RABLEOVE SLlKE I SAVREMENA MU STVARNOST*

Dosad smo mzmatrali Rableove slike preteino u njihovoj vezl s narodnom kulturom. U Rableovom stvaralaStvu zanimala nas je osnovna, velzka linija borbe dvaju kultura, to jest borbe naro'dne kulture s oficijelnim srednjim vekom. Ali, veC smo vlSe puta isticali d~ se ta velika linija borbe organski podudarala sa svakodnevnim odzivima na aktuelne - krupne i sitne dogadaje iz godha, meseci i fak dana u koje su nwtajali delovi Rableova romana. Moie se bez okoli3enja kazati da je sav roman od poEetka do kraja izrastao iz same i i i e iivota svoga doba, iivota u kome je i sam Rable sudelovao ili kojem je bio zainteresovani ofevidac. U slikama njegova romana sjedinjava se beskrajna birina i dubina narodnog univerzalizma s maksimalnom konkretnogku, individualnoSCu, podrobnoSCu, iivotnogCu, aktuelnoSCu i svakidagnjicom. Te slike su beskonaEno daleke od apstraktne simoolike i shematienosti. Moie se kazati da se u Rableovu romanu kosmiEka Sirinu mita
Sovjetski teoretiEar knjitevnosti M i h a i 1 B a h t i n pisac je niza dela. od kojih se izdvaja napose knjiga Problemy tvorfestva Dostoevskogo, objavljena 1929. godine (drugu verziju ovog dela, naslovjenu Problemy poetiki Dostoevskogo, iz 1963. godine, kod nas je izdao Nolit godine 1967, u prevodu Milice Nikolif i s predgovorom N. MiloSevi6a). - Tvorfestvo Fransua Rable i narodnaja kul'tura srednevekov'ja 1 renessansa (StvaralaStvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka 1 renesanse, HudoEestvennaja literatura, Moskva. 1965) druga J e Bahtinova studila koja, ohuhvatom problematike.- a ponajpre istican;em suStinski oplodujufeg delovanja neoticijelne, narodne kulture u ranome novom veku nasuprot marazmu oficiielne kulture. urlvlaEi posebnu paEnju i-115avalaca knjitevnosti poslednje decenije. Tekst koji ovde obiavlju~emoJ e prvi deo 7. glave studile Stz~aralaRtvoFransoa Rablea 1 norodna kultura srednjeg veka, koji be naredne (1977) godine u srpskohrvatskome prevodu objaviti N o 1i t. Prevodi odlomaka iz Rableova romana Gargantua i Pantagruel koji se poiavljuju u naSem prevodu potiEu od Stanlslava Vinavera (F. Rable: Gargantua 1 Pantagruel, Prosveta. Beograd, 1959). - Prim. T. V.

MIHAIL BAHTIN

sjedinjuje s jarkom svakidaSnjicom savremene ,.revijen i s konkretnoS6u i origlednom preciznoStu realistifkog romana. Iza najfantastirnijih slika, reklo bi se, ukazuju se stvarni dogad~aji, nalaze se iivi Ijudi, iivo iskustvo autora i njegova precizna zapaianja. Francuska rableistika obavila je zamaSan i poman posao da bi otkrila ovu svestranu i tesnu povezanost Rableovih slika sa stvarnoSCu kojoj je bio savremenik. Tom poslu zahvaljujuti uspela je d~ sakupi zametan i u mnogo Eemu dragocen rinjenirki materijal. Medutim, savremena rableistika ovaj materijal osvetljava i uopStava s usklh metodologkih pozicija. Preovladava grubi biogr.afizam, usled kojeg socijalna i politiEka zbivanja epohe gube svoj pravi smisao i ideologku ogtricu, priguSuju se, otupljuju i naprosto postaju Einjenice o piSEevoj biografiji, poistovebene sa sitnim dogadaiima iz Rableovog liEnog i porodirnog iivota. Iza mnoStva ovih, pomno sakuplienih biografskih Einjenic.3, iSEezava veliki smisao i epohe i Rableova romana, igEezava i pravo narodno stanovi3te, na kome se nalazi Rable u borbi svoga vremena. Istina, neki rableisti, a ponajpre perjanica savremene rableistike Abel Lefran, poklanjaju dosta veliku painju politirkim zbivanjima epohe ,i njihovom odrwazu u Rableovom romanu. Ali, uprkos tome, i sama zbivanja i njihovi odjeci u romanu tumare se na oficijelnome planu. Abel Lefran je Eak direktno Rablea nazivao ,,kraljevskim publicistom". Rable je d d s t a bio publicist, ali uopste nije b40 kraljevski publicist, iako je u pojedinim aktima politike dvora uoravao relativnu Drogresivnost kraljevske vlasti. Vet smo kazali da je Rable dao izvanredne obrasce publicistike na narodno-ulifnoj osnovi, to jest publicistiku u kojoj nije bilo nimalo oficijelnosti. Rable se kao publicista nije do kraja soljdarisao ni s jednom grupacijom u vladajutim klasama (pa ni s burioazijom), ni s jednim stanovigtem, ni s jednom merom, ni s jednim dogadajem epohe. Ali, Rable je istovremeno umeo de izvanredno shvati i proceni relativnu progresivnost pojedinih pojava epohe, te i pojedinih mera kraljevske vlasti, i pozdravio ih je u svome romanu. Ali, ova prihvatanja nikad nisu bila bespogovorna, oficijelna, jer forma narodno-ulifne slikovnosti, protk-ana ambivalentnim smehom, omogutavala je da se razotkrije i sva ograniEenost te progresivnosti. StanoviStu naroda koje izraiava Rableov roman uvek su se ottvarale Sire perspektive koje prevazilaze ogranitenu progresivnost kretanja epohe.

MIHAIL BAHTIN

Osnovni Rableov zadatak je razgraditi oficijelnu sliku epohe i njenih dogadaja, osmotriti ih iznova, osvetliti tragediju i komediju epohe sa stanoviSta narodn,og hora Sto se smeje nu trgu. Fhble mobiliSe sva sredstva trezvene narodne slikovnosti da bi u svim predstavama o savremenosti i njenim zbivanjima zatro svaku oficijelnu la? i ograniEenu ozbiljnost diktiranu interesima vladajufih klasa Rable ne veruje rn re6 svojoj eposi, ,,on3 Sto ona o sebi govori i Sto o sebi uobraiava" - on hoke da njen pravi smisao obelodani narodu, narodu koji raste i besmrtan je. Rugefi oficijelne predstave o eposi i njenim zbivanjima, Rable, naravno, ne teii da o m nauEno proatnalizira. Jer, on ne govori jezikom pojmova vet. jezikom narodno-smehovnih slika. Ali, ruSefi lainu ozbiljnost, lainii istorijski patos, Rable priprema tle ua n o w ozbiljnost i nov istorijski patos. Ispitajmo sada, na nizu primera, kako je u Rableovu romanu odraiena savremena mu stvarnost, od iivotne sredine najbliie autoru pa do velikih d o ~ a d a j aepohe.
U Pantagruelu (hronoloSki prvoj knjizi), u glavi o junakovom rodenju opisuje se straSna Zega i suSa i svecrp8ta ied koju ova izaziva. Ta suSa trajala je, po Rableovim reEim-a, ,,trideset Sest meseci, tri nedelje, Eetiri dana i preko trideset Easova" (a moida i neSto duZe). I evo, iz memoara suvremenika doznajemo da je godine (1532) u koioj je nastao Pantagruel, dolsta vladala neuobiEajena suSa koja ie traiala Sest meseci. Rable ie samo preuvel~ifaonjene razmere i trajanie. KQO Sto smo veE kazali, suGa i o ~ S t a ied oiiveli su sliku misterijskog davolka Pantagruela, buditelja iedi i tu sliku su vEinile aktuelnom.

U i'stoj knjizi nalazimo epizodu u kojoj Panurg'iie kupuie indulgencije i popravlja svoje finansijsko stanje. Ispostavlja se dl2 je u godini u kojoj je pisan roman, u Francuskoi bio slavlien vanredni papski jubilej. I odjednom su crkve koje Panurgije obilazi, odista dobile .pravo da prodaju hdulgencije. I tu je, dakle. uvaiawna apsolutna preciznost detalja. U istoj knjizi Eitamo ,i ovu epizodu:
,,Zatim, PitajuCi lepe letopise svojih predaka, pronaSao je d a je Zofroa od Luzinjanea, zvani Zofroa s Velikim Zubom, deda brata od uine naistarije jetrve prvog bratuEeda strininog zeta tetkine zaove njegove prije sahranjen u Maizeu, te ti on jednog dana put pod noge da mu ode u pohode, skao Sto priliEi pravome plemifu, On

MIHAIL BAHTIN

pode iz Poatjea sa nekoliko dobrih drugova, pro6oSe Legiie, gde su posetili blagorodnoga opata Ardijona, pa Luzinjan, pa Somse, pa Sel, pa Koloni, pa Fontelekont, gde pozdraviSe uEenoga Tirakoa, a odatle udariSe pravo na Maize, gde posetiSe grob pomenutoga Zofroa - Zubonje." (Knjiga I, glava 5). Kad je Pantagruel ugledao kamenu skulpturu Zofroa podignutu na njegovome grobu, zapanjio ga je neobiEno srdit izgled kojim je urnetnik obdario 1i.k Zofroa. U ovoj epizodmi uotawmo dva fantastirna momenta: samu sliku lutajuCeg diva Pantagruela i parodijsko-kom,iEno odredenje njegova srodstva sa Zofroa od Luzinjana. Sve ostalo u toj epizodi - imena lica, imene lokaliteta, dogaaaji, srdit izgled skulpture Zofroa i druge pojedinosti - apsolutno verno odgovaraju stvarnosti i najprisnije je povezano sa iivotom i utiscima samoga Rablea. U vreme (1524-1527) u koje je Rable bio sekretar Z d r o a d'Etihka, episkopa i opata Maizea, Eesto je putovao iz Maizea u Poatje l i natrag (Pantagruelova margruta), prolazeki kroz sva mesta koja u naSoj epizodi lnevodi s apsolutnom taEnoJCu. D'EtiSak je stalno putovao po svojoj eparhiji (kao i veCina velmoia toga doba, veoma se oduJevljavao graditeljstvom), a pmtio ga je Rable. Zato je izvanredno dobro, unalkrst i popreko poznavao provinciju Poatje, do najzabitijih mestagca. On u svome romanu navodi iz te provincije vise od pedeset m e s h i naselja, Eak i najmanja i aajzabitijih zaselaka. Sva mesta koja aavodi u naSoj epizodi prisno je poznavao. U manastiru kordiljem, koji se nalazia u Fontene-le-Kontu, Rable, je proveo prve dane svog kaluderskog iivota; u samome gradu pohodio je kruiok humoristiEki nastrojenih pravnika koji su se sastajali u domu uEenjaka Timkoa, prema kome je Rable gaiio prijateljska oseCanja do kraja iivota. Blizu Legiiea nsalazila se opabija gde je Rable Eesto boravio kao gost uEenoga brata Ardijana (tu je, verovatno pod uticajem %na BuSea, poEeo da piSe stihove na francuskome jeziku). I Ardijan i Tirako su, dakle, imena iivih i svima znafnih Rableovih savremenika. NeizmiSljeno lice je, najzad, i Pantagruelov predak Zofroa d e Luzinjan, nedimkom ,,Veliki Zub." On je istorijska osoba. Ziveo je poEetkom X I 1 1 veka. Spalio je opatiju Maize (zato ga je Rable u paklu proizveo u prodavca ognjila, Sto je karnevalski n.aEin zagrobnog izraiavanja), aLi ju je zatim, pokajavSi se, iznova izgradio i bogat0 obdario. Zato mu je u crkvi Maizea i bio

MIHAIL BAHTIN

podignut raskoSan spomenik (telo mu je bilo pokopano drugde) s kamenom skulpturom. I upadljivo gnevan izmz Zofroa na toj skulptuhi, o kome govori Rable, preteino odgovara stvamosti. Istina, ovaj vajarski prikaz je iSEezao, ali glbava mu je bila (pronadena 1834. godine, pod razvalinama crkve u Maizeu i danas se Euva u muzeju grada Niora. Evo kako ovu glavu opisuje Zan Platar: ,,Smrknute vede, surov i netremitan pogled, nn.kostreSeni brkovi, otvorena usta, iskeieni zubt, - sve je na ovome liku bilo naivan izraz gneva." - (Nav. delo, str. 58). NaglaSavamo, na ovoj kamenoj glavi Zofroa razjapljena usta i zube, to jest glavne groteskne odlike samoga Pantagruela iz Prve knjige (romana). Nije li zato Rable, koji je tako Eesto viaao w u glavu u opatijskoj crkvi, i kome se ona urezala u sebanje, i uEiniio Zofroa Pantagruelovim pretkom? Cela ova nevelika i beznaEaina ewizoda svoiim sklopom i kompozicijom neobifnb je tipiina. Groteskno-fantastiha (Eak i komitna) slika Pantagruela upietena je ovde u stvarnost koja je potpuno realna i prisno poznata; on putuje kroz mesta autoru poznata i bliska, srebe se s liEnim autorovim prijateljima, gleda iste predmete koje je gledao i autor. U epizodi ima mnogo liEnih imena, nazivva lokaliteta i imena osoba - i sva ona su potpuno realna. Navode s e Eak i adrese li6nosti (Tirakoa i Ardijana). Stvarnost koja okruiava Pantagruela, izlazi, ima realno, individualno i, da se tako izrazimo, imensko obeleije - to jest suet pojedinaEnih i poznatih stvari i poz73.atih liudi: momenat apstraktnog uopgtavanja, uposebljavanja i tipizacije sveden je na najmanju meru. IstiEemo i lokalno-topografsko obeleije slika u ovoj epizodi. To obeleije otkrivamo svuda u romanu. Rable stalno nastoj,i da u tkivo svoga pripovedanja utka neku stvarn.0 lokalnu osobenost ove ili one prov,incije, ovog ili onog grada, neku lokalnu zanimljivost, lokalnu legendu. Tako su, na primer, vet smo kazalii, kupu u kojoj se kuvala Pantagruelova kaSa, u Rableovo vreme odista pok~zivali u Burieu kao ,,divovsku kupu". Mali Pantagruel je za kolevku bio prikovan lancima. Rable pri tome napominje da se jedan od tih lanaca nalazi u La RoSeliju, drugi u Lionu, a trebi u Anieu. Ovi lanci su se zaista tam0 nalazili i bil,i su dobro poznati svakom iitelju tjh gradova. Mladi Pantagruel je u Poatjeu od goleme litice odlomio kamen i od njega sagradio sto za studente iz svog kraja. V3j kamen i danas postoji u Poatjeu, samo raspolutio

MIHAIL B A H T I N

se nadvoje. Ovi lokalni elementi, kojima je progaran sav roman, znatno pojaEavaju individualno-imensko, poznato i videno (ako se tako moie kamti) obeleije celakupnog Rableovog sveta. Tu Eak i predmeti svakidaSnje upotrebe (kao na primer, kupa za kalu) imaju inciivrdualno, pojedinaCno obeleZje svojstveno stvarima koje pripadaju istorijskim licima i Euvuju se u muzejima. Osobenome tipu Rableove individualizacije jog kemo se vratiti. Prelazimo na, hronologki, dmgu knjigu romana, na Gargantuu. Svi dogadaji ove knjige (izuzev pariskih epizoda) zbivaju se u okolini Sinona, to jest u Rableovom zavieaju. Sva mesta i mestaSca u kojima se zbivaju dogadaji ovde se navode apsolutno precizno i mogu se nati na kartama ili u kpatastarskim dokumentima epohe. U srediStu (topografskom) ukupne radnje aalaai se, kao Sto je poznato, kraljevska ,,rezidencija" Granguzjea (Gargantuinog oca). Danbas su rableisti uspeli da sasvim precizno i nepogreSivo identifikuju tu Granguzjeovu rezidenciju sa savrgeno realnim stolom ,,Devinjer", koji je pripadao piSfevu ocu, advokatu Antctanu Rableu. Na tome stolu radio je i sam pisac. Skromna kudica porodice Rable i Devinjer saEuvana je do naSih dana. SaEuwan je i starinski kamin pred kojim je sedeo dobriEina Granguzje i pekao kestenove Eekajuki da poprskaju, diarajuti vatru ZaraEem uglienisana vrSka i pripoved-ajuCi porodici priEe iz dobrih starih vremena - i to upravo u istorijskome trenutku u koji su mu javili o neoEekivanoj agresiji PiSrohola. Kad je identif ikacija Granguzjeove rezidencije Devinjer bila nepobitno ustenovljena, naglo su oiivela, sva bez izuzetka, geografska imena i topografski podaci koje Rable daje opisujuti dogadaje romana (a ovih imena i podat-aka ima veoma mnogo). Sve se pokazalo kao realno i precizno, do najsitnijih pojedinosti (samo preuveliranih razmera). Blizu Devinjera, n~ levoj obali reEice Negron, i dan-danas pcrstoji livada - la prairie de la Saulsaye - na kojoj su se vodili ,.pijani razgovori" i m a kojoi se. Eetvrtoga februara, u vreme karnevalskog praznika klanja stoke, rodio Gargantua. Abel Lefran s pravom pretpostavlja d.3 su to zaista i stvarno mesto i stvarni datum rodenja samoga Rablea. Dokazano je da je 'i celokupna topografija mtovanja s PikroSolom apsolutno realna i verodostojna. I Seje, i Lerne, i put koii ih povezuie, na kome je doglo do tuEe vinogradara s pogaEarima, i dolina Negrona u kojoj se od,igravaju vojne operacije oko Devinjera, na veoma tesnom prostoru na Eijim medama su, na raznim stranama, Lerne, LaroS, Klermo, Vogudre i Vo-

MIHAIL BAHTIN

gjujon - sve to je u romanu nabrojano i pomenuto taEno i stvaxw preciznu d jasnu predstavu o svim vojnim operac.ijama. I manastirski vinograd koji je branio brat Jovan postoji i danas, a saEuvan je i deo drevnog bedema iz Rableova vremena. Ali, Ealk i rat s Pikroiolom temelji se na sasvim realnom zbivanju. Opisujufi rat, Rable se poslufio stvarnim sukobom koji se zbio u njegovu zavifaju; sukobi u kome su sudelovali, s jedne strane, Rableova porodica i prijatelji njegove porodice. a s druge stpane plemit Lerne GoSe Sen-Mart. Ovaj drugi je posedovao n a Loari ribolovno preduzefe, koje je ometalo plovidbu. Tako je oko njega nastao sukob i sudski spor s akolnim opitinama, Eiji interesi su bili povezani s plovidbm. Ovaj spor je trajao vrlo dugo, Eas je jenjavao a Eas se opet razgorevao. NaroEito se zaoStrio upravo u jesen 1532. godine, kad je Fransoa Rable bio gost svoga oca u Devinjeru, u vreme berbe groida. PiSEev otac - advo$at Antoan Rable, neko vreme je prijateljevao sa svoiim susedom GoSe Sen-Mbartom i Eak mu je vodio poslove, ali u sukobu ovoga s ogStinama stao je na stranu opStina. Interese opStine u sporu zastupao je advokat Gale - rodak i blizalk priiateli Rableowa oca. Tako s e Rable za vreme ovog letnieg boravka u Devinieru (1532) n d a o u i i i i dogadaia sukaba o kome je reE, pa je i Sam unekoliko u njemu sudelovao. Prikaz rata s PikroSolom obiluje aluzijama n a ovaj stvarni ,sukob. Cak i neka imena se poklapaju sa stvarnim imenima. Tako je kao Granguzjeov parlamentarac, koji zastupa njegovu stvar - Galje: videli smo da je stvarni Galje doista vodio stvar opStine protiv GoSe Sen-Marta. Otrcani barjaktar pogaEara, zbog Eega je donekle i buknuo rat zove se Marke. To je ime Sen-Martova zeta. U 47. glavi Rable nabraja imena trideset i dva feudalna poseda (jedno od nabrajanja-imenomnja karakteristiEnih za Rablea) koji su Einili ,,starinski savez" i koji su Granguzjeu ponudili svoju pomof. Tu niijedno ime nije izmigljeno. Sve su to imena gradova, gradita, sela i zaselaka koji su se nalazili na obalama Loare i Vijene ili nadomak njih i koji su bili neposredno zainteresovani zu trgovaEku plovidbu Loarom. Svi oni odista su bili saveznici u parnici protiv Sen-Marta. Vrlo je mogufno da je stvarnim dogadajem nadahnuta i epizoda tuEe izmedu pogahara iz Lernea i vinogmdara iz Seja. Abel Lefran naglagava da izmedu ove dve naseobine i danas postoji drevna surevniivost, bledi odsev nekog vajkudaSnjeg neprijateljstva. Tako se srediSnja epizoda Druge knjiye - Gargantue - zbiva u realnoj stvarnosti, u prisno poznatom t vibenom svetu zaviEaja i njegove okoline. Topo-

MIHAIL BAHTIN

grafija zaviEajnih lokaliteta data je sa svim, i najsitnijim podrobnostima i izvanredno verno. Sav taj svet - i stvari i predmeti, ima individualno-imensko i sasma konkretno obeleije. FantastiEna zbivanja, kao Sto je na primer pie5dimnje hodoEasnika u salati i potapanje hodoEasnika mokraCom, dogadaju se pod vedrim nebom i u vrtu ku6e u Devinjeru, koji se odlih j u potpunom topogna5skom taEnoSCu (saEuvani su gotovo bez iizmene do naSeg vremena). 11sto obeleije imaju i s t a l e epizode i ove, a i potonjih dveju knjiga romana. Iza vehine njih rableistika otkriva realna mesta, realna lica, realne dogadaje. Tako je i niz lica iz TreCe knjige identifikovan s Rableovim savremenicima. Ger-Tripa - Agripa Neteshjamski; bogoslov Hipofadej - Lefevr d'Etapl; pesnik Katanmordan - Zan Lemer; doktor Rondibilis - lebar Rondele, i drugi. Seoce Kaniu (u epizodi s kaniujskom proroEicom) zalsta je postoialo i postoji, i u njemu je zaista svoievremeno iivela popularna prorofica; i dan danas pokazuiu pe6inu u litioi gde je, po predanju, fivela ova vraliara.
Isba vaii i za C e t v ~ t uknjigu, mada rableistika o njoj jog ne raspolaie tako bogatim i greciznim materijalom kao o dve prve knjige. Zadovoljimo se jednim primerom - umetnutom priEom o Vijonovoj podvali. Radnja ove ,,tmgiEne farse" dogada se u Sen-Maksaoru (to jest u provitncijd Poato, koju je Rable vrlo dobro poznavao). U blizini ovoga gradiCa do danas je saEuvsn krst-krajputaj: koji je autor imao u vidu govoreCi da se ,.mozak Lomikura pretvorio u kmt-krajputaj". Moida je, osim kniiievnih izvora, ova novela bila inspirisana i nekom lokalnom pnipovetkom, jer i danas se jedna od parohija najbliiih Sen-Maksanu zove ,,parohija mrtvog kaluclera".

Da se zadriimio na navedenim primenima. Oni nam dovoljno osvetljavaju bitnu stranu Rableovih slika. n i i h n v l ~ vezu s realnom stvarnogCu neposreano Dllsaoj piscu. Naibliii obiekat prilb~ivanja, prednii plan svih slika ie svet d o b ~ o poznatih, posekivanih mesta, poznanika, videnih i dofivljenih s t v a ~ i .
U ovom, najbliiem svetu (u prvome planu prikazivanja) sve je individualno, - jedinstveno, istorijsko, Uloga opSteg i zajednitkog minimalna je. Svaki predmet ovde kao da ieli da ima vlastito ime. KarakteristiEno je da Rable Eak i u poredenilima d sravnjenjima uvek teii da navede potpuno individualne, istorijski neponovljive predmete i pojave. Kad, na primer, Pantagruel na gozbi posle spaljivanja vitezova Laie da bi zvona valjalo okaEiti pod straviEne Eeljusti, on se ne vadovoljava sl~ikomcrkvenih

MIHAIL BAHTIN

zvona uopite, vef imenuje sasvim odredena zvona - zvona sa zvonika u Poatjeu, Turu i Kombreu. Drugi primer: u 44. glavi Cetvrte knjige nalazimo ovo poredenje: ., . . . Brat Jovan donese Eeti~igrozovita bureta sa Sunkom, tako velika d-3 su me opominjali na Eetiri turinske kule." Mogufno je navesti mnoStvo ovakvih primera. Rableove slike uvek teie liEno videnim, istorijski jedinstvenim predmetima (jedan vid ovoga je i narotita Rableova naklonost, koja je zajednitka i svekolikoj njegovoj eposi, prema kuriozitebima, raritetirn~3, neobitnostima). KarakterisOiEno je da je vefinu objekata iz primera koje smo razmotrili mogufno i danas videti: tako, moie se videti Granguzjeova ,,kraljevska rezidencija" i njegovo porodiEno ognjii t e - taj s i m b d miroljubive politike, moie se vlideti me3nasbirski vinograd brata Jovana, kamena glava Zofroa Velikog Zuba, krst-krajputaS u Sen-Maksanu u koji se pretvorio Lomikurov mozak. Ali kod Rablea, savremena stvarnost, odraiena u njegovome ron*3nu, niukoliko se ne iscrpljuje ovim, najbliiim svetom (taEnije, malim svetom) poznatih mesta. To je samo plan slrika romana Rableu najbliii (njegovoj lienosti, njegovom iivotu, njegovom oku). Iza njega se ukazuje drugi, prostr.3niji i istorijski znaEajniji plan koji je deo iste te njemu savremene stvarnosti, ali koji se meri druktijim merilima. Vratimo se slikama rata s PiSroholom. One se temelje, kao Sto smo videli, na lokalnom provincijskom pa i porodiEnom sukobu livadarskih apStine sa susedom Antoana Rablea Sen-Martom. Njegovo popriSte je usko podruEje najbliZe okoline Devinjera. To je prvi, najbliii plan slika rata s Pigroholom koji potiEe od sanloga Rablea, svakidainji je za njegove oEi, opipan je njegovim rukama, povezan je s njegovim blitnjim i s njegovim prijateljima. Ali, Rableovi savremenid pa ,,i najbliii gotomci u liku PiSrohola uopSte nisu prepoznavali BaSea de Sen-Marta vet Karla V, a delimitno i druge agresivne vladare epohe - Ludovika Sforcu ili Ferdinanda Aragonskog, i imali su pravo. Citav Rableov roman bio je najprisniie p o v e z ~ ns politiEkim dogadajima d problemima vremena u kome je nastao. A prve tri knjige romana (naro6ito Gargantua i Treka knjiga) - s borbom Francuske s Karlom V. Rat s PiSroholom delim i h o je neposredan odjek te borbe. Na pr'mer, u izvanrednome prizoru vojnog saveta PiSrohola sreeemo elemenat n e p ~ s r e d ~ nsatire e na zavojel-*3Eku politiku Karla V Ovaj prizor saveta je Rableov odziv na analogan prizor u Utopiji Tomasa Mora. u kome se pretenziie na svetsku monarhiiu pripisuiu Fransoa Prvom. Rable ie sve optuibe prenaslovio na Karla V. Izvor G3-

> MIHAIL BAHTIN

leovog govora u kome on PiSrohola optuiuje za agresiju a brani Granguzjeovu miroljubivu politiku bio je analogan govor o razlozima rats izmedu Francuske i Karla V koji je Gijom di Bele (buduci Rableov pokrovitelj i prijatelj) namenio nemaekim knezovima. Ptanje o odrebenju agresora u Bableovoj epasi je u veoma oStrom i uz to savrSeno konkretnom vidu bilo povezano s ratovima izmedu Karla I i Fransoa I. Ovome pitanju posveben je niz anonimnih dela onoga d,oba neastalih u kruioku braCe Di Bele, kome je pripadao i Rable. Slike rata s PiSroholom su iivi odjek ove aktuelne politifka teme o agresoru. Rable je dao svoje reSenje ovoga pitanja, i u liku PiSrohola i njegovih savetnika stvorio je besmrtnu sliku agresivnog vojnog politifara. Nema sumnje da mu je dao i neke odlike Karla V. Ova povezanast s politiekom problematikom epohe Eini drugi - aktuelno-politii'ki plan dike m t a s PiSroholom. Ali, problem rata je u XV i XVI veku bio postavljen i Sire i prinoipijelnije nego Sto je, da tako kaiemo. delimii'no pisanje o agresoru u odredenom vojnom sukobu. ReE je b~ila o principijelnome pravu vladara i nanoda da vode m t i o razlici izmedu pravednlh i nepravednih ratova. Bila su pretresana i pitalnja organizacije sveta uopite. Dovoljno je pomenuti Tomasa Mora i Erazma. SBike rata s PiSroholom tesno su poveuane s ovom Xrom i prinoipijelrrij.om politifkom problematikom evohe. Ona je progirila i produbila drugi plan ovih slika. Najzad, i celokupan drugi plan slika konkretan je i ind?'vidualno - istorifan. U niemu nema apstraktnog ni tipiraciie, ve6 je reE o individualnosti Sirih istoriiskih i misaonih rarmera. Od male individualnosti prelazimo na veCu, obuhvatnu individualnost (a ne na apstraktan tip); u krupnome se ponavlja strutktura manjeg. Iza drugoga plana uzdiie se poslednji - treCi plan sli\ka rata s PiSroholom - groteskno telo divova, gozbene slike, telo raSElanjeno na delove, bujice mokrake, pretvaranje k m i u vino i bitke u gozbu, kcwnevalsko razveneavanje kralja PiSrohola, to jest narodno-prazn,iEni karnevalski plan rata s PiSroholom koji smo ranije pretresali.

I ovaj, trebi - narodno-praznirni plan individualan je i konkretan, ali reE je o najfiroj, sveobuhvatnoj univerzalnoj individualnosti. Istovremeno, u nanodno-prazniEnim slikama

MIHAIL BAHTIN

ovoga plana otkriva se najdublji smisao istorijskog procesa koji kudikamo prevazilazi okvire ne samo savremenosti u uskome smislu veC i Rableovu epohu uopste. U njemu se ispoljava narodno gledanje na rat i mir, na agresora, na vlast, n.3 buducnost. U svetlosti ovog narodnog gledanja, koje je nastajalo i taloFilo se hiiljadama godina, otkriva se vesela relativnost kako samih zbivanja, tako i celokupne problematike epohe. U ovoj veseloj relativnosti, jamaEno, ne iSEezavaju razlike izmedu pravednog i nepravednog, istinskog i neistinitog, progresivnog i reakdonarnog u preseku date epohe i najbliie savremenosti - ali ove razlike gube svoje obeleije apsolutnosti, svoju jednost~anu i ograniEenu isiljenost. Narodno-prazniEni univerzalizam prodire u sve Rableove slike, osmiSljava ih i konaEnoj celini pribavlja svaku pojedinost, svaku podrobnast. Sve ove poznate, videne ind.i~vidualno-jed,instvene stvari i topografske podrobnosti kojim3 vrvi w velikoj individuulnoj plan slika, gridruiene . celini sveta, dvotelesnoj celini sveta u nastajalzju, koji se pomalja u bujici pohvala i pogrda. U ovim okolnostima ne moie se govoriti ni o kakvoj natur-distlEknj iscepkanosti stvarnosti, i ni o knkvoj cpstraktnoj tendencioznosti.

Ved smo govorili o slikama rata s PiSroholom, ali drugi, proSireni plan stvarnosti uoEljiv je u svim slikama Rableovog romana. Sve one poveu3ne s u s najaktuelnijim politifkim dogaBajima i problemima doba u kome su nastale.
Rable je bio odlifno upuken u sva pitanja visoke politike svoje epohe. Od 1532. godine poEinje njegova tesna veza s bratom Di Bele. Ova braka b i h su u samom srediStu poliFEkog iivota svoga doba. Kod Fransoa I kardinal Zan Di Eele bio je na felu tela koje bismo mogli mnazvabi biroom za diplomatsku i knjiievnu pro.pag.andu, kojoj su u to vreme poEeli pridavati lmzetno veliki znaEaj. Citavom nizu pamfleta ,objavljivanih u NemaEkoj, Holandiji, Italiji i, najzad, u samoj Francuskoj, pisci ,su bili iii inspiratori braca Di Bele. Oni su svuda i u svim zemljama imall svoju d,i'plomatsku i knjiievnu agenturu. Prisno povezan s braeom Di Bele, Rable je mogao da se upozna i s visokam politikom epohe na nienom, d3 tako kaiemo, izvoru. Bio je neposrednn svedok stvaranja ove visoke pol~itike. Bio je verovatno upuCen u mnoge potaine zamisli i planove kraljevske vlasti koje su izvrSavala braCa Di Bele. On je prabio Zana Di Belea na tri niegova putownia u Italiju radi obavljanja veoma vaZnih mivija kod pape. Boravio je kod Gijoma di Belea dok je Francuska

MIHAIL BAHTIN

driala Pijemont pod okupacijom. Kno elan kraljevske svite prisustvovao je istorijskome susretu Fransoa I s Karlom I u Ek-Mortu. Tako je Rable bio iivi svedok najvainijrih politirkih goduhvata svoga doba. Oni su se zbivali na njegove oei i u njegovoj neposrednoj blizini. PoEw o'd Gargantue (to jest od hronolollci druge knjige) aktuelna politirka pitanja u romanu igraju veoma znaEajnu ulogu. Osim neposredne polibitke tematike, poslednje tri knj~igeromana obiluju nama manje-vile jasnim aluzijama na r a m a pokibieka zbivanja i na razne javne radnike epohe. Ispitajmo osnovne aktuelno politiEke teme 111 i IV knjige. Vet smo kazali da s~ediSnia slika Prologa za I11 knjigu - odbrana Korinta, odraiava savremene odbrambene mere Francuske, pa i Pariza, u vezi s pogorSaniem odnma 1n3. carem. Ove mere sprovodio je Zan di Bele, a Rable im je verovatno bio neposredni oeevidac. Prve glave TreCe kniige, posveCene mudroi i humanoi politici Pantagruela u zemliama Sto ih i e osvoiio krali Anarho, gotovo su direktno veliEanie politike Giiom.3 di Belea u Piiemontu. koii je bio pod francuskom okupaciiom. Rable i e za vreme okupaciie bio Giiomu Di Beleu sekretar i bllizak poverliiv Eovek, i zahvaliuiuti tome bio je neposredan i u ~ u e e ns v d o k sliih mera -woq Sefa. Gijom Di Bele - plemiC Lanie jedan ie od naivrsniiih liudi onoga doba On je verov*?tno bio iedini od s a v r ~ m e n i k a kome do krainasti trezven i strog Rable niie mogao d a uskrati poStovanie. Lik plemiCa LanZea zaprepasbio ga je i ostavio je trag u njegovom romanu. Rable je bio u tesnoj vezi s Gijomom Di Beleom u poslednjoj fazi njegove polibirke delat~nosti; bio je kraj njega kad je ovaj umirao, balzamovao mu je telo i otpratio ga u mesto gde C e ga pokopati. Poslednjlh trenutaka plemiCa h n i e a seca se u eetvrtoj knjizi romana. PoLitika Gijoma Di Belea u Pijemontu uiivala je duboke simpatije Rablea. Di Bele je prvenstveno nastojao da za sebe pridobije iivalj zaposednutih oblasbi; trudio se da poboljla privredu Pijemonta; vojsci je bilo zabranjeno da zlostavlja stanovniktvo i bila je podvrgnuta strogoj disciplini; StaviSe, Di Bele je u Pijemont p r e t ~ c i oi velike kolrieine pSenice d razdelio je stanovni8tvu, n a Sto je utrogio i sav svoj liEni imetak.') To je u ono vreme bilo
1)

Posle njegove smrti, njegovi naslednici nisu imali Bta da dele.

gotovo i

MIHAIL BAHTIN

~sasvimnovo i nefuven.0 u metodama vojne okupacije. Prva glava TreCe knjige opisuje tu pijemontsku politiku plemifa Laniea. Glavni Rableov motiv u ovoj glavi su plodnost, izobilje svekolilkog neroda. Ona zapoEinje plodnoSfu utopijaca (Pantagruelovih podanika) a zabim slavi okupacionu politiku Dri Belea (u ovome sluraju - Pantagruela): ,,Sad, imajte u vidu, beknije, d.3 se nedavno osvojena zemlja ne odriava i ne zadriava, kak o to pogreSno misle na svoju Stetu i sramotu neki duhovi liranski, pljaEkom naroda, stegom, mukanra, mrcvarenjem, unigtavanjem d strahovladom pomocu gvozdenoga Stapa; jednsom reEi, ne moie narod odriati onaj ko je prema njemu, kako kaie Homer, kralj-proidiraE demosa, to jest kralj koji narod idere. Tim povodom nefu vam navoditi drevnu istoriju; podsebifu vas prosto na ono Sto su videli ocevi va5i i Eega ste i vi svedoci bil,i, ako niste suviSe mladi. Narod treba, kao novorodenEe, dojiti, uljuljkivali, zabavljati. Kao tek posadeno drvo, treba ga Stitibi, osigu~avati, braniti" - (Knjiga 111, glava 1). V'idimo da je sve ovo velfifanje aktvelnog polititkog metoda duboko proieto narodno-prazniEnom koncepcijom svenarodnog tela koje se rnda, hrani, raste i preporada se. Rastenje t obnavljanje su glavni motiv u slici naroda. Narod je novorodenEe koje se hsani mlekom, novoposadena mladica drveta koja raste, organizam koji ozdravljuje, preporada se. Gospodar naroda je mati-dojilja, ba3tovan, lekar-iscelitelj. Groteskno-telesno odreclenje dobija i 108 gospodar; an je ,,kralj-proidiraE demosa", ,,koji idere narod". Ove Eisto rableovske i ujedno karnevalsko-prazniEne slike naroda i vladara neobiEno Sire i produbljuju aktuelno politifko - upadljivo svakodnevno pitanje pijemontske okupacije. One ovaj m,omenat pridruiuju krupnoj celini sveta koj~iraste i obnavlja se. Plemif L a n k je, kao Sto smo vef kazali, ostavio dubok trag u Ei,tavoj Tretoj i Cetvrtoj knjizi romal7.a. Sefanja na njegov lik i poslednje trenutke njegova iivota igraju suSbinsku ulogu u glavama Cetvrte knjige koje su posveCene smrti junaka i koje se svoji,m gotovo posve ozbiljnim tonom priliEno jasno izdva jaju iz romana. Osnov pozajmljen od Plutarha tu sse sjedinjuje EU slikama keltske heraike iz ciklusa o putovanjima u severozapadnu zemlju smrti (delimitno iz Putovanja sv. Brendana). Sve ove glave o smrti j'unaka w svojevrstan rekvijem plemiCu Lanteu.

MIHAIL BAHTIN

No fak, plmiC Lanie je bio presudan i za sliku juneka 1 1 1 i IV knj~ige,odnosno lika Pantagruela. Jer, Pantagruel iz dve poslednje knjige veC viSe ne li6i na davdka iz misterija koji budi ied, na junaka veselih facetija. On u znatnoj meri postaje imdealan Lik mudmca i vladara: ,,Kazao sam vam i opet kazujem: beSe to najbolji EoveEuljak i najbolje EoveEiSte koje je ikad mar pesalo. Sve je uzimao za dobro, sve Sto bi iskrslo tumaEio je na dobm, nikad se nije sekirao, nikad sablainjavao. A zbilja, bio bi izgnan iz boianstvenoga boravigta razuma, da se neSto jedio ili ialmtio, jer sva dobra Sto ih neb0 pokriva i zemlja sadrii u svakom pmvcu, visini, dubirui, d u i M i Sirini, sve to nije dostojno da nam osekanja uzbudi i pomuti smisao i duh" - (I11 knjiga, glava 2). U liku Pantagruela slabe mitske i karnevalske odki~ke. On postaje EoveEniji i viSe heroj, ali istovremeno dobija i unekoliko apstraktno i pohvalno retoriEko obeleije. Ova promena Pantagruelova lika izvrSena je verovatno pod uticajem ubiska Sto ga je ostavila litnost plerniCa Laniea, Eiji Pk je Rable 3 nastoj'ao da ovekoveti u svome P a n t a g r ~ e l u . ~ ) Lpak, ne treba preuvelifavati o w istovetnost Pantagruela s plemiCem Lanieom: to je samo jedan od momenata lika Eiji osnov ostaje folklo>mn, i prema tome, Biri i dublji no Sto je retoriEko slavljenje plemiCa Laniea. Cetvrta knjiga obiluje iluzijama na savremcme politiEke dogadaje i aktuelna pitanja. VideP smo, Eak i marSruta Pantagruelova putovanja sjedinjuje u sebi drevni keltski put u utopijsku zemlju smrtl i vaskrsenja s realnim kolonijalnim itstra8ivanjima onoga doba - s putem Zaka Kartjea. U vreme nastajanja Cetvrte knjige veoma se zaoStrila borba Francuske protiv papskih pretenzija. To se odradlo u glavama o ,,dekretaljkama". U doba k ~ su d nastale, ove glave imale su gotovo ofioijelno obeleije i odgovarale su galskoj politici kraljevske vlasti, ali kad se knji,ga pojavila, sukob s papom bio je skoro sasvim izgladen, te je Rableov publicistihki 'ncistup malo zakasnio. Aludj4 u tako Sto su nevskih
')

na aktuelne politifke dogadaje ima i vainim epizodama Cetvrte knjige kao epizoda kok-3siEarskog rata (borba iekalvinista) i e p i z d a bvre (Tridentski sabor).

Identifikaciju Gijoma di Belea i Pantagruela dosledno vrSi Lot (str. 387 i dalje).

MIHAIL BAHTIN

Za,driimo se na navedenim Cinjenicama. Sve one dovoljno svedoEe o tome koliko su se polztzfka savremenost, njeni dogadaji, njeni zadaci i problemi, odraiavali u Rableovom romanu Rableova knjiga je svojevrsna ,,revijaW,toliko je aktuelna i svakodnevna. Ali, problematika Rableovih slika istodobno je i neuporedivo Sira i dublja no bilo kekva revija, jer daleko prevavilazi najbliiu stvarnost savremenosti Eitave epohe.

U borbi sila svoje epohe Rable je bio na najisturenijim i najprogresivnijim pozicijama. Za njega je kraljevska vlast bila ovaplokenje novoga naEela kome je pripadale najbliia istorijslka budubnmt, nafela naconalne driave. Zato se on podjednako nepaijateljski odnosio i prema preten~ija~ma p p s t v a , i prema pretendjama imperije na viSu, nadnacionalnu vlast. U tim pretenzijama pape i cara video je umiruku proslost gotskih vekova, a u nacionalnoj driavi video je novo mlado naEelo narodnog i drtavnog istorijskog iivota. Bila je to njegova neposredna i ujedno sasvinz iskrena pozcicija.
Jednako neposredna, otvorene i iskrena bila je i njegova pozicija u nauci i k'ulturi. Bio je ubedeni pristalica humanistifkog obrazovanja s njegovim novim metodama i vrednastiuna. U podrufju medicine zahtevao je povrate~ik istinsk'im izvornicima antieke med'icine - Hilpokrat u i Galenu - a bto je nepriiatelj arawske medicine, koja je izoparavala antieke tmdicije. I u oblasti prava zahtevao je povratak antiEk,im izvorima rimskoga prav.3, nepomukenim varvarskim tumafenjima neukih .srednjovekovnih ~komentatora.U vojnim naukama, u svim podrueiima tehnike, u pitanjima vaspitanja, arhitekture, sporta, odevanja. nafina iivota i obiEaja, bio je ubedeni pristalica svega novoga i naprednog Sto je u niegovo doba polput snaine i nezadriive bujice grunulo iz Itallije. U svim oblastima koje su ostavile traga u njegovom romanu (a rom3n mu je enciklopedifan). prednjafi.0 je u svojoj eposi. Imao je izvanredan sluh za novo, ali ne za o,no St0 je naprosto novo. ne za noviEarenje i pomodno, ve6 za suHtinski novo, koje se odista radalo iz smrti staroga i kome je zaitsta pripadala budubnost. Rableova mot da oseti, odabere i pokaie to suitinski novo, novo koje se rada, bila je izvanredno razvijena. Ove svoje prethodnieke poglede na politiku, kulturu, nauku i naEin Zivljenja, Rable je neposredno i jednosm~isleno izraiavaao na poiedinim mestima svoga roman.3, u epizodama kao Sto su, na primer, epizoda vaspitavanja Gargantue, Telemske opaWje, Gargantuinog pisma Pantagruelu. Pantagruelovom razmiiljanju o

MIHAIL BAHTIN

srednjovekovnim komentatorima rimskoga prava, Granguzjeovog razgovom s hodoEasnicima, velifanje Pantagmelove okupacione politike, itd. Sve ove epizode u manjoj ili ve6oj meri su retorifne, u njima prevagu imaju knjiSki jezik i oficijelni stlil epohe. Tu Eujemo neposrcdnu i gotovo do kraja ozbiljnu reE. Ta ref i e nova, ona vrednjaci, poslednja je reE epohe. Istovremeno, to je i posve iskrena Rableova reE. Ali, da u romanu i nema drugih epizoda, drukEije refi, drugog jezika ii stila, Rable hi bio jedan od najvidenijih ali obiEnih humani~sta epohe, ma i prvorazrednih - bio bi otprilike ilsto St80 je bio Bude. A n e W bio genijalni i neponovljivi Rable. Poslednja ref epohe, reE koja kazuje iskreno i ozbiljno, ipak nije bila i poslednja Rableova re?. Ma koliko progresivno bilo, Rable je znao meru te progresivnosti, i mada je poslednju reE svoje epohe kazivao ozbiljno, ZEQO je meru te ozbiljnos,bi. Odista, poslednja reE samoga Rablea je vesela, slobodna i apsolutno trezvena narodna reE, koju nije bilo moguce osvojiti ograniEenom merom progresivnosti i pravde dostupnih eposi. Ovoj veseloj narcdnoj reEi bile su otvorene mnogo dalje perspektive buducnosti, iako su pozitivni obrisi te buduknosti jog bili utopijrski i nejasni. Svaka odrcdenost i zavrs'enost, dostupne oposi, bile su donekle smegne, jer ipak su bile ogranifene. A smeh je bio veseo, jer svaka ograniEena odredenost (i !stoga zavrgenost) umiruki i razlaiuki se proklijavah je novim mogudnostima. Poslednju reE samoga Rablea zato valia traiiti ne u izravnim .i retorizovanim epizcdama romana koje smo naveli, u kojlmpx su reEi gotovo jednoznafne-i jednosmlislene i gotovo do kraja ozbiljne, vec u narodno-prazniEnom elementu slika, kojim su natopljene i ove epizode (zbog Eega one i ne ostaju do kraja jednostrane i ogranjifeno ozbiljne). Me koliko u tim epizodama i jednosmislenim iskazima bio ozbiljan, Rable uvek ostavlja veseli tesnac Sto vodi ka daljoj bududnosti, koja ke uEindti smeSnim relativnu progresivnost i relativnu istinu koje su svojstvene njegovoj eposi i najbliioj prepoznatljicoj bududnosti. Zato se Rable nikad ne iscrpljuje u svojirn izravnim iskazima. Ntije, najzad, reE o romantiEkoj ironiji, ve6 o narodnoj Sirini i strogosti, koje je primio zajedno s Eitavim sistemom narodno-praznifnih smehovnih formi i slika. (Preveo s m4skog TIHOMIR VUCKOVICj