje skoči na strmu
rasplinutog kopna. stazu koja vodi
Tako su uzbrdo ka
vazdušasti oblaci, planinskom visu,
tečno more i tvrdo da se vine u
kopno, menja-jući prostor kao vrabac
svako svoja skitnica.
osnovna svojstva, Vrhovi gustih
išli jedno drugom zelenih drveta,
u susret i zagrljaj. koji su već ispod
Sve je njega, nose na
beskrajno široko i sebi prelive istog
duboko i u isti onog sjaja koji je
mah sve je na povezao i
dohvat ruke, izjednačio sve na
blisko, i sve diže zemlji, na moru i
čoveka sa na nebu. Taj sjaj,
njegovog sedišta, to je čudesni strmi
čini ga lakim, i zanjihani most
pokretljivim i u po kome se čovek
svemu podobnim penje bez teže i
opštoj zatalasanoj bez granica. Pravo
svečanosti. Sve ga je čudo, pa ipak
poziva i goni na tako lako i tako
uspon i let, a otpor jednostavno, to
2
1 očekiva čičice sa
nje sreće licem Filipa
koja je Drugog da ti
već tu. pokazuje gde
Sve je ćeš stati, jer
jedno i sad neki
jednako, pramenovi
na sve svetlosti, kao
se pokretne
možeš stepenice,
nasloniti sami nose
, o sve čoveka, što
odupreti dalje sve
, i sve lakše, put
služi nekog
kao ogromnog
odskočn rumenog
a daska praga tamo u
za dalji visini; a iza
lak i njega već se
prirodan naziru novi
let. Sve nizovi zračnih
te niže i svetlosnih
dodaje stepenica koje
višem, čovečiji hod
tvrđe pretvaraju u
mekšem sve brži let
, i tam- bez šuma.
nije Covek može
svetlije daleko da ide
m. i visoko da se
Svemu penje; sav se
tome pretvara u to, i
nema u tome mu je
kraja, a ćelo
početak postojanje.
je Ide, ali
nepovrat krilatim
no hodom.
zaboravl
jen. Na
Ne povratku iz
ma više varoši, žena
ni onog se po običaju
j njihovu nim plažama
a— sobu, i bez kupača, i
primetila vratila se
Fr kući.
ed da je (»Fred?
? ustajao i Fred!«)
Ti opet Coveka nije
sedao bilo. Na
ši
za sto. suncu, koje
na — je sada
. Fre zahvatalo
— d, već polovinu
— Fre terase,
F
— d, izvijale su se
F
P Fre i poigravale
o d! profesorove
Že hartije.
na je Gazdarica je,
štrcala kao i uvek,
niz samo njihala
stepeni glavom.
ce i Žena se
zaputil zaputila do
a se vile u kojoj
dru- su stanovali
mom, njihovi bečki
ponavlj prijatelji.
ajući Oni su tek
tiho tu doručkovali.
reč bez Brišući
odziva. zadovoljno
Obišla usta,
je mali umirivali su
gradski je da je
trg i čovek
ono sigurno
nekolik nekud
o odšetao, da
strmih će se vratiti,
kameni ako ne
tih ranije, a ono
ulica, svakako na
prokrst ručak. Bila
arila joj je
rasture nepodnošljiv
O službe milicionaru
bN nik da odmah
aK upravo posle ručka
aU se krene u
sprema potragu.
o da
iziđe.
Odmah
se
vratio,
ubacio
tabak
hartije
u
pisaću
mašinu
i
otkuca
o
prijavu
o
nestan
ku
profeso
ra
Norges
a, ali je
i sam
umiriv
ao
ženu:
da joj
je muž
verovat
no
ostao
malo
duže u
šetnji i
da će
se
sigurno
vratiti.
Ipak je
naredio
 2
Taj jedini svetla haljina
milicionar bio je gubila se u belom
pun, dobroćudan šljunku obale.
mladić koji zaista Jedva bi je pred
nema mnogo posla veče nagovorili da
u ovom me-stašcu napusti svoje
u kom se ništa ne mesto i da ode na
dešava ni među počinak bez
domaćim ljudima spavanja.
ni među turistima. Posle tri dana
Sad je ozbiljno seo doputovali su
na svoj službeni njena majka i pro-
motocikl i šumno fesorov mlađi
krenuo drumom brat, njen dever, i
pored mora, odveli je natrag u
vozeći umerenom Beč.
brzinom i sa
mnogo
samopouzdanja.
Ali profesor
nije pronađen ni
toga ni idućeg
dana. Milicija je
tragala duž obale.
I novine su do-
nele vest o
nestalom turistu.
Za to vreme
profesorova žena
provodila je ceo
dan na zabačenom
kraju plaže na
kojoj su se njih
dvoje do neki dan
kupali. Čučala je
sa rukama u krilu,
kao žene
ovdašnjih ribara
kad očekuju po-
vratak svojih
muževa iz
ribolova. Njena
ma u govoru i po nestanka, da ga
brižnim pogledima očekuju
koji se otimaju ka nestrpljivo kao
morskoj pučini, stvar od koje
vidi se i bez reci zavisi unutarnje
da svi žele kakvo- spokojstvo i
takvo objašnjenje svakog pojedinog
zagonetnog od njih.

P
r
o
l
a
z
e

d
a
n
i
.

V
e
ć

j
e

k
r
a
j

a
v
g
u
s
t
a
,
n
a
j
l
e
p
š
e

d
o
b
a

g
o
d
i
n
e

n
a

o
v
o
j

o
b
a
l
i
.

S
v
a

d
o
s
a
d
a
š
n
j
a

t
r
a
g
a
n
j
a

z
a

n
e
s
t
a
l
i
m

p
r
o
f
e
s
o
r
o
m

b
i
l
a

s
u
u
z
a
l
u
d
n
a
.

M
o
r
e

g
a

n
e

i
z
b
a
c
u
j
e
,

n
a

k
o
p
n
u

g
a
n
e
m
a
.

A
l
i

v
l
a
s
t
i

i
s
p
i
t
u
j
u

t
r
a
ž
e

d
a
l
j
e
.

N
a
d

m
a
l
i
m

p
r
i
m
o
r
s
k
i
m

m
e
s
t
o
m

j
e
d
-
n
a
k
o

l
e
b
d
i

a
t
m
o
s
f
e
r
a

n
e
o
b
i
č
n
o
g

n
e
s
t
a
n
k
a
.

p
r
o
l
a
z
u
,

m
o
ž
e
t
e
č
e
s
t
o

d
a

č
u
j
e
t
e

k
a
k
o

d
v
e

d
o
m
a
ć
i
c
e
,

v
r
a
ć
a
j
u
ć
i
s
e

s
a

t
r
g
a
,

z
a
v
r
š
a
v
a
j
u

r
a
z
g
o
v
o
r
:
— I tako, eto, nikad, nikad ništa!
O
d
m
a
h

p
o
g
a
đ
a
t
e

d
a

j
e

r
e
č

n
e
s
t
a
n
k
u

n
e
s
r
e
ć
n
o
g

p
r
o
f
e
s
o
r
a
.
A
l
i

s
v
i

o
s
t
a
l
i

g
r
a
đ
a
n
i
,

r
a
z
g
o
v
o
r
i
m
a

i
z
m
e
đ
u

s
e
b
e

i
l
i

s
a

g
o
s
t
i
m
a
,

p
o
m
i
š
l
j
a
j
u

n
a

s
u
d
b
i
n
u
t
o
g
a

č
o
v
e
k
a
.

P
o

k
r
a
t
k
i
m
,

i
z
n
e
n
a
d
n
i
m

z
a
s
t
a
j

k
i
v
a
n
j
i
-
2
5
 NA DRUGI DAN BOŽICA

I te noći legoše i zaspaše kao uvek.

Kasno i po suhomrazici vratili su se generalni konzul
i konzulovica kući. Bio je drugi dan Božića i bili su, kao
svake godine, kod njena brata, generala, na večeri.
Zlovoljno stenjući, konzul je otkopčavao bezbrojna
dugmeta na bundi, pa na kožnom jeleku, i skidao sa sebe
onu garderobu od kaljača, cipela, raznih flanela i povoja.
Gospoda je pregledala termometre u obadve sobe,
donela mu pilulu i kapljice sa čašom vode, prebacila mu
još jednom što je jeo divljači i kolača i pio slatkog vina
kad zna da mu je kod pos-lednje analize procenat šećera
bio porastao, a reuma mu se opet vraća.
On se vajkao, drhtao i mrštio. Konačno mu je
pomogla da Se popne na postelju. To je činila svako veče,
jer se dešavalo da padne i, kako je težak, razbije lakat ili
koleno: konzul nije mogao da se popne ni koliko za jedan
basamak a da ga neko ne podržava; inače odmah pada.
On joj zahvali i zažele laku noć (francuski, kao
uvek), i ona ode u svoju spavaonicu.
n — 2eđ
257
Vrata između kad bi došao kući i nju
njihovih spavaonica su zatekao već u postelji,
ostajala otvorena. To je zaustavljao, napola
bilo preostalo još od razodeven, kraj otvo-
nekadanjih bračnih renih vrata i vikao
noći, ljubavi, ili tako promenjenim glasom:
nečeg. To je, naime, »Otvori vrata!«, a ona
bilo ovako. Vrata su bi se tobože plašila i
uvek stajala tako ljutila i pitala ispod
otvorena, ali bi se on, jorgana ko je to. On bi
onda, jednako stojeći zbog kojih ga je srce
na pragu (to danas bolelo, gonjenja,
čovek ne bi verovao) nesporazuma i
teipao kao nestrpljivo, nepravdi koje su mu
razmaženo dete: činjene, on se nađe u
— 'Tori 'rata! inostranstvu, među
Ona bi na to publikom, pred
pomaljala ruku ispod konzulatom.
pokrivača i cikteći mu Dugačka povorka
vikala da joj, tobože, sveta, sve dva i dva,
ne prilazi, neka bar tapću nogama da se
ugasi svetio, i tome zgreju, drže u
slično. pocrvenelim rukama
I to je bilo na pasoše i dokumente.
ovim istim vratima, ali Sluga polako pušta
vrlo, vrlo davno, kad jednog po jednog, a ko
je generalni konzul bio jednom uniđe izgleda
pisar konzulata, a da se više i ne vraća,
konzulovica mlada i tako se polako osipa
još ličila na žensko. povorka. .,
Pa i ove božične
noći pospaše, kao
uvek.
U neodređeno
doba noći usni konzul
nešto zamršeno i
sasvim besmisleno, ali
mučno (njega su često
mučili snovi i
ispunjavali zlovoljom
povazdan); neke
menice sa lažnim
potpisima, pa neka
teška odgovornost, pa
neki voz koji mu je
pred nosom utekao dok
ona prti težak prtljag.
Ali su ti događaji
postajali sve povezaniji
i jasniji, i konačno se
pre-tvoriše u pravu
pravcatu stvarnost.
I, posle mnogog
bežanja, gubitaka,
 On je među
poslednjima, zebu mu
ruke a ne sme da pusti
ono prtljaga. Progura
se malo i u čudu vide
da je to Nikola, njegov
momak; hoće da ga
zovne, ali se Nikola
odjednom prodera:
— Slušaj, ti
tamo, nemoj da se
muvaš, jer ću
da te ostavim
poslednjeg.
On se povuče
opet u red. Hteo bi da
proba sa bakšišom;
traži po džepovima, ali
nigde pare. Kako je to
strašno: stajati tako u
redu i ne moći poslati
svoju kartu, nego
morati čekati i zepsti.
I, da je red tako svirepa
stvar!
Pošto je očamao
skačući s noge na
nogu, trljajući ruke,
brojeći one pred sobom
i sumnjičavo se
obzirući na one za
sobom, konačno dođe
red i na njega. Onaj
Nikola, koji nikako
nije hteo da ga
prepozna, tace mu se
rukom ramena i pred očima. Nikad nije
otvarajući vrata reče:
— Eh, eto,
muvalo, dođe red i na
tebe. Sve
polako. Ajde onom
gospodinu na desno!
Utetura u toplu
kancelariju. Ostavi
zavežljaj kraj vrata.
Stade pred onog za
desnim stolom i poče
da mrsi sve bezbrojne i
zamršene nedaće koje
su mu se desile: krađa,
bekstvo, falsifikat, voz
koji mu je utekao sa
prtljagom.
— Dajte pasoš.
— Pa nemam ja .
..
— Nemate
pasoš? Ja, dragi
moj!
— Izgubio sam,
naravno, pasoš zajedno
sa prtljagom.
Tu onaj za stolom
stade da se dere:
— Nije to ni po
čem »naravno«. Vi ste
uopšte nđki svetski
putnik; šta vi hoćete
zapravo od Konzulata?
— Da se vratim
u zemlju i. . .
— Pa dobro,
imate li bar opštinsko
uverenje, vojnu
objavu?
Njemu se zamagli
pomislio da bi to
moglo i njemu
trebati. Ti zahtevi
2
5
I su mu išijas.
izgledali — Ne treba
n sada tako da mi
teški i nabrajate,
nepravedni. nisam ja
Osećao je lekar.
da ovo ne I po tim
može biti recima on
ovako. poznade nešto
Naprezao je strašno i
mozak da neverovatno: taj
pronikne čovek kome kao
ovu od neke magle,
situaciju, nikako nije
da vidi mogao da ugleda
stvarnost. lica, to je bio —
— on sam. To su
njegove reci koje
Gospodine je već petnaest
— govorio godina ponavljao
je onaj iza u kancelariji
stola — svim skitnicama i
nabavite vi prosjacima:
prvo — Sta
dokumente, pričaš meni,
pa onda nisam ja
dođite, pre lekar.
toga nema Teme ga je
ništa. bolelo. Uzalud se
I diže naprezao da
se s raza-zna i
mesta. rasplete ovu
Ne strašnu stvar:
mičući se, otkud on ovde
on ga poče kao skitnica bez
moliti da ga dokumenata i
ne napušta novca, i otkud
ovako bez onaj koji ga
ičeg, u ispituje. Hteo je
tuđem da kaže da je on
svetu. konzul, ili bar
Posle, bole- bio konzul, ali
stan je; nije smeo od
šećerna sramote ni da
bolest, pa zausti takvu
neverovatnost.
— Videći Eto,
H da je rekoh li ja,
— napušten i
izgubljen, svi ćete
Pu doći na red!
on zausti
šta još Koristeći se
j jednom:
dal tim, on ga
— St
je, zamoli da
a ću ja
Ni sada? sedne tu u
ko — To predsoblju i da se
la. ja ne znam, greje.
O to su vaše — Ne da
— stvari. konzul da
Da Pišite na stranke sede.
jte vašu Eno ti varoš,
opštinu. brate, pa sedi.
pa
Istetur I on mu
so a u
š. pokaza na ziđu
predsoblje napisano, kratko
■ gde je
>* i na tri jezika, da
čekalo još je besposlenima
nekoliko zabranjeno
ljudi. zadržavati se u
Pogleda još prostorijama
jednom Konzulata. I
prodirno i ispod te zabrane
dugo po- je potpisan —
služitelja, on; njegovo ime i
pogledom njegov rukopis.
koji je Hteo je da
tražio vrisne, da
samilosti i prodrma momka,
pitao: zar da učini ma šta,
me ne samo da dokaže
poznaješ? da je on taj koji
Ali ne je to naređenje
smeđe da izdao i da se ono
reče ništa. ne odnosi na
Moma njega. Ali od
k je svega toga ne
bio može da učini
dobro ništa.
raspol
Nađe se u
ožen.
dvorištu. Po
— ciglama se
S vapi
— nekoli
A, ko
puta.
a,
a Jedva
— se diže,
za sede u stade
postelju i
da širi blaženo
osećanje: da ništa nije
istina, da je on tu u
svojoj postelji, da je
ovo a ne ono stvar-
nost. Ostade časak
tako, potpuno u tom
osećanju. Ali pošto
prođe prva, velika,
radost, nehotice
počeše da mu se pred
očima ponavljaju
slike malopre-đašnjeg
sna. Ponovo kao da
čuje jasno i oštro:
—■ Ja, to je
vaša stvar . . .
nisam ja lekar.
I opet ga obuze
onaj osećaj
izgubljenosti i užasa,
neka studen. Spusti
se teško, oprezno i
polako sa kreveta.
Jeza putuje uz
kičmu, drhti mu donja
vilica. Upali veliki
luster. Blešti orman
isa minijaiturama i
saskim porculanom.
Sve je tu. Ništa nije
istina! A ipak, jeza i
strah ga ne napuštaju.
Ogrnu se i ode u
odvrnu svetio.
Prepoznade svoj
jorgan od
ljubičaste svile, i
odjednom mu se
sa sred grudi pa
na sve strane tela
2
svoju sobu za rad. 6
Otključa sto i izvadi
kasetu sa
dokumentima. Sve je
tu: od maturske
svedodžbe, pa do
poslednjeg ukaza
kojim se postavlja za
generalnog konzula I
klase. Diplome,
egzekvature, ordeni
od šest raznih država.
Na svakoj toj hartiji
je ispisano njegovo
ime izdvojenim
krupnim slovima.
Premetao je, listao,
uživao u ponavljanju
svoga imena. Tu ima
dokumenata da se
uveri trideset nadle-
štava! Uhvati se na
toj misli: ako je sve
ono samo glup san a
ovo stvarnost, zašto
onda ja osećam po-
trebu (i još ovako u
nedoba) da o tom sam
sebe još naročito
uveravam? Ipak, kao
da nešto nije u redu.
Pa opet se nasmeja
sam sebi: kako je to
detinjasto! Sve je u
redu; dabome, čovek pomoć odbija. I ne bi
se prejede pa usni tek se tešio poslovicama
tako koješta; san je i pomišljao čak na
laza a Bog je istina. Boga. I sve tako
Bog? — Eto sad! koješta.
Opet mora da nešto Drhteći, on
nije u redu. Da je sve povadi sve
dokumente, obujmi ih
u redu, on bi sad obema rukama,
spavao, ili bar ležao, i pritište na grudi.
znao bi lepo i tačno Tako, s punim
ko je i šta je, a ne bi naručjem hartija,
ovako smušeno i po jedva nekako uspe da
svoje zdravlje legne. Nije gasio
nadasve opasno svetla. Držeći
švrljao po sobama i, u jednako te hartije, on
noćnoj košulji, se polako zavodio u
prevrtao dokumente, san. Podrhtavala mu
bos — bos na je pokatkad jabučica
studenom patosu! — kao od jecanja. Ali
i razbarušen. I ne konačno mu dah
bi sanjao sebe kao postade sasvim
konzula koji mu jednomeran. Zaspa.
Kako je noć
odmicala i bližilo se
jutro, lice mu je sve
više dobivalo stari
izraz sigurnosti i
dostojanstva.

2

i adiamija — neiskusan i pust mladić
brevijar — molitvenik kod
katoličkih sveštenika buklija —
ploška
ćefil — jemac, taoc ćefleisati — dobro
se raspo-
ložiti, uživati, naslađivati
se ćefš — komisija ćehaja — vezirov
zamenik ćemer — naročiti pojas u
gvardijan
nastira
kome se drži novac ćenar — ivica,
okrajak ćerpič — nepečena cigla, na
suncu sušena oigla
čatma — kućni zid koji je napravljen od
drvenih greda umesto od cigle ili
kamena
čekmedže — škrinja; sanduk u kom se drži
novac
RECNIK
TURCIZAMA, PROVINCIJALIZAMA I NEKIH
MANJE POZNATIH IZRAZA
Sve turske reci navedene su u onom redovno nepravilnom obliku
i u onom često izmenjenom značenju u kom se upotrebljavaju u
narodnom govoru u Bosni i Hercegovini. Nazivi Turci i turski
upotrebljeni su često u toku pričanja i za bosanski muslimanski svet,
naravno ne u rasnom i etničkom smislu, nego kao pogrešni ali tada
uobičajeni nazivi.
ahbab — drug, prijatelj
B
badanj — drveni oluk kroz koji
voda pada na vode-nični točak
ajvan — stoka balija — pogrdan naziv za
akšamluk — bosanski običaj da se muslimane
pred veče sedi na travi, obično
pored vode i pije rakija uz pesmu bardak — krčag, zemljana posuda
i razgovor za vodu ili drugu tečnost
angarija — kuluk, rabota batal — pokvaren, neupo-
ardal — slatke korice, sla-čica trebljiv, kvaran befel — naredba
argat — nadničar, radnik begenisati — izabrati po
araisati — prijati, goditi, pristajati svom ukusu; dopadati se beli,
arar — vreća od kostreti bezbeli — zaista, svakako,
arzuhal — predstavka, molba, zbilja, bez sumnje bendželuk —
žalba opojna droga bensilah — kožni
avdest — ritualno pranje kod pojas bestilj — pekmez od
muslimana pre svake molitve šljiva bir — davanje parohu u na-
azgin — besan, ćudljiv turi bostan — zajednički naziv
azurala — spremajte se!, na noge! za dinje i lubenice, kao i za
baštu zasejanu njima
267
cerek — četvrtina nečega derviš — muslimanski ka-
čibuk — dugačak štap za pušenje koji ima luđer, isposnik deverati — brinuti
lulicu u koju se stavlja cigareta
brigu din — vera
D 268
dava — tužba
definitor — starešina franjevačkog reda
degenek — batinanje (udariti batine)
dekika — minut
derman — sudbina
divanana — prostor ispred soba na
gornjem spratu, često u staklu
doksat — trem
dram — mera za težinu (2,5 g )
D učiniti haznadar — blagajnik hećim —
đerdek — bračna ložnica đulsija —
ružina vodica
DZ
dženabet — nevaljalac, spadalo,
poganac
džibra — komina
džulus — porez na crkvene obrede
E kolaj — lako, bez napora
esrar — opojno sredstvo, droga, hašiš
jerman — sultanov ukaz,
naredba fermen — muški haljetak
bez rukava, kao prsluk fildian —
šoljica za crnu
kafu, bez drške
starešina ma-
H povezuju glavu
habit — fratarska odeća, mantija
hafiz — čovek koji zna Kuran napamet
hair — sreća, dobro; dobro
delo; korist hajnak — grohotan smeh
hampamuk — vrsta finog
pamuka haramija — razbojnik hator
— zamjeriti se, nažao
lekar hostija — hleb za pričešće
vernika kod katolika
ibrik — bakrena posuda za vodu sa
uskim grlom na kome je poklopac
Ham — presuda
imam — svešteno lice kod muslimana
iman — vera
msan — čovek, ljudsko biće
iram — vrsta čilima
Isa pejgamher — Isus Hri-
stos ispizmiti se — zamrziti išaret
— znak
jalah-kardaS — uzvik, otprilike:
ns^pređ drugovi!
jam-kesedžija — otimač, razbojnik
jandSik — kožna torba jaspra —
novac javaS — lakše! jazuk — šteta
jemenija — marama od tanke tkanine,
išarana granama, kojom muslimanke
269
K
kačara — pecara rakije
kadija — sudija
kadiluk — okrug
kahvaji — ka vene boje
kajmakam — upravnik varoši, sreski
načelnik; vezirov zamenik
kalem — pisaljka od trske
karakol — straža
kardaš — drug, prijatelj
karli (kaharli) — brižan, ne-veseo
kauk — kapa od deblje tkanine oko koje
je omotana uska čalma
kazula — gornja odeća kod katoličkih
sveštenika pri bogosluženju
kenjčiluk — nestašluk, obe-šenjaštvo
kjatib — pisar
korizma — post pred Uskrs kod
katolika
krunica — brojanice za molitvu kod
katolika
kul-ćehaja — sultanov izaslanik
laik — redovnik bez svešte-ničkog čina,
najniži ste-pen u franjevačkom redu
M
madžun — ušećereno voće
mahsuz — naročito
marifetluk — lukavstvo, ve-ština
mašalah — izraz čuđenja i dopadanja
(»Ne budi mu uroka!«); izraz radosti
pri

dočeku gosta, ili zadovoljstva kad se
vidi nešto le-po
medresa — muslimanska srednja škola
mešćema — sudnica
meštar — učitelj
minderluk — sedište, sofa
ministrant — dečak koji pomaže pri
bogosluženju kod rimokatolika
misa — bogosluženje kod rimokatolika
mualim — učitelj
muderiz — nastavnik više verske škole
m,uhur — pečat
mujezin — lice koje sa munare poziva
vernike na molitvu
mula — gospodin; sudi ja
murtad-tabor — odred onih koji su izdali
svoju veru
murtatin — izdajnik
muteselim — upravni činovnik
mutvak — kuhinja
N prokuratOT — lice koje pomaže
nadžak — vrsta oružja, nalik na sekiru
nišan — znak, beleg; nadgrobni kamen
novicijat — škola za iskuše-nike
O
odiak — ognjište, peć u kojoj se kuva kafa
oficija — propisana molitva okniti —
obojiti crvenom bojom zvanom kana (he-
na), što je običaj kod muslimanskih žena
ii4S«i»%ttjiit
pamuklija — odeća postavljena
pamukom
parmak — daska od ograde
peksin — pogan, nečist, prljav
pleta — novac, pet groša u srebru
povileniti — pobesneti, izbezumiti se
svešteniku u crkvi, kod katolika
promuhabetiti — prijateljski se
razgovarati
provincijal — starešina bosanskih
franjevaca
R sidžil — sudski protokol
rahat — slobodno
rahmetli — pokojni
rajetin — pripadnik raje, to jest
bespravnog nemusli-manskog življa u
Turskoj Carevini
refektorijum — trpezarija u manastiru
reziliti — osramotiti, obrukati, poniziti
Ritual — knjiga obreda kod
rimokatolika
Sabah hair olsun — Dobro
jutro! sahan — bakreni sud sahibija
— sopstvenik sakristija — mesto u
crkvi
gde se ostavljaju odežde saroš —
pijanica
seiz — sluga, momak, konju-šar
sejmen — stražar, vojnik (janičarski) iz
vezirove pratnje
selam — pozdrav
serdžada — mali ćilim
sevap — dobro delo, milosrđe
softa — đak
šargija — vrsta tambure šedrvan —
vodoskok šenluk — veselje, proslava
ševak — sunčev odsjaj, odraz šindra —
bukova daska šiš — gvozdeni ražanj
škembav — trbušast škutor — strani radnik
štrajfkor — naročit odred u
austro-ugarskoj vojsci šuckor — naročit
odred u austro-ugarskoj vojsci
tabifat — ćud, narav
taksirat — zla sudbina
tapija — zvanična isprava o vlasničkom
pravu na nekretninu
teferič — izlet, zabava u prirodi
tefter — poslovna knjiga, sveska
tekija — muslimanski manastir
temerut — zbunjen, nespice-tan čovek
temesuć — odluka, presuda teskera — zerek — opruga,
uverenje, objava tezgere — nosila tuaf zijanćer — štetočina
zindan — tamnica
(tuhaf) — čudan, neobičan žurna — svirala
U
ulema — muslimansko učeno sveštenstvo
uljep — nečist, neuredan čovek
V
valija — guverner pokrajine u Turskoj,
carski na-mesnik
vikar — ekonom u manastiru
vilajet — pokrajina, oblast; rodni kraj,
zavičaj
vizitator — naziv papskog delegata koji
povremeno obilazi crkve i parohije u
Bosni za vreme Turaka
zabit — starešina, pretpostavljeni
zamandaliti — zatvoriti vrata mandalom
zapt — stega, red, disciplina
zaptija — stražar, policajac
zeman — vreme
zenđil — bogat

270 271

IVO ANDRIČ, I: Pripovetke. — Novi Sad, Beograd; Matica

;l NAPOMENE srpska. Srpska književna zadruga; 1965. — Srpska književnost u sto
knjiga, kolo XVI, knj. 77.
Ponovljeno izd. 1971. god.
ANIKINA VREMENA. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta;
1967. — Popularna biblioteka.
SABRANA DELA IVE ANDRIČA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. —
Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost,
Svjetlost, Državna založba Slovenije, Misla; 1976. — Štampano
ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
u MUSAFIRHANI U ZINDANU
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. X, br. 4; 1923; str. 241—250. PRIPOVETKE. I. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1924. — Srpska
PRIPOVETKE I. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1924. — Srpska književna zadruga, kolo XXVII, knj. 179.
književna zadruga, kolo XXVII, knj. 179. KALENDAR — ALIVIANAH PROSVJETA 1925. — Sarajevo, izd. Društva
Beograd, Narodna knjiž- Prosvjete, b. g.; str. 31—36.
SEDAM PRIPOVEDAKA. nica, 1930; str. 7—21. MOST NA 2EPI. Pripovetke. — Beograd, Prosveta, 1947. — Prosveta, Mala
PRIPOVIJETKE. — Zagreb, Matica hrvatska, 1947. — Matica hrvatska, biblioteka, sv. 1.
Redovita izdanja, 1. PRIPOVIJETKE. — Zagreb, Matica hrvatska, 1947. — Matica hrvatska.
2. ispr. izd. 1948. god. Redovita izdanja, 1.
IZABRANE PRIPOVETKE. — Beograd, Novo pokolenje, 1951. — 2. ispr. izd. 1948. god.
Jugoslavenski pisci. IZABRANE PRIPOVETKE. — Beograd, Novo pokolenje, 1951. —
ODABRANE PRIPOVETKE, knj. I. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1954. Jugoslavenski pisci.
— Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327. ODABRANE PRIPOVETKE, knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1954.
IZABRANA DEL A. Knj. 1: Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta; — Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327.
1958. ODABRANE PRIPOVETKE. — Novi Sad, Matica srpska, 1956. — Naši pisci.
PRIČA O VEZIROVOM SLONU I DRUGE PRIPOVETKE. — Beograd, Rad. IZABRANA DELA. Knj. I: Pripovetke. Izbor. — Sarajevo, Beograd, Svjetlost,
1960. — Reč i misao, Kolo II, 32. Prosveta; 1958.
Ponovljena izd, 1962, 1963, 1965. god. PRICA O KiVTETU SIMANU. Pripovetke. — Sarajevo, Svjetlost, 196Q, —
PRIPOVETKE. Izbor. I. — Beograd, Prosveta, 1961. Skalska lektira, 11.
SABRANA DEL A, knjiga šesta: ZTeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo, 2. izd. 1961. god.
Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano 3. izd. 1963. god.
ćirilicom i latinicom. PRiCA O VEZIROVOM SLONU I DRUGE PRIPOVETKE. — Beograd, Rad,
Džepno izd. 1964. god. 1960. — Reč i misao, kolo II, 32.
2. izd. 1965. god. Ponovljena izd. 1962, 1963, 1965. god.
3. izd. 1967. god. PRIPOVETKE. Izbor. Knj. I. — Beograd, Prosveta, 1961.
Kulturni radnik, Zagreb, god. XVI, br. 1—2; 1963; str. 25—31. SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
Ljubljana; Prosveta, Mladost,

272 18 — 2eđ 273

Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom. PRICA O VEZIROVOM SLONU I DRUGE PRIPOVETKE, — Beograd, Rad,
Džepno izd. 1964. god. 1960. — Biblioteka Reč i misao, kolo II, 32.
2. izd. 1965. god. Ponovljena izd. 1962, 1963, 1965. god.
3. izd. 1967. god. SABRANA DEL A, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
MUSTAFA MADŽAR I DRUGE PRIČE. — Sarajevo, Svjetlost, 1965. — Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano
Biblioteka džepna knjiga, 341. ćirilicom i latinicom.
ANIKINA VREMENA. Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta; Džepno izd. 1964. god.
1967. — Popularna biblioteka. 2. izd. 1965. god.
SABRANA DEL A IVE ANDRJCA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, 3. izd. 1967. god.
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba ANIKINA VREMENA. Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta;
Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom. 1967. — Popularna biblioteka.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god. SABRANA DEL A IVE ANDRICA, knjiga šesta: 2eđ.

ISPOVIJED
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. XXIII, br. 1; 1928; str. 1—11.
PRIPOVETKE. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1931. — Savremenik
Srpske književne zadruge, kolo I, knj. 1.
HRVATSKA PROZA XX STOLJEĆA, knj. II. — Zagreb, Nakl. A. Velzek 1943.
IZABRANE PRIPOVETKE. — Beograd, Novo pokole-nje, 1951. —
Jugoslavenski pisci.
ODABRANE PRIPOVETKE, knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1954.
— Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327.
ODABRANE PRIPOVETKE. — Novi Sad, Matica srpska, 1956. — JVaši pisci.
Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost,
Svjetlost, Državna založba Slovenije' Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
KOD KAZANA
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. XXIX, br. 1; 1930; str. 1—11.
PRIPOVETKE. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1931. — Savremenik
Srpske književne zadruge, kolo I, knj. 1.
PRIPOVETKE. — Zagreb, Matica hrvatska, — 1947. — Matica hrvatska,
Redovita izdanja, 1.
2. ispr. izd. 1948. god.
IZABRANE PRIPOVETKE. — Beograd, Novo poko-lenje, 1951. —
Jugoslovenski pisci.
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1954.
— Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327.
IZABRANA DELA. Knj. I: Pripovetke. Izbor. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost,
Prosveta; 1958.
PRICA O VEZIROVOM SLONU I DRUGE PRIPOVETKE. — Beograd, Rad.
1960. — Reč i misao, kolo II, 32.
Ponovljena izd. 1962, 1963, 1965. god.
PRIPOVETKE. Izbor. I. — Beograd, Prosveta, 1961.
ZENA NA KAMENU. Pripovetke. — Beograd, Nolit, 1962. — Biblioteka Zenit, 4.
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. (Pripovetke). — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano
ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
IVO ANDRIC. I: Pripovetke. — Novi Sad, Beograd; Matica srpska, Srpska
književna zadruga; 1965. — Srpska književnost u sto knjiga, kolo XVI, knj. 77.
Ponovljeno izd. 1971. god.
MUSTAFA MADZAR I DRUGE PRIČE. — Sarajevo, Svjetlost, 1965. —
Biblioteka džepna knjiga, 341.
ANIKINA VREMENA. Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta;
1967.
SABRANA DELA IVE ANDRIČA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skop-

274 275
je; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije, Misla; 1976. — Štampano SABRANA DELA IVE ANDRIČA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd,
ćirilicom i latinicom. Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
2. izd. 1977. god. Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
3. izd. 1978. god. 2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
NAPAST
TRUP
PRIPOVETKE, II. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1936. — Srpska
književna zadruga, kolo XXXIX, knj. 262. Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. LII, br. 6; 1937; str. 417—427.
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. XXXIX, br. 4; str. 241—247. ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga,
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1954. 1954. — Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327.
— Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327. PRICA O KMETU SIMANU. — Sarajevo, Svjetlost, 1960. — Školska lektira. 11.
PANORAMA. Pripovetke 1918—1958. — Beograd, Prosveta, 1958. — Brazde. 2. izd. 1961. god.
Biblioteka savremenih jugoslavenskih pisaca, kolo III, knj. 18. 3. izd. 1963. god.
2. izd. 1964. god. SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano
Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.
ćirilicom i latinicom. Džepno izd. 1964. god.
Džepno izd. 1964. god. 2. izd. 1965. god.
2. izd. 1965. god. 3. izd. 1967. god.
3. izd. 1967. god. SABRANA DELA IVE ANDRIČA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd,
SABRANA DELA IVE ANDRIGA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije, Misla; 1976. —■ Štampano ćirilicom i latinicom.
Slovenije; Misla; 1976. —- Štampano ćirilicom i latinicom. 2. izd. 1977. god.
2. izd. 1977. god. 3. izd. 1978. god.
3. izd. 1978. god.

PROBA SABRANA DELA IVE ANDRICA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije;
ODABRANE PRIPOVETKE, knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1954. 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.
— Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327. Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
 3. izd. 1967. god. U VODENICI
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. LXII, br. 4; 1941; str. 253—257.
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga,
1954. — Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327.
PROSVJETA, NARODNI KALENDAR. Čitanka, 1956. — Zagreb, Srpsko
kulturno društvo „Prosvjeta", 1955; str. 1955.
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
Ljubljana; Prosveta, Mladost,

276
Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
SABRANA DELA IVE ANDRICA, knjiga šesta: 2eđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slo-
venije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
SALA U SAMSARINOM HANU
Naša književnost, Beograd, sv. 10; 1946; str. 175—187.
IZABRANE PRIPOVETKE. — Beograd, Novo pokole-nje, 1951. —
Jugoslavenski pisci.
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga,
1954. — Srpska književna zadruga, kolo XLV1II, knj. 326—327.
IZABRANA DELA. Knj. I: Pripovetke. Izbor. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost,
Prosveta; 1958.
PRIPOVETKE. Izbor. I. — Beograd, Prosveta, 1961.
SABRANA DELA, knjiga šesta: 2eđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano
ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
ANIKINA VREMENA. Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta;
1967. — Popularna biblioteka.
SABRANA DELA IVE ANDRiCA, knjiga šesta: 2eđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
CASA
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. LIK, br. 1; 1940; str. 18—23.
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga,
1954. — Srpska književna zadruga, kolo KLVIII, knj. 326—327.
277
ŽENA NA KAMENU. Pripovetke. — Beograd, Nolit, 1962. — Biblioteka Zenit,
4.
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano
ćirilicom i latinicom.
Džepno i,zd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
SABRANA DELA IVE ANDRiCA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
RZAVSKI BREGOVI
PRIPOVETKE I. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1924. — Srpska
književna zadruga, kolo XXVII, knj. 179.
KALENDAR PROSVJETA 1924. — Sarajevo, izd. Društva Presvete, b. g.; str.
10—18.
IZ VELIKIH DANA. Antologija pripovedaka. Odabrane strane jugoslovenskih
pisaca. — Beograd, izd. Državne štamparije, 1940; str. 276—289.
PRIPOVIJETKE. — Zagreb, Matica hrvatska, 1947. — Motica hrvatska,
Redovita izdanja, 1.
2. ispr. izd. 1948. god.
Sarajevo, Svjetlost, 1947; str. 19 + 1. — Mala biblioteka, 3.
IZABRANE PRIPOVETKE. — Beograd, Novo poko-lenje, 1951. —
Jugoslavenski pisci.
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 2. — Beograd, Srpska književna zadruga,
1954. — Srpska književna zadruga, kolo XLYni, knj. 328—329.
15 dana, Zagreb, god. IV, br. 4; 1961; str. 30—32.
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano
ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
MUSTAFA MADZAR I DRUGE PRIČE. — Sarajevo, Svjetlost, 1965. —
BibUotefco Džepna knjiga, 341.

278 279
MOST NA ZEPI. Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta; 1967. SABRANA DEL A IVE ANDRiCA, knjiga šesta: 2eđ. Pripovetke. — Beograd,
— Popularna biblioteka. Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
ČUDO U OLOVU
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. XVIII, br. 6; 1926; str. 401—406.
PRIPOVETKE. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1931. — Savremenik
Srpske književne zadruge, kolo, I, knj. 1.
IZABRANE PRIPOVETKE. — Beograd, Novo pokole-nje, 1951. —
Jugoslavenski pisci.
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 1. — Beograd, Srpska književna zadruga,
1954. — Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327.
IZABRANA DELA. Knj. I: Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta;
1958.
PRIPOVETKE. Izbor. I. — Beograd, Prosveta, 1961.
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. —
Štampano ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
ANIKINA VREMENA. Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta;
1967. — Popularna biblioteka.
SABRANA DELA IVE ANDRIČA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
ZEĐ
PRIPOVETKE. II. — BeQgra;d, Srpska književna zadruga, 1936. — Srpska
književna zadruga, kolo XXXIX, knj. 262.
280
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. XLII, br. 2; 1934; str. 81—88.
PRIPOVIJETKE. — Zagreb; Matica hrvatska, 1947. — Matica hrvatska.
Redovita izdanja, 1.
2, isp. izd. 1948. god.
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 2. — Beograd, Srpska književna zadruga,
1954. — Srpska književna zadruga, kolo KLVIII, knj. 328—329.
Invalidski list, Beograd, god. XLII, br. 45; 4. XI 1961;
str. 16.
2ENA NA KAMENU. Pripovetke. — Beograd, Nolit, 1962. — Biblioteka Zenit,
4.
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb, Sarajevo,
Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba Slovenije; 1963. —
Štampano ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
IVO ANDRIC. I. — Novi Sad, Beograd; Matica srpska. Srpska književna
zadruga, 1965. — Srpska književnost u sto knjiga, kolo XVI, knj. 77.
Ponovljeno izd. 1971. god.
MOST NA ZEPI. Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost, Prosveta; 1967.
— Popularna biblioteka.
ASKA I VUK. Pripovetke. — Beograd, Prosveta, 1968. — Biblioteka Prosveta,
118. .
Ponovljeno izd. 1972. god.
SABRANA DELA IVE ANDRIČA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
MOST NA ZEPI
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. XVI, br. 3; 1925; str. 161—167.
SA STRANA ZAMAGLJENIH. Pripovetke. — Sarajevo, Grupa sarajevskih
književnika, 1928; str. 13—21. — Grupa sarajevskih, književnika, knj. 1.
PRIPOVETKE. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1931. — Savremenik
Srpske književne zadruge, kolo I, knj. 1.
MOST NA ZEPI. Pripovetke. — Beograd, Prosveta, 1947. — Prosveta, Mala
biblioteka, sv. 1.
281

PRIPOVIJETKE. — Zagreb, Matica hrvatska, 1947. — Matica
hrvatska, Redovita izdanja, 1.
2. ispr. izd. 1948. god.
IZABRANE PRIPOVETKE. — Beograd, Novo pokole-nje, 1951. —
Jugoslavenski pisci.
Kulturni radnik, Zagreb, god. V, br. 11/12; 1952; str. 507—511.
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 1. — Beograd, Srpska književna
zadruga, 1954. — Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327.
Krivaja, Zavidovići, god. VII, br. 198; 31. VIII 1955.
ANTOLOGIJA SRPSKE PROZE. II. — Beograd, No-lit, 1955. —
Biblioteka Antologija jugoslavenske književnosti.
ODABRANE PRIPOVETKE. — Novi Sad, Matica srpska, 1956. —
Naši pisci.
IZABRANA DEL A. Knj. I: Pripovetke. — Sarajevo, Beograd;
Svjetlost, Prosveta; 1958.
IZBOR. — Sarajevo, Svjetlost, 1959. — Školska biblioteka, 20.
2. izd. 1960. god.
3. izd. 1961. god.
4. izd. 1963. god.
Telegram, Zagreb, god. I, br. 2; 7. V 1960; str. 13.
PRIČA O KMETV SIMANU. — Sarajevo, Svjetlost, 1960. —
Školska lektira, 11.
2. izd. 1961. god.
3. izd. 1963. god.
Ponovljena izd. 1964, 1966, 1969, 1971, 1976. god.
PRICA O VEZIROVOM SLONU I DRUGE PRIPOVETKE. —
Beograd, Rad, 1960. — Reč i misao. Kolo II, 32.
Ponovljena izd. 1962, 1963, 1965. god.
Politika, Beograd, god. LVIII, br. 17263; 29. X 1961; str. 16.
PRIPOVETKE. Izbor. I. — Beograd, Prosveta, 1961. ŽENA NA
KAMENU. Pripovetke. — Beograd, Nolit, 1962. — Biblioteka Zenit, 4.
PRiCA O KMETU SIMANU I DRUGE PRIPOVETKE. — Beograd,
Prosveta, 1963. — Biblioteka Prosveta, kolo IV, 88.
Ponovljena izd. 1966, 1969, 1971, 1976. god.
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna
založba Slovenije, 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.
282
PANORAMA. Pripovetke 1918—1958. — Beograd, Prosveta, 1958.
— Brazde. Biblioteka savremenih jugoslavenskih pisaca, kolo III, knj. 18.
2. izd. 1964. god.
PRIČA O VEZIROVOM SLONU I DRUGE PRIPOVETKE. —
..itrnK ..
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
IVO ANDRIC I: Pripovetke. — Novi Sad, Beograd; Matica srpska,
Srpska književna zadruga; 1965. — Srpska književnost u sto knjiga, kolo
XVI, knj. 77.
Ponovljeno izd. 1971. god.
MUST AF A MADŽAR I DRUGE PRiCE. — Sarajevo, Svjetlost,
1965. — Biblioteka džepna knjiga, 341.
MOST NA ŽEPI. OLUJACI. VELETOVCI. SVADBA.
__ Osijek „Štampa", 1966. — Školska lektira. Biblioteka
„Mala štampa".
PRIPOVETKE. — Beograd, Mlado pokolenje, 1966. — Lektira za
VIII razred osnovne škole.
Ponovljena izd. 1968, 1970, 1971. god.
MOST NA ŽEPI. Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost,
Prosveta, 1967. — Popularna biblioteka.
ASKA I VUK. Pripovetke. — Beograd, Prosveta, 1968.
— Biblioteka Prosveta, 118.
PRIPOVETKE. — Zagreb, Mladost, 1968. — Biblioteka Jelen.
2. izd. 1970. god.
3. izd. 1972. god.
JVrOST NA ŽEPI. (The Bridge on the Zepa. Die Bru-cke iiber die
Zepa. II ponte sulla Zepa). — Sarajevo, Oslobođenje, 1971; str. 106.
ASKA I VUK. Pripovetke. — Beograd, Prosveta, 1972.
— Biblioteka „Prosveta", 118.
SABRANA DELA IVE ANDRICA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. —
Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost,
Svjetlost, Državna založba Slovenije, Misla; 1976. Štampano ćirilicom
i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
SMRT U SINANOVOJ TEKIJI
Pripovetke. II. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1936. —
Srpska književna zadruga, kolo XXXIX, knj. 262. Srpski književni
glasnik, Beograd, n. s., knj. XXXV, br. 1; 1932; str. 1—9.
ODABRANE PRIPOVETKE. Knj. 1. — Beograd, Srpska književna
zadruga, 1954. — Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj. 326—327.
283
f''k»i^i'^h.fi'mh^i^'i^^kt^Xi}g^'t^^!^'ii'?:X^^
Beograd, Rad, 1960. — Reč i misao, kolo II, 32.
Ponovljena izd. 1962, 1963, 1965. god.
ŽENA NA KAMENU. Pripovetke. — Beograd, Nolit,
1962, — Biblioteka Zenit, 4.
 LJUBAV U KASABI. — Beograd,, „Branko Đonović",
1963. — Knjiga za svakoga. Omiljeni pisci, 46.
SABRANA DEL A, knjiga šesta: 2eđ. Pripovetke. —
Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost,
Državna založba Slovenije; 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
MUSTAFA MADŽAR I DRUGE PRICE. — Sarajevo, Svjetlost, 1965.
— Biblioteka džepna knjiga, 341.
LJUBAV U KASABI. Pripovetke. — Beograd, Nolit, 1966. —
Popularna knjiga.
Ponovljeno izd. 1974. god.
MOST NA ZEPI. Pripovetke. — Sarajevo, Beograd; Svjetlost,
Prosveta; 1967. — Popularna biblioteka.
ASKA I VUK. Pripovetke. — Beograd, Prosveta, 1968. — Biblioteka
Prosveta, 118.
Ponovljeno izd. 1972. god.
SABRANA DEL A IVE ANDRIČA, knjiga šesta: 2eđ. Pripovetke. —
Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost,
Državna založba Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i
latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
OLUJACI
PRIPOVETKE. II. — Beograd, Srpska književna zadruga, 1936. —
Srpska književna zadruga, kolo XXXIX, knj. 262.
Srpski književni glasnik, Beograd, n. s., knj. XLI, br. 1; 1934; str. 1—
11.
PRIPOVIJETKE. — Zagreb, Matica hrvatska, 1947. — Matica
hrvatska. Redovita izdanja, 1.
2. ispr. izd. 1948. god.
284
PRIPOVETKE. — Beograd, Mlado pokolenje, 1966. — Lektira za
VIII razred osnovne škole.
Ponovljena izd. 1968, 1970, 1971. god.
SABRANA DELA IVE ANDRICA, knjiga šesta: 2eđ. Pripovetke. —
Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost,
Državna založba Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
NA DRŽAVNOM IMANJU
Letopis Matice srpske, Novi Sad, god. 125, knj. 383, sv. 1; 1959; str. 1
—10.
LICA. — Zagreb, Mladost, 1960. — Suvremeni pisci.
POEZIJA — PROZA. Almanah Saveza književnika Jugoslavije za
1958—1959. — Beograd, Savez književnika Jugoslavije, 1961; str. 1—8.
2ENA NA KAMENU. Pripovetke. — Beograd, Nolit, 1962. —
Biblioteka Zenit, 4.
IZABRANE PRIPOVETKE. — Beograd, Novo pokole-nje, 1951.
— Jugoslavenski pisci.
POD GRABIĆEM. (Pripovetke o životu bosanskog sela). —
Sarajevo, Seljačka knjiga, 1952. — Selo u književnosti, 12.
ODABRANE PRIPOVETKE. — Knj. 1. — Beograd, Srpska
književna zadruga, 1954. — Srpska književna zadruga, kolo XLVIII, knj.
326—327.
Zora, Beograd, god. XII, br. 116; 1956; str. 10—12.
IZABRANA DEL A. Knj. I: Pripovetke. Izbor. — Sarajevo, Beograd;
Svjetlost, Prosveta; 1958.
PRIPOVETKE. Izbor. I. — Beograd, Prosveta, 1961.
SABRANA DEL A, knjiga šesta: Žeđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Slovenije; 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
IVO ANDRIC. I: Pripovetke. — Novi Sad, Beograd; Matica srpska.
Srpska književna zadruga; 1965. — Srpska književnost u sto knjiga, kolo
XVI, knj. 77.
Ponovljeno izd. 1971. god.
MOST NA ZEPI. OLUJACI. VELETOVCL SVADBA. — Osijek,
Štampa, 1966. — Školska lektira. Biblioteka „Mala štampa".
SABRANA DEL A IVE ANDRICA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. —
Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost,
Državna založba Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i
latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
NA STADIONU
Oslobođenje, Sarajevo, god. XIII, br. 288; 1, 2. i 3. I 1956; str. 10.
LICA. — Zagreb, Mladost, 1960. — Suvremeni pisci.
SABRANA DEL A, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd,
Zagreb, Sarajevo, Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Slovenije; 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
285
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb,
Sarajevo, Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlsot, Državna založba
Slovenije; 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.
Džepno izd. 1964. god.
2. izd. 1965. god.
3. izd. 1967. god.
ASKA I VVK. Pripovetke. — Beograd, Prosveta, 1968. — Biblioteka
Prosveta, 118.
Ponovljeno izd. 1972. god.
SABRANA DELA IVE ANDRICA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. —
Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost,
Državna založba Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom.
2. izd. 1977. god.
3. izd. 1978. god.
 Džepno izd. 1964. god. 2. izd. 1977.7 god.
2. izd. 1965. god. 3. izd. 1978. god.
3. izd. 1967. god.
IVO ANDRIČ. I: Pripovetke. — Novi Sad, Beograd; Matica srpska.
Srpska književna zadruga, 1965. — Srpska književnost u sto knjiga, kolo NA DRUGI DAN BOZiCA
XVI, knj. 77.
Ponovljeno izd. 1971. god. Misao, Beograd, knj. XVI, sv. 1; 1924; str. 1113—1117.
ASKA I VUK. Pripovetke. — Beograd, Prosveta, 1968. — Biblioteka SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb,
Prosveta, 118. Sarajevo, Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Ponovljeno izd. 1972. god. Slovenije; 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.
SABRANA DELA IVE ANDRICA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Džepno izd. 1964. god.
Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skopje; Prosveta, Mladost, Svjetlost, 2. izd. 1965. god.
Državna založba Slovenije, Misla; 1976. — Štampano ćirilicom i latinicom. 3. izd. 1967. god.

LETOVANJE NA JUGU
Politika, Beograd, god. LVI, br. 16360; 1, 2. i 3. I 1959; str. 7—8.
LICA. — Zagreb, Mladost, 1960, — Suvremeni pisci.
SABRANA DELA, knjiga šesta: Zeđ. Pripovetke. — Beograd, Zagreb,
Sarajevo, Ljubljana; Prosveta, Mladost, Svjetlost, Državna založba
Slovenije; 1963. — Štampano ćirilicom i latinicom.

286 287
 SADRŽAJ

u musafirhani . 11 25
U zindanu . 33 49
Ispovijed 65 75
Kod kazana . 107
Napast . 121
Proba 129
Trup 149
U vodenici . 157
Sala u Samsarinom hanu 171
Čaša 179
Rzvaski bregovi 191
Čudo u Olovu . 201
Žeđ ... . 215
Most na Žepi . 225
Smrt u Sinanovoj tekiji 231
Olujaci .... 245
Na stadionu 257
Na državnom imanju
Letovanje^na jugu
Na drugi dan Božića
RECNTK I NAPOMENE
267
Rečnik turcizama .
272
Napomene . . . •

19 — Zeđ
289