JEVREJSKI

ALMANAH
I965 - 19 6 7.

J
 I=davanje o ve J;njige pomo"la
;e svojhn prilo"om memorijalna
fun daclja za j evrejsku ktdiUru
(Memorial Foundation for
Jewish Culture)
JEVREJSKI ALMANAH
l 9 6 5- 19 6 7.

STAMPA : ..SRBOSTAMPA.. , BEOGRAD, DOBRACINA 6-8 S AVEZ JEVREJSK I H OPS TI NA J UG OSLAVIJZ

1967.

JVG l~o
I~
 dr I.AVOSLAV GLESINOER
(nauko)

S t\ U ll Z A J
(kn\11l'vnost)

A L F.KS AN DAII LEVI

Stra.1a
l'rcdooL'or - - - - -- - - _ _ _ _ 7
(!lUblii:I SIJka)
Makso Herman : Sod jn\na pravdu u Jevrcjstvu- - - - _ _ _ 9
Dr Vido.saca NedomaCk&: Figuraln<l tcmatlka u jeVTejskoj umelni'IStl 15
Doc. dr Zdenko Levntal: Zbirkc rcsponsn Josdn Almosnlna _ _ _ 21
l ng arh. Du:na Duru~·Zamolo: Stnra jcvrcjsko Cclvrt 1 Jevrejskn utica
u Ikogt·adu - - - - - - - - - - - _ _ ott
Dr Jo~ef Scajccr: Krotanjc brojnog stanja prvc venke opjtlne u t upa-
nljl Baranjn - u Dnrdt - - - - - - - - - _ - 77
Edvard Stanki}eviC: Balkanskl I slo\•cnskl element! u judeo-lpanskom
l.l!' ktorl: jez.lku Jugoslnvijc - - - - - - - - - - - _ o.a
Prof. dr L.acolfav Gle.tingcr: Prvl jcwcjskl bolcsnlcl u 7.1.1khulnoj '>ol-
JOVAKKA MAHKOVIC I W UHICA STOJSAVI..Jf:VIC
nld u Zugrcbu - - - - - - - - - - - - - 02
Dr Mira Fla}ler - DimiC: Iz wpisnlkn sentnnskc Hevrn kndlle- - - 98
A ron Alkalaj: ..MJadoturcl .. I ..st.nroturci .. u Beogrndu - spor oko zida-
nja nove ainagogc Bet Jisracl - - - - - 105
Natalija Slrunjal: Je\•rcji u j ugoslovcnskoj 1\tcraturl - - - - - 115
Dr Mlhajlo .MiloleviC: Hajim S. DaviCo - - - - - - - - 129
Mtro~\n va Kncte\'1~ Eire/ Campara: Laura Papo Bohorcta - - - - - - - - - 1311
Avram Pinto : Jsnk Brnco Poljokan - - - - - - - - - loiS
Ejub MulovlC: Ndto o novopazarsklm .revrejlmn 1 nji hovoj sudbl nl u
drugom svctskom ratu - - - - - - - - - - - lfSI
Dr Olaa SrdanoviC-Ba raC: PanCcvuCkl Jevrejl 1 fa!ist!Cka okupaclja s
posebnlm osvrtom na suclblnc pnnCevaCklh Jevrcja zdravatvenlh
radnlka - - - - - - - - - - - - - - 157
Vladl.rlav Ro1bar1 : Cijc jc delo novosadska raclja - - - - - - 188
Ina Jun-Broda: Jz moje »Cmc blljcfnlce.. - - - - - - - 188
(Nekada.&njo stn:~goaa - sada MuzejskA zbl rka gracla ~nlee) Bo!o Svarc: Put do alobode - - - - - - - - 201
Eli}ol Kac : Jednn hrnbra fcna - - - - - - - - - - - 205
Ka!arina Adanja : Po!t.a u paklu - - - - - - - - - - D

KNJIZEVNI 000 - - - - - - - 313

S. J . Aanon: Zauvck - - - - - - - - - - - - 215

Ivo AndriC: ~Lotlka .. - odlomak lz romn na -Na Drlnl Cupr1Ja• - - 220
Vladimir BoadanoviC: Stepen!Stc - - - - - - - - - - 227
Han s Bramer: 0~1 male Mlrjam - - - - - - - - - - 340
Filip David: Jcdnog dnna, moj Jnmelc- - - - - - - - - 243
SAVEZ JEVREJSKlH OPSTlNA JUGOSLAVIJE , DEOOilAO, 'l Jula 71ajn1 Milan DokoviC: Poslednji dan dr Solomonn M~ulama - - - - - 2-17
 Strana
Sorir Gulcski: Da majorc Sami, da ... - - - - 254
• • •: Goldina suknjn - - - - - - - 265
Ivan Ivanji: Grad - - - - - 268
Ljubi.fa JociC: Nell Salts - - 273
Danllo KIJ: Amcrll!kn prtea - 261
Dr Zak Konfino ; Na Pcsnh - - - - - - 265
Ivan IAliC: 0\' C pcsmc - - - - - - - 294
f)orlfc LeboviC: Lutka - - - - - - - 296
Julija Na;man: Lahlc ispravc - - - - - - - - - - - 310
Radosav PajkoviC: Kutlja u kojoj Z.ivi Elpis - - - - - - 332
Nell Sak$: Pesme - - - - - - - - - - - - 336
1\firjam Stajner: Mn nl!tana - - - - - - - - - - 3H
Ana Somlo: Smuel Jose! Agnon - - - - - - - - - 347 PREDGOVOR
Arije lAd Stern: Muzej Izraela u Jeru.salimu - - - - - - 351
Brojni tehniCki i struCiti problemi redakcije Jevrejskog alma-
Prikazl knjlga naha i ranijilt godina prouzrokovali su prilifna zakafn.jen.ja. Otxtj
broj se, na ialost, u tome ne razhkuje od prethodnih. U dUemi da
Ivan Ivanji: Monografije o sa\TCmenoj lstoriji (Alek.sandar Harim: Mrtve
opJbne) li da objaui Jevrejski almanah po svaku cenu u odrecfmo vreme1
Ivan Ivanjl : Progon Jcvrcja u Austrlji 1938-1045 (D!onl Mozer) ili da radi n.jegove veCe komptetnosti opet dozvoli prilibao zakaf-
Ivan Ivanji: NM'Ia nove Ane Frank (Ana Novak: Lepl dnni moje mla- Tt.Jenje, redakcija se odlutila za drugu soluciju.
dostl) - - - - - - - - - - - - - - - 355
I pored ponovljenog odlagan.ja davan.ja u ltampu ovog n.ajn.o-
Prilozi uijeg toma almanaha, redakcija nije uspela da ortvari sve woje
Hronologlja vafnijih dogac.1aja lz Zlvota jcvrcjske zajednlce u Jugosto- planove. Posebnim nedostatkom smatra Sto ni;e uspela da objavi
vljl (1965., 1!)66. t 1967) - - - - - - 353 vtSc priloga iz perioda borbc protiv faSizma, iako je upravo u pos-
Bcle!ke o ncklm saradnlcima I njihovim radovlma - - - - - - 375 lednje ureme dosta uradeno na in tenzivnom prikupljanju grade i
doi.."Umentacije i= toga. vremena.
Uprkos tome, redakc:ija se nada da. Ce i ove godine Jevrejski
almanah bati og ledalo nautnih, strutnih i titeramih stvaralaBdh
dostignuCa Jcureja u socijalistitkoj Jugoslaviji i onih n.jihovih pri-
)atelja koji se interestLju za njihovu teSku i bogatu prollost i za
njthov sadaSnji iivot u 01J0j ravnopravnoj zajedniei naroda.

Redakcija
MAKSO HE Rl\·lAN, OSIJEK

SOCIJALNA PRAVDA U STARODI JEVREJSKOM

ZAKONODAVSTVU

.. ldejc, ~a . Cij.e se ostvar~nje na ci_j~om svijetu danas bore naj·

bolp ?uhov1, JdeJe s lo~ode, Jednakosti 1 bratstva, nisu, kako se to
o ~e mt.~ . smatra, ~ekovma francuske revolucije, nego su starije od
naJ S~I~ I h dr-lavn~~ tvorevina danalnjeg kulturnog svijeta. Te ideje
ostvarth su J evreJl kroz moCno zakonodavstvo jo~ u doba iz kojega
nemamo uopCe nikakovc histodjske predaje o veCini naroda Evrope.
, .Socijalna pravda tvorila je vazda osnovnu karaktcristiku pravog
~~r~~~;~a~~~ja~~~~.~~~cu~~c~~·=. ~fi ;ei;:auiv~j~~~!~~r;: k~~~~!~i~:~
2

Can znaCaj j cvrejstva.

J cvrcjstvo Zeli da ljude izbavi iz nepodnoSljivih prilika, koje
vcCi nom sam i scbi medusobno stvaraju, i iz kojih se opet samo
vlastit im aktivnim zn.hvatom mogu da oslobode. Ovoj svrsi iskljuCivo
slu t i velik dio starojevrcjskog zakonodavstva. Taka Mojsije, prema
prcdanju, zapotinje svoje djclovanjc kao socijalni osloboditelj svoga
naroda dalcko ranije nego Sto mu donosi vjersko poslanje. On obilazi
svoju braCu i vidi njihov ropski rad. Odgojen kao misirski kraljeviC,
koji jc srctnim okolnostima mjesto bijednog iivota roba upoznao
odgoj 1 ufitke kraljevskog dvora, Mojsije joS uvijck smatra robove,
koji stenju pod te.Skim tjclesnim radom, svojom braCom i posveCuje
im svoj Zivot. Taka se, Sto je vrlo karakteristifno, socijalno oslobo-
d:enje, izlazak iz Misira, vremenski odigrava prije duhovnog oslo~
bodenja, ~i tovanja na Sinaju. Sloboda nije plod, nego preduslov
vjerske spoznaje.
A koji su najstariji i najbitniji zakoni pored deset zapovijesti?
To su gotovo isk1juCivo socijalne odredbe i propisi. Jedna ad njih tiCe
se postupanja sa jevrejskim robovima. Nakon oslobod:enja iz Misira
nije u novoj zemlji trebalo da zapofne nova vrsta robovanja, n1 stara
nesloboda da se produZi u drugom obliku. Sloboda Ufnosti dakle je
najvgi osnovni zakon. Kako, medutim, pri tada§njlm ~slovima pri~­
rede joS nije bilo moguCe da se ropstvo potpuno ukJne, uveden Je
 niz propisa, koji su ga ograniCa.vali i ublaZavali. Taka je onaj tko je
ukrao Covjeka, da b1 ga prodao u ropstvo, bio ka2njen smrC:u. Nadalje,
jevrejski rob nije smio da ostane u sl uZbi dulj e ad Sest godina. Aka
je on, medutim, iz privr7.cnosti prema svom gospodaru htio da mu
sluZi preko ovog vrernena , za kaznu za njegov sluganski duh probe-
dena mu je jagodica uha , kako bi sc svakome ukaziva lo da sc sloboda
ne smije nekaZnjeno prezrijeti. Najmanja tjelesna ozlijeda, koju je
gospodar nanio robu , hila je dovoljna da se rob odmah pusti na slo-
bodu. Ako je, pak, ozlijeda odmah izazvala smrt roba, gospodar bio
je kaZ.nj en smrC:u.
Kruna svih socijalnih ustanova hil a je s ubota. Dok se u desct
zapovijcs ti zakon subote samo obrazlaZe boZj 1m odmorom nakon
zavrScnog stvaranja svijeta, u Tori se subota smatra Cisto socijalnom
institucijom. Sobota je dan odmora ; nj eno dobroCi nstvo treba da
koristi naroCito radnoj i socijalno zapostavljenoj klasi.
Radi toga se zakonodavstvo ne zaustavlja kod roba. ne~o sc na
isti naCin obraC:a tudincu, pastorCetu svi h star1h zakonodavstava.
PotlaCivanje i iskori.SCavanje stranaca zabranjeno je: - Ta poznajetc
du Su tud inca, jer ste sami hili strand u zemlj i misirskoj .... Ovaj
naCin izraZavanja svojstven hebrejskom jeziku, - poznavati neCiju
du.Su ... u smislu .. saosjeCati s njim •. , ...znati kako mu je.. , ne od.nosi
se samo na ljude, nego Cak i na Zivotinj e. Taka se kaie: - Pravednik
poznaje du.Su svoje stoke... , pa se prema tome i ncrazboritoj Zivotinji
pripisuje duSa, u toj mjeri u kojoj ona osjeCa bol.
PotlaCivanj e i iskori~Cavanje siroCndi, udovica i tud inaca znb-
ranjeno jc cijelim zakonodavstvom. Oni su lica prema kojima trcba
da se izvrSavaju nm·oc~ ite soci jalne obaveze. Uz njih nalazc se i si-
romasi, za koje zakon predvi da posebnu briqu. Priie svega je zab-
ranjeno d~. se. sunarodn j_aku .~ametnu rna kakve karn ate. Pristup
ove zapoVIJestl smatran JC UVIJek za naroCito teSki grijeh. Zabrani
uzi manj_a .k~ata slij edi odredba da se haljina, dana u ?.alog, mora
da vrat1 JOS 1stog dana. Halj ina jedne udovice n c s rnij C' se uopCe
pli jeniti, niti se smije upas ti u kuCu siromaha, dn b1 se dobi o zalog-.
. Propisi o savjesnom 1·ukovodenju ustanovarna pravdc. upozo-
renJe prcd laZnim svjcdoCanstvom, pristrano§Cu i potkupljivoSCu.
dokazuju da briga za si romah e n ije pre pu ~tena dobronamjernosti.
nego predstavlja pravnu obavezu, kojoj se niko ne smije d a oglu~i
Upozorava se. n e samo da sc n c srnc popustiti raspolo7eniu mas" i
o~rnj~ti pra~? siromaha, nego postoji i naroCita odrcdba . koj:t
VJCI'OJalno n!J C sadriana ni u kojoj drugoj knj izi zakona : -Nf'moj
da pretp~st.avi.S s iromaha u nj egovoj pravnoj parni ci ... NiSta n ijc tako
karakte:1s~1Cno za duh jevrejskog zakonodavstva, kao opomena. koja
".~ m oCitu;Je. ka~ovo se naziranj e pretpostavi lo kod suca. Nairne, so-
ClJ alno osJecanJ e, koje je provijavalo kroz sve zakone, bilo je taka
snaZno, da je postojala bojazan da bi mogla pasti pristrana odluka
u korist siromaha.
. Socijalna pravda n~j e u starom jevrejstvu sadd:avala samo
Jednu stranu VJCrskog Z1vota, nego njegovu glavnu sadri.inu. Sto
10
je vjerska spoznaja dublje prodirala, to se socijalnoj pravdi prida-
vala veCa vaZ.nost. Najzad su proroci izjavili da je vjera istovjetna
sa socijalnom pravdom. Pt'Ol'Oci nisu zahtijevali ljubav ni samilost,
ncgo pravo i pravdu; oni se u svojim govorima nlsu gubili u apstrak-
tnim teorijama, nego su zahvatili u puni ljudski iivot.
Vcliki duhovni i soctjalni preokreti ne izvrSavaju se u jednom
danu . Mnogo je vr emena potrebno dok nove ideje prodru i budu
shvaCene. Ostvarenje uvijek zaostaje za teorijom , a zakonodavstvo
stavlja tek zavrSni kamen na veC zavrSeni duhovni razvitak. Tako
se pod utjecajem proroka i u vezi veC postojeCih starih zakona
postepeno razvijalo moCno zakonodavstvo, koje je djelomitno sadr-
Zavalo pro~irenje i modifikacij u stare pravne materije, a djelomifno
i potpuno nove odredbe. Kada su ti zakoni nastali , ne maZe da se usta-
novi u pojedinostima, ali svakako se to nije odigralo najednom,
nego postepenim razvitkom, Ciji zavrSetak vidimo u Deuteronomiju.
Deuteronomij, koji pri pada vremenu kralja Jozije, dakle kraju 7.
stoljcCa prije naSe ere, predstavlja prvi h istorijski pokuSaj d~ se
misao humani teta, misao prava (:ovjeka u~ini polaznom to&om Jed-
nag zakonodavstva.
Navodimo samo neke najvai:nije odredbe, kojc narOOto jasno
oCi tuju ovaj karakter Deuteronomija. Po njemu jc siromah dobio
pravni osnov na potporu, ali ne u obliku poniiavajuCe milostin~e,
nego u vidu odret1enih davanja, koja su teretila svaki posjed. Prije
svega treba ovdje dn navedemo maaser, desetinu prlnosa. zemlje,
koJi jc svako mo1·ao osigurati ~v.ake ~:i godine kao po~ez _za S1rom~he.
Prnvo primanja imali su Levttl, kOJI su zakonom bih Js~ju~m od
posjedovanja zcm lje, tut1inci, siro~ad i udov~ce. ~ad!llJe se uga_o
svakog polja morae da ostavi za siromaha, ko)emu JC 1sto taka prl-
pndala naknadna Zctvn i berba na polju, u vinogradu i mas~novom
f~?i~'o a ~~f:o jjcp~~~~~a;~g~~a~i:a~~:r;.la~~J~i~~a~:fni:;,~ab~~~
domo;odac iii strnnac, morala je da bude i~I?laCenn bez od~1tka veC
naveCcr radnog dana. Robu se morale pnhkom otpu~~nJa nakon
~cstgodi~nje sluZbc dati joS i bogat poklo~ u natur~J~a Roba,
koji je pobjegao od svog gospodara, nije sm}clo da se 1~ruti. Stranca,
kojega se veC sta ro zakonodavstvo sjetilo, preporu~UJ~ se sada. ne
samo ~ti ti nego naroCitoj Ijubavi, i to sa obrazlo'!enJem da VJ.era
ne poznajc ~gled liCnosti i da stranca valja ljubiti. ) Zivoti!lja se 1sto
1
taka za.StiCuje nizom zakona; zabranju~e s~ da sc ~ota I _magarca
stavi u zajedniCki jaram ili da sc v~lu pr1 vrs td~l zavczc gub1ca. .
VaZ:nija ad ov 1h pojedi na~mh zakona JC ustan~va. su~tnJe
godine i jobel-godine, koje predstavljaju zna~jnc .mstltu ~Je Z::
sprije&vanje siromaStva. Svake sedme godine ~~ral~ J~ze[{: ~J:va
1
Fa~noo ~~z:J:i~~d~a~on~~~:,a~n p;~~~~~i ~~~~~~a ~lju ras~
samo od sebe. Istovremeno, te godine treba oprosbti sve dugove, a iz
---;-::s;e se dn 51 blo stranac u zemlji mlslrskoJ ...
11
 riCito se pominje opomena, da ne treba biti toliko hezduSan, da se
ob~irom n~ .P.rihlii.avanje .. ove godi~: od~ije davanje zatraZen og
zaJma. NaJntZl stepen SOClJ&lnog pomzavanJa, gdje je Covjek posve
upuCen na tudu pomoC, Cini se da je u starom Izraelu bio jedva
poznata pojnvn.
Pored subotnje godine najvaZnija institucija u tom smjeru hila
je jobel-godina. Svake pedescte godine moralo se zemljiSte, koje je
ad proSle jobel·godine bilo p1·odano iii dana u zalog, bez naknade
da vrati nekadaSnjem vlasni ku odnosno nj egovim nasljednicima.
Time je trebalo da se onemoguCi trajno osiroma.Senjc, i spreC1 da sc
prekomjerno veli ki zemljiSni posjed ohjed ini u jednoj r uci. Prilikom
svake kupovine zemlji~ta moralo je da se uzm e u obzir ova odredba.
Brojalo se koliko godina joS ima do naredn e jobel-godine, a za
kupovnu cijenu plaCala se samo vrijednost tolikog broja Zetavu.
Ovdje se, dakle, nije zemlj i~tc, nego samo prinos zemlji .Sta, ili drugim
rijeCima prinos ljudskog rada na zemljiStu, smatrao predmetom ku-
poprodaje. Kao Sto smo ranije upoznali slobodu liCnosti kao jednu
od osnovnih postavki starojevrejskog 7.akonodavstva, taka sada na-
lazimo proklamaciju slobode zem ljiSta.
. Cak onaj dio prava koji najviSe p roturij eCi socijalnoj pravdi,
n.am~e. ratno pravo, u Deutemnomiju dopunjcno je nizom ~ovj eko­
IJU~I\?h odredab~. Od ra~ne sluZbe bio je os lobod en :ienik u prvoj
godm1 braka, zat1m tko JC sagradio kuCu, ali je jo.S nije posvetio·
tko it; zas~dio :'i~o~:ad, .ali jo.S nije uZivao njegovc plodove ; tko s~
~ar~C10, ah se J OS mJe VJenCao. Sarno vodenje rata bilo je takoder u
IZV~~snom pogledu ublaZeno, taka je bilo zabrnnjeno da se voCkc
postJ~k_u u svrh~ opsade. Zcna, zarobljena u ratu, hila je z~tiCcna
naroctbm zakoruma.
. Deuteronon:ij sa~I~.ti i za~o':' o kral ju, koji j e jedinstvena po-
~av.a medu usta.VIma, JCI' .s pommJ e samo duZnosti , ali nijednom l'i -
JeCl. pra.va ~~alJeva . KralJ. mo~a. da bude domorodac, ne smije da
posJeduJe mtl mnog~ konJa, ..mb ~noge Zenc, niti mnogo zlata ni
~rebra. N~on stu~;anJa na pnJ estolJe mora sam da sa~ini prepis Tore
' da g~ ~VJJC~ n~s1 uza s~. Ne smij e da se U7;visi nad svojom braCom.
Pod~mc1 naz.IVaJU se n1 cgovom braCom, koji su mu prema tome
ravm, ~ kralJ prema ':'ji~a ne smije prisvoji ti neko naro~i to p1·avo.
S1gurno JC, ~a JC 1 kod Jevreja jedva ijedan kralj potpuno
odgov:rao taJ<:vom 1d~alu, a.~i proroci n eumoljivom strogo~Cu ukazuju
na tezak zloClf! kralJa, kOJI sc sastoji u povredi obaveza socijaln e
pravde. Proroc1 se p~enstven<? obraCaju protiv iskoriSCavanja rad ne
snage ':'aroda po kralJU. Radmk se oznaCava kao bli i.nji kralja. kao
da s: time t:akode~ Zeli da iz.razi, da kralj kao Covjek ima da smatra
radm~a seht ravmm . Rad mjc samo zaStiCen navedenim zakonima,
n~go JC takcx:ter u. ocjeni i po~tovanju, koj i mu je narod pridavao,
bto na naroC1to v1sokom stepenu.
MoZe~o d~ ~e upita!flo karla je zakonodavstvo Deuteronomija
pre.~lo u. tOJ ffiJ~rt u svlJest na:oda, da su ve1i ke misli vadi1je u
soctJalnoJ pravdt pastalc neotudtva svojina jevrejskog naroda? To
12
nije uslijedilo prije nego Ato je narod pod najstraAnijim udarcima
sudbine do.Sao do spoznaje da je zanemario mnoge svoje duZnosti,
tj. u babi,onskom suZanjstvu. Otrgnut od domaCe grude, medu na-
rodima tude vjerc i tudih obiCaja, brzo je upoznao prednosti svojih vlas-
titih zakona. U zemlji, u kojoj su socijalne protivnosti bile toliko
zaoStrene kao u Babiloniji, jevrejski je narod potpuno shvatio Ato
zna~i socijalna pravda i postao osjeUjiviji za patnje obespravljenih.
Nc samo govori proroka, koji su se pojavili u izgnanstvu, nego i psalmi
iz onog vremena, a prije svega knjiga Hioba, pokazuju produblji-
vanje socijalnih ideja.
Taka prorok Ezekijel razvija do u najmanje pojedinosti raz-
radenu sliku o idealnoj dr"avi, koju Ce Jevreji stvoriti poslije pov-
ratka iz izgnanstva. U toj fantastiCnoj slici naro~ito se ugodno
doimljc da stari zli kralj evi viSe neCe da postoje. Ta oni su blli zli
pastiri, koji su sami pasli, mj esto da su pasli stado; oni su se
hranili mesom ovaca i oblu6li sc u njihovu vunu, dok bi njihova
duZnost hila da ja~nju slnbc, lije<:e bolesnike i da zalutale dovedu
na pravi put. Umj esto ovi h zHh kraljeva u driavi buduCnosti na!ih
proroka pojavljuje sc samo knez, koji je gotovo istovjetan sa sve:
Ccnikom, a r.rije svega nijednom podaniku ne smije da oduzme m
komad zemlj e.
Mnogobrojni psalmi tadaSnjeg doba, koji su proizaSli iz naroda,
ne prestaju da pozivaju na za.Sti tu patnika, potlatenih i neduZno
proganjanih. NaroCito je ~animljiv u tom. po~ledu 72. psal~, ~oj~
ocrtava idealnu sli ku kralJa : •• on uspravlJa stromahe, pomaze d3ec1
bijednika i uniStava ugnjetavata ... on spasava Zivo.te sirom~, !z~
bavlja ih ad tlaCenja i silc, a njihova krv je skupocJena u nJegOVlm
oCima ...
Ali najsnaZnija himna socijalne pravde saddana je u knjlzi
Hiobovoj. u kojoj poboini isposnik pred licem svojih nepravednih
prijatelja. kojl ga po svaku cijenu Zele ~a p~ika!u kao. gre!nika,
ne zna nitim bolje da se opravda, no ukaz1vanJem na svoJ tivot, za
vrijeme kojega je prema svjedotanstvu, svih svojih poznanika u .naj§.l-
rem opsegu udovoljavao socijalnim obavczama. Iz toga razab1remo
bolje no iz svi h zakona i uCenja, kakova je u .s tarom Izra.~lu tr~balo
da bude bit poboZnog Covj 7k~... spasio saf!l s1roma~~ koJ1 je VIkao,
siroCc koje nije !malo zaStttmka .. . Oko bto sam shJepome, a noga
sakatom. Otac sam blo bijedniku, a pravnu stvar mem nepoznatoga
ispitivao sam. Zlikovcu sam smrvio. Celj~st. i iz ~uba m':' ~ao
plij en . . . Ako sam siromasima uskr~tio ZelJu .' pusti.o ~ oO udOVtce
OCajavaju ako sam svoj kruh sAm poJeo, od nJega mje Jel~ sire>&•••
ako sam 't utalicu bez haljine i bijednika bez odjeCe vodi?• on me
nije blagosivljao i on se nije ogrijao ostriZenom vunom mOJih oyaca.
ako sam podao ruku na siroCc, neka moja ramena padnu sa za~
a moja ruka neka se istrgne iz. zglob~ . . . &!to sam se radovao n .
svog prijatelja i veselio se nJegovoJ ko~1 ... aka sam sn~ svoJe
oranice izjeo hez nadnlce, a onaga kame Je pripadala pustio :a
padne, neka se mjesto pSenice pojavi trnje, a mjesto jebna orov...
pl"C>
13
 Stvarnost je na Zalost daleko zaostajala za ov1m idealom. Iak:o
se moglo pretpostaviti da Jevreji, prekaljem patnjama JZgnanstva
neCe tako skoro da padnu u greSke, ipak su nc dugo nakon povratk~
u domovinu nastupilc socijalne nedaCe, kojc su zorno prikazane u
knjizi Nehemije. Narod, optereCen porezima perzijskog kralja, u svo-
joj je nevolji zalo:iio bogataSima ne sarno svoja polja, vinograde i
maslinike, nego i svoje kuCe, pa ~ak i djecu. BuduCi da mnogi nisu
mogli da plate svoje dugove, nemilosrdni vjerovnici zadrlavali su
zemlju kao svoje vlasniStvo, a djecu kao svoje robove. Nehemija,
koj1 je bio kraljev namjesnik i imao veliki utjccaj , postigao je da su
bogata.Si vratili ne samo zaloZena zemljiSta, a robovima dali slobodu,
nego su i svi dugovi bili opro~teni . On sam dao je lijep primjer ne-
sebi~nosti time Sto se odrekao svojih namjesniCkih prihoda 1 siro-
masima davao novaca i Zita. Taka se veli ka vjerska obnova, koja je
bila posljedica djelovanja Ezre i Nehemije, a koja je jevrejstvu
dala njegovu konaC::nu konstituciju, oCitovala naroCito na socijalnom
podruCju.
U novo organiziranoj jevrejskoj zajednici, koja je imala manje
politiCki, a viSe vjerski karakter, bilo je konaCno ostvareno, Sto do
tada ni opomene proroka, ni zakonske odredbe nisu mogle da pro-
vedu : jevrejska opCina, u kojoj je svatko bio slobodan i ravnopravan,
opCina, Ciji je temelj bio monoteizam, a cilj socijalna pravda.
Nada u bratstvo medu ljudima i narodima pod znakom soci-
jalne pravde, nepokolebljiva vjera u stalni napredak CovjeCanstva
pokazala se sve do naSih dana kao najsnaZnija moC, koju historija
poznaje. Jevrejski nat·od .Sirio je ove pouke joS od starog vijeka u
rijeCi i djelu, te od njih nij e odustajao ni kada je Cesto izgledalo
d_a ~a kugli zemaljskoj vi~e ne postoji pravda Svako novo obesprav-
IJCnJe, svako nasilj e, uCvrstilo je u jevrejskom narodu iznova vjeru
u praviCnost i istinu .
14
Dr VIDOSAVA NEDOMACKI. BEOGRAD
PROBLEM FIGURALNE TEMATIKE
U JEVREJSKOJ UMETNOSTI'
Pri proul:avanju figuralne tematike u jevrejskoj umetnosti , kao
jcdnog od njenih nnjosetljivijih i najsloienijih problema, ne moie
sc mimoiCi Cinjcnica da veC decenijama traje borba mi.§lj enja medu
troretil:arima t istoriCarima umetnosti u svetu o tome da li uop!te
postoJi Jevrejska umctnost. Cak i u naSe vreme, kada su arheolo!ka
1skopavanja pruZila obilje jevrejskih umetniC:kih spomenika, .ta borba
nijc prestala. U vcoma bogatoj literaturi o starim orijentalmm umet-
nostima, jevrejska umctnost Palestine i istOCne dijaspore ostala je
malo obradena. Zabluda koJa postoji i do naSih dana, da star1
Jcvreji nisu imali svoju umetnost zbog zabrane predstavljanja tivih
bii:a, da Cak nisu imali ni sklonosti za likovnu umetnost, jo! uvek
tcSko i sporo odslupa prcd sve brojnijim arheolo!kim otkriCima.
Mnogt teoretiCari su traZili i traZe od jevrej~ke umetnosti sticanje
prava opstanka u velikoj porodici um~tnosh ~arodA, ako do~
lskljuCive etn1&c, ikonografske, funkCJ?n~lne . ' formalne specif~C­
nosti. Velika je, medutim, pitanje da h bt ~l uslov m?gle d:a lS-
pune i umetnosti mnogih vehkih narod~, kOJima se ~actonalni ka-
rakter umetnosti ne poriCe, iako nose od.hke umetnosti 1 brojnih cJru·
gih naroda.
Arheolo.§ki nalazi, o~uvana umetniC:ka del~, najbolji _su dokaz
da je jevreJska umetnost .P?stojala i d~ poslOJt, bez obz1ra . na to
koja su njena svojstva ongmaln_a, a koJa ~~ n~tala pod utica.Jem
susednih naroda i brojnih osvaJ aCa pod ClJtm JC, u~m B:Dti&a
Palestina stalno bila zbog svog geografskog polofaJa l pod uticajem
specifiCnih uslova Zivota J evreja u dijaspori.
Postoji miSljenje da pojam ...jevrejs~ umetn~t.~ ne oznablva
etni~ku vei: versku pripadnost (kao npr. hr~.§~ ill 1Slamska umet·
nost). Otud se jedno delo identifikuje kao JCVrejsko, samo ako sadrii
tetu u*)s!'::~~n~igJ~. ~~~7~~sctr~l~~J:li:branjene na FUozof.lkom fakul·
15
neki jevrejski simbol ili specifiCnu jevrejsku tematiku. Za arheoloSke
nalaze, odnosno sva ona dela koja nisu signirana,_ to maZe svakako da
olakSa identifikaciju (uz sve ostale elem ente kojt se uzimaju u obzir
u tu svrhu), ali se tone maZe smatrati apsalutnim uslavam da sc jedno
delo utvrdi kaa jevrejska. Bez obzira na sp ecifiCna preplitanje i saZi~
manje nacianalnag i verskog elementa u jevrejstvu i na tradicio~
nalne starozavetne prop ise a umetni~kim delima, time bi se unapred
eliminisaa iz stvaralaStva jevrejskag umetnika svc ona Sta je plod
pune slabode njegave umetnil:ke inspiracije, a kaja nikakvim kana~
nima nije magla biti trajna i potpuna sputavana.
U identifikovanju jevrejskog umetni&og dela treba zato na
prva mesto staviti jevrejskag autora, jer se time n c ograniCava do-
men njegavog stvaralaStva, a sve astale komponente - ikonagra.
fija, simbolika, strani uticaj i sl. - samo su karakteristike ad·
nosnog umetniCkog deJa.
Na osnavu danaSnj eg stanja praul:avanja umetni{:kih spomc-
nika antiCke Pal esti ne, n e maZe se negirati postojanje umetni&og
stvaralaStva jevrejskog narada vet od najstarijeg perioda nj egavog
istorijskag razvoja, ali se maZe diskutavati a tome koji su se utlcaj i
i u kojaj meri odrazili na njegovu umetnost, koje su njene odlike,
kakva je stilska periodizacija itd. S obzirom da s u umetnosti mnogih
naroda, i pored ukrStanja razni h uticaja, narol:ito u Srednjem veku,
dobile u istoriji umetnosti svoje naci onalno ime, treba prihvatiti i
termin jevrejska umetnost kaji , kao i drugi slil:ni termm1 nu:ino
sadrii niz nedoreCenosti. Nairne, u terminologiji istorije umetnosti,
mnogo bi adekvatnije bilo da se umesto naziva a.sh·ska , r imska 1 v L~
zantijska iii jTancuska umetnost, kaZe umetnost Asiraca, Rimljana,
Vizant inaca, Francuza, prema tome i umetnost Je vreja , - a samo
za izvesne istorijske retrospckcije umetnos t Asirije, Vizantije , Pa ·
lestine itd. Na taj nal:in se maZe sa vcCom nautnom taCnoSCu pri·
kazati stvaralaStvo svakog naroda i1i etniCke grupe obuhvaCenih jed~
nom drZavnom teritorijom u odgovaraju Cem istoriJskom razdoblju .
Nepostojanj e obimnije istorije jevrejske umetnosti nekog: sav·
remenog autora koji bi obuhvatia i spomenike otkrivene poslednjih
godina, osvetljavajuCi mnoge probleme i iznenadujuCe odlike stare
jevrejske umetnosti, Ci ni da je i jedan od najkompleksnijih prob-
lema - proskribovana figuralna tematika - ostala malo obradena.
Figuralne predstave su postojale na jevrejskim u metmCkim
spomenicima svi h perioda i pored ogranirenj a i sputavanja koja su
nametali verski propisi. P rocvat Ciguralne tematike nastaj e u periodu
helenizma i traje kroz per iod vizantijske vlasti u Palestini, sve do
arapskog osvajanja u VII v.
Istorijske nauke su pitan je helenizma mnogostrano obradile,
ali uglavnom samo iz aspekta znaCaja Sirenja bogatih plodava antiCke
gr&e kulture na ogromnom podruCju Bliskog istoka i Sredazemlja.
Za nas je, medutim, vaZno da utvrdimo Sta j c helenizam, to prvo
16
nastoja~je da se stv?r~ jedna. ko~mopolitska kultur~ znatio iz as~
pekta Jedne ad broJmh osvo]emh zemalja male Judeje koja je
nasilno uklopljena u veliko makedonsko ~tvo. Sistem 'kojim su
sprovodene helenistil:ke ideje bio je osvaja&i, odnarodavajuCi. Na~
silno je nam~~n grCki na~in Zivo~, gr&a religija i jezik. Zato sene
samo u JudeJI, veC na celom osvoJenom Istoku, nije mogla ostvariti
ideja Aleksandra ~ak~onsko_g ~ j~i~tvu narodA. Zivlje kretanje
i razmena f!la::orski h 1 v~rskih tdeJa n~u doveli i do njihovog je-
dinstva. lstok Je, u osnovt, saCuvao SVOJe osobenosti, bez obzira na
smkretistiCke pojave, kao Sto su meSanje raznih nacionalnih mitova
i legendi, davanje grCkih imena istoCnjaCkim bogovima i greciziranje
naziva gradova, predmcta i liCnih imena.
U vreme prodiranja hclenizma na lstok, u Grtkoj se gotovo
niSta nij e znalo o kulturnom razvoju Judeje, o njenom literarnom
stvaralaStvu, o bogata razvi jenom nacionalnom :!ivotu. Od pozitivnlh
ideja h elenizma Judeja je malo osetila. Izlaz iz stanja izolovanosti
bio bi svnkako pozitivan i za tu malu zemlju, da nije u osnovi imao
odnarodjavanje i nametanje daleko okrutnijeg robovlasniCkog sistema
od onog koj i je u to vreme postojao u Judeji, i daleko nazadnije,
paganske r eligije, nasuprot jevrejskoj monoteisti.Ckoj.
Politika ekonomskog izrabljivanja koju su sprovodili Ptolo·
mejcl, a zatim i Seleukidi, pod t.i jom jc vlaSCu Judeja hila, dovela
!
jc do nj enog sve jal:~g osiroll_l~Senja dr~tv~og ~~ojavanja. P~t~
pir ivan jem unutra~ nJ i h razmmca, pndobtJanJem vtSth klasa razmm
privilegijarna, helenizato~i su dopri~ eli. ja~~Ju. ideol~kih sukoba
kako u svetovnim, taka 1 u sve~temCk un sloJevtma. ~tokratski i
imuCm ji slojevi stanovniStva uklapaju se u velikoj men u dru.Atveni
poredak helenizatora. Zato im je pripisiv~n n~iv ... heler;isti•, ~oji je
imao viSe politieki nego kulturno-ve_rski snusa~ - . Jer pnmanje
stranih uticaja nije ni kod njih znaC1lo :versko. t. nao~nalno ~tpad·
cionalnih propisa traiill . naCina ~ oCU:vanJe etm~h
~;c:a~~~i~au:~·~k~U:,~~~~j~::~:~~~ :n~je i ~h vlas~
1
=he!
n i~tvo vee Cuvan je druStveno-ekonomskih pDZlCij~. SlrO~ sic:
JCVi sianovn i.Stva, u velikoj veCini, su u strog.om pr!drl.avanJU tradi:
todri.n~:ianak Makabej?ca 166. _g. P~~ n. e. i .o~nova ~a:talnre:J:';
r ejske drZave ocenjem su u tstortJl kB;o . ti~t~a eplZ Rima i ~
Is toka protiv helenizma. Iako su, zahvalJUJUCi nv~tvu driavu BU.
lcukida makabejski vladari stvorili od Judeje n&JJ~ odill
kog ist~ka poslednjih dec~J.a II v . .Pr~ "U e.•.;~e:'jes~ti&e
potpunu izolaciju od hele':l1stiCkog u~caJ:- z 1eOti Jto je mogu~
1
i ekonomske samostalnostt, osnovno JC _ 1. ~ spr izvesne
bolje helenstiCki prodor. u Mojsijevu reh~Ju.~edu~,kao ~
zi tivne tekovine helensb~ke kulture, pa 1 gr. .J~~ Helenis-
lakSeg opStenja sa drugim narodima,. nisu 8 pn~ 1 . -Aevbw-stvu i
til:ki uticaj se oseCa u ~jifevnosb, umetnos 1 6' .....
ovog perioda sarnostalnosb.
17
 Irodova dinastija, koja je do.Sla na vlast 37. g. pre nMe ere
pod rimskim tutorstvom, pretvorila je Judeju u imitaciju helenisti~ke
kraljevi ne. Dva najveCa narodna ustanka protiv teroristi~kih metoda
helenizacije, 66. i 132. g. n . e. ugu.Sili su nadmoCniji Rimljani i kao
posledicu imali raseljavanje jevrejskog stanovniStva. Medutim, na-
rodni duh j e bio prekaljen k:roz mnogovekovne borbe za opstanak,
te je istrajao i u uslovima progonstva. U prinu dn om boraviStu u
Galileji, od II do IV v. procvetala je jevrejska knjiZevnost, a sem
toga umetnost i arhitektura. Sinagoge, kao druStvcni , kulturni i ver·
ski centri svake opStine, dobijaju Cak monumcntalne oblike 1 bogatu
skulptoralnu, ~esto figuralnu, dekoraciju. Izvcsna pop ustljivost r im-
skih upravljaCa od sredin e II veka, kao posledica usta n i~k ih akcija
porobljenih naroda Istoka, doprinela jc da sc jevrcjski :l1 valj i eko-
nomski malo stabilizuj e.
J evrejska dijaspora imala je specifiCne politiCke, ckonomske i
kulturne uslov e Zivota. U vrcme helenizma daleko vcCi broj Jcvrcja
Ziveo je u Egiptu, u Vaviloniji (pod pcrsijskom v laSCu) i u Maloj
Aziji, nego u samoj Palestini, Sto je hila posledica nasilnog rnsel ja-
vanja. Al eksandrija je postala centar najZivljc kulturn e dclatnosti 1
za J evreje. Pred opasnoSCu od asimiliranja sa paganskom okolinom,
kao Sto je bio sl uCaj i ranije u Vaviloniji, Jevrcji su naSli izlaz u
prihvatanju izvesnih spoljmh. oblika druStvcnog i kul tumog Zi vota
helenistiCkih krugova, ali uz oCuvanje suStine i trad icionalnih ko-
r ena sopstvene kulture koju su razvili do vi sokog stepcna.
U intelektualn im krugovima aleksandrijskth J evreja pos tojala
je teZnja da te parira obrazovan im grCkim vla dajuCim krugovima
sopstvenim tekovi nama. Helenizatori su postepeno saznavali da Jcv-
rej i nisu primitivni varvari , za kakve su ih smatra!J , vee Qarod'Koji
ima svoj u staru knj iZevnost, svoje filozofsk c sp1se, neobiCno raz-
vijeno zpkonodavstvo, ali i narod Cudmh obiCaja j cr ne pravi likove
svog boga. Prevodenje P etoknj i2ja - Tore - na grCki , u III v.
pre n . e., doprinelo j e Sirenju Mojsijeve vcre u helenisltCkom svetu
i uopSte popularisanju monot eis ti~ke idej e.
. . Peri~d vizantijske vlasti u Palestini, od IV do VII vcka, uCvrs-
tlO Je veCmu elemenata h elenistiCke kulturc, ali orijcntalni duh i
da~je dominira. Presudnu ulogu za P alestinu imalo jc progla.Senjc
hnSCanstva za zvaniCnu veru vizantijskog carstva u vreme cara Kon-
stantina, jer j e to donelo jevrejskom narodu nove progonc i raselja-
vanja, izazvalo oruZane pobune i represalij e. Ipak, u zabaCenim
gradovima i selima nisu u potpunosti sprovodeni T eodos1j cvi i Justi-
nijanovi strogi anti jevrejski zakoni. T o potvrduju arheoloSka isko-
pavanj~ ~rojnih ostataka sinagoga iz vizantijskog perioda koje su
m~.ale, 1~tma, mnogo skromnije fasad e od onih iz prethodnog periods,
ah su b!le u~a.Se.ne podnim mozaicima koj i spadaju u najznaCaj nije
spo~e!11k~ .J C~CJske ume~nosti sa figuralnom tematikom. Prepli-
tanJe ~-~~Jmh, 1konografs~t h i . stilskih oblika pagansk e, j evrejske i
ranohns~ske umetnoslt odlika je jevrejskih spomen ika vizantij-
skog per10da.
18
V1Se nego u bilo kojoj drugoj zemlji antiCkog sveta. u Palestim
se k~lt';!rni i:ivo~ odvijao u strogoj . zavisnosti od verskih propisa
sadr'amh u Ton. Pod V1dom verskih propisa ustvari je regulisan
druStvcm, ekonomski i kulturni Zivot jevrejskog naroda. U ocenji-
vanju karaktera tih propisa treba uzeti u obzir da je tekst Tore
dovrSen verovatno joS u VII v. pre n. e.
. 'I_'ora obiluje o~isima ~odizanja i umetniCkog ukra!avanja prvog
puslmJskog hrama 1 kultmh predmeta za jevrejske verske obrede.
Ali ujedno sadrZ:i i propisc za umetniCke stvaraoce, koji su postali
sudbonosni za umetniCko stvarala.Stvo Jevreja svih vremena i otvo-
rlli put bcskrajnim raspravljanjima i tumaCenjima tih propisa. Radi
sc o propis1ma koji zabranjuju Ciguralne predstave :
..N e gradi sebi tika rezana niti kakve slike od onaga Sto
je gore na nebu, m dolje na zemlji, Hi u vodi ispod
zemlje. Nemo; im se klanjati niti im sluliti. . .~• (Izla-
zak, 20, 4-5)
••Ne gradite uza me bogova srebrnijeh, ni bogova zlatni-
JCh ne graclfte sebi. .. (lzlazak, 20, 23)
.. Nemojtc graditi sebi idola ni likova r ezanijeh, niti stu-
pova podiiite, ni kamenja sa slikama m eCite u svojoj
zem lji da mu se klanjate. , ... (Levitska, 26, 1)
Slifnc zabrane se ponavljaju i u V knjizi Mojsijevoj.
Na prvi pogled avo je formulac1ja apsolutne zabrane figuralnih
predstava. Od umctnika i poruCioca je zavisilo da li Ce se toga pri·
dr"tavall iii nc, odnosno da li Ce doCi u sukob sa propisima Tore koji
su imali snagu zakona.
PostavlJa se p1tanjc koji su razlozi naveli stare jevrejske zako-
nodavce da tako strogo i iskljuCivo odrede propise o odnosu OOveka
prcma jed.inom bogu. Ti propisi 1 n jihova nepopustljiva strogost
izglcdaJU neobil!no kud se posmatraju u r elativnom kontekstu religija
tog vremena. All, u svctlosti istorijskih uslova razvitka jevrejskog
naroda u sklopu naroda Bliskog istoka, imajuCi u vidu specificrte
oblikc i tok nj egovog nacionalnog oformljenja u kame su nacionalna
i verska pripadnost Cin ilc nerazdvojnu celinu, propisi o zabrani stva-
ranja lika bofjeg i predstava Zivih . biC~ postaju jas~iji i r~~ljiviji.
Njihov iskljuCivi cilj bio je oCuvanJ e CJ_stote monote1zma kOJI JC ~rog·
JaSen za osnovu j evrejstvu, a u uslov1ma paganskog zaokru~JB sa
bezbrojnim atraktivnim iii zastraSujuCiffi: predsta~am~ moCnih ~
2anstava svih oblika, koje su mogle da utlCu na psah~ I opredeljenJe
Coveka kao etn1Cke jedinke. ZnaCi, propisi su imah drultveno-et-
nieku J~~guCa je bila, medutim, potpuna izolacija ~evrejsko' ~:
roda od paganske okoline. Ni kod samih J evreja ru~u m~li b~ti
sasv 1m iskorenjen i ostaci osobina i shvatanja nomadskih pUStif!Jskih
lutalica, kojima su nebcska tela hila putokaz, a prirodne pojave tmale
19
simboliCna znaCenje. Sujeverje je imala dubakag karena kad svi h
istaCnih narada, bez izuzetka. U jevrejskaj_ umetnasti svih periada
nalazima male figurine idala i amulete kaj1 su stavljani u grabave
kraj pakajnika, dr:iani u kuCi ili Cak naSeni uza se, veravatna kriSam.
Jevrejima kaji su drlali takve idale i amulete to nije nimala smetalo
da sebe smatraj u adanim veri u jednag baga i time dabrim radalju-
bima. Paznat je slutaj da je kod jedne grupe poginulih ustan ika u
doba Makabejaca naden kod svakog vajnika po ncki amulet, pa su
morali da budu sahranj eni uz pasebne abrede za oCiSCenj e od grehava
(II Mak. XII, 40--46), iaka se nije moglo sumnjati u njihavu odanost
narodu jer su se digli u borbu protiv paganskih osvajaCa.
Izalovanje od okolnih naroda nije bila moguCe iz dva razloga:
ill je neko od suseda bio osvajaC i gospodario nad Palestinom, iii
je, u vreme nezavisnasti , neminovno dolazila do trgovaCkih i kultur-
nih veza sa susednim zcmljama. Obimni arheolaSki nalazi na tlu
Palestine umetniCkih predmcta direktnag importa iii podraiavanja
importovanih predmeta, figuralnih i nefiguralnih, potvrduju odr·
Zavanje takvih veza. Cuvari nadonalnih tradic1ja i vcrskih
propisa mogli su samo, sa viSe ili manjc uspeha, da pratestuju, da
kaZnjavaju i da spreCavaju takve pojave.
Aka sve ave pojave moZemo smatrati ... ilegalnam ... inCiltracijam
stranag uticaja ili atpadniStvom oni h koji s u takve umetniCkc pred·
mete nabavl jali iii stvarali, kako onda protumaCiti figuralne pred·
stave na Zari.Stima jevrejske religije i nacionalne svesll - na si na-
gogama i javnim apStinskim zgradama, pa Cak 1 na grobovi ma samih
jevrejskih verskih stare.Sina - rabina i patrijaraha?
PoCetak odgavora maZemo naCi joS u duhu star ag jevrejskog
zakanodavstva kaje je vadila raCuna a r calnim uslovima Zivota.
Najva.Zniji tumaCi tih zakona bi1i su sofrim - uCenjaci, uCitelji,
r abini, - ljudi iz naroda i bliski njegavim shvatanjlma i ~ivo tnim
potrebama, obiCno jako prasveCeni, a Cesta i dobri poznavaaci kulture
susednih naroda, naroCito rabini jevrejskih zajcdnica u dijaspori.
Oni su bill ti kaji su kroz dugi niz vekova spravodi1i abavezna apis·
menjavanje vernika i objaSnjavanje, razradivanj e i dopunjavanje
propisa Tore, sve dok n ije zavr.Sen praccs pisanja Talmuda (u IV
v. n. e.)· On i su mogli znati, u kantaktu sa drugim narodima, narotita
u gr& o--rimskom peri odu, kali ka je snaga umetni~k og stvarala.Uva,
a posebna snaga uticaja vizuel nih, figuralnih pr edstava na Covckavu
psihu, i kolika je n jena uloga u negovanju i oCuvanj u nacionalnih
tradicija. Trebala je n aCi kompramis, ili bolj e, prava tumaCenje
zabrane figuralnih predstava i ana je, slobodna farmulisano, nadeno
u sledeCem stavu: n e stvarati likove koji sluie idola poklonstvu , n e
stvarali likave koji veliCaj u Coveka kaa poj edi nca, jer su svi lj udi
jednaki i mali pred bogom, ne stvarati lik boga - ali se zato ma:ie
prikazati volja boZja j mogu se ukraSavati sinagage i kuCe pr1kazam
~agad:aja kaj i su se zbili po volj i boZjoj i svi m anim m otivima i
f1gurama koji deluju kao prikladni ornamenat, b ez a pasnosti da sluZe
20
idolopoklonstvu; mogu se takode rezati peCati , loliko uabitajeni i
neophodni u vreme naglog rnzvijanja trgovine, ali samo ani petati
kaji pri otisku daju udubljene figure, jer na taj naCin one ne mogu
sl uZiti kaa idali.
To b i bila suStma zvaniC:nih adobrenja koja su, razbacana, na-
denu u starim rabinskim tekstovima , a Ciji rezultat su bogate figu·
ralne sli karske, muzivne i skulptoralne dekoracije sinagaga i gr?b-
nica kaje su otkrivene, i iluminiranih rukopisa, a kojima - za per1od
nj ihavog nastajanja, na prelazu iz stare u n~ vu eru - imamo za
sada, na:ialosl, samo tragove u staroj literatuTl. . .
U Palestinskam Talmudu (Avoda Zara 42 d, 34) nailaZlmO na
slcdeCi tekst :
. . u dane rabi Johanana poCeli su ih (!igure) slikatt na
zidovima, a on im to nijc zabranjivao .....
Rabi Johanan je Z:iveo prvo u Sefarisu,. zati_m u T1beriji i umro
oka 279. godine n. e. Po~lo se rabini nisu brmuh t~ko. mnoga Z9: de-
kar;sanje profnnih zgrnda, oCigledno sc pomenuti c1tat odnas1 na
ztdov'b~~~g~~!Cmcnt iz Palestinskog Talmuda (Avoda Zara, 41d ~·
37-42a, I. 7), koji se Cuvn u Drlavnoj biblioteci u Lenjingradu, glast:
.. u dane rabi Abuna poc:!eli su da izra4uju slike u. mo·
zaiku, a on ih u tome nije odvraCao ....
Lcnjingradski rukopis je prepis Palestinsk.og tal~uda, ~~den
u IX vcku 1 sadrZi ovaj adcljak o rabi Abuni 1. ~oza1ku, kaJi Je .u
kasn ijim prcpisi ma Talmuda izbacivan. jer se niJC znala o C~u ~e
reC. u originalnom tckstu na aramejskom jeziku za reC. ~ozaik JC
upotrebljen grCki termin psefos. I ovde se ~o maZe ~dn~s1ti samo n~
si nagoge, a ne na kuCc za stanovanje. Rab1 Abuna 1e Zweo u prvOJ
polov~i ~~~~~a;a"r:frazi Levitske knjige (III knjige Mojsijeve), u
Pseudo-Jonatanu, kaZe se :
-A kamen (slikama) ukraSen, nemojte drZati u . svojo~
zemlji Ali m aZete staviti mazaik, na kome su figur! t
slike, ~a podove svojih hramova, ali. ne da se nad npm
klanjate .. ... (Vavilonski Talmud, Megtla, 22b)
Hananiji, sinu patri jarha Gamalijela II, pripisuju se ave recS :
... Clanovi doma mog oca imali su peCat na kome su se
nalazili ljudski likov i.« Cfosefta Avoda Zara 5, 2)
Ima teks tova koji pominju samdo deliJ?i.~jed~~vo;:~~i~~
predstave. U Vavilonskom Talmu u prlplS
sJedeC:e: ...sve figure su dozvoljene, sem ljudskih .... (Avoda Zara 42b)
21
 U Talmudu se pominju i sledeCe reti Eleazara ben Zadoka
(oko 100. godine n. e.):
..svakojake figure su postojale u Jerusalimu, sem ljud.
s1..:'ih figura .... (Tosefta Avoda Zara 5, 2)
Koliko su veC i jevrejski sve~tenici navikli na figuralne pred-
stave, govari i sledeCa anegdota : kada su patrijarha Gamalijela II
upitali u Akri kako maZe da se kupa kraj statue Afradite, on je
odgovorio da je Afrodita doSia k njemu, a n e on k njoj . (Avoda
Zara 44b)
Unuk Gamalijela II, patrijarh Juda I, koji je :liveo u II vcku,
izjavio je Cak da statue laZnih boZanstava nisu zabranjen e, Cim nisu
predm et oboiavanja (Avoda Zara, 52}.
Naravno, ne maZe se svim rab inima i patrijarsima pripisati
takav stav, pogotovo ne na teritoriji same Judeje, gde je zbog blizi ne
hrama i ekstremistii:kih stranaka, u prvom redu Zelota, zabrana fi-
guralnih predstava bila mnogo stroZijc prim enjivana nego u ostalim
delovima P alestine, na prim er u Galileji, ili u dijaspori - vavilon-
skoj, maloazijskoj i egi patskoj.
Pitanje tol er isanja izrade umetn iCkih predm eta sa ljudskim
likom ima pored nacionalno-verskog i Cisto ekonomski aspekt, o Cemu
takode ima jasnih pomena u starim jevrejski m propisima. Raselj a-
vanje jevrejskog stanovniStva posle ugu.Sivanja narodnih ustanaka
iz I i II veka n . e. imalo je za posledi cu i dubokc promene u ekonom ·
skim uslovima Zivota kako gradskog taka i scoskog jevrejskog sta-
novniStva koje je Cesto bilo ma njinsko u odnosu na osta lo sta novn i~tvo.
Trebalo je reSiti Citav niz probl ema proiza.Slih iz svakodnevnog kon-
takta J evreja i pagana. Medu nj1ma jc va:lno mcsto za uzimalo i pi-
tanje rada jevrejskih zanathja i umetni ka, koji s u Ccs to bili prinu-
deni, zbog svoje egzistencije, da izraduju poru dZbine za pagane. Scm
posuda od keramike i stakla. drvcnog nameS taja, tkanina , tepiha,
ukrasa od zlata i srebra, jevrcjski majstori su Cesto dolazili u priliku
da izraduju predmete za koje su znali da Ce biti upotrebljeni za
paganske rituale - to su bili razni ukrasi za !dole, pa Cak i sami
idoli u obliku raznih fi gura . J evrejske narodne vodc su morale kroz
propi se da nadu izlaza iz ovakvog stanja. Prvi propis u vczi ovih
izradevina pripisuj e se rabin u Eliezeru, koji je Ziveo u Ludu, po-
Cetkom II veka n . e.:
•• Ncka niko ne Cini ukrase za idole: ogrlice ili minduSe,
ili prstenje .·~ Zatim dodaje : ... Ako je za prodaju , to je
dozvo ljcno.~ (MiSna Avoda Zara, II , 8).
Kakav je odnos imao jevrejski majstor prema iigurinama idola
koje je izradivao za nejevrejske nai·uCioce, najbolj e se vidi iz jedne
hagadiCne priCe, u kojoj se daj e d ijalog izmedu majstora i naruCioca.
Majstor pita naru~ioca : .. Qd kakve je koristi to za tebe? Ne maZe da
22
vidi ili Cuje, da jede ili pije, da tini. dobra Hi zlo, niti maZe da govori.•
A kad ga naruCilac za uzvrat pita: .. Ako to nema koristi, zalto ga
izmdujeS? .., majstor mu odgovara: .. Qd toga se izdrlavcim...
Jonatanu ben Ge~omu ben Manaseju se pripisuju sledeCe reCi:
...u naSoj porodici postoji tradieionalna po.slotrica: ..Qdriavaj svoj
Zivot (makar} L">TadujuCi idole, ali nemoj zavisiti ad milostinje.«
(Palestinski Talmud, Berahot IX, 2; Baba Batra 110 a).
Pisani podaci o jevrejskim majstorima koji su izradivali pa-
ganske idol e i ukrase za njih, sasvim su u skladu sa arheoloAkim
nalazima.
Za jednu vrstu figura postojala je potpuna zabrana . od str~e
svih autorn propisa, Cak i onih najliberalnijih - a to su ftgure koJe
d!-le u ruci Stap, pticu, kuglu, maC, krunu iii zmiju, zato Sto se sve
to srna tra a tributom statua rimskih imperatora (Vavilonski Talmud,
Avoda Zara 3a, 5a, 40b}. Za Jevreje nije bilo veC:eg skrnavljet;j~ boga
od pripisivanja boZanskih svojstava nekom Covek.~, au helen!stiCkom
svctu su kraljevi bili otelovljenje boZanske. mo:1. Poznat? JC da. su
makedonskc i rimske vojske po svim okuptramm oblasbma nos1le,
kao prvi i najvaZniji znak svoje vlasti, lik kralja i1i car~ kao stat~u.
ili njcgov amblcm i lik na zastavi i terale stanovmMvo da tm
se kla~~~ir Flavije (Jud ejski rat, II, 9, 2) opisuje kako su se lju~
pobumli protiv isticanja kraljevih likova i vojnih zastava u JudeJt,
posebno u Jerusahm u. Stoga, kad su Zelele d~. izbegnu sukobe ~
stanovniStvom, rimskc legije su skidale sa. svOJih zastav~ carev .lik
i drugc r1guralne preds~nve d?k s':' prolaztle ~?"oz Ju~CJU (St.an!'e,
XVIII , v, 3). Novae koJi su nmsk1 prokurator1 koval;I za optical u
samoj Judeji nije imao carev lik. Poznati ~wvac ~ n~tp1som JUDA~!
CAPT A i figurom skruSene J evrejke, bio JC u ophcaju samo u drug
dclovtl~~:~~~~~~tr~~~~ti rnedu samtm J evrejima k_oji su .~vre­
mcno uzimnli Sirokog zamaha pod vodstvom ekstremmh tra~ctona­
lista, ostavili su dubok trag nn jevrejsku um_etnos~. Skora sv~ fi~':l.ralne
prcdstave na fasadama, zidovima i podov1t~ sma ~ 0 f 8 ~ ~J;:~e
1
su sa izuzctkom onih sinagoga koje su us e zem J? r~. k •
B~t . Al f~).· ill ratova (Dura Europ~s) bile u~~~~~e ~e:i~h~~~n~: d;
=
raciJU dclimi6_no .s~tuvan~. pod g~_m.Ilaru~ajeva je~ su jevrejski nat-
su ikonoklastl ~1h J~vr~JI ~ :a·ali ne~knuti, moglo bi se Cak
01
~~.-13~r~~j~~~bton~~r:c~n p;~_1 h
sa omm~ ko~e ~':'. ~roglas~~~d~~~~
k_?ji s~ ~~~~ ~":t=~ .
pisi i predstavc Je~~:Js~lh 5.'illwma ~~islavanja svih figuralnih pred-
pravovemima ..
zeloti. Karla su za vreme ju-
NaJaktiVniJI Ikono . . r last u svojim rukama,
dejskog rata (66-70. g.) jed,Fo . ;r;r:ij~m~~j~je od zelota postavljen
ung tavali su sve s~ulpture. Gos;. l •· a opi~uje u svojoj autobiografiji
za glavnokomand~juCeg u a 1 ~l'!. naredio ru!enje palate Iroda
~~:fpc ~II~i~~ji, lje~j~ &~uu:r~;~a figurama Zivotinja.
23
 U delima stare jevrejske umetnosti odraZava se radoznala ori-
jentalna ma.Sta njihovi h stvaralaca - njihova med.itativna priroda,
neodoljiva potreba za afirmisanjem etnit.kih i verskih stremljenja,
duboka povezanost za zemlju i Zivotne manifestacije na njoj, zainte-
resovanost za zbivanja u Sirokim nebeskim prostranstvima, ljubav
za sklad boja i jasnost izraza. Cinjenica Sto, u celini, preovlad:uju
floralni i geometrijski motivi, ne umanjuje taCnost prethodne kon-
statacije, jer su spomenici sa figuralnom tematikom iznenad:ujuCe
brojni. Ni izvesna ograniCenost oblika likovnog izraZavanja, na pri-
mer izbegavanje pune plastike i portreta, n e pobija gornj e navode.
Predstave Zivih biCa, uglavnom u r elj efu , mozaiku, freskama
i gliptici, date su u r ealnim oblicima, ali se ponekad javljaju i u
paganskim hibridnim varijantama. Od ljudskih likova prikazane su
figure ljudi iz naroda, li ~nos ti iz jevrejske r eligij e i istorije i paganske
figure. Sem figurina idola i predstava na amul etima, sve figure Ijudi
imaju ilustrativan karakter. One ilustruju neki pojam, ideju, simbol,
odredenu istorijsku i1i legendarnu liCnost, bez te:Znje da predstava
bude otelovljenje tog pojma, idej e i1i liCnosti. One su same vizuelni
izraz, a ne suStinska transformacija onaga Sto predstavljaju. Otud
one nisu imale za cilj da izazivaju strahopo§tovanje, niti su slut ile
idolopoklonstvu , vee naraciji i pouci, ukollko su stvarane za kultn e
potrebe - ili same kao dekoracija - za sve ostale namen e. Zato je
jevrejskim majstorima bile dozvoljeno da izraduju starozavctne
scene, likove patrijaraha, verske simbole, pa Cak i s1mboliCnu ruku
boga, na podu, taka da je svako po njima gazio.
Ljudske figure se pojavljuju najCeSCe u starozavetn im scenama.
Bogata zidno slikarstvo sinagoge u Duri Europos iz sredine III veka
n. e., svojom zreloSCu 1 razvijenim ciklusima s tarozavetnih tema
pokazuje da je jevrejska umetnost hila prva koja je iz tekstova
Starog zaveta crpla inspiracije za likovno stvaralaStvo. To je sasvim
normalan proces, jer je jevrejski umetnik bio najbli Zi izvoru likova
i dogadaja iz istorije i tradicionalnih legcndi svog naroda. PrikazujuCi
prvi u sli karstvu starozavetne likove - a to nisu divmizi rani veC
smrtni ljudi - on je kao uzor bez ustru ~avanja mogao da uzme
Zive likove iz svoje okoline. To se maZe utvrditi po mnogim elemen-
tima lokalnog kolorita, u prvom redu po odeCi, bez obzira Sto su
fizionomije manj e-viSe tipiziranih crta i retko portretski shvaCenc.
U prikazivanju scena koriSCeni su i pojedini konvencionalni orijen-
talni i helenistiCki predloSci, uz mnoga prilagodavanja tematici.
Vrlo su raznovrsne i predstave ljudskih likova u mitoloSkim i
paga!ls~m kompozicijama, nad:enim u JX>dnim m ozaicima sinagoga
t rel~~f1!lla katakombi. Figure na amuletima su nepresu.Sni izvor za
studiJe tkonograskog sinkretizma na Bliskom istoku.
~ivoti~je i ptice su omiljen i motiv na jevrejskim spomen icima.
O~e ntsu b1le predmet oboZavanja kao kod mnogih istoCn ih naroda,
a~1 su .n~ke ad njih postale simboli odredenih vrlina i pojmova, iii
stmboli tzraelskih plemena.
24
On~ ~to je najinteresantnije, a ujedno i neobiblo u jevrejskoj
umetnostt, Jeste kombinovanj e jevrejskih i paganskih motiva u skladnu
i smi!Hjenu kompozicionu celinu. Naj~eSC:e se pojavljuje po neka
staroz~ vetna ~cena.uz krug zodij aka dopunj en predstavama godiknjih
doba 1 neba, 1 polJe sa prcdstavama jevrejskih verskih simbola. To
je najviSe i izazvalo protivreCna mi!njenja a simbolicrtom zna~nju
oni h prcdstava koje su preuzete iz paganskih izvora. Dok se star<r
zavetnim motivima i prikazu verskih simbola bez izuzetka pripi-
suj e smiSljeni didaktiCni znaCaj t)Z oCuvanu jevrejsku sirnbollku,
za paganske motive mnogi autori smatraju da su slutili samo kao
ornament, iii im obavezno daju novu simboliku prilagodenu judaizmu.
Pojedini stariji istraZivaC.i jevrejske umetnosti, koj1 su svoja
:.apa:Zanja zasnivali same na skulptoralnoj dekoraciji nekih galilej-
skih si nagoga, tumaCili su pojavu paganskih (iguralnih motiva kao
... }abavij i odnos .. prema verskim propisima. Scm toga, glavni razlog
prodora paganskih motiva u galilejske sinagoge naSH su u liC:nosti nji-
hovih ktitora. Nairne, postoji i mi§ljenje da su sinagoge u Galileji
podigli neki rimski prokuratori da bi u odredenom periodu miroljubi-
vosb dali dokaza svoje blagonaklonosti prema Jevrejima koji, navodno
zbog siromaStva, nisu mogli iz svojih sredstava da zidaju tako lepe
gradcvine.
Taj argumenat je neodrZiv 1z dva razloga: prvo, u pisanim It•
vorima postoje podaci samo za trt rimska ktitora sinagoga (u Fokeji
- Mala Azija, Akrnoniji - Frigija i Kfar Nahumu - Galileja, za
stariju gradevinu) , ~to je neznatan broj prema mno!tvu sinagoga u
Pnlcstin i 1 istoCnoj dijaspori. A drugo, knko se prvenstveno govori
o galilejskim sinagogama, nc maZe se usvojiti tvrdnja o siromdtvu
stanovniStva. Period u kame su te sinagoge zidane (II i III vek) je
uglavnom bio period mira, {l plod~a Galil~ja je . mog.la da osigura
stanovniStvu , koj c se prcte-lno bavtlo zemlJoradnJOm 1 stOCarstvom,
norma lnc uslove Z1votn. Cak i kad ne bi bile taka povoljnih ekonom-
skih uslova, poznato je da su se i u najsiroma!nijim zajednicama
svih naroda, u kojima je religi ja igrala vafnu ulogu, uvek mogla
saku piti sredstva za zidnnjc hrama, testa .~esrazmern? ~o!nog
prema skromnim stambenim naseljima u koJim& su pod1zan.1. Prema
tome galilcjske sinagoge nisu m9rale Cekatl paganske !'t.itore•. ali
su jc'vrcjskc op~tine mogle zidati sinagoge prema planovtkmadn:JeV-
rcjskih arhitekata i prihvatiti pojedin.e ele.m~nte pag~ e cfai~e3:i
cije Rabinima koji su staj ali na Celu Jevre}skih zajednt.: , u k l
u ~m periodu najZivljeg razvoja n~cionalne misli, pen u u ~e
0
JC cvetala jevrejska knjiZevnost i p1san tekst ~almuda . -:- sv
se ne maZe pripisati ,.Jabav ad~~=-. prema vcrs b1.m~ro~~~tijskih
Ovom problemu treba pnct 1z . aspe~ta 0 JC vru . t
Cinjenica. Ne bi trebalo i!lsistirati m ~a Jednoz~n~ca~:~atk:j~
denju za ili protiv simbohtnog znaCe~J& pa~ans ~ ·razno-
skoj umetnosti. Razlog za to jeste .sloz~n?~t I du~otra~n:t :ituru i
vrsnijih uticaja brojnih kultura I religiJ& na lli:J'JSi esnih uko-
religiju, koji im nisu dozvolili da se potpuno as o e zv
25
 ren jen ih starih pagans kih elemenata, niti saCuvaju od neki h novij ih
sinkretisti&ih uticaja. To, med utim , n ije smanji valo izvanrednu
snagu jevrejskog monotcizma, koj i se n ije oslanjao na nekc nepro.
menljive dogme, vee se razvijao u skladu sa razvoj em istorijskih
zbi vanja i filozofskih idcja starog sveta, taka da je u doba helenizma
pojam Jahvea prerastao od nacionalnog u univerzalnog boga. J evrejski
umetnik je mogao prikazuj uCi, na prim er, neb eska tela - Cak i
u paganskim populam im person ifi kacijama - da nade opravdanj e
da i to spada u boZ:ja deJa i da se stoga ne treba odreCi lepote
nj ihovog prikazivanja. P rema tome, d idaktiCna vrednos t se mogla
naC:i ne samo u starozavetnim scenama, vee i u onim paganskim
motivima za kojc se tVrd i da su sluZili samo kao ornamen t, ali ne
treba negi rati ni ol!uvane tragove paganskog s im boli zma.
Skulptura u punoj pl as tici malo je zastupl jena u jcvrejskoj
umetnostL Ima za to viSe razloga. J edan od glavn ih 1mpulsa za stva-
ranje skuplture u punoj pl astici - kultne potrebe za preds tavama
bogova - u Moj sijcvoj r eligiji nije postojao. Videli smo, dalj e,
da jevrejska r eligij a n ije dozvoljavala ni izuze tno veliCanj e smrtnih
ljudi, te se nij e razvio obiCaj postavljanja s tatu a vladara ili drugi h zna-
meniti h liCnosti na javnim mes tima. I naj zad, usmeravaj uCi ljudsk e vr-
line viSe u oblast duhovn ih vrednost i, n isu se istJ cale i slavile fi z1Cke
lepote Jjudskog tela, pa je s tara jcvr ejska um etnost ostala li ~ e n a
skulptura Zena i muSkaraca idealizovanih oblika. koji ma se, na pri-
mer, ov~ko veCi la grCka umetnost.
Pa ipak, ni u tom pogledu, pomanj kanj e nije apsolutno. Ima
nalaza pun e plastike u dekoraci ji si nagoga, uglavnom figura lavova ;
zatim portrctne skulpture iz doba hel cniziran e irodovskc dinastije, i
brojni h malih figurina iz grobnica.
Portretc vladara irodovske d inastijc takode nalazimo u tisnule
na novcu iz I veka n. e.
Rezultati epigrafskih anah za daju nam i n eke poda tke, do sada
vrlo malo obrad ivan e, o postojanju portretnog s likarstva i kod ~i r i h
slojeva jevrejskog stanovnistva u egipatskoj i azijskoj dij aspori , na
prim e1- u Fajumu i Palmiri, gde jc pr euzct paganski obiCaj izrad e
portreta pokojnika.
J evrejska umetnost na tlu Palestine i istoCne dijasporc nij e
stvorila neki iskljuCivo svoj s til, ali su pojedine njene odlike vrlo
specifiCne. Kad se izdvoje deJa Ciji su se stvaraoci potpu no asimi-
li rali sa stranom okoli nom, moZe se kons ta tovati da je jevrcjski umel·
!'llk do najveCe mere uskladio svoja umetniCka htcnja sa naCinom
1. p~h~~bama. svoga i:ivota. Umetnik je mogao da stvara kao sl obodna
md~v1<1ua, 1zraZavajuCi sopstvena estetska oseCan ja i religiozna i
e~r:uCka shvatanja - u veCem ill manj em skladu sa opStim shvata-
nJima svog vrern ena i svoje okolin e, kroz primitivnij e iii veStij e
?blik~ - a ne kao_rob u sluZbi dinastija i verskih organizacija, Sto
JC ob1Cno sluCaj k od mnogih antiCkih umetnosti. Otud je u staroj
26
jevrejskoj urnetnosti te.Sko naCi viSe istih umetni&ih dela, bilo da
se radi o spomenicima arhitekture, skulpture, slikarstva ill umet-
niCk.og .z anatstva. Sv~o d~lo se sa mnogo manjih ill vetih svojstava
razhkuJc od drugog, cak t kad JC namena ista. Nema kanoniziranih
obli.ka, :-ec ~~rna utvrdene namene. To je maida dovelo do druge
kraJnostt : rtlJC doSlo do usavrSavanja odredenih izrafajnih oblika
Sto se naroCito vidi kod figuralnih predstava. '
Mnoga deJa stare jevrejske umetnosti odlikuje spoj orijentalnih
i grCkih clemenata. Rcalizam obli ka i pokreta figura, koji je prodro
sa za pada. doprineo JC da orijentalna dekorativnost, sklad boja i sup-
tilna produhovljenost dodu na mnogtm delima do punog izraza i da
se ublaZi omiljena orijentalna prenatrpanost I heraldiCnost.
Ikonografski i stilski uticaji koji su prodirali iz Sirije, Pecsije,
Ef!i pta, GrC.ke i Rima, bili su u velikoj meri prilagodavani speciCiCnoj
nameni pokretnog m nepokretnog spomenika.
Ali , mnogi arhaiCni, rustiCni, tradicionalni oblici i odUke umet-
nos ti Sirih slojeva jevrejskog gradskog i seoskog stanovni!tva, trajali
su kao neprekinuta nit tokom Citavog helenisti&og i ranovizantij-
skog perioda, narotito na mozaicima. To je doprinelo da su ti spo-
men ici saCuvali sveZinu narodnog stvaral a.Stva i nisu zasenjeni
raskoSnim delima rimske 1 vizantijske carske U!Jletnosti na tlu
Pa lcstmc.
Starozavet na tematika u sinagogalnom slikarstvu- preuzeta, po
svemu sudeCi, 17. jevrejskog minijatumog slikarstva na prelazu iz
sta re u novu eru - naj vaZniji je fenomen u jevrejskoj umetnosti
uop~ t e . Vai.nost ovc tematike je ne same zbog njenog dalekoseWo~
uti cnJa na celokupnu hri SCansku umetnost, vee zbog uloge umetnos~1
u JCVr ejskom druStvu . Nairn e, primcnjujuCi metod .Jikovne kontl·
~~~!~l~o~ara;;j:ko!i,r a!r~~eei_s! ci!~i:'~ie~.J:Sn~:"~o;;;po~~~ni:
10
i s ll lsk im umetn iCk1m sredstv1ma, stvm·a)UCI akbvan od":~s 1zmedu
produhovlj enih, frontalnih figura na slici i posmatraCa kOJl ~eb~ da
shvati pouku - ta je umctnost bila usred_srede~~ ka negovan.JU ljud-
sklh vrlina 1 ctit.kih vrednosti ovozemal}skog ztvota. Po ovtm . te~­
dencijama razhkuj c se ta umetnost. i o~ okolne pag~e, koJa ~~
slavila maC bogovn i njihovih kralJ evsklh pr~tavn1~~ na zeml~1,
uz pri kazivanj e totalne poU:inj enos~i naroda,. I od. hri~canske, ~a
je starozavetnim temama dnvala hrtSCansku s1mbohku 1 eshato o 1
=:J
znaCe~~~~resantna je i na prvi pogled neobiCna - do sada neobjai-
nj ena - CinJenica da su starozavetne teme, inafe srazmeno u
unu traSnjOJ dckoraciJi si nagoga, ostavtle mal~ traga u :!:t~ Uo
umetnostt starih Jevr~ja .. Razlog. se .m~Ze naCI n:::~<Hiictakumim
starozavetnc temc prikazlvane tskl~u~tvo sa hatoloikom sim-
~~~eC:ij~r:~v~::~~jl:ep~~Tni~~:n~~jr:'j~ ~:ad;gana i
ai kod ~
Cana bio mnogo razvijeniji nego ked J evreJB.
27
 Dok . je stara jc:'rejsk!' knj!Zevnost dostigla vr hunske domete
ume~nost .'?•zbog vece z~v1sno~tl od ekonomske baze i opStih druS~
~~emh pnh.~a po~le raselJ?vanJa •. mje mogla dos tiCi. Medu tim, sve-
zma. ~metmckog IZraza koJ~ ~:at! , Ccsto vrlo naivne, rustiCne, neka-
nomzJra':~ predst.ave, r eah.stH:no prcnoScnje clemenata iz svakod-
nevnog ztvota, ah sa emotlvmm odnosom prcma njima svojstv
o:ij~~talnom eks~resi onizmu, didaktiCna komponenta k~ja je ~e~~~
VidlJ IVa ~ gla~m su kvaliteti. t~ stare um etnos ti. Nj ene objektivne
~e~?stl namec~ potrebu da JOJ se da odgovarajuCe mesto u opStoj
tstoriJI umetnostJ , posebno zato Sto je imala odjeka u drugim urn t-
nostim~. Njen uticaj. na ra~ohriSCansku umetnost postao je oCigled~
posle mza arheoloSk1h otlcnCa na Bliskom istoku .
~re~>a do~ati .~a ri~nica stare jcvr ejske hagad ifue, apokrifne,
apo~~hptJCn~, IStOnJske 1 tal~ud.ske knj iZcvnosti joS uvek nije is-
ko~!~~ena za 1konografske stud!JC o jevr~jskoj un:etnosti, au njoj treba
tra.~tt1 odgo~et~u z~. m!loge tematske 1 kot11POZJcion e probleme pred
koJ1ma s.toJe JstorJcarJ ne samo j cv1·cjske, veC i ranohrlSCanske
umetnost1.
LITERATURA ·
Avi-Yonah, M., Oriental Element.! in th e A rt of Palntine in the Roma n
and By=antine Periodt, QDAP, Vol X. No. 2-3 (lD-12) 105--151 , Vo l. XIII
(19-18) 128-165 ; Vol. XIV (1950) •1 9--80, J erusalem .
Avi-Yonah, M., Oriental A rt in Roman Palct tlnc, Roma 1061.
sallm ~~~Yonah, M., L'Hcllenisme Julf, rererat na III kongresu AICA, J cru-
Bomberger, H., Dat Portriit des Judcn in dc r Bildenden K unst, JudaiCJ
VIII, l952,22-33.
Frey, J . B ., La Qucttlon des images chez l cs Julf&a la lum lere des ricente•
decouve rtes, Biblica XV, Hl3.f, 265-300.
Goodenough, E. E., Je1vish Symbol.! in tlac Greco-Roman P~riod, Vol.
I-XII , New York 1953-1965,
Grabar, A., Recltercltes tur les sources )ui ves de l'art palioclari tien,
Cahiers archCologiques XI (1960) ·11-71 ; X II (1902) 115-152, Paris.
Grabar, A., Le Th eme rellgleux des f rCsqucr de Ia sunagogue d ~ Doura
(245-256 aprCs J . C.), Revue de l'hlstolre des ,·e llglo ns, CXXIII, 10.U , 111 3-
-192 ; CXXIV, 1941 , 5-35.
Kraellng, C. H., The Excavations at Durn Europot, Th e Synagogue, Flno.l
Report Vlll, Part I, New Haven 1956.
Juden:::..~r,J~~~~~e :~~;~~~~::t:.llung in dcr Kurut des s plithellenlstitchen
Namenyl, E., L'Esprft de l'art Juif. Pari:s 19;17.
Paris, ~~~;:t~~~U~·· 1 :S~~~~:. of Jewish Iconograph y, Gazette des beaux-art:s.
Centu:i::afc:· t~· Er> ~he ~abbhtical Lawt of Idolatry in the Second and Third
149-IOS;e vo:~ ~~ ;2 ~~~~~~o~;~~~!ma~~ ~fslorlcal Facts, IEJ, Vol. o,
No. 3,
30
28
Doc. dr ZDENKO LEVNTAL, BEOGRAD
IZ RESPONZA JOSEFA ALIIIOZNINA
beogradskog rabina koji je Ziveo u drugoj polovini XVII vekn
Uspomeni dr 0. Munelesa
Istoriograf1ja Jcvreja u jugoslovenskim zemljama dala je za pos-
lednj ih Sest decenija, a naroCi.to u periodu izmedu dva svetska rata
nekoli ko izvanredno dragocenih priloga poznavanju proSlosti jevrej-
sklh za.jednica u nekim krajevima (Bosna i Hercegovina) i gradovima
(Zagreb, Dubrovnik, Beograd, Novi Sad) medu kojima se .istiCu na-
ro6to rndovi I. Alkalaja, H. Gelba, D. G' nsberga, L. Glesmgera. M.
Levi ja, G. Novaka, L. Sika, I. Slnnga, G. Svarca i J. TndiCa. ~osle_ 1945.
godine u vel:'em broju manjih studija-Cianaka osveUjeno Je naJ~e!Ce
doba stradanja i borbe 1941-45 (vidi dosada.Snj e tomove ..Jevrejsk:og
almanaha ... ), ali su pojedini autori dali vaZne doprinose boljem poz-
navanju i nekih starijih perioda naSe pro!losti. Oalja obrada grade
koja je delimitno v~ prikuplj ena. ali veCim delo~ joS uvek raza;;uta
po brojn im arhivima, a posebno J~na obuhvatmJB, kompl~tna tsto-
rija jugoslovenskog jcvrejstva koJa. joS u:--ek Cek~ na ~VOJe ostva-
r enje, moraCe neizostavno da posvett joS v1Se ~ZnJ.~ n~kim epo~a
i liCnostima koje su zasluZile da udu i u OJ?Stu tstoriJU, )Ugoslovenskih
naroda i jevrejskog naroda kao celi~e. Rabms~a srednJev~koyna Ako~
u Ohridu cvetajuCe opStine u nek1m gradov1ma SloveruJe 1 Istre
da napo~enemo samo neka od ovih poglavlja - .~lu!uju_ da budu
iscrpno ispitana j publikovana odn. ponovo uCinJena prtstupaen&
Citaocima tim pre Sto su kod nas gotovo zanemarena. Me4utlm. . i
teme koj~ su veC bile predmet istrai.ivanja, kao npr. pr~ost jevreJ-
skog Zivlja u Beogradu (I. Slang), samo su dotaknute 1 zahtevaju
daleko detaljniJe studije.
Mi smo u jednom naSem ranijem radu o .Josef~. Ibn Danonu
(Jevrejski almanah 1959/60. god.), posveeenom hfnosti I burnol..!'Ji
grafiji ovog beogradskog teologa i pisca s kraja XVII veka, po
29
 da ukaZemo na bogatstvo verskog i kulturnog Zivota jevrejske zajed.-
nice u Beogradu u decenijama pre njegovog prvog osvajanja iz ruRu
Turaka. U tom smo Clanku pomenuli 1 pozna tog rabina Josefa Almoz-
nina, nauCnika Cije su ime i deJa zabeleZeni u svim veCim istm·ijama
i cnciklopedtjama jevrejskog naroda. Ovog puta naSa je namera da
prikaZemo jedno od njegovih dela koje je, i pored svog izvanrednog
znaCaja, ostalo kod nas nepoznato 1 neobradeno - zbirku njegovih
responza, odnosno drugi deo njegovc knjige ··SvedoCanstvo Josifu .. ,
koje je Stampano tek nekoliko desetina godina posle njegove smrti.
OpisujuCi beogradsku rabinsku Skolu XVII veka Ignat Slang
je u svojoj monografiji Jevreji u Beogradu samo ovla.S, pored bri-
Jjantnih figura kao Sto je bio rabin Simha Koen, istakao i Jose!a
Almoznma, dok smo mi u na.Sem pomenutom radu o Josefu Ibn
Danonu pokuSali o njemu da iznesemo viSe biografskih podataka. U
toku dva studijska boravka u Pragu i rada u prebogatoj arhivskoj
riznici Jevrejskog muzcja tog grada, u kojoj su koncentrisani gotovo
svi saCuvani dokumenti iz jcvrejskih o~tina CeSke i Moravske, mi
smo se bezuspe.Sno trudili da udemo u trag novim podacima koji bi
dopunili Zivotop!s Almoznina, naroCito onaj ncpos rcdno prcd njegovn
smrt u Nikolsburgu (Mikulovu) u Moravskoj. Sasvim ncdovoljno poz-
navanje hebreJskog jezika, s jedne stran c, i nemoguCnost kori~Cenja
nekih drugih deJa (npr. La famille Almosnino E. Carmolyja) koJa
nismo mogli da pronademo u bibliotekama koje su nam bile pristu-
paCne, prisilili su nas da se i sada ograniCimo u prvom rcdu na onC'
podatke koji su nam delimiCno bih poznati veC pri objavljivanju
rada o Ibn Danonu. Oni se uglavnom zasnivaju na studiji D. Kaulmana
o Ibn Danonu i na nekim enciklopedijskim Clancima.
II
Jose£ Almoznino bio je potomak porodice koja vodi poreklo 1z
Saragose u Spaniji. Ova porodica dala je nekoliko znaCajnih rabina
i nauCnika. Dok, prema jednom tumaCenju , ime Almoznino mote da
se dovede u vezu s mestom Al-mazan u - tada mavarskoj - Kas-
tiliji, drugi smatraju da je ono nastalo od arapske reCi govornik. Jcr
sefov ded Mo!ie ben Baruh jc sredinom XVI veka bio rabin u
Solum~ i pisac veCeg broja tulmudistiCkih, filo zofskih , pa Cak i astro-
nornskih dela, kao i responza. Njegova je knjiga u slavu Carigrada
~reved.ena i u Spaniji. I njegov sin Simon je uSao u lstoriju rabinske
~1teraturc. ~o~ je on Ziveo u Solunu, njegov brat MoSe, otac Josefa,
1zgleda da )e Z1veo u Jerusali mu.
• . Josef _se radio 1642 . (prema nekim podacima u literaturi 1637.,
sto JC manJe verovatno). Imao je svega 22 godine kada je kao rabin
do~ao n~ Celo beogradske jevrejske op.Stine, nasledivSi na toj visokoj
duznostl rano umrlog, ali veC proslavljenog rabina Simhu ben GerSona
Keena, koj i mu je u mladosti bio uCitelj, a kasnije postao i tast.
Verovatno su Josefov mladalaCki entuzijazam kao i majstorsko poz-
30
navanje Biblije i c7lokupne biblijske literature, koji su ga dovodili
do granica dopuStemh sloboda u interpretaciji ovih tekstova- izazvali
kod ~~dno_g dela njeg~vi~ savremet;i_ka pod.ozrenje i zavist, pa fak i
neprtJatelJslvo. _ Jo~ef JC ]ednom pnllkom bto optuien zbog nedopW-
tenog tuma~enJa Jednog mesta u Bibliji, ali je, zahvaljujuCi uvi-
davnosti rabma E(raima Koena, koji je kao arbitar pozvan iz Budima,
spar smiren. Josef se prethodno objasnio i sa svoj1m tu:!i.ocem.
Almozruno jc ubrzo stekao medunarodnu reputaciju talmudis-
tiCkog struCnjaka. 0 tome svedoCe i njegove responze koje su veC tada
Zelcle da izdaju neke carigradske mecene. Njegov sekretar Josef Ibn
Danon pomogao je u objavljivanju velike prepiske i administracije
i marljivo belcZio njegove brojne prigodne govore, izmedu ostalih i
oko 400 komcmorativmh prilikom smrti jevrejskih nauCnilta i drugih
istaknutih liCnosti. Oko 1686. godme Almoznino je pristupio pripre-
manju svojih responza za Stampu, po~to je za to dobio odobrenje
rabinata u Solunu i Carigradu. One su, medutim, objavljene tek ne-
koliko dccenija kasnije, jer je Beograd i njegovu jevrejsku zajednicu
u mcduvremenu zadesila teSka katastrofa u kojoj su uni.§tena mate-
rijalna i kulturna dobra jevrejske zajednice, ukljuCujuCi tu i sve Al-
moznlnove rukopise. Pravim Cudom spasene su samo njegove res-
ponzc : turski vojnici koj ~ su ih o~eli prodali su ~h putuj~Cih stat:i:
narima i taka su dospeh do Cangrada gde su 1h slu~JnO otkrih
Josefovi sinovi koj i su se sa svojom majkom posle boravka u Mo--
ravskoj i o('!cvc smrti prescli li u Car~grad . Za hvaljujuC ~ mecen~a
koji su joS ranije pokazali interesov~Je za oy_o delo, prv1 t?m obJ&V·
ljen je 1711. godinc, a drugi 22 godme kasmj e, oba u Cangradu, sa
ukupno vi~e od stotinu responza. . .
Beogradski Jevreji hili su Zrtva austro-~ema~og napredovanJB
prcma jugu. Godinc 1686. Turci ma su pr~teh B~dam- ~to je pred·
slavljalo 1 kraj budi mske jcvrejske opStme. DalJ~ posledtca turskog
poraza pod Bc('!om jc bio pad Beograda 1688. godme. Kada su trupe
princa 1\·taksa Emanucla, posle ygened~lj~~ krvave o~de, 6. sep-
tembra osvojile ovaj grad, njegovi _vOJnlC1, pobesneh. zbog teS.ki~
gubitaka nisu sc svetili samo pokolJem Turaka n~go 1 razaran~e
jevrejslo'h domova 1 ustanova, plja~~o.m i odv~enJe!fl u roblje JCV-
rejskih porodica, medu koijma su bth 1 Almoznmo, n]egova :lena Lea
i tri sin a: Simha, Isak i Juda . edan
Kalona jcvr ejskih zarobljcnika kretala se pre!'"a s~v~~- J k
deo ovih paCenika zadrZan je u Osijeku, dok su drug1 ~li ~: ~d;., ~
madarske teritonje do Moravske. Kao Sto su os~aJa r
~Cekiyali, mno?e od je.vr~jskih ~arobljen~~~~~~~~~u~=:au~
)evrejske opSttne plattvS1 za n~Ih otku~ eC'h moravskih opStina u
na kraju stigla iscrpljena u Jednu 0 . v. 1 kao redstraia
Mikulov, za koj i D. Kaufman kaZe da JC bila po~::: izbe 1ica.Ovde
tih opStina i gostoljubi_vo, na Zrt~e sp~:m;k'r~~~ ~ve Ato j~ moguCno
se Josef odmah posveho pok_uAal.1ma li 8 •e u tome veC sledeCe,
za pomoC nekada.Snj im o~tinaruna, ~ gje ~a groblju u Mikulovu.
1689. godine, prekinula smrt. SahranJen
31
 !II
Zbirka responza Josefa Almoznina o kojoj sada Z.elimo da go- stambena pitanja (3) i razna miSljenja oko plaCanja poreza, oslobada-
nja od ropstva itd. (3). Neke od responzi dodiruju istovremeno viAe
vorimo ima naslov ....Edut bijehosef .. •) Sto na hebrejskom znaCi ... sve- ovih oblasti kao npr. trgova~ke i finansijske, brafne i testa.mentarne
doCanstvo Josifu ... , a odnosi se na citat ,..j dao je svedoCanstvo (obe- obiCaje i propise.
Canje - prim Z. L.} Josifu .. iz Psalma 81, 6, koji na tom mestu Tekst je pisan u prvom lieu na hebrejskom, ali se nalaze i po-
govori o tome da je bog obeCao Josifu da Ce narod izrailjsk.i biti jedina mesta na ladinu. Od geografskih imena se, osim Beograda,
izbavljen iz zemlje misirske. Naslov koji su izadavaCi Alrnozninov1h pominju n ~i gradovi Sarajevo i Dubrovnik, a od stranih Budirn, Solun,
responzi uzeli za ovu zbirku nema, medutim, tematske veze sa ci- Sofija, Venecija, Jerusalim i Sa!ed.
tatom iz tog psalma, nego samo sa imenom Josifovim. U starijoj heb- Smatramo da je interesantno da pomenemo lima i porodim&.
rejskoj literaturi bio je Ccst obiCaj da se sam naslov dela povei.e sa imena koja se navode u ovim responzama. U mnogima od njih, lica
imenom autora, ali i sa istoimenom liCnosti iz biblijske li terature se pojavljuju anonimno kao A, B, C, jer je autor iz nekog razloga
Isti naslov koji je dobila Almozninova zbirka ima joS 6tav niz izbegao da objavi ta imena, i1i se nekih verovatno vi~ nije ni seCao
drugih dela jevrejskih autora od XV do XIX veka. Dalje se u naslovu kada je zapisivao rasponze poSto nije mogao da pronad:e sve svoje
kale da je to .. drugi deo responza koje je dao savrSeni mudrac, iz- relevantne beleSke Uedan cleo njegove biblioteke u Beogradu uni-
vanredni sud.ija, rabin Sirokog znanja Josef Almoznino, predseda- Stio je veliki poZar joS pre nego Sto su austro-nema&e trupe osvoji~e
vajuCi suda (to se odnosi na jevrejski verski sud - prim. Z. L.) i taj grad i napravile pustoS u svim jevrejskim ustanovama i do~ovt­
stareSina uCiliSta svete op.Stine u Beogradu .... - Stampano u lstam- ma). U nekim responzama akteri su nazvani samo limim. imeruma:
bulu, pod vladavinom naSeg gospodina, kralja, Sultana Ahmeta, Abraham, Jakov, JehoSua, Levi, Reuben, Samuel i Simo~· Dru~e
god.ine 1733., u Stampariji rabi Jone (ovde kao i na veCini drugih upoznajemo potpunije. NabrojaCemo, pre svega, imena rabma koJe
mesta rabi se upotrebljava kao oznaka za gospodina a ne za rabina) Almoznino navodi bilo kao uCitelje i saradnike u svojim eksper-
sina rabi-Jakova. tizama bilo kao oponente ili kao autore prcsuda koje su donete u
Knjiga poCi nj e predgovorom samog autora, Josefa Almoznina, drugi~ gradovima, i to onim redom kojim se pojavljuju u ovoj zbirci :
koj i je preStampan iz prvog toma, a zatim sledi predgovor njegovog Rabi Hajim Kohen
sina Isaka , koji je rukopis sa~uvao . Mo.Se ben Johanatan Galanti
Nadamo se da Cerna uskoro biti u moguCnosti da objavimo i Mo.Se Benveniste
izvod iz ovi h predgovora, tim pre Sto u prvom ima dosta podataka Mo.Sc lbn I>amil
biografskog karaktera. P ri likom boravka u Pragu mi smo U3peli da Selomo Halevi (nmslanik iz Sa(eda)
obezbedimo samo ekscerpt, odnosno delimiCni prevod nekih delovn
~;~~~ ~~~~i~ B~~;:~a)
2
ave knj ige, ali ne i predgovora. Za tckst koji koristimo u ovom radu ::
dugujemo zahvalnost i najdublje poS tovanje- u meduvrem enu umr- Semuel Gaon (iz Beograda)
lom - dr Oti Munelesu iz pra.Skog Ddavnog jcvrejskog muzeja. Dr 0 . " Hananija Tajtacak {iz Beograda)
Muneles, istaknuti jevrejski istoriCar, mada vee u dubokoj starosti, MoSc Galanti
slabog vida i op.Ste naru.Senog zdravlja joS iz vremena kada je bio , Mordehaj Halevi
zatoCen u logoru Terezin, nije Za.lio t ruda ni vremena da nam pomogne Abraham Broda
u »otkrivanju ... Almozninovog dela za naSu javnost. On je u tu svrhu MoSe Ibn Habib
izradio pomenute izvode i sa nama vrlo paZljivo proradio tekst res- Evo i ostali~· imena, poredanih kako slede u responzama:
ponza.
Responza u ovom tomu ima ukupno 48, ali je obradeno svega 42 Jakov Faragi MoSe Franko
MoSe Ben Eliezer Daniel Kohen Salam
razna predrne ta, jer su neke responze posveCene istom sporu. Pri gru- David Pardo (sva trojica lz
boj tematskoj podeli dobiva se sledeCa sli ka : naj vi.Se pitanja u kojima J eSaja Perec Sarajevo)
j e Almoznino trebalo da da talmudistiCku ekspertizu i danese presudu
- a to i jeste smisao ... responza ... tj. odgovora, koje su vekovima mo- J ishak Kurial David Kanfos
rali da daju za to pozvani i dovoljno autoritativni jevrejski talmudi- Jakob Zabagi Jichak ~os
stiCki struCnjaci, - odnosi se na sporove oko nasledstva (10), jevrej- J ishak i Hejna Hijun Mo~e HlJun
skog brat'!:nog prava (8), na razna druga specifiCno verska pitanja kao (i avo sedmoro iz Sarajeva)
Sto je ritualno klanje stoke i komentar nekih tekstova (8), na finan- Jishak Kamfos Abraham Pardo
sijska - naroCito obaveze oko vraCanja pozajmica (7), trgovine (6), Abraham Katan
•) ldenUfan naslov lma Jol n ekollko dela JevreJsklh nutora. ave od XV do XIX vek.l. 33
32
 Kao Sto se iz ovog kratkog sp iska vidi , neka porodiCna imena
ovde pomenuta hila su dosta Cesta kod jugoslovenskih Sefarada i
kasni je sve do naSih dana.
IV
~ Od respo~za koj e se nal.a~e u ovom tom~ iz~brali smo da pri-
kazemo one koJ e su nam se Clmle posebno zammlJtVe ili pak tipiCne
za problematiku koju je Almoznino morao da reSava.
Resp. br. 4 ima sasvim svetovni, trgovin.sko-pravni karakter.
Jedan t:rgovae iz Sarajeva poslao je preko svog poslovnog druga svom
stalnom agentu u Dubrovmku robu i veCu sumu novaea za zastupnika
u Veneeiji. Zbog interpolaeije joS jednog trgovaCkog agenta u Du-
brovniku, doSlo je do .. nepaZnje .. u slanju (ustvari, krijumfurenju}
novea koj i je trebalo da izbegne kontrolu earinskih vlasti u Veneciji.
Taj drugi dubrovaCki agent stavio je, naime, novae (verovatno duka-
te) zajedno sa svojim u parl:e voska, ali o tom nije, kao Sto je inaCe
bio obiCaj, obavestio vlasn ika breda kojim je slao robu i pomenuti
vosak. U Veneciji su eariniei pronaSli novae jer je bio sakriven u
nedovoljnoj koliCini voska, pa je avo parCc bilo vrlo teSko i izazvalo
je podozrenje.
U presudi o odgovornosti za ovakav ishod posla, i nastalu Stetu,
Almoznino je ocenio da je krivica na partneru iz Sarajeva koji je
primljeni novae i robu predao drugom dubrovaCkom agentu, kao i
na tom agentu, i da vlasnik ima pravo da od njih traZi od!itetu. Ovoj
odluci prethodi vrlo zamrSeno i dugo rasprnvljanje spora u kojem jc
kasnije doneta i kontroverzna odluka drugog konsultovanog rabina,
MoSe ben Johanana Galant ija. PoSta jc ovaj spar do.Sao na arbitra.Zu,
maZe se pretpostaviti da ovakav naCi n trgovanja i slanja novea ta.da
nije bio n euobiCajen n iti .. nezakonit..,
Resp. br. 10 spada u oblast jevrejskog braCnog prava. A (kako
ga Almoznino naziva) Zali se da mu je Zena i posle 13 godina braka
ostala bez poroda i nabraja neke ginekoloSke poremeCaje koje je kod
~je primetio. PoSta Zeli da ispuni ...zapovest.- stvaranja potomstva
~ ?a ne umre bez naslednika, hteo bi da uz ovu Zenu uzme joS jcdnu
ill da se od prve razvede, sa njenim pristankom iii bez nj ega. P~r
stavlja pitanje da li sme to da uCini i da li u slu Caju razvoda, pri
vraCanju imovine koju mu je Zena don ela u miraz treba da joj isplati
i neke dodatke koji su predvideni braCnim ugovorom-ketubom.
Ain:ozn}no po~le duZeg obrazloZenja daje miSlj enje da A. moi.e
da uzme JOS Jedn_u zenu pored one koju veC ima, a u sluCaju razvoda
n e mora da plab dodatke. Ekspertiza je osnaZena tek ako se njom
saglasi rabinat u Solunu .
. Re.sp. br. 18 deluj e po svojoj problematici sasvim savremena.
Ne~ A JC B-u na odre~eno vreme dao u najam kuCu, ali bi, pre nego
S_to Je proSao ugovorem rok, hteo da proda ovu kuCu nekom treCem
lieu. P t ta da li sme da uCini, ali - s druge strane - ako bi B svo-
34
jcv olj~o ! pre istek~ predvi~cn.o~. roka, hteo da se iseli, tj. pre no §to
to A zeli, morao b1 da platl klflJU sve do roka predvi~enog pri izda-
van ju kuCe. Kao Sto se vidi, bi1a je predv i~ ena za!tita obe zaintere-
sovane strane!
Res p. br. 19 sadrZ.i prikaz vrlo sloi:enog trgovinskog spora izme4u
dva partnera, A i B. B je za ra~un obojiee svrSavao neke poslove sa
turskorn vojskom, putujuCi sa njenim trupama. Kad se posle duZeg
vremena vratio i kada je trebalo da se izvrSi obraCun, doAlo je izmedu
A i B do spora jer nisu mogli da se sloi:e oko podele zarade. Spar je
prvo iznet pred mesnog rabina, zatim i pred tursku gradsku upravu,
a posle toga pred arbitra kojcg 3U obojiea sporazumno izabrali. Ovaj
je traZio da se zakletvom obaveZu da Ce prihvatiti nj egovu odluku ill,
pored joS nekth sankeija, platiti njemu u ime kazne 200 groSa. Za-
vadeni partneri primili su ave uslove arbitra u blaZoj formi, ali kad
Je on doneo odluku, A se smatrao oSteCenim i nije hteo da je prihvati.
ObraCajuCi se Almozninu, A navodi da sumnja da je B podmitio ar-
bitra i porninjc obaveStenja koja je o B dobio od predstojniStva jev-
rejske opStine, prema kojlma je B veC ranije, prHikom nekih poslovnih
pregovora, pokazao da nije solidaran.
Almoznino je donee odluku u korist tui.itelja, tj . partnera A
Resp. br. 20 je najdui.a od responza u ovoj zbirci. To je i ra-
zumljivo, jcr JC njen predmet zamrSen, odnosi se na nekoliko proble-
ma i na doga~aje koji su se odigrali u duZem rasponu vremena.
U uvodu ovoj responz.i Almozino govori o obiCaju ovog doba,
da su, uprkos mirnim odnosima izmedu Beta i Carigrada, vojnici obe
ddave imali obi~aj da upadaju u sela na tudoj teritoriji i bespravno
zarobljavaju nekc od njlhovih stanovnika koje su zatim prodavali k:&o
roblje. Takvo je nasilje bilo zabranjeno vee i stoga Sto se telelo tz-
bcCi prisilno menjanje verc.
Desilo sc lpak da su Turci na austrijskom, odnosno ma~arskom
podruCju, odveli kao ropkinju nejevrejsku devoj~ieu od 7-8 godina
i prodali JC nekom Reubenu kod kojeg_!e i odr~la. Me~uti~, pr~n~lesu
se nepotvrdene vesti da je ann sa Jcvrejmom Stmonom stuptla u Jntimne
odno~e i l:nk rodila dete. Reuben jc svoju ropkinju doveo u Beograd
i prodao Levij u. Kada je ovaj urnro i ostavio za sobom maloletnu
kferku, ropkinja je od nje trai:i la d~ je osl~bo~i, ~aka bi mogla da
se vrati u svoju domovinu . PostavlJalo se 1 pttan)e otkupa, jer je
ropkinja posedovala izvesnu sumu novaca.
Almoznino je prvi put konsultovan zbog komplikovanog postup-
ka sa noveem koji je pripadao ropkinji, a kada j~ i t~ uredeno, spro-
veden je propisani zakon3ki postupak pred kadl.JD!" ~ oc;nu~ o oslo-
bodenj u upisana je u siled ij e. Posle toga ~opkinJa JC lzrazl~ Zelju
~~o~:~a: fe~~=~ks~ed~~~~. i;ed~~~n~~;ra~:: ~~~hl~:"::
0
devojke joS jc jedanput bila u ru.kama Almo_zm~a. Dve godme posl:
opisanih dogadaja desilo se da JC pornenuta Sunon. ostao .udovac 1
doSao u Beograd da se oieni. No, nije uzeo nekada!nJU ropkinju nego
35
 drugu Zenu nli mu je poslc tri godine i ana umrla. Simon je ostao
sam, bez ikakvih s1·edstava 1 bez 1zgleda da Ce naCi neku Zenu ad
ugleda. Tada je, verovatno po savctu nek1h posrednika, pristao da
se o:leni bivSom ropkinjom koja je, prema svemu , posedovala joS
neki imetak. U tom je momentu Almozni no ponovo dva puta kon-
sultovan, jcdnom ad stranc posrednika koji mu nisu izneli pravu
si tuaciju, a drugi put ad strane predstojnika jevrejske opStine u
Beogradu. Oni su postavili pitanje da li je devojci potreban i zva-
niCni dokument o oslobadanju ad ropstva. Almoznino je odgovorio
da to ni je potrebno (s obzirom da jc to bilo ozvan iCcno zapisivanj cm
u kadijski protokol - pri m. Z. L.) i da nema sme tnji za sklapanj e
J:>raka sa Simonom, mada jc to nezgodno zbog ranijih govorkanja da
JC s nJim odrZavala nezakonitc vezc.
Resp. br. 21 ulazi u domen propisa o naslcd.5tvu koj i su odredeni
Torom . X je napi sao i kod suda avena testament koj im zaveStava,
posle smrti koju jc uskoro prcdvidao, celoku pnu imovinu iskljuCivo
svojoj Zeni i nikom drugom. To vaZi i za novae koji se nalazi u ru-
kama poStovanog Y. Ostal im svojim naslednicima nam enio je svega
5 reala . U dalj ern tekstu oporuke odred io je da niko, rodak ili s tra·
nac, poj edinac ili viSe njih, ne maZe da se supratstavi ovoj odluci.
Kada je Almoznino kansultavan o pravovrednasti ovog testa-
menta, objasnio je da se njegava vrednost poniStava zbog toga Sto je
odluka koju sadrZi su pratna prop1sima koje o nasledivanju pred.vi-
da Tara.
Resp. br. 23 pastavlja pitanje u vezi sa jednim ortaCkim poslom
u koji je A uloZio 5000 groSa a B 2000, s tim da Ce A koji je ulo:iio
viSe i koji je u poslu veStiji, a uZiva i veCi kredit u poslovnim kru-
gavima. dobiti 20% viSe ad zarade, dok bi se eventualni gubitak pod-
jednako podelio. Postavlja se pitanje da li je po sredi ncdopuSteno
uzimanje kamate.
Almoznina je dao negativan odgavor paSta n ije bila u pitanju
pozajmica nega ugovor a kompanjonskom poslovanju.
Resp. br. 25 . U pitanju je dozvola za ponovnu udnju koju je
traiila Zena ~iji je muZ nestao za vreme jednog putovanja. Dva su
Jey~eji ~a p~sv~oCila da su ad jednog Turtina tuli da jc taj rovek
ublJen 1 da JC nJegov leS baCen u jamu sa Zivim kreCom. Almoznino
je sprovea detaljno ispitivanje ovog sluCaja i onda daneo zakljuCak
da ta Zena maZe da sklopi novi brak.
Re~p .• br. 35. Jedan_Sadhan - posrednik za sklapanje brakova
podn eo JC zalbu .da ~u JC po ~bavljenom paslu, uskraCena obeCana
nag~ada. ~ostavlJa pllanJ e da h ovaj maZe izneti pred verski sud -
Sto Je rabm MaSe Ibn DZamil pazitivno ocenio, a Almaznino potvrdio.
• Resp. br. 3?. sadri i Al~o:ninovu presudu u jednom dugom i zamr·
senom sparu ~OJ! avde pom~nJemo samo zato Sto su u njemu u~estvo­
vale stranke IZ Beograda 1 Sarajeva, i jer su se na dokumentu .:1
pozajmici, koja je izazvala spar sa naslednicima lica koje je data
36
zajam, nalazili potpisi jednog izaslanika iz Sa£eda I jednog rabina kaji
je bio glavar jevrejske opStine u SaCiji. U toku vi ~e vekova jevrejskog
Zivo ta u dijaspori, .Whim - iz.a.slanici preostalih malih grupa Jevreja
koji su Ziveli u Palestini - obilazili su zaj ednice u dijaspori radi
prikupljanja dobrovaljnih priloga. 0 boravku takvih Slihim u gra-
dovima jugoslovenskih zemalja saCuvano je dosta dokumentacije koju
bi trebala abradlti i publikovati.
Resp. br. 40 tretira spar izmedu nekag Reubena i jevrejske o~
tine u gradu u kojem je Ziveo. Predmet spora bilo je mesto na grobl)u
koJe je pre mnago godina Reuben za sebe rezcrvisao. i oznaOa ka·
rnenom. Ovaj je obiCaj po pravilu poStovan, ali k~ko JC u m~uvrt;
menu .. zbog mnago grehova umrla mnogo apStmara..., op§tma Je
adluC 1la da ukloni kamen sa parcele kaju je za sebe odabraa Reuben.
Almoznino je ocenia da je Reuben na osnovu po~tojeCih _ob~taja _u
pravu, ali jc (s obzirom da je ovu responzu rad1o dok JC J~A b10
vrlo mlad) njenu punu vaZnost uCinio zavisnom ad saglasnasti sva-
jih uCitelja rab\na Tajtacaka i Gaona.
Resp br. 41 zasluZuje po5ebnu paZnju je~ m~Zda vi~.e od s'-?h
ostalih pruta sh ku o prilikama P,O~ kojima su :hveh_Jevre~t u n~m
na.Sim gradovima u drugaj polovm1 XVII veka. Rad1 toga 1 da bmn.o
omaguCih bliZe upoznavanje nal:ina miSljenj a i stila J ose(a Almozm-
na donosimo tekst ave responze u duiem izvodu :
' - Dolsta jc istina da donoSe':lj.e pravnih odl~.ka tr~ i.asn~
duha, a ona mi ncdostaje, jcr su m1 tzgorele sve kn)_lge stanh ~ ~oVlh
donosilaca odluke. I kao Sta zanatlija ne maZe m~ta ~- uftnt _bez
alata, taka ni mudrac ne moZe da preduzme ni~ta .b.ez ,knJ~ga .. Ali -
Sta mogu kad su me dva prijatelja koji su postav1h pltanJe, iZVuk.la
iz povuC~nasli , tako da ne mogu da odbijem da im dam odgovor?..
.. Pre svega, treba odluCiti da 1i u slutaju kada. n.e _postoji opite
prihvaCcm propis ni ustaljeni . obii!aj lju~i. stanovmct Jednog ~:~
(misli se na jcvrejsko stanovmStva - prt m. Z. L.)_ ~~gu da g d
pU5tC aka nj cmu ne magu davoljno da P.rivrede, th tm se gra n~
dopada, iii imaju neki drugi razlog. Jasno JC da ~a gde ~ema u~­
deno obi~ja maZe da se ode i pre roka. u ~~J~m se vtit P~J
vanj; porezc. Medutim, ako jc u kraljev?J knJIZl (sul~nov~mk P:?P~~
stanovnika _ prim. z. L.) zabele:i.en broJ grad~a, ?". a aru OJl n
puStaj u grad moraju da isplate svoj_u P~:ezu, ~er ~~ JC ~ ~roti~~
sluCa ·u za n "ih morali da plate om kOJl ostaJ";l· o. va . I za
Sar~l Oni b~ maruli da plate glavarinu u SaraJU, ah D! t tamo gde
sc presele ...-
.. Qvde (u Saraju) postaji opSti i poznati obiUj ~ su g":
napustili : prva MoSe Franko .s a svoj~m kuComS <jrod'cof) 1 kollko
::J: .
imavinom, posle nekoliko godma ?a~uel Koe~. a a)m, pas e.15n; naOn
godina . .. (Almoznina avdc nabraJa JOS 7 par 1 ~ · · · .1 na na isao
joS mnogi kajima ne znam imena._I u vezl sa ovtm oblaj~m
je maj tast, veliki rabin - ncka JC svetla uspomena na n)ega u P
t i-
37
 tanju je rabin Simha Koen - prim. Z. L.), da svako ko Zeli moZe da
ode iz Saraja. Treba reCi i to da onima koji su odlanli nisu prav-
ljene teSkoCe, jer je svako sebi govorio: i mene Ce pustiti da odem
kada to budem Zeleo....
...A.ko sada ona Cetvorica koja su preduzela da izvde procenu
poreze :iele da narede da i oni koji napu~taju grad moraju da plate
svoj deo, onda to ne vaZi, jer su to uCinili samo zato da se Qsvete
onima koji odlaze a koj i su se na to odJuCili upravo zato Sto su im
nametnute n epodnosivo velik e poreske obaveze. Cak ako bi se pret-
postavilo da se procenj ivaCi mogu smatrati opunomoCenicima grada
(opStine), morala bi se staviti primedba da bi u tom slu~ju morali
da poloi:e zakletvu da Ce svoju duZnost obavljati u duhu verskih pro-
pi.sa. Ali medu njima bio je i Avram koji sve ~to Zeli vr~i na zao
naCin, a kojem se niko ne moZe da suprotstavt jer on ima vlast nad
njima uz pomoC nejevreja, tako da se niko - iz straha - ne usuduje
da mu kaZe Sta bi trebalo da radi. Iz ovih je razloga njihova procena
bez vaZnosti ....
Sledi saglasni odgovor rabi-Abrahama Brodoa. U njemu sc kon-
(;!~~:i~a··~e~~:fi~~ra~~L~~~ r;r~~i s~~~~n~~~ai·:u:~~~ k~~{~t~i si:
njihova utvrdivanja Cinjenica. procene i narcdenja, kad ne poznaj u
boZa.nske zakone, kad Zive u mraku i kad iskrivljuju i ono ~to je
pravo. Nema sumnje da je, ustvari, zabranjeno da Zive u ovom gradu
koji je sigurno pun otimaCine. Bez razumevanja, oni jcdu i ono Sto
je zabranjeno, njihovi se postupci vrSe u tami, a kada se kod. njih
pojavi neki spor u novCanom poslovanju - a to prcdstavlja znaCajni
deo na.§eg uCenja - ko je kod nj ih znalac i s tru~njak koji bi mogao
da donese ispravnu odlu ku? Za njih su govorili naAi u~itelji - neka
je blagoslovljena uspomena na njih - da su oni uzrok svih kazni
koj e su nas pogodile. Vidite - zatim, kako je veliki Covek koji je o
nj ima dao svedoCanstvo : to je najsjajnija svet1ost, silni rabi Simha
(Koen - prim. Z. L.), neka je blagoslovljena uspomena na njega.··
Responza se zavr~ava pismom rabi-Mo~e Benveni sta koji navodi
imena one dvojice Sarajlij a koji su se reSili da na puste grad : Aharon
Zagagi i Mo~e Papo. On kaZe da je Cuo da ta d vojica nisu ni zapisana
u evidenciju stanovnika grada Saraj Bosne, nego su orhim - gosti 1z
Venecije.
Responze br. 45 i br. 46 raspravljaju pitanja ritualnog k.lanja
stoke. a resp. br. 47, koja je napisana na ladinu, jednog ortaCkog
posla kada je Almoznino mm·ao da odgovori u roku od 6 ~ova.
v ~::b.~- E~o;;:~,:se!~::;n~~:,aLt'=~~ers
Za komentarisanj e i punu ocenu zna~ja Almozninovih r espon-
za ne smatramo se kompetentnim. Za to bi bilo potrebno dobro poz-
navanje opStih propisa Biblije, Talmuda i drugi h fundamen talnih dela
38
talmudistiCke literature, a posebno responza 1 ostalih zbirki iz Almoz-
ninovog doba. Mi .5mo se ograni~i li samo na to da uka!emo na delo
jednog istaknutog beogradskog gradanina i mislioca XVll veka koje
je jedinstveno svedoCanstvo o verskim, dru~tvenim, pravnim i pri-
vredmm prilikama pod kojim su Ziveli beogradski i drugi jugoslo-
venski Jevreji tog vremena. Nisrno stigli da utvrdimo da li postoje
joS i neka druga dela - sem kratkih opisa utisaka stranih putnika
koji su prolazili kroz Beograd - koja bi, kao Alrnozninovo, _mogla
da poslu:Ze kao pnlog istoriji toga perioda, ali verujemo da JC ono
izuzetak po svom obi mu i po vrednosti podataka koje ~dr:Zi. U tome
je i njegov znaCaj ne samo za jevrejsku nego i za lugoslove~ku
tstoriografiju. Nadamo sc da Ce s~adnja ~o~pete.ntnih_ ~~blJaka
omoguCiti da se .. svedo~anstvo Jost[u..- tskonsb 1 u JednOJ SU'OJ, kof!l.:
parativnoj studiji civtlno-pravnih propisa i pravnc prakse u Srbt)l
pod otomanskom vlaM:u, naroCito u XVII veku.
VeC i su maran osvrt kakav je naS, ukazao je !'eke _dragoce!'e
podatkc o privrednoj dclatnosti J evreja u Beogradu 1 ~eki!fl_dru~
jugoslovcnskim gradov~ma, o _nekim nj_ihovim trgovaCkt~ '· fmanstJ-
c;k1m obil:ajima i putevtma, a tsto t?ko 1 o obavc.zama poJedina~ pre-
rna zajednici i prema turskim vlasttma. BaC~n~ JC sve~lost na n]ihove
mcdusobnc veze, kao i na kontakte sa J evre]sklm op~tmal'!'a u B~gar­
.skoj, GrCkoj, Madarskoj 1 Palestini. Svakako, trcba uze~ .u obztr ~~
su ovdc, kao j pred svakim sudom, izneti samo sporovt 1 prekriap.
Upoznali smo se sa postojnnjem i versko-pravnom dela~o!Cu nekih
rabina IZ naSih i stranih o~tina i sa najCe~Com problematikom sa ko-
jom su oni bili suoCeni u svojim arbitraZa~a. Om su - kao .~to smo
vidcli - vrlo Cesto morali da rasprave pttan.je nasle~tva I braka.
To nam je omoguCilo da steknem~ bar tz:-~snu s~ku, svakako
potpuniju od one koja jc ran i~e po.st~Jala, o :av_otu Jedn~ ~estale
gcncraci]C jugoslovenskih Jcvre]a koJa JC, kao broJnC_~re OJC 1 posle
OJC moral a da vodi Zilavu borbu za svoj opstanak, ali_]~ _dala mno~e
ri iogc privrednom i kulturnom razvoju sredinc. u ~OJOJ JC nekad ii-
~cla sve dok 1688. godine nije zadobtla tako tezak 1 r azoran. udarac,
nanescn ne od n]cnih 3ugradana nego spolj a - da sc od nJega ve-
kodma nije mogla da povrati.
B IBLIOGRAFIJA
Adler, E. N., Josef I bn Danon, Jew. Chronicle, London, 28. VI 1895.
A.zulal, J . D., Ha}lm Scm Haaedolim , Vllna 1853.
lsrai!llte, Frankfurt. 1850.
Encydo;edi~ Judalca, II, str. 394, Berlin1928. . Amsterdam.
~~~ ~~~g~· (~i'dfr~~~~:; n~~~:~~~~ot~~ ..~~~~~~ ~~~ xbn.
1
Danonu).
39
 JOcher, C. G., Alloemefnes Gelehrten-Le.rlcon, I., str. 191, Le.lpz.ig 17~0
Jiidisches Lcrikon, I, str. 235, Berlin 1027. · Ing. arb. DIVNA DURIC-ZAMOLO, BEOGRAD
Kaufmnnn, 0 ., Die Erstiirmuno 0/en.s (Megilla Ofen), Treves, 1895.
;~;::.P~~~~~~ 8 ~e Belorade, Rev. des Etudes Julves, XXXVI,
str.
59 ~vntal, Z.: Josef Ibn Danon iz Beograda, Jev. Almanah Beograd 1959/SO,
nlque ~; ~ ~. J ., Histoire des Israelites de Salonique, vol. IV, Paris _
3 3 Salo-

Slatkine, M.: Lcs titres des livre.! hebreux, Neuchatel 1950.

Stelnschneider, M .: Catalogus librorum hebraeorum in Bibliothece Bodle-
ia.ne, II, Welt Verlag, Berlin 1931, str. 1445.
Slang. 1.: Jcvreji u Beogradu, Beograd 1926.
The Jewish EnC]Iclopedla, I, 434, New York 1916. ST AR!\ JEVREJSKA CETVRT I JEVREJSKA ULICA
The Universal Jewbch Encuclopcdia, I str. 194--5, New York 1939.
U BEOGRADU

Jevrejska ulica je jedna od malobrojnih (a maida i jedina) ulica

u Beogradu koja je svoje ime zadrlala skoro dva stoleCa, a svoj
poloiaj i pravac i znatno duZc. Na prvom do sada poznatom planu
Beograda, u kame su upisana i imena ulica,') a koji je uradio krajem
XVIII veka jed.an Austrijanac, Jevrejska utica jc obeleiena kao Juden

Sl 1 _ Deo plana 8togTad4 Fr. v. Brw:ch-a Lt kraja XVIII oek4 10 Jevrejllcom

ulicom i njcmom okoUnom

G d0 k · 'en pravac skoro idcntil!an sa dana!njim (sl. 1).

J:;~·su za J:re~e poslednje okupacije hitlero~ci P::!f.~ nj=
im e i nazvali je DorColskom, ali joj je u novoJ Jug Jl vra
41
40
njen s tari naziv. Sto se tiCe njenog poloZaja i pravca, koji i danas
nije pravohnijski, veC se ne.Sto lomi, sa udubljenom stranom okre-
nutom uSCu Save u Dunav, on je isti na svim starim zasada poznatim
planovtma Beograda.
Kada je ana zapravo oformljcna joS nije utvrdeno, jer doku -
mentacije nema, ali je verovatno postala onda kada je u Beogradu
osnovana Jcvt·ejska mala. kao nJena glavna uhca.
JEVREJSKA CETVRT OD XVI-XIX VEKA
XVI vck
Prvo veCe doseljavanje J evt·cja u Beograd dogodilo se poslc
1521. god inc, tj . posle pada Beograda pod tursku vlast. Jcvreji koji
su tada doi;li bili su .izbeglice iz SpaniJC, kojc JC Tu rska pnhvattla.)
Krajem XV veka katoliCka crkva je izvrSila veliki progon Jevreja.
.To je naroCito doSlo do tzraZaja u Spaniji, odakle je samo Jednoga
dana jula 1492. godinc proterano oko 300.000 Jevrcja. Prote ram iz
katoliekih zemalja. ani su u Turcima na.Sii prijatdjc i zaStitni ke.
T urci su ih prihvatili iz praktiCnih razloga, paSta su J cvreJi bili dobri
trgovci i zanatlijc, u Ccmu Turd u to vremc msu imali iskustva .~
Osim toga T urci su imali i snoSljiviji odnos prema drugim rehgtjama .)
. Medutim, Jevreja jc na Balkanu i u Srbiji bilo i rnnije. JoS u
V1zan_tijsk om carstvu Ziveli su ovde starosedclaCki Jcvrcji, koji su
Cuvah narodnu tradiciju od vajkada.1) Ali joS u to vt·cmc ani su
stradal~ zbog progona i izuzc_tnih mera , koje j c Vizantija protiv njih
preduzunala.1) U Beogradu JC takode oduvck postojala 1 Jevrejska
o~St.ina. ~gnjat Slang, koj1 je ...Jevreje u Bcogradu ... napisao na osnovu
ongmalmh dokumenata, kaZe isto tako, da iako su .. jstorijski izvori
u jevrejskim knjigama tek docnijeg datumn, ipnk sc u njtma jnsno
prtmeCuje P?StojeCa tradicija da su Jevrcji u Beogradu Ztvcli u
~~~n~~ku~rOJU za vr eme cara DuSana i kn eza Lazara .. ) Sto zna6 u
Izg_Ieda da su se poneki izbegli Spanski Jcvrcji naselilt u Be-
ogradu JOS pre dolaska Turaka, jer je krajcm X IX vcka u blizini
Narodne banke, u ulici C:ara Lazara, nadcn nadgrobn i spomenik
Aro~a lsaka_ Abrav,anela , _sma Cuvenog drZavnika na dvoru Spanskog
kralJa F~rdt~~n d~. ) OvaJ nalaz nam takodc pokazuje da ani u tO
vrcm~ msu zt.:reh .u Dunavskom . ~aju. Ovo isto tvrd i i putopisac
Dernsvam. kOJI kaze da s u JcvreJt u to vt·cme Ziveli u jcdnoj mali
_n,a_ ~av! i da ih je bio mali broj.')
.. Jevr~ji protcrani iz Spanije dugo su \ut~·li Evmpom, gde j e
~ehkt brOJ strada.o, a samo j e otprilike jcdna treCina naSla utoCiSte
I s ~as u tada v~hkoj Turskoj carevini. Sultan Bajazit II naredio j e
da tm se svuda tzade u susrct i da im sc dopusti ... slobodno naselja·
vanjc gde god to Zele ... ') Taka su se ani nasclili po 3vim vaZn ijim pris-
42
taniSlt ma Scvernc A(rikc i Osmanlijske Turskc u Evropi. NaroCito ih
jc bilo mnogo u Solunu i u Cm·igradu. Uscljavanje Jevreja u Osman-
lijsku Tursku trajalo je sve do polovi ne XVII veka.')
Nije poznata godina kada su pryi J ev1·eji doSli u Beograd posle
1521. godine. Tihomir DordeviC misli da je to bilo polovinom XVI
vcka; ) Sto svakako odgovara istini , jer ih je u to vreme bilo u
mnogim gradovima Balkanskog poluostrva, dok ih je u Sarajevo
blio doseljcmh iz Soluna vee 1541. godine. Pretpostavlja se zato da
su i beogradski J evrcji doSii iz Soluna.') M<..>dutim, originalnih doku-
menata o nj1hovom postojanju imamo tek iz 1560. godine. Beograd-
ski rabin Manuel de Medina 1z Soluna, priznati nauCnik i pisac ra-
binskih knJ :ga, pominje vcliki poiar u jcvrejskom kraju Beograda
iz 1560. godine. koji je umStio veCinu jcvrejskih kuCa.~ Iz ovoga
podatka moZemo zakiJUClll da je Jevreja bilo u vei:em broju. Medu·
t1m, u Turskom poptsu Beogroda iz 1560. godine nalazi se samo pet
jcvrejskih domova i dva neoZcnJena Jcvrcjina.'1 Ovo je svakako u
suprotnosti sa malopredaSnJ im zakljuCkom, a osim toga iz objavlje-
n1h turskih popisa stanovni~tva u Beogradu u knjizi H. SabanoviCa
.. Turski izvori za istonju Beograda. r... J cvreji se u popisima sta·
novniStva pre ovc godine uopSte ne pominju. J?ok se daljim . ist.~aii­
vanjima ne utvrdi i taCna god. na dolaska JevreJa u Beograd 1 OJlhov
broj u 1560. godmi , ostaje vaZna Ci njenica da je njih u to vreme
bilo apsolutno sigu rno u Bcogradu. VeC 1564. s,odine P?minju se i
jcvrcjski trgovc1, ali sc ne ka~c koJe su vrste. ), Putop!sac Gerlah
porninJe ipak da je 1573. god me u Be?Sr?du b1lo p:1 l!Cno . ~nogo
ncmaCkih, tahjanskih 1 Spnnskih JevreJa t da su svt u~ah J~n~
Skolu.') Smatra sc da je u XVI veku (svakako ':1 drugoJ P:'lov1m)
postojala vcC dobra organizovana jcvrejska opS~ma.") C?.na JC, kao
Sto smo v 1deli, postojala 1 rnnijc, ah su Span~k1 J cvrCJl do~v§.i u
Beogrnd, po svome obi CaJ U osnovah novu, SVOJU. zasebnu se!~rdsku
opStmu -kojn jc vi dno cvct.ula pod moCnom zaStllom sultanov1h u~
ruvni~~~~as~~:~·:~aj~~) ne zna u kame su se mome~tu J~vrcj!
preselili. 1Ii bih prescljenii , u dunavski kraj. ~o naSem. mJ§.ljenJU taJ
momenat bi se poklapao sa dolaskom S~ansk_th J evreJa. u. Bec:>grad.
PoSto su 1h Turd rado gledali , a sa hnSCa.mma s~ vee 1mab vr~~
loSe iskustvo, vcrovatno je da su se Spanski J~vr~JI odm~~ naselil~
u kraju gdc su Ztveli Turci i tu ostali izdvoJem u SVOJOJ ~tvrt1
sve d~!";ejie~:· Beograda i iz Srbijc odrZavali su v~C. u X:VI ve~u
stalnc kulturne i trgovaCkc veze sa svojim sunar~mc1ma IZ Cartg-
rada, Sol una . So!ije, Sarajeva, Bitolja i .Dubro~mka. 0~ XVI ~~
postoji i kompletna Jista bcogradskih rabma, koJI s~ ~VOJir:" na~:~cmm
radom uCinili Beograd poznatim u Citavom tadasnJ em JevreJskom
svetu}cvrejt su sc u Bcogradu odevali na turski nacrn, ali su _nosili
Calmu zute boje.') JoS od XVI veka imali su u Beogradu svo]e po-
sebno groblje.")
43
 XVII vck Talijanski plan, naCinjen krajem XVII veka, ·~ prvi je plan
Beograda koj i ima ucrtanu J evrejsku ulicu sa istim pravcem kakav
lz XVII vcka poliCe pnri podntak dn su Jcv1·eji naseljeni u je i danas. U plan su ucrtane i osnove gradevma, ali bez obja.!njenja
dunavskom kraju Beograda. Putopisac Otcndorf, koji je u Beogradu namcnc. T aka su ucrtani i objekti koje na kasnijim planovima (Zoj-
bio 1663. godinc, kaie: ,...J evreji 1maju blizu Dunava, gde jc skela za
Temi.Svar. vrlo vcliku dvospratnu kuCu. gdc stanuj e BOO Jevreja,
pa tu imaju i svoje Skole... ") Pored podatka da su Jevrcj1 Ziveli pored
Dunava, druga je zanimljiva stvm· da su oni u to vreme, svi zajedno,
iii najveCi njihov d co, Ziveli u jednoj jedinoj taka vclikoj zgradi ,
Sto u Turskoj u to vreme nije bio obiCaj. Medutim, 1 u popisu kuCa
u nemaCkom ili dunavskom Beogradu iz 1728. godin e nailazimo na
sliCan podatak.") Nairne u popisu zgrada postoji: ""Tcutscher Juden-
hof., (DvoriSte nemaCkih Jevreja) sa 47 soba i .. TU rkischer Juden-
hof .. (DvoriSte turskih Jevreja) sa 103 sobe. Ovaj .. Ti.irkischer Ju-
denhof .. verovatno bi odgovarao onoj zgradi k oju pominje Otcn-
dorf. Po naSem miSljenju ova veli ka kuCa i avo dvoriSte turskth
J evrej a mogli bi oznaCavati u stvari Jevrejsku malu, koja je, maZda,
bila i ogradena n ekom ogradom i imala zajedniCko dvoriSte. MaZe
se desiti da je i reC kuCa kod Otendorfa pogreSno prevcde na, jcr
ga nismo Citali u originalu.
InaCe poCetak XVII veka ima veliki znaCaj za beogradske Jcv-
reje . ... Godine 1617., doSao je za glavnog rabina Beograda Rabi Juda
Lerma iz Soluna. S njime je nasluptlo vreme cvctanja jevrejske na-
uke i za Beograd, te je pored Carigrada i Soluna, i Beograd postao
sredi.Stem nauke.·•11} Osim toga u ova vreme Beograd jc pod Turcima
i:iveo u miru, daleko ad granicc prema Austl'i ji, pa je i beogradsko
Jevrejstvo moglo da se razvija brojno, ekonomski i kulturno. I.
Slang smatra da je ono u to vreme moglo da sl u:i.i kao uzor napred-
nog uredenja.'J Francuski putopisac Kiklc, koji jc bio u Bcogradu
1658. godine, ka:le da u njemu :i.ivi veliki broj jevrejskih porodica,
da imaju svoje duCan e i robu, a da stanuju u Cetvrti koja je posebno
za njih odrcdena.") Ovo bi potvrdivalo na.Su pretpostavku da Jcvreji
nisu Ziveli u jednoj kuCi, veC u jednoj svojoj Cetvrti. Kikle bi sva-
kako pomenuo ovu veli ku kuCu da je ana stvarno postojala.
Ali vee od 1665. godine, kada su Tu rci ponovo stu pili u ratove,
s tanje u Beogradu se pogorSalo. Do 1688. godinc mnogi su se mirni
stano~ici Beograda razbeiali , pa medu nj ima i Jevreji. Bogatiji su
uspeh da se po skupu cenu sklonc u unutra.Snjost carcvine, a siro·
m a.Sniji su propadali u Beogradu. Rabin Almosnino pominjc Cesto
pa)jevine u jevrejskom kraju i izginu)c Jcvrej e.") Kada su Austri -
janci 1688. godine zauzeli Beograd , .Jevreji su im iza.§li u susret s
molbom da ih prime za carske podanike. Medulim, proSJi su vrlo Sl. 2 - Deo Tali j avkog plana Beograda iz 1695 godine. Dauusoskl kraJ u lc.om4l'
rdavo, jer ih j e veCina odvedena u zarobljeniStvo.') I taka nastajc se vldi JerJrejska ullca
tragedija celokupne jevrejske op.Stine u Beogradu. Posle Karlova C:kog . k me Cemo detaljnije govoriti u odeljku
mira 1699. godine J evreji su se poCeli vraCati u Beograd, ali nisu terovim iz oko 1735. god~~~· o ~li sa oznaCenom namenom, a koji su
mogli obnoviti veroispovednu op.Stinu. Sve javne zgrade bile su im 0 XV III veku) tako~e V I ¥tmo, rada Ovde je na primer ucrtan,
uni.Stene u ratu, a stanovniStvo je Zivelo u bedi, bez ekonomskog i ~ f::,_:c=~-ad~ js~v~~~~~asc:jti%t d~:fstem.' blok koji je na Zojterovom
kulturnog napretka. 45
44
planu oznaCen kao .. n vonSte turskih Jcvrcja••. Na istJ natin je obe-
lei:eno i mesto preko puta ovoga iz Jevrejske ulice, koje je na od versk1h grupa Zivela u svome posebnom dvm·iStu : - Tilrkischer
Zojterovom planu oznaCeno kao ··Grobljc•·. Takode jc na ovome planu Judenhof .. (DvoriSte turskih J cvreja) i ..Teutschcr J udenhof.. (Dvo-
ucrtana na isti naCin, samo znatno veCih dimenzija, i osnova Jen i- ri.Ste nemaCldh JevrCJa) . ··Ti.irkischer Judenhof.. je u stvari stara
-hana, ustupljenog nemaCkim Jcvrejima u prvoj polovini XVIII veka jevrejska Cetvrt ili0 jevrejska dvoriSte u kame je Zivelo u XVII veku,
za vreme austrijske vladavine Beogradom, a koja se vidi i na Zoj- prema Otendarfu, ) oko 800 Jevreja . .. Teutscher Judenhof.. je stari
turski Jeni-han , koji je ustupl jen nemaCkim Jevrejima.1) Da su ova
tcrovom pla nu. Jcdin_a veCa zgrada u ovomc kra ju, koJU nc vi dimo dva dvoriSta postojala potvrduje nam i popis svi h kuCa u nema&om
na kasnijim planovima (Zojterovom, Bru ~ovo m) , nalazila se izmed u ih dunavskom Bcogradu iz 1728. godinc u kame je oznaCen pod br .
oba jevrejska dvoriSta. MaZda je avo nekada bio han, koji je u ratovi- 62: Teutscher Judenhof, a pod br. 63: TUrkischer Judenhof.") Ovo
ma 1717. godine stradao (sl. 2). Ovde je prvi put ucrtano i stare jevrej- se joS jasnije vi di na planu Beograda Mat. Zojtcra iz 1734. 1li 1735.
sko groblje, kojc se nalazilo otprilik c gdc poCinje ObiliCcv venae. god inc.~) gdc jc slovom ··d·· oznaCen na planu: TUrkischer Juden
Hof. a sa -.e .. : Teutscher J1.1den Hof. (sl. 3.) DvoriSte turski h J evreja
XVUI vck
Posle rata Austrije i Turske, Beograd je prema Po Zareva~kom
miru ponovo potpao pod austrijsku vlast 17 17. godine i ostao pod
njenom upravom sve do 1739. godine. To je doba najduZe vladavinc
Austrije nad Beogradom. Kao Sto smo vee i ranijc pomenuli, Aus-
trija kao katoliCka zemlja nije bila naklonjena Jcvrejima. lstina jc
da je u velikoj Austl'Ougarskoj carevini bile dosta Jevreja, ah jc za
njih vaiio Citav jedan sistem ograniCenja, taka da sc u jcvrejskim
opStinama samo vegetiralo.j
U vreme dolaska Au strijanaca broj jcvrcjskih porod1ca u Be-
ogradu bio je mali. Bile su ukupno 33 porodicc, mahom si romaSne.
Medutim, tada se doselio i izvestan tak ode mali broj Jevreja iz Aus-
trije, taka da su stvorenc 1 dvc jevrejskc op.Stine : sefardska, staro-
sedelaC:ka, sa;tavlj ena od turskih Jevreja, 1 eSkenaska, koju su
saCi njavali doselj eni n emaCki Jcvrej1. I u Beogradu su Austnjanci
propisali veoma stroge odredbc za J evrcje, jcr su ih smatrali za zlo
koje se ne maZe iskoreniti, ali kome se maZe spreCiti razvoj. Pre
svega u Beogradu je broj J evreja bio ograniCcn, dok ih u unutraS-
njosti nije uopSte moglo b iti. Zatim nisu mogli dobit i pravo na
svojinu nepokretnih imanja, imali su strogc legi timacijc, a mot·ali
su plaCati porez za toleranciju.l')
U poCetku su svi pokuSaji i molbe Jevreja bili uzaludni /') ali
je potplatlj ivost tadaSnj eg upravnika Srbijc, pl'inca Aleksandra Vir-
temberSkog, mnogo pomogla Jevrejima, pa se veCina a u.:;trij ski h od-
redaba nije uspela odr:lati. Osim toga, glavni finansijer princa Alek-
sadra bio je Jevrejin Sis, koji jc svakako mnogo pomogao da se Z.ivot
Jevreja olalcla, jer je bio i najuticajnija liCnost kod austrijskog
princa. OpStinski Zivot je uspeo da se donekle razvije, taka da je
svaka opStina imala svoga rabina.z:) Iako I. Slang tvrdi da su J evreji
uspeli da podignu svoje sinagoge i Skole, ...) a DuSan PopoviC u to mje
siguran, jer tvrdi da im Austrijanci n i~u dozvoli li novogradnje, z:)
naSe je. miSljenje da su svakako uspeli da poprave staru si nagogu
nastradalu u toku rata.
Jp ~ ni sada Jevreji , pa ni nemaCki, nisu uspeli da se nasele
medu ostale stanovnike Beograda. Postoj1 viSe dokaza da je svaka

46
planu Fr . fan Br uSa') sa kraja XVIII veka ucrtana je neka velika
zgrada sa unutra.Snjim dvoriStem na prostoru oko Stare sinagoge,
pa je ovde Cak u sredini dvoriSta ucrtana i sinagoga. Sli~n e zgrade
i na prihliino istim mestima nalaze se i na pomenutom Talijanskom
planu iz 1695. godine.") Medutim, jeclino na poznatom Bodenerovom
planu iz 171 7. godine/") ove dve pomenute zgrade ne mogu se uoCiti.
Jevreji su za svc svoje stanove plaCali kiriju, ali su oni hili i sop-
stvenici irnanja u drugim delovima Dunavskog Beograda, Sto se vidi
iz pomenutog popisa kuCa. PoSta u prvo vreme oni n isu mogli biti
sopstvenici imanja, 11 ) ovo je verovatno kasnije izvojevana privilegija.
PoSta nisu imali veC i ranije prava da se have drugim zani-
manjima, Jevreji su se sada bavili samo trgovinom i industrijom.
!mali su svoje radnje za koje su plaCali kiriju. Pojedinc grane priv-
rede, kao proizvodnja alkohola i prodaja Zita, hili su potpuno u nji·
hovim rukama.u) Na sve svoje prihode ani su morali plaCati perez,
kao Sto !:.U ga morali plaCati i za toCenje vina i za se~enje mesa.r.)
U to vreme J evreji su imali svoj u k.lanicu izvan varo.Si/') za §ta su
dohili dozvolu ad austrijskog Dvorskog kameralnog veCa. 11 ) Jevreji
su u to vreme hili , izglcd.a, i najpismenVi stanovnici Beograda, iako
nisu hili jedino pismeno stanovngtvo. )
Kada su posle Beogradskog mira 1739. godin t! Austrijanci na-
pustili Beograd, odveli su sa sobom silom i jedan deo Jevreja,j a
ponovili su i druge svoje svireposti prema njima.")
Povratkom Turaka u Beograd, stanje heogradsk.ih Jevreja
znatno se poboljsalo. Sefardska opstina se poveeala, j(!l' je sa istoka
doSlo joS Spanskih Jevreja, i u pedesctagodi.Snjem miru koji je tada
zavladao, jevrejska opStina je uspela da se lepo razvije.1' ) Tada je i
Jevrejsko grohlj e premeSteno u Palilulu, pa se i po njegovom pros-
transtvu maZe zaklj u~iti da je broj Jevreja u ovome periodu znatno
porastao.
I. Slang misli da su i ranija jevrejska grohlja hila negde u ovome
kraju;") Medutim, naSe je mi~ljenje da je grohlj e u Pahluli tek tada
prvi put osnovano. Na pomenutom planu Mat. Zojteraj prostar preko
puta hloka sa Starom sinagogom iz Jevrejske ulice, ohelei:en je sa
Freyt Hof {Groblje}. PoSta sigurno znamo da su J evreji u ovome
kraju Ziveli joS od XVII veka, naSe je m iSlj enje da se ovde nalazilo
staro Jevrejsko grohlje, preseljeno iz savskog kraja, pogotovu §to je
na tome prostoru nadeno mnogo ljudskih kosti ju prilikom kopanja
temelja za nove zgrade, o ~emu Ce kasnije biti n e.Sto vi~e reti.
Posle pedesetogodi§njeg mira n astupio je novi rat, koji se opet
dotakao Beograda. U toku rata Rusije i Al.,lstrije protiv Turske, koji
je trajao od 1787-1792. godine, Austrij a je 1789. godine zauzela
Beograd i drLala ga u svojim rukama dve godine. Za vreme opsade
Beograda od strane Laudona 1789. godine skoro svi Jevreji ostali su
van tvrdave. PoSta su sakrili .svoje stvari od vrednosti u podrume
i jame, pohegli su van varoSi. Parnetno su postupili , jer se u toku
ovih borhi najviSe pucalo oko jevrejske ~etvrti, a varaS je viSe ~asova
bombardovana iz topova. Posle zauzeCa Beograda izgleda da su Aus-
48
trijanci uspostavili isti onaj reZim iz vremena ranijih okupacija.~ Po
svoj prilic1 tada se vratio u Beograd i cleo Jevreja koje su Austri-
janci odveli sa sobom 1739. godine.)O)
'?tprilike u to vreme, ili neSto kasnije, nastao je veC ranije po-
menub plan Beograda Fr. fon BruSa/) na kame su, kao ! to smo rekli
prvi put upisana i imena beogradskih ulica. Ulice i blokovl zgrada ~
ovome planu izgleda da su ucrtavani na osnovu podataka sa terena
ali je ucrtavanje zgrada bilo same Sematski u odnosu na njihove ve-:
li~ine. Jedina velika gradevina ucrtana u ovaj plan je poznato Dvori-
:;te turskih Jevreja u Cijoj je sredini obeleZena i Stara sinagoga. Dvo-
riSte je ne£to drukCijeg oblika nego ono na ranijim planovima (sl.
1), i to je poslednji plan na kome se ana pojavljuje. NaSe je miSljenje
da je avo DvoriSte, kao i sama sinagoga, stradalo za vreme borbi
u prvom srpskom ustanku i da viSe nije obnavljano. Kasniji na6n
lzgradnje individualnih malih stambenih zgrada svuda oko sinagoge
izgleda da predstavlja neku reminiscencij u na stari ..Judenhof...
Svc do prvog srpskog ustanka stanj e u Beogradu hila je vrlo
nesigurno. Godine 1795. Beograd je kratko vreme hio u rukama bun-
tovnika pod Pazvanogluom. Posle nj!hovog odstupanja Beograd je
bio u vrlo Zalosnom stanju, jer se topovima pucalo na varo!, a bilo
jc i poZara i pljaCki. Jevreji su tom prilikom mnogo stradali, izgo-
rela im jc i sinagoga i veCi broj kuCa.")
XIX vek
Istorijat
Posle prvog srpskog ustanka za vreme borhi oko zauzeCa Be-
ograda 1806. godine, st-radali su do5ta i Jevreji, naro~~ imuCni, a
hila je o~tcCcna i njihova sinagoga. Kada su uspostavili vlast, Srbi
su zahtcvali pokrStavanje svih onih koji su Zeleli da ostanu, pa se
tada pokrstio i jedan deo Jevreja zaj.edno sa Turcima. Deo ~
gradskih Jevrcja prcsclio se u Zemun 1 tame ostao,j dok su ~81
pohegli i naselili se po Sremu i po Bosni. I ~red svega Jevrej1 se
pomi~~ku :;,e;:;r~~g~~ v:r~:~o~la~s~!~~~o~~· ~.r~tektorato~. kne7:B
Mtlo~a bcogradski Jcvreji su se potpuno pnhrah 1 uspostavlli SVOJe
verske' institucijc,") a postepeno se po~.eli pr~l~g_odavati i novim us-
lovima Zivota. Tada su se neki JevreJl v_rattli. tz progonstva, pa j~
bilo i novih doseljavanja. SudeCi po prezm;teruma .~zgleda da su SV1
oni, kao i zaostali ~tarosedeoci, .hili Spans~ Jevr~Jl."') ..
Kao i ranijc pod Turcima 1 u mladoJ srpskoJ ~vi Jevre]l su
imali specijalan poloZaj. Oni su na i ~e poreza dav~ odredenu sumu
r~n~~.; z:j;:zn~~io: j~j~~vn:~~j~~ )~~~eft':~~~ciliaje 1~ ~~i$o
do sukobaj izmedu njih, veC iskusmh t:cov~ca 1 zanatlija, .1 noVlh
trgovaca i zanatlija Srha u tek of':rmlJeO~J. srpskoj. driavt. Knez
MiloS im je zhog pristrasnosti lokalmh vlash tzuzeo D]ihove nadle!-
49
nosti i odredio •.da svi Evreji kao i njihovi tuZitelji neka u buduCe
svoje iStancije upravo u moju kancelari ju Silj u, bez razlike bio on
tu, a ne bio-•.') Knez MiloS je b1o u veoma tesnim poslovnim vezama
sa najbogatijim C-ovekom jevrejske Cetvrti , Haimom Davu:o, koji je
Cinio velike novCane usluge Knezu. Jevreji su zbog znanja jezika
sve do 1824. godine b1li jed ini s luZbcni ci beogradske carinarnice
kada im je carskim ferman om ova sluZba b1la zabranjcna.j
Ima viSe podataka o broj u J e vreja u Beogradu za vreme prve
polovine XIX veka. Prema podacima koje daje dr OuSan PopoviC,")
godine 1825. Z1velo jc u Beogradu 208 jcvr~jsk i h ara&ih glava sa
114 domaCinstava, a 1827. godine vel: 239 araCkih glava. Po Boa Le
Kontu 1833. godine bilo je u Beogcadu oko 1500 Jevreja, a po Kuni-
bertu 1838. godine 1530 duSa, kojc su Zi vele u 210 domova. Prema po-
pisu iz 1845. godine, medutim, u Beogradu su Zivele 363 jevrejske
porodice sa 1087 duSa, od kojih 410 mu:S karaca i 677 Zena. I. Slang
tvrdi da je 1835. godine u Beogradu bilo preko 2.000 Jcvrcja.':)
I u prvoj polovini XIX veka Jevreji su imali dve opStine :
sefardsku, u kojoj je bila veCina jevrcj5kog stanovniStva, i cSke-
nasku, koja je brojala jedva 200 duSa.'1) Svaka opStina bila je za-
sebna i na njenom Celu je bio kmet. Ova opStina u is to vrc.me hila
je i njihova crkvena opSti na. Ona se starala o sinagogi, Skoli i siro-
tinji, kao i o svim interesima jednovern ih.") Uhrzo posle uspostav-
ljanja vlasti kneza MiloSa, Jevrejska opStina je 1818. godinc prosla-
vila osveCenje uCionice ... set HamidraS .. i Skole. Zgradu Skole podigli
su iz sopstvenih sredstava hraCa Aron i Solomon Azriel. VeC sledcCe
godine sve~no je olvorena renovirana Velika ili Stara sinagoga u
J evrejskoj ulici, koja je poru.Sena u drugom svetskom ratu. Svetana
povorka sa predsedniStvom opStine, sveSten lcima i starcima na Celu
oti§la je prvo u kuCu u kojoj je privremeno bila bogomolja, uzela
svete knj ige (tore) i uz pevanje psalmi uputila sc obnovljenoj sina-
gogi. Tu je rabin odrZao hesedu i setio se svih rabina 1 sveStenika
koji su se kroz vekove molili u ovoj sinagogi. Godine 1820. odrlana
~!j~~i~~~~~ ~ ~n~f~~l~l~r:~:fia:~~t :~:~z~;ia~:a~S)~a~Jfn!~~~7 ~e:S~
novana je u Beogradu jcvrejska Stamparija , jedina na Balkanu, pored
onih u Solunu i Carigradu. Sve do 1904. godine tu su se ~tam pal e
knj ige jevrejskih pisaca na j evrejskom i Spanskom jeziku.") Oko
polovine XIX veka podigla je sefardska opStina svoju Skolsku zgradu
u Solunskoj ulici, u koju su smeStene pored Skole i kancelarije opStin e
i rabinata, biblioteka i prostorije za sastanke."•) Ova Skala, kao i one
ranije, davala je osnovno znanje iz pismenosti na maternjem, Span-
skarn jeziku, tako da je medu J evrejima bilo malo nepismenih. U
starijim razredima predavali su rabini. Zna se da su J evreji veC
1845. godine imali u svojim Skolama 3 u Citelja i 76 uCenika.")
Posle odlaska kneza MiloSa iz Srbije 1839. godine nastali su
ponova teSki dani za heogradske J evreje. Raznim zakonima ograni-
Cena su mnoga njihova prava. Nisu se smeli nastanjivati u unutra.S-
50
njost zemlje, trgovina im ~e bila ote:Zana kao i posed nekretnina.
U Sapcu :c do.Slo. do nem1ra. U Beograd se preselila sirotinja iz
Sapc~, Pozarevca 1 Smedereva, ali ih je i ovdc veC bilo suviSe siro-
maSmh .. ~bog t~ga su se mnogi Jevreji u to doba iselili iz Beograda
~ Au~ti'IJU, da.lje n~ Zapad, pa i u Palestinu, tako da je beogradska
JCVrCJSka _opStma vtdno osiromaSila i brojem znatno opala. Kada se
1859. _godine knez. M1loS .1xmovo yratio u zemlju, ova ogranitenja
~u ukmuta .. Medubm, vee posle nJegove smrti, godine 1861., izdato
JC nareden)e da se 60 porodica iz unutraSnjosti Srbije imaju iz-
gnati.")
Kasnije je ipak poloZaj Jevreja postajao sve bolji. Ustavom od
1869. godine i Jevreji su se morali rcgrutovati u srpsku vojsku,j tako
da su i ani uCestvovali u srpsko-turskim ratovima 1876----1878. go-
dme i bili hrabri vojnici i oficiri.") .Berlinski kongres 1878. godine
doneo je Srbiji samostalnost, a njemm J evrejima grac:tansku ravno-
pravnost, Sto je doSlo do izrai.aja i u Ustavu iz 1888. godine. Ovu
ravnopravnost J evreji su uZivali sve do nacistiCkc okupacije 1941.
godine.") Povoljne prilike u zemlj i doprinele su sve veCem doselja-
vanju Jevreja u Srhiju, tako da je 1890. godine bilo oko 4.000 dUAa
u Beogradu.")
Kao Sto smo videli, Jevreji su jo~ od davnina i!iveli u dun&V-"
skom kraju Beograda, u posebnoj zatvorenoj zajednici. Tu su oni
imali i svojc posebne mesarnice, kupatila, lokale za ishranu i sastartke.
Politikom se nikada nisu bavili. Kao zanatlije nisu mogli biti Clanovi
cs nafa, ncgo su samo hili odgovorni svome kmetu. Svojoj veri bill
su krajnje odani,") a Ziveli su po neprikosnovenim verski'm zako-
nima i po utvrdenim narodnim obiCajirna.':) I hranu su pripravljali
na poseban nattn, pa su i njihove kuCe zbog zaCina koje su upot-
reblJaVali imale posehan miris.") PorodiCn.i Zivot hio je primeran.
Zenili su se mladi i ostajnli u roditeljskom domu. U tim sv~nost:ima
uCestvovalo jc skoro celokupno jevrejsko stanovniStvo, kao i prlli-
kom tuZnih porodiCnih dogadaja.j UopSte, bili su solidarna celina,.
~titili su se i pomagali, gde god je bilo potrebno.'")
Medutim, sa dolaskom kn eza MiloSa Jevreji su se osetili slo-
~~~;/e~~~~nsufi:~ji~iS~~~~;l ~ve:~~~~a 5s;~j~~md~~j::~i"~~a:n;
vladanjem uCinih .:;u da se mnoge p_:edrasude pro~1v nj_ih izgube. )
Sezdesctih godina XIX veka, kada JC Dat·Col IselJBV&nJem Turaka
prestao biti centar trgovine i kada su mnoge turske kuCe ostale
praznc Jevreji su prvo poCeli preseljavati svoje trgovine i zanatske
radionice viSe DuSanove ulice, a zatim i svoje stanove.") Ipak sve
do prvog svetskog rata Jevrejska mala je uspela da se odr:li skoro
u potpunosti, ali je veC 1907. godine nova sinagoga sagrac:tena u
gornjem delu ulice Cnra UroSa.
Poloi aj i izgled ;evrejske tetvrti
P rema pisanjima razliCi tih pisaca, ~evrejska mala ~e u XIX
veku, kao i ranij e, nalazila na DorColu, ru:Ze DWanove ulice. Ignfat
51
Slang kaZe: .. Jevrejski kvart na DorCol u obuhvatao j e ulice: Jevrej-
sku , Mojsijevu, Solunsku i donj1 deo P rine Evdenijeve (danas BraCe
Baruh) ulice sa popreCn im sokacima.•• 11) Z. P. JovanoviC piSe: ...Jev-
rejska mala prostirala se od Malog Kal emegdana, El ektriCne cen-
trale, do dunavskc obal e, a obuhvatala je ulice: Jevrejsku, Banatsku,
Visokog Stevana, DubrovaCku i Salunsku .... ")
Medutim, taCan poloZaj Jevrejske Cetvrti imamo ucrtan na Tur-
skam planu Beograda iz 1863. g.,.) Ovaj plan, kaka su dokazali Lj.
NikiC i R. PeraviC/') raden je u vezi sa iseljavanjem Turaka
iz Beograda i sa prodajom njihovih tmanja. U njemu su na poseban
naCin obele:Zene sve kuCe, tj. naciana lna pripadnast sops tvenika.
Sl. 4 - Dco T urskog plana B eograda lZ oko J860 o . .sa Jev rej.skom ulicom i
nj enom okolinom. Ta~kasto obeletene zgrade pripadaju Jev re j ima , a l rafiran o
Tu r cima
Taka se iz ovaga plana vidi da se J evrejska Cetvrt u Beogradu na-
lazila izmedu sledeCih danaSnjih ulica : Tadeusa KoSCuSkog, Vtsakag
Stevana, BraCe Baruh i Dunavske, sa proSir enjem izmedu uhca BraCe
Bar uh, Banatske, Solunskc i jednog sokaka koji je na tom delu
nekada postojao izmedu BraCe Baruh i Cara UroSa ulice. Odavde
se takode vidi da ova Cetvrt nije izlazila na DuSanovu ulicu, koja je
veravatn o cela, sa ab e strane, od davnina hila u turskim rukama,
i gde se u stvari nalazio poznati Bit-pazar. PoloZaj Cetvrti je bio
zaklonjen i tu se zaista moglo izolovati od ostalih stanovnika Be-
52
ograda. Ovde sc takode dobra vidi da je J evrejska ulica prolazi.la
sredi nom jevrejske Cetvrti i hila njena glavna ulica (sl. 4).
Na kasnijim planovima Beograda, radenim na osnovu taClih
geodctsk1h premeravanja (JosimoviCev iz 1867. gocline i Zaribw iz
1878. godine) uoCavamo da su sve ulice J evrejske male, kao uosta-
lom i sve ostale beogradske ulice u to vreme, bile vrlo uzane i
knvudave. Posmab·ajuCi !otografije pojedinih krajeva Beograd&, koje
jc tndesetih godina ovoga vcka snimio vrlo detaljno i sistematski
bivSi pukovnik Jeremija StanojeviC,") izgleda da se deo Beograda
sa jevrcjskom i:etvrti najdu:lc odrZao ovakav.
Na pomenutom planu EmiHjana JosimoviCa,j koji je prvi geo-
detski premeria stari Beograd, imamo prv i put ucrtane i sve placeve
Beograda .. u Sancu .. , pa i Jevrejske ulice (sl. 5.). Jos imovi~ je na~
Sl. 5 - Deo plana lJcoarada Emilljana JosimovUa. iz J867 g. J eorejlk4 t&Uca
111 .svim n.-ojim placcvima aeodeuki .m lmljcnim i aa ucrhuaim zgrc&domo oc1
wrdoa materijala
Sl. 6 _ Sema t1ki prikaz daua.fnjeo 1tan j a Jcvrc)1ke uUce i njftdla nu~Mn~­
l'ijakuCa
roC.ilo obelciio 1 svc zgradc od lvrdog materijala. Taka su oznKeni
i Sinagoga j J evrejski amam i Jevrejska Sko_la. Pored toga, u Jev-
rejskoj ulici na taj naCi n su oznaC:ene joS ~n, verovatno _stambene,
zgrade. Dve su se nalazile j edn~ do druge tspred Stare ~mag~ia:
treCa je bi1a na istoj strani uhce, samo1 na uglu Bana e.
vai.niji planovi iz XIX veka: Dedin~ev,' ~ rad~ o~o 1900. godlngoclln
e, a
prikazuje stanje iz 1815-1830:. go_dine, 1 ZartCe':' ) iz 1878~ n m:;,
pravljeni su na osnovu JosimovJcevth premer~vanJa, ~ ~ j vih
nema nekih novih podataka. DoduSe na ZanCevom P anu una no
53
podataka, ali za one delove Beograda gde je regulacija poCela, Sto da bi se dobila Cistina. Ova linija ru.Senja nij e obuhvatala Jevrejsk.u
nije bio slu Caj sa jevrejskom Cetvrti. malu· Medutim, Turci su tra:iili proSirenje ovoga prostora, Sto zajed·
M. S. PetroviC u svojoj knjizi -Beograd pre sto godina-ocj kaie niC.\a komisija nije dozvolila, jer nije htela da Zrtvuje Jevrejsku
da je tridesetih god ina proSloga veka ovaj kraj bio zapu~ten i da je malu u kojoj jc tada bilo 1.200 stanovnika.j I ono ! to se tada nije
Cesto bio plavlj en kao nizak dunavski kraj. Uostalom u to vreme ni dogodilo, uspeo je da izvrSi XX vek lagano, ali sigurno. Proces se
ostali deo Beograda nij e bolje izgledao, jer je tck posle toga vre- od1grao izmedu dva svetska rata, a zatim su ruSenja Beograda i
mena nai Sao period izgractnje pod knezom MiloSem. stradanja J evreja u drugom svetskom ratu definitivno ovaj kraj iz-
Medutim, jedan oCevidac..) iz 1878. godine tvrdi da u najlep~im jcdna6la sa svim ostalim krajevima Beograda. Ipak je Steta Sto se
kuCama na DorColu stanuju Jevrej1, da su im kuCe i uto obojene ova Cetvrt nije saCuvala, jer bi Beograd imao joS jednu zanimljiw
i da su okruZene baStama u kojima je vidao amame zaostale iz tur- specifitnost, koja bi nas danas zanimala i grad obogatila u turis-.
skog vremena. On takode kaie da su oprema ovih kuCa i name~taj tiCkom pogledu, naroCito Sto je sve to vrlo sli kovito i idiliCno izgle-
Cisti, prijatni i moderni. I Hajim S. DaviCo, koj i je savremenik XIX dalo, sudeCi prema nekoliko saCuvanih fotografija, koje se ovde prvi
veka, opisujuCi ovaj kraj u svojim pripovetkama,IJ) veli da su kuCe put objavljuju (sl. 7, 9, 14.).
bile Ciste i lepo name~tene, a da je svaka kuCa imala baStu i poveCu Lepih, 2ivopisnih i vernih opisa J evr ejske male moiemo naCi.
avliju. I. Slang,IJ) kame su verovatno stari Jevrej i pri Cali o Zivotu u u Clancima Arona Alkalaja, objavljenim u Jevrejskom almanahu.')
ovome kraju, kaZe da sc spolja.Snjost jevrejskih kuCa nije razli kovala
ad turski h, ali da je u njihovim dvori.Stima, gde je stanovalo po viSe
porodica, vladala primerna Cis toCa i red. OpSte spremanj e kuCa bilo JEVREJSKA ULICA
je petkom, uoCi dana kada Jcvreji nisu radili . Z. P. JovanoviC u
svome opisu Jevrejske male..) navodi reCi M. PetroviCa, koji detaljno Jcvrcjska ulica je bila glavna ulica Jevrejske Cetvrti Beograda,
opisuje ovaj kraj: pa Cerna se na njoj malo duZc zadriati.
...KuCe su u tom kraju bile proste, niske, Ccram1dom pokrivenc.
Zavr.Sr.i redovi Ceramida rukom .:;e hvataju i popravlja se ono ~ to
velar oSteti. Bolje kuCe su zidom ogradenc. Zid od kam cna, oblcpljen
blatom od Zute zemlj e pomeSan sa slamom. To spolja sve vremcnom
otpadne i iz mesta gde se kamenovi sastavljaju virc Cu perci slamc.
Kapij e drvene sa mandalima. Na mnogim povcCa gvozdena atka.
Ne~ to sliCno zvekidma . Pred kapijom poveCi kamen. Tu se sedi.
Ulaz u avlij u otkriva s tazu sa retkim oS trim kamenjem na njoj . On i
toboZe pretstavljaju kaldrmu. Desno i leva cveCe, cveCe .. . Sve od
ulice pa do ulaza u kuCu. Primitivno, i reklo b1 se u neredu . No nij e
taka. Manir toga vremena to je nalagao, i smatralo se baS to lcpo
i gospostveno.••
Uli ce u ovome kraju bile su danju dosta Zivc i Sarene, a noCu
slabo osvetljene tek ponek1m fenjerom i mirne. Bilo je u jevrejskoj
Cetvrti i stalnih radnji sa Ccpencima na ulici za bakale 1 veCe trgovce,
a zanatlije i starinari redovno su jutrom iznosili robu nn uh cu.
pred ·kuCu i uveCe je vraCali u stan.IJ) Osobita Zivost u ovomc krnju
oseCala se subotom i za vreme purimskih praznika, kada su se ovdc
priredivali va.Sari i roba prodavala uz veliku gnlamu. Jevrejske kuCe Sl 7 - Je v re)sl~ ullca k ra) cm XIX veka posmatrano. od DuJanoua pramc
su tada ima1e veoma bogate trpeze i S_irom otvorena vrata za sve sta- sOiurukoj ullcl. Na de.sno) .s1 ra11t vide .se za rad e od br. 4 do br. 14, a no
leco) od br. 3 do br. 7 (Mu.zej g rada Beograda, Ur. 5250)
novnike Beograda. J evreji su se tih dana veselili i g li ulicama u
~arenim odelima i pod maskama.)O) Reg:ulac1ja ave ulice poCela je da se vrSi tek posle ~rv?g svet-
· U jednome trenutku u XIX veku postojala je opasnost da ova skog rata, u kam e su mnoge njene ~uCe strad~e. T~da Je .1 znataj
{:r~-eJ~k~~d~v~i~~r~~V:e!~~lj~~:~f!v~u ~~:li ~~ J:u~j~ -grr~
Cetvrt potpuno nestane sa lica zemlje. To je bilo posle poznatog 0 0
dogada1a na Cukur-Cesmi i bombardovanja Beograda od strane Tu-
raka 1862. godine. Na konfer enciji u KandlidZi bio je odreden prostor a stare ku<:e su se potele r uSi ti. Sve do drugog svetskog rata Jev·
oko beogradske tvrdave na kame su se morale poru.Siti sve kuCe,
511
54
rejsku ulicu su presecale samo Solunska i Banatska ulica, dok je
ulica Visokog Stevana iSla samo do nje. Deo kod Du.Sanove ulice
vrlo je dugo ostao neregulisan i veoma uzan prema ostalom delu
ulice, gde je veCi broj zgrada veC b io izgraden na regulacionoj liniji,
taka da se taj deo popularno nazivao ..Jevrejski Elerdap.. iii ... Jev-
rejski Dardaneli ...."')
Ulica je sve do tridesetih godina ovoga veka, a verovatno i
kasnije, hila poploCana tzv . ... turskom kaldrmom ... , nije imala tro-
toara, a imala je sredinom oluk za oticanje vade (sl. 7.)
InteresujuCi se za istorijat Jevrejske ulice, uspeli smo da pri-
kupimo i priliCan broj podataka za svaku njenu kuCu pojedinaCno.
GovoriCemo o svakoj zgradi, ukoliko o njoj neSto znamo, prema
dana.Snjim numeracijama kuCa, koje su se razlikovale od onih vaZ.eCih
do 1930. godine. PoCeCemo prvo sa parnom stranom, a zatim nastaviti
sa neparnom. (Vtdi sl. 6.)
spratu i krovom pokrivcnim Ceramidom, koja je zauzimala i jedan
dco V1sokog Stevana ulice, taka da je utica bila mnogo uZa nego
danas (sl. 7, druga s desna na levo; sl. 9, zgrada sa dva dimnjaka).
Nova zgrada je prema ulici Visokog Stevana povutena za 8 metara
na novu regulacionu liniju, a prema Jevrejskoj za 2 m. Na osnovu
sa~uvanih originalnih planova nove zgradej iz 1928. godine ovde veC
moiemo konstatovali infiltracij u srpskog dela stanovniAtva Beog-
rada u ovaj kraj, kao Sto se joS fr).llOgo ranije 1 jevrejski deo stanov-
niStva poCeo infiltl·irati u ostale delove Beograda. Novu kuCu sa
prizemljem i dva sprata (sasvim desno na sl. 10), sa deset stanova,
gradenu u zakasneloj cklektiCnoj arhitekturi, podigao je za 1.100.0~0
dinara Nastas RistiC. kafediija kod o.Topole .. , poznate kafane, koJa

Parna strana ulice

Br. 2 : Nekada je J evrejska ulica na svome poCetku hila duia
nego danas, jer je DuSanova ulica imala manju Sirinu.j PoSto je
DuSanova utica proSirena i imanje na br. 2 je smanjen o. Ono je
prema J evrejskoj ulici dugo ostalo neregulisano i na tome prostoru
bile su baSte i male zgradice. (sl. 8.) Na tome placu u jednoj bara-
kici koja je zajedno sa bMticom do nje stajala van rcgulacione limje,
sko~o na sred Jevrejske ulice (sl. 8, u predjnem planu), otvorio je
svoj u obuCarsku radnju 1924. godine Dragomir JovanoviC, koji se
kasnije preselio preko puta, gde se i danas na~a~i."') Na delu placa _d_?
br. 4 hila je malo veCa prizemna zgrada sa ~ettrt prozora prema ulict,
sruSena 1937. godine. Njcn sopstvenik je bio David Alvu. On se
kao sopstvenik ovoga imanja pominje i 1922. godinc.") Bio je imutan
Covek, sa akcijama u viSe banaka."') Verovatno je ovde 1937. go-
dine podignuta nova zgrada, koja se nije saCuvala, jer je na ovome
prostoru n e taka davno sagradena stambena viSespratnica.
Br. 4: Stara zgrada iz XIX veka, koja je nekada postojala na
ovome mestu (sasvim desno na sl. 7) hila jc sngradena u stilu srpsko-
balkanske arhitekture, tipii:nom za Beograd pod Turcimn. !mala je
prizemlje sa dva prozora, sprat sa jednim erkerom i ukupno sedam
prozora na fasadi, krov blagog nagiba sa velikim ispadom s treje
pokriven Ceramidom i bondru ~ nu konstrukciju. Sru~ena je negde
posle prvog svetskog rata •. kada je ima~a ve~ dot:ajali izgled,. a. na
njenom mestu pod ignuta J C n ova sa pnzemlJem 1 spratom (v1d1 se
delim;Cno na sl. 8.) u dosta si roma.Snoj eklektiCnoj arhitekturi, koja
se saCuvala do naSih dana. Sopstvenik ovoga imanja bio je 1922.
godine Ruben Farhi, direktor Trgo va~ke banke.j
- Zgrada izmedu br. 4 i 6: Ova gradevina ima broj prema ulici
Visokog Stevana, jer se nalazi na njenom uglu. U vreme gradnje
nosila je br. 12 J evrejske uli ce. Nekada je na tome m estu bila veoma
lepa zgrada u stilu srpsko-balkanske arhitekture, sa dva erkera na

56
 _ Br. 6: Na osnovu saCuv~n.ih fotografija vidimo da je pol:cv od
kraJa XIX veka danas postoJeca .:;tambena zgrada sa prizem ljem i
spratom u nemvcntivnoj modemoj arhitekturi , treCa zgrada po redu
na istome mestu. U XIX veku ovde se nalazila vrlo niska prizemna
z~rada ~a dva mala p1·ozo1·a i krovom pokn venim Caramidom (niska
pnzemmca na sl. 7 .). Posle prvog svetskog rata na njenome mestu
podignuta je nova takode prizemna zgrada, u kojoj se nalazlla ka·
fana .. crven i rak .• (sasvim desno na sl. 11). Ovdc su izme<lu dva
rata dolazili uglavnom rib~ri.") Zgrada je sru§ena 19:::8. godine i
podignuta nova, danaSnja. Kao sopstven ik 1922. godine pominj e .:;e
Neta Levi,j koja je kasnije zgradu prodala, jcr je kao sopstvenik u
vreme ruSenja 1938. godine zapisan Ign jat KrstiC, _koji Ce se i kas-
nije ~eSCe pomi njati kao sopstven ik i drugih kuCa u ovoj ulic1.
Sl. 9 - Dco parne stranc J evrcjske zdicc prcd prvi svc!sld rar. Sasclm leva
je zorada. br. 8, a zatim sc vide svc zo rad c do br, 2 (MGB, Ur. 284)
Br. 8: Starn zgrada na ovome placu jedna je od r etkih zgrada
srpsko-balkanskc arhitekture, koja se saCuvala sve do trideseti h
godina ovoga veka (sasvi m leva na sl. 9; jcdina zgrada sa erkerom na
sl. 10 i 11). Kao .sopstvenik zgrade 1922. godi ne, tada pod br. 16,
pominje se Emestina Amar."') Dana.Snja zgrada, sa dva mala Iokala
u prizem lju i stanovima na spratu, sagradena jc u vrlo skrom noj
eklektiCnoj arhitektud, neSto posle 1930, godine, sudeCi po sa~uvan i m
fotogra fi jama.
58
~r. 10 : Na ovomc mestu je oko 196 0. godin e sagradena nova
kolekt_tvna s~~mbcna zg1·ada sa prizemljem i tr l sprata . Kada su
kopam 11temelJI za ovu gradeviQ.u nadeno je u zemlji mnogo ljudskih
k<?sliju. ) Kao s~pstv~nik i~anja, pod br. 18 u to vreme, pominje se
R1vka Mevorah 1 1922. godmej 1 1926. godine kao sused N. Tajtacaka.
sa br. 12.j Do Se~d:se_ti h godina ovoga veka bila je to skromna pri-
zemna zgrada, koJa JC 1mala ulaz sa luCnim otvorom na sredini fasade
i po dva prozora sa svake strane ad ulaza. Imala je ulazne stepenice
koje su izlazi le na ulicu (druga zgrada s leva na sl. 10).
SJ. 10 - Dco parnc $t ranc JeurCj$ke ulicc ol:o 1930 f1, Sasvlm lcvo je Z(jiTada
br !4. a daljc su osta lc .::gradl' do br. 4 (Foto Jerem i ja Sta110}ev/C, MGB, U r
6375)
Br. 12: Ima njc pod ovim danaSnjim brojem (nekada pod br.
20) ncma lice prema J evrcjskoj uli~i , veC I?~· ema ulic1 i~1~ uzan
prolaz, koji se na jednome mcs tu loml, a zcmlJIStc se u dubm~ . bloka
Si r J. Ovaj uzani prolaz, kojl sada pl'lpada. pom~n utom zcmlJlS~~ u
dubini bloka, u stvari je ostatak nekadaSnJeg »Cor-sokaka«, kOJl ~c
Jepo vi di na Josi mov 1Cevom planu B_eograd..a {sl. 5). Kao _sopstvem_k
iz 1922. godine pom inje se Klara TaJtacak, >. ~ 1926 .. godme~ovd~ JC
podigao kuCu sa suterenom i prizen:Ijem I'!ISi m _TaJtac.nk, :;~_ter,
sin umrlog Rafaj 1Ia, verovatno Klarm muz. Projekat J C ra~1o mg.
lsidor Levi, a cena ko.Stanja zgrade iznos1la je 120.~00 ~mara.")
Jzgleda da j c porodica Tajtacak starija beogradska Jevrejska po-
59
rodica. jer se u spisku k irajdZija na turskim imanjima pre 1862.
godinc pom inj~ medu,. malobroJnim Jcvrcjmm 1 MoSa Tajtacak (u
sp1sku MoSa TeJtesak.) ')
Br. 14 : Podac1 kojc iznos1mo o ovoj zgradi verovatno su naj-
interesantniji u Jcvrejskoj ulic1. Sada je tu zavrScna izgradnja nove
visokc stambene zgra de. U toku kopanjo. temclja za ovu zgradu u
leta 1965. godinc naiSlo sc u zcmlji na zanimljivc ostat ke proSiih
vremena. Nadcno jc pre svcga vcoma mnogo ljudskih kostiju na
dubini ad oko 3 m prema danaSnjem nivou zemljiSta, a zat1m su
otkrivcni temelji neke jo~ starije zgrade, ispod temclja stare zgrade
koja je ru5ena. Palir-poslovoda gradiliSta, koji je pratio ceo tok is-
kopavanja, kaZe da su uglavnom sve lJudske kosti nadene izmedu
Sl . ll - Deo Jevre:j&l>e ulice orl 11l icc Vlsokog Stevana prema Solun&koj oko
1930 g. Sa.svim dcsno }c zorada br. 6. a dal}c &c vidt• =ora d e d o br. 16 (Foto
Jeremi fo Stanoj eviC, MGB, Ur. 637 4)
zi dova .'1) Kosti n isu nadcnc bcz reda, iz Cega sc vidi da su le.Scvi
sahranj ivani. Ni su svi postavljcm u istomc pravcu, ah su pravilno
redan i u dva sloja sa daskama izrn edu, a sa glavama nekim okre-
nutim pribliZno severu i drugim jugu. Zidovi kojc smo pomenuli
gradeni su od lomlj enog kamena i koliko sc u ovomc iskopu moglo
vi deti bila su (:ctil'i paralclna zida deblj inc 1 m, na razmacima od
4 m, upravna na rcgulacionu linij u Jcvrcjs ke ulicc. Otkopana su i
dva zi da istih osobina, upravna na ove prve, na razmaku od 11 m,
60
i jcdan takodc par~lclan sa ov im drugm1 zidovima na razmaku od
3 m, skoro n~ samo~ rcgulacionoj liniji J cvr ejske ulice (sl. 12). PoSta
znamo kako JC ovaJ deo 1zgledao i 1695. godi nc (Talijanski plan _
sl. 2)'') ~ 1735. godine (Zojterov plan - sl. 3f) moZemo na osnovu
otkopan1h ostataka rckonstruisat~ dogadaje. Godi ne 1695. bila je na
o~ome . m est~ nck~- veCa gra~e_vma sa unulntSnjim dvoriStem, Cije
b1 spolJne .~~m~nZIJ C. magic b1t1 40 m x 40 m, Verovatno je da otko-
panL temelJ! pnpadaJU ovoj zgrad1. Godine 1717. bile su velike borbe
oko Beograda, koji je tada .iz turski h ruku preSao u austrijske. Gore
pomcnuta zgrada stradala JC u tome ratu i na nj enome mestu osno-
vano . jc groblje, ucrta no u Zojterov plan iz 1735. godine, a Ciji su
ostac1 ovdc naden1. l pak u svemu ovome postoje dve nejasne stvari.
16 14 12.
Sl. IZ - Sklca &tarih temel}a u Jevrejskoj ul b r. 14. atkopa nlh 1965. (1,
Nije Jasno zbog: Cega su ljudske kosti nadene izmcdu zi~ova. Drugo
jc pltanjc Cijc jc ova grobljc bilo, Sto takode ne mozemo danas
pouzdano znati. PoSta se nalazilo preko pu ta DvoriSta turskih Jev-
rcja, moglo bi se pretpostaviti da je hila j e~ rej s ko , Medutim, na
osnovu do sada poznatih dokumenata i Ci njemca, ono je moglo biti
jevrcjsko grobljc samo nekih pedesetak g~dina, od 1717. g~e do
sredmc druge polovine XVI II veka, kada JC premeSteno .u P~l~lu.
Na kasniJim planovi ma nema groblja na ovome mest~, vee ~e vtdi da
se J evrejska Cetvrt pro~1 rila i na ovu s1;ranu Jevrejske uh~. ~oZ~
bill da su Austrijanci osnovali avo groblJe, a da .su ~a Turc1 ~null
k~:v~;:u ~~~~~:~o:t~~~~~n:~li~;~:~~v~d~i~~~: :aJe ~ta~
81
jednomc ~~~u n a ~ en i. Jedan ~eo kostur u vcrtikalnom poloZaju, Sto
su potvrdth 1 pt•tsutm radm c1. Po n jcgovome kazivanju, takode uz
p~t':' r~ u rad?tkn, pl"i otkopavanju ljudskih kos ttju u uglu prema
uhc1 1 zgradt br. 16, takodc na dubin1 od oko 3 m, osei:ao sc jak
zadah, taka da su radnic1 mornli staviti gas -maske. - Starn zgrada,
Sl. 13 - Slara zo rada u J evrejskoj ul . br. 14 - Tellnil!ki snlmfo arh . Riha rd
Staudinge r 1927. g.: osnova 1 izgled (MGB, Ur. 6366)
koja se nalazila na ovome placu do 1963. godinc i hila u veoma jad-
nom stanju prilikom ruSenja, takode je zammlj iva. Prilikom obilaska
i pregleda ave zgrade pre ruSenja njeni stanovnici, kojih j e bilo
mnogo i koji su Ziveli u vcoma loSim higijenskim i drugim uslo-
vi ma, tvrd ili su da je u ovoj zgradi nekada bio han. Izmedu dva pos-
lednja rata u njoj su stanovali uglavnom Siptari , koji su dolazili da
62
rade u. Beogradu.") Arhi_tektura f~ade, koja je aka 1930. adine hila
obno~lJ ena (sl. 10. sasvan leva). taka sa stromaSnom deeo f
p~ash~om , _u nekoj jc meSavi ni uticaja Istoka i Zapada ;:s~~a~
btla stmetn{:na, sa ~est prozara, ulazam na sredini lica i ~ekom vr~­
tam sut~re~a , ~a uhce se spuStala kroz glavni ulaz u dvori!te, a iznad
ulaza btl~ )C )edna . s?ba na viSem nivou od nivoa prizemlja, Sto se
oglcd~lo I na ~asadt 1 na krovu. ReSenje stanova bi1a je si metriCno.
Ov~ JC grad~vmu kao s~mbenu zgradu tehniCkt snimio 1927. godine
ar~t~e~ta R1hard S~ud!nger. (sl. 13), kojt je radio u Beogradskoj
opShm, a .u ~lobodmm ~aso':'J ma bavio se skiciranjem starih zgrada
B~grada 1 ~}cgove okoh?.c 1 prouCavanjem pmSlosti Beograda. Ovaj
nJ egov ~tcZ (sL 13), koJt sc sada prvi put objavljuj e saCuvao se
medu n}egovom ~a~stav.S~inom, k~ju se nalazi u Muze{u grada Be-
?grad?. ~a polcdmt crtcza Staudmger je zapisao: Serbisches Haus
1m DJortJol zu Bclgrad. Erbaut urn 1840. (Srpska kuCa na DorColu
u B~gra~u . . Sagrad:na oko 1840.) . PoznajuCi dobra staru zgradu u
Jc.vrcJskoJ 1.4, utvrdtli smo da je Staudinger ovde nju tehniCki sni-
mto. ~let~ JC s~mo ~to to~ pri ~ikom nij e ostavio viSe podataka 0
zgra.di. Ntsmo stg~rm da JC godma gradenja 1840., jer se prilikom
ruSenJa zg1:a.dc ~atSl~ na podatak da je 100 godina starija, Sto takode
ne mor~ bill tacna, J,~r grcda na kojoj je bila oznaCena god.i na gra-
denJa mJe saC~vana . ) U vr~m e. k a~ a se Staudinger za nj u intere-
s ov~o to }e hila srpska. _ k uca, JCr JC kao sopstvenik 1922. god.ine
zaptsan Ljubomtr GaCamc,") a 1926, godine kao sused N. Tajtacaka
Ljuba BoCaniC,j Sto jc svakako ista Ji(:nost. Medutim, ta je kuCa u
XIX veku hila jcvrejska, jcr jc naSc miSljenj c da se na ovu zgradu
odnost jcdna licitacija objavljena u ..Srpskim novinama .. iz 1876.
godine.'') LicitaciJa je objavljena za proda)U celokupnog imanja
Jah1ela Rusa. Mcdu ostalima jcdno je bilo u Jevrejskoj mali , do
imanja _Ra!ajla Tartaceka (svakako Taj tacaka). PoSta je avo jedno
od rctkth 1manja u Jevrcj skoj ulici kojc jc pripadalo Srbinu 1922.
godine,j mo:i.emo sa sigurnoSCu prctpostaviti da je na pomenutoj
licitaciji ovu kuCu kupio Srbin, predak pomenutog Ga~aniCa ili
BotaniCa. Kasnijc, prcd drugi svet-;ki rnt, sopstvenik je bio BoAko
JczdiC, brodovlasnik.")
Br. 16 : Iman je je od ranije pripadalo jcvrejskom dobrotvornom
dru.Stvu .. Qneg Sabat i Gemilut Hasad1m ... Starn zgrada na ovome
mestu hila je prizemna, sasvim jednostavna, sa sedam prozora na
fasad1 i ulaznim vratima sa strane do br. 14 (druga sa leva na sl. 14).
Ovdc je danas zgrada sa prizemljem i dva sprata, u Cudnoj arhitek-
turi fasade, koju je pomenuto Druiitvo izgradi lo 1923. godine,')
Zidanje je po{:eto juna 1922. godine, a zavrSeno januara 1923. godine,
Sto je zaista rekordna brzina za ono vreme i za takvu gradevinu.
Zgradu je i projektovalo i izvelo Arhitektonsko-gradevinsko predu-
zeCe arh. S. Sumbula i inZ. H. IsakoviCa. Po svoj pri lici da je pro-
jektant bio arb. Samuilo Sumbul, Sto tvrdi i I. Slang,"} a da je izvo-
denjem radova rukovodio inZ. H. IsakoviC. SaC!uvani su kompletni
planovi ave gradevine. U prizernlju je velika sala, u kojoj je danas
83
bi~skopska .dv?'·ana, mala sa.l a i _jedan sta!l. Velika sala ima galeriju,
koJa prvob1trum planom OIJC b1la predv1dcna. Na spratovima i na
mansardi prema dvoriStu nalazc se stanovi. Fasada je projektovana
u eklcktiCnoj arh1tekturi sa priliCno bogabm plastiCnim dekoraci-
jama, u kojima ima preteZno 1sto~jaCkih clcmenata Uedina visoka
zgrada na sl. 11). Prizcmna zgrada u dvori~tu sagradena jc 1929.
godine.} DruStvo .. Qneg Sabat... osnovano je sa relig10znim i huma-
nitarnim ciljevima, a uZ1valo je pokroviteljstvo Jevrejskc crkveno-
Skolske opStinc. NaroC:ite zasluge za podizanjc ovoga Doma ima on-
da.Snji predsednik DruStva, Nisim Aron, beogradski trgovac. U Domu
Sl. 14 - Deo Jevrejske ulice od Solunske ul. prcma Du.tanovo} oko 1930 g.
Levo su :zarade od br. 18 do br. 2 (Foto Milan JovanoviC : MG B, Ur. 2195)
je postojalo odeljenje za izdrZavanje lznemoglih staraca i starica, ali
do 1926. godin e nije bilo predate svojoj nameni, poSto nisu mogla
biti osigurana potrebna novCana sredstva.") Ipak su kasmje, izgleda,
ova sredstva pronadena, jer jc u zgradi pred drugi svetskl rat bio
Dam staraca ...} Trideseti h godina ovoga veka DruStvo je bilo zapalo
u velike teSkoCe zbog loSih ekonomskih prilika koje su onda vladale,
pa se Jevrejska opStina potrudila da preduzmc mere za ozdravljenje
prilika .. u tom starodrevnom druStvu.j Za vreme velikih jevrejskih
praznika, u velikoj saH Doma otvarana jc privre.mena bogomolja.")
64
~r. ~8 : Izgleda dana ovome mestu, gde je i danas r
sa radtomcom za popravku automobila davno · · b'l P ~ plac
radeno, jer se i 1922. godinej i 1926 ~ ovde n~~n 0 mSta sag-
1
Jcvrejske crkveno-Skolske opStine. Piianje pra:ih ~~!e~~~- Pl~c 1 j:
bolna ta~a Jevrejske opStine, jer nisu donosili prihod, taka ~
19~.2;. godme doneta na~lna odluka da se ovakvi placevi izlofe ro-
daJI. ) Vero~atno da ~VUJ plac nij~ tada prodat, jer bi svakako k~ c
neSto na nJ~u pod1g_ao. Medutrm, na jednoj fotograCiji sa kr~a
XIX . veka vtdtmo da Je na tome mestu postojala prizemna z ada
(sasvtm leva na sl. 14) u skromnoj eklektiCnoj arhitekturi. ~ ·e
vcrovatno poru§cna za vreme borbi u prvom svetskom ratu. J
Sl. 15 - Ruleolna nare zorade na ugtu Solun.tke ulice (desno) i JeVt'ejlke uJ.
br. 22 (l evo) oko 1921. o. (Folo J. SranojeviC ; MGB, Ur. 6368)
Br. 20 : Zgrada sa prizemljem i dva sprata koja se nalazi na uglu
Solunskc ulice, sagradena je 1928. godine, na malome placu od 250
mt,j pa jc verovatno zbog toga fasada projektovana sa mnogo ~udnih
balkona i erkera. U prizemlju je bila bakalnica, a na spratovima
stanovi. Projektant je bio inZ. Veselin TripkoviC. Kao sopstvenik
pominje sc 1922. godine Avram Kaljderan (svaka.ko Kalderon),j a
1928. godine Soka D. Stajner i Venusa Melamed. Iz tapije se vidi
da su Soka i Venusa naslednice Sultane Loti-Kalderon, Zene Avrama
65
Kalderona, trgovca.j One su verovatno Cerk e Sultanine, koje su
udajom promenile prezim e, j cr jc na JCdnome mestu Soku potpisao
David Stajner, trgovac. U pomenutoj Arhivi planova saCuvao se i do-
kumenat iz 1942 . godine, iz koga se v idi da jc zgrada u to vreme pri-
padala DrZavnoj hipotekarnoj banci. Ovaj dokumenat je molba da se
lokal sa ulice pre tvori u gos l1om cu.j NiJ C poznato da li je molba
odobrena. Danas su ove do sada zapuStene prostorije prepravljene
u stan. Do 1928. godine izgl eda da na ovome placu nije bilo kuCe, su-
deCi po starim fotografija ma Vemvatno JC da je stara zgrada poru-
Sena u prvom svetskom ratu .
Br. 22 : Danas j e na ovome mestu nova sta mbena zgrada sa
prizemljem i tn spra ta, koja nema broj prema J cvrejskoj ulici veC
Sl. 16 - Deo Je vrej.tke 11lice oko 1930. a. Dc.tno .tu zoradc od br. 8 do br. 32,
a levo zarade od br. 9 do br. 19 (Folo J. StanojcvlC ; MGB, U r . 6373)
prema Solunskoj, na C1jcm se uglu nalazi. Iz dosadMnjih izvora ne
moiemo taCna utvrditi kame jc ovaj plac pripadao. Na [otografijama
iz oko 1930. godine (sl. 15 i 16) na ovome mestu vide se samo temelji
neke poruScnc kuCe. Jedna od tih fotografija verovatno je ranijeg
datuma (sl. 15), jer se na poru.;enoj zgradi vidi i donji deo prizemlja.
ZahvaljujuCi ovoj fotografij i danas znamo da je ovde nekada pos-
tojala veoma soh dno gradena zgrada, sa debehm zidovima od re-
dova tesanog kamena i opeke. NaroCito je na uglu kamen bio dobra
66
obr:"'de~. Na zidu sc vide dva manja prozora, jedan uz drugi, i jed.an
zaz1d ~m . otvor sa luko"!·. Na zidu se ne vide tragovi malterisanja.
Mogh b1smo ~r~tpos~?-Vltl da je zgrada sruSena iii za vreme prvog
~vets~og rata 1li rantJC. NaSe jc miSljenj e da je to starija ruSevina
Jer b1 maCe ~ao Z?rada od tvrdog materijala hila ucrtana u veJ
~~~~~at! o:t~~~mi~v~c~~rB~~7h 1 ~r~!6:~a~odlne.
Svi su izgled.i da je
. B~. 24-28 : Dom st:pih sa svojom izduZenom zgradom ad pri-
zemlJa 1 dva sprata zauz1ma danas ceo ovaj prostor. Zgrada je po-
d!gn':"ta poslc drugog svetskog rata. Za ovaj deo J evrejske ulice nema
~obnh po~atak<l: u adresaru .. ceo Beograd .. iz 1922. godine. 0 br.
-4_nema _mkakv~.h ~da_tak~.. B.r;, 26 (nekad? br. 34) pripadao je J ev-
rejskOJ ct ~v~no-:;:kolskoJ opstmt. ) Sopstvemk imanja na br. 28 (ranije
br. 36) bt? Je 19~-l. .ffod ine Jovan (ili J ordan, kako je na drugom
mestu zaptsano) K1·sl!c, preduzm1aC. On JC na ovome placu imao dve
stare Zffradc sa kalkamma prema ul~ci i uzanim dvori!tem _ pro-
lazo.m, tz~~u ov1h zgrad~. l~te godlnc podneo je molbu da prema
proJektu mz. Alek. M. S!m1ca podigne u produi.enju obeju starih
~grada dve nove zgradc sa pri~en:tljem i _spratom. Mcdutim, iz higi-
JCnskth razloga odobrena mu JC tzgradnJa samo one prema br. 26.
Ponovna molba krajem 1925. godine takode je odbijena.j
Br. 30 : DanMnja zgra~a na .~vome mestu od prizemlja i tri
sprata s~grade_n a je 1~25. godme. N!Je poznato .§ta je ranije na ovome
mestu bilo, ah k_ako Je skoro cela Banatska ulica, na Cijem se uglu
plac nalaz1, poruscna u toku prvog svetskog rata, vcrovatno je da su
1 ovde bi le ru.\evine. Najranijt dokumenat koji sc odnosi na ovu
zgradu potiCe iz 1921. godinc. To je protokol reguiacije na kome je
kao sopstvenik oznaCen Barlovac, a kao molioc za izdavanje proto-
kola Banka Nikolc BoSkoviCa, koja se kasnije u svi ma dokumentima
pnlikom podizanja zgrade pominje kao sopstvenik. Banka je prvu
rnolbu za podizanj(> zgrade podncla 1921. godine, ali je sve do 1923.
godinc nijc izgradivala. Tada je podnela novu molbu za odobrenje
izgradnjc, jcr su nastale nove potrebc Banke, taka da je sada umesto
sa dva sprata i gvozdcnom mcduspratnom konstrukcijom traiila doz-
volu za pod.Izanj c zgrade sa tn sprata i armirano-betonskom mec.1u-
spratnom konstrukc1jom. Zgrada je gradena kao kombinovana: za
kancelnrtje u pr1zemlju i na prvom spratu, a za stanove na drugom
i treCcm . Projeka t za prvu, kao 1 za drugu varijantu, prema kojoj je
gradcvina i izvedena, dao jc na.S poznati arhitekta i profesor Uni-
verzitcta Nikola NestoroviC, koji jc projektovao veliki broj beog-
radskih zgrada, medu koj ima ima i prvorazrednih ostvarenja u naAim
uslovima. Ova zgrada svakako ne dolazi u red njegovih najboljih
projekata, ali nj cna arhitektura u retardiranoj eklektici prijatno
deiuje svojim proporcijama, kao i ponekim detaljima (vicli se desno
u dnu sl. 16). Gradena je od 10. avgusta 1923. godine do 15. febru-
ara 1925. godine. Cena koStanja joj je bila 2.100.000 din.;
B r. 32: Magacin Banke BoSkoviC, Akcionarskog clru.§tva, prvi
magacin sa armirano-betonskom konstrukcijom u Beogradu, podig-
67
nut je ovde ubrzo posle prvog svetskog rata. Banka je 13. scptembra
1920. godine podnela molbu za podizanje ovoga magacina za smeStaj
robe, a veC 30. decembra 1921. godine podnosi novu za odredivan je
komisije koja Ce zgradu primiti. Na paledini molbe je, medutim, miS·
ljenje komisije da zgrada nije u svemu izvedena prcma odobrenom
planu. Izgleda da je oko prijema zgrade hila priliCno teSkoCa, jer i
iz 1922. godine postoje dve molbe, gde se traZi uverenje da je komi-
sija zgradu primila. SaCuvala su se i dokumenta o prepravkama na
zgradi 1946. i 1947. godine. Projektant magacina je arhitekta Nikola
NestoraviC, koj i je izradio i statiCki raC:un , saCuvan do danaAnjih
dana.} Svakako da zgrada dolazi u red veCih ostvarenja Nestorovi-
Cevih. Zgrada postoji i danas. Prema Bruschovom planu ovde je u
XVIII veku bila dZamija.
i vcrovatno da je on posle prvog svetskog rata podigao avu danaJnju
zgradu nczanimljive eklektiCne arhitekture, sa prizemljem i jednim
spratom. Starn zgrada na ovome mestu bila je prizemna, sa fasadam
skramno dekarisanam i Sest prozora, bez ulaznih vrata na fasadi.
Stari br, 9: Sopstvenik avaga imanja hila je 1922. g. Eliza
OzcL·aviC.'') Danas je avo zemljiSte pakrila Visokog Stevana ulica.
Na sl. 17 vidi se da su na tome mestu bile stare barake i drvara,
ogradeni platom prema Jevrejskoj ulici.
Br. 9: Dana.Snja zgrada izgradena je svakako posle 1930. g.,
JCr ima odlike moderne arhitekture, koja se tek tridesetih godina
poCela primcnjivat1 u Beogradu. Jedino se kao ostatak: dotle vlada·

Neparna strana ulice

Deo ulice ad DuSanove do Visakog Stevana ulice ima Cetiri

placa sa brojevima 1, 3, 5, 7. Preko br. 9 proSao je kasnije novopro-
seCeni deo Visokog Stevana ulice, zbog Cega sve zgrade nife ave
ulice nose danas numeraciju za stepen niZu nego ranijc.
Br. 1: Ova zgrada, koja prema Du.Sanovoj ulici i uglu ima pri·
zemlje i dva sprata, a u produZetku prema Jevrejskoj jedan sprat,
sagradena je oko 1911. godine.j Kao sopstvcnih iz 1922. godine
pominje se Ignjat K rstiC,j o kame obuCar, koji i danas ima radnjicu
u suterenu ave kuCe, kaZe da je bio preduzimaC, da je bio imuCan
Covek i da je imao viSe kuCa u Beogradu, ali da je bio nepismen.
Zgrada je na samome uglu zaseCena i taj deo fasade bio je najdeko-
rativnije obraden plitkom malterskom eklektiCnom plastikom. Na
prvome spratu celom duZinom ovoga dela fasade je balkan, a na
krovu je bila dekorativno obradena atika, Sto se vidi na saCuvanim
fotografijama. KuCa je izgorela u drugom svetskog ratu , pa je posJe
rata obnovljena.") Danas viSe nema skoro nikakvih ukrasa na fasad i.
Br. 3: Na fotografiji sa poCetka ovoga veka (sl. 7) vid1mo na
ovome mestu stari kameni neomalterisani zid sa kapijom lul:no zas-
vedenom u zidu. Danas se pod ovim brojem nalazi deo Jevrejske
ulice n aj loSijeg izgleda. Tu je na levoj strani neizgraden i neuredan
plac, a na desnoj niske Supice u kojima se i danas stanujc pod
veoma l o~im uslovima. Kao sopstvenik iz 1922. g. pominje se Jovan
MatiC.")
Br. 5: Na starim fotografijama vi dimo (sl. 7) da se na ovome juCc eklektil:nc arhitekture zadrlao na samof!l.e ugl~ balkan sa og-
mestu n alazila ob iCna prizemna zgrada, fasade sa tri prozora prema radom od kovanag gvoZda. Na tome mestu ram~e su b1l~ stare drv~~
ulici. Njen sopstvenik je bio 1922. g. Moreno Koen .j Negde tri- barake sa kalkanima prema ulici i van regulac10ne lim]e, !to se vtdi
d eseti h godin a ovoga veka ovde je podignuta stambena zgrada sa na starim fotografi jama. Kao sopstvenici zabcleZeni su .1922. g. braCn
prizemljem i dva sprata, koja i danas postoji. Fasada je asimetriCna, Ezrielj (svakako Azriel). Medutim, veC 1928. g. kaa l~vt sus~ zgrade
obradena u eklektiCnoj plitkoj dek01·aciji sa po jed.nim manjim bal- br. 11 oznaCen je Regulaciom fo nd. Smatra:no sa veliko~ s1gumoit")u
konom na svakome spratu. da se na ovaj plac odnosi jedan saCuvam dak~enat .tz 1836. g.
Br. 7: 0 ovoj zgradi na uglu ulice Visokog Stevana imamo Pomenuti dokumenat predstavlja ...Testament Azriela Hauna beogra~­
veoma m alo podataka. Sopstvenik joj je 1922. g. bio MoSa Elijas•) skog J evreja .. i beagradskag trgovca. Ovim testamentom on ostavl]&
68 69
 dvojici . sinova. iz ?rugoga braka, osim drugih stvari, i kuCu ...u kojoj da na ovome mcstu podigne dve prizemne stambene zgrade, sa lica
sad obJtavam, zaJedn o sa ba.Stom, avlijom , podrumom itd. leZeCa i iz dvori!ta. Prema ju:l.nom susedu dozidana je jo! jedna mala
spro.Cu jevrejske sinagoge, i to izmedu Avrama Majove i Samuila zgradica, koja zajedno sa dve pomenute i danas postoji (sl. 16, dve
Dav1da Avramove kuCe...- Po.Sto je ovo imanje u blizini stare sina- prizemnice u sredinl bloka). Kao sused zgrade br. 11 oznaten je
goge, a kao jcdan od sopstvenika zgrade na br. 11 pom inje se 1922. 1928. g. Aron Elazar, trgovac.j
g. M: Abr~ham (Sto z_naCi i~to Sto i Avram), naSe je mi Sljenj e da je Br. 15 ; Najranij1 podatak o ovoj zgradi pobCe iz 1912. g.")
ovo 1manJ e od davmna pn padalo poznatoj beogradskoj jevrejskoj kada je kao desni sused zgrade br. 13 oznaCen MoSa Alkalaj, advo-
po~od.ici Azriel, Ciji su Clanovi A1·on i Solomon sagradili prvu jev- katski pripravnik. Sopstvenik 1922. g. hila je Pralka banka.j M~
reJsku Skolu u oslobodenoj S rhi ji 18 18. godine. dulim, 1925. g. ranijc pomenuti I. KrstiC podneo je molbu za izgradnJU
stambene zgradc sa prizemlj em i jednun SJ?ratom, ! to je i ~obr~no,
Br. 11: Ako prihvatimo da je imanje hr. 9 pripadalo 1836. g. tako da zgrada postoji i danas (sl. 16, jedina zgrada sa pr1zemlJem
Haimu Azrielu, onda je ovo imanje u isto vreme hilo svojina Samu1la i spratom leva). Gradena jc> od 12. jula do 20, oktobra 192;,. g. prema
Davi da Avrama. Zgrada na ovomc mestu Jedna je od dve zgrade
od tvrdog materijala, kojc je oznaCio Emilijan JosimoviC na svome
planu Beograda iz 1867. g. U 1922. g. kao sopstvenici su navedeni: J .
Ozof (verovatno Ozer , je1· u adresaru ... ceo Beograd .. ima dosta gre-
Saka u prezimenima) i M. Abraham ...) Ovaj Abraham jc verovatno
potomak pomenutog SalT}uila Davida Avrama. Prema saCuvanoj ta·
piji~ koja je izdata 1928. g. Antoaneti Ozer , udovici Josifa Ozera,
Speditera, i trojici njenih sinova, vidi se da je Josif u meduvremenu
umro. SledeCe godine Ozerov1 su ovo imanje prodali veC ranije po-
menutom Ignjatu KrstiCu, sopstveniku nekih kuCa u ovoj ulici. Zbog
Cega se sada kao prodavci pojavljuju samo Ozerovi, a ne i Abra-
hamovi , ni je nam poznato. Cim je I. KrstiC kupio ovaj plac, sru!io jc
tri prizemne stare kuCe koj e su tu postojale i vee 15. septembra pOCeo
da zida novu od pri zemlj a i dva sprata, koja je zavr~ena krajem
1929. g. i koja i danas postoj i. Proj ektant je bio nastavnik Srednje
tehni Cke Skole a1·h. Mil. M ... eviC (potpis neCitak). Arhitektura fasadc
je s iroma.Sna, sa pli tkom dekorativnom plastikom. Uz nrhivu za ovu
zgradu saCuvan je i jedan zan imljiv dokumenat, koj i se odnosi n a
staru si nagogu. Da ne bi morao otvoriti prozore na projektovanoj
prizemnoj zgradi prema sinagogi, ! to jevrejski verski propisi nisu
dozvoljavali, I. KrstiC je odustao od z1danja kuCe iz dvori!ta, v~ je
mesto nj e podigao samo ogradni zid.
Br. 13: Na ovome imanju nalazila se druga od dve zgrade od
tvrdog materijala ucrtane u pomenuti JosimoviCcv plan iz 1867. ~·
Prema saCuvanom planu pri zemne zgrade iz 1912. g.'') kada su joj
dozidane kujna, kupatilo i saba za mlade, uoCava se prema obliku
osnove, da je to ista zgrada iz 1867. g. Iz saCuvanih dokumenata vidi
se da je zgrada pripadala steciSnoj masi Samuila S. Keena, a da je
iman je drZao Marko E. Abraham , trgovaCki agent, verovatno isti
onaj koji se pominje kao jedan od .sopstvcnika imanja br. 11. KuC:a je
pre dozidivanja sporcdnih prostorija imala tri sobe s lica sa po dva
prozora i ulazn i hodnik, kao i jednu sobu iz dvoriSta. Sopstvenik
1922. g. bila je Pra! ka banka,j a kao sused zgrade br. 15 zapisana
je 1925. g. Masa S. Koena.j Svakako da je posle M. Abrahama
Pra.Ska banka preuzela upravu nad imanjem i da ga je posle 1925.
g. prodala, poSto je veC 1927. g. Zlata Arona Elazara podnela molhu

70
~r~~~j~ jeK;~~~~ P;1e:n:pt;r~.je=t~a~~~na:hi3~j~~~j~st~~~~:.~
1
okupacije 1941. g. I u izveStaj ima Crkveno-Akolske jevrejske op!tinc
izmedu dva rata pominju se novCana sredstva upotrebljena za njenu
Godina gradnje ozna~ena je i na samoj zgradi. popravku. Na nj enome mestu je danas stambena drvena baraka,
Br. 19 : Sopstvenik ovoga i susednog imanja, koji su 1922. g. izdufena kao i ana i poloZena u istome pravcu.
nosili brojeve 21 i 23, bio je Celebar Koen .j Danas je ovde na uglu Iz dva sliCna dokumenta, samo jednog iz XVII, a drugog iz XX
Solunsk e ul. sruSen stari magacin sa prizemlj em i dva sprata, koji veka, vidi se koliko su J cvreji svoju bogomolju po!tovali i driall se
je verovatno graden ubrzo posle prvog svetskog rata (sl. 18, leva). odrcdenih verskih propisa. Rasprava rabina Almosnina (1 642- 1689),
Sluiio je kao vojni magacin.") o kojoj govori I. Slang,IJ) bavi se pitanj em dozvole sus~n~m kuCe-
B r. 21: Danas je ovde zgrada novijeg datuma sa prizemljem i vlasniku ... za dozidivanj e Cardaka prema zapadnoj stram smagoge...
dva sprata. Njen sopstvenik je 1922. g. bio Celebar Koen.") Rabin je zabranio podizanje ovoga Cardaka ... sa razloga duinog pol -
Br. 23: Ceo prostor od br. 21 do Banatske ul. danas zauzima
velika kolektivna stambena zgrada sa prizemljen i pet spratova,
sagradena pre nekoliko godina. Medutim, nekada je tu bilo viSe pla-
ceva, koji su svi 1922. g. pripadali Rozi Baruh.j Ona je verovatno
plac br. 23 ubrzo prodala, jer je Nahmah Koen, trgovac, veC 12.
avgusta 1922. g. poCeo tu da zlda kuCu sa prizemljem i jednim
spratom, prema projektu inZ. Valerija Sta.Sevskog j (zgrada iza ma-
gacina na sl. 18). Na samome uglu Jevrejske i Banatske ul. nalazila
se 186 7. g. neka zgrada od tvrdog materijala, koju vidimo na planu
JosimoviCa iz iste godine.
Blok na n eparnoj strani izmedu ulica Banatske i Dunavske. Sve
do danas sa~uvali su se planovi iz 1905. g. Cudne zgrade,") koja je
onda bila javno podignuta na ovome mestu. Te godine izraden je za
avo imanj e Pere A. J ova noviCa ... p Jan za novu zgradu za prosti tutsku
radnju ..., prema projektu ini. Bar. M. PajeviCa. Plan je pregledao i
odobrio Gradevinski odbor za grad Beograd. Zgrada je hila prizemna,
velika po povr.Sini i imala dva unutraSnja dvori!ita sa prostorijama
okolo. Sopstvenik imanja 1922. g. bio jc Isnk Katarivas.j Danas
ovaj prostor zauzima sa svoji m mnogobroj nim zgradicama i drugim
materijalom preduzeCe ... Antikor.. , koje se odatle seli, a prostor treba
da se uredi kao park.

Sta.ra sinagoga.
PoSta se ova bogomolja nalazila u bloku koji pripada Jevrejskoj
ul. , a i glavni pr ilaz joj je bio iz ave u lice, ieleli bismo da i o nj~j
ovde kaZemo nekoliko reCi . Kao Sto smo veC i ranije konstatovah,
izgleda da je na ovome mestu postojala sinagoga od najdavni jih
vremena. Ne zna se kada je taCna podignuta ova poslednj a grade-
vina, sruSena za vreme poslednjeg rata (sl. 19), ali ~erova tn o. datira
joS iz XVIII veka. Bila je poloZena u pravcu sever -Jug, kao 1 sama
Jevrejska ulica. Njoj se izmedu dva poslednja rata prilazilo iz J ev·
r ejske ulice uzanom stazom ad ugla ulice Visokog Stevana ...). Uvek
se nalazila u dvoriStu, porti, opkolj ena sa svih strana gradevmama,
Sto vidimo skoro na svima ovde pomenutim planovim a, Porta je
izmedu dva poslednja rata hila oznaCena kao Mojsijeva utica. Si-
nagoga je stradala za vreme srpskih ustanaka poCetkom XIX. v~ka,
ali je 1819. g. obnovljena i kao bogomolja sluftla sve do naCistiCke

72
testvovala protiv ot~aranja prozora prema si nagogi. Demajo je dcr
kazivao da je Moj"ijeva ulica u stvari odvaj kada bila por ta sinagoge, !J) Slnng, str. 20.
pnstupaCna svima, jer s u ra niJe svi stanovnici toga kraja bili Jevreji. 101 Haz.lm Sabanov!C, T urski i.zvo ri za b toriju Bcograda I , Istorijskl arhlv Be·
ograda, Beograd, 1964, str. 460.
Preko porte se odlazilo i u obliZnju j cvr ejsku versku Citaonicu.
11) Slang, str. 18.
Okolne gradevinc su ratom poruScn e, •·a li se ti me nije izmcnio pravni 12) P opoviC, str 75.
karakter zemlj iSta.- Takadc jc ukaza a i na Ci nj enicu da su i sve 13) Otcndorf, Opls Bcograda i= 1663, Polltika 26. 3 1933. g.
14) ~cn~~a ~ io~~~~IC2Jt~~~. zo f.s!oriju Bcogrado 1717-1739. g., SAN, Spo
postojeCe okoln e zgrad c kalkanom okrenute prema si nagogi , a da
je i Generalnim planom Bcagrada (1 z 1924. g.) predvidena zatvaranj e 13
porte sa svih strana. Izgleda da Gradevinski odbar nij e usvoj io ave 151 S lnng, str. 26.
161 Ibid. str. 4.5.
razlage, taka da jc KrstiC odustao od zidanja po menute dvari Sne 17) Dr Radovan Sama rd11i:, Bcoorod I Srblja u spuima f ro neu.skih •acremenika,
zgradc, da bi udavoljio jev1·ejskim versk1m zahtevi ma . X V I-XVII cek, Istorljskl nrhh· Brograda, Beograd, 19151, str. 193.
Stara sinagoga sagradena je u veoma jcdnos tavnoj a rhitekturi. 18) Sla ng, str. 46.
Osnova je u ob1iku izduZc nog pravougaon ika 36x8m, koj i se prema l!J) Talijan.sk l plan Beograda sa not:im u!v rdenjima tzgradeni m 1695. i 1696.
~odl ne (Pianta di Bclgrado. , .)
jugu zavrSava polukru i no. Zgrada je jednobrodn a bazilJka sa drvc- 20) S tang, str. 49.
nom tavanskom i krovnom konstrukciJom. Spoljn a visina zgrade do ::! ll Ibid , str. 51.
strehe iznosi oko 5 m, s tim Sto visi na mje kanstantna, jer j e teren 22) P opoviC. str. 156.
bio u padu. Krov jc pokriven crepom, a streha ima sasvim mali 23) Sla ng, str. 56.
24) PopoviC, str. HS : Drag. Lj. JovanoviC, Beogr ad u i.storl jsklm I .stafisUCJdm
ispad . Na istoCnoj duioj strani ima 9 1zdu Zenih prozora luCno za- podacfma, Nnr . m!sao. 1920. s tr. 13. pod 41.
vr:Senih sa lako profilisanim malterskim okvirom. Verovatno da je 2.5) Mntthla.s &!utter, Pion tvrdavc. varoji i £: olcd Beoorado, oko 1735. g.
isti b roj prozora imala i na 7.apadnoj s ta·ani. Na kraj u lstoCnog zi da 28) Gabriel Bodcnchr. N ov! plan varo.ti I tndat•c Beograd, oko 17 17. g.
blizu ugla severnog bila su ulazna vrata sa prof!l isa nim okvirom i :m PopoviC, s tr. H5.
201 Ibi d. s tr. 16-1.
timpanonom. :ID) Ib id, str. 300.
Po~ to nam danas viSe n iSta nije ostalo od stare J evrejske Cetvrti 30) Stang. str. 58.
osim spamena u ime nu J evrejskc ulice, Zelc li b1 smo da na kraju 3 11 Ibid. str. 59.
321 Ibid, sotr 60
damo jedan predlog : 33) Ibid , str. 62.1 64
34) Po pov!~ . str. 303.
Obnoviti Stai'U sinagogu kao spomen-muze) stare J evrej- 351 Ibi d , str. 309.
ske Cetvrti i svi1t na.Sih sugradana Jcw reja stradarth u 361 Ibid. str 31&--317.
drugom svetskom ratu. 37) Do rdc v i~ . s tr. 203
38) S lan g. str. 68.
39) Popov! ~. str. 411
~0) Ib id. str 412.
41} Ibid , str. 411. I 3~7.
~2) Sla ng, str. 78.

!~~ ~~~~:;: :t r. '~:~~ Oordc,·iC, str

8
20:i
NAPOMENE : 45) Slang, str. 68. 1 70.
46) Ibid, str. 92.
I) Plan varoSi Beograda sa kraja XVIII vekn. Juadlo Fr. von Brusch, pot-
poruCnlk. Plan je objavljcn k.n o prllog u z knjlgu D. PanteJJC.a , Bcogradskl 1~ ~~~~~ ~~~: !~~ : Sian~:, st r. 80 ; Enciklopcdija Jugo.s!avl}c IV, str. 490.
pa~aluk prcd Pr\' i s rpskl ustanak, P oscbnn izda.nja S AN CXLVI . Be- 40) Duzcpe Barbanti-Brodano, Garibaldinci na Drlnf 1876.o, Srpska k njftevna
ograd, 1040. g. z.adrugn, 1958, str. !26 (skraCcno: Brodnno)
2) Encfklopcdija Ju.oosla vijc IV. Lckslkografskl zavocl. Zngreb, 1960., str. -100 : 50) Slang, str. 102.
Ignjat Slang, Jevrcj{ '' Beooradu, Bcogrnd. 1020 : Du~an PopoviC. Beograd
kroz vckovc, Beograd, 1004. ~~: i'~:v~f;:r~rJJI~vanoviC, Sl1kar l,ron Koe11, Godgnjuk Muzcja gradn Be·
3) Ign jat Slang, Jcvrcji u Dcooradu, Beograd . 19:!0, s tr. 10 (skraCcno: Slam;) ogradn 11, 1055, str. 377
4) Dr D u!an PopoviC, Beograd kroz t•cl:orc, Turistltka ~tampa. Beograd , 53) Slang, str.
90.
106-1, str. 79 (skraCeno: PopoviC) 54) DordeviC. str. 206.
5} Slang, str. 9.
6) Enciklopedija Jugo.slavljc IV, Lekslkografski zavod, Zagreb, 1960, str.
490. g~ ~:~~~~~tr:P. 1 ~~·vanoviC, 1: .s!arog Beoo rada, JevreJskn mala. Beograd, TUtis·

~!~:,;t;:;;~s::~~~~~· ,! ia63 g. (prv1 putdobJ~~.e~a~k~ln0~~~k:l:O~~•

8
~} ;~~~;;,~:rf>~n1ev!C, Jcvrejl u Srbiji za v r cmc prvc vla d c kncza. MUoJa, 57)
Godl!njlca N. Cup!Ca, knj . XXXV, Beograd, 1923, str. 202 {skraCeno: 1 P . PopoviCa, Dva tu rska plana 8 cogra a,
E>ordev!C) 1937,str.25o-252).
75
74
58) Lj ~ bomir Nlki~, Ko je auto r tu r.skog plana Beograda iz XIX vc ka , Go- Dr J02.EF SVAJ CER, nadrnbln, PECUJ
disnjnk gradn B~mg rada VII, 1060, str. 153-155 ; Radoslav Pcrovic!' Oko
boravak Dositeja ObradociCa u Beogradu , KovCetl~ VII, 1966, s tr. 57:_104.
59) Zblrka !otosratija J cremljc StanojcviCa, Muzej grnda Beogrnda.
60) Emillja n J osl movl~. Obja!njenje predloga za regulaciju onoga dela t'a ro$1
Bl!'ograda !to le.ti u ! ancu, Beograd, 1867, sa jednom ka rtom.
61) Plan Beograda od J8J 5-I430, Iu adio Radoje Dedinac. Plan je objavljen
kao_ prilog uz knjlgu Joakima VujiCa, Putdestvije po Scr bijt I, Srpskn
knJJtcvna w druga, Beograd, 1901.
62) Plan Beoorada , Sasta \.'lo Stevnn Zar!C, infl nir. Jzdan je Drt.avne ! tam-
parijc, 1878.
63) 1\1. S. PetroviC, BeoQrad p re sto oodina, 1930, str. 31.
!l.j) Brodano, str. 12-j,
65) Hajim S. Dav!Co, Sa Jali jl!', Beograd, 1898.
66) Ljubomir NlkiC, Df am i je u Beooradu, Godi~ nj a k grnda Beograda V, 1958,
str. l 61. KRETANJE BROJNOG STANJA PRVE VERSKE Ol'STINE
67) Aron Alkalaj, Purim u Je v re}skoj mallali, J evrejskJ almanah, 1954, str.
146-149 ; Aron A lkalnj, Zivot I ob!Cajl u nekada! njoJ J evrejskoj mahall, U 2UPANIJI BARANJA- U DARDI
Jcvrcjskl almanah, 1961-1062, str. 82-97.
GB) Prem o. kazlvanju Dragomlra J ovanoviCa. obuCara, lz Jcvrcjske ullce br. 1,
kojl t u ilvi i radl od 192·1. godi nc.
69) Adr e.sa.r .. ceo Beograd .. , 1922 g., Izdanje .. n uska mrsno .. , Beograd, Prilog istoriji nnscljavanja Jevreja u iupanijl Baranja
70) Arhiva planovn Sekretnrljnta za komunalne i grndevinske poslove Skup.
! tine grndn B~mgrada , period 1920-1930, fnsclkln br. 46.
71 ) Premn kazivnnju Savkc KolnriC, kojn sta.nujc u J evr ejskoj ul. br. 12. U selima iupanijc Bnranja Jevrej i se pojavljuju na kraju
72) Vidosava NikoliC, T unka dobra i stanovnW vo u BeoQra du u v reme bom· Cet.vrtc, t j. poslednje eta pe u istoriji naseljavanja madarsklh Jevreja'),
bardovanja 1862. g., Godi ~ njak grada Beograda IX- X, 1962--63 g., atr, 273. koja poCinje konaCnom pobedom nad Turcima.
73) Alcksanda r Dlmltrljev!C iz Surdullce, palir-poslovoda G radevl nskog pre-
duzeta ,.ztdar•, S urdulica. U zemlj i koja jc vt·aCcna u posed Habsburgovaca, vlastela je
74 ) Srpske novinc br. 24, 1876, str. 5. omoguCavala Jevrcjima da se naseljavaju na njihovim imanjima i
75) Slang, s tr. 126.
76) Izvc!taj o radu Uprave Crk veno·~ kolsk e jevrejske o p! tl ne u Beogradu L.a da se ukljuCe u privredni ii.vot.
period od 1924-1926. g,, Beograd, 1926, str . 27. '
Pr ema zemaljskom popisu Jevreja u prvoj polovini XVIII veka,
77) Ibid, w period od 1929-1932. g., Beograd, 1932, str. G.
78) Ibid, str. 21. od Cetrdesettri iu panije ufe Madarske samo u devet !upanija nisu
79) Prema kazivanju Laza ra Rackov!Ca, Sumatova~ ka ul. 1-1 3. Beograd. Uveli J evreji. Medu ave spada i Baranja1) , gde je u to doba samo
80) D r Branko P erun!CIC, Beogradski sud 1819- 1839, a.. Istor ijskl a r hl v Bco· jedan Jevrejin imao rndnju u SikloSu. ReC je o nekom torbaru po
grada, Beograd, 1964, s tr. 670, dok. br. U ·L
8 1) Zbirka planova :~.grada , Muzej grnda Bcugl'uda.
imenu liak, poreklom lz Rohonca, ali njegova porodica i rodbina ne
02) Slane, str. 41. stanuju na podruCju Zupanlj e, niti on plaCa porez Zupanijl, veC jedino
veleposedniku. Zupanij a u to doba joS ne dozvoljava naseljav~n~e
Jevreja. Godine 1742. grof Karolj BaCanji prima na svoje iman]e
jcclnog J evrejina iz Bonjhada u Zupaniji Tolna, ali atatut Baranje,
donet 1746. godine, uklda to naseljavanje, StaviSe 1750. godine pr~
tivi se Cak i njihovom dolaZenju na vaSare iz susednih Zupanij~ ).
Jedini izuzetak Ci ni MazeS Leb sa stanom u Hedjesu (takode Zupamja
Tolna), koj i dobija 1741. godine dozvolu za torbarenje u Baranji
...poSto j e siromaSnom narodu (kmetovima) kupovina neophodna...~.
Naseljavanje Jevreja nastnj e tek u drugoj polovini toga veka.
Godine 1775. u Baranji :live 32 porodice, a 1778., odnosno 1779. go.
dine, 67 porodica5) . Celokupno jevrejsko stanovniStvo u t upaniji 1800.
godine iznosi 468 lica6), i to po srezovima:
77
76
 I)'
SI~~z ~~~j/ li~ li~a
, MohaC 60 " godine devet, 178 . godlne sedam (34 hca), 1787. godine") deset,
,. Hedjhat 118 ,.
,. Sentlerinc ,~2~ "J
. _Dakle, najviSe Jevreja ima u srezu Darda, 31.2% celokupnog
JevreJskog stanovmStva.
Po popisu iz 1778. godine, Jevreji :live u 50 opStina Zupanije i
to po dve porodice u 10 opStina, a po jedna porodica u ostalim op§ti-
nama, dok je najnaseljenija Darda, gdc Zi vi osam porodica'). Taka
Dardu moZemo smatrati prvim jevrejskim naseljem u Zupaniji. Po
profesiji Jevreji su veCinom trgovci-torbari , dok manji deo trguje
me.Sovitom reborn, a mnogi Zive od zakupa krCmi i ostalih zakupa na
imanjima veleposednika1).
Prirast je najbrZi u Dardi, gde posle jcdnog stoleCa Zivi \'eC 21
porodica, zatim slede BakSa sa 13 i DunasekCc sa 11 porodica. JevreJi
i tada Zive raStrkani u 50 opSlina Zupanij e}.
Za relativno kratko vreme jedva ne.Sto vi Se od dve decenije,
jevr~jsko stanovni.Stvo se ukorenilo u Zupanijl, a prva brojnija vcrska
opStma nastala je u srezu Darda, gde su Jevreji najbrojniji, u centru
veleposeda Esterhazija, u mestu Darda.
Dozvola da se naseljavaju, stvaranje dardanskc vcrske o~tine,
koja je u doba feudalizma najbrojnija, pdrast duSa, njeno kratko-
trajno cvetanje, a posle njena stagnacija, u tesnoJ jc vez1 sa kreta-
n jem trli Snih odn osa u Baranji.
Posle konal:nog poraza Turaka, posed u Dard1 u vidu poklona
Habsburgovaca dolazi u ruke grofova .Jano.Sa i Fridje~a Veterani.
Posle su celokupni kompleks poseda od 19 sela od nj1h kupili Ester-
hazijevi1'), i za vreme njihovog posedovanja nastalo je prvo jevrejsko
naselje, a kasnije i verska opStina u Dardi.
UporedivSi istraZivanja LajoSa RuZaSa 11 ) o trgovinskim i trii.S-
nim odnosima u Baranji sa naSim podacima o naseljavanju baranj-
skih Jevreja, odnosno sa brojnim stan]em dardanskc verske opStine,
moZemo uoCi ti ave veze:
1. Veleposedi u Baranji nisu izmedu 174 1. i 1767. g:.xline raspo-
lagali znaCajnijim trZnim vi.Skovima, a ni plasman neznatnog vi.Ska
na teSko pri stupaCnim inostranim trZiStima nije doneo mnogo koristi
veleposedniku. Kao Sto smo videli , u to doba, izuzev spomenuta dva
trgovca, :iupanija je vodila politiku ogradivan)a od Jevreja. Ni j e im
dozvoljavala naseljavanje i dolazak na vaSare. mada bi oni rado
dolazili iz Tolne, jer su bili taka siroma.Sni da su ih u Barnnju pri-
vlaCile Cak i one krajnje oskudne trgovinske moguCnostit.) . Ali tada
tamo joS nisu bili potrebn i.
2. Vreme izmedu 1767. i 1790. godine je doba razvoja lokalne,
gradske pijace u Zupaniji. Ovo se vreme podudara sa dozvolom da se
Jevreji naseljavaju u Baranji i sa porastom broja Jevreja u Dardi.
78
Broj jevrejskih porodica Dardi iznosi 1778/79. godine osam, 1780.
1788, godine dvadeset jedan.
Vezu izmedu razvoja tdiSta i naseljavanja Jevreja tumaCimo
time Sto paste sred.ivanja agrarnih odnosa (1767. godine) lokalno
u-.li.Ste, trliSte u gradiCu, dobija sve veCi znataj i za seljake i za
veleposednike. Nairne, nekoliko sela stiCe pravo za odrlavanJe vaSara
1 postaje gradiC, usled. Cega pijatna taksa na pijacama gradiCa u
centru veleposed.a poveCava dotadaSnje prihode veleposed.nika (zakup
krCmi, trgovina stoCarskim i ratarskim proizvodima). A kmetovc
njihovi gospodari prisiljava ju da se ukljuCe u trZiSnu privredu. da
svoje proizvode unovl:e, kako bi mogli plaCati cenzus i arendu. Zbog
toga se u drugoj polovmi toga veka tu i tamo pojavljuju jevrejski i
srpski trgovci. kojima veleposednici dozvoljavaju da se nasele, prvo
kao zakupnici krl:mi,. 1 mesara, a kasnije se njihova delatnost pro·
Su·uje i na trgovinu Zitaricama, vunom i duvanom. Istovremeno bave
sc 1 p1·odajom gvoZdarske i tekstilne robe i lula. Industrijsku robu
sami nabavljaju i sami prevozc iz Nadsombata, Bratislavc, PeSte i
Graca. S njima se stvara trgovaCki sloj lokalnog trfiSta'1.
3. Izmedu 1790. i 1848. godme, u doba krize feudalizma, uloga
trtiSta je zna~jni )a nego Sto je hila u ranijem periodu. U dvadcsetim
godinama XIX veka uticaj otvorenog trZiSta stiZe i u Baranju, traieCi
u Zu paniJi vmo, vunu i Zital'ice. Po Eleku FenjeSu, statistiCaru toga
stoleCa , Jevreji se uglavnom bave_ trgovi_nom ovih ax:tikala. ~ored
stl'anog tri:i Stn sve vcCu ulogu Je 1gralo 1 lokalno trti.Ate gradu2.j
Zbog ovih Cinjcnica i broj jevrejskog stanovni.Stva ~e z~atan, Sto
pokazuJU 1 podaci popisa JZ 18~0. godine. A . porast ]~ otigl~ u ~
d vadesctim godi nama toga .stoleca ~ ,u Dard1, gde vee l~odme
:l. JV I 227 lien') , n 1839. godme 236 hca ).
Naime, druga najveCa trgov~nska orga~iza.cija u Zupa~iji ~asta]e
baS u srczu Dardn, gde po zemalJskom pop1sU 1z 1828. godme 1~a 34
sitnija i 13 krupnijih trgovaca . Od kru,pniji~ trgovac.a u srezu ]edan
stanuj c u Dardi, a ostali u selima sreza ). Pos~o nam ~e .poznato
se ovi krupni]i trgovci bavili uglavnom trgovmom svmJa~a, mo~e~o
da su
konstato\·ati da su gro Jevreja saCinjavali sitniji tr~ovc1. SvinJa Je,
naime, po zakonima jevrejske rcligije zabranjen at•Ukal n~ samo za
15
hranu ncgo 1 za trgovinu. A seosko jcvre)sko stanovm~tvo toga
doba strogo se pridrZavalo svih verski h zakona. .
Postavlja se pitanj e zaSto nije bilo n~jvi~~.JevreJa u .r:':"ohaCkom
srezu prvoj 1 najveCoj trgovaCkoj orgamzaclJI u ZUIHUl;'JI, gde po
popis~ iz 1800. godine Zivi svega 60 Jevreja. ~retpostavl~amo
mo uCnosti naseljavanja morale b1ti lak!e1 a !. vee posto)~ ve
dars:
opS~ina u Dardl morala je biti privlaCna, Jer z1v~t po vedk1m ~~
nima (ritualni zakoni, verska nastava na vlSem ~!vou za ecu.. g
sluZenje u verskoj zajednici) bio je la~e ?stvarl]tV tamo gde )C ver-
ska opStina bila blizu, nego tamo gde JC btl~ dalek~. . ..
U svakom sluCaju, Cinj enica da Siren]e trgovmsk~ organn:Je
nije u svakom srezu proporcionalno sa porastom jevre)skih J&,
'19
 ukazu~e n~ to da naseljavanje nije bilo regulisano iskljuCivo trZiSnim
mogucnost1ma nego i drugim spoljnim i unutraSnjim uzrocima.
S druge strane, postaje jasno da trgovina nije hila iskljuCivo u ru -
kama Jevreja, Sto su desniCarski istoriCari rado nagla.Savali .
SreCnim sticajem svih Ci nilaca ubrzava se stvaranje veCih
zajedn ica. P rimer za to u Baranji je Darda , gde je u prvoj polovini
XIX veka, u doba procvata seoski h zajednica u Madarskoj , stvorena
najbrojnija verska opUina u Zupaniji. Ovaj gradiC postaje izmedu
1826. i 1842. godine verski centar Jevreja u Zupaniji, sedi.§te ZuE_a-
, nijskog rabina Izraela Leva, kasnijeg rabina u PeCuju.') Medutim,
I avo doba napretka je kratkotrajno. Po konskripciji iz 1850. godinej
u Dardi :live samo 133 J evrejina, od kojih je 73 % , tj. 97 Jica, rodeno
u mestu. Ne moiemo smatrati taCnim podatak Eleka Fenj esa iz 1851.
/:~~~:ni~~ t;~::s ~~S uu~e~dL~~v~ij;;~gJ~:~~~:'')Le~:r:~~ :~a~~~~
radi u P eCuju~ a sem toga i privredni razvoj i razvitak pravnog polo-
iaja Jevreja (godine 1840. stiCu pravo slobodnog naseljava nja, izuzev
u rudarsk im n aseljima) Cini verovatnim opadanje brojnog stanja
seoskih verskih opStina, a ne njihova jaCanje.
U slobodnim kraljevskim gradovima u Medudunavlj u, posle
madarske revolucije 1848 /49. godine, maZe se uo6ti dalja koncentra-
cija kapitalac). Istodobno u odnosu na baranjske J evreje u PcCuju
sliCe se iskustvo da .. su vernici svih krajeva nagrnuli u PeCuj, gde
ubrzo poCinju da cvetaju zanatstvo i trgovina .. 1' ) . Dok su u PeCuju
1840. godine Zivela 72 J evrejina, njihov broj 1842. godine iznosi veC
187, a 1850. godine 385. Do 1910. godine broj Jevreja se poveCava nll
4020:} U MohaC:u 1836. godine joS nema Jcvreja 13) , a 1839. godinc
samo 5 porodica10), FenjeSeva statistika iz 185 1. godine ne spominje
nijednog J evr ejina, a 1910. godine veC ih je bilo 963l'l). U Osijeku,
Dardi na jbliZem gradu , 1839. godine bilo je 66 Jevreja:o), FenjeS 1851.
god:ne n e daje podatak, a 1910. godine broj Jevreja jc 2340). InaCe
o Osijeku znamo da je tamoSnja verska opStina osnovana 1845. godme
i da je uskoro postala najveCa verska opStina u Hrvatskoj, a tek gll
je 1890. godine pretekao Zagrebj. · prema feudalizmu sluZilo razvoju gradanstva, pa time i razvoju
PremeStanj e te:liSta trgovine u gradove unosi promenu u geo-
grafsku rasprostranj enost Jevreja. ZnaC:ajni centri iz doba feudali-
zma gube svoj trgovinski znaC:aj, stanovniSi:vo im opada, a gradske
verske opStine poletno napreduju.
VrativSi se na kretanje brojnog stanja duSa u Dardi, postaje
nam razumljivo njihova opadanje do 1850. godine, njihova stagni-
ranje izvesno vreme, a kasnije njihova ubrzano opadanje. Kretanje
brojnog stanj a u vremenu izmedu 1850. i 1943. godine izgleda ovako:
1850. godine 133 lien po dardanskoj konskr ipciji
80
1855.
148 " po shematizmu rimokatoliCke biskupije
1868. 114 , ;~:!~i~~aljem tekstu : shematizam)
1885. 47
1893. 64
1900. 56
1901. 56
1906.
1910.
1914.
1;~
130
::
,
mad~;..ki
shematizam
driavni popis
1943. 36 ..
. .~ao znaCaj~n Iaktor. koji je doveo do opadanja smatra se eman-
ClpactJ.a ma~arsk1h JevreJa 1867. godine koja je dala dalji podstrek
preselJavanJu u gradove, Sto se vidi iz podataka za 1885. godinu.
Izvestan porast. ~sle 190~ ..godine kar~kteristi~an za gradove i mesta
~ M~udunavlJu ) y vcz1 JC sa potraznjom na stranom trfiJtu. Po-
:.lednJI podatak ~OJim raspolaZemo iz 1943. god.ine ukazuje na pot-
pun~. na:adovan,le ve1:ske op~tine. O_va pojava nije usamljena i
uOCIJl~a JC .u .s~l~ sehma. MedudunavlJa u Madarskoj. Prema upo-
redno~ statlstt~I IZ 1~21. 1 1~31. godine o brojnom stanju jugoslo-
vensklh versk1h op~ttn a, broJ lica u opStinama velikih gradova se
poveC~va, a u m.a hm gradovima, sem nekoliko izuzetaka, opada.
Je vrCJSko s tanovmStvo se u to doba uglavnom koncentriSe u velilom
gradovimaL) .
Dula Sekfij iscrpno istrai.uje geografske promene koje su nastale
u doba . kapitalizma usled preseljavanja Jevreja iz sela u gradove,
a u vcz1 sa trgovlnskom delatnoSCu Jevreja u Madarskoj u doba feu-
dalizma i kapitalizma. Opadanje seoski h centara i ogromno jaCanjc
gradskih centara konstatuje po ~injenicama, ali njegovi zakljuCci
i konsekvence, ograniCeni njegovom konzervativnoSCu i antisemitiz-
mom, su bolno neobjektivni. Nije nam zadatak da se upuStamo u
raspravu o njegovom glediStu , ali radi ispravnog vrednovanja pojava
koje smo mi istrm'bvali, moramo ukazati na to da, koriste6 rezultate
naSe danaSnjc is torijske nauke, moZemo ustanoviti da se u drugoj
polovini XVIII vcka u Baranji pojavljuju srpski i jevrejski trgovci
i t1me se stvara trgovaNd sloj lokalnog trii.~ta, onog triiSta koje je
kmctova..).
Trgovci se preseljavaju iz seoski h centara u gradske i doprinos~
procesu stvaranja industrijskih i trgovinskih gradova usled razvoja
prod.ukcionih od.nosa, odnosno organizuje se trgovina agrarnih
gradova}.
Kao Sto smo veC ranije spomenuli , Darda je postala versld cen·
( tar J evreja u Zupaniji za vreme delovanja Izraela Leva. Us pomen~ na
versku opStinu satuvala je literarna delatnost Izraela Leva u JCV-
rejskoj literaturi. Odavde on piSe najv~m rabinu ~oga doba,. MoSe
I Soferu u Bratislavu ~,. o talmudskoj nauc1, o problemtma verskt h za-
81
kona, o finansijskim pitanj1ma, pitanjtma l'i tualnih kupa tila i (
drugim pitanjima. U svom glavnom delu, tzdatom krajem njegovtJg
Z1vota, spominjc i svoju delatn ost u Dardij.
Mada rska j evrejska istor ij ska nauka uvrstila je Izraela Leva
medu eminentne rabine toga doba. Nepokolebljivo privrZen verskim
tradicijama, pridr:ZavajuCi ih se vanrednom strogoSCu, b1o je miro-
ljubiv Covek i veliki nauCnik. PoznavajuCi njegov kara kter i njegovo
gledi.Ste o Jevrejima, Darda je u njegovo doba bila potpuno konzer-
vativna, r elig10zna i praktiCna verska opStina, mada se kasn1j e pri-
kljuCila liberalnijoj (neoloSkoJ) verskoj organizact ji.
Sarna Darda je do kraja prvog svetskog rata pripada la Ma·
darskoj, a od tada - izuzev god ine faSistiCkog napada na Jugosla-
viju, kada je pripadala Madars koj- Jugoslavij i kojoj pripada i sada.
Is torija nekada znaCajne baranjske zajednice na taj n a~ m po-
s tala je zaj edniCka baStina J evreja u obe zeml je.
(Preveo Toma Nador)
BELESKE
1. M on um e nt <~. Hungarw.e Judaica. tom VII . BudapesUm 1963 U cclinl je
posveCenn prvl m zemnl jskim jevrejsklm konskrlpcija ma (1725-1748). Za-
istoriJu nascljavanJa vldt : ibid Gru nwald Fulop - Sch eiber s ._-m dor
Prilog istor iji nnseljnv:m ja madnrsklh J evreja u prvOJ polovinl X VIII veka.
s tr. 5-48.
2. Ibid : Ember Gyoz.o: Zemaljski popis i J evrejn u Mndnrskoj u prvoj polo,·inl
XVII I veka. s tr. 72
3. Schwei tze r .rozsef : Jo;toriJn JeVrejske ,·erskc o p~tl n e u Pt.>tu ju. Bud1 mpdta
lOGO. s tr. 12-13. (U dalje m tckstu : Istori ja JVOP) .
-l, Ruzsns Lnjos: .Zivot seljaka u Baranjl i njihova bor ba sa vele posedom
1711-1746, Budlmpd tn 1!10-l, s tr. 73. (U dal jem tcl< o;tu : Zl\•ot seljakn u
Baranjl) .
5. Istorlja JVOP, str. l3 .
6. Zbirna tabela . .. taxa tolerantlalis o jevrejskom slllnovnl!tvu 1upnnlje Ba-
ran ja. Drta.vni Arhlv u Pet-uju br. 58--1800.
7. Istorlja JVOP,str. 152.
8. Ibid, str. 13.
!J. Jbld,str. H . ll53.
10. Z.Jvot scljakn u Bamnjl, str. 12
11. Ibid. str. 7L I dal]c, s tr. 100. i dalje.
12. 0 s\romaSt\'u Jevreja vldl: Jstorlja JVOP. str. 21 , uopStc o njihovlm Unan-
sljsklm p r illkama ; Lnczer Denes : Porez za strp!Jenje I ckonomski polo:!aj
mndnrsklh Jevrejn na po~etku re!orme. Jubilo.rna spomen icn povodom ju·
blleja dr Lajo~ Blnu, BudimpeSta 1926, str. 276-279.
13. Popls jevrejskog s to.novn!Uva u srczu Darda br. 51-1780, br. 5~1 781. Po-
reski popls taxa tolerantialls jevrejsklh porodlca u ~etirl okruga :!upanije
Baranjn br. 57-1787. Dr-iavnl Arhiv u P et-uju.
1-l • .Zivot seljaka u Barnnjl, str. 73.
15. Ibid, str. 103.
82
16. ~~~~sc~:~~r~~~':gf:~Ji, ~::~~~~ 61. Prikl jutenth pokrajina u statistil!-
17. Cons pectus Almae Dlocesls Quinque Eccl~iensls 1839.
18. Zlvot selJaka u Baranjl, s tr. 10-1.
19. lstorljaJVOP,str. 44 ,
20. Conscriptions Protokoll von saemtlichen israelit. Elnwohnem des Be:drks
Dnrdn•. . I lsi. .. 1850. Kod rablnata jevrejske verske opJUne u Pefuju.
21 Fenyes Elek : GeogrnfskJ retnlk Mndarske 1, Pe!ta I85l.
22. Ruzsns Lajos: Ra..zvltak grndova u Medudunavlju u XVIII 1 XIX veku,
Budlm peSta 1963, str, 303 (Naufnl zbornik Medudunavlja br. 43).
23 Is toriJa JVOP,str. -16.
2-1. I bid, s tr. 26. 1 166.
2S. Po nnvedcnom delu Fcnj~a
26. lstor\J.::tJVOP,str. 15.
27. Pop1s stanovnBtva ze malja madnrske krune 1910. godlne, prvi deo, Bu-
dlmpe!ta 1912. Madarskn statistlfk.a saop~tenj a, nova serlja, aveska 42.
Ovde prlmcCujemo dn su 105 1. godlne u Mohafu veC ilvell JevreU, all
nlje nam poSio za rukom da nademo podatke o njihovom tadalnjem broj-
nom st:~onju . 0 Mohafu vldl: Madarskl jevrejskl lekslkon, Budlmpdta 1929.
211. Po nnvedenom delu FcnjeSa .
29. Popls stnnovnl.§tvn zemalja mndnrske krunc 1910. godlne, prvt dec ltd.
:10 Encyclopedia Judnlcn, D. s v. Jugoslavlen.
31. Ruzsas Lajos : Rnzvitak grndovn ltd, drug! dro, BudlmpeAta 1984. (Naul!nl
zbornlk l'·•IedudunnviJa br. Sl / tabela B/b),
32. Vldl prlmedbu br. 30.
33. Szeklu Gyuln : Trt pokolenjn, Budimpcltn 1920, str. 141 I dalje, str. 210.
I dalje.
3-1. Zivot seljaka u Baranjl, str. 74 .
35 Vidl: na\'edena l.strat lvanja o lstorlji gradova Lnjo!a Ru!a!a, kao lJto:
Razvl t<Jk grado\'a u Ju1noj Madarskoj XVIII I XIX veka (Ekonomske baze
razvitka gradova). Budimpe!ta l!l6t1 {Naufnl zbvrnlk Medudunavlja br. 112).
36. Bacher V\lmos : Iz prve polovlne na.Seg stoleCa. Doplsnicl Mozela Sofern,
rabl na u Brntlslnvt. Madarskl jevrejskl pregled, Budlmpdta 1892. str. 702.
Diamant G)·ula : Jz prve polovlne nn.Seg stolcCa. Dodatne primedbe. Madar-
skl jevrejskl pregled 18!13, str. 333.
Glnvno delo LOw Izrnel : Bet Jlsrael vi-Jehuda, Lavov 1867. Talmudske
rasprnve. biblijska ob ja!njnvanja, prechkaclje. Za osvetenje prve s1.nngop
u P~uju sastnvlo jc prigodnu pcsmlcu. 0 tome, kao I o njeaovom tivotu,
vldl : Istorlja JVOP, str. 4-l---!G, str. 159.
83
 EDVARD STANK IJEVIC (Stunclewlcz), CIKAGO
BALKANSKI I SLOVENSKI ELEMENT! U JUDEO-SPANSKOM
JEZIKU JUGOSLAVlJE')
. S~estranom p~o~~avanju j ldiSa, posebno njegove istorije, koje
Je s_voJt~ dugogodtSOJlm radom toli ko obogatio Maks Vajnrajh
(~emretch), veoma mno~o doprin_osi i prouCavanje jezika Jevreja
Strom sveta. Judeo-Spanski (poznat 1 kao ladino iii dZudezmo) zauzima
':11?m .pogled~ veoma ~naCajno mesto, s obzirom na Cinjenicu da nj egov
JCZtCki razvoJ pokazuJ e mnogo sliCnosti sa razvojem jidiSa.
Ovaj j e~i k J evreja Spanije (Sefarda) koji su hili prinudeni tla
~apuste zemlJu za vreme inkvizicije 1942. godinc, ima prcklasiCnu
spansku osnovu, a n astavio je svoj razvoj u nekoliko neromanskih
~ema lja. Judeo-Spanski se, vremenom, podelio na nekoliko dijalekata
1 podlegao uticajima ko-teritorijalnih dijaleka ta, koji .s u pripadali raz-
n im lingvistiCkim porodicama.
Dok _je jidiS v~ o~a~? prestao da bude iskljuCivi predmet
proutavanJa germa~~~s~a 1. nJthovog j~nos tranog posmatranja ne-
maCke kompon ente JidtSa, JUdeo-Spanskt je do sada izuCavan samo u
okviru_ roma~ske _f!lologij e~ kao arh~iCan dijalekt Spanskog jezik.a.')
~e.dubm,. 0 11_1 ok'o.?rl s~ . S';JYISe s~u~eru za prouCavanje razvoja j ednog
JCZtka . ko~e Je, ~-li~o JidtSu, p~Imto clemente mnogi h drugih jezika,
.stvaraJUCt od nJih Jedan nov 1 koherentan slstem. Ova Cinjenica se
pose?no odn~si na jud7D-Spanski Balkanskog poluostrva, kojim, ne-
prektdno vee 450 godma, govore kompaktne zajednice sefardsk.ih
Jevreja na teritoriji podloZnoj IingvistiCkim medu-uticajima j ino-
vacijama, Sefardi Balkana nisu predstavljali zatvorenu i konzerva·
tivnu etniCku grupu i delili su sa svojim sugradanima sve teSkol:e
ekonol113kog, politi&og i kulturnog iivota, ostavljajuCi, s j edne strane,
*) Iz tehniCkih razloga nije bllo moguCe izvditl potpunu transkrlpciju
ovog napisa.
') Medu najznatajnije studlje eve vrste spadaju : M. L. Wagner, caracteres
generales d el judeo-espanol de Orie nte (Madrid 1939) I C. M. Crews, R~herches
sur le judea - espagnol (Paris 1935)
84
~~~L~!1 j~~~ ovoj istoriji i primajuCi, s druge strane, uticaj njihove
1
. _llticaj b<l:l;kanskih jezika na judeo-~panski iznet je tek. u nekim
~~~f~l~~~~~v~~eg datuma. No te studije su se samo povrSinsk:i do-
. . _Kal~i Baruh, romanista iz Sarajevo, bavio se u nekoliko napisa
t.:;tortJOm ]ugoslovens.kih J~vreja i njihovog jezika. 1) OpisujuC:i. bal-
kansku kompon~ntu JUdeo-spanskog, autor se ograniCio na popis reN
tur.skog, It~Ckog 1 slovenskog porekla. Slovenska li sta je priliC:no mr-
Sava: sadl'Zl svega sedam reCi, od kojih dve sporne (SLAMA i KUPIAR).
Slov~nski elemenat judeo-Spanskog jezika bugarskih Jevreja je pred-
me~ ]edn~g Ja:~tkog Clanka M. Altbauera.') I on zapOCinje svoj Clanak
obnsom JstonJe Se!arda Bugarske i daj e rezultate iskaza jednog
Judco-Spanca koj i Zivi u Izraelu. Prema Altbauerovim zakljuttima,
ju d ~S pan ski ima slovensk.ih korena reCi sa romanskim su!iksima i
romanskih korena sa slovenskim suiiksima. Romanski koreni reCi sa
slovenskim suii ksima hili bi veoma zanimljivi da je autor naveo i
potrebne primere. Primerl za reCi slovenskog porekla sa romanskim
5UCiksi ma nisu pouzdani. Autor smatra da se dobija .. utisak lingvis-
tiCkog Sarenila j er je jedan deo reCenice na bugarskom jeziku, a drugi
na judeo-Spanskom dijalektu ... Navedeni primeri (IL TATKO MIO
ESTA BOLEN ; LA VOJSKA ESTA MUJ SILNA) ukazuju na vero-
vatnoCu da tu nije u pitanju judeo-Spansk i jezik domorodaca, veC
da je anketirano lice zaboravllo maternji jezik svoje stare domovine,
tc zamenjuje veCi nu leksi&ih elemenata bugarskim reCi.ma, zadr!a-
vajuCi samo gramatiCku strukturu judeo-Spanskog. Ovo je tipi6an
sl u~aj m ~an j a jezika bilingvalnih lica, koja zamenjuju izvesne ele-
mente svog maternjeg jezika rastuCim brojem elemenata drugog
jczlka . Ova pojava se srcCe na svakom koraku medu jugoslovenskim
Sefardima mladc generacije. SledeC.a reCenica potvrdiCe prednje:
· ZNAS LI SPANJOLSKI ? - KAKO DANE, EVO: CITJANDU LAS
NOV INAS 5 1 BISTREJA L'UM•. Medutim adaptacija stranih ...0 u
gramatiCku celinu jednog jezika ne znaCi da su one postale sastavni
dco tog jezika, jer ~esto i besmislene reCi podleiu fonolo!kim i gra-
matiCkim pravilima jezika koj i ih prima. Odredcna semantiCka vred-
nost i Siroka upotreba dokazi su pune integracije pozajmljenica, Judeo--
-Spanske reCi koje nisu Spanskog porekla, a koje nemaju tablog se-
-----;;-z;-istoriju Juc:oslovcnsklh Sefa rdn : J . Tad!C, Jevreji u Dubrovniku
do polovi ne 17. s toljeCa (Sarajevo 1937); l. Slang, Jcvreji u Beogradu (Beograd
1926); 1\t. Levi, Scfardl u Bosni (Sarajevo 1024) ; S, Pinto, PololaJ bosansldh
Jcvreja pod tul'l'>kom vladavlnom (Jcvrcjskl a lmanah 1954); G. Novak, Zldovl u
S plltu (Split 1920) ; 1. Loeb, La Situation des tsraClites en Turqule, en Serbfe et
en Roumanie (Paris 187n .
'> K. Baruh, El j udco·cspanol de Bosnia, Rivista de Cilolocla ~ola,
XVII (1930) ; idem, Le.s Jui!s bnlkanlques et leur language, Revue lnternationale
des etudes balkanlqu!!S, II (193.5); idem, Jevrejl na Balkanu 1 njlhov Jezllc.
Esejll ~land (Sarajevo 19.52).
') M. Altbnuer, Bulgarisml nel guldeo·spagnolo degll ebrel dl Bulprla,
Rlcerche slavlstlche, IV (19.55-56).
85
 m~nti~kog . iii. stilistiCkog ekvivalenta Spanskog porekla, spremno se
P~~ maJu u JCZlk. Postupa~ s~ ov1m pozajmljenicama u judeo-Spanskom
OJl~ovo semantu~~o polJe 1 promene koje su te pozajrnljenice unel~
~~;~~~~itj=~=~~~od~:~ft~r~~ ~7o~e:r~:~~~ zasluZuju punu paZnju .
. . ~lavni sefardski centri ~ugoslavije- Sarajevo, Beograd, Skop-
~Je .t. B1t0l.J - mogu se, Cak 1 posle ratnih uni.Stavanja, smatrati kao
~e tJr1 SVO)stvena JUdeo-Spanska dijalekta . Tako je u Bitolju zabelc-
z~:'a fo~etska promena A >E, G > 7, koja se ne pojavljuje u o.stalim
di)alekbma, dok je Sarajevo saCuvalo prvobitno F (FAZI!R FIZU ·
lat. FAC ERE. F!LlUS ; mod. §p. HACER, HIJO), koje se izgubilo ~
ostabm diJalek1ma.} Jugoslovenski dijalekti judeo-Spanskog razlikuju
medu so?on; i. po broju i tipu pozamljenica iz slovenskih j drugih
balka~~kth JCZ lka (u prvom redu turski i grtki). Judeo-Spanski Ma-
kedOntJe, koji je vekovima bio usko povezan sa judeo-Spansltim
Soluna, pokazuje manji broj slovenskih pozajmlj enica nego judeo-
- Sp~ns ki Bosne i Srbije, a judeo-Spanskom Beograda nedostaju neke
re~t tu:~kog pore~la, koje se upotrebljavaju u Sarajevu. Medutim, u
sv1m dtJalekbma tma, kako balkanskih taka i slovcnskih elemenata a
svima su zaj edn itke h ebrej.ske pozajmljenice. Kako su ovi str~ni
el~enti prif'?ljen i i a_daptirani u ovaj u osnovi Spanski dijalekt, naj-
bolJ e pokazUJU hebre)ske pozajm1jenice.
. _ReCi h~brejskog porekla u judeo-Spanskom 1zraZavaju svojstvene
JevreJske pOJ move, prazni ke, obiCaje, institucije. Na primet· : KAS£R
MAZAL, XAZVESALOM, HALfLA, PURI M, PESAX, SEVUOT:
SABAT, MINJAN, XEDER, TALMID ; ICXAK, XAIM, MOSE,
BARUX, ESTER, RAHEL. Neke hebrejske refi podlegle su formal-
n im i s~m an tiCkim prornenama. Imenice mu.Skog roda, po pravilu,
za~r~..ava.JU _ki_asiCn i mnoi:ins~i ~astavak -IM (LIMUDfM, MAZALIM),
a li se el1 m lm.Se skup hebre)skih suglasnika interpolacijom samoglas-
nika E (MELAMED IM, SUMERIM, kao i KASERUT, ZEMAN,
BERAXA). Muklo H se obieno gubi (ACLAHA, AFT AHA, GINAM/ Bgd.
' ) Informacljnma o judeo-!lpanskom Skoplja i Bltolja zndu!ila me je
Zamlla K olonomos. n nstnvnlk Unlverzitetn u Skoolju, NJn doktorskn d l~rrta·
clja nnallzlrn. njeno maternje narefjc Bltolja. U BCQgradu sam najvntnlje
podatke doblo od Rubena RubenovfCn. (Savez jevr ejskl h op!itl nn Jugoslnvlje)
I Aro na Alkalaja. Ncophodne lnformadje o Sarajevu d oblo sam. lzmedu ostnllh ,
i od prot. Davida Lcvlja, prof. Samuela Kamhl ja, dr Hujma Knmhija, rablna
Menahema Romn.na. Zellm svlma njlma I ovlm putem da izrazlm svoj u zah-
valnost. Od vellke pomoCi su ml bill i rukopisl Laure. Pap (Boherta). koje
sam mogao da konsultujem zahvaljujuCI ljubaznostl Dlzdara H:~.mlda. direktora
Arhlva grada Sarajevo. I Lud PetroviC. sekret.'lra Saveza jevrejskih op!tlna
Juroslavije.
U ovoj studiji upotrebljene su sledeCe s k raCenice: j!p. =J udco-!panski;
sh. =srpskohn>atski; hebr. =hebrejskl ; tur.=turski ; lat. = latlnskl: Jp.=!panski ;
gr.=gr&i; Bgd .=Beograd; Sar. =Sarajevo; Bit.=Bitotj : Sk. =Skopl je Trnnskrlp-
cija je fonetska.
86
~~r.J.AN!· JEUDA) ili je, u nekim retkim sluaj evima, zamenjeno
fll~atJ:' mm X (X~DRAS, XADRANU)!) Hebrejski koreni ~esto uzi-
maJU spanske suf!kse, na primer MAZALOZU -sreCan .. od MAZAL
~~L~z:aL~;~id·i~S£~Ja~~j~t)~~~iti;s~rr:;~~~·o~ ~~~
- sa~m-, SEXELODU · pametan .. od SEHEL, XEZ.BONIKU - dimi-
nutlv od XESBON ··rat un .. , DIBURlKU .. primtlJe .. od DIBOR ,..raz-
govol·... Zensk: rod imenice BALABAJ .. domaCin .. (od hebr. BAL-
- HABAJIT) JO BALABAJA, po uzoru na §panski FI Z.U •sin·•
FIZ.A · k<'i... '
Ncke hebrejske rel:i stekle su posebno znal!enje u jud eo-~ pan­
skom;. na primer LIMOD .. pogrebna slui:ba .. , BUEN MUED .. dobar
prazmk·· (od hebr. MOAD) ; MALDAR - Bgd. MILDAR -verska
osnovna Skala .. ili (kao glagol) .. citati·· (modifikacija hebr. LOMEO
ili derivativ grCkog MELETEIN).
Smatra se da je znatan broj judeo-Spanskih pozajmljenica tur-
skog porekla. Mcdutim, za ove pozajmljenic:e bolj e odgovara termin
--balknnski dementi .. jer: a. Turci ;;u doneli na Balkan ne samo reCi
turskog po~ekla veC i mnogo arapskih, persijskih i grCkih elcmenata ; b.
ncmoguce JC utvrditi da li su izvesni termi ni u.m u judeo-Spanski ne-
posredno iz turskog iii posredstvom turskog jezika, jer takvi termini
postojc i u drugim balkanskim jezicima i na teritorijama koje su
bile izvan turske dominacij e (na primer : j~p . KUTI , sh. KUTIJA
jc bliic gr. KOUTI nego tur. KUTU ; iii jsp. KAT •sprat•, MERAK,
sh. KAT. MERAK, koji su turskog porekla, ali se upotrebljavaju i u za.
pndn im srp3kohrvatskim nareCj ima ; iii j~p. SOBA, sh. s OBA koja
postoji i u tu rskom i u madarskom i moi:da je slovenskog porekla).
I najzad, najvaZnija Cinjcnica : jugoslovenski Seflirdi su hili prvi
koj1 su uspostavili kulturni i jcziCki kontakt sa au tohtonim sloven-
skim stanovrtiStvom, koje je kroz vekove turske vladavine prilago-
dilo svom JCziku tursku nauCnu , administrativnu, voj nu, trgovai!ku i
profesionalnu terminologiju. Visoko razvijena civilizacija turske vla-
dajutc klasc ostavila je dubokog traga na leksii!ki fond svih bat~
kanskih jczi ka, posebno na srpskohrvatski, koj i je bio u stalnom
dod iru sa judeo-Spanskim.') Cak i aka bi se prihvatila prctpostavka
da JC judco-Spanski , koji je u jeziCkom pogledu bliti srpskohrvat-
skom ncgo turskom. dao nove obli ke turskim pozajmljenicima po
1 Krajnjc nagla!eno -E ill -0 daje u jugoslovenskom Jip., kao I u
drugim lstotnim dljalcktima, -I. -U U ln ter noj pozlclj\ redukcl ja ntje uvek
sprovcdena
') Obim turskog utlcala na srpskohrvn.t.ski Jasno je ev\dentiran u delu
A. SkaliCa. Turcl zml u narodnom govoru I narodnoj kn jl!evnostl Bosne l Her~
cegovinc, Snrajevo 1957. Srpskohrvalskl obllcl navedenl u ovoj studJJI ve&n
delom potlfu lz SkaUCtvog rl'tnlka. Vredno je pomenutl joi I sledete radove
kojl .se odnose nn turski uticaj u s rpskohrvatskom : P. Skok. Prllozl prou&-
\•anju turcizama u srpskohrvatskom jeziku. S lavia, XV, 1 937/38 ~ H. Krelelja-
kovlf. SarajC\'Skn far~lj a. Sarajevo 1957.
87
uzo.r~ ~a srp~kohrv~tsk.i, a. ne pod uticajem srpskohrvatskog, izvesni
obhc1 JUdeo-spanski h turc1zama ukazuju na srpskohrvatski kao ne-
~o~redan izvor. Taka u judeo-Spanskom naJazimo oblike CIRA .. pla-
titi•, CIL1M, CUMUR/C!MUR, koji imaju svoje ekvivalente u srp-
skohrvatskom C!RIJA/KIRIJA, CILIM, CUMUR, a ne u turskim
KIRA, KILl~, KOMOR. Dok u judeo-~panskom Sarajeva nalazimo
foneme K, G (od I{J, TJ i DJ), koji su bbski sh. C i DZ; palatalni
refleks velara ispred predjneg samoglasnika otkriva tipiC:ni srpsko-
hrvatski postupak sa velarima u turskim pozajmljenicama, a svakako
ne judeo-Spansk.i razvoj (izgovor KIRA, KILlM, KIMOR maZe se
naCi i u judeo-Spanskom).') Judeo-Spanske re~i NARANDZA, sh. NA-
RANDZA, tu~ NARENC/NARINZ, BASCOVAN/ BASTOVAN (Bgd.)
sh. BASTOVAN, tur. B~HCIVAN ; TAMAN, sh. TI<MAN, tur. TA-
MAM; AFER1M, sh. AFERIM, tur. AFERIN upucuju vise na srpso-
hrvatski izgovor nego na neposredni turski uticaj .
Judeo-§panske pozajmljenice dele i morfoJoSke karakteristike
srpskohrvatskog, Sto ih jasno odvnj a od turskih prototipa. Taka po-
kazuju distinkciju mu.Skog i Zenskog roda za Ziva biCa u kojih je
derivativni sufiks Cesto neposredno zasnovan na srpskohrvatskom .
Tako, na primer: EL MUSTER!, LA MUSTUR1JA (pored LA MUS-
TER!), sh. MUSTERIJA, tur. MUSTER!; EL BECI<R, LA BECARA,
sh. BECAR, tur. BEKAR ; pokazuj~ pluralis tantum u oblicima koj i
su pluralis tantum i u srpskohrvatskom, na primer; SALVARIS, sh.
SALVARE, tur. SALVAR. Oba jezika pokazuju i uporedna scman-
t iCka p omeranjat na primer P1TA .. hl cb koji sc mcsi za subotu .. ,
PITIKA/ Bit. PITCJLICA ~testa punjeno mcsom•, sh. PITA ~tes ta•
(generi&i), PITCJLICA ~vrsta punj enog testa .. , tur. P!DE/PITEJ, gr.
PETTA ; GUBERTLI (Sar.), sh . (Sosna) GCJRBET •pokvarenjak•, doi<
u turskom ista reC ima znaC:enje ..lutalica, ciganin ...
Balkansk.i elementi judeo-Spanskog pokrivaju iste semantiCkc
sfere kao i balkanski elementi srpskohrvatskog i, kao i u samom
srpskohrvatskom, brojniji su u Bosni nego u Srbiji. Odnose se na
plodove i alat, trgovinu, gradevinarstvo, j avna mesta, novC:ane jedi-
nice, profesije, hranu i piCe, ukljuC:ivSi uzvike. P rimeri iz ovih oblMti
su : FILZAN (sh FILDZAN/ FINDZAN), C!L1M (sh. C!LIM/KILIM),
MIND~R (sh. MINDER), IBR1K (sh. IBR!K), TEPSI (sh. T~PSIJA) ,
') Primeri za K 1 G u sar. j!p. su crKu, nAvrKu, Ku (alegro forma
TIJU ..~ika:oc); Go ..bog... od DIJOS, AGOs ,.:tbogom.... ZIG6 ,.jcvrejski... U
Beogradu se mofe ~uti i K ill ~. dok se G u tom gradu izgovar-a kao DZ, na
primer D21D20, BUEND20. Fonemsld sistem jud eo - ~ p::mskog Jugoslnvije
prufa joJ ogromne mogu~n otl proufavanja.
88
ZAR (sh. ZAR), SAT sh. SAT/SAHAT), FES z. (sh. FEs m.), TUTUN
(makedonski TCJTUN); PARA (sh. PARA), CARS! (sh. CARSIJA), CU-
PR1/ Bgd. CUPRI (sh. CUPRIJA), KAT (sh. KAT), TAVAN (3h. TA.
VAN), P UDRilM (sh. PODRUM, gr. DROMOS), TEMEL (sh. TEMELJ,
gr. THEMEL!ON), MALE/Sar. MAXALt (sh. MALA/MAHALA) ; ZA-
NAT (sh. ZANAT, tur. SANAT), BOJAZ1 (sh. BOJADZIJA), TENE-
C!Zl, (sh. T ENECEDZIJA), JORGANZI, (sh. J ORGANDZIJA), KU-
JUNDZ I (sh. KUJUNDZIJA, tur. KUJUMCU), KUNDURZ1 (sh.
KUNDURDZ IJA), TERZ1 (sh. TERZIJA) XAMAL/Bgd. AMAL
(sh. HAMAUAMAL); RAKI (sh . RAKIJA), KAJSI (sh. KAJ-
SIJA), BUR~K . (sh. BUREK tur. BOREK); AJGI/XAJDI (sh. AJDE/
HAJDE). NAT! (sh. NAT!. NATE) ; AMA (sh. AMA), MERAKLI
(sh. MERAKLIJSKI). U judeo-Spanskom svc ove imenice ima-
ju i rod i broj; rod se odredu je na osnovu fonemskog ob-
Jika korena: koreni koji se zavrSavaju na -I i1i suglasnik
mu!kog su roda (izuzev FES koji je Zenskog roda), a koreni koj i se
zavrlavaju na -A su i:enskog roda; koreni .sa -E na kl'aju su bilo
muSkeg, bilo Zenskog roda (na primer EL KA V£ ..kafa... , EL COSE
~ugao. i LA MAN~/ Sar. MAXANE • mana•, LA MALE/ Sar. MA-
XALE .. mahala ...). P ojedini turski sufiksi postali su produktivni u
judeo-!panskom kao i u srpskohrvatskom; na pr-imer DffiUR2.1 Hi
D!Bil RZIJA . govornik· je hebrejskog porekla i korespondira sh. GO-
VORDZIJA, koji ima slovenski karen ; GAVAZI ...hvalisavac... (od
hebr. korena GAVA .. ponos ...). Judeo-~panski oblici pokazuju jednu
vainu razliku u poredenju sa svoj im srpskohrvatski m ekvivalentima :
vcCinom zadrlavaju turski naglasak na kraju reCi. To se, uo3talom,
i slaZe sa pravilima nagla!avnnja u judeo-Spanskom (posebno k_od k?"
r ena koji se zavr§avaju suglnsnikom), kao i sa srpskohrvatsktm dt-
jalektlma (ukljut!ivSi izvesne pokrnjine Bosne) koji nisu podle~li re-
gresivnom pomeranju prvobitni~ sloven.skih ~k.cena~a . .~eke JUdeo-
-Spanske re6 , meduti m, pokazuJu pomeranje th osctlactJU naglaska,
maZda pod uticajem srpskohrvatskog ; na primer AMA, DIBORDZI-
JA, MERAKLIJA, pored MERAKL1.
Te ndencija smanjenja broja turskih pozajmlj.enica u .srpskohr-
val5kom imnla je uticaja i na jud~pansk l. Nckt ~l~amzmi su u
poslednje vreme zamenjeni terminima slovensk.og th ~ennansko~
porekla (koji su uSli i u srpskohrvatski) ili su i ~aiJe os.~h ~ ~P?treb1
u judeo-Spanskom, ali sa . n.ovom ~~man~1Ckom 1h sllhstiC:kom
vredno!Cu. Tu spadaju termmt za zammanJa kAZao M~~~ ((5~.
MOLER, nem. MAHLER) koji potiskuju BOJ 1; Lm.,. s ·
od LIMAR) se upotrebljava mesto TENEC!Zl; SNAJD£R (nem.
SCHNEIDER) umesto TERZI ; SUST~R (nen_>. S<;:HUSTER) u_mesto
KUNDURZI. Re~ SUX1S (nem. SCHUHE) ehmmtsala J• stariJI ter-
min KUNDilRIS (sh. KCJNDURE).
89
Spans~~·~. e~~o~~~:~asl~~~~~~~ ~~:~~~~{j~i~=~=d~gr~~~~:~s~Jut~~
~a~sk~h i drugih elemenata ne maZe da se od1·edi, s obziro:n >1a
ClOJCnTcu. d~ slovcnski jczic1, posebno sr pskoh1·vatski, sadrie mnogo
poslov:nJemh rc6. koje u stvan nisu slovcnskog porekla . Neos-
porno JC da JC put pozamlj ivanja za mnoge judeo-Spanske r eCi vodio
preko srpskohrvatskog; na prime1·: KRUMP lR/ K UMP{R (sh. KRUM-
P!R) KU MPIR, ncm. GRUNDBIRNE) ; SKOLA (sh. SKOLA, nem
SCHULE); SOLA (sh. SOLJA, nem. SCHALE) ; BINA (sh BINA.
nem. BOHNE) ; BRISKU (sh. BRESKVA). . '
_Judeo-Spa_n ski_ p~seduj_e . i izvestan broj. lekscma koJi su ge-
netsk• slovcnsk1 (ah et•molosk1 se ne svode sv1 na slovcnske izvore).
U tu grupu mogu sc ubwjiti: CAJ, KOB ILA , GUSKA , LUCA. PlVA.
GOSPOJ A. MoguCc je da gore porn en uta imemca BRISKA vodi
d irektno poreklo od ikavskog nareCja. Srpskohrva tski daje, takode,
uzorc za semanitCku diferencijaciju, kao na primer u pozaJm lj enicama
GRA.XA ••grah...... GRAX{TA .. gt·a.Sak.. (sa Spansk1m sufiksom) ;
VISNJA / Bit. VISNE na s uprot originalnom Spanskom SERE.ZA
·•trbnja ..; jSp. RAKA ··iaba .. jc spoj sh. RAK i ~ P - RANA ... ?.abaw.
Judeo-~panski naziv za Coveka koji nije Jcvrejin jc BLAX (iii
GOJ) Sto korespondira sa sh. VLAH, termin koji muslimani upotre!.>-
ljavaju za oznaku hri SCana ; jSp. NE.MCU , N E.MCA zasnivaju ..e
na sh. NEMAC/ NEMICA, dok prvobitno T UDE.SCU ima isto zna-
Cenj c kao ESKENAZI (Jevr ejin nemaCkog porckla)
NaglaSavanje slovenskih pozajmljenica u judeo-Spanskom raz-
likuje se od modernog standardnog srpskohrvntskog naglaska i ne
maZe se povczati sa stari jim srpskohrvatsk1m naglascima, jer JUdeo--
Spanski ima svoja opSta pravila u pogledu rasporcda akccnata kod
pozajmlJenica slovcnskog porekla: viSesloZne n~C i ~a samoglasni kom
na kraju na g l ~ene su na pretposlednjem slogu, a rcti koje sc zavr-
Savaju suglasmkom na poslcdnjcm slogu. Tnko MAL fNA, za koju
bi se moglo reCi da odraZava stari srpskohrvatsk1 poloZaj naglaska
(sh. MALINA) n e razlikuje se po akcentu od reCi JAGODA koja jc
u slovenskim jezicima imala naglasak na poCctku reCi ; sli(:no tom !!
TEM~L. koj i jc imao prvobitni naglasak na kraju (sh. T£: MEW)
pokazuje identiCni razvoj naglaska kao i UCITE.L, gdc je prvobitni
naglasak bio na sredini reCi {sh. CJCITELJ). IsU razvoj maZe se pos-
matratt i u judeo-Spanskim nazivima jugoslovenskih gradova: na
prime1·: V!SEGRAD, T RAVN IK (sh . T RAVNIK), MOSTAR, BTXAC:
JAJCA. VISOKA , BUGOJNA. GRACAN!CA (sh. GRACANICE i1 1
GRACANICE), ZEN ICA, (sh. Zhi!CA), !lOCATICA (sh. ROGAT!CA) ,
KUMANOVA, ZVRGNA (sh. ZVORNIK). P!'imeeuje se da srpskohr-
vatski toponimi srednjeg roda i mnoi:inc primaju u JUdeo-Spanskom
zenski rod, na primer V!SOKA, JAJ CA; XL£VNA (sh. LIVNO)
zadri:ava prvobitno poCetno X i E umesto d1jalektskog I (kao refleks
originalnog :E).
90
. ~lo_venski sufi_ksi uSli su u judeo-Spanski u ograni&nom broju;
POJUVIJUJU se u nektm termini ma koji oznaCavaju srodstvo i kod litnih
ime~a S p~nskog i hebrejskog porekla. MAMA i TATA (pored MANA
.. maJka .. 1 BABU .. otac ..) uz1maju slovenski sufiks -ICA: MAMICA
TATICA. Li~na imcna pokazuju dublju penetraciju slovenskih deri:
va~ivn ih sufiksa. VeCina su[iksa su Spanskog porekla (-ON, -IKU, -IKl\,
-IKU. ·ACI/CI, -INA, -ETU/ ETA), ali izvestan broj uzet je 1 1z
srpskohrvatskog. Razlike izmedu srpskohrvatskih nareCja na jugo-
zapadu i istoku Jugoslavije u stvaranju hipokoristika, odraiavaju se i
na j~ d eo-S panska imena: u istoCnim podruCjima dodaje se sufiks -A,
a u JUgozapadnim -0 (koje se u jSp. pojavljuje kao -U usled redukcije
samoglasnika) ; na primer : MOSAIMOSU (od MOSt), ISA/ lSU (od
ICXAK) , DACA/ DACU (od DAVID), MAJ A/MAJU (od ME!R), J£SAI
jJ£SU (ad JESUA). P ored nenaglaSenih krajnjih slogova u Bitolju
postoje i naglaSeni poslednji slogov1, kao na primer : JAKO i1i
JAKU, SUNXO iii SUNXU (od SIMXA) ; SANTO iii SANTU (od
SEMTOV). Sufiksi slovenskog porekla koji se dodaju judeo-Spanskim
imcmma su : -KA/-KO, -ICA, -SA, -ULU/-ULA; ovaj poslednji sufiks
je romanskog porekla, ali se raSirio u raznim balkanskim dijalek-
tima, na primer : RIFK A - R!KA, RIKICA, RIFKULA (iii RUF-
KULA) ; RE.JNA -RIOJA, RE.JICA; BOXORA - BUKA, BUK!CA;
EST£R - EST£RKA ; BINJAM IN - BINJ A/Bit. B!NJU, B£NU,
B£NKO, JAKOV - JAKU, JASA ; JOSEF (ili JOS£F) - JOSU,
JOSKA; MIRKA.DA - MIRKlJSA. Kod liCnih imena slovenski uUcaj
tdc mnogo dalJC i dovodi do supstitucije hebrejskih i Spanskih imena
1menima slovenskog iii kao zapadnoevropskog porckla, kao na primer:
BOJANA zamcnjuj e BU!lNA, LUCA 1h LOCI umeslo MAZALTA (od
MAZALTOV) po.Sto JC izvrScn prelaz preko MAZALOCA. Sa izu-
miranjem judeo-Spanskog jezika medu mladom generacijom Sefarda,
t i p i~no sefardska imena postaju sve reda.
Judeo-Spanski jezik Jugoslavije apsorbovao je i integri~? u
svoj 3istem clemente hebrejskog, tursko,g i. srpsko~rvatsko~, _kOJI 5e
gcnetski I strukturalno medu sobo_m__razhkuJ.~- 9 d. Je_dnog ortgm~nog
Spanskog dijalekta razvio se u tlptcno fu ztJ.S kt JCZik, tlpi~n I kao
jczik J cvrcj a i jezik Balkana.
(Prevod: dr M. FlajSer-DimiC)
91
Prof. dr LAVOSLA V GLESINGER, ZAG REB
PRVI JEVREJSKI BOLESNICI U ZAKLADNOJ BOLNICI
U ZAGREBU
Bolnice prijaSnjih vremena bitno su se razlikovale od naSih
dana.Snj ih bolnica. Ti stari hospitali , koj i su se poCeli osnivati vcC u
sr ednjem vijeku posvuda po Evropi, nisu zapravo hili bolnice u
dana<;njem smislu nego samo skloniSta za bolesni ke i ncmoCne koji
su ondje naSH utoCiSte, hranu i njegu, ali lljeCenju sc nije posveCi vala
nikakva paZnja'). Tako je nekoC bi1o svuda u svijetu, a i s tari zag-
rebaCki hospitali nisu u tom pogledu hili nikakva izn imka'). Vel: god.
1357. spominje se u Zagrebu prvi hospital koji jc vj erojatno postojao
veC u XIII stoljeCu, a u XV s toljeCu hila su u Zagrebu Cak Ce tiri hos-
pitala. Sredinom XVII stoljeCa sagraden jc u Zagrebu glavni gradski
hospital ispod Kamenitih vrata, ali ni taj hospital nema mnogo zajed-
niCkog s danaSnjim bolnicama.
T ek god. 1804. otvorena je u Zagrebu prva bolnica u dana<;nj em
smislu. Bila j e to Zakladna bolnica koja jc stajala pod upravom rcda
milosrdne braCe, pa se zbog toga zva1a i Bolnica milosrdne braCe.
Nalazila se na tada.Snjoj Harmici, danaSnjem Trgu Republikc, i imala
je u poCetku svega 30 kreveta') . U bolnici je b ilo 16 bespl atnih krc-
veta u kojima su leZali bolesnici koji nisu imali nikakvih sredstava:
bilo je nadalje kreveta za koje se plaCalo u zajedniCkoj sobi 24
krajcara dnevno iii u zasebnoj sobi 1 forint dnevno, a bilo je osim
toga i zakladnih kreveta za koj e se uplnCivao jednokratni iznos od
2000 forinti. Ako je primljeno u bolnicu viSe od 16 bolesnlka bcz
sredstava. morala je za prekobrojne bolesnike plaCati pristojbu ona
ustanova iii jurisdikci ja koja je bolesnika uput!ila u bolnicu.
I u Zak1 adnoj boln ici u Zagrebu lij eCili su se sve do poCetka XX
stoljeCa prcteZnim di jelom siroma.Sni bolesnici. U ono su vri jeme
1) Upor. L . G!e.ringer: Mcdtdna
kroz vjekove, Zagreb 1954., str. 144 .
1) L . ThallP.r : Z::u:?;rebal?:kl hospltali u Srednjem vljeku . Sl!ltev zbornlk.
Zagreb 1929 .• str. 315---320.
J) 0 historljatu te bolnlce vldl osoblto J . Barle: Ne!to iz pro!lo.c>tl za.k-
ladne bolnlce u Zagre bu, Lljel?:nlfki vjesnlk. L111 / 193 l ,. str. 319-337.
92
lju.di zazir?-~~ od . ~ol_nic~ i ~mo su se lXMivrgnuli bolniCkom lijeCenju
~~~ ~~js;~c~C~~Ji\t~~~ :~ ~o~ k~'ih ~e"b~fac,;~r:b~g::~~! ~f~~~':
1 0 0
opcra~aJa . .Tek kad .~u. n.astale .?'odern_e klinike 1 bolniCki odjeli s
~~~~~~~~:Pie:~ ~~~~~ daJagnostike i terapije, promijento se
Bolesnici k~ji su bil~ primljeni u Zakladnu bolnicu zapisivam
su ~ posebnu ~Jtgu u ko}u j.e z~biljefeno ime i prezime, godine sta-
rostt, rodno mJesto odn . pt·ebtvahSte, zanimanje, imena roditelja odn_
~ene, -~ija~oza i_ ":jeroispovi jest. Zabiljefeno je, nadalje, kakvo mu
JC odtJelo 1 da h 1ma novaca, zatim dan primitka u bolnicu i dan
izlaska iii smrti. Ta se knjiga vodila na njemaCkom jeziku, pa, buduCi
da je podatke zapisivao neuki brat milosrdnik, ima u knjizi mnogo
pravopisnih grijeSaka, osobito u latinskim rijetima kojima su ozna-
Cene dijagnoze. Na jednoj strani knjige zapisani su muSki pacijenti,
nn drugoj strani Zenski.
Taj naj stari ji danas poznati bolniCki protokol u Hrvatskoj
nnlazi sc u lnstitutu za povijest prirodnih, matemati&.ih I medi-
ci nskih nauka Jugoslavenske akademije znanosti i umj etnosti u
Zagrcbu. To je oma.Sna knjiga !armata 37,5X23 em koja obuhvaCa.
597X39 stranica'), pa kako je na stranici zapisnno desetak bolesnika
obuhvaCa ona nekoliko hiljada bolesnika koji su se lijreili u toj
bolnici od njczi na osnutka god. 1804 . do godine 1820.'). Na kraju
svakog mj eseca nalazi sc statistitka rekapitulacija.
Ta se bolniCka knj iga vodila veoma uredno i ona je veoma
dragocjcno vrelo za histori CBra medicine, ali I za kulturnog h.istori-
Cara. Pada u oCi da je medu bolesnicima bilo najvi!e stranaca, oso-
bito raznih kalfa koji su poSH u svijet da potraie svoju sreCu. Gotovo
svi su oni bili vcoma siromaSni i pored veC:ine imena je zabiljeieno
da su doSli u loSem odijelu i bez novca (.. schlechte Kleider, ohne
Geld .. ). Zanimljivo je, tako(jer, da je broj muSkih pacijenata bio da-
leko veCi od fensk.Ih. Dok popis mu§karaca, primljenih od god. 1804.
do 1820., obuhvaCa 597 stranica, popis Zenskih obuhvaCa samo 39
s tranica. Karakteristiblo je, takoder, da je broj ZagrepCana koji su .:;e
lijcCili u bolnici posve neznatan.
U bolni&.oj knjizi zapisano je i nekoliko jevrejskih bolesnika
koji su se lije~lli u Zak1adnoj bolnici. U razdoblju od 1804. do 1820.,
koje je obuhvaCeno u ovoj knjizi , zapisa~o je svega 8 J~vreja. Kod
sedmorice nj ih nalazimo oznaku .. rsraelit... odn . .. rsraeltta•, a kod
jednoga (br. 7) oznaku .. Hebraeus .... Nijedan od tih jevrej~h boles-
nika nije, barem u ono vrijeme, stalno Zivio u Zagrebu, m uopCe u
•) M. D. Grmek: Rukovet star lh medidmkJh• .• rukopisa satuvanih u
Hrvatskoj 1 Slovenljl, Rn.sprave I grada za povtjest nauka, I, Zalreb 1963.,
str. 329, br. 2S5.
1) Boll'lltkt protokoiJ lz kasn!Jih godina nilu dosad pronadmJ.
93
Hrvatskoj , mada je tada veC bilo dosta Jevreja u Hrvatskoj, a pogo-
tovo u Zagrebu, gdj e jc god. 1806. vee osnovana Jevrejska opCi na').
Donosimo poda tkc o tim jevrejskim pac1jenttma u njemaC:kom
originalu ( sa svim pravopisnim pogrije.Skama) i u prijevodu :
1) 1806, die 31 (sic!) Juni
Hirschel Schveitzer ein Hand elsman, alt 28. Jahr geb: von Slani
aus Eissenburger Comit, ledig dessen Vatter: Salamon Mutter Golde
beide leben. Mittlerer Kleider ohne Geld. Zustandt. Hernia . - (1
Extra den 7ten Augusti Entlassen)- (Israe lit)
31. (sic!) juna 1806. Hirschel Schweizer, trgovac, 28 godina star.
roden u Schlamingu u vaSvarskoj Zupaniji, n eotenjen, njcgov otac
Salamon, majka Golde, oboje Zivi. Osrednja odjeCa, bez novaca. Stanje
~~g~!{:~)oza) : Hernija (kila). Jcvrejin. Posebna soba. OtpuSten 7.
2) 1806, die 15 8bris
Mayer Lebel ein Handelsman, alt 20 Jahre von Canisa aus
Ungarn ledig dessen Vatt er Isak leb t. Mutter Anna Todt. Schlec hte
Kleider ohne Geld. Zustandt . Phthysis. - (lsraelit) - (N ro. 16, den
26ten Novembris Entlassen).
15. oktobt·a 1806. Mayer Lebel, trgovac, 20 godina star, roden
u (Veli koj) Kanj1Zi u Ugarskoj, neo:ienjen, njegov otac Isak :iivi,
majka Anna um rla. LoSa odjeCa, bez novaca. Stanje: Ftiza (su~ica) .
Jevrejin. Bl'Oj 16. Otpu~ ten 26. novcmbra.
3) 1809. die 19. April
Aberham T asinger alt 20 Jahr geb. von Tr ebitz aus Miihren,
dessen Vatt er Moises Mutt er Anna beide Ieben. Schlechte Kleider
ohne G eld . Zustand 8. - (lsraelit) - (Nro. 6 den 25t en May
Entlassen).
19. aprila 1809. Abraham Tasinger, 20 godina star, roden u
TrebiCu u Moravskoj , njegov otac Moises, majka Anna, oboje Zivi.
LoSa odjeCa, bez novaca. Stanje: Jevrejin. Broj 6. Otpu ~ ten 25. maja.
4) 1809, die 31 . 8bris
Krasin Blau. ein. Markitenderer , alt 29 Jahr geb ; uo n Triest
verehlicht mit Josefina (?) lebt. Schlechte Kleider ohne Geld. Zu~
standt. Sabura. - (Israelit) - (No. 16. den 22 ten 9bris Entlassen).
') Upor. L. Glesinger: Iz povljestl J evreja u Hrvatskoj, Jevrejski alma-
rah 1954, Beograd 1054., str. 6G--87.
1)Schwelzerovl Potomcl dosellli sU se kasnlje 1-z: Sc:hlo.inlngn u Zagreb.
(Upor. G. Schwarz : Povijest zagreba&e tidovske optlne od osnutka do 50-th
godina 19. vijeka, Zagreb 1939., str.;•87). · oboljenja.
94
. 31. oktobra : 80?. Krasi n (~} Blau, vojni Z1ve-lar, 29 god.ina star,
~~~~~a~ S~~~~·: ~~e;~;~). J~~ r~ i~~~r~] ~6~j~~~~te~2.~~~~b~
5 5 1
5) 1812. die 7ma Augusti.
~~chael Le~enstein ein Kaufmannsdiener alt 28 Jahr ledig geb:
t:on. Korment EtSsen burger Comitat d. Vatter Josephus d. Mutter
Julia ~eydc todt ol!.n~ Geld mittlere K leider Zustandt Angina _
(1!.-racllla) - (Nro . 1 tst den 10 ten Augu.sti Entla.ssen.).
7. a ugusta 1812. Michael Lebenstein, trgovaC:ki sluga, 28 go-
dma star, . neoiet?~en, ro~en u ~Ormendu u va.Svarskoj :!upanij i. Otac
Josef, ma}ka Juh} a, obOJC umrh. Bez novaca, osrednja odjeCa. Stanje:
Angma. Jevrejin. Broj 7. OtpuSten 10. augusta.
6) 1813. die 26t'n December.
Moises Gann (? neC1 tlji vo!) ein Handelsmann alt 33 Jahr
gebiirtig von Pesllof (?) aus Palllen verehelicht mit Ester. Schlechte
l<leider olm e Geld . Zustand Oftalmia , - (lsrae lita) - (Nro. 1 den 21.
Jiinn cr 814. Entlasselt).
26. dccembra 1813. Moiscs Gann (?), trgovac, 33 godi ne star,
roden u Rzeszowu (?) u Poljskoj, oZenjen s Esterom. Lota odjeta, bez
novaca. Stanje: Oftnlm ija (= upala oka). Jevrejin. Broj 1, otpu~te n
21. januara 181-l.
7) I81i Die 3tia Se pt emb.
Alber[ Htrschl Brandweinbrenner 48 J. g. von Gross~S:riget
S iimek : Co. d. V . Hirschl d. M. Teresia 2 Todt. ohn. G. m. Kl.
Zust. Gangrena ped is. - (Hebraeu.s) - (Extr. Zimmer, den 21 . 8
bris gestor ben + ).
3 septembra 1817. Albert Hirschi, rakidZiJa, 48 godma star,
roden u Velikom Sigetu, Zupanija Slimeg. Otae H1 rschl, majka Tere·
ziJB, oboje umrli. Bez novaca. osrednja odjeCa. Stanje: Gangrena
noge. Jevrejin. Poscbna soba. Umro 21. oktobra.
8) 1818. Die 20ma August.
Marcus Schwa rtz ein Handlsmann alt 36. J, g. v. Tinye Pester.
Com. vater Efr. (?) mut , Catarina lebt. gut. Kleid. Zustand Prela psus
an ni (s tc!). - (Israelit) - (No. 18: den 23. dto. hinaus).
Markus Schwarz, trgovac, 36 godina stS;r, rod en u. mje~ t~ Tmnye
u pe.Stanskoj Zupaniji. Otac Efraim (?),w~aJka ~atan na t1~~· Do~
odjeCa. Stanje: Prolaps (= ispad) straznJeg CflJeva. JevreJIO. Bro)
18. Otpu~ ten 23. augusta.
~urrb : stnn nazlv za cnjevnl katAc (enteK:itls, colica) .. ·oy" d'U~­
nozu susretemo dosta testa" u knjizi. Ono. obuhvaCn niz nejasnih ~eyn lh
 Ovi malabrajni i naaka nedavaljni podaci ipak nam dapu.Staju
da stvarima neke zakljuCke kaj i su za nas veoma interesantni.
U razdablju ad 16 gadina kaje je a buhvaCena u avoj knjizi
{1804-1820) zabiljeZena su sveukupno 5744 bole.mika, od toga svega
8 J evreja. Broj jevrejskih bolesnika iznosi, dakle, svega 0, 139% {ill
1,39%o). Panekad 3 ili Cak 4 godine nije primljen u bolnicu nijedan
jevrejski bolesnik. God. 1806. i 1809. primljena su po dva Jevreja,
a god. 1812., 1813., 1817. i 1818. po jedan. Svi su ovi jevrejski 00.
lesnici bili muSkarci; medu Zenskim pacijentima koj i su u to vrijeme
leZali u bolnici nije bilo nijedne Jevrejke.
. . T! su jevrejski bolesnici doSli iz raznih krajeva : petorica ih
JC blla 1z Ugarske, od toga dvoj ica iz Gradi§Ca {dan ~nji Burgenland)
po jedan iz Poljske (Galicije), Moravske i Trsta.
. VeCi nom su to bi1i pripadnici trgovaCkog staleZa : Cetvorica se
n~tvaju trgovcima, jedan je bio trgovaCki sluga, a jedan vojni Z.i-
vezar (Marketender). Sarno jedan od tih jevrejskih bolesnika bavio
se obrtom (peCenjem rakije). Kod jednoga ad njih {br. 3) nije naz~
naCeno zanimanje. Uzmemo li u ozbir da se u veCini slu&ljeva radi
o mladim ljudima, da samo jedan od njih ima 48 godina, da su dvo-
Jica ~~desetih god!na, a svi os~ izmedu 20 i 29 godina, onda pro-
tzlazt 1z toga da h tzv ... trgovct .. vjerovatno n isu bili samostalni tr-
govci nego po svoj prilici trgovaCki pomoCnici koji su tra.Zili zapos~
lenje u tudini, i1i pokuCarci koji su sa svojom reborn obilazili pojedina
mj ~ta, ili sliCne bijedne egzistencije koje su iSle trbuhom za kruhom,
Sto Je uostalom vi dlj ivo iz podataka o njihovoj odj eCi i njihovim nov-
~ni m sredstvima. Jer, od svih tih osam bolesnika samo je jedan
1mao dobra odijelo, trojica osrednje, a Cetvorica lo§e odijelo, a novaca
nije imao nijedan od nji h, ill je barem taka izjavio kod primitka u
bolnicu, maZda zato da ne mora snositi bo lni ~k e troSkove koji su
iznosili 24 krajcara dnevno. Cak i 48~g o di .S nj i rakidfija Albert
Hirschi, koj i je le:Zao u bolnici 48 dana i koj i je ondje umro, naveo
je da je bez novaca. Ipak je leZao u posebnoj sobi za koju je trebalo
platiti dnevno 1 forint, pa se nameCe pitanje tko je podrnirio ovaj
raCun koji je iznosio 48 fori nti ,- za ono vrijeme prili~no zam~na
svota. U posebnoj sobi leZao je, uostalom, jo.§ jedan bolesnik {br. 1),
iako sama nedjelju dana.
Medicinski interesantne su dijagnoze koje su zabiljeZene u bol-
niCkoj knjizi. Pored n iza banalnih oboljenja (hernija, crijevni katar,
angina, prolaps crijeva) navedene su u zapisniku i tri ozbiljne po-
lesti: jedan je bolesnik leZao u bolnici 42 dana zbog ftize (pluCne
tuberkuloze) , drugi 26 dana zbog oftalm ije (upala aka o kojoj ne
moZemo ni.§ta pobli:Ze reCi), a treCi 48 dan a zbog gangrene na nazi.
Taj je bolesnik u bolnici umro. Vjerojatno je to bUa dijabetiCka gan-
grena, ali nije oznaCeno da li je poduzeta kirur.Ska intervencija (am-
putacija), kao §to uopCe nigdj e nije nnvedena terapija koja je podu-
zeta kod pojedinih bolesnika. Jedan bolesnik {br. 3) lei.ao je u bolnici
36 dana, a da na kraju nije utvrdena dijagnoza - dokaz kako su
dijagnostiCke moguCnosti onaga vremena b ile ograniCene. Za.§to je
96
bolesnik br. 4, koji je bolovao od crijevnog katara, le-lao u bolnici
~j~~~~a, nije jasno. BiCe dn se ipak radilo o nekom ozbiljnijem obo-
Sasvim kratko vrijeme boravila su u bolnici tri bolesnika · jedan
~ kilom (7 dana), jedan s a~ginom (3 dana) i jedan s prolaps~m cri-
Jeva (3 dana). Pod normalmm okolnostima takvim bolesnicima uopCe
n~. bi bi~o potre~.no bol~i~~~ lijeCenje, ukoliko se kod prvoga od njih
mJe radtlo o ukliJeStenoJ k1h, Sto, medutlm, nije vjerovatno, budut:i da
je nakon nedjelje dana veC otpuSten. Treba se, medutim, uiivjeti u
poloZaj stranaca, bez sredstava, koji u tudini obole makar i od nez~
natne bolesti i kojt nemaj u ni doma, ni njege, ni sredstava za pla-
' Canje lij eCnika i lijeka. Takvim bolesnicima nije preostalo drugo
nego da legnu u bolnicu gdj e su na.Sli sve ono Sto im je donekle
nadoknadivalo njthov vlasti ti dam.
Svt ti jevrejski bolesnici, koji su se pre 150 i1i 160 godina lijeOli
u zagrebaCkoj Zakladnoj bolnici, bill su manje ill Vl~e bijednici, vri~
jedni saZaljenja. Njihova se sudbina nije mnogo razlikova-
la od sudbine bezbroj Jevreja onoga vremena, koji su joJ
po~e tkom XIX stoljeCa u neki m zemljama hili li!eni mnogih gra~
dansk lh prava, te su ~esto lutali iz jedne zemlje u drugu da bi mogli
Zivj eti. U takvim prilikama bila je za njih bolest dvostruko zlo, jer
pored ftzt~kih patnja teSko ih je pogodila i dulja iii kraCa nesposolr
nost privredivanja.
Sva bijeda i soci jalna nesigurnost tih egzistencija odrazuje se
u kratkim i suhoparnim zabilj e~ kama bolniCkog protokola Zakladne
bolni ce u Zagrebu. Te nam zabiljeSke danas donekle omoguCuju
pogled na soojalne i ekonomske prilike jednog odredenog i ne malog
sloja .Jevreja poCCtkom XIX stoljeCa, i to J evreja iz na!ih susjednih
zemalj a i drugih krajeva Austro-Ugarskc, a osobito iz mjesta iz kojih
su se pomalo regrutirali kasnije pripadnici Jevrejske o.PC?ne u Zag-
rebu1. Cinjenica da su ani u Zagrebu naiSli na humam postupak.
koj i u ono vrijeme nije svagdje bio sa~ ~o se~i razumljiv, i da .im
je ovdje, medu ostalim, omoguCen pnm1tak 1 boravak u bolnicl,
maZda je takod:er bio jedan ad razloga koji je privukao u Zagreb i
druge Jevreje iz tih krajeva.
97
Dr MIRA FLAJSER-DIMIC, BEOGRAD
IZ ZAPISNIKA SENCANSKE HEVRA KADISE
Jevre jski istorijski muzej u Beogradu Cuva u svom arhivu i
nekoliko listova iz knj ige protokola Hevra KadJSe') u Senti iz god ina
1858-1884.
Prvi pisani spomenik koji pominje Jcvrej e na teritoriji Ugarskc
potiC:e iz 1092. godine,) d ok je naziv nekadaSnJe Synthe (1li Zynthe)
prvi put zabe leien 1216. godine.~ vee 1506. godmc ugarski kralj
Vladislav II proglaSava selo Smta gradom , koji Ce krenutt putem svog
punog razvoja tek posl e senCanske bitke 1697. god ine: )
P obeda Evgenija Savojskog kod Sente oznal:ava i prekrctnicu
u istoriji j evrejskih m igracija u ovom delu Evropc, jer su ubrzo posit~
toga zabeieieni prvi znaci organizovanog Zivota jevrcjskih zajednica
na teritoriji danaSnje Vojvod ine. Taka M. Erdujhelji u svojoj mono-
grafiji Istorija grad.a Novog Sada1) navodi da je 1748. godme posto-
jala Jevrej ska veroispovedna opStina u Novom Sadu, a 1773. godine
u Baji, dok LajoS Vig u svom napisu o senCanskim Jevrcjima piSc
da 1793. godi ne 20 jevrejskih porodica »pla ta serviciju i da .su uje-
dinjeni u opStinu sa zasebnim sudijom .. .')
U to doba pominju se u Senti sledeCe jcvr ejske porodice : Ber-
gel, Braun, Deutsch , Hacker, Kahn , Krishabcr, Montag, Oblath,
Spitzer.)
1) Humnnitarno-religioznn organizaclja, hebr. Sveto druStvo, M. Rado i J .
Mayor, Istorfja novosadskih J cv r eja, Nov! Sad, 1930., st_r. 178: ,.zadat.nk Hevre
s u ljubav i milosrc1e prema Zlvima 1 pljetet prema mrtv1ma .... Medutlm, u mno-
gim jevrejski m :w.jednlcamn na tcritoriji blv!c nustrougarskc monarhije Hevrn
K adi!a je, uglavnom, bila pogrebno druStvo.
~ Monumenta HunQaria e J udaica, Soctetas Lttteraria Hungarico-Judaica,
Budapest, 1903, I, s tr. 1.
1) M . KneteviC, Senta, Zbornik pr1loga .:a i&lortju grada , Senta, 1935,
str. 8.
•) M. KnefeviC, n . d. str. 87.
'~ ~j~~~~ji,eJ!~da~t~~h:~~d~j~e;e:J~~!kf,.e~~~~:~j: :~s:~~g;~i~·l :;n~~:
0 :: ~~!~~~ 11~~~~!~rJfciit~o~~~eo Je u xn 1 XIII veku poclelu na
n. d . str. 87.
') Lajo! Vig, n . d. s tr. 87.
98
teSk~ :a~~j~~~~ r:Jae~i::~ad~~~tfl~v~h j~c~~~~j~J:V:~!:!~g~:jea ~~
nat·htJe sa nemaCkog govornog podrut:ja. Sa svojim obil:ajima doneli
su sa . so?~m. ':' Vojvodi.nu poCetkom XVIII veka i svoje jezik.e -
he?reJski 1 j1d1S. Meduttm, veC 1781. godine austrougarske vlasti iz-
daJU naredb~ na osnovu koje se J evrejima nastanjenim na jugu
austro~gars k1 h ~~malja zabranj~je upotreba hebrejskog i jidi! jezika
u zvamCmm sp1stma, testamcnt1ma i poslovnim knjigama.")
P ostoji zabeleSka da je 1864. godine Jevrejska opStina u Senti
pristala na spajanje svoje §kale sa gradskom Skolom,') ali se ne po-
minje koji je nastavni jezik do tada bio u upotrebi u senCanskoj
jcvrejskoj ~koh . Poznato jc da je 1864. godine u novosadskoj jev-
rejskoj Skoli nastavnt jezik bio nemaCki , ada je 1880. godine madarski
uveden kao nastavni jezik ave Skole.j Na sednici Hevra Kadi!e u
Novom Sadu 26. 4. 1868. re§eno je da se ubuduCe zapisnici sa sednica
ovog udruienja vode na nema&om jeziku.")
0 govornom jeziku J evreja Bal:kc toga doba, na ialost, nisu
sal:uvani nikakvi spomenici. Znanje hebrcjskog jezika i vladanje
hebrejskim pismom, smatralo se osnovnim dokazom obrazovanja i
novosadski gradanin Simeon HirS1 oko 1790. godine govori sa prezi-
rom o jednom svom sugrodaninu QUI VIX NOMEN SUUM HEB-
RAICE SUBSCRIBERE SCIT.") Medutim, moZe se smatrati da se u
kutama jevrejskih Z1telja BaCke govorio tzv. zapadni jidi!,~ sa sve
jaOm uticajcm nemal:kog i naglaskom koji jc sve viSe padao pod
uticaj madarskog jezikn.
U si nagogalnim propovedima, zvanll:nim govorima koje su rabini
drZali prilikom porodiCnih sveCano3ti iH pogreba, upotrebljavao se,
uglavnom, starodrevni jezik Biblijc. Postoje, medutim, dokazi da su
rabmi imali spremne nema&e prevode svojih tekstova - ukoliko bi
sc vlasti, koje> nisu bi le naklonjene nemaCkom Zivlju, zaintcresovale
za sad~aj govora. Dvojezil:nost je, dakle, uslov1javala Zivot t tad
Jcvreja na tcritonji danaSnje Vojvodine, as obzirom na malobrojnost
pripadnika jevrejske zajednlce i sve jaCe asimilacione tend~ncije,
jid1~ je odumirao, dok sc hebrejski jedino joS zadrlao u verskoJ nas-
tavi i sinagogalnom jeziku.
Nekoliko listova iz knjige protokola scnCans~e Hevr!l Kadi~e.
~~~ej~k~;~~rfj~~~; rrf~·:!l~~i B~~;r~dv~~flc~::nib~u~~siv~i: k:-~C:
~unski magistrat, F III, br. 28/1781.
'J L. Vlg, n d .. str. 88.
w:t M. Rado 1 J. Mayor, n d., str. 104-195.
11 ) M . Rado 1 J , Mayor, n. d., str. 151.
zapadni 1 lstotni jldB. Zapadnl jldl! govorlo se u Nemotk.oJ, Holandijl, A1zasu.
Svnjcarskoj, CehoslovaCkoj I Madarskoj.
99
fermata 35 x 47,5 em. Na prvim saCuvanim listovima zabeleZen je
spisak pozajmica Hevra KadiSe svojim Clanovima/') a na pretpos·
lednjoj saCuvanoj strani nalazi se jedan veoma zan imlj iv tekst za
istoriCara j ezika, zanimljiv zato Sto je napisan na nemaCkom jeziku,
-t. hevra kadiSa nun jud reb Hajim Rotman ha t man unter ba# -
ten der beamtlihen
H evra KadiSe n j") rabi n Hajim Rotman u prisustvu sltdbene
5. hern ojzsu.smenern u.nter lajtung der v erten kuZtu.s forl tandes
rab A ron Salomon jud ajin
gospode odbornika pod vodstvom po!tovanog predstojnika
hrama gospodina Arona Salomona j a '~
6. vurdc f i r twa benderlih fer handelt und beilosen ajn hevr e
gcbojde
b1 ncopozivo raspravljeno i odlu<!cno da jedna zgrada hevre
i . velhes luit plan ojs ajnem hevre sa lon u.ml eva; ospftal cime r
ajne fir den hevre lameS
koja se prema planu od jednog hevre salona i dve sobe za
bolnicuj jcdan za Cuvara hevre
8. Jud Anm , 2 gebirende vonu.ng ermeglihst ojzcufiren.
J prim . 2 odgovarajuCi stan po moguCstvu izvede
9. uu rd e dcr genanten asife beSlose n da.s bisher ajn.gefirte
Jargeld
b1 na pomenutoj skupStini re~eno da do tada uvedeni go-
ciJ ~ njt porez

10 eli der hevre bis her/ mas 40 heler est ojsgemaht, ojf ajnem
gulden
koj t je za tlanove do sada iznosio 40 helera godi~nj e na
Zapi$nik H evra KadiJe u Senti 27. j an uara 1867. god. jcdan gulden
11. bares 1 / es j ud jud ferabendern, da ajns ale Sutde ipenden
sa jedva nekoliko h ebrejskih i jidiS 1·eCi, a hebrejskim kurzivnim v el he
pismom, kojim su se J evreji slu:lili za p isanje zapisa na hebrejskom u gotovu godi.Snje jud jud ") promen i, kako s vi nekadaSnj i
i dr ugim jezicima. du~ O V I I pi'IIOZI koj i i'iC
Tekst u transkripciji u) i prevodu glasi:
1:!. Ullter den selben cine zajin bet hej jerSta nden zind v erden
1. Pej in es t. groSen .
P") pod is tom kama tom z b h:.) podrazumevaju u a ustr. gro!evima
2. Bet Ajin He j 13. berehnet und damit sind heSbn 18 naje rajniS tet 90 naje
BA H ")
3. di dem am 2iten jenr 867 angehaltener asijat hahevra vo :~:i:unavaju i time jc raCun 18 novih rajnskih r'> 90 nOVih
der jorstand der raJnsk ih

n a dan 27. januara 86 7. odri:ana je skupStina hevre na kojoj

je predsedn:ik ;~ ~:~~: s:~:.,.:~~ve:,l~ '::!~j~~gob':dc milostiv.
") (Sastoji). Prim nut,
") Obrada ovog splska bite predmet posebnog napisa. "> Nem. skr., godiAnje (jedt>$ jahr) .
*') Transkrlpclja je pr llngot1enn srpskohrvatskoj azbucl. :.) Amrnt•jsku s ltr.~ ~cnica tu o;.naku l!hvnm.
") SkraCenlca za r~ protokol. ' ') (Tullm) Prim. ilUL
1

) Hebr., s bo!jom pomOClL

11

101
100
 14. ~=~u:!; 100 laut 10 heler naje rajni.S das ales geSa mit
~J~~~~~OO kao novih 10 rajnskih helera1' ) sve se to dogodilo
15. ajn.Stim un g u nd v urde albaglajh als unum.Stendlih geb uht
jednog lasnom i bi odmah kao nepromenjivo zapisano
16. geSen Senta bejom alef leseder m iSpotim taj r eS haf zajin
am 27. t en jenr 867
dogodilo se u Senti prvog dana odlomka zakona:J) t r h'")
27. jan. 867.
17. Harav Reb. Hajim Rotman m . s.
Gospodin rab. Hajim Rotman s. r.
Eliezer Jakov B ezak als buhfirer
Eli ezer Jakov Bezak kao zapisniCar
M. P.
Nemamo dokaza na kom su jeziku vodene diskusije i donesene
jednoglasne odluke na ovoj sedn ici senCanskc Hevra Kadi ~e. MoZcmo
samo pretpostaviti da je to bio zapadni jidi ~. J ezik kojim j e pisan
zapisnik sa sednice 27. januara 1867. m eSavina j e n ema ~kog. heb-
rejskog i jidiS jezika, uz upotrebu izvesnih latinskih skraCenica.
Sa glediSta jezika vredno je pomenuti sledeCe:
a . red 2: tekst po~inje uobiCajenom formulom blagoslova na
hebrejskom j eziku ;
b. red 3 : o vde je zabeleZen datum samo po gregorijanskom
kalendaru, dok kraj teks ta (red 16) nasi kako j evrejski ta ko i gre-
gori janski datum;
c. red 4 : naziv H evra KadiSa pokazuj e uticaj a ramcjskog na
hebrejski jezi k. ReC h evra je ~isto hebrejska, dok j e kndiSa aramej-
ski oblik heb1·ejske r eCi k (e) doSa. Institucij a Hcvra K a d i~e nastala
je viSe od j,!dnog milenijuma posle prestanka u potrebe arameJskog
jezika kao g ovornog i pisanog jezika jevrej skog naroda : ali sta lno
prouCavanje Talmllda u~i nilo je da je izvestan broj aramejsk1 h r cCI
pre3ao u svukodncvni re~nik Jevreja. Hev ra Kadi.Sa jc dv oj ez i~n i iz-
raz, stvoren u diaspori oko 9. veka n. e.
d. red 5 : nema~ka reC Aussuschmiinner napisana j e na jidiSu i
u transkripciji glasi .. ojz! usmenner... ;
e. red 7: nemaCka reC laut napisana je na jidiSu i u transkrip-
ciji glasi »luit... ;
f . red 7: ovde se pojavljuju dve reCi iz romanske grupe jezika,
salon i ospital. Postavlja se pitanje da li su te dve reCi romanskog
porekla doSle u ovaj tekst iz jeziCkog fonda jidi.Sa , koji, kao Sto je
( Da se obra~una).
11
Prim. aut
") Odlomak Tore zvan .. m i!potim « - zakoni iz Drugc knjlgc Mojsijcve.
"") H~brej ski datum z.a 27. 1. 1867.
!02
poznato, sadrl.t izvestan proce~at reC.i romanskog porekla, ili su te
d ve reC1 u~le. u go~or senCanskih Jevreja iz nema&og. Imenicu ,.58_
Ion~.. po~mJ e prv1 put u n.e~aCkom jeziku Gete 1786. godine"), a
od?m aCuJe se u nemaCkom Jezlku druge polovine 18. veka pod uti.-
caJ ~m francuske kulture preciosa i njihavog naOna Zivljenja u zna-
CenJU .. saba za po~ete, saba za prijeme .•/ :1) Medutim, po!to se maZe
pretpost~vttl da H~~·Ta KadiSa .nije imala sobu za prijeme u svojim
druStvcn .m prostonJarna, nego JC raspolagala jednom velikom sobom,
a sa lon.~ JC u itah janskom augmentativ ad sola u zna~enju ..velika
prostOnJa .. , maZe se zaklJuCiti da je salon ovde upotrebljen kao deo
jeziCkog fonda jidiSa, a ne kao romanska pozajmica u nema&om je-
ziku . Sto se pak t iCe reC1 ospital maZe se, takode, smatrati da pri-
pada jeziCkom fondu j1diSa, jer veC u srednjovisokonema&om perio-
du ta r e~ u nemaCkom jez1ku glasi Spital, Sptttel.j U naSem tekstu
ova tm enica pojavljuje se u svom originalnom srednjolatinskam obliku
IJOspit ale, doduSc bcz poC:etnog muklog ··h ... i krajnjeg .. e .. , no ovi se
veoma Cesto gube pri prelasku u druge jezi ke. Smatramo da jE" ovim
dovoljno jasno dokazano da je i ospita l na.Seg teksta deo romanske
kom pon cntc ji d~ S jczika.
g. red 7 : hebrcjska reC Sama.§ upotrebljena je u svom jidiJ obli-
ku Sam eS.
h. red 8: nemaCka reC ausziijuhren napisana je na jidi!u i u
transkripcij i glasi ...ojzcufiren ...
i. red 10 : nemnCka rc~ au.sgemacht napisana je na jidi!u i u
transkripci j1 glas i ..ojsgemaht...
j. red 12: ovde se pojavljuje skraCcnica zajin bet hej za koju
se. smatramo, maZe prihvatiti donekle hipotetiCno, ali vekovima pri-
h vaCeno tumaCcnj e da predstavlja skraCcnicu za hebrejski izraz ...zu-
zin Bidmei Harnedina .. sa znaCenjem .. ddavni novae u opticaju ...
,_z uz- , mnoii na .. zuzin .. , j e aramejska reC za .. novCanu jedinicu· i
veoma se Cesto u potrebljava u govoru naroda za oznaku novca, a jo!
CeSCe kada se Zeli iz razi ti ncdostatak novca. Postoji talmudska JZ-
reka - D' fum zuzin - rikud .. , tj ... jgra sc prema novcu - moguCno-
stima .. .. zuz .. se pominje i u poznatoj pcsmi ..Had .Ga.dia... u . Ha-
gad i... s udm ci Hamcdina-• - ... drZavni (n~vac) u optlC8JU•• JC 1zraz
koji se u potrcbljava u finansijskim tekstov1ma do 19. veka, naj~e!Ce
u skraCenom obliku ·· Bet Hej ...."}
k. red 13. j 14: ovde susreCemo svedoCanstvo ~ devalv~ci ji au·
strouga rs ke monete u odnosu ad 1:10 i raCu':i od 18 1 90 novth tallra
veC se obraCunava po novom odnosu vrednostl.
~Goethe, llalfcnU:clu! Reise, 27. !l. 1786. (Jubilamo lzdanje 28, 27)
• ) F. Kluge, Etumologischcs WOrterbuch der deut1chen Sprcu:he, BerUn
1960., s . v.
~ !'i~~lu~~·~~';;e~·~~· ~~notrtkon Jeru~
HCJhna.nim Vehaldnutm, D&roml.
so.lem1930 .. s. v.
103
 l! celom tekstu nalazimo samo sledeCe hebrejske reC:i : asifat -
skup~tina, hevra - dru~tvo,heSbon - raCun, mas - porez, mi!pat
- zakon, Sama.S - Cuvar.
Postavlja se pitanje zaSto je ovaj zapisnik pisan hebrejskim
pismom. Posloje dva tumaC:enja:
1. da zapisniCar Eliezer Jakov Bezak nije bio viCan nemaCkoj
azbuci, tj. gotici, koja je tada hila u upotrebi i da j e zato pisao
hebrejskim pismom po diktatu na nemaCkom jeziku, iii
2. da bi se oCuvala zakonska f01·ma, zapisnik j e voden na ne-
maCkom jeziku, ali je zadriano tradicionalno h ebrejsko pismo, kao
Sto je to bio obiCaj u jevrejsk im zajednicama Si rom sveta.
Smatramo da je ova druga moguCnost jedino prihvatljiva. Jer,
kao Sto je veC pomenuto, dvojeziCnost j e uslovljavala Zivot i rad J e-
vreja austrougarske monarhij e, a uz dvoj ezi Cnost iSla je i pisme-
~~s~~~eo~;~~ik~p:;~~~:n~;~~Jj~~~~n~~~~i ~o~1~j~~k~~~P.).o ~~
svakako ne u drugoj polovini 19. veka. Uostalom, prikazani doku-
menat sadrZi nekol;ko skraCen ica latinicom, koje su napisane istim
rukopisom kao i hebrejski tekst.
PoStovanje tradicija jc jedna od osnovnih karakteristika je-
vrejskog Zivljenja, te nam se namcCe zaklj uCak da je prikazani do-
kumenat pisan na nemaCkom jeziku da bi bio u skladu sa postojeCim
propisima. Hebrejsko pismo upotrebljeno je kao odraz trad icijc i
Zelj e da se kulturne vrednosti saCuvaju od zaborava.
Jo) Florence Guggenheim-GrUnberg, Zur Umschrift deutscher Mundarten
des H-JS Jahrhunderts m it hebriiischer Schrlft, Zeitschrift filr Mundfoschung
XXIV (4), str. 229, Wiesbaden 1957.
104
A RO N ALKALAJ, BEOGRAD
· MLADOTURCI• I · STAROTURCI.. U BEOGRADU
Spor oko zidanjn nove sinagogc Bet Jisracl
(Prilog istoriji. Scjard.skc op.Stine u Beogradu)
Dan~nj oj generaciji jedva je poznata afera koja je pre :Sd
god ina potresala Sefardsku o!?Stin':l ~ Beo~~du,. i stvarala nezdravu
atmos feru uzajamne nctrpel]lVOSll 1 sumnJJC!enJa dva suprotna ta·
bora. P ovod ovom neprijatnom sporu bio jc zidanje nove sinagoge
... set J israer.. u ulici Cnra UroSa, koju su nacisti prcd kraj rata.baci.li
u vazduh. Al i ako Zelimo da stvari postavimo na pravo mesto, ZJdanJ~
hrama je u stvari bio raz!og da d~tle ~ pet;>:Iu zapre~no nezadovol]·
stvo mnsa izb1 je na povdimu. Utohko Jace 1 z~S~e, 5!-<> ~ c tad~nja op-
~ ti nska uprava (nazvana .. staroturd..) uCmlla JednU pstholo§ku
~csmotrenost. Izvodenjc gradevi nskih radova nove ~inagoge. poverila
~ec;;~~~~C: i~~~~j~~~a~L~r~~~s:~~~~i~ ~ra~~~oH~~; ;=:!~!~
raet jc (...MJ adoturci ... po analogiji sa tadaSnj~m dogadaJ~ma u
skoj) sa starijom. koja je iz godinc u godmu neprekidno v l. a
;;rr-
opStinsk e poslove ponekad t priliCno .. famili j':lrno .. ka? _st~ je to. bto
i ovde sluCaj Ako jedna administraci ja, shCno pohtl_Cki_m zbJV~­
njima. tvrdoglavo zadr?.ava svoje ~zicije ne lsp~ta~uCit' vlfiaj~
svojih ruku , ana zavrlav~ time Sto. g';l~l popularnost. a ar I po o
bili i poCasni i bez matenJalne konsli. )
Kako su op~tinske arhive uni§tene. za ..vreme o:~og rata. ~~
a(cru smo mogli da cvociramo samo secan~1ma. stanJe gener&ClJ •
generacije koja nestajc. A to je bile nedo_vo_lJno. '- neru=~~~~
zidanja ove gradevine vodene su ':"nogo zuc:ne t ~~~panim izvd-
samo putem ~lampe, vcC i na j~':'mm~ zborovtma, u
tajim~!::~:~:a~~·:e·~~~:~od:~~~:~~v=:~~ka~ka ':ll"hlva .d r Da~da
Alkalaja advokata i potpredsednika stare uprave.') NJegov sm, g.~un~
Alkalaj (danas u Haifi), bio je ljubazan da nam fragmentamo sa va
105
 na akta ovc. a fere stavi na raspolaganje. ZahvaljujuCi toj okolnosti mi
~~~v~ ~~~J~ s~r~~kumentarno, mada ne i potpuno, rekonstr uiSemo
Dr David Alkalaj se u ccloj ovoj stvari pojavljuje kao fak t
tum : on kao potpredsednik vodi i pretsedava opStinskim sed.nic a-
a nc predsednik Aznel; u sporu izmedu stare i nove uprave ~~~·
s~rstvo prosvete i cr~vemh poslova, kao 1 Mini.narstvo grade~~~­
~~~~~~n~;~a~~~~edntku Azrielu. upuCuje predstavke i sma traju g~
Dr Da vid Alkaia}
Iz dokumentacijc se n e vi di , kako je glasio ugovor za klju~en iz-
medu preduzimaCa V. Azricla i Jevrejske opStine. SaCuvani su samo
otkucani nu ma~in i •· Uslovi " sa potpisom ugovoraCa V. Azrie la, da-
tirani 20. janua t·a 1907. Iz njih sc vi d i da je raspisana licitacija koju
treba da odobd Ministarstvo gradevi na; da je Min istarsvo odobrilo
planove 24. jula 1905. i dodatak plana i predraCun godme 1906. (da-
~uma nema} ; da je zidanje otpoCelo 1/ 15. marta 1907. i da je 1.
JU~~. 1.908. zgra~a ~rebalo da bude dovrSena. Nedostaju podaci o lici-
tactJI 1 ustupanJU tzgradnje gradevi ne V. Azrielu.1)
106
1. marta.190 7: godine Uprava ovla.SCuje Clanove Uprave Nah-
mana Amara 1 Nt~t m~ Benaroja da .. primaju materijal za novu st-
nagogu .. , a 11. apn la tste g~ dine pridodata su joS dva Clana uprave,
Sa~uel .Melamed 1 Isak TaJtacakoviC, ovoj .. komisiji za prijem ma-
tenJala 1 odobravan j e potrebnih tzmena ... Oni Ce sa nad-
z~rnim arhitektom . M.tlan~m KapetanoviCcm (prema ~tji m se plano-
vtma tzvodc radovt) tmat1 ..odreSene ruke .. za eventualne izmene i
b ez odobrenja Uprave. Oni su duZni da Upravi podnose iz-
veStaj u toku svakoga meseca.
Nijc jasno zaSto opStina .. prima materijaJ... Aka je Azrielu
poverena tzrada gradevine, onda je on morao da nabavlja materijal
Ciji bi kvalitet odrcdena Komisi ja imala da pri zna iii odbije. 20.
maja 1905. isplaCcna jc preduzimaCu prva otplata u lznosu od 10.000
dinara. Tom prilikom isplaCeno je i KapetanovtCu 1.000 dmara
akonto nagrade koja je utvrdena na 2!h% ad prcdra~unske sume.
(Ne vidi sc da 1i ovaj procenat obuhvata i nagradu za izradu planova,
i I! su ani ran ijc plaCeni).
Postoji podatak dn je opStina traZt la od Ministra gradevina
odobrcnj e okvirnog kredi ta od 180.000 dinara za zidanje nove sina~
gage, pa bi bile vaZno znati na koji naCin JC Uprava nameravala da
stvori toliku, za ono vrcme, ne taka malu sumu.
0 tome ncmo podataka, ali po tome knko su isplate vr.Sene, ne
bi sc moglo tvrd tti da jc postojao unapred utvrden finansijski plan.
Taka JC 28. jula 1907. reScno da sc pr eduzi ma~u isplati 27.000
dinara, po~to se .-realizuje ova opStinska gotovi na .. :
1) Pcnzioni fond sluZbenika Din. 10.000.-
2) For.d pok. Sare Azriel 4.000.-
3) Fond BraCe Azricl 5.000.-
4) Fond A. L. Kocna . . . . . . . . . ., 1.500.-
5) 40 lozova 4% rente po odbitku duga 1 kamatc 6.000.-
6) 100 lozova 2% kase Skolske 10.000.-
7} 72 loza 29& nove si nagoge 7.200.-
Ukupno Din. 43.700.-
5 tim, da sc ova suma preda Beogradsko). trgova&oj ~ tcdio~i.ci na
tckuCi ra~un. U rcScnju za isplatu joS stoJ t: ,.Q ovomc tzvestttt bla-
gaj nlka i tutora doli Cnih zavoda.•• .
Cudnovato je da opStinska Uprava smatra ~ P S.ttn.sk om
got o vi nom fondove koji nisu nj cna. sopstvenost, _1er .tma~u spe-
cijalnu namcnu, kao Sto jc na pr. pc~z1~m fond sluzbemka t dru~l
fondovi. A u krajnjem sluCaju, mogla. 1h. JC sa odobrenjcm nadletn~h
faktpra uzeti kao .. privremenu pozaJmicu:·· l!mesto toga ~daSnJa
opStinska uprava rukovod.ioce tih fondova, t]. tutore stavlJa pred
svr~e~zCl~~og spiska upotrebljenih fon dova vidi se i to, da su bill
emi tovani neki lozovi za zidanje sinagoge sa 2% kamate, od po 100
107
 dinara .s':'~lki.. Bilo bi zanimljivo znati, kolika je bila ukupna suma
ovc cm!SJ~c. JCI' sc 1z akata vidi da su postojali neki kuponi (nazvani
.. c,gle··) ~1h Iozova. Nc vid1 se ni da li su driavni Iozovi prodali
~ft~c,?~~·~~~~~~~ibe;-:~~~ ~s~~~t~~~· ~~~d!jo~~ov1 nove sinagoge mogli
Vdo je. v~rovat~o .da jc kao ••I'CZCI'~a .• nmda da posluZi po-
men~ta ~ted 1omca koJa JC mogla da otvon OpSlini potreban kredit.
Ona JC b·la eminentno jevrejski nov(:ani zavod i Clanovi Uprave bili
Sinagoga ··Be t Jisrael .,
su zm.tupljcni u Upravnom odboru tc novCnnc ustanovc. tako da sc
zaj am za Op'ilinu mogao bcz lcSkoCa realizovati.
U n.~zi sa pitanjem Iinan3Jranja radova interesantan jc saCuvani
prepis testamenta veli kog dobrotvora Sefardske opStine Mate N. Le-
vija. bivSeg: tJ·govca iz Beograda. Datiran 13. maja 1899., u Clanu 1.
taCka 10. on ostnviJn •• Fond u za z1danjc nove smngogc u Bcogradu
- Sefa1·dskog obreda 2.000 dimll'a .. {Rasporedno reSCOJC nespornih
JOB
dela. sudi.jc Prvostepenog suda za varaS Beograd po masl Mate N.
Lcvl·a, b1v. trg. ovd. od 4. a prila 1900. Br. 6489- M br. 4841). Daljt!,
u testruncnlu u Cl. 6. narcduj e se da OpStina poslc smrti testatorovc
:i.cne Rah1le, iii OJenc preudaje, ima da pretvol'i u novae ...sve moje
imanje i to dve kuCe, hartije od vrednosti i svc ostalo... Sa dobivenim
novccm ima sc saz1dati 1li kupiti •. jedna dobra, solidna kuCa koja (-e
da vuCc dobru kiriju .. , Kir1ja od ove kuCe upotrebiCe se .,.za podmi-
rcnjc troSkova 1 odr'L.avanjc nove sinagoge koju OpStina namerava
podiCi u Beogradu, van Jevrejske male... OpStina se obavezuje da
u novoj smagogi na v1dnom mestu stavi imc Mate N. Levi i :i.ene
mu Rahilc.
Koliko sc scCamo jcdna met·meJ·na ploCa sa takvim natpisom
bila jc uzidanu p1·i ulazu u hram.
Na:i'.alost, u dokument1ma koj1ma raspola).emo, ne maZe da .;e
v1d1 koliku j c sumu OpStina upotrebila iz ostavine ovog fonda.
U toku zidanJa sinagogc ukazal a se potreba za naknadnim ra-
dov1ma i nabavkam a, i to: na fasad1, na dvcrima u sJ nagogi (Ehal),
klupe (za koje jc upotrcbljen stari materijal). Plan za izradu klupa
dao JC arhitckt KapctanoviC, a nadzor je vodio preduzimaC V. Azriel,
uz nagradu od 12°o od pi·cd l•aCunskc sumc. Sve to uprava odobrava.
Postavlja sc pitanje, zar nijc trebalo izradu klupa predvideti
zaJedno sa planom za zidanjc? Iz akata nc mo7.e dn se utvrdi kohko
Jt· taj 1·ad koStuo
Ali to nijc svc.
Iz Jcdnog proglasa .. Up1 avc koja JC z!dala smagogu.. od 15. na.
vcmbra 1911.. o ~mu Cc bill reCt docnije, vidi se da je bilo joA i
drugih naknadmh radova: umesto obiCnog stakla upotrebljeno je
skupljc, Sareno staklo; galenjc za lcne umesto od dasaka zidane su
od mmiranog betona; dozidano jc Citavo novo krilo pozad1 si nagoge,
kao i jedna vclika saba za.sveStcnike, itd.
U dokumcntacij1 kojom mspolaZemo nastaje Jedan vaku~m, sve
do novih opStinski h izbora na dan 2~. febr uara 1909. ~a kOJIIl'!a dr
David Alkalaj mje izabran. Isto tako 1~pah s~. dotada.SnJI Cl~ovt .ll:p-
rave Solomon Nisim, Isak Tajtacakovu!, HaJlm A. Demajo 1 N1SJm
Bcnarojo.
3. marta 1909. odd:ana je vanredna sednica na kojoj su raz-
rcScni stari, neizabrani Clanovi, a uvedeni u duZn?st novi. ~lanovl, ito:
Haim Azriel, Avram S. Lev1C, Josif M. AlkalaJ, Sam.UJIO , Melamed,
Jakov CelebonoviC i Isak J. Levi, adv. Za predsedmka 1zabran _Je
ponovo Haim D. Azriel, a za potpredsednika Jakov K. CelebonoVlC.
u aktima nema traga za.Sto dr David Alkalaj !lije izabran ~
novu upravu, ali se ~1oZe . pre~postaviti da je borba 1zmedu stare I
nove uprave i nj ihovth pl'lstahca b!la rasplamsana do vrha l. da je
dr Alkalaj, kao glavna IlCnost stare. uprave, na koga s~ se sr~ale sve
kritike nezadovoljnika, morao da tspadne. Poznato Je da .JC Jakov
CelebonoviC, koji je doSao na njegovo mesto u upravu, b1o njegov
109
glavni oponent, da jc izmedu njih postojao ncpremostiv1 jaz i da
ani do smrti ntsu govorili.
Manje se moZc razumet1 kako Je u novu upravu uSao Haim
Azriel, prot iv koga je btlo povike Sto je ustupio zi danj e sinagoge
svom sinu. I joS i to, Sto ga uprava bira opet za predsednika!
lpak je novoj upravi bila neophodna saradnja dt· Davida Al-
kalaja, koj1 je poznavao sve peripetijc zidanja sinagoge, naro6to
zbog rada kolaudacionc komistjc. VeC 17. aprila 1909. upuCen je akt
dr Alkalaju u kame sc izveStava da je OpStina odrcdila kolaudacionu
komisiju u licima Nikalc NcstaraviCa, prof. umverztteta i Milutina
SariCa v. inZ. Ministarstva gradcvina, koji Ce izvrSiti pregled dovr-
Dr. Jakov CelebonoofC
Sene si nagoge, te da ga ••poznavajuCi njegovu ljubav prema avoj
opStini-. mali da prisustvuje radu Komisije i .. ukolika vtSe maZe bude
na ruci ovoj K omisiji ...
Podatak da je OpStma odredila komisiju za kolaudaciJU vrlo je
vaZan. U aktu Ministarstva gradevma od 28. aprt la 1910. ka:Zc s~
izriClto : ...Kako sinagoga Crkv. Skol. jevrejskc opSti ne ne spada m
u jednu od gore pomenutih kategorija gradevina (a to su : dr:Zavne,
110
okruZne, sreske i opSti nske), to Ministar Gradevina n i j e n i n ad-
1 e Zan do pa ovom trai:enju (ne vidi se Cijern) adreduj e Komisij u za
prijem sinagogc.. , potpis: Mmistar gradevina V. N. VulaviC.
Medutim, kao Sto Cerna videb, Ministarstva gradevi na, docnije
menja svaje mi.SIJcnjc i odreduje arhitekte Jovana Ilku!a i Svetazara
Iva&oviCa za ~Ianeve kalaudaciane komisije. Veravatna je da su tu
odigralc ulagu .. vezc .. i polittCki uticaji.
Da rad u novaj apStinskoj upravi mje tekao glatko, maZe se
lako zamislitt. Haim Azriel bio je zainteresavan zbog svog sina, dok
je jedan od najZ~Cih predstavnika .. MJadoturaka .. Avram S. Levi(:
sedeo njemu uz kalcna.
Nc raspoloZemo dokumentacijom 1z tog vremcna, ali se 1z jednog
saCuvanog Stampanag poztva na javni zbor, upuCen ·~Beogradan i ma
Mojsijevc verc.. od 17. novembra 1911., vidi, da jc u OpStini izbila
krizn i da su zakazam novi izban za 4. decembar 1911. godine.
Plakat je patpisao Jakav K. CelcbonoviC i u njemu je glavna ta&a
dncvnog redo.: ··Polaganje raCuna o mom radu kao potpredsednika
Crkv. Skal. jevr. opStinc....
Mcdullm, saCuvan je i drugi plakat od 15. navembra 1911.
potpisan ad •. uprave kaja jc zidala sinagogu ... sa potpisima dr D.
Alkalaja, Salomona Azriela, Samuela Melameda, Nisima Benaraja,
I. D. TajtacakoviCa, Avrama S . Kaena, Avrama M. Mevoraha i Nab-
mana S. Amaro, upuCen .. Clanovima Jcvrejske opStine u Beogradu ...
U tom progl<l;'>U daju se sledeCi podaci o zidanj u sinagoge koji
bi trebalo da su autentll:ni.
Mtntstar grodevina odobrio je na osnovu planava isplatu ..ne!to
vt~e.. ad 116.000 dinara. PreduzimaCu je ustupljeno z1danje za
109.000, s tim do. preduzimaC ne maZe zidati subatom i o jevrejskim
prazn icama . U toku zidanja izvrSene su izmenc i dapune, koje smo
mi napred navcli, tako da su izdaci za sazidanu sinagagu veCi za 15 %
od prvobitnag plana Uprava je na osno_vu nalaza komisiJe za k? lau-
daciju isplatila prcduzimnCu 140.174 ~mara. Nova u p~ava, ~B;~C se
u plakatu, obratila sc ministru grade~ma da on ~dr~t ~a m tSIJU, u
kOJU je i nova upravo adrcdila dva arhttekta ..sa t•esava)uCt m glasom ..
(llkiCa i IvaCkaviCa). Komisija JC ... sasta~ila obra~un .. ne P? pog_ode-
nim cenama, ncgo po sapstvenoj pro~cm._ N_a. kraJ_u sc tvrdt da ce se
prativu reScnja Ministarslva gradevma zahll Drzavnom savetu. Ne
maZe sc utvrdiU da H jc to uCinjena.
Iz toga izlaz1 da je prcduzimaCu isplaCeno Din. 31.173. - vi§e, za
vi.Skove radova.') ·
Kao Sta se mogla prcdvideti, u ovu stvar s~ najzad umeWa
i Glavna kontrola kao najviiii raCunski sud. PostoJale su dve grupe
njenih ... primedaba ... Prve sc odnose na nesredena dokumel!ta• pa se
zbog toga vraCaj u OpStini radt ispravke. A drug: •. ad 12. _JUla 1~~0.
godinc, pa kojima su odgavarni dr David ~lkalaJ 1 Clanov1 Komtstje
zid~~j:~f1~n::~~~~jc~u~~~: j :·::;o~~~~:·~obrcna ~
1
za zidanje
sinagage. To pitanje postavlja Ministar prasvete GlavnoJ kantroli
ll l
 27. IV 1911. godine, na Sta ona odgovara da je aktom Minish·a pros- ProSlo je viSe od pola veka od ove uzburkane atmosfere koja
vete 5. III 1898. godine odobreno 180.000 dinara za tu svrhu, a to je unela nemir i razdor u mirnu i patrijarhalnu sefardsku zajed-
se svakako ima smatrati kao -.plafon •. iznad koga se ne mogu vrSiti nicu u Beogradu . Ako danas Zelimo da hladno i nepristrasno, na
novi izdaci. Ali se u tom aktu naglaSava, da se ovim ne prejudicira osnovu delimiCno sa~uvani h dokumenata, damo svoj sud o ovoj
eventualno preduzimanje sudskih koraka protiv preda§nje Uprave, aferi , moramo priznati da i jedna i druga strana ne mogu izbeC:i
poSto su .. jnteresi opStine znatno oStcCeni .•. I joS dodaje, da je prekore i kritike.
··preko potrebno da se dr Davi d Alkalaj , i oni koje on zastupa, sta-
raju o daljim odnosil_!la sa sadaSnjom Upravom i o potrebnom miru
i slozi u OpStini .. , kojih oC1gledno niJe bilo, taka da je to b io pred.met
br1ge merodavnih sluZben ih krugova kod koj ih je ova afera izazvala
negodovanje.
Ima m esta pretpostavci da su i politiCk i razlozi u toj stvari
hili od izvesnog uticaja .•. MJadoturci .. su imali u svojoj sredini ug-
ledne Clanove radikalne stranke (Jakov CelebonoviC, Avram S. Levie':)
koji nisu hili bez upliva u krugovima Mmistarstva prosvete (ministar
radikal Ljuba JovanoviC). dok su predstavnici s tare uprave (dr D.
Alkalaj , H . Azriel) pripadal 1 dem okratima (nekada.Snjim naprednja-
cima).
Ova afera hila je povod pojavi mnog1h broSura, izveStaja, pla-
kata, napada i kontra-napada po novinama. Nova uprava Stampa la
je, na primer, Citavu knjigu (nije saCuvana, ali se iz jedne beleSke
vidi da su prim edbe Gla vne kontrole Starn pane na str. 167 izve.Maj a) .
Da se pri tome nisu mnogo birale re6, maZe posluZiti kao primer
navedeni Clanak u .. Pravdi .. od 3. XI 1910. godine, pun insinuacija
i neumcrenih i7.raza.
Medu saCuvanim dokumentima ima traga o novim drugim pri-
medbama Glavne kontrole od 4. aprila 1911. godine u iznosu od Din.
14.720.- Stara uprava je postupila po ovim primcdbama (dobi1a
odobrenje Minisll·a prosvete, poloiila obrtnu porezu, dokazala da je
carina odbijena od zarade preduzimaCeve, i da ne postoji obaveza za
Din . 1.300.) Na osnovu toga odgovorni ra~unolspita~ podneo je re-
ferat 29. oktobra 1911. po kame se predJaZe da se ra~unopolaga~u
izda razreSnica.
Nema sumnje da je u novoj upravi postojala zagri:Zcnost i ot-
sutnost dobre volj e. Predsednik Haim Azriel pozaj mio jc o~ ttni za
potrebe zidanja 10.000 dinara. Kad je zatraZio isplatu duga, nova
uprava mu odgovara da ne moZe doneti od luku dok sa tim pitanjem
••ne bude naCistO••. A u pitanju j e p is men a o b ave z a koju nova
uprava ne priznaje ! Azriel tuZi opStinu sudu. OpSt ina navodi da je
za isplatu potrebno odobrenje min istra Prosvete. Sud je, naprotlv,
na.Sao d a je to neumesno, napomenu vSi, da je opStina u s v a k o ~
pogl e du samosta l na. Nat·avno da jc OpStina osudena da plati
ne samo glavni cu i ugovorenu kamatu, nego i dosudene troSkove.
Zatim, sumnj ajuCi verovatno u stabilnost postavljenih temelja Sina-
goge, nova uprava vrSi nepotrebnu isplatu od Din. 5.000.- za ho.nora-
re kola udacionoj komisiji, koja je vrSi1a ..buSenje 1 iskopavanJ e... , a
to je po reCima stare uprave ...neprijatno i nepovoljno primljeno od
sh·ane gradanstva ••.

112
 sinagogi van jevrejske mahale bila popularna. lpak, pripreme, kako
finansijske, taka i administrativne, nisu bile na visini. Bilo je pr~>­
pusta, greSaka, familijamosti, pa i aljkavosti. Nc vid1 se da li je NATALIJA STRUNJ AS, TUZLA
finansijski plan da se putem lozova dade do sredstava imao kakav
znaCsjniji uspeh. Stara uprava se vee na po~etku maSa neprikosno-
venih fondova sa specijalnom namenom (na primer penzioni fond
opStinskih sluZbenika, kao i drugi fondovi), Sto se bez predhodnog
odobrenja kompetentnih fo ruma nije smelo Ci niti . Cak i predsed-
nik opStine Azriel daje za ono vreme ne taka neznatan izno3 kao po-
zajmicu. To zna~i da na poCetku novae za podizanje s inagoge nije
bio osiguran. I trebalo je da dade Glavna kontrola da obelodani da
je taj rad nepravilan.
A ... MJadoturci...,, u Zelji da rad stare uprave (.. Staroturaka·•)
predstave u Sto nepovoljnijoj svctlosti, preuveli~avaju stvar i idu
taka daleko da negiraju autonomiju koju Op.Stina uZiva. TraZili su JEVREJI U JUGOSLOVENSKOJ LITERATURI
da Ministarstvo gradevina odredi drugu komisiju, iako j e sfimo Mi-
nistarstvo sluZbeno izjavilo, da kolaudacija ne spada u njegovu
kompetenciju. Zatezanje isplatc duga Haimu Azrielu, verovatno ... zaSto, Gospode, stojil tako da·
samo zato Sto je on otac preduzimaCa Viktora, dokazuj e n eobjektiv- leko i krijeS se kad je nevolja?..
nost i zlu volju nove .. mladoturske ... uprave. OpStina se, na .S tetu (Psa lmi Davidovi, po~etak de·
sete pesme).
svog ugleda, povla ~i po sudovima sve tri instance, mada je u pi-
tanju pismena obaveza Jevrejske opStine, dajuCi utisak da OpStina
n e Zeli da honori~e svoj potpis i datu obavezu ..
PoSta je u ovom sukobu bilo s abe strane uneto mnogo strasli
i Zu~i. ova afera koja j e toliko uzbudila duhove tog vremcna, nije Cesto se misli da kalvarija Jevreja po~nje Judinom izdajom
hila samo odraz obi~ne ...srnene generacije.... Kao Sto smo u uvodu Hrista za 30 srebrnjaka, kako to pi~e u kanonima hriSCanske religije.
naglasili , ana je manifestovala, s jedne strane, nestrpljenjc mladih Istorijski, takva tvrdenja nemaju osnova. Naprotiv, Jevreji po&ju
intelektualaca da zauzmu mesta koja su godinama drlali stariji, dok da se iseljavaju tek po~to su rimske legije opustoSile staru Judeju
su, s druge stranc, ovi uporno ostajali na svojim poloiajima, maZda i zauzele Jerusalim 70-te godine pre nove ere. Dodu~e. netrpeljivost
i zato §to nisu Zeleli da se obelodani njihov rad koji j e zasluZivao hriSCanski h zemalja prema JevreJima potencirana je kasni je i baca-
kritiku. njem krivice za Hristovu smrt na pripadnike Judine nacije. Hrii-
Canski crkven i koncili u Nikeji i Laodicej i bili su osnovica protiv-
jevrejskog zakonodavs tva Tcodosija II i Justinijana I koji su progone
Jevreja pretvorili u politi&i sistem, a koji se naro&to ogledao u
kodcksu gradanskih prava. Treba napomenuti da su u to vreme sve
NAPOMENE : zemlje jufne Evrope bile pod rimskom vlaSCu (a naroBto pod uti-
cajem r1mske crkve), ~ije je zakonodavstvo bilo obavezno i za sve
1) OdgovarajuCi dru D. Alkalaju u ... pravdi<>< od 3. novembrn 1910. Elljns ~· zemljc, a uklju~ivalo je i progone Jevreja.
Levi navodl da je dr D . Alkalaj osamnaest godlna kno potpred.sedmk
upravljao Jevrejskom op~tlnom. Masovno iscljavanje Jevreja bilo je u prvim godinama propasti
2) Dr David Alkalaj (1802-1933), advokat I poznatl javnl rndnlk, blo je jed.:m Judeje orijentisano na s.usedne ~~mlj e i ob.ale Sr.~dozemnog mar~ :
od prvih cionlsta u Srbljl. U~cstvovao je nn ~u ve nom Prvom Cionlstl~kom Siriju, Mesopotamiju, Egipat, ItahJu, Gr&u 1 SpamJu. Odatle s.u oru,
kongresu u Bnzelu (avgust, 1897). kasnije, pre§li u sve zemlje Evrope, pa i na podru~je dana!nJe Ju-
) ~~!j~~~efs~~e s~~~g~~;.i ~e j~tdfa:\~':n~of~dj~ ~a~dPO:~; ~r:'&:~~;~~
3 1 goslavije.
temelj novom hramu (10. maja 1907.), a 17. septembra 1908., kralj je sa Jugoslovenske zemlje Jevreji. su, uglavnom, naseljavali .iz tri
vladom prlsustvovao sveCano.sti osvl!tenja slnagoge Bet J lsrael. (lgnjat pravca. Najmalobrojniji ali najs.tariJi su ~· o~todoksni .J~~ejt, kojl
Stang : Jevrejl u Beogradu, 1926., str. 104). su se naseljavali uglavnom na J&drw:skoJ o~ali: NajbrO.JnlJl su Jev.-
4
) ~i~~n~nel~e~~~~~ti d~~~~~ J~a::u
dinara, dBkle, 40.028.98 din. vi!e.
t i~va~r:~~pl~~~~~~4.~5 reji naseljeni iz NemaCke - . a.Ske.nazi, a zatin; IZ SpaniJe --:- sefarcU.
Progonstvo Jevreja traJalo l,e .2.000 godina. Od PIV?bttn.o ver-
skog, ono se pretvorilo u rasno 1 1Slo ka potpunom uniJtenJU ove
114 115

nacije. Sarno vitalnost koj u su poizneli iz svoje postojbine i medu-
sobna solidarnost, oCeliCena u neprekidnoj borbi za :livotni opstanak,
od.I-lali s u J evr eJe kao endogene grupe u sv1m dri:avama Evrope.
Ovo naroC:ito vaZi za teSka iskuSenja kroz koj a su proSli cvropski
J evreji u uslovima nacistiCke okupacije u drugom svetskom ra tu .
I ne samo to. On i se nisu samo odrZali. Oni su svim evropskim
nacijama dali svoj peCat i doprinos nacionalnim vred.nostima tih na-
cija. Da ne govonmo o pt·ivredi, trgovini i bankas tvu , jer je j evrejski
smisao za ove poslove postao posloviCan. Duhovne vrednosti , posebno
u oblasti nauke, kulture i ume tnosti, koje su Jevreji posejali po svim
nacijama uporedo sa svojim potucanjima ogromne su. Plejada veli-
kih imena kao Sto su: Isak Njutn, Karl Marks, Albert AjnStajn, Frojd,
Remark, Hajne, RubinStaJn, Ajzen ~ tajn i drugi o tome najreCi ti je
govor e.
No, i dru.Stvena kretan ja zemalja - dom ai:ina posebno su se
odraZ.avala na naseljenicima jevrcjske narodnosti. Kapitalistil:ki druS-
tve ni poredak ugnj etava i sopstvenu naciju , eksploatiSe je do mak-
simuma. To se posebno odnosi na Jevreje, koj i su ionako, skoro uvek,
balansirali na ivici zakona evropskih zemalj a, na granici lcgalnosti
Zivovanj a i opstanka.
Zbog toga, kad se pi.Se o Jevrejima, posebno o nJihovom Zi votu
u predratnoj Jugoslaviji, onda se prvenstveno mi sli na ogroman broj
obespravljenih, obeshrabre nih 1 osiromaSenih evropskih potukaCa
koji su, progonj eni kontinentom koji im je pretia fiziCkim istreb-
ljenjem, doneli u Jugaslaviju nevolju patuca nja sa sv1m nj em m pos-
ledicama : galam duSom, siromaStvom, pati.StenoSCu, oseCajem klasne
i ma terijalne in feriarnasti , dvastruka izrabljeni i ugnjetem. Ah , tpak,
u izvesnom zadovolj n i: Sta su daSli u jednu ako ne blagonaklonu, a
ono bar talerantnu sredinu u kajoj su mogli da Zive, pa kako bilo
Kao takvi predstavljali su ekstrem svoje v1·ste i, b~ zbog toga,
privlaCili paZnj u naprednih pisaca.
Greh Jude Iskariata nije znaCio mnogo za tslamsku veroispo ·
vest. Naprotiv, pragnanicima iz Spanije Otomanska imperija je ~i ram
otvorila vrata u XVI veku za vreme y ladavine sultana Sulej mana II ,
sa Cisto pra ktiCnim ciljem - da aZive trgavinu i zanats tvo koji su
bili na vrlo niskam stupnju .
Sticajem ovakvih akalnosti , navodoSli sefardi i s tarascdeoci,
bosanski Srbi i H1·vati , na.Sli su se u istom socijalnom poloZaju, pat-
laCeni i obespravljeni. Takav pola:Zaj stvarao im j e iste prabl eme i
upuCivao Jh jedne na .druge. DoduS~, re~g~azni o k~i:i ostali ~~ i
dalj e izvesna agt·ada, all on a j e u OVOJ sr edim, pod prt ttskom soctJal-
nih probl ema, uvek ostajala nenaglaSena i u drugom p~anu ~ve ~o
nacistiCke okupacije, koja je donela nesreCu za J evr eJe, ah kaJa
nije zaobi.Sla ni ostale jugaslovenske narodnosti.
U ovim akvirima i avim temama pisali su Ivo AndriC i Isak
Samokovlija. Preko njih bosanski J evreji dobili su, maZe se slabod no
116
reC:i, vidna mcsto u jugoslovenskoj literaturi. Ne!to o njihovom ii-
votu pisali su ja~ neki naSi pisci (lsidora SekuliC, Zak Konfino i dr.),
ali bez pretenzija ka tipiCnom i karakteristiCnom, nefemu Ato bi
se maglo uapStavati.
II
U delima Isaka Samokovlije nalazi mo najviSe podataka a bo-
sanskim J evrejima. Ti podaci su najautentiCmji, jer i on sam je
Sefard, radio se i adrastaa u toj endogenoj sredini i odlitna je poz-
navaa. Ta Cinjenica, dopunjena finim knjiZevnim perom i umetniC-
kom erudicijam, dala je jugoslovenskoj literaturi novi kvalitet i
uvela u nju jednu navu, do tada nepoznatu sredinu.
Potucanja pa vremenu i prostoru oduzela su bosanskim Sefar-
dima spoljna obeleZja prapostojbine - drevne Judeje. Njihova spe-
cifiCna folklorna obeleZja (pa Cak i bioloSka), nestala su tokom vre-
mena i transponovala se u karakteristike sredine u kojoj 2ive. Njihov
jez1k jc osiroma~eni ~pa nski.' a naCin ~ivotn i ode~~ja --:.malo
modificirani bosanski. Meduttm, ono Sto Je astalo spectfu::!no n]thovo,
1 zbog Cega pisanjc Samokovlije i And:}Ca ima i ~tarijsk~-etnoloi~u
vrednost, to s u relgiozni obiCaji 1 obtCajt u porodtrnom Ztvotu, ko]e
su oni saCuvah 1 oddali.
Te obiCaje Samokovlija nije dao na jednom mestu, u jednoj
pripovctki. On nns sa njima upoznaje postupno 1 pojedinaC:no k:roz
Cltava svaje dclo, na mestima gde sc ti obiCajt pojavljuju kao speci-
{1Cnasti Zivota jcdnc sredi ne, kaa ustaljeni i neophodni delavi tog
Z:ivotn. Zato su opisi ave vrste avlaS nabaCeni , ~ enamerni i ~ename.t­
ljivi, skoro neprimetni. Ah, iz pripovetkc u pnpovetku ova] mOZ81k
sc dopunjuje i repradukuje u celinu.
Subota je jevrejski praznik - .. sveti dan mira i potinJca... Ali
subota, kao takva, .. ne ulazi lako u kuCu ... Zbog toga je pe~ ~
vcliki h pri prema u svakoj jevrejskoj kuCi.. Sve se mora OCistl~,
opra t 1, pomesti, uredi tl i names~itt. ?d dvon~ta do tava~a. Radn]~
sc petkom ranij c zatvaraju, da b1 se tm?lo vr~mena oprati se, o~ucS
subotnj c odelo 1 pripremiti se za veCernJU mohtv~ u. ~amu. M?htva
poCinj c ... kiduScm .. , a zavrSava ··avdalom ... EnteriJCrl sm~gage ~ r~­
poloZenjc vernika u verskam zanosu, takode.. su na~. pnkazani. Ci-
t · rtve u hramu ide redosle.Qom kOJI se hcttlra u samom
h~~~u~~ ~oji sc plaCa po najveCem iznosu licitacije (Aftara, Dav~
kava priCa o Jahlelovaj pobuni). . .
Svaki ... cadik .. - vemik, kad uv~e..dolazt .kuCi, .~ se o~
i oCisti od dnevnog svetovnog rada, ulazect u kucu poljubt ·m~
_ kutiju u kojaj j e sveti zapis na perga~entu. ~ zath":lise.:du.§..
.. taletam .. - plaStom i poCmje ... arvit .. (aka JC radm dan, ...
(aka je praznik) .
117
 ""'l!stade da vidi je li mezuza na vratima, je 1i ibrik na svom
mJe~tu .. : odveza k~ra~u, ~dmota talet pa se ogrnu njim, uze
mol~tvemk u ruke 1 diSuCt ubrzano i oprezno, paCe Cutke da
mo~ . Katkada podiZe oCi prema tavanici i jednako se sve viSe
zalJuljava i zanosi molitvom ... a glavu bi zabacivao da maZe
ravno pogledati gore gdje boravi bog, i odak.Je gleda i raduje
se kako Izrael, narod boZji, slavi svoga Gospodara, gospodara
nad vojskama .. (Rafina avlija).
Vrstu molitve odreduje i molitvenik. Nekad su to delovi MiSne
~i~=~'t ic;;::a;~· b~~r~~ iT~;~·i c~tt~~~~ ~:c;r~~~en~3 ~~0z0 e~1P~~a:~
ropstvo, Spaniju i Portugal, ostali su isti. TiSibaev je uspomena na
propast Jerusalima i osnovna molitva je ...PlaC proroka Jeremije ...
J_o m. Kipur je najveCi razmak kad se p~ te odredene sudbi ne
;~~~tv;,~ao~-r-S~~~ ~ ri~:n~~ctF:~.~ e~r~:.si~~~~.n~~:!~t~a~i~
- Citav niz praznika koji su ostali kao jedina veza sa prapostojbi-
nom i saCuvali nacionalne karakteristike (crkveni jezik bio je heb-
rejski).
.. . . U Zenidben im obiCajima posebno je istaknuta uloga provoda-
dztJe, bez koga se skoro i n e maZe zakljuCiti brak. On jc obavezan
posrednik, posebno u pitanju materijalnih uslova Zenidbe. Provo-
dadZije su, Cesto, dugogodiSnjim radom postali struCnjaci za ovakva
posredovanja i pretvorili ga u sastavni deo zanimanja. (Sinjar KuCo
i tija SteruCa u Simhi , sinjar Simon u NosaCu Samuelu).
Tipovi Isaka Samokovlije su ljudi sa dna jevrejskog sefardskog
druStva - nosaCi, kestendZije, crevari, pralje, bakali, stal"inari , naj-
sitnije zanatlije, maloumnici, padaviCari, hadum i, bogalj i. To su ti·
povi degradirani na najniZi stepen - dru ~ tven o, materijalno, umno
i fiziCki. Njihova beda je kona~na i n eopoziva, ona sobom nasi samo
plaC i Skrgut zuba. Njihova Zivotno piCe je samo Zu ~. i to pune CaAc
koje oni uvek ispijaju do dna, pokorno i strpljivo. Ovozemaljski
Zivot tih lj udi bio je toliko mukotrpan, skltaCki i totalno neizvestan,
da se pribeiigte tra:Zi u nadi, da Ce Zivot .. onog... sveta biti bolji, da
Ce se ovozemaljske muke nadoknaditi u jednom drugom, zagrobnom
Zivotu. Otuda jedna od osnovnih karakteristika sefarda - vera u
-boga, utoCiSte i azil koji jedino opravdavaju bitisanje i i ivot na
ovom svetu.
. Ba~ zbog toga su tipovi Isaka Samokovlije siromasi i bogougod·
•n ici, lju di koji nikome ne trebaju, niti ikom smetaju. To nisu ljudi
bez: Zivotne radosti, ali ani ih preZivljavaju kao iluziju, kao fata-
morganu koja nestaje u trenutku kada izgleda najbliZa. Njihove Zelje
.su .uvek minimalne, i zbog toga joS tragiCnije zvuCi Cinjenica, da se
one nikad, nikad ne ostvaruju . Zato njihov Zivot iz relativne bes-
mislenosti prelazi u apsolutnu , postaje bitisanje od danas do sutra.
Sarno ovakva situaci ja obja.Snjava Cinjenicu da se njegovi Sefardi
pokoravaju sudbin i b ez bunta.
118
Zivotnu filozofiju ave sredine daje Samokovllja jol na poCetku
svog dela, na prvim stranicama svoje prve pripovetke :
... Mctnu ruku pod glavu pa se sjeti Jam Kipura, i kako se na
taj dan u dvorovima boZjim peb.te odredenja. Zapisuju se
na Novu godinu, a na Jam Kipur se peate petatom bo!jim.
Pa neko Ce osiroma.Siti, neko C_e se obogatiti, neko Ce ozdraviti,
neko Ce se razboljeti; neko Ce umrijeti ad prirodne smrti, neko
od vode, ncko od vatre; neko Ce se radovati, neko . Wostiti.
Zapisano je to sve, zapisano i zap~Ceno. A Gospod Je njemu,
Rafi , odredio po zasluzi, po velikoj boijoj pravdi .. (Rafina
avlija).
..Qd tog doba sticao je Juso uvjerenje da on vel: na o~om svi:-
jetu isp~ta grijehe, pa je vjerovao da Ce mu ~hJe smrti
duSa otiCi ravno u Gan Eden, gdje se nalaze du!e SVlh praved·
nika kako jc to zapisano u Tori k:rupnim i svetim pismenima•
(J evrcjin koji sc subotom ne mali bogu).
No, iako je ostao veran tradicionalnoj je~ej~oj ~~~icl, ~
tipovi Isaka Samokovlije ne pokorav~j u se .ovoJ. fil?zoft]l 1.li. bol]e
1·cCeno, nc pokoravaju se baS uvek. Zwot nJ egovth JUnaka JC toliko
razliCit a. ipak, toliko sliCan. K~ko se god kre_tale u syom _ov?z~~alj­
skom postojanju , njihove sudbmc se na kra]u sasta]U, SJediDJU)U u
jcdnu 1.ajedniCku rczultantu - Ccmer i jad.
U pripovetki .. Qd proljeCa do proljeCa .. Haj.maro, hadun;t i raz.
nosaC r ibe po mahali, svcstan svog nedo_statka, t~vi rastrgan 1zmet1u
~!~g~v~-~~e~~d~s~i,b~~f~n=v~jm!\~~~ ~au ~~~~~~m~~~ n e:rS:.~::O~
1
nosti i rastrzanja. J cr ljudski Zivot, pa i <?naJ na izgled naJbezna:
Caj n!ji, maZe biti vrlo komplikovan. Za r~z1lku od .starog Rafe, kat
do 7.adnjcg trenutka trai.i spas u veri , HaJmaOO poCinje ~ sumn~
vcru i da razm i~lja 0 svetovnim reSenj ima pr~b~em~ju~ da i
da jc nJ egova sudbina bogom dana, veC dolaz1 o . .
}judi igraju neku ulogu u njoj .. On ~ak pruZa otpor~ ..ka£~ u-~~
da nisam 7.akopao ono Zivo zrn]C, msam zakopao, n sam.· ·
teSkotama prevaren od iene, izvikan od Cacltj_e (..m~djo-), ~~
Cmjc da i;traZu je -.ko je to. ko mi to_~ini. .. uztma.... b"ti~ll
ne pri1azi kao Rafo - to ne mora bJtl bog, to mogu 1 l .
Vrlo je sliCna so.dbina Jahie~a Danitija, ~osn~a~:ao~~
Cora. Sirom~nt obuCar·- krpa go~Inama ~egrtuJ~ pod (Kak:~ je Rafael
nostima, ali se radu jc sv~m ~~Jstor;sko~FanJU i rahitiblom Lu-
postajao rovjek). Po oCev'J vo]JI J.ent ~e aka es;:jisti Rafael raduje
nom koja urn ire poslc .se at;I go ma . r ~ slu!avkom Simhom i.
se, kasnije, mogu_Cnostl fe mdbe sa Jedro i za mladog Uja&t. TretS
kad je mislio da Je sye gotovo, _ona odl~ zdra (biti
zdra,v
put o~ raCu~~ (~ njegova redad ost ~z!e \es~~!~)a)udovico~o~imbulom -
u ovOJ srcdm l JC skoro n os I n va
119
ali. mu ovo¥a pu~a nameru spreCavaju religiozni ohziri (Davokova
pnCa o Jahl e!OVOJ pohuni). Citav Zivot se nadao i radovao uzalud.
No, J~hielova. C~a n e k.ipi samo zhog toga. Kao sodu , u nju
mu nepr~k1dno dohvaJU predloge_ za Zenidhu Zenama koj e on neCe.
Jednom ~e to grhava Simha (uCmiCe tri bogougodna dj ela), dr ugi
pu~ udov}ca Rena sa troj e dece (.. boZja volja-.) , zatim guSava udovica
Le]a sa sestoro dece (... dj eca su hlagoslov boZj i... ), mrtava i krezuba
Mazalta sa Cetvoro dece, itd.
. I, prelilo je jednog dana, preSto preko svi h granica Jahielove
veh~e poboZnosti, strpljenja i smernosti, provalilo u krik koji za tu
sredinu znaCi Ci tavu revoluciju:
.. NeCu, neCu da budem cadik! HoCu gre.San Covjek da hudem ,
greSan kao Sto su i svi drugi! J est, greSan! Jer, svi su gre.Sni.
I traiim to pravo i za sebe. TraZim i uzeCu ga sam. NeCu
Cekati da mi ga ko da .. (Davokova pri Ca o Jahielovoj pobuni).
Vrlo je sliCan s luCaj i sa sudhinom nosaCa Samuela i njegove
SaruCe. TeSki Zivot nosaCa ru inirao je Samuela i napunio ga si pnjom
i kostoholjom. Prva Zena i deca nisu mu se odr-lali i on sanja o
sreCi sa SaruCom. Nedostatak dece u poCetku ovog hraka posebno
te.Sko pada Samuelu i Cini ga nesreCnim (SaruCm dug). No, nevolje
se niZu aritm etiCkom progresijom. Oboren bolcSCu i u nemoguCnosti
da zaradi, Samuel prodaje jednu SaruCinu dojku da sisa anemiCni sin
trgovca Maira (Solomonovo slovo). Ta dojka jc i poscbno oznaCena
»da se zna da je to Davidova sisa .... Ali , trgovac Mair, rodeni brat
Sajlokov, utvrduj e da mali Samuelov Rafael preko svoje drugc dojkc
odvlaCi mleko i iz one Davidove.
.. vaS si n, kaZe on Samuelu, da zak.i da tako moga sma? I ko
je on, r ecite vJ meni, ko je taj vaS Rafael da tako Sto Cmi ?...
OdvlaCi sve mlijeko u svoju sisu! Eto Sta radi! Pola jc sise
strpao u usta. I vuCe, vu~e kao vuk! Kao pravi vuk! Napeo se
pa doji kao da baS hoCe sve da izvu~e .. (Solomunovo slovo).
SaruCa je na kraju primorana da svo svoje mlcko ustu pi tr-
govCevom Davidu, a .. sinjora Rena je na lijevoj SaruCinoj sisi naSa·
rala isto Solomunovo slovo, kao ~ to je prije mjesec dana na~arala na
desnoj-.. Susetka Streja preuzela je da doji malog Rafaela. To je
borba za najelementarniju egzistenciju, uproSCenu do Zivotinjskog
instinkta samoodrZavanja. PoprBte horhe za takav Zivot je, u
s tvari, .. stovariSte socijalne bijede i patologije·· i ... hrvaliSte gole eg-
zistencije...- (S. KulenoviC - Gama i r ij eC Isaka Samokovlije).
Pralja HanuCa je takode jedan junak tog hrvaliSta i jedan
eksponat tog stovariSta. Posle smrti mu Za i dvoje dece ostala je
ona da Zivi sa malom Cerkom BeCkom u kuCerku koji je bio .. prava
miSja rupa, leglo oteCenih zglavaka i Zutih mrSavih obraza .... Pos-
lednj i Zivotni udar je teSka bolest male Boeke, jedine HanuCine ra-
120
dosti. ...Cuj, Go~pode, moja BoCks jedna je jedina..., moli majka spas
svog d7teta .. Ah .''" Gospod stoji tako daleko i krije se kad je nevolja..
(Psalrm Davtdovt, poCetak 10-te pesme). Zato je kod ve!ernice HanuCe
te.Sko izmamiti .. makar i tuian osmeh u tufnim oCima da makar i
naCas ~l.ies.n~ svij~tlo na tll:Znom putu jednog stradanja, ~a kraju jed-
nag doztVlJaJa koJt se noktlma urezuje u jedno ljudsko srce.. (Gavriel
Gaon). Po nekoj neumitnoj zakonitosti Samokovlijinog pripoveda-
nja, . Zivot se i ovde zavrSava kompletnom tragedijom. Hanuta je
privlla Cerku uza se da hi joj dala svoju poslednju toplotu, i umrla
zajedno sa njom od bolesti, gladi i hladnoCe.
Zivot Juse, Spanskog Jevrejina (Jevrejin koji se subotom ne
moli bogu), krete .;e na relaciji od trgovca basmom do kestendiije
na Co.Sku u CemaluSi, od cadika do pijanice koji subotom, umesto
da se moli bogu, pije rakiju , a ne sam Pesahrum.
Mala Mirjam i njeni roditelj i pate od jednog specifiCnog hio-
loSkog optereCenja - netipiCne i nerasne boje kose. Mirjam je, za
razf1ku od svoje endogene sredine, tipiCna plavuSa. To sahlatnjuje
ovu sredinu kao svi grehovi sveta i dovodi je do izopStenja i rasne
netrpeljivosti (Mirjamina kosa) . Da bi tragedija bila joS veta, da
hi sva naklapanja sredine o grehu i kopilanstvu dobila potvrdu,
Mirjam se zaljuhila u Milana, inoverca i ... vtaha... Jedino reSenje u
Samokovlijinoj teokratskoj sredini bilo je - samouhistvo (Plava
J evrejka).
Kao Sto se vidi, tragedija ove sredine ne nastaje tokom Zivota,
ona pOCinje rodenjem i razvija se kroz egzisten~iju svake li~nosti .
Stoga su l deca tragiCne liCnosti jevrejske sefardske sredine (Bo&a,
Rafael, Mirjam). Mali Salamon, sin udovice Behare, mesecima se sa
zanosom sprema da Cita a!taru - molitvu za podu!je ocu koga je
mnogo voleo. Medutim, u samom hramu. Citanje aftare dolazi u pi,-
tanje jer je izliciti rana visoka suma koJU Schara ne mote plati.ti .
Molitvu je platio jorgandi:ija Elijezer sa namerom da obaveZe lepu
udovicu. Kad je saznoo o tome, mali Salamon se osetlo izlgran i
ucveljen. Salamon je sirotc, ali ponosan i ist:ajan. Njegova . PX:Sva
tragedija nastupa tck u momentu kad se ose.bo p~·~varen u 1~1 sa
odrasli m. Majkom, tim Sto mu je ostalo nBJSVethJe, trebao Je da
plati ~~~~e ~:o~~!ta{~~~ udovice SaruCe je. da ob~bedi s~bi Ci~
tanje kadga nakon smrti. Ona, zbog toga, pnhvata s1rcX!C M1ku -
padavifura.
.. Qn te poslao. .. on, Gospodar svijeta... da mi kale! ~diA kad
me zovne. . , On te posla da bude neko i . da ~ ~~ ~ me
i za senjor LijaCa, a ja Cu da te gledam 1 lzbavlJam tz bJjede-
(Kadi ~).
se bo~o~~ ~~~=g~n:e~u;~~i?aziiv~r~~~o~~-~~~: ~~~ ~~~
jevrejskom verovanju, uslov za zagrohni i.ivot.
121

·. Interesantno je da Samokovlija u svojim pripovetkama nije
p1sao o bogatom delu Sefarda. A njih je bilo, i to ne mali broj . Oni
su se kretali u neposrednoj blizini pisca i predstavljali veliki broj
njegovih Citalaca, posebno njegove pozor i~ne publike (Hanka 1931 ,
?lava Jevrejka 1932, On je lud 1935, Frozija 1937). Da 1i je pisac
imao poseban afinitet prema poniZenim, pa se inspirisao na izvorima
njihove bede ili je, kao socijaln i pisac, eksponirajuCi ovu bedu na spe-
cifiCan naCin, hteo da skrene paZnju na septiCno stanje jedne dru~­
tvcne sredine? Na ta pitanja ja ne mogu odgovoriti. Ali , jedno je
jasno : za nedostatak ove sredine u njegovom delu, nije razlog
nepoznavanj e viSeg jevrejskog druStva.
Cinjenica je da je Samokovlija kao pisac (a po zanimanju lekar)
konstatovao dijagnozu sredine, ali nije ukazivao na uzroke bolesti,
nije upuCivao na prcve ntivu. On bedu jednog druStvenog sloja samo
dobra uoCava, on je drastiCno prikazuje. do plafa, do tragedije koja
·prelazi i na C1taoca. Ali on ne ulazi u uzroke te bede i ne otkriva
njene vinovnike. Sva ta beda, toliko ogromno akumu1irana na taka
ma1om proStm·u , nekako i suviSe dolazi sama od sebe. StiCe se utisak
da pisac viSe rastereCuje svojc samariCanske sentimentalne oscCaj e
prema toj sredini, nego Sto se bori za nju i njen bolji Zi vot. On,
kao lekar duSa, huni.ano prilazi ljudskim sudbinama, ali lh neefikasno
IeCi. Zato se u njegovim pripovetkama oseCa izvesna nedoreCcnost
i nedovoljna usmerenost oStrice njegovog pera.
On se samo u Solomunovom slovu oCe.Sao o jevr ejsku bur-
Zoaziju i na tapet neposredno postavio odnose klasa. I stvarno maj-
storski obradio jedan detalj tih odnosa. Time je dokazao da mu ove
teme nisu daleke.
Isak Samokovlija preZiveo je nacist i~ku okupaciju. To je zna·
Cilo i jednu oba vezu viSe prema stradanjima njcgovih sunar odnika.
On je tu obavezu pok u ~avao da izvrSi, ali nijc imao dovoljno vrc-
mena. TuZnu priCu o ustaSkom divljanju u Iogoru Jasenovac ispricao
nam je ubedljivo i sugestivno. Cctrnaestogodi Snja jevrejska lepoti ca
Rika Zrtva je b ezumne ustaSke spodobe. Ona je zaklana za slalom
u toku prazniCne vetere. Ideologija usta~kog koljaCa hila je ispro·
vocirana lepotom devojke, n on se hteo pokazati jakim i nepomir-
ljivim (Prazn iCko veCe).
U logoru Jasenovac gi ne joS jedna Jevrejka - Behara. Ona
je majka romanijskog partizana Nauma. Ona i ginc na nntin kakav
odgovara takvif!l maj kama.
»Pucajte! Ova· •krv •koju prehjevatC, ona je sj~me IZ koga c~
nicati no'la pokoljen ja.'- VldjeCete, .gadovi . .. I pucali sa. I tr1
su cvijeta procvj"etala na njenlm grudima. Jedan od drugoga.
Kao tri divna Cuda... (Davokova priCa o i:ivoj istini - Beharin
krik).
Autor ovih priCa, Davoko, opsednut j e jedn?m .mg lju, koju
pisac ne objaSnjava. Nairne, on neprekidno postavl)a p1tanje ,..zaSto
1 2.2
~~ ~:~~~oni(~ -~-f~~~~~-~pi~a:h~:~~~~~j)e ~o ~~an!~~~g~;ag~eftd. ~=
pre~act seb1 1li SVOJlm sunarodnicima ? Ako je pitanje stvarno pos-
~:vlj;"~v~ ;va~~ e~~~;~~· g~~~~ j~d~~lot~di~~f~:~r~a1t~ d~~~j2en~~:
rodmh heroJa.
Samokovlijini li~ovi nisu crno-beli, vee samo crni. Sarno u
skl~pu te os':ovn~ bo)e post¥oj c _nijanse. Ako se u tom sklopu n~to
m~ze naz::att b~hm to su: cestttost, blngost i smernost. U stvari u
sv1m s:'OJim . pnpov~_tka_ma Samokovli ja tu Cestitost naglaSava kao
osnovm kvahtet s~o~1h JUn~a, ka~ kontrast njihovom materijalnom
1 dr uStve¥n?m polozaJ_u . 1 star1 , dobn Rafo oko tijeg su se odra skupile
sve koms lJ ~ bez obz1r~ n~ v~ru; i nosaC Samuel koji se odrite du-
katn kada JC _~ast u ~1tan~u, 1 Saru~a ko)a _oseCa griZu savesti zbog
pos_t? pka s~OJC ~orod1ce, .1 Juso kOJl st01Ckt podnosi svoju nevolju,
1 ~lJa StreJ a koJa ncseb1Cno svoje mleko daje malom Rafaelu i
smerni t;adi ~ Ja~iel. Svi su or:ti zasluZni poStovanja po opStim lj~d­
sklm krltenJUmlma o plcmen1tosti i CoveCanskoj vrednosti. Aka se
izuz~e lik ':abusitog i . prgavog _p,ijanice ridokosog Jakova, skoro da
sc m k? ':" m~ta ne ~?Ze zamen _t1 . ~vi .su oni poSteni ljudi, smerni
vermc1 1 dobrc komSIJC. Pa Cak 1 taJ .. rtdi Jakov ... svoje negativnosti
mjc dobio u ovoj sedini , veC .. po hanovima i kirid1:ijama medu
CoCcci ma i turskim zaptijama... '
III
Kad piSe o Zivotu bosanske kasabe, Iva AndriC pi§e i o J ev-
rcjima, ali samo koli ko njihova prisustvo u tom Zivotu utiCe na
op~ t a druStvena kretnnja toga doba. On piSe bez prc ten,~ije da doCara
Zivot J cvrcj a, kao ~ to to ~ini Samokovlija, veC ih dotiCe u onom
obt mu u kojem on i uCestvuju u Zivotu kasabe.
Pri tome AndriC nije samo sli kar toga Zivota, on ulazi u op!te
problem e soci jalnc strukture druStva i dnlje ih razvija, poku!avajuCi
dn ih suStinski objasni. Dosledan tome, on, za razliku od Samoko-
vli je, ma lo piSe o ljudima sa Jcvrejskog dna, a znatno viSe o anima
koji su na vrhu, i koji mogu da ostvare uticaj u tom smeru. Ono
Sto jc narotito vaZno, on objaSnjava kako se doJazi do tog vrha, i
kako se sa njcga neopozivo silazi pred neumitnim zakonima ciru§..
tvcno-ekonomski h kretanja.
U vr eme · kad je devetnaesti vek stvarao svoju fatamorgaou -od
kom(ora, ,;igurnosti i sreCe za sve i·_svakoga, ·.po_pristupatn.im ~a
i na otplatu ... , kad je .. kao sveia krv, kroz zemlJU stao da ~ .novae
u dotle nevidenim koliCinama... i kad je time stvorena •llUZtJR kao
da je Zivot odjednom postao raskoSniji i slobo~iji• {Na Drini Wp-
ri ja. Svetlost, Sarajevo, 1958. g-, str. 213), stvaran1 ~u ekonomsk1 uslovi
za bogaCenje izvesnog broja !judi. Pod tim usloVlma pOCeo je uspon
123
 porodice Caler, poljskih Jevreja, vlasnika ... Hotela zur Brticke ... Ca-
lerov_a ~vas~i ka ~tika, ... mlada, savrSeno lepa i.ena , udovica, slobod-
n og Jeztka 1 muske odreSitosti.. , sa posebnim smislom za trgovinu j
bcrzanske transakcij e, meteorskom brzi nom stekla je bogatstvo.
Medutim, kad su se ti druStveno-ckonomski uslovi izmenili
posle per iodiCnih k:riza Austro-ugarske monarh ije, a posebno posl~
aneksion e kri ze .. kad su ovi krajevi na granici postali taka nesigumi
da su i veC investirani kapita li poCeli da bei.e •• (Isto, str. 327), nastao
je opSti pad svih vrednosti, pa su i Lotikine har tije od vrednosti
.. poCele da igraju kao praSi na na vetr u .... Lotikino bogatstvo, 1 pored
sve njene umeSnosti i sposobnosti, po6 nj e da sc topl brzi nom kojom
je stvarano, a porodica na koju je ana bi1a ponosna, da se i politiCki
raslojava. Da bi ukazao na poli tiCke posledice ekonomske krize,
AndriC u svom pisanju pravi eksku rzi ju Cak do BeCa, u kame je
Lotikin rodak - ljubimac, pravnik dr Albert Apfelmajer, koga je
ona Skolovala, postao socijalist .
TrgovaCka porodica Papa sa gazda-Santom na Celu, bori se za
opstan ak istrajnije od Lotike, jer nije taka Cvrsto vezana za berzu
i banke i naslanja se na n eposr edno zelena5enje sa seljacima. No,
posledice ekonomskih kr etanj a oseCaj u se i kod ave CarSijske !irmc,
sa tendencijom ka raslojavanj u konzervativne porodice. Nairne, nj e-
gov unuk voli zabavu , .. ne voli da ide u sinagogu, ni da pomaZe u
dedinoj magazi, a priCa se da Ce oti Ci u glumca .. (1s to, str. 333).
Gledanje na Zivot AndriCevih J evreja razlikuj e se od !ilozo!ije
Rafe, Samuela, J ah iela, HajmaCa i ostalih. Ta gledanja su praktiCnija,
racionaln ija i dru~ tv e no opravdani ja.
- To je jedno malo, izdvojeno CoveCanstvo koj e grca pod dvos-
trukim istoCnim grehom, i kojc treba joS jednom da bude spa-
sene i otkupljeno, a n iko ne v1di kako, ni od koga. To su ljud1
sa gran ice, duhovn e i fi ziCke, sa erne i krvave linije, koja je
usled nekog teSkog i apsurdnog nesporazuma potegnu ta izmedu
lj udi, boZjih s tvorenja, izmed u kojih ne treba i ne sme da
bude gra nica. To j e ona ivica izmedu kopna i mora, osudena
na veCi ti pokret i nemir .. (Travnifka hroni ka, Svetlost, Sara-
jevo, 1951., str. 287).
AndriCev J pvrejin ne mi r i se taka lako sa sudbinom , on pro-
tes tuj e, on real n ije razmi Slja o svom druStvenom poloZaju. On, Cak,
pokuSava da se bori za poboljSanje tog poloi aja i to svi m sredstvi ma :
gostoprimstvom !rancuskog konzula (Josi f Baruh), i s talnim uticanjem
na njegovu liCnost (porodica Atijas), politikom, novcem, SpijunaZom
(Mandelshajm). Trgovac Salomon Atijas, -glava mnogobrojnog ple-
mena travni&ih ati jasa ... , detaljno izlai:e !rancuskom konzulu (pri-
likom nj egovog odlaska iz Travnika) d ru ~ tveni poloZaj J evreja, daje
mu na zajam 25 dukata sa molbom ... da budete naS svedok na Zapadu
sa koga smo i m i doSli i koj i bi trebalo da zna Sta se od nas uCiniJo ..
(isto, str. 459).
124
.· . Ne maZe se ~·eCi da je ~o~or"?_on Atijas ateista, on spas duSe
!~:~~~.~j~dsa ~~~:nJ!~ ~j e~~~:IJ~~ ~~v~raC:i01tr;~~~ ~~!~:n~e~~
00 0 0
~elac! JI .. ~vaJ .. I »OO~J .. . sv~t, veC od Zivota trafi ono Sto mu kao
coveku pn pada, veruJuCt_prt tom u Jehovu i njegovu milost da mu
na ••onom svetu .. obezbedi mesto,
. An driC_evi J evreji su poboZni i smerni Zitelj i bosanske kasabe.
~ h su ~anJ~ od Samokovlij inih imuni na ovozemaljske grehove i
JskuSenJ~ koJe d~nos1 novae. Na toj osnovi SesnaestogochSnji Buku
Gao~,. sm :-P~boznog, Cesti tog i sirom~nog berberina .. , postao j=
r::;~~k~ ~~~~c:.· na sramotu ne samo svoje porochce, vee i titave
. V~asnik bifea ··Titani k.• , Mento Pnpo-Hercika, je takode izo
~temk 1 Suga.~a ovca Jev:ej~ke c~·kve~e opStinc. On je kockar i
J ~ OJ ca, sumnJIVO~
J=
vladanJa 1 zan1manJa, ,.jzrod. kakvog odavno nije
~~ o;t~~s~il~e~r~~:j;~z!~ ~!~~~vae 1g~r~~~~i~~-jevreJska sredtna niJe
AndriC uvek svoje liCnosti i sredi ne gled.a u uzajamnom od-
nosu: U sudaru t~ dvn element.n radaju se njegovi tipovi koji nekad
manJ e, a nekad ViSe, nose obel eZja te sredine. '
. U pripovctki .. o eca .. tri neobuzdana deCaka krenuli su da tuku
--C i!uC~d ... ~ao~~ ia?i deCjom . ohol?SCu i. ~atinama, a pomalo pot-
kva.Scnt nell peiJIVO$CU, dcCact su tstukh Jed.nog malog Jevrejina.
Dinamika pripovet_ke nije t?lik? kar~kteristi~na, jer bi deca · u svojoj
neobuzdanosh to 1sto urad1Ia 1 sa 1stovermm d~acima iz susedne
mahale ili uhce. TipiCna su raznorodna oseCanja dece koja nastaju
kno rezultat shvatanjn sredine u kojoj su se rodila i odrasla. Posebno
je 1staknu to kolebanje jednog od trojice defaka, koji sebi nije ni-
kako mogao da nade obja.Snjenje ovog postupka.
..Jevrejska deca, navi kla na takve posete uznemiri.Se se, kao
srne na Sumskoj 6stini, i skloni.Se se za Cesmu . . .... ..aU ja
nisam gledao tohko njih koliko nagli pokret kojim je Mile
iskotio iz onog pritvornog mira i odjednom se pretvorio u nelto
novo i nepoznato... kao prve pojave meni nepoznatog sveta. . .
stra.Snog sveta u kom se nasi koZa na pazar, u kom se daju i
pri maju udarci, mrzi i liku je, pada i pobeduje.. (Deca).
Gl as razuma l!uje se kroz shvatanj e treCeg dcCaka: ..Kak,o da
odredim svoj odnos prema jevrejskim deQcima koje, izgleda,
treba napadati i tuCi , a ja to ne mogu i ne umem .. (Deca}.
Ovo je momenat kad savest ...malog Coveka kojeg zovemo dete..
poCinje da se budi, da se opred.eljuj e na raskrsnici dobra i zla i da
kreCe samostalnim putevima. Talevi momenti iskuSenja kroz koja
deca moraj u proCi da bi postali ]judi, neizbe!no postavljaju veUki
broj deli katn ih pitanja koja traie odgovor.
Kroz .. S ife Titanik.. primakao nam je AndriC sefardsku sredln!J
u tragiCno vreme 1941. godin e, prikazujuti psihi&u depresiju Jev·
126
 porodice Caler, poljskih Jevreja , vlasnika .. Hotela zur Bri.icke ... Ca-
lerova svastika Lotika, .. mJada, savrSeno lepa iena, udovica, slobod-
nog jezika i muSke odreSitosti .. , sa posebnim smislom za trgovinu i
berzanske transakcije, meteorskom brzinom stekla je bogatstvo.
Medutim, kad su se ti druStveno-ekonomski uslovi izmenili
posle periodiCnih kriza Austro-ugarske monarhije, a posebno posl~
aneksione krize .. kad su ovi krajevi na granici postali taka neslgurni
da su i vee investirani kapitali poCeli da beZ.e ... (Isto, str. 327), nastao
je opSti pad svih vrednosti , pa su i Lotikin e hartij e od vrednosti
... poCele da igraju kao praSina na vetru •.. Lotikino bogatstvo, i pored
sve njene umeSnosti i sposobnosti, poCinje da se topi brzinom kojom
je stvarano, a porodica na koju j e ana hila ponosna, da se i politiCki
raslojava. Da b i ukazao na politiCke posledice ekonomske krize,
AndriC u svom pisanju pravi ekskurziju Cak do Beta, u kome je
Lotikin rodak - ljubimac, pravnik dr Albert Apfelmajer, koga je
ona Skolovala, postao socijalist.
TrgovaCka porodica Papa sa gazda-Santom na Celu, bori se za
opstanak istrajnije od Lotike, jer nij e tako Cvrsto vezana za berzu
i banke i naslanja se na neposredno zelenaSenje sa seljacima. No,
posledice ekonomskih kretanja oseCaju se i kod ove Ca rSijske firmc,
sa tendencijom ka raslojavanju konzervativne porodice. Nairne, nj e-
gov unuk voli zabavu , .. ne voli da ide u sinagogu, n i da pomaZe u
dedinoj magazi, a priCa se da Ce otiCi u glumca·· (1sto, st r. 333).
Gledanje na Zivot Andrii:evih Jevreja razlikuj e se od filozof ije
Rafe, Samuela, Jahiela, HajmaCa i ostalih. Ta gledanja su praktiCnija.
racionalnija i druStveno opravdanija.
.... To je jedno malo, izdvojeno CoveCanstvo koje grca pod dvos-
trukim istoCnim grehom , i koje treba joS jednom da bude spa-
seno i otkupljeno, a n iko ne vidi kako, ni od koga. To su ljudi
sa granice, duhovne i fiziCke, sa erne i krvavc linij e, koja je
usled nekog teSkog i apsurdnog nesporazuma potegnuta izmedu
ljudi, boZji h stvorenja, izmedu kojih ne treba i ne sme da
bude granica. T o je ona ivica izmedu kopna i mora, osudena
na veCiti pokret i n emir .. (TravniCka hronika, Svetlost, Sara-
jevo, 1951., str. 287).
Andrii:ev Jevrejin ne miri se tako lako sa sudbinom, on pro-
testuje, on realn ije razmiSija o svom druStvenom poloZaju. On. Cak,
poku.Sava da se bori za poboljSanje tog poloZaja i to svim sredstvima :
gostoprim stvom francuskog konzula (Josif Baruh), i stalnim uticanjem
na njegovu liCnost (porodica Atijas), politikom, novcem, SpijunaZom
(Mandelshajm). Trgovac Salomon Atijas, ..gtava mnogobrojnog ple-
mena travni&ih atijasa .. , detaljno izla:Ze francuskom konzulu {pri-
likom njegovog odlaska iz Travnika) druStveni poloZaj Jevreja, daje
mu na zajam 25 dukata sa molbom .. da budete naS svedok na Zapadu
sa koga smo i m i doSli i koji bi trebalo da zna Sta se od nas uCinilo..
(isto, str. 459).
124
. _.. Ne moie se ~·cCi da je ~o~o~.on Atijas ateista, on spas duSe
!~:~~i.~~~d s:O~~~-nj~~ ~Ye~~~:.IJQ~ ~~vo;ra~nitr~~~ ~==n~e~~
~-elaCIJ I ..o_vaJ .. 1 .. on~J-: svet, vee od Zivota tra!i ono ! to mu kao
coveku prtpada, veruJuci_pri tom u Jehovu i njegovu milost da mu
na ..onom svetu .. obezbedi rnesto .
. AndriC_e vi Jevreji su ~.~Zni. i smernt Zitelji bosanske kasabe.
~h ~u ~anJ~ od Sa~okovhJ tmh 1muni na ovozemaljske grehove i
1skusenJ?- koJ e do_nos1 novae. Na toj osnovi SesnaestogodiSnji Bukus
Gaon, s_m ._-p~boznog, Cestitog i s~roma!nog berberina .., postao je
~ock~r 1 skit~1ca, na sramotu ne samo svoje porodice vee 1 Citave
JCVrCJSke opStme. '
_ ~asnik bi(ea ..'~itanik •• , Mento Papo-Hercika, je takode izop-
~ter~uk 1 Suga.'~ra ovca JC~ej~ke crkvene op!tine. On je kockar i pi-
J~mca. s umnJIVO~ vladanJa 1 zammanja, ... jzrod kakvog odavno nije
~~ 0;,:~s~il~c~r~ ':J~zr~ ~~~~~vae 1g~r~~~~~~~-jevrejska sredtna nije
AndriC uvek svoje liCnosti i srcdine gleda u uzajamnom od-
nos u. U sudaru ta dva clcmenta radaju se njegovi tipovi koji nekad
ma nje, a nekad viSe, nose obele:lja te sredine. '
U pripovetki .. n eca .. tri neobuzdana deCaka krenuli su da tuku
··CifuCad ... Naor.~i.a~i deCjom oholoSCu i batinama, a pomalo pot-
~aSen.' n et~peiJ lvosCu ,, deCa.ci su istukli jednog ma log J~vrejina.
Dmam tka pnpovet.ke mJe t~hk? kar~kterlsti?na, jer bi deca u svojoj
neobuzdanostJ to 1sto uradtla 1 sa 1stovermm deCacima iz susedne
mahale ili u li ce. Tipi ~ na su raznorodna oseeanja dece koja nastaju
kao rczu lta t shvatanja sredine u kojoj su se rodila i odrasla. Posebno
je tstaknuto kolcbanje jed nog od trojice d~ka, koji sebi nije ni-
kako mogao da nade obja.S nj enjc ovog postupka.
.. J evreJska deca, navikla na takve posete uznemirile se, kao
srnc na Sumskoj tistini, i skloni!c se za tesmu . . .... . .all ja
nisam glcdao toliko nj ih koliko nagli pokret kojim je Mile
is k~io iz onog pritvornog mira i odjednom se pretvorio u neJto
novo i nepoznato . .. kao prve pojave meni nepoznatog sveta. ..
s tra~ nog sveta u kom se nasi kola na pazar, u kom se daju i
primaju udarci, mrzi i likuj e, pada i pobeduje.. (Deca).
Glas razuma Cuje se kroz shvatanje treCeg defaka: ..l{ako da
odredim svoj odnos prema jevrejskim debcima koje, izgleda,
treba napadati i tuCi, a ja to ne mogu i ne umem .. (Deca).
Ovo je momenat kad savest .. malog Coveka kojeg zovemo dete..
poCinje da se budi, da se opredeljuje na raskrsnici dobra i zla 1 eta
kreCe samostalnim putevi ma. Talevi momenti iskulenja kroz koja
deca moraj u proi:i da hi postali !judi, neizbe!no postavljaju veliki
broj delikatnih pitanja koja traZe odgovor. .
Kroz .. Bife Titanik .. primakao nam je AndriC selardsku sredin~
u tragiCno vreme 1941. godine, prikazujuCJ psJhlCku depresiju Jev-
125

reja dovedenih u mat poziciju prisustvom nema&ih faSista i n jihovih
domaCih slugu. U to vreme Jevreji su hili zamor~d na kojima se
uveZbavala bes tijalna ustaSka organizacij a pripremajuCi se za kas-
nije krvave obra~un e u Jasenovcu , Staroj GradiSki i dr.
Banjalu~ki neurastenik Stjepan KoviC, kompleksiran oseCajem
inferiornosti, Citavu noC provodi sa Mentom P apom dok se odluCi
da ga ubije. TeZak bolesnik, KoviC, uzima na taj nac'Sn ... Jek .. , poSto
je raskrstio sa ono malo savesti Sto mu j e ostalo, vaspitava u sebi
osnovne usta.Ske kvalitete : pljaCka.Sk.i nagon, surovost i bezobzirnost.
LiCnost koja nij e mogla da nade sebe u odredenom druStvu , rehabi-
lituje se u jednoj novoj sredini.
Ono u Cemu su se AndriC i Samokovlija slagali, Sto su obojica
nagla.Sayali i prikazivali u svojim delima, je poslovii:na jevrejska me-
dusobna solidarnost. Ta sklonost ka medusobnom pomaganju jasno
se uoCava, bez obzira Sto j e nekad stimulirana ljudskim socijalnim
oseCanjima (posebno medu sirotinjom), nekad sentimentalnim rodn~­
k.im obzirima, a nekad samiloSCu.
Hotelijerka Lotika (Na Drini Cuprija) izdrlava ~itav klan svpjih
rodaka ... puke jevrejskc sirotinje~ po Galiciji, Austriji i Mad:arskoj,
Skoluje ih, udaje, zapoSljava.
»Prosjake i bolesnike je darivala, a sa mnogo obzira i pafnje,
neprirq.etno i nenametljivo pomagala posrnule bogate porodice,
siroCad i udovice iz boljih kuCa, svu onu .. stidnu sirotinj u .. koja
ne ume da zamoli i snebiva se da primi milostinju .. (Na Drini
Cuprija, Svetlost, Sarajevo, 1958., str. 22 1).
GoraZdanski trgovac Mordehaj Gaon prijateljski pr ima Nauma
Albaharija iz TaslidZe sa l:itavom porodicom. On mu ne postavlja
nikakve uslove, veC mu olalclava da se snade i zaposli , a njegovoj Zenl
da se porodi (Nemiri, Svetlost, Sarajevo, 1956., str. 262). Trgovac Ben
Aroja prima u svoju kuCu sir otu devojku i lcti jc od teSkc bolesti
(Davokova priCa o Jahielovoj pobuni), pralju HanuCu obilazi C:itav
komSiluk, donose joj hranu , laZe vatru i pomaZu j oj (Gavriel Gaon),
malog Rafaela, kad je ostao b~ abe majfine sise, prima na dojenje
komSinica Streja (Solomunovo slovo).
Ono Sto su Samokovlija i AndriC (pa i nek.i drugi pisci) rekli
o Jevrej ima kroz svoja deJa, joS je daleko od toga da bi u potpunosti
prikazalo nj ihov Zivot, du.Su i mentalitet. Ali vrednost njihovih kazi-
vanja nije samo u tome. S obzirom na kataklizmu koju su Jevreji
doZ.iveli u drugom svetskom ratu (od 76.000 pre rata, sada u Jugo-
slaviji Zivi svega oko 8.000 Jevreja), njihova dela imaju istorijsko-
dokumentaciono-etnoloSku vrednost. Ona govore o (ormi ranju, Zivotu
i skoro n estanku jedne sredine koja j e po mnogo Cemu imala svoje
specifiCnosti i svoje karakteristike . .
Samokovliju smatraju tipi<'!nim jevrejskim piscem. Na to.. vero-
vatno, navodi Cinjenica da je QO sam Sefard i da j e od svih jugos~o­
venskih pisaca najviSe pisao o J evrejima. Med:utim, aka gledamo n]e-
126.
g~~~:~ i~ ~~;~~·r~~~~~e~:o~ ~J~, ~':~t~~~~~. n~~Wov~ §[!:
5
morini , Pauk, Svadbeni lijet, Djeca ulice, Zga.Zeno dugme, Crveni
durdin, Kolutovi na vodi , i dr.). Prvi njegov kritiW, Jovan Krli~
pisao je joS 1929. godine:
...Taj hl~b (pripovetke Isaka Samokovlije) potk.valen je jevrej-
skim duhom, mistiCnim i vitalisti&im, ali braAno je slovensko,
od belice-pSenice Sto je rasla negde kod Gora!da ill na Sarajev-
skom polju ....
Nj egovo delo ne treba ceniti samo po objektu o kome je pisao,
veC prema tematici, po suStini i naCinu na koji je pisao. Nfegove teme
su socijalni problemi druStva, problemi l:oveka a ne Jevrejina. Po
svom delu on je prvenstvcno socijalni pa tek onda jevrejski pisac.
On je bio slikar jevrcjskog dna. On sam se izdvojio iz jevrejskog
vrha i svoje korcnc trai.io baS u tom dnu. Ali kad se v'* tako opre-
deli o, mo1:da jc mogao biti radikaln iji, intenzivniji i dosledniji u
borbi za tu svoju sredinu. Moi.da je to ono najozblljnije !to se Sa·
mokovlij i maZe znmeriti.
Samokovlija i AndriC su savremenici, skoro vrinjaci. Skalski
drugovi i drugovi po peru. Kad se tiCe njihovog pisanja o Jevrejima
- oni se sretno dopunjuju. Najpotpunija slika jevrejskog sefardskog
Zivota dobija se tek kad pt·oCitamo oba pisca, kao dve polovine jedne
celine. Obojica, uzeti pojcdinaCno, u neku ruku su jednostrani. Ne
po obradi pojedinih pitanja, . vee po izbor~ tema. C?boJica ~u, tako
reCi. imnli svoju nadleZnost, jedan za gornJU a drugt ~ dOnJU polo-
vmu jevrejske ctniekc grupe koja je Zivela u bosanskim kasabama.
OCigledno je da su njihovi jevr~jski tipovi raz~iOti. Ali. ta raz-
lika nc proizilazi iz njihovog gledanJa na ?vu sr~nu, .vee tz ~
tvcnog poloZaja pojedinih slojeva ave s.redme. ~ika 1Zl1l~U stro-
ma.Snog i bogatog Jevrejina ista je kao 1zmedu stromalnog t bogatog
Srbina, izmedu si.romaUva i bogatstva kao ekonomsko-materljalnih
pojmova uop~ t e.
Posle Samokovlijine smrti (1955. godine) Ivo AndriC naplsao
j e predgovor slovena&om izdanju njegovih pripovedaka. Zavrletak
tog predgovora glasi:
...Qd bosanskih Jevreja sefarda ostalo je danas, kao jedini trag,
njihova staro i veliko sarajevsko grobl~e na oJtrot st:n_ninl ~
Miljacke, u kom su se viSe od sto gocifna sahranJ~vali nardtajt
Sefarda. Ali te§ki nadgrobni kamenoVl toga groblJa i natpisi na
njima, koji i inaCe malo kazuju, blede sve vile i nestaju sa
svakim danom. A pokojnici u ovim grobovima ~vostruko s~
mrtvi, i sami, jer nemaju med:u tivima svojih blisldh koji b1
U'/
 ih obilazili. Na vrhu toga groblja postavljena je sada piramida Dr MIHAILO B. MlLOSEVIC, BEOGRAD
od belog kamena koja je poslednji spomenik uniStenih bosan-
skih Sefarada. Natpis na njoj obja~ njava njihovu sudbinu : ,..Jev-
rejima palim borcima i Z.r tvama faSizma - Jasenovac - Stara
GradiSka - Dakovo - Jadovno - AuSvic - Bergen-Belzen ....
To je tragiCna logorska geografija bosanskih Sefarda i njihove
krvnieki uni~tene zajednice....

Ovaj zaklju~ak obavezuje na minut Cutanj a u Cast i pomen

jednoj sredini koja je u svom hiljadugodiSnjem lutanju pronela mu-
CeniCki venae kroz sve zemlje Evrope 1 koja jc skoro potpuno uni.S-
tena u jednom bezumnom orgijanju (a§istiCkih krvnika.
Sa du~nom poSJom toj sredini i njcnom piscu Isaku Samokov-
liji, zavrSavam ovaj svoj rnd. HAJIM S. DAVICO
(1854- 1918)

Ova kratka biografija Hajima S. DaviCa nema pretenzija da

pruZi potpunu sliku nj egove mnogostruke 1 interesantne liblosti. Si-
rek, ra doznao i obrazovan duh, DaviCo je delovao sa uspehom u raznim
oblasllm a: kao diplomatski, privredm i finansijski Cinovnik Srbije,
kao p'sac pn povcdaka, knj iievnih i pozoriSnih k:ritika i Clanaka, i
kao ploda n prevodilac. Ogledao se i u putopisu, prikupljao folklori-
stiC.k t ma terijal , pisao politiCke Clanke, raspravljao ekonomska pi·
tanja.
U drlavnoj sluibi zauzirnao jc visoke poloZaje kao nafelnik
Mi nis tarstva inostranih poslova, kao konzul u Trstu, Minhenu i So-
lunu, kao naCelnik Ministarstva narodne privrede i Ministarstva Ii-
nansija . Osamdesetih i devedesetih godina proSioga veka saradivao
jc u ...Vid elu .. , .. otadibini.., ... DeLu..., ...Pobratimstvu .., ... Brankovom ko-
lu .., ...Bosanskoj Vili ..., .. Novo j lskri.. , - Istoku.. i drugim Casopisima.
Objavio je dve knjizice : Perla (1891.) i Sa Ja!ije (1898.) u kojima je
d obrim poznavanjem prikazao iivot sefardskih Jevreja u Beogradu.
Pored priCa, ad nj ega je ostalo po Casopisima stotinak pozorilni~
komada 1 kritika (najbolje o Sileru i Viktoru Igou). . . Erudit koJI
piSe s temperamentom i ~estinom, DaviCo je svojim ~nam~ . glume
izazvao oStre polemike (Eli Find, Jugoslovenska EnctklopediJB, Za-
greb, II sv. str. 668.).

II
Do sada najznaCajniju studiju o DaviCu kao ~jiievni~ ~
Cito kao pripovedaCu, objavio je DaVId A. Alkal&J .!-l ~piSU ...ai-

~~;rno;ti uje;s:::;:;Fs~~ bi~;s~b~~i~e.o~~~~;~di~i~~~gU:tf:

...
Kasniji knji:Zevni kritiCar, mogao bi, maZda, dati potpuru]u analizU,
129
128
a~i ne istinitiju i nBta ~i tno n7 bi mogao izmeniti u Alkalajevoj oce-
m ...~er pored toga Sto _JC . D~vtd Alkalaj pronicljiv pisac, utanCanog
k?-Jlz:vnog_ ukusa, on JC 1 ~ar:t u staroj Jaliji - glavnoj temi Da-
VICovth pnpove?aka - koJa JC bespovratno iSCezla sa stari m Beo-
~adom , z~ao VISe nego Sto bi neki kasniji kritiCar mogao doCarati
tgrom SV~Je ma.Ste ili studioznim istraZ:ivanjem izvora.
D~Vld Alkalaj nazi~a Da:viCa ... knjiZevnik sa Jalije ... Naziv je
taCan,_ l.~ r dobra karakten.S~ ptsca koji j e u najoriginalnijem i naj-
znaCaJruJ~r:t del~ svo_ga knJtZevnog stvarala.Stva, u svojim pripovet-
kama, optst~~o J~vr.ejsk~ ma.halu U: Beogradu, njen izgled, njene ti-
~~;~·ik~r;~: ;!'~f:~j·e:~~ao JC o toJ temi s talentom i Ijubavlju bolj e
VeC sarna :~ .. Jalija·· d~Je izvesnu sliku mahale i njenog to-
pograf~kog polo~aJa: ona znac1 na turskom -.retna obala .. , to jest
....naselJe na obah rekC••. Stara Jalija prostirala se izmed:u DWanove
ulice i Dunava, prite!injena izmedu muslimanskih i hriSCanskih kuCa.
Ovaj n~ziv . ~rna takod:e i izvesno simboliC!ko znaCenj e, jcr cvocira
mnoge tstortJSke uspomene.
Kraljica evropskih reka, a s obzirom na nacionalno vrlo me-
Soviti sastav stanovniStva njegovih obala i njegovog sliva, Dunav je
verovatno na jizrazitija med:unarodna arterija na svetu. Nerazdvojno
je vezan sa burnom sudbinom celog naSeg nemirnog kontinenta, pa
prema tome i sa sudbinom JuZnih Slovena i Jevreja nastanj cnih na
tome podru C!ju. Severna granica Srbije do 1918., Dunav jc na ovome
delu svoga taka bio mnogo puta u istoriji popri ~ te krvavih borbi me-
d:u narodima. U prvom svetskom ratu bio je linija fronta u borbama
izmedu Srba s jedne strane i Austro-ugarske i Nemaca s druge strane.
Jalija je po~ela da gubi svoju lokalnu boju jo~ sredinom pro-
Slog veka, u doba DaviCovog detinjstva, pod uticajem novi h pn lika
koje su menjale fizionomiju celog Beograda. VeC tada stanovn ici
Jalije poCeli su da se scle u druge krajeve grada.
Prvi svetski rat ubrzao je proces opadanja stare J alije, vcli
David Alkalaj . .. Topovi monitora (austro-ugarskih) skriven i u gus-
tom Si praZju Dunavskog ostrva, i oni te~ki sa BcZanijske Kose, nisu
imali bolju i bliZu metu ad niskih jalijskih kuCeraka . Citavi redovi
kuCica, koje su podseCale na proSla vremena, bili su zbrisani i prct-
vor eni u gomilu ruina.~· } 1
Ill
DaviCo je poCeo svoj knjiZevni rad veC kao gimnazijalac. U
srpsku literaturu uveo ga je Cuveni nauCnik i drlavnik Stojan Nova-
kovi C.~ NovakoviC se -.divio finoCi njegovog stila i ~istoti njegovog
srpskog jezika....
1
) David A. Alkalaj, pom. rad, str. 75.
:) St. Novakovif, !iloloc, knjiZevnik, is tori f ar, Sc! nnprednjatke stra n-
ke, predsednik vlade, ltd. 1842-1915.
130
~ao t to je rcCeno, DaviCo je pisao skoro u svim listovima i
~S:~P~~~~ koJi su izlazili u Srbiji osamdesetih i devedesetih godina
K~h ~o j~ .~aleko iSao J?av~Co u svojoj teZnji da kao knjiZevnik
i pozort~m .kr~t1~ar. bude ObJektlvan i nepristrasan , moie da poslu.ti
k~o ?okaz 1 ~mJen_a~ da se Cak -.trudio da izbegava dodir sa onima
CaJe Je radove ocenJtvao...
. Ku~ u kojoj ~e. Haj im DaviCo radio i gde su proteide prve
godt ~~ '_lJ_egov~? detmJstva,. hila je jedna od onih ..gde se provodio
Icp 1 ld! h.~an ztv~t, . pun . o~msk~ familijarnosti, bratskog i iskrenog
mtlosrda 1 gostolJubtvostt .... Iz tth uspomena on je crpco svoju veli-
ku lJUbav za Jaliju i njene stanovnike.
St~ri DaviCo_, otac ~ajimov, bio je ugledan 1 uticajan OOvek .
Pored nJegove kuce prolazalo se sa strahopoStovanjem i pred njenom
knpijom -.nemato puta zastale bi bogate karuce, iz kojih bi izlazili
povcrenici beogradskog paSe iii gavazi kneza MiloSa, da zamole sta-
rog i otmcnog Hajima Davi~a za kakvu liCnu uslugu ili numu in-
tervenciju ...
Kada se stari DaviCo, zbog svojih trgova&:th poslova preselio
u Sabac, povco je tamo i svoj u porodicu. Tarno je mladi Hajim bio
primljcn u srpsku Skolu na zauzimanj e odliCnih prijatclja njcgovog
oca, vladike SabaCkog Gavrila i poznatih knjiievnika Laze Lazare..
vu!a i Milorada SapCanina.
Hajim je bio vrlo darovito dete. U svojoj sedmoj godini Ctao
je 1 prevodlo hebrejski i pisao jevrejsko-Spanski (ladino) .
IV
U doba DaviOOva detinjstva na J aliji tekao je jo! snaZnim rit-
mom Zivot. Verski praznici, naroCito subota, proslavljani su u atmo-
sreri svcCane poboZnosti i tihe sete . .. Qvi praznici imali su ne!to od
onoga Carn i pesniCke veliCine stare jevrejske civilizacije.... Medubm,
narodnl praznik Purim, daCki dan Lag-ba-Omer, drustveni izleti -
brujali su od bujne veselosti. DaviCo je sve to zapamtio i voleo ..kao
~to sc voli stvar koja nestaje i koja se gubi ... I on zalazi u svaki ja-
lijski kulak, ~cleCi da sve prepri~a otimajuCi ad bujice vremena koja
sve nosi u znborav. .. Ono u Cemu je najviSe uZ.ivao, bila jc ! panjol-
ska pesma, ona topla, strasna koja peva bol i jad mlade Zen':. koja
polazi za nametnika, ili ana tuZna koja podseCa na nekaddnJI sjaj
narodni i veliC!inu davno minulih dana.. /)
Glavne junakinje izvesnih njegovih priCa su mlade, sentimen-
talne jevrejske devojke, krotke i Cedne, koje sanjaju o uzvi!enoj i
veCnoj Ijubavi u braku sa voljenim, slobodno izabranim mufem, a
udaju se, kao i njihove srpske vrSnjakinje u to doba, za ~~~·~
1) David Alko.lnJ, pom. rad str. 82.
131
 ?:oveka, koga im namet~e strogi patrijarhalni otac. Neke od njih
ne m ogu da l?reb~le SVOJe :azoCarenje i presvisnu od tuga (Naumi).
U B!"~t, kOJL! Alka.laJ s~atra najboljom DaviCovom pripovet-
ko.m, trebr aJ.u se tzvesn.t. ~OCIJalni problemi. P 1sac je tu hteo da
.¥
pnkaze ... o~a) prevrat kOJI J.e nastao na Jaliji sudarom orijentalskog
sa evropsk.im .., oStar ~uko~ 1zmedu tra dicionalis ta i progresista . Prvi
n~~va.Se ~ve druge ... ttkv~ruma .., .a a vi one prve ... batinaSima .. , jer s u
b!h za prmudu nad mladima radt odr:la vanja tradicija . ... Ta se raspra,
p~Se Alkalaj , prenese na ulicu, u kafanu, a adatle u kuCu, u poro-
dtcu. Cela se mahala ~zbudi i zaplamti, a njeni stanovnici podeliSe se
u. dva .ta~ora. Nasta. l~uta. borba i kao nekim Cudom , nekim vol.Seb-
mm uttcaJe~. neCas b yt h stla, zavlada neodoljiva m rZnja i neprijatelj-
stvo na JaliJt. PorodtCne se veze kidahu, ver idbe se otkazivahu re-
ligi.o zne sveCanost~ zamre.Se i . ceo. buCan i Suma n jalijski Zi vot ~gasi
se 1 zastade. Sve Je to u ovoJ pnpovetki DaviCo opisao zanimljivo i
istinito .... j)
...Ti opisi u kojima se slikalo jedno doba koj e jc umiralo, tipovt
koji se. viSe neCe povratiti, originalnosti vremena i Coveka, bili su,
i sa njthove literarne obrade i sa nj ihova a tkriCa, vrlo dobra prim-
ljeni i od CitalaCke publike i od kritike ...')
v jc bio 50 para.) Preko trideset tadaSnjih knjii:evnika bili su Clanovi
U svojim pri~ama DaviOO uzgred govori i o srpskoj srcdini i
o odnosima J evreja prema njoj , Cin i izvesna ovla.Sna poredenja iz-
medu srpske i jevrejske istorije, i, usput, kratko dodiruj e tragedj ju
j evrejskog naroda.
Za ...n eveti Av .. dan seCanja na padanj c pod ri msko ropstvo i
r uSenje Jerusalimskog hrama (praznuj e se kraj em j ul a), veli da je
sli~ n srpskom Vidovdanu.
0 vekovnoj patnji jevrejskog naroda nailazi mo u jednoj Da-
viCovoj pripovetki ovu kratku napomenu, uCinjenu sa uzdri:ljivom
gorCinom, ali i s velikim ponosom : ... Cudnovatn je sudbina naroda
koji j e verom u jedinstvo Boga pripremio jedins tvo Covcl!anstva i
zato doZiveo da sreCni naslednici nj egove misli raspinju kroz tollko
stoleCa ma ter koja im je radala sva nj ihova prava ....
U DaviCovim pr i~ma k:nez MiloS se pojavljuje kao vrlo vo-
ljena i p oStovana li&lost kod srbijanskih Jevreja. T o svakako nije
samo zbog toga Sto j e srpski knez bio za.Stitnik jevrejskih trgovaca,
veC i zbog posebni h v eza autorove porodi ce sa knezom MiloSem.
Hajim je unuk prvog liferanta orui:ja za srpsku vojsku u doba kne-
za Milo§a, kome je Hajimov ded u jednoj prilici Cak i Zivot spasao.
U jednoj priCi DaviCo pominje nekog beogradskog jevrejskog trgovca
kome j e lmez MiloS u znak prijateljstva poklonio rasnog konj a.
j) David Alkalaj , pom. rad, str. 83.
'J DaV1d Alkalaj, pom. rad, str. 79.
132
. Na po.dsticaj Milana E>. MiliCeviCa') DaviOO je prikupio prilit.an
bra) poslovtca medu beogradskim Jevrejima. Pod naslovom Jalijske
poslovice, obja~~ ih je u ... o tadibini ... od 1892. {knj. 32, str. 125-129).
. Vrl~ razl.tCtte .po P_Oreklu, po sadrlini i po vrednosti, ove po-
slovtce msu Ctsto JCVfCJske, vee su pri kuplj ene iz raznih krajeva
~veta u kojif!1a su ~evreji Ziveli. Ima ih i autohtono srpskih odnosno
)Ugosloven~~h, ~OJe se Ce3to sretaju u na.Sem svakodnevnom govoru.
Neke od nJth oCtgled.n~ vuku karen iz vrlo daleke proSlosti. Ukupno
uzev, one prcdstavl]aJ U deo duhavnog blaga svih naroda. Ima ih
vrl? lep i ~. a i vrlo g:ubi~. Veoma je lepa, na primer, izreka o prija-
tel] ~tvu I z~hvaln~sti koJa glasi: >+Ako ti je prijatelj mrav, a ti ga
cent kao da Je kamtla ...
VI
DaviCovo uCe.§Ce u r adu Kn jiZevno-umetniCke zajednice pred-
stavlja posebno poglavlje njegove kulturne delatnostf.
ln icijativom Andre GavriloviCa, knjiZevnika, ova ?.ajednica os-
novana jc 17. marta 1892., u pivnici .. Kolarac..-. To je prvo udrufenje
kn jii.evnika Srbije. Ono se odri.alo do marta 1897. Prvi predsednik
bio je Milan D. MiliCeviC, a blagajnik Hajim Davia,. (Mesebti. ulog
za jcdnicc, mcdu kojima i Lj. NediC, Lj. NenadoviC, Janko Veseli·
noviC, Mile P avloviC-Krpa i jedina Zena-knjiZevnik Lela DaviCo, su-
pruga Hajimova. Prevodilac i muziCki obrazovana fena, ana se ba-
vila i knjiZcvna§Cu i objavlj ivala priCe iz jevrejskog Zivota, mahom
u ... Brankovom katu ... i ...Qtadi:bini ....
Na sastancima Zajednice DaviCo je Ci tao svaje radove. Sem
kn jiZcvn ika, Clanovi Zajednice bili su i umetnici: slikari Steva To-
doroviC i Marko Murat, vajar Pera UbavkiC, glumci GavriloviC, llija
S tanoj evi ~, Sava TodoroviC, Vela Nigrinova i Milka Grgurova.
Davifu je dao znaCajan doprinos napretku Narodnog pozori!ta
u Beogradu krajem 19. veka. U svojoj ... Istoriji srpskog pozoriAta..
(str. 106) Borivoje S. StojkoviC veli: ...PoboljSanju i sredivanju sta-
nja u PozoriStu za uprave Milorada SapCanina (1883-1893) znatno
je doprinco i novi knjiZevno-umetniCki odbor, u kome su bill: Andra
NikoliC, Milan Kujund:liC, Vladan DordeviC i Hajim S. DaviCo ...
U tom periodu, kao i u sledeCem (1890-1900.) Hajim DaviOO
je prevodio pozodSne komade sa Spanskog jezika. On spada med:u
najplodnije srpske knjiZevne prevodioce. Neki DaviCovi kamadi odr-
Zali su se dugo na repertoaru, kao Marija.S, More bez primorja, Boga.t
Majdan, U dolini.
Hajim Davia, je bio mecena srpskih slikara na studijama u
Minhenu, a izlazio je takoc1e u susret i srpski.m studentima: Su~ga
Nikole StanareviCa, koja je bila student Mmhenskog uruverZJ.teta,
~D. M11iCeviC, knjl!evnlk, istorlblr, folkloriata. 1831-1908.
133

VII
0 DaviCovoj ulozi u srpskoj privredi i dru.Stvenom Zivotu Srbi-
j~ prikupio je interesantnc podatke Nikola StanareviC, biv.Si naCel-
n~k. Ministarst':•a finans ija i poznati ekonomist. Iz tih podataka 3 e
~·tdt _da se n .avu::o ~tarao 0 obrazovanju na.Seg privrednog podmlatka
1 da Je naroC1to vodto raCuna o teSkom poloZaju Segrta.
On je bio, veli StanareviC, jedan od retkih Srba - mojsijevaca
u drZavnoj slu:i.bi. Kao dr:i.avni Cinovn ik pokazao je stvaralaCku ini-
cijativu i Sirinu shvatanja.
Njegovi izveStaji iz NemaCke objavljeni su u ..Trgovinskom
glasnilcu.., i bili zapaZeni. Kao Sef srpske privrcdne agencije u Minhe-
nu, on je ovom 1istu slao punih jedanaest godina (1902-1913) izveStajc
sa privredn;m, knj iZevnim i umetniCkim sadrZ.ajem, koji su do kraja
zadr-Lali ~irok krug stalnih l:italaca.
U »Spomenici .... Beogradske TrgovaCke Omladinc (1880-1930.,
str. 212-213) objavljena su dva akta koja je potpisao Davifu kao
naCelnik Ministarstva narodnc privredc. Prvi jc od jula 1894., u kame
sc odaje priznanje Omladini ~to uprava TrgovaCkc Skate stalno i
energiCno radi na izvodcnju svojih zadataka i da u tom cilju n c
Stedi ni vreme, ni truda, ni sredstava. Ministar jc pohvalio upravu
Skolc, Sto radi na obrazavanju i vaspitanju trgava~ke amladine. Na-
Celnik DaviCo i u svaje ime isto taka Zeli da uprava istrajc u radu.
Drugi je akt ad avgusta 1896. (Pbr. 4336), u kame se takodc
adaje priznanje za prasvetni rad ave Skolc. Zatim se s pozivom na
zakon (Odredbe, Esna(ske Uredbe) osuduju vlasnici radnji koji ne
odobravaju Segrtima da poseCuju veCernju Skolu, nego ih zadrlavaju
u t·adnji. U aktu se traZi spisak trgovaca koji svoje Segrtc neCc da
~alju u Skolu, kako bi Ministarstvo preduzelo potrebne mere.
Veoma je znaCajan rad Hajima DaviCa na zbliZenju Jevreja i
Srba u jedno vreme kad su na tome putu postojale izvesne jeziCke
i kulturne prepreke usled nedovaljnog uzajamnog poznavanja. Rad
DaviCov u tom pog:ledu, publicistiCki i praktiCno-politiCki, bio je us-
peSan. On je teZio da uCvrsti i razvija jedno vee osvedoCeno opt·c-
deljenje. Davno pre toga, joS za vreme prvog i drugog srpskog us-
tanka (1804. i 1815.), beogradski Jevreji , njihova elita, vezala je svoju
sudbinu sa sudbinom Srbije.
... Inteligentn i Haji m DaviCo je shvatio da Ce pre moCi da pri-
bliZi Beograd svojoj braCi i da za njih pridobije njegave simpatije,
ako taj Beograd sazna ne~to viSe, neSto istinita o tome kako ti j ev-
rejski Zitelji provode svoje dane izvan duCana na Zereku i u Vasi·
134
noj ulici. .. Jevrejska priCa Hajima DaviCa nije samo jedan senti-
mentalni izliv pesni&:og raspoloZenja ... izraz egzaltaCije Coveka ad
fantazije ... Ona je imala takode jedan praktiCan nacionalno-politi&i,
prosvetni i socijalni cilj ad vaZnosti kako za Jevreje taka i za Srbe.
.. u njegovoj ljubavi za J ali ju hila je i Ziva Zelja da se pomogne nje-
govoj brae.i, da se dade do ravnopravnosti njihovih Zitelja. Svojim
intelektom visoko nad Jalijom, srpski knjiievnik u vreme kad nje-
gova braCa nisu Cestito poznavala srpski jezik, on je bio demokrat-
skoga duha i ni u jednoj prilici nije se odvajao ad svoje braCe...
Da bi im obezbedio ravnopravnast, ...on je u viSe mahova sastav1jao
memorandume knezu, ministrima i drugim merodavnim vlastima...
U 19. veku beogradski Jevreji jo§ su preteZno govorili Apanski
u kuCi i u medusobnom saobraCaj u van kuCe. Davito ih poziva da
nauCe srpski, .. jezik najblagorodnijeg ad sviju naroda.. , kako on
dirljiva kaZe.
Alkalaj s pravom veli u zakljuCku svoje studije da je .. sa Da-
vifuvom ljubavi prema svojima bila vezana i osobita ljubav prema
zemlji 1 narodu med koji m je Zivio.. . Njegov partiotizam og1eda se
ne samo u njegovorn lil:nam Zivotu, vee i u njegovim knjiievnim ra-
dovlrna, pa, tu i tamo, i u njegovoj Jev rejskoj prifi.~
Umro je u Svajcarskoj, marta 1918.... Nije dofiveo, .. veli Al-
kalaj, ..da vidi kraj rata i da se vrati u svoju zemlju koju je ljubio
iznad svega ....
LITERATURA:
Da\'id A. Alkalaj, Hajhn s. Davlto, knJlietm llc 10 JaUje, -Gideon• br.
4-5, 15. XI 1925., s lr. 74-85; ..Samouprava.. br. 81, 11. IV 1925.: Ell Find:
Davtto S. Hajlm, Jugoslovenska end k.lopedlja, Leksikografskl zavod FNRJ
Zagreb, 2. sveska, str. 660.; Nlkola StanareviC: Hajim S. DG17tlo, bloJI'llfiJa (u
rukoplsu); Hajlm S. Davi~o : Sa Jali}e (1898), Beograd, ..Otadlblna• 1880--1900;
Dr Mihailo B. Mllo~ev!C, SrpJki J evr eji u TCJfo17imll Srbije za tlobodu i ~,,._
&ltJo JugoJiooena, 1912-1918, Beograd 1965166 (u rukopisu).
~ld Alka.laj, pom. rad. str. 84-85.
C.AA'IFARA ESREF, SARAJEVO
LAURA PAPO BOHORETA
""· .. ana je taka reCi astala ananimna .... Dr K Baruh
Y jedn~} od _Poli~ Arhiv,~. grada Sarajeva nalazi se ru kopisni
matenJal kOJI nos1 naz1v ··KnJtzevna zaostav.Sti na Laure Papo Bo-
~areta ... Ko je hila Laura Papa Bohoreta? Ta skramna Zena ostavila
JC vrl~ malo padataka a se~i. I~teresujuCi se za njenu biograCiju,
obratt~l sma se za podatk e nJenoJ sestn , gdi Blanki KujiC iz Beogra-
da, koJa nam je veoma ljubazno izi.Sla u susret.
Laura Papo rodila se 15. marta 1891.
godine u Sarajevu od oca Jude (Leon) Levin
1 majke Estere. Kao prvorodena dabila je
nadimak Bohareta. Od 1900-1908. godme
parodica je Zivj ela u Carigradu. Laura je
1mala pet scstara i tri brata, ad koj1h su
Laura i jedna sestra, kao 1 dva brata, stra-
dali za vrijemc faSistiCkih divljanja.
Izmedu dva rata Laura Papa je fivjcla
1 dj elovala u Sarajevu, gdje je njen Zivot
tragiCna zavr~en 1941. Nj cna dva sina. Leon
Laura Papa Bohoreta i Barkahba, stradali .iU u J asenovcu.
Laura je hila neobiCno inteligentna i Zeljna znanja. Znala je
nekoliko jezika : Spanjolski (ladino) , francuski, njemaCki, a djelo-
miCno turski , grCki i engles ki . U Parizu je zavrSila Sestamjesetni
»Cours de vacances.. i po poloZenom i.ipitu dabila .. DiplOmc su-
perieur .. od ... L'Alliance Franc;aise-., da maZe da pouCava iz fran-
cuskog jezika i knj iZevnasti.
Kao pisac i javni radnik djelovala jc u Sarajevu. Pisala j e
pjesme, pripovjetke, pazarBne komade i rasprave. Pored toga pri-
biljeZila je neke stare Spanske ramanse. To je sve pisala na se!ards·
kom jeziku na.Sih krajeva. Medutim, u njenom jeziku osjeCaju se i
136
uticaj Carigrada i Francuske, gdje je1 kao ~to smo pomenuli 1 Lau-
ra Papa baravila izvjesno vrijeme.
~ materij_alima k~~e p~sjeduje Arhiv grada Sarajeva nalazi se
~~~~~~~ n;j~~~~a~ omn~~~iC~oj;~a:Y~l:j:..i ij~;,a::~~~a:c:~
Zat1m. pJesma dtJalO~ ad 200 ~ti hova .. notas .. u koju je ukompono-
vana 1 romansa ... Mol'lkas los m1s Morikos-•.
Pjesma .. AI ocasion del jubileo de combate, lavoro i succeso..
- el 12 rnarso 1936 - posveCena je dvndesetpetogodi§njici rada sa~
lana za SeSire i cvijeCe .. Chic Parisien .. u Sarajevu, koji su driale
Laurine sestre. Iz pjesme se naziru materijalne pot~koCe sa ko-
jima se sukobljavala ta ugledna, ali siromnSna sefardska porodica.
... znojiti se trebalo da se hrani ta brojna porodica. Dudo sa svojom
rcgimentom otaljavao je sa mnogo muke. Puna kuCa djece.. , .. Nina,
K.Iara, Kuki, Blanki, Riki - sve je to za trpezom, a i najstarija
Ia Franceza (Laura) ... Tako je porodica daSla na ideju da osnuje
salon, 1911. godine, kaka bi olak.Sala svoju materijalnu situaclju. U
salonu su radile La urine sestre Nina, Klara i Blanka.
Laura Papo pribiljeZila je i izvjestan broj starih romansi koje
je ~ula ad nckih scfardskih Zena. Zbirka je datirana 29. I 1917. Pi-
sana je rukom. Na kraju svake pjesmc navedeno je ime Zene od
koje je Laura pjesmu Cula.
1
• .. Labrando estaba la reina .. - Frau Flora Abinun, 46 Jahre
-Don Virgile.. - Sna Eskenazy, 35 Jahre .. silvana.. - Frau Flora
Abinun, 46 Jahre.
'• ... Moren ica .. - Frau Esther Levi, 46 Jahre ..Don Beso -
elegia .. - Esther Levi, 46 Jahre.
'• .. Mauricos los mis Mauricos .. - Gioia Theodorus Levi, 65
Jahre.
'• .. Morena me yaman .. - Esther Levi, 46 Jahre
h ...Segadores·· - Gioia Theodorus Levi, 65 Jahre
•• .. La doncella de Marsilla .. - Frau Theodorus Levi
'" .. carcelero- Gioia Levi
Kao Sto vidimo, Laura Papo je gornje pr1mjedbe p1sala na njemac>
kom jeziku.
NaiSH srno i na dve prevedene pj esme, ...Daviton el hamal"' i
jednu francusku pjcsmu .. La Molinera i In Karvonera .. Kantika fran~
' • Kra ljlc:<:l JC vc:zla
1
° Cm ka
h Ma varc:i, moji Ma\·ard .
' • Zovu me c:rnkom
,. Zcteoci
•• DJcvojku iz MarselJa
:: r~~~~~~~
Bohoretc
1 ugl jaric.'l. !ranc:uska pjcsma prevedena na .panski od L. P.
137
 cesa adapta~a en ~panjol par Laura P apa Bohoreta •..'". Iz obiju pje-
j!~a:r~ov;~~~~ P~~~~laprc~~~i~a!~~i~ s~~~:!"~~k~~v~~~. koju
. . Bohoreta J.e VJerovatno napisala viSe pripovjedaka, ali mi smo
nmSl~ s~o na ]~dnu: ...Dulse de rosas .•.'•, u kojoj se iznosi tragi~na
sud.bma 1 _smrt J~ne mlade majke, kojoj je umrlo dijete, i starice
ma]ke,. koJa tuguJe za umrlom kCerkom. Pripovjetka je Stampana u
...JevreJ~k?m Glasu .. bt-. 31 od 29. VII 1932. godine. U materijalima
~mo natSlt na nek?Iiko pozori.Snih komada, pisanih rukom. Sarno je
]edan kucan maSmom, ...Esterca... NaveSCemo ih hronoloSkim re-
dom, tj . prema datumu njihovog nastanka.
.. Esterka .. - Ritrato social de nuestros dias an 3 aetas por
Bohor;ta ...:'o. pisan izmedu novembra 1929. god. i jula 1930. god.,
posvecen Je ...... a mi muy querida madre, mi mamile que Ia nom-
bravan Esterka quando era joben. Su hija grande Bohoreta .. 11 • . Ko-
mad prikazuje Zivot jednog siromaSnog mladog bra~nog para. MuZ
Vitali je nezaposlen, sti di se da radi .. prljavi ... mehaniCarski posao
u svom gradu-Sarajevu. On odlazi u SuSak gdje ga n iko ne pozna-
je, da tamo neSto zaradi. Sin Moreniko oboljeva od upale pluCa i
poslat je u sanatorij um. Esterka, Vitalijeva Zena, ostaje sama kod
kuCe i sva se posveCuje radu. Autorka u drugom Cinu provodi Es-
terku kroz viSe razgovora i situacija, u kojima se ocrtava njen ple-
meniti karakter kao Cestite siromaSne Zcne. Ona duboko sau~estvu­
je sa radnicima koji izraduju Cilime, sa tugom i sa:ialjenjem govori
svojoj rodaki Lindi o tim bezimenim umjetnicima o kojima niko
niSta ne zna i koji su krajnje bijedno plaCeni sa svoj trud. Esterka
sa prezrenjem odbija udvaranje jedn og .. Giger1a..-. Njen muZ i 5in
se vraCaju i sve se zavrSava porodii!nom idi1om.
Prema podacima do kojih smo mogli doCi , komad je IZVodl!n
u Sarajevu 8. X 1930. i 4. I 1931. gadine. i u Beogradu 15. Itt
1931. godine. Izvela ga je diletanska sekcija .. Matatje...
.. A via de ser"". . . .. Escena de Ia vi da de un tiempo kon romansas
en un acto, Bohoreta .. 11 " . Komad je zavr~en 25. II 1930. godine. Ne
maZe se reCi da u ovom komadu postoji neka radnja . Stara Sefard-
k inja sjedi na minderu u svojoj sobi koja je zastrta Cilimima. Tu je
i ibrik, legen, def na zidu - prava atmosfera jedne stare sefardske
kuCe. KCerke vezu i mol e majku da im priCn neku staru pritu . . .
..sintiendola Javraremos kon mas gusto ... "• I majka prita o prin-
cezi koja se zvala Sunce. Sve tri zajedno pj evaju nekoliko romansi:
.. A casar el rey salia-."", .. Deque Iloras blanka nina...u•, .. cabal1eros
,. Slatko od rufc
" • Es~rka, socijalna sllka n~lh dana u tri l:lna od Bohorete
11
" Mojoj vrlo dragoj majcl, mojoj mamill zvanoj Estcrka, dok jc bll;)
mlada. Njena vellka kCJ Bohoreta.
u. Bila jednom .. , scena lz !ivota sa romansama u jednom l:inu od Bo-
h orete
lh Kada je budcmo l:uli vclCemo radc
"" Kral j je po!ao da sc feni
11
' Z.Uto p la~e! lijepo dljete?
138
d' Ar_~gon ... '" , .. L~. S_irena de mar..., ...Maricos... , ..Morena me llaman
1
el .hlJO del rey... 1td. ~omad je izveden u Jevrejskom klubu, Sa-
~~?~~00~a:.~-- {Jv~~~- r~~~~~~ie ;:~~ljen:SS~~v.~e~ebfar~og
1
1
dila Laura Papo.. . ··· g u pnre-
..ozos mios ...u• Pedazo de folklar sefardi de Bosna en 3 aktos
po~ L. P. B... Komad je zavrllen 17. avgusta 1931. godine. Kao ~to
~~~ s~oj~ ":t~l~J~~k~· r~~~~Z~~~~~:J~~t .!k~"~e s~clj!!~
~eduti~-'- zbog SVOJe b~le~e Sale sin domaCina JudaS. Amara,
)Orga!:dZlJe, s~oro da tzgubt glavu. PokuSao je prepasti neke
komSlJe, maskiran u straSilo, a ovi ga rane u DO.. Mora at u Mar-
selj kod n~kog ~tno? ljekara. 2.ivot u porodici poslije njegovog od-
laska, tei.n]a ma]ke 1 sestara za njim, naroCito teinja djevojke Ama-
de, koja rad_i u njihovoj kuCi kao pomoCnica, a voli se sa Precia-
dom . Medutim, on se vraCa izlijeCen, slavi se njegova svadba sa
Amadom i svi se vesele. ..
Komad jc izveden u Narodnom pozoriStu, Sarajevo, 4. X 1931.
godine. Kao i ostale komade izvela ga je diletantska sekcija ..Ma-
tatje-.
.. shuegra ni de baro buena.. - Ritrato social de nuestros dias,
dedicado a Salam Danitj ..•". Komad je zavden 7. jula 1933. godine.
Prikazujc iivot scfardske porodice trgovca Benjamina koji pada
pod stetaj. Sin je zavrlio za infenjera, ali nema posla. Atmosfera
bijede i nezaposlenosti. Vidi se uticaj tadanje recesije, na koncep-
ciju tog komada. Pored toga komad obiluje i ljubavnim zapletima:
strasna zaljubljenost trgovaCke pomaCnice Mercedes u Simona, sina
njenog gazde Benjamina. Oni stanuju pod istim krovom i on ju
je vo1io sve dok nijc postigao Sto je od nje Zelia. Htio je da je -;e
otarasi. Nisu bolji odnosi ni izmedu Benjaminove iene Renate i
majke Flor. Snaha izbjegava svoju svekrvu i ne podnosi je. Medu-
tim. stvari su se promijenile na bolje: Simon se zaposlio, Benjamin
se oporavlja od bolesti koja ga je skrhala poslije finansijskog kraha,
~~~~as! ~~:~;a~: ~~=~e~ji:f~j~~~t b~:~a~e~~~~e~~ ~~~p~~t~ ~j~
8
postadoh svekrva .. , .. ni de baro buena .. - doCckuju svi. K~mad_ je
izvcdcn u Narodnom pozoriStu u Sarajevu 7. X 1933. godme I u
KolarCevoj zadui.bini u Beogradu, maja 1934. godine.
- La Pasensia vale muco... - Estampa de folklor del tiempo
turko, en un akto. Laura Papo .... To je sveCano sijelo u kuCi JudaO
Amara, jorgandZije, na blagdan. ~hata. Pjevaju se blagdanske pje- , ,.
sme. Izvodenj e: Beograd, JcvreJskt dom, 12. maja 1934. g. ~.:5'
--- Yt, ,,.
~: ~~~~~~~~r~n:t;_f~:ri; Zovu me Cz:'kom, moj kralJevttu 'B 'il.
::: ~~eu~~· ~~~l~J~~~~~~ :f;~d:~ =u:i.~ 3 &a ~ t~-1-
• • Sefardska fena Jz Bosne (posvereno) Benovalendjl odlltnoj prlja\e-
ljlcl progreso. L. P. B.
139
 Dalje smo naiSli na studiju o znaC:aju rada ... Hecho hechiso .....
Datiran je sa 25. junom 1928. godine, kao datumom zavr.Setka. Au-
torka u toj svojoj stuctiji iznosi kako u na.Sem gradu ... prije 30 ili
40 goctina.. nije bilo ljekara ni drugih intelektualaca. Bilo je samo
zanatlija i ne.Sto trgovaca. Bilo je limara (...tencC:edZis ...), kalajdZija,
jorgandi.ija, kujundZija. Ali ti su !judi viSe po.Stovani prije nego
danas. Nije se govor!lo sa potcjenjivanjem: ... udala mu sc kCi za
zanatliju ••. KalajdZij e i kujundZ.ije bili su nekada oCevi brojnih po-
roctica, dobra udavali kC:eri i Zenili sinove, znali su da ekonomi.Su,
imali su lijepe kuCice... ~· Autorka dalje razvija temu o skromnosti,
o trezvenosti; o radu u kame se nalazi smisao Z.ivota, zbog Cega ga
treba voljeti. On Covjeku otklanja muC:ne misli i produZuje Zivot.
U radu je pravi Z.ivot i truditi se, znaCi Zivjeti. Zivot je borba, koju
treba prihvatiti i boriti se. Autorka dalje istiCe potrebu ?d~Zavanja
CistoCe kod radnika, hvali umjerenost u svemu. Potreban Je 1 odmor,
ali ne preveliki, da se Covjek razlijeni. . . Govori dalj e protiv alkoho-
lizma, koji uzima maha medu radnim ljudima. Sve ono Sto je do
danas postig:nuto na polju civilizacije i kulture, svi tehniCki izumi,
sva nauCna otkriCa, za sve je to trebalo uloiiti ogromne napore i
odricanja. Poslije uvoda o radu, poZrtvovanju i trezvenosti autorka
prelazi na biografiju Edisona koja je i tema njenog rada ; a Ediso-
na je vjerovatno i izabrala za primjer jed.ne velike poZrtvovanosti
i rada.
... La muier sefardi de Bosna - A la ... aenevolencia- vale-
rosa amiga del progreso- Laura Papo (Boh oreta) .. ~·. Stud:ja je ra-
dena izmedu decembra 1931. i avgusta 1932. godme, a tznosi 99
stranica pisani h rukom.
Autorka u predgovoru kaZe da je ovu temu otpo~ela jo~ 1917.
godine, da bi odgovorila na uvredljivi Clanak ... Die Spaniolin in Bos-
nien.... koji je napisala Berna Zikovska. Napisala jc odgovor .. en alle-
man .. da pokaZe ko je naSa iena Sefardkinja. U tome joj je po-
mogao dr PaC, tadanji direktor. muzeja u . Sara}evu. !lr Vita Kajon
preporuCio je autorki da razr~d1 tu te~u 1 da_ Je . napt~e na sefards-
k om jeziku, jeziku nekadMnJe otadZbme koJa Je :- dana~ ... postala
republika i svoju prognanu d~~cu Z?ve pono":~ u SVOJe okrll)e .. . Za-
tim autorka razvija temu sliJed.eCim redosh)edom : sefardska Zena
(opCenito), njena kuC:a, susjedski odnosi, kulinarska . v:je~ti~a,. mo-
guCnosti zarade, sefardska _Zena u odn os~ pre~a SVOJOJ kucno~ ~­
moCnici, u odnosu prema stromahu - . nJeno milosrd:, b.lagdant, ht-
gijena, kuCna medicina, prvorodena dJ eca, svekrve. zemdbene sve-
Canosti, starice, itd .
NaveSCemo nekoliko karakteri.5tiC:nih konstatacija iz te studije:
Sefardkinja iz Bosne je prij e mB:lena n~go yi~oka,¥ nij~ ?nako ~ne
puti kao J evrejka iz drugih kra3eva. L1ce JOJ moze._bltt vrlo ~IJ eJ?O.
u nekada.Snjim .Sirokim anterijarna liCile su na kralJICe. NaroCito 1m
~ta, pa dn jc od blot."'. nc bl dobm biln - socljalnu 11\ikn na:i1h
dunn, posveCcn.a Salomu Danlti
140
je ~ijepo ~ristajala bijela ~o~ulja od .. jensa .. sa izrezom naprijed u
obhku velikog slova V. TaJ 1zrez otk.rivao je malo slobodniji dekol-
te, ali tada se nala Zena rijetko nalazila u dru!tvu odraslih muika-
raca . •.
Nije se smjela lijepo oblaCiti do udaje. Djevojka nije nosila na-
klt. K.o~a se pokrivala, nije se ~mjela vidjeti ... Zatim autorka govori
o du~1 1 kar~ter~ nekada!nJ e Se(ardkinje. Uvijek je l!la sa
vremenom. Btla Je ponosna, znala je da iiakrije aka se nalazila u
bijedi i nevolji. . ... Moralistas fin al (anatismQ4<'~•. Kod sklapanja
braka ljubav nije igrala odluCujuCu ulogu. Stupanje u brak bila je
za nju ...sakra, santa... I aka bi se dogodilo da joj muZ ogorCava Zivot,
ana je o tome Sutila, nije se jadala ni svojim najbli:!im. Gostoljubiva,
ana je sretna kad mo:Ze nekoga ugostit1 . Vedra je, voli Salu i veselje.
Radoznala je za sve Sto je novo. Njena nekada!nja strpljivost danas
nedostaje naAoj Zeni . .. KuCa joj je bila ~sta, bakreno posude sjalo
se ... Djeca su poStivala starije i naziva1a ih ..senjor vizino, senjora
vizina .....•. Medu susjedima, koj ih je dosta bilo u istom dvorii tu-avli-
ji, vladala je harmonlja. DvoriSte je bilo puno lijepog cvijeCa. MuZ
nije znao ni za kakav rad u kuCi, on je zaradivao, a kuCi je dolazio
kao gosL Sefardkinja je dobro kuhala. MUZ. nije dolazio na rucak.
stoga je ve~era bila glavni objed. Zene nisu iSle u kupovinu. Meso
se kupovalo dva puta sedmiCno, zimi - ponedeljkom i ~tvrtkom,
a ljeti ponedeljkom i petkom. Nije se znalo za Zu~e bol~ti, jer je
na6n ishrane bolje pogodovao stomaku. Subotom 1 pramtkom spre-
mali su se slaiki§i, pored jevrejskih spccijaliteta bilo je i turskih.
Nije nedostajalo ni voCa, J evrej je volio voCe j.~r nije pio ~hol,
a malo jc puSio. U jesen sc pt·avio pekmcz od Sl]tV~ kotao bl ae_ ~
stavio nasred dvoriSta, i to je bila prilika da se 1skupe mladiCi 1
djevojke da se vesele, pjevaju i pleSu . ..
Ne osjeCaj uCi se kompetentnim ni pozvanim da izvede struf-
no-kriti&u analizu djela Laure Papa, pisac ovih reda.ka imij~
samo neka svoja zapatanja o tom djelu.
intenzYv:zz~~~n~~i ~o~~~}~:e 7~: ~!d~t~ ~f ;~is:~:'~ en~:
2
uspjeh autorke upravo u tome, Sto ~as po~p":no. ~ren~ _u taj_ nJ~
svijct, Sto nam budi ma.Stu i omoguCuJ~ da t~ nJem Jun&Cl Zivo djelUJU
u njoj. Izgleda da je tako 1;'ilo f n~. sc~, da Je o!'a znaU_l gledaoce oku-
pirati i prenijeti ga u syiJet SVOJI~ ]unaka .. Istma, ~m nam .se da ~
u svim njenim pozori.Smm komadtma, kao 1 u. D;Stallm rat>~ .
je!a realizam i romantizam, veCa i man.ja motiVJ_sanos~ .u . . 1
akcijama Ali nesumnjivo ima nekohko neobttno liJeP:O I VJ~O
izvajanih. likdva, kao ~to su ~ia Rufkula iz ... ~terke.. 1 ...Fior.. IZ
...shuegra... .. itd. Zastup~jen Je _bot!a~:far~j!~:· j~~
~aa~i~fnj~~!~ ~~aj~~~~r~~anj~ ue~ojem bi mu govorila o
:: ~:;~~n~~fe'd~~o!~ausjedka ,
141
jevrejskom izaratnom lumpenproletarijatu, njegovim mukama i na-
Sem oslobodenju od 031h ... ona mu je dala ..Esterku...... ') Pre-
velika razvul.'enost radnje ~ini nam se kao nedostatak nekih koma-
da a Sto je i kritika u svojim prikazima zamjerila. Pojedini, u koji-
m~ nema uopCe radnje, sluZili su kao revije sefardskih pjesama,
pri~a, poslovica, muzike. Ina~e komadi su, izgleda, imali prigodan
karakter, pisani za pojedine sveCanosti naSih Sefarada.
Laurine dvije studije o radu, i o sefardskoj Zeni, same su
nastavak njene djelatnosti kao uCiteljice svoga naroda i poznaV'9.o-
ca seiardskog folklora, nastavak na te njene karakteristike _u pozo-
riSnim komadima. Cini nam se da joj je .. La mu:Zer sefardi+< kom-
pletnija studija od ..Heche hechiso.... Nesumnjivo da bi uz izvjesne
dopune i ispravke moglo da se Stampa i kao takva poslu:ii kao pri-
log nauci o naSim Sefnrdima.
Svi radovi su pisani rukom, izuzev ... Esterke.. i pjesama, ko-
je su kucane ma.Sinom. Objavljena je, koliko nam je poznato, samo
pripovjetka ...Dulse de rosas.. (Jevrejski Glas br. 31. od 29. VII 1932.)
Radi ilustracije kako je primljen rad Laure Papa nave!Cemo
nekoliko recenzija na njene pozori.Sne komade:
..... rekli smo da stvaranje ove poznate na§e javne rad.nice,
ako ona ne pretenduje njime na literarne uspjehe, ne samo da za-
dovoljava, veC da ~ni i velike, naroCito socijalne, usluge sredini
u kojoj Zivi i nastojanjima njenih javnih radnika u provodenju na-
~e druStvene, socijalne politike. Gda Laura Pnpo nam je, neposredno
tza toga, u razgovoru, izjavlla da ona svojom djelatnosti samo ho-
Ce i Zeli da radi na prosvjeCivanju svoje braCe i svojih sestara i da
daljih ambicija nema ... Esterka je Zena koja je jo§ rijetka u naSoj
sredini .. ~ema joS ~jene rezolu~~sti i inteligencije kod na§eg Zen-
skog SVlJeta. Ona Je eventualni tip naSe Zene buduCnosti, kada Ce
se, i ako Ce se emancipirati od danaSnje bezbojnosti .....)
..... pr<l:va vrijednos~ ov~? komada je u njegovom bogatstvu
f?ll?ora, ~ VJernom crta~J~. OnJentalno sefardskog ~ivota punog op-
tlm1zma 1 pJes~e u OBJtezun ~ovima Zivotne borbe. Gda. Laura
P~po. P?~ata _Jevrejska javna radnica, pokazala je veliko razu-
~JevanJe t sn_u~a?. za prikazivanJe sefardskog clements. I jeziOlo
J~ ko~~d ;ta V1sm1 .1. o~tto pokazu3e kako je t':ist, bez pr:imjesa, Spa·
~~~e~.J.,)1k ovdaSn)th Sefarada, sposoban za literarno i scensko stva-
... ·:G. _Dr Kalmi Baruh kaZe, na konferansi, o ovom pozori~nom
komadu 1 nJegovom autoru ovo: Gda Laura Papa nam prikazuje ono
gtasu~)b~~~o~~- ~:,~~lo'to. ~~Laure Papo« objavljen u ...revrejskom
'> Vidi ...Jevrejskt glas .. broj 40. od 10 X 1930 god
=~t;:,J~bj~: ~~ts~ar~:lo~=~~t.!;~ji~~n~ r~~~~-v~
142
j~ P~!d~~;~ ;rn:;t~~~s~! A: ~~C:..OS~~· I~ njena
bolje vidi i intenzivnije osjeC8, i ito ona to umije ti'~ ~j~naa
~~a~;~~~~ ;ij~~~:lau~ ~~J~~n~ton:l~r:udroVala ni ruO:
to crpla Iz dubine svoje du!e, a cijeli komad ~boj~o.::"~j.:!
s~oJe or~Jentalne .maSte. ~- sve. to ona je u8nlla bez iaje poiJlOIS ·er
~Jell t~J folklorm rnater1Jal, JOA punim tivotom tivi u njoj; ta,' c!n.
JC s~a _Jedan komad na!eg folkl_ora ... ovaj rad .. spada u uzornu fol-
~=~~-~-~.e~~~~~-~ipd~rn;;o~jv~~v~e~~ :=ru~.:;
~r~;.~~~~j~~~ ~~~\~~v!~~! P1a=. ~ -~ do&ravanje na1e
. . ..Koma_d .. ozo~ ~io~- _od gde Laure Papo ne smijemo ocenjivaU
~~:~~~~o~t~~:~ ~~~e~~~~es~:.~=~~-~e~~ feC: r::J.e.:=j~
sefardskog z1votn naSth kraJcva 1 kao takovo ono irna svoju vrijednoll
Vaskrslo je sjeCanje na one sobe sa minderlucima, amnim maUm
sntom na zidu, pred nama su ponovo prohodale i poogovori).e na1e
mrtve bake i djedovi, koji su nas toliko voljeli. Gda Laura Papa ~
kazala je jedno fino opaianje, rijetku sposobnost da aakupl 1 daje ono
i onako, upravo onaka, savlieno, realno i potpuno, kako to uistinu i bt-
ja!e. OdliOlo je reprezentovan njthov patrijarbalni tivot, njihova ti-
votna filozoCija, naan govora. Svojim prirodnim smia1om za humor 1
dosjetke protkala je dijaloge duhovito.!cu. .. I u.spjela je cia. •• lakreno
nasmije slu!aoce ......')
..... Prikazivanje pozor.i.§nog komada ..Shuegra n1 de baro buena~""",
=
igra diletanata, re~ija, o~iti su dokazi da je diletanska sekclja ,..Jia-
tatje.. uloiila mnogo truda, volje i umj~nosti da komadiprikazivanje
~~~~s:~h ~j:M~~tj:~~b~bJe is~~~o ~'J:.e~~=
0
vala i igri glumaca i samom komadu. Vei: sama finjenic:a da su tu bUe
okupljene mase naScg jevrejskog gradanstva, da se tu davalo nelto
nn.Se, da su se tu mogle vidjeti mnoge pojave iz naleg tivota, JlUlOil
naSi poznati tipovi, pa napokon da je sa pozomice odjekivao jelik
koji je jo! uvijek drag i bliz ... sve je to zagrijavalo publlku, bez
obzira na neke nesumnjive vrijednosti samog komada. .•~')
smjes~z;~~~~t~ j~~k~~ad~~=~jeJ:mm~~~~e~
nekad :iivjelo mirnim patrijarhalnim iivotom. RomanH su, u ortal-
nalnoj melodici, oduSevile gledaoce, pored igre svih u&!snika. • ·•'>
:: ~c;;;~je J~~::: ~t;eed:-a~ r~~~
1
sl1ka lz tunkol vreneaa u
Jedno~ ~rd~ .. JevreJskl glas• br. 13 od 28. III 1930 aocL
eia.s... br. 41. od 9. X 1131. &od.
1) Vidl ... JevrejskJ
"l Vidi •Jevrejakl g1as .. broj 41. od 20. X 1P3. pdiM.
') Vidl ..Jevrejakl gtu... broj 19. od 18. V 1U.f. pdiDe.
 Laura Papa je sve svoje radove pisala sefardskim jezikom n~ih ProL A VRM.t PINTO, SARAJEVO
krajeva, zapravo Bosne. Istina, jezik kojim se ana sluZi, Cini nam se
da je pretrpio izvjesne uticaje Carigrada, kao i francuskog jezi ka. Ali
to bi trebalo biti predmet jedne specijalne studije. U svakom sluCaju
Cini nam se da bi mogao da poslu.Zi za proutavanje sefardskog jezika
Bosne, koji se skoro potpuno izgubio iz svakodnevnog Zivota.
Laura Papa pisala je latinicom, a ne ...Ra.Si-slovima ... , da bi je
obiCan svijet mogao razumj eti. Istina, u tom pisanju ima izvjesnih
lutanja i nedosljednosti, ~to se maZe vidjeti i iz naslova njenih djela,
koje smo vjerno prenijeli u ovaj rad. To je vjerovatno poslj ed.ica
nedostatka tradicije u pisanju latin icom, jer je sefardski ranije p isan
rdi-slovima, sve do poCetka na.Seg stoljeCa, pa negdje i kasnije. Svi
radov1 ave autorke, a naroCito pozonSni komadi, puni su narodnih
umotvorina. To je bogata riznica romansi, narodnih pjesama, blag- Dr ISAK BRACO POLJOKAN
danskih pj esama, ljubavnih 1 svadbenih pjesama, poslovica, itd.
U plejadi javnih radnika koji su radili na preporodu na.Se se-
fardske sredine, baA j ednoj Zeni pripala je usloga da radi na tom ... Bra~o P~ljok~n ~Ia je potomak stare ugledne banjalu&e ta-
preporodu pravcem ~uvanja narodnih tradicija i njegove ind ividu- ~~lJ~. NJegovl rod1telJi i rodaci razvijali su svu svoju tivotnu ener-
alnosti. Sefardske Zene su vijekovima Cuvale narodno blago i pre- g~J~ l s~sobnosti za stic_anje solidnih materijalnih uslova u trgo-
nosile ga sa koljena na koljeno.
Kada bismo htj eli da rezimiramo djelo Laure Papa, to bismo mogli
~~~~k~~~~~~~i~~~=0~r;~v~:i~:n1J~~~~r~:.iznad trgovine Cepenka,
izraziti u nekoliko slijedeCih deviza: prosvjeCivanje naroda, Cuvanje na- NoSeni velikom ambicijom, poletom i sposobnoACu oni svoje rad-
:o~ ih tra~i.cija, radinos~, trezveno;;t, Z~lja za boljim Zivotom malog nje brzo mode~D:izuju i daju .im evropski izgled. Poljok~i su nabavljali
COVJCka. NlJC Cudo Ato JC ana SVOJU dJelatnost razvijala naroCito u rob':' kod veh~1h trgovaCkih iirmi u Italiji, Austriji, Francuskoj i
saradnji sa ...Matatjom.. koja je okupljala radni&u omladinu sara- Cangrad~. Om ~nose u svoje ~~dnje ono ~to su vidjeli u velikim
jevskih Sefarar.Ia. trgovallim centr1ma Evropc. ~Jihove radnje bile su specijalisti&e,
a ne svMtarske, roba ukusna 1 e(ektno izloZena. Na taj naOn oni
su utjecali na poboljSanje trgovine i uljepSavanje grada. Sposobni da

Ilt:
pogode ukus kupaca, solidnim poslovanjem stekli su ugled po!tenih
trgovaca. Taka ani dolaze do velikog bogatstva. Na taj nafin stvorena
je sigurna osnova za ilkolovanj e mladih Clanova porod.ice, medu ko-
jima je Braco najvBe uspio.
Dr Braco Poljokan svdio je gimnaziju u Banjoj Lucl. Studlrao
je prava u Gracu, BeCu i Parizu. Dok torirao je na Sorboni, od.bra-
h
j

niv~i tezu Le Crime de Guerre. A./

sovanferi:d;~ ~~e~~~j~~k~gz:~j~~a;;s~;;:.Je~~~ ;,t;::

i umjetnost. Materijalno potpuno obezbjeden, nije Zurio da Ato prije
fi;(M'.,fi~
zavrli studije, napusti un iverzitet, da postane filistar i pravi karijeru.
Sto je duZe boravio na univerzitetu, ti m v1Se je dozrijevala njegova
intelektualna snaga.
U Parizu i BeCu stekao je odliCne prijatelje, poznate i primate
ljude u svijetu. Oni su mu slui.ili kao uzori i vdlli snafan uticaj
na njega kroz cia njegov iivot.
Braco je bio vanredno lijepe spoljaSnosti, !ivih oOju, stasit j
neustr~iv. Nosio je u sebi osobine fuvjcka Bosanske krajine. Nikada

~a ~:n~~~z ~~:'aa j!,~eJj~~~~p!tiHrl"J"

0 se nije uvi jao, ni sagibao leda, svakome je ist:inu u ocS govorio. Isto-
dom • na gca denog prvom nagra-
na ugos 1av 1je z.n 1967, godinu. dobno je bio sanjalica, pjesnik i boem. Zvuci gitare i melodije llpan-
144
145
 skih romansi doCaravale su mu blage noCi sunCane Andaluzije. Slu-
SajuCi romanse i sevdalinke, koje_je i sam pjevao, Cesto je kao pravi
boem doCeki vao zore bez predaha 1 umora.
No, ova poetska crta njegova biCa ~ije_ ~ila jed.ina i predo~ i ­
nantna. Ona ga nije mogla potpuno zasliJeptb, pa da pos~~c nJe_n
rob. Brzo su oZivljavale i druge crte nj egovog kar~ktera 1 It?tostl:
trezveno i racionalno sagledanje Zivotnih problema 1 stvarnost1. Poz-
navanje engleskog, fran cuskog, ita~jansko~, ~pansko!l i n~emaCkog
jezika omoguCavalo mu je da na tzvornoJ literatun prah stvara-
la..Stvo t ih naroda. Istorija, filozofija, knjiZevnost, sociologija i pravo
su glavnc oblasti njegovog interesovanja. Cesto j e govorio da se ~ez
pomenutih nauka ne maZe shvatiti s~tina i .smisao jurisprudentta e.
Kada se Braco vratio sa studija kuCi , otvorio je u Sarajevu
advokatsku kancelarij u. Ovo slobodno i neovisno zvanje jcdino jc
odgovaralo njcgovoj prirodi i buduCem radu javnog radnika. Odmah
se ukljuCuje u javni druStveno-politiCki Zivot sarajevskih Jcvreja:
On je unio u sredinu u kojoj je Zivio i aktivno ra~io nove JX?glcde. 1
nova saznanja. Pripadao je drugom kolu sefardskih akademtCara IZ
Bosne. Tada je veC bio priliCan broj sefardsk.ih intelektualaca. Toj
generaciji trebalo je dati poleta i .wjeZine, organizacije i sistema.
PolitiCar velike invencije i inicijative, ubrzo postaje omiljcni javni
radmk.
Rad Brace Poljokana ispoljava se na mnogim sektorima dru~­
tvenog, politiCkog, kulturnog, humanog i karitativnog djclovanJa, ne
samo medu J evrejima nego i nejevrejima. Svoje jevrejstvo dovodio
je u harmoniCan sklad sa sredinom u kojoj je Zivio i razvijao se.
Ponosan i uspravan J evrejin, uvijek je bio spreman da svoje jevrej-
stvo brani.
Dokazivao je kako se moZe biti debar J evrcjin u svakom pog-
ledu, a istodobno takmiCiti sa najboljim sinovima ove zem lje. Trudia
se da postavi sigurne i zdrave temelje povjerenja i prirodne odnose
saradnje izmedu Jevreja i nejevreja, da cementira trajno povjerenje
sa svojim sunarodnicima. Govorio je da se u demokratskoj sred.ini
samo polit iCkim metodama i povjerenj em mogu postiCi rcalni r e-
zultati.
risnih~r;r:~ ~~~~t~e ~a~v:~ieS:ija oa~~is~~~J~. d~~~~r~hv~
pa.Znja Skolstvu, gr_!!d l_y_eliki....sefaOOs.kLb.rJ,un (danas RadniCki unlw
verzitet ... E)uro B akoviC.. u Sarajevu), sreduje arhiva op.Stine, pokreCe
P.isanie dokum entovane istori · sefardske op.Stine u Sarajevu. Za
vrijeme njegova djelovanja op.Stina postaje matica, organizator i ar-
bitar rada svih jevrejsk.ih druStava.
Brace je mnogo paZnje poklanjao omladini. Dobra je znao da
~e omlad:ina najborb.enija i .najvitaln~j a snaga svakog naroda, pa joj
JC ~ese?tCn? poklanJao SVOJe dragocJeno vrijeme, znanje i iskustvo.
UvtJe~ Je bto s:pr~r:nan .da omlad in u obodri i razgori njenu stvaralaCku
cnergtJU, da razvtJe nJen entuzijazam za kor1sne akcije. Putem pre-
146
?a_v??j~, kc;>ja s~ 17vij~~ bila napredna i progresivna, daje omladini
lnlCtJative 1 upuCUJe OJthove akcije na pravi put.
. Zajednc;> s~ dr Vit:om Kajon.om, dr . Kahnijem Baruhom i dru-
gtma pokrece tzdavanJe ,..JevreJskog Zivota..., docnije ...Jevrejskog
glasa ..... Jevrejski Zivot.. je izlazio od 28. marta 1923. godine do 1.
d~cembra 1927 . . godine, a ..J evrejski glas.. od 1. januara 1928. g4>
d me do 15. apn la 1941. godine. To je ujedno bio i posljednji broj
.. Jevrejskog glasa...
Brace je bio ne samo glavni i odgovomi urednik ovih novina
nego i jedini finansijer. Bio je pisac sadriajnih uvodnika i feljtona,
~~~~s~. :=~~[' ~;i=t~ ~Pj~~~~hp:~sr~ts:~
liCnostima u svijetu. U pisanj u putopisa o:llvljavao je svojim sliko-
vitim naCinom p1sanja ljude, krajeve i zemlje kroz koje je prolazio.
Ulazio je u psihologiju ljudi i istoriju naroda. Sve je pro!eto njegovim
urod:enim humorom i dubokim osjeCajem humanosti. Putopisi ...Pa·
lesti na, Holandija i Spanija .. pokazuju Sirinu i bogatstvo njegova
zapaZanja. Napisao je kraCe monografije o Majmonidesu i Baruhu
Spinozi.
U politiCkoj borbi nij e imao one smirenosti kojom je pisao
svoje felj tone, putopise i monografije. U politi~ku borbu ulazio je
!
sa puno strasti [ ZuCi. Beskompromisno se razraCunavao sa svojim ',)
politiCkim protivnicima. U politiCkoj borbi imao je protivnika. ali
mu oni nikada nisu mogli osporiti poStenje, nesebiC:nost i princi·
pijelnost.
,..Jevrejski Zivot .. i ...J evrejski glas... neospomo su spadali ugrupu
onih publikacija koje su bitno uticale na stvaranje odredene povoljne
dru.Stveno-kulturne atmosfere. Mladi saradnici unosili su u ove no-
vi ne viSe svjeti ne i Sarollkosti. Svojom tematikom doprinosili su da
su novine bil e aktuelne i da su se sve viSe Citale. Nijedna politl&a,
dru.Stvena, nauCna ili umjetniCka manifestacija od yrijednosti u Sa-
~~ji~~o~~~~~. i~ft~~~~j~s~~~~~~~~Jen;t~:d i ~o~~~~~
1
turu sredme ukazivano je na probleme zajednice i trdena su rj~e-
~:;~la~!u~~rd~n~!r:~~l s~~n:, ~~n K~~~t ~~~
Paulina Albala 0 dr Isak Izrael, dr Isak SamokovhJa, dr Samuel Kamhi,
Avram Pinto, Eliezer Levi, Moni Finci, . dr ;Samu~l ~m~o, Av-
ram Romano, Jakica Atijas, dr Je.Sua KaJon 1 Ben]amm Pmto.
Brace je, uz ostalc mlad:e sefards~e int~l~kt~!'!.ce, pri!ao s~ar:
dskom pokretu. Bio je jedan od njegovih naJ:J~~Jl~ zagovornika 1
propovjednika. Propovjedao je da treba OSVJeZlti SJajnu sef~
tradiciju i dati joj nove sokove. ~otomci Ibn Gabirole, Ju~e ~eVIJa,
Majmonidesa i Spinoze treba Cov]eCanstvu da dadu nova d]ela 1 njlma
oboga~:;a::~up:r~~~ radio na okupljanju Sefarada cij~oga svij~ta
u jednu organizaciju sa cilj em njihovog kulturnog, SOCJjalnog i lD-
147
telektualnog jaCanja na tradicijama predaka iz Spanije i Holandije. EJUB MUSOVIC, NOVI PAZAR
Poznavanje pro!losti treba da bude kljuC za poznavanje sadaSnjosti.
U politici bivSe Jugoslavije, za vrijeme izbora 1938. godine, dr
Braco Poljokan aktivno i Zivo uCestvuje u politi&oj borbi. Opre-
djelio se za stranu opozicije. U svojoj politiCkoj orijentaciji pripadao
je gradanskim liberalima. Vjerovao je da svakom po!tenom l.'!:ovjeku
tada jedino mjesto maZe biti u opoziciji. Njegovo opredj eljenj e za opo-
ziciju dovelo je ovoj politiCkoj grupacij i i velilti broj Jevreja.
lako je ranije bio gradanski polit!Car, u sudbonosnim istorijskim
trenucima povezuje se sa ljudima iz naprednog radniCkog pokreta.
Od tada on stupa u vezu sa raznim predstavnicima revolucionarnih
pokreta i ove izda.Sno pomaZe moralno i materijalno. Godine 1941.
izbjegao je u Split, a odatle otiSao u partizane. Poginuo je kao NESTO 0 NOVOPAZARSKIM JEVRE.JlMA I NJIHOVOJ SUDBINI
borne za vrijeme desanta na Drvar.
U DRUGOM SVETSKOM RATU

~ov~ Paza~, koj.i ovih godina proslavlja pct.stogodi.Snjicu svoga

posto]anJa, J>?Ol kao JC u centru sred.njevekovne srpske driave, u ne-
posrednoj bhzini Rasa, prcstonice NemanjiCa.
Od malog turskog utvrdenja vojnog karaktera, .Sje se podi-
zanje pripisuje Isa-begu IsakoviCu, turskom osvajaCu i driavniku, on
se u Sesnaestom i sedamnaestom stoleCu razvio u veliki grad zah-
valjujuCi dobrim trgova&'im vezama sa Jadranskim primorjem. Bos·
nom i Makedonijom'), Mnogi putopisci 1z scdamnaestog stolet2 ga
pominju kao trgovaCko i zanatlijsko mesto koje se po veliCini mote
ubrajati medu najveCe u Srbiji, a njegovu okolinu kao veoma ~
gatu rudnim blago m~.
Novi Pazar je u svojoj pro~lostJ imao nekoliko elementarnih
i drugih nepogoda od kojih je stradao. Tako, na primer, poZari 1960.,
1737., 1809., pa poplava 1731., kao i mnoge i vrlo ~ste bolesti, primo--
ravale su njegove stanovnike da se iseljavaju i trate bolje mesto za
opstanak.
Period opadanja Turske je i period opadanja i zamiranja Novog
Pazara. UCestale bune i hajduCije prekinule su trgovaCke veze sa
Dubrovn\kom i drugim k:rajevima, a okupacijom Bosne i Hercego--
vine, Novi Pazar je vi~e prestao ...da vrijedi kao vrata od Bo.me.c').
Nove putne arterije dolinom Morave zaobi!le su Novi Pazar
i odsekle ga ad vaZnij ih komunikacija. Ropstvo pod Turclma. koje
je ovde trajalo do balkanskih ratova, uCinilo ga je pravom turskom
Car!ijom sa Ijudima u nj emu, ti ja su shvatanja i nivo kulture bill
adekvatni prilikama u koje je zapao.
Medu etni&i ~rolikim stanovni§tvom Novog Pazara (Srbi,
Turci, Cigani, Cincari, muslimani), pominju se dosta rano i JevrejL
To su Spansld. Jevreji, koji su do§li iz Sarajeva, najverovatnije kao
trgovci. Vrlo je t eSko utvrditi kada su doSli. Moglo bi to da bude
i Sesnaesto stoleCe karla je Novi Pazar igrao vrlo va!nu ulogu u tr-
govini i bio veza izmedu Sarajeva. Skoplja i Soluna. Tu ulogu on

148
 je odri:ao sve do okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine. Po-
~etkom sedamnaestog stoleCa Novi Pazar je hio poznat i po Mitrov-
danskom v~ru (neka vrsta sajma), na koji su dolazili trgovci iz
raznih zemalja. VaSar je trajao i po mesec dana.
Prema zapisima Amadeja Somata iz 1807. godine Novi Pazar
ima 15.000 stanovnika od kojih su i 100 Jevreji. Ovaj broj se po-
veCao natalitetom 1899. godine na 170 (83 muSkih i 87 Zenskih), a
1931. na 201) i najzad, 1941., na 292.
Ovaj prilitno ujednaten prira.Staj svedo~i nam da su novopa-
zarski Jevreji potomci jedne ili dve porodice koje su se morale
priliCno rano doseliti. U svakom sluCaju ne hi smell iCi posle prve
polovine sedamnaestog stoleCa. Ovome ide u prilog i tinjenica da su
se novopazarski Jevreji do poslednjeg dana smatrali rodaci ma.
0 politi&:oj aktivnosti Jevreja u Novom Pazaru ne maZe se
mnogo govoriti. Pa ipak, neki detalji nas navode da i o ovome
neSto kaiemo. Jevreji su se nerado meSali u politiku. Ukoliko su se
meSali, onda su to Cinili radi zajedniCkih interesa, radi dobijanja
potpune slobode trgovine ili drugi h beneficija vezanih za profesiju.
Za vreme Turaka bili su pokorni, mirni i odani. Svoj posao -
trgovinu, obavljali su uspeSno.
Posle oslobodenja Novog Pazara od Turaka, takode su se pri~
lagodavali novim politiCkim prilikama. ObiCno su hili uz onu po-
litiCku partiju koja je hil a na vlasti . U politi&om Zivotu aktivnije
::.ll ucestvovali kPo radikali. U jednoj hajci, po seCanju onih koji sv
je preZiveli, koju su radikali preduzeli 1925. godine protiv novopazar-
skih muslimana, vidnog u~eSCa su uzeli i Jevreji. Pozadina ove ak-
cije bila je da se muslimani ovoga kraja primoraju da se isele u
Tursku .
Posle 1930. godine, rnedu izuzetno retko revolucionarno nastro-
jenim lj udirna ovoga kraj a, vredno je pomenuti ime Santa Montija,
Jevrejina. Kao kroja&i r adnik vr~io je propagandu o radniCkirn pra-
vima i dizao gins protesta protiv ljudske eksploatacije. Kod savrc-
menika je ostao u seCanju i po tome Sto je pominjao komuniste.
Santo Monti ja je joS 1935. iii 1936. otiSao za Izrael, tako da se rezul~
tati njegovog daljeg r ada nisu osetili .
MoSe Izrael bio je tovek naprednih pogleda. P oznat je bio po
to ~e Sto ~e P? magao S~raj kaCe i Sto irn je davao materijalnu pomoC,
rad1 ~ega JC b10 proganJan .
na mJ:~;i~ f:c5I~Jaen~ilj:J'e~zidonar do 1935. godine; imao je uticaj
J evrejska opStina u Novom Pazaru obuhvatala je teritoriju
~and.Zaka. Van Novog Pazara Jevreja je hila joS i u Sjenici (dvadeset
I sedam), .u Dugoj Poljani (deset), u Tutinu (devet) i u Ra~ki (pet).
Zna~1 da Ih_Je u. N?vom Pazaru bilo dvesta Cetrdeset i jedan. Pred-
sednlk opStme b1o JC Leon Bahar, a rabin Sadik Konforti.~
.. Govo:iti o ekonomskom stanju J evreja u Novom Pazaru detalj~
ruJe, vrlo Je tes~.o zbog nedostatka ta~nih podataka. Po seCanju se
zna da su JevreJ1 sarno u Novorn Pazaru irnali 75 kuCa, 32 duCana
!50
i 25 nj iva; 33 porodice su se havile iskljuOvo trgovinom, ddeCi
veCi deo trgovine u svojim rukama. Tri J evrejina hili su najbogatiji
ljudi u gradu. Zanatom se bavilo osam porodica, shd henika ih je
h1lo sedam, radni&ih tri i ostalih sedam.') Jevreji u Sjenici, Tutinu,
Dugoj Poljani i Ra.Ski bavili su se trgovinom.
Nekoliko dana uoCi sudbonosnog 6. aprila 1941. g. J evreji su
odmah ocenili nepovoljnu situadj u po sebe i pOCeli da sklanjaju i
skrivaju robu iz radnji i vrednije stvari iz kuCa. Poveravali su je na
Cuvanje svojim susedima, poznanicirna i ortacima, uglavnom musli·
manima, ne.Sto u gradu, nd to po selima. Neki su je skrivali kod svo-
{:~a~~~: na tavanima, u podrurnima, zakopavali je po dv~
Zlato koje su imali, po svoj prilici nisu nikome poveravali na
Cuvanje. veC su ga , najverovatnije, zakopavali. J edan deo Nemci su
otkopali kod sinagoge (kod dana.Snjeg internata) i odneli. Sta je sa
ostalirn hila ne zna se. Da li joS uvek Cami negde u zeml ji ili ga
neko Cuva u strogoj ta jnosti. . .
Istoga dana kada je Jugoslavija zvanil:!no kap~tulu:al~, 17. aprtl~
1!)41 godine, Nemci su u.Sli u Novi P azar. DoCekalt su 1h 1 pozd~avi~
petokolonaSi, koji su za njihov dolaza~ i pr!premiU t~en. Oku_PlJenoJ
ded Nemd su delili bombone, a starc1ma e1garete. N)1hov brz1 sme§-
taj, poznavanje grada u koji su prvi put doSli, discipllna i urednost,
ostavi li su snai:an utisak na okupljene gradane.
Nekoliko meseci po dolasku okupatora ~a:'icrto j~ ..proklarn~
vano pripajanje Novog Pazara i oko~ine ~elikoJ ~bamp. ~e JC
otpoCela sistemati~nija politika Sovim:ma 1 ~etrpl)1VOSti. ~rn al-
baniziranjem. vratanjem prava agama 1 begoVJ ma na Cetvrtinu, pov-
laSCenjem polotaja muslimana, koj ima je p~edata ';'last u gradu, stvo-
rena je joS veCa netrpeljivost iz.~!~ed:U ~ushmana 1 Srba. Ta netrpe-
ljivost je uzela vclike razrnere 1 mam fes~vala se kroz med:usobna
uhistva i paljevine. lzgledalo je da samo prtsustvo okupatora u gradu
sprcl~':e 0:-~~:~r~~wo;!· svoj Zivot, Srbi su bill. ~rimorani .da se sel~
iz Novog P azara, kad im se god za to ukazala P.nbka. M~ogt su ostav
ljali i domaCi nstva i svu i.movin:' samo da b1 spasll :bvote. Oblcrto
su be~l~v~::~v~~~~k~o~!:"~~~aca u ~ovi p azar bio je velilta
trage(We~c~a s:rbue ~zoav~~s~~z~~~ ~::~~~~~~ ~~e~:~eja. ~vde su
uratun ata i Cetiri ~lana jedne parodic~ 1z_ Tutma, kOJ1 su tih dana
doSli u Novi Pazar. Qstalih pedeset hllo JC rasporedeno. po dru~
mestima SandZaka, dok se jedan mali deo zateka? u razmm m~tima
zeml ·e i u predratnoj vojsci. 0 nj ima su Nemet znall ~oreC:i sve,
Cak il najmanje pojedinosti. Pretpostavlja se da su do OVlb ~taka
doSli, uglavnom, preko Stevana Fi~era, sv?g agenta, koji je bto voj-
vodanski Nernac i radio pre rata kao elektr1Car.
Maltretiranja J evreja otpotela su odm~ po ~o~ . N~ea
u Novi p azar. Oni su joS prvih dana poCeli da UZliDBJU Jevrej e
161
 zgrade, pokuC:stvo i druge stvari. Kada su pokupili sve od Jevreja,
onda su nastavili da uzimaju od Srba i muslimana.
Krajem aprila 1941. godine Ortskomanda u Novom Pazaru iz-
dnjc nnredbu , kojom se ograruCava kretanje J evreja ad 6-18 Ca·
sova. (Za ostale gradane do 21 Cas.) Odredene su i ulice koj ima su se
smell kretati. Svako udaljavanje iz grada bilo im j e zabranjeno bez
dozvole Ortskomande, a praktiCno ovakva dozvola se nije rnogla
dobiti. Za njih su bile odredene i prodavnice Zivotnih nam irn ica.
Za otkup namirnica dati su im bonovi , kojima se ograniCavalo sna b-
devanje.
Svi Jcvreji i njihove radnje bili su reg1strovani. Po odluci Or-
tskomande, svaki J cvrejin je morao nositi Zutu traku sa ~ estokrakom
zvezdom na levoj ruci, sa natpisom ...Jude.... Pored veC postoj eClh
firmi na jevrejskim radnjama pojavili su se natpisi : ..JudengeSeft...
Ove registracije obavila je opStina po naredenju Ortskomande.
CitajuCi ovu naredbu, opStinski doboSar je ukazivao na njcnu
ozbiljnost i represalije koje bi usledi le u sluCaju njenog ncpoStovanja.
Za Jevrcje je avo bio veliki udar. Sa nj ima se vge niko nije
smeo druZi ti ni vidati na javnim mestima. DojuCeraSnji prija telj i,
muSterije i ortaci bili su prinudeni da ih izbegavaju. Svaki nj ihov
pokret bio je praCen, a svaki razgovor sa njima registrovan .
Sve je avo bilo uvod u dalje i sistematiCnij e maltretiranj e Jev-
reja koje Ce kasnij e doCi do izraZaja. Ustvari, to je bio poCetak dela
nacist1&og programs koji je iSao za potpunom likvidacijom J cvreja .
SprovodeC:i ove odluke okupator je postizao dvostruk d lj : eko-
nomsko i psihiCko iscrpljivanje J evreja, a njihovi m maltretira nj em
zastra§ivanje ostalih gradana.
U sklopu prvih akcija protiv Jevreja, Nemci su odmah po svom
dolasku odredili bogabje J evreje da im Ciste prostorij e. Sredinom
juna formirana je i jedna radna brigada ad Jevreja . Brojala je oko
pedeset ljudi. Svaki brlgadir jc dobio kramp, a.Sov iii lopat u, a na
nogama su imali cipele sa debelim drvenim donovima , ko je su, pri·
likom hodanja, izazivale lupu. Radili su svakodnevno po osam ~a ­
sova, pod strogom kontrolom jake straZe. Kopali su rovove oko ka·
sarne, ur ediv~li kasarnsko dvoriSte i Cistili klozete. Ova brigada je
ostala do kraJa septembra, kada su se Nemci privrem eno povukli iz
Novog Pazara.
. . Posle nove re~~stracij ~ :adn ji sa .. JudengeSeft .. Jevreji su ostali
I _d alJe da ra~e ~ OJima, all Je trgovlna iSla vcoma slabo. Novu robu
msu se ~?U~tvah da ~ab~ve, a broj muSterija bio je iz dana u dan
~~~e~~~jier su se lJudt nerado usudivali da ulaze u novoregistro-
_Jednog _juns~og jutra, s_ve jevrejske radnje su osvanule za-
peCacen~. ~JuCev1 su uzeb 1 predati Ortskomandi. P oCetkom a v·
gusta b_1la .J~ .odred~n~ popi.sivaCka komisija, kojom su rukovodili
nemaCki of1c~n. Popts JC tra]ao deset dana. Za vrem e popisa Nemci
~u ::d~j~epali najdragocenijih stvari, dok je ono manje vredno ostalo
! 52
Krajem avgusta OpStina je pozvala dvadesetak musllmana i
predala im kljuCeve od ovih radnji. Dobili su i uputstva o naOnu
prodaje ~opi sa ne robe. Ovi su veC sutradan otvorili radnje i pofell
da prodaJU robu. P rodavalo se samo ana !to je popisano. Novae od
dnevnog pazara predavan je op§tini, a Sta je bilo dalj e sa njim
ne zna se. Radnjc su ponovo zatvorene poCetkom oktobra :tbog no-
vonastale situacije (povlaCenje Nemaca) i ostale zatvorene sve do
proleCa 1942. god ine. Tada je ostatak robe pokupljen, sme!ten u
jednu rad nju i rasprodat putem javne licitacije za svega nekoliko dana..
Od svega toga Jcvreji nisu dobili ni d.inara.
Sasvim iznenada Nemci su saopStili vest o privremenom pov-
laCenju iz Novog Pazara, PrimajuC:i ova obav~tenje, ACif Hadti-
ahmetoviC je primio i du:Znost glavnog stareSine u gradu. On je pre
bio predsednik Albanskog komiteta. Niko nije :mao zbog Cega se
Nemci povlaCe. Tajna je otkrivrena tek kasnije. U Ibarskoj klisurl
su tada pojaCane akci je partizans. Za Nemec je postojala opasnost
da budu otseCeni i blokiranL PovlaCenje je izvr!eno od 2. do 4.
oktobra.
Novi Pazar jc taka ostao bez Nemaca. Ali, zbilja ovom njiho-
vom odlasku malo se ko radovao. Za petomeseCni period njihovog
boravka, oni su postigli svoj cilj. I onaka ncreSena pitanja netrpe-
ljivosti i Sovinizma, koje prcdratna Jugoslavi ja nije mogla da re!i,
an i su uspeli da joS viAe zamrse. Medusobni sukobi Sr~ i f!1USli~
mana mogli su se pretvoriti svakog dana u otvoren P?kolJ ..N1 n~·
tojanja flanova KP u ovakvim uslovima, zbog spec1ftbl e sttu&CIJe,
nisu mogla mnogo da urode plodom.
Odmah po odlasku Nemaca u Novom Pazaru je formiran Od-
bor za odbranu grada od Cetnika. Oni su se nalazili u okolini i !elell
da zamene Nemce. Za muslimanc postojala je bojazan od pokolja,
te su Clanovi Odbora oti!Hi za Kosmet, P eSter i BiAevo da tra!e
pomoC:. Cetnici su u tri navrata napadali grad, ali . nisu us~li ~ ga
zauzmu, jer je veC prispela pomoC sa strane. ~ed~bm, potart, plpl&e
i medusobna ubistva u okolini su se nastaVJ.la JOS veCom iestinom.
Mnogobrojne porodice su ostale bez domova, a za stanovnike ovoga
kraja bili su to crni dani. . .
U ovom periodu haosa 1 meteZa, kakv1 se ovde malo pamte, ~
gradu su prebivali i Jevreji. Oni su sada bili van svak~ opasnosti.
Njih nijc ni ko dirao, a on! su se drlali ~stranc_e, ne meS~JUC:i se ni ~
jednorn ni sa drugom stranom. Njihovt odnost sa mushmanima bill
su sas~i~id~~~~r je ostao bez Nemaca do'? · decemb~a 1941. .Tada su
ponovo doSli i zaposeli grad. Njihov ponovm ~ala~ tzazyao ~e veliku
zabrinutost kod J evreja, koji su sada oCe~ vah do~BJ~OJe ranij~
zapoCetih akcija sa definitivnim istreblje~J em. I msu se prevarili.
Ovaj povratak bio je za njih stvarno tragtCan. , . . .
Negde krajem marta 1942. godine ~a jevreJski praznik Purim,
Nemci su za nepuna tri sata pozatvarah sve J e_vreJ.e. Tog dana su
doterali i J evreje iz Duge Poljane (njih deset) t pnkljuBll ih Jev-
153
 rejima iz Novog Pazara. Nisu po.St~eli ni iz~emogle s.~ce, ni decu
u kolevkama, ni trudnice. Bizmarkov1 p~tomc1 su od¥Iu~1h da to urade
na ovaj dan, kako je to same njima SV?.Jst~en~, sa zelJom .da po~ove
jevrejska stradanja. Ali ovog puta akc!Ja JC b!la dobra pnprcm1Jena
i izgledi na spas bili su mali.
NemaCka SS policija i albanski Zandarmi proterali su ovu pres-
travljenu mtuu, koja je brojala oko 230 lica, i zatvorili je u kasarn~
na Gradskoj tvrdavi. Tame su ih drlali gladne i Zedne puna tn
dana. Cetvrtog dana su ih izveli pred kasarnu i peste kraCeg zadr-
Zavanja formirali kolonu. Po seCanju savremenika to. j~ bio dan
ui.asa i patnji, kakvi se ne pamte. Na Cudno zapomaganJe 1 le~ek ave
izgladnele i prepla.Sene mase, na tui:ne i:alopojk~ Zena, na !o"1ke ¥~.o­
vorodenCeta, koje je tog jutra ugledalo svet, okup1o se narod lZ ~rSlJe.
Obliveni znojcm, policajci sa pripremljenim pi.Stoljem i ~dreci~a,
obtrCavali su oko duge kolone koja se kretala glavnom uhcom. ~1su
dozvoljavali nikakav kontakt ni sa kim. U sluZbi ave divlja~kc haJkc,
u uslovima kada je humanizam ustupio mesto sadizmu, mogle su
se Cuti reCi gnjeva na Geteovom i Skender-begovom jeziku, i pla~em
isprekidana reCenica mlade Jevrejke : ... Pa ljudi, vidite li Sta rade
od nas! ...
Duga kalona sa po troje u redu, sa bajatim hlebom pod miS-
kom, pritegnutom rukom na kojoj je jo.S uvek stajala pre godinu
dana stavljena Zuta traka, sa volujskim kolima u kojima su potova-
renl iznemogli starci i deca i MoSo Bahar ~to je pao pri polasku i
nije mogao viSe doCi k svesti, izgubila se u anom pravcu ~to vodi ka
RaSki. PotiSteni i ps ihi~ki iscrpljeni pretpostavljali su Sta ih sve
oCekuje. Ali, kao kod svih !judi, i kod svakoga od njih postojala je
islcrica nade za spas Zivota. I a ni su hiCa koja se, i kad ih sekunde
odvajaju od smrti, obnaduju, i traZe izlaza. Ali ovog puta toliko
predati sudbini nisu ni pomi~ljali da se mogu spasiti.
Iz RaSke, gde su stigli posle petaCasovnog p~a~enja , svi su po-
tovareni u furgone i opremljeni za Kosovsku Mitrovicu. Odavde su
proterani za Beograd u Iogar na Sajmi§te, gde su hili smeSteni i svi
do jednoga su li kvidiran i u toku 1942. godine. MeSo Bahar je stre-
Ijan na putu kod LeSka (na putu RaSka-Kosovska Mitrovica), poSto
nije mogao da prepeSa~i preka jednog poruSenog mosta na Jbru .
PoSto su Jevreji proterani iz Novog Pazara, sva njihova imo-
vina je propala. Najdragocenijih stvari doCepali su se Nemci i nj i-
hovi saradnici. Jedan deo ostavStine koristili su ljudi kojima je bila
poverena na Cuvanje: komSije, ortaci, muSterije i prijatelji. Na ve-
Cinu onih, kod kojih su Jevreji ostavili stvari, Nemci su vrSili pri-
tisak da bi daSH do njih . To isto su radili i Bugari. U potrazi za
tom ostavStinam ani su prekopavali broj na dvoriUa i poruSili mno-
ge zidove.
Do jednog deJa jevrejske ostav.Stine doSli su i usta.Se. Oni su,
za vr~me pri~eme~og boravka u Sjenici 1941. godine, sa P e~teri
ot~rah preko tn stotma grla krupne stoke. To su pokupili od jevrej-
skih ortaka.
!54
I na kraju, do jednog dela jevrejske robe, do~li su Siptari i
PeSterci, kaji su boravili u gradu u vreme otsutnosti Nemaca.
Taka j e sa likvidacijom J evreja likvidirana i njihova celokup-
na imovina. Uglavnom malom broju prriivelih nije, takoreCi, niSta
vraCeno.
Jevrejska opStina u Novom Pazaru brojala je 1940. godine 292
Jevrejina. Od toga u Sjenici 27, u Dugoj Paljani 10, u Tutinu 9, u
RaSki 5 i u Navom Pazaru 241.') Na raznorazne nafine spasilo se
18 Jevreja, od kojih je 8 prei:ivelo, svi su ostali poginuli i umrli.
PoSta je Sjenica pripadala Italiji, to su tamo§nji Jevreji hili
poStedeni. Knda su l talijani nnpustili Sjenicu, Jevreji nisu h~li da
ostanu posle njih. OtiSli su sa njima do Podgorice, a tamo su th sa-
Cekali Nemci i proterali za Bergen·Belzen. Dvojica su umrli u tom
logoru, jedan je streljan kod Kosovske Mi~ovice, a 24 ~ . j~ prefi-
velo. Sada su svi u Jzraelu, izuzev MontiJa Arereta koJI ]C uzeo
u~eSCa u NOB, a sada je kapetan JNA. .
Od dve porodice jevrejske, koliko ih je bila u Tutinu, J~na
se povratila za Novi Paznr i stradala na .Sajmi~tu. ~ruga po~tca
od ~etiri ~lana ostala je do 1943. g., paSta Je .~tm pnP_BdaO ltaliJl , a
onda je internirana za Bergen·Belsen. Od n]lh tro)e five u Izraelu,
a jedn~au i~~~~~~~tan na~in spasli su se J evreji ~z HaAke: Papo Isak
uspeo je da se prebaci sa svih pet Clanova ~VOJe po.rodice ~ Alek~
sandrovac. Tamo su se predstavili k~.o Srb1. Isak Je p~ti~ dug
brkove, nosio suknena odelo i Sumadt]ske. apanke. Uzeo Je t novo
ime Miodrag JovanoviC. Taka su se spasli. Sada su u ~a~1u. .
Od svth pre-.l.ivelih Jcvreja u Novom Pazaru ~~as .J~O iiv~
MentoviC Aron i MoSo. Oni su se, posle rata, oien.ili Pri~~a
njihove porodice dana~ broje deset Clanova. U drug~m mestima San-
dZaka viSe ncma JevreJa.
!55
 Za ranljl period ndto mnlo podataka o novopaz.arsklm Jevrej[ma nabo
sam u Uternturl koju Cu navestL Za k<~.snlji period nlsam ba! ni!ta mogao
da nac.1em nl u llteraturl, ni u arhlvskoj grac.11. Arhlva Op!Une sagorela je
1944. z.ajedno sa zgradom, tako da sam morao 1Ci na jedan ~irl broj !judi :
jevrejskih or t:lkD, sarndnikn, mu!tcrljn, kom!ija i ull~nlh povcrenlkn I pre-
!lvellh Jevreja.. Najdragocentjc lnfortnneijc pruflo ml jc MoJo McntoviC, slui-
bcnik Zem. zndrugc u Novom Paznru, Ncka od Ilea, kojn sam konsultovao,
nnve!Cu : I) MentovfC Mo~o. sluibcnlk, Nov! Paznr; 2) McntoviC Aron, pro-
clavae, Nov! Pnzar; 3) Radov!C Mljo, nnstavnlk, Novl Paur; Rasovae Sulej-
mnn, zcmljorndnik, Novi Paz.ar; HasanbcgoviC Raslm, slutbcnlk, Nov! Pazar;
BoJnjovlC DZcmall, pcnzioner, Nov! Paz.ar; Melajac l:ret, prodnvac, Nov! Pa-
Ulr; Imamov!C Hallm, sluibenik, Nov! Pnz.ar; Pru~cviC Ramiz, pol. radnlk,
Novi Pazar; SaCIC Mensur, nastavnik. Duga Poljana ; MWoviC K ika, domaCica,
Sjcnicn; Hamz.ag!C Vchbo, prodavac, Tutin .
LITERATURA :
grad, ~~~~tag!t~~~ : NaJi novl gradovi na jugu. Srpska knjifevna zadruga, Bco-
Stanoje StanojeviC: Narodna endklopedi}a, Zagreb, 1928. g.
, Konstantin J lri~ek: l.s!orf}a Srba, Beograd, 1952. godlnc
Jevrejskl narodnf kalendar : Beograd-Zagreb, 1940. god.
Jevrejskl almanah, 1962-1963, Beograd.
]56
Dr OLGA S RDANOVIC-BARAC, BEOGRAD
PANCEVACKI JEVREJI I FASISTICKA OKUPACIJA
SA POSEBNil\1 OSVRTOM NA SUDBINE PANCEVACKIH
JEVREJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Pan~cvo, vekovno graniC!:no triitte/) vezano preko TBJJtija sa
Dunavom , saobraCajnom :mom kucavicom srednjevekovnog reblog
prometa, zadrtava i pod Jugoslavijom svoj privredni prestiZ. U to
doba plodna Vojvodina jo~ jc Zitnica Evrope s nepreglednim morem
rodne crnice, ustalasanim kukuruzom ili ptenicom i krdima goveda i
svinja. A Humboltove reCi o poljoprivredi kao temelju driavne moO
jo~ na Balkanu ne gube znafaj. Izmedu dva rata Panfevu, dodu.Se,
postaje pnvredni tnkmac sused.ni Beograd, politi&i centar mlade
Jugoslavije. Uprkos tome kao sedi~te jui.noga Banata ono poveb.va
svojc vaj kada.Snj e blagostanjc sabiranjem i izvozom plodova zemlje.
U gradu od tridesetak hiljada stanovnika, najviie Srba, ali l
sa znatnim udelom Folksdoj ~ra , vidnu ulogu u svim oblastima drui-
tven~privrednog fivota igraju i Jevreji. Pred rat ih ima oko sto
porodicn sa oko i!:eti risto duSa . U trgovini predvodi ko!arska izvoz-
niCka firma ...Markus Daj~... prelazeCi poslovnim ugledom lokalne
okvire. Frajnd i Fi~er otkupljuju Zito za Prizad. Brodarstvo Daj~ i
Su.lc bez takmaca j e u teretnom reGlom transportu. Istifu se i ma-
nufaktura FiSgrund, bakalnice Ofner i . ~dler, . vinara ~ah i P~,
d rvara Marer zlatara FiSer, galantenJa MaJ, umetru&a stolariJ&
Zala, naftagas' Lenart. Na samom ~!-' dru!tven~ hijerarhije na1azi
se Jo~ka Najhauz, Zitarsk:i senzal, koJl s~ za_ razliku od Jevreja, ug-
lednih imena juZnobanatske privrede, odltkuJe sa mnogo dece a malo
prihoda.
I mel:!u slobodnim profesijama intelektualaca tadalnjeg gra-
d:anskog dru§tva Pan~eva Jevreji uiivaju ugled visokih strufnjaka.
Oni saCinjavaju petinu od trideset Cetiri panb!~a&a 1~ dok se
u advokaturi, pored Hercla, Perleza, Polaka, Ha]m& i m1adih sinova
profesora Darva.Sa kao pravni ekspert visokoga ranga iatic~e dr prava
Graber. ·
1&7
 Tekle su godine. Gotovo pravilnim ritmom poleti su smenji-
vali krize, ali se miran i.ivot i dalje nesmetano izgradivao. U nepos-
rednom susedstvu zemljc, dodu.Se, veC se Sto.Sta sudbonosno odigralo.
AnSlus Austrije, raspad Cehoslova&c, statiCki rat iza Maiino-lin~~e,
podela Poljske. Napad na NorveSku. Prega.Zena Danska, HolandiJa,
Luksemburg, Belgija. Slomljena Francuska. lpak svi ti dogadaji ne
unose nikakvu pometnju ni u druStveni, ni u li~ni Zivot Pan~evaca.
Potpuna izmena karte Evrope novom vojnom strategijom blic-kriga
kao da se sasvim ogluSila o politiCka Cula stanovniStva ovog grada
pa i njegovih Jevreja. Niukoliko nije remetila njihove pl~ove 7.3
desetine godlna unapred, zasnovane na nekakvom oseCanJU pouz-
dane postojanosti poretka analogno Cvajgovom ...svetu juCeraS-
njice ...
Pogromi Jevreja u Rajhu 6ntli su se nekako nestvarni kao cia
su se odigrali bogzna kad, u nekom varvaskom vremenu kame joS
.. zakon u topuzu leZi a tragovi smrde nel-oveStvom .. - kako to kaZe
NjegoS. To ntmalo nije ugroiavalo oseCanje bezbednosti panCevnCki.h
Jevreja, kao da se sve to zbtvn daleko, na nekakvom drugom kon-
tinentu, a ne samo preko Alpa. Ali joS Hanibal je pokazao Rimu
da Alpi nisu nikakva prepreka za prevlast na Mcditeranu. A sud·
bina Maz.ino linije pouC:ila je svet sada.Snjice da se prepreke mogu
zaobiCi. Ipak, Mauthauzen, AuSvic, Buhenvald, Dahau u svesti Ev-
rope tada joS n.isu inaugurisani za legitimne kapij e smrti, ni Jevreji
med.unorodno proklamovani kao divljaC bez lovostaja.
PribliZavala se ~etrd eseta. Jugoslovenski Jevrej1 i dalje su
sa Zivotom pravili dugoroCne ugovore i ne sluteCi da je nevidljivi
udes sve te ugovare vee obezvredio. Apatekar Ernest Gat!rid dosc-
ljava se u to doba u PanCevo i preuz1ma bivSu BrankoviCevu apoteku
u StarCevaC:koj ulici, i to u Cislo folksdojCerskam kraju. Verovatno
pretpostavlja da Ce taka lak.Se t kolovati kCerku Jud1tu ncgo iz Ba~­
koga sela Karavukava, gde je datle boravio. 1) Advokat Hercl kupuje
71 B~gradu palatu na vi.Segodi.Snju otplatu. Besumnje raCuna da Ce
Je nJe~ova dobra uvedena kancelarija lako osloboditi duga. Lekar
~ k~:~i~r F~!:o:~~~ r~~a~~~e~~~ ~~~~~f~~~ai ~~dinnea~~~
njajuCi da im kroz koju godinu neCe daCeknti rod. ' . 12. IV 1941. u!le su nemafke trupe u Beograd, pun
D~ Bela !ric up1suje sina jedinca na medicinu da abezbedi
I7asled~uka syoJe ordinacije. Srbin, pravnik Lala StejiC Zeni se iz
lJu~vl ka~egtmcom sa studija u Zagrebu, J evrejkam Lilam i otvara
s nJ_om ~J~dno advakatsku kancelariju. A Jevrejin Iekar dr Karla
F~aJ~~ ~em ~~ tako~e koleginicom Srpkinjam Marijom rodenom
V1 SnJ1C . 1 dablJa s DJome kCerkicu Martu. Dr Imre Fajer kupuje
~atorru Camac i _krstari njime leti duZ Dunava i Tami.Sa. U apoteke
JOS daluta paneki recep.t osamdesetgodiSnjega penzionisanag fiziku.;a
dr ~onde! ~ paveCavase lZ dana u dan broj pacijenata dr Bele Votickog,
kOJl ardimra u predgradu Vojlovici. I u vojno-sanitetskoj sluZbi
PanCeva rade J evrej i dr Isidor Bernhaut i dr Hajim Altarac. Broj
158
automobila upravo ~etrdesete godine rekardno se poveCao Ito se
adrazila i kod panCevaCkih J evreja.
Radna nedelja se zavr.§ava muzikam za igru u hatelu ..Espla-
nad ... Pored srpske i folksdojCerske tu se zabavlja i jevrejska omla-
dina. I zaljublj uj e bez obzira na rasu i religiju. Advokatski priprav-
nici Dorva.Sovi, mladi FiSgrund, dr Frojd, student Hercl, kCeri Daj~
i Sulca igraju koliko sa Srbima i FolksdajCerima, tollko i sa Jev-
rej ima.
Kada poCetkom Cetrdeset prve neo~ekivano umire Zena jev-
rejskag bakalina Adlera, u njegavoj tuzi saufestvuje fitava varo§
ni nc sluteCi da se veC suaCava s danima kada Ce Zivi zavideti rnrt.
vima. Jer joS i tih dana, u brizi za svoje zdravlje, povorke seljaka
strpljivo Cekaju na rentgcnski prcgled kad dr !rica. A dr Ert, siro-
tinjska majka, neumarno obilazi bolesnike po periferijskim kuCer-
cima. Posle dobrog pazara za pij aCnih dana Srbi iz Vilnjice i akalnih
s.ela pune radnje FiSgrundn, Ofnera i Maja. Jedino su ufestali. pozivi
na vojnc veibe i kursevi pasivne odbrane. Ali upravo ta protivratna
predahrana jo~ vi~e uljuljkujc Jl1:goslovene u n~ivnoj, ~ _lakomis-
lenoj bezbriZnosti, veravatno s poztvom na onu latinsku ..sl VIS pacem,
para bclum-.
Dvadeset i sedmi mart ...Ja, Petar drugi, uzeo sam vlast u
svoje ruke. ..... Proklamacija generals SimoviCa. Delirijum utica u
slavu otpora nasilju. Bombardavanje Beo~ada. Unezveren~~t kao u
ko~maru. Ncmal:ki tenkovi, kukasti krstoVl. Slam JugoslaVlJe po_put
elementarne katastrofe unosi u dru!tveni !.ivot Pan~a paniku,
ncred i rasulo. A anda stravu smrti i priprcmu za otpor. I raslaJa-
vanjc PanCevaca na nadljudc, podljude i poniStene . lj~de. P~o je
bcsamuCno argijanje nadljudi domaCih Nemaca ~lVIlh manJmaca
stare Jugoslavije s treljanjem i veSanjem tri~es~t 1 !est S~ba Pan-
Ccvaca. Qdmazda za sO i hleb dvad:sctog~1Sn]eg gostopnmstva "!
zcmlji natapanoj vekovima slovenskim znaJ~m ~. ~bsburgova: 1
otkupljenoj od Crnog orla na megdanu krv1 dablJemm, pobednim
ratom.Anhsemitski pragani nastupili su takod:e veC prvih dana. Jer,
prema Z. Leventalu:
ruSevina ~ija su se zgari.Sta jaS p~Ua. Samo dan
kasnije zapOCeli su Nemci da pljaBca.JU jevrej_ske ~d­
nj e i stanove. NaroCte jedinice n~&:.e vojske, o-
jima je pljaC:kanje jevrejske imovme bilo u tojlh
glavna du:lnost, obijalc su pod kamandam t!;: do:~
reSina jednu jevrejsku radnju za drugam. su
obijali 1 pljaCkali jevrejske stanove, a s ~~a=:
kuCstvam namestili su stanav~ nema . . ~
:ogradski Jevreji su reg~strov~ v~::Sclj~~ t!:-
1
:~~:ad~:Lci;~ ~~e;akl:~ ~:~~m J . Registrovani
159
 Jevreji morali su se javljati i vuC:eni su na rad i sa
sedamdeset godina. Radili su teSko o svojoj hrani. Na
radu su ih tukli i vredali . Uredba protiv Jevreja i
Cigana od 31. maja 1941. godine odreduje prema Nirn-
ber§kom zakonu registraciju J evreja, Zute trake s
oznakom J , obavezu prisilnog rada, pozive koje Jev-
reji ne smeju vrSiti. Po istim zakonima Jevreji mo-
raju da prijave svu svoju imovinu, a radnje im vode
Nemci. •.")
Rasizam nacionalsocijalizma sa svojim politiCko-antropoloS-
kom teorijom vi§eg odredenja germanskog nadOOveka novim izda-
njem imperijalizma, nije uva.Zavao ni onomastiCko-etni&e dokaze ne-
matkih prezimena Adlera, FiSgru nda, Maja, Hercl, Daj<!a, FiSera, ni
bioloSke, bel u koZu i plavu kosu. Mada ti dokazi behu oCigledna
svedo&mstva, ne samo vekovnog zajedniCkog Zivljenja pod istim
podneblj em, veC i srodavanja meSanjem krvi, nj ihovi progoni, prema
pomenutom Leventalu, ne izuzimaju ni panCeva&e J evreje.
... 1 u Banatu je, neposredno po svome ulasku, oku-
pator pljaCkao jevrejske radn je i stanove i izvrSio
registraciju Jevreja, terao ih na tcSke !izit:ke radove,
zlostavljao i poniZavao, Fanatizovane mase Folksdoj-
tera bacile su se zverski na naA srpski i jevrejski
i.ivalj .. . U panCevaCkom zatvoru Jevreji su, basi, mo-
rali igrati s Nemcima koji su ih cokulama gazili po
golim nogama .. . U noCi izmedu 14. i 15. avgusta 1941.,
poha~eni su istovremeno i iznenada svi banatsk.i
~e~eji, koji su se dotle nalazi li na slobodi. Dozvoljeno
rm )e da ponesu onoliko prtljaga, koliko su mogli sami
nositi. Litni pretresi prtljaga hili su u svim mestima
izv ed ~?i grubo i uz Sikaniranja i zlostavljanja. Svima
J evreJtma oduzete su sve dragocenosti, sav novae, i sve
Sto su sobom poneli. Oko 25. avgusta Nemci su po-
Celi da masovno interniraju Jevreje u Beogrndu. Ba-
natski ~evreji , prebateni za Beograd krajem leta
1941., zaJedno su sa beogradskim jevrejima interni·
rani u logor kod Topovskih Su pa, odakle ih vade na
streljanj e u Jajince, Jabuku i druge jame. Zene i de-
cu Banatskih J evreja smeStaju na SajmiSte zajedno
s beogradskim.. Jevrejima i vode u duSegupke. Od-
redba o JevreJima, obznanjena za Srbiju vafila je i
za Banat. Oko 1_0. ?OVembra ost:Uo je u Zivotu svega
400-500. JevreJa 1znad 14 godma, a ubijeno preko
5000_._ Vee se~tembra 1941. odvedena je iz logora prva
p~bJa JevreJ a. Nemci su im rekli da ih vade u Aus-
triJU ~a _rad. Krajem oktobra otpoCelo je odvodenje
JevreJa tz logora kamionima u veCim grupama od
160
100-30_0 . ljudi. Redovno je uoCi odvodenja dolazio
~:r:s~~e~~~:';~t...~':edenje, koliko J evreja treba da
. Medu pa_ntevat:ki~ J evrejima, odvedenim avgusta 1941. s 05 _
tahm banatsk1m JevreJtma za Beograd, bUi su sledeCi zdr ' tv ·
radnici: ~agistar farmacije ~~est G_otfrid sa fenom i kCerko:sJuc:li-
tom, stan dr Mar Gonda, CtJl su sm i kCi sa porodicam :!:i ll
in~~transtvu, dr ~~Ia Iric s.a Zenom i sinom E>urikom, bra: B~~ J:,
Deze, u to doba_J~S nastanJen u DebeljaCi, sa Zenom Irmom, ta!tom
Je~enom Kraus 1 ~m~m Ot?m, dr Ladislav ErS sa fenom dr Margitom
Er:s, dr _:Bela Vottc~t sa kcerkom Agl, dr Karla Frojnd, ~ja je fena
dr MarlJB sa kCerkic~m Ma_rtom ostala na slobodi. Odveden je i sto-
:natolog ci:' ~mre F~)er s~ zenom llonkom i dentista Morvaj, fija je
zena SrpkinJa, kao t FroJndova, ostala na slobodi. Nlsu po!tedene ni
porC'Idice vojnih lekara, Zena dr Haj ima Altaraca Ela s decem Bertom
i Mnrdohajom, i Zena dr lsidora Bernhauta sa dva sinCi6a.
Od panCevaCk.ih Jevreja na legalan naC.in pu.Stena je na slobodu
koliko nam je poznato, jedino Lila, Zena Srbina advokata Late sre-:
jiCa. Tokom jeseni 1941. godine s ostalim Jevrejima NediCeve Srbije
i folksdojCerskoga Banata likvidirana je i veCina panCeva&lh J ev·
rcja. Zene, neSto kasni je pokupljene u logore, zadesila je ista sudbina
kao 1 njthovc oCcvc, mu:Z.eve, braCu i sinove.
Postoje i danas, u vrhunski racionalnom nauCnotehnit:kom vre-
menu plastike, elektronike i astronautike, Orfeji - svedoci Pakla.
To su povratnici iz 1ogora smrti pa i onog sa Sajmi!ta, mo!da naj-
goreg od sv1h, po seCanju jednog od njih Dorda Petkovi6a. Ti svedod,
u veoma ret.kim ~ruovi ma, kada skupe dovoljno snage za seCanja s
kojima se ne da Ziveti, vaskrsavaju za nas neshvatljiw dokumenta-
ciJU o totalnoj dehumanizaci ji evropske civilizacije pod Hitlerom. Zva-
nit:no prokJamovane Zrtve broj jedan ove sramotne ere bill su Jev-
rej i i Sloveni. Oni koj i su ostali Zivi poSto su proSli kroz sve krugove
pakla, gdc je i nckolicina PanCev~ca delila sudbinu_ ostalih ~tra~­
nika, svojim memoarima ili umetnit:ki tr~nsponovantm S~J~ ti-
goSu plamenim ... Z'akiz.,. faSizam sa d.imnJBCtma krematoriJuma 1 og-
lcdima humane vivisekcije kao svojim simbolima.
u
Kroz mu{:iliSte okupacije proSlo je srpsko Pantev~ bez.Jevreja.
Kao svoj obol slobodi, slitno svim ostalim naSim mestima, 1 ono je,
povezano s opStim jugoslovenskim pokretom otpora NO~, frtvovalo
mnoge mlade, herojske Zivote, doZ:ivelo masovna veSanJa, klanja 1
streljanja. .
Potetkom oktobra 1944. godine u Panfevo su po~&i ~
Sirale saveznit:ke trupe sovjetske armije i jugoslovenskih partizan&.
161
 Tokom sledeCih meseci oslobodena je i Otava zemlja. Oslobodena i
uveC:ana. Teritorijalno. Bilans preZivelih bio je suprotan. Naroti to
Srba i Jevreja. Njihove razorene i oplja&ane kuCe, upokojene i
obezvlaSCene mukom su muCale kao grobiSta gde se vi~c nikad neCe
nastaviti stari, prekinuti Zivot.
Od pantevaCkih zdravstveni h radnika vojni lekari dr Isidor
Bernhaut i dr Hajim Altarac ostali su Zivi. Bernhaut je emigrirao za
Izrael sa sinovima, koji su se takode spasli. Altaracu je pobijena cela
porodica, a on sam je, kao Bernhaut, emigrirao za Izrael da pok~a
da u novoj otadZbini otpoCne nov Zivot. Likvidiran je i starac dr
Mor Gonda, a i njegovu decu s porod.icama, mada su hili nastanjeni
van granica J ugoslavi je nije mimoi~la sudba ostalih evropskih Jev-
reja. Stradali su i dr Bela Voticki sa kl:erkom Agi i dr Imre Fajer,
stomatolog i dentista Morvaj, koga okupacija zatite na letenju u
bolnici. Pu~ten privremeno kuCi kao prezdraveo, odveden je sa os-
talim svojim saplemenicima i vi~e se nije vratio. Fajerova .fena Ilonka
posle muZevljeve pogibije uspcla je da se prebaci za Zemun i pridru:!i
partizanima. U toku borbi i ona je poginula. Ubijen je i dr Karla
Frojnd, Cija Zena dr Marija sada Zivi sa kCerkom Martom u Beogradu
kao penzionisani profesor patoloSke anatomije Medicinskog fakulteta
Beogradskog univerziteta.
Posebno je tragitna sudbina Sir e porodice Iricovih. Pored dr
Bele !rica sa Zenom i jedincem sinom Durikom, likvidirani su s
porod.icama i njegova braCa : Karla, komercijalista, sa ienom Marikom ,
rod. Lustig, i dve kCeri od kojih se Lezi porodila na SajmiStu i
ubijena zajedno sa novoroden~etom; zatim GaSpar ieleznitar, Djula
trgovac i sestra Julija.
Biografije nekolicine izginulih zdravstvenih radnika Pan~va
sakupljenje od preiivelih rodaka, kao prilog ovoj hronici, neka budu
poslednji pomen na ove nevine Zrtve faiizma.
ERNES T GOTFRID (1902-1941)
. R~d.en u Sopronju, .u Mad.arskoj , od oca drZavnog anovnika,
g~azlJU ~ohnda u Sentl gde i maturira. P osle obavlj enog vefbe-
~tCkog teCaJ_a u Prel~gu . u Medumurju kod mr Iga Lajtner a i polo-
zenog ~rakttkuma ~~tSUJ e se na farmaciju u Zagrebu gde diplomira
za ~ag~stra far_ma ctJe 192 5. godine. Po odsluZenju vojnog roka po-
laZe 1sp~ t za ~mtetsk~g poruCnika. Kao farmaceut prakticira u Donj oj
Len~avt, zattm kupu)e apoteku u Santi kraj Sombora, koju kasni je
me.nJa za apoteku u Karavukovu, opet u Bana tu. Pred sam rat ku-
PUJ C. apotek~ u PanCevu i onde se nastanjuje. UsavrSavajucS se u
~tru~1 sa:a~uJ e u f~aceutskim Casopisima, ali se bavi i k:nj iZevno§Cu
1 obJnVlJUJe pesme 1 novele pod pseudonimom ,..zolt Ernesto....
162
Ap:ila 1941., I?obilisan za Zagreb, dopada zarobljeniitva, all ae
sp~ava tz ropstva. 1 vraCa .J?C!ke kuCi, u Pan~o, odakle ga Nemci
~=~~~e::v:~~~ ~e~;~~ak~~~~~~::ddlO:u~~
logortsana na SajmiStu, likvidiran je iste jeseni kod Jabuke. Zena
Ernestova uspeva da pobegne iz logora za NoVi Sad, ali onde je
Nemci uhvate i talco dUSmanski premlate da je odmah posle toga
od povreda iz~hnula u ~~ici u Beogradu. KCer Juditu roditelji na
vreme otpremaJU staramaJCI u Sentu gde ostaje do 1944. kada ih sa
ostalim sen~ nskim J evrejima Nemci pokupe, deportuju za Aulvic
i likvidiraj u u plinskoj komori. Tako je u drugom svetskom ratu
od faSista satrvena ~i tava porodica magistra Emesta Gotfrida.~
DR KARLO FRAJND (1909-1942)
Roden u BeCu, gimnaziju pohada i maturira u Pantevu. Upisuje
se zatim na Medicinski fakultet u Beogradu gde diplomira 1933.
godine. Kao lekar r adio je na Internoj klinici Medicinskog fakulteta
u Beogradu, u Vojnoj bolnici u Beogradu i na Patolo!kom institutu
Medicinskog Cakulteta u Beogradu. Davao je strufncrnauble priloge
i bio ~an redakcije u faso pisima ..Akta patologika .. i ...Akta kance-
rologtka ... P o okupaci ji neko vreme se krio u Op!toj driavnoj bol-
nici, gde ga jula 1942. godine otkriju Nemci. Otada se o njemu ni!ta
vi!e nikada nije C ulo.~
DR BELA IRIC (1891-1941)
Roden u Melenclma, gimnaziju pohada i maturira 1910. u Beloj
Crkvi. Posle toga se upisuj e na Medicinski fakultet u Bud.impelti gde
diplomira 1915. godine posle ~ga odlazi n&; fro~t. Po zavdetku prvog
svetskog rata. dolazi u Pan~evo, otvara orc;Unac9u s rentgen apara~m
i zasniva porodicu. Godine 1941. kao sarutetski kapetan I klase btva
pozvan na vojnu ve:!bu u Pri~tinu gd.e ga. zati~ i rat. Zarobljen,
uspeva da pobegne iz logora da se vra~ kuCi. u Pan~vo, koje pe:Ake,
koje volovskim kolima. Istog leta, deleC.i sudbtD;u ostalih Jevreja, _pre-
ba~en je s porodicom za Beograd gde su kasmje svi troje logonsanl
! pobijen!.")
Qvo plansko mas~vno sa~r~je e.vr~pskih Jevrej~ od. strane
fa.Sizma, gde ni banatski JevreJ~ rusu bill. 1zuze~ pre!ivela su tri
pan~eva&a lekara: dr Ladislav 1 dr Marg~t Ed 1 dr Dde Irie. Izne-
Cemo ovde njihove uzbudljive od.iseje da bi posluiile kao dokumen-
tacija o drugom svetskom ratu istoriCarima i knjilevnlclma, a pH
svega:.~~:C:j~~~ablog para Eri, Ladislava, Panmrca t Margite
rodom P e!itanke, 14. avgusta 1941. godine probudenl su u zoru I
183
 oterani u opStinu. Dozvolj eno im je da ponesu sa sobom sarno naj-
nuZnije. Iz opStine, gde su sakupljem svi pantevaCki Jevreji, Nemci
su ih prebacivali po gruparna Spediterskim kolima za Beograd pod
nadzorom mesnih Folksdoj Cera. Prethodno su ih pretresli i oduzeli
im novae, nakit i sve dragocenosti , odnosno sve §to je bilo od vred-
nosti. Putern su ih joS jednom pretresli i pokupili im i poslednje Sto
se kame na.Slo sakriveno. U Beogradu istovarivali su ih kod sina-
goge s narec1enjem da se smeste kod beogradskih poznanika Jev-
reja, gde i kako ko zna. A kada su oni dopremljeni jedva je koji
minut nedostajao do policijskog Casa.
vee slerl.eCeg dana naredeno je da se svi muSkarci moraju
prijaviti policiji. To popodne skupljeno je po ulicama za odmazdu
120 talaca, medu koje se na.Sao i Ladislav. Na neCiju intervenciju
taoci, sreCom, taj put nisu postreljani, nego su ubrzo svi puSteni na
slobodu. Za Jevreje je ta sloboda potrajala vrlo kratko, jer su ih
odm<\h poCeli sakupljati 1 otpremati u Iogar kod Topovskih Supa.
2ivotni uslovi u logoru bili su gori od uslova za stoku. NoC su
provodili na zemlji, zagadenoj konjskim izmetom, bez slame, Je:laja
i pokrivaCa. Kratko vreme provedeno pod pomenutim okolnostima,
bilo je dovoljno da u tolikoj meri oslabi Zivotnu otpornost zatoeenih
da se Ladislav razboleo i bio prebaCen u bolmcu na leCenje.
NasluCujuCi Sta bi ga po povratku u Iogar zadesilo, Ladislav,
u dogovoru sa Zenom koja je joS hila na slobodi, odmah donosi plan
o bekstvu. Sa mitom od 1000 pengi oni postiZu da ih nemaCki vojnici
prebace kamionom sa joS nekolicinom Jevreja u Novi Sad. Bekstvo
im je omoguCila sreCna sluCajnost Sto Ladislav nije poslat iz bolnice
natrag u Jogor, nego na oporavak u Zenina privremeno pribellite u
Beogradu i Sto su doneli brzu odluku, svesni da nema vremena za
oklevanje. VeC na sam dan njihovog bekstva mere su se pooStrile
i otada nijedan Jevrejin viSe nijc bio pu.§ten iz logora.
Iz Novog Sada otputovali su odmah za BudimpeStu, Margitinim
roditeljima. Tamo su, neprijavljeni, Ziveli aka godinu dana. Krajem
1942. godine, verovatno na neCiju dostavu, upadaju u kuCu Margiti-
nog oca dva agenta, hapse Margitu i Ladislava i odvode ih u sabirni
logor Rombah, a odatle prebacuju u Iogar Magdalena utca u Bu-
dimpeSti. Zbog ilegalnog prikrivanja Jevreja Margitinog oca osude
na smrt, ali poSto je podmitio straiare, ani ga ,..zbog starosti .. pomi-
luju i puste kuCi.
U ~ogoru su proveli sve do 1944. godine. U poredenju sa jugo-
slovens~m _l~gorom kod Topovskih Supa, stanje je bilo znatno bolje,
~ su 1mali 1 ne~ vrstu kreveta montiranih na spratove. ReZim je
b10 dosta popustlJlV pa su povremeno pu.§tani i iz logora radi lefenja,
s naredbom da se re?-ovno. prijavljuju za to vreme policiji. Po do-
lasku Ne~aca, medub?', pr1ltke se znatno pogor.§avaju, odnosno mere
poo.§t:~vaJu. Odma~ Je izdata naredba o r egistrovanju J evreja, kao
1 r~Je u J ugoslaV1Jl, od~?sn~ svim okupiran1m oblastima Evrope.
~~g1~, pouCena dotadanJ1m 1skustvom, odlazi umesto muia u po-
liciJU 1 to neSto pre zakazanog vremena. U policiji ona vidi da Nemci
164
zadrZavaju prijavljene i brzo odjuri kuCi da obavesti o tom Ladis-
lava i da ga spreCi da ode. PoSta su se svi pozvani sakupili, Nemci
zakljuCaju ulazna vrata i sve zadrlane Jevrej e likvidiraju is~g dana.
Radi bolje bezbednosti ani posle toga nabavljaju IaZne legiti-
macije, a kasn\je u Svajcarskom poslanstvu, koje je u to doba zastu-
palo jugoslovenske interese, isposluju zaAt itne pasoSe. Med.utim, ni-
kakve preduzete mere nisu ih viSe mogle naro~i to za.Stititi. Zato su
skoro potpuno prestali da izlaze. Cak i za vreme bombardovanja os-
tajali su u stanu, jcr su Nemci stalno vrSlli racije po ulicama i sve
sumnjive hapsili i kratkim putem likvidirali. Radi veCe sigurnostl oni
odluCe da odu na selo. No Nemci su uskoro poCeli i po selima planski
registrovati, kupiti i ubijati J evreje. Mada su Sovjeti vel: stigli
nadomak madarskih granica, N emci sprovode do poslednjeg &sa
dosledno antisemitske mere i jednog od tih dana izdaju naredbu da
se svi peStanski Jevreji pokupe i smeste u Geto. Obave§teni o toj
opasnosti od jednog prijatelja hriSCanina, oni se, ne CaseCi ni_ Casa.
odmah svi pt·ebace ~ prijateljsku porodicu jednog poluhriiCan-
skog braka.
Pobedonosna sovjetska armija u to doba je veC osvajala pel-
tanska predgrada. U poslednjem oCajniCkom otporu protiv ~~~a
saveznika, Nemci su sada skupljali po ulicama mu.Skarce 1 ~ali 1h
na front da pojaCaju svoju vojsku u rasulu. Sedam poslednJih ne-
dclja pred slam fa.Sizma u Madarskoj proveli su u podrumu ne lzla-
~eC~:~~r: ~~i~W;,~ei;:;;t;j;"J:~t~.m:ei~r~~~i~dj~~ov'::~~v~~~
i napunio posude vodom iz bunara. Citavo to vren:t~ odrfavali su se
obrocima mlake vade zaprlene s ne.Sto bra.§na. Bil~ su do te .~ere
izgladneli da su jednog dana dovukli. ugin~lo~ ~o.nJa, ra.§CereOli ga
i pojeli. GuSio ih je vazduh isparenJe~ l]udt . t 1zme~. Po povla-
Cenju Nemaca, kada su se posle teSk.ih tsku§en]a, naAh .opet na. slo-
bodi, jedva su mogli da se popnu u svoj starl: .od. slabostt. NedelJam&
su vukli proliv od svakog jaCeg zalogaJa kOJl b.t u. sebe ~ell.
Kad im se Cinilo da su dovoljno OJ:lOra:VlJem, ~atili su se U
oslobodeno PanCevo, uselili u svoj u do gohh Zl~ova oplJ~~u kutu
i pokuSali da nastave stari ~ivo t. Danas su oboJe u P~Jl. .
Dr Deie Iric, od oslobodenja lekar u Panfevu, ~v.eo J~. pred
rat u Debeljat.i. 15. avgusta 1941. godi ne eses_ovci su. ~pali 1 u nJihovu
kuCu kao i u sve jevrejske kuCe u mestu , 1 naredtlt dB: se za deset
minu'ta spreme za pokret. Sproveli su ih zatim na Zelezm~ stanicu,
utovarili u stotne vagone i odvezli za Pantevo. T~o su fitavu grupu
debe1jaCkih Jevreja zatvorili u malu kasarnu 1 do. ~ole kofe _op--
ljaCkali. Naredili su im da tiste k_~ar~u: Bez ~eth 1 du~ravruD:
morali su golim rukama da skuplJBJU 1 tzbacuJU balegu tz Stala I
ljudsk~~:k:;~je~ i=a~~j~!~~eh ~:~tt~no im je d~
legnu po golim cfas:
kama bez le:laj a i pokrivaCa. VeC u samu zoru di~li su ih. i odvezh
na prist.aniSte. Qdatle su ih prebacili ~ Beogr:ad 1 sprove~ do Ta!-
majdana. PoSta su svi prethodno reg1strovam, naredeno un je da
l&o
 se smeste po kuCama beogradskih J evreja, kod rodbine i poznanika, porodice ave nckad jake i napredne etniCko-verske zajednice, otudeno
gde ko uspe. Ali veC treCeg dana sazvani su opet svi na Ta.Smajdan. pre koju godinu, sad je razruSeno. Jer je u dane bogosnt!enja zjapUo
Svi muSkarci iznad 14 godina odvedeni su u Iogar kod Topovskih praznilom smrti opustelog svetili Sta. A novo vreme donelo je sobom
§upa. U Iogoru prvih dana n isu imali ni leiaje ni pokrivaCe. Kasnije i nove odnose prema religiji.
je Jevrejska opStina uspela da nabavi i da im dopr emi ne§to slame. Take je nestao i poslednji trag nasilno prekinutog tivota jedne
Kada se na.Sao u logoru sa sinom Otom, joS de~kom koji se napredne ljudske asocijacije. Ipak, sudbina je kao naknadu za pre-
tu nalazio oko mesec dana, Deie je predosetio §ta ga Ceka i odmah trpljena stradanja pod faSizmom, posle milenija lutanja po svetu,
poCeo da sastavlja plan o bekstvu. U to mu se sinCiC razboleo i bio vratila J evrejima u Izraclu izgubljenu otadibinu. Kao Ato vetar raz-
pu.Sten u grad majci na leCenje. Nekoliko dana kasnije DeZe plansk.i nosi scme na milje daleko od rodnog kraja, tako je uiasna vetro-
simulira te§ak ZuCni napad i uspeva da bude sme§ten na lefenje u meti na drugog svetskog rata u Izraelu - obeCanoj zemlji sakuplla
jevrejsku bolnicu koja u to doba nij e hila pod nekim jaCim nadzorom. izgnanike i povratnike Pakla, med.u kojima i nekolicinu Pan~evaca,
Istovremeno sa Zenom preduzima korake oko nabavke laZnih legi- da onde nastave prekinuti Zivot. PouCeni sudbom Lotove Zene onde
timacija za Citavu porodicu. ee. na tlu pradedovskom, bri§uCi proSiest, graditi jednu lepiu bu-
Sredinom oktobra 1941. godine organizovano je bekstvo Defeove duCnost.
porodice i njegove braCe sa sestrom za PoZarevac, gde se predstave
kao izbeglice. Tame su proveli oko mesec dana. Krajem novembra
Nemci ot.kriju i hapse porodicu DeZeove braCe i sestru, sprovode ih
za Beograd, zatvaraju u Banj iCki logor i sredinom decembra sve
likvidiraju. ZahvaljujuCi. lai.noj legitimaciji na ime Du.Sana Kovafe. LIT ER A T U R A I I ZV ORI
viCa, iz te racije se spasao samo Dei:e sa porodicom, Zenom Irmom,
ta.Stom J elenom i sinom Otom. 1) ?.tlllekcr Felix · Geo~ chricht e der S!a.dt Pa.ntevo - Pantevo, 1125.
Iz predostroinosti Dei.e se joS iste noCi. spakovao i sa porodicom 2) Gotfrld, 'mr. f~ Karlo - Klklnda : B iogra.fski pod4d o bnltu Eru.Cu.
krenuo rano ujutro prema Petrovcu na Mlavi. Po.Sto su tamo proveli 3) Srdanovit. mr. farm . Dejan : Pa.nc!evo f n je"ova. zdravsttl~t~u1!:'~
noC, nastavljaju sa bekstvom prema Zagubici u Homolju, 1 tu odJu.
Cuju da se zadrie, jer su u to vreme Nemci slabo zalnzili u taj kraj ~~~~"r:~t~·~~~~~f:'t:r; ~~:::vti: ~~~.·~=~str. 35S--385.
pa su se oseCali dosta bezbedni. Medutim, aprila 194 2. godine Nemci 41 ~~~~!;]e~;eJ;~n_,kuodo.~~~~Jr:__tr;::~;:~~ ~~~~~:;:r~_!3,n('~ovih &Gradnlkll
su se poCeli uCvr.SCivati i u Homolju i oni pobegnu u §umu i prid-
ruie se partizanima. UCestvuj uCi u NOB kao vojni lekar, Defe s
porodicom ostaje do kraja rata s partiznnima i u okviru njihovih
:! ~s:~~l~,t~~~:a~.1 3~~=~o~:/::~e~;;lj:, j unu, Republlka, 25t. XII li53,
XX471.
oslobodilaCkih jedi nica ulazi 1944. u Beograd. PrebaCen kao vojn i
~: ~~J~~~~~~:~~~:af~kl?.~~~~~ ;;0~ :~1\~~::· u
8
lek.ar za PanCevo, on se po svrSetku rata i demobilizaciji u njemu penzljl: Biografald podaci
nastanjuje, a 1950. godine odlazi u penzi ju. Iscrpljene prei:ivelim stra·
ho~a. Zena i_ taSta mu ubrzo umiru, a sin Oto emigrira iz Jugo- 91
;rl;~: ~:· lekar·penzloncr u Pan~evu: Blogrofsld podad o bratu BeU
siav:}e. PoSta J~ zasnovao nov brak sa f enom Srpkinjom s kojom
dobiJa drugog sma, sada gtmnazistu, DeZe ostaje u J ugoslavi ji. I O) ~~~~t;.J~~!;;:r:: ;;~~;a.·~~:~::::'o~::O.mciJe, usmeno saopjtena.
Od n ekada.Snje mnogobrojne, ugledne i snnZne jevrejske crk- l l) Irl.c, dr Defc : SeCanJa, usmeno •aopJteno.
vene . op.Stine ostalo je posle drugog svetskog r ata u PanCevu jedva Ovlm lzrafavam za.hvalnost svlma kojl su mi datlm podaclma pru!Ui
?:setmu Clanova. Najveci broj preZivelih povratnika iz logora smrti
pomoC pri lzradl ove hr onlke.
1~. NO~, odnosno vojnog zarobljeniStva, emigrirao je za Izrael. Medu
nJ~a Je, nesumnj ivo, posebno zanimljiva sudbina PanCevca J eSke
0
~d;~~:~~~a:~~o~~~:~~ p~i;;~i~o:. ~~n~~~ z~~~~g1:c!:f~
kao uglednog slikara, sa sinom takode likovnim umetnikom u to
vreme u Parizu, gde mu se odrZavala izloi ba. '
. Preos~li P<_m:C~~aCki J evreji, manje~viSe bez potomstva, bliZe
se hioloSkoJ gr~ruCl ~~~ota. A veliko istoCnjaCko kube impozantne si-
~~g~~~ ~: s:!~Je~z;~~~~j~~~u~s~~~~o~~n~j~
166
 VLADISLAV ROTBART, NOVI SAD
CJJE JE DELO NOVOSADSKA RACIJA
Prilog istoriji Jevrcja u Ba Ckoj
u.. ist~riji . evropskog Jevrejstva zabeleieni su mnogi tragiCni
dogadaJt. Hitlenz~, za ~OJ! se na ialost ne maZe reCi da je u celom
svetu u potpun ~stltzgub!o tlo pod nogarna, uneo je u istoriju Jevreja
na . Stare~ kon~~ne~tu toh~o tragiCnih dogadaja da pored njih bledi i
naJsum~t J e orgtJ~llJe srednJovekovne inkvizicije. Te~ ko je u nizu zver-
stav~ httler.c:v~kt ~ dZel ~ta i njegovih savcznika, hortijcvskih, us-
~kih, Cet~ucki~ 1 drugth faSista izdvojiti najgnusnije zlot.ine poCi-
nJene prot1v pni?adn ika )evr~jsk~ nacije. Nesumnj ivo je, rnedutirn,
da. su no.v?~dsk_1 JevreJt doztveli od 21-23. januara 1942. godine
~~eu~~~}e 'st~=~~~~~=~~i zloCin koji su Hort tjevi fa.Sisti poCinili za
_ P~Cetkor:n januar~ u selima Jui ne BaCke, tzv. Sajka!koj , orga-
~~~~G~::nj~;t:,mc~~~j~~g:~~i- ~~:al: s~k~~~~~ ~~:o 5~~~2~!:
r~~~· s:,raca, z~na 1 d ece sve pod izgovorom borbe protiv partizan-
s 1. o eda .. N1 danas nij e_ bez !.nteresa da se r azjasni nekoliko pi-
~nJ~ . u :-ezt ovog . dogadaJa kOJI spada u najtragiCnij e iz ncdavne
~~o~~J~a}~~~g~~ro~~Tj~~o~e;~;~~la~JT.ejskih
zajedn:ca koja j e bila
d' Pre ~vega . treb_a odgovoriti na pitanj e zcclto je januara 1942
~ ~~~ ~=d~~ ~ 0~! j~~0P~~i~o ~~~~~r;\foo . Saj~aS~im ,
0
0
5 12
selima 1
:C:uve~og_ masakra i da li je ~a~nja ~iviln~e v~~~tmusf~~:V~~a~:o~
rovo ~OJU ovog masovnog zloCina? Sem toga, nije bez intcresa
upoz?t.' ka~o su_reagova~ rnadarska javnost, madarski narod pa i
zvar;u . ~ ~a arsk_t kr_ugoVI na ova gnusna zlodela. I na kra ·u treba
~~Ctsti ~ J~no pttanJe koje ~e Cesto postavlja: da li je po1te' svega
s se -~' o o.nog Zalosnog Januara 1942. godine moguCe zbli:Zen ·e
~r;;:~~~~ievreJskog naroda s jedne strane i madarskog naroda 5 dr~-
168
Povod za organizovanje krvoproliCa. u j\d:noba&:im selima i u
Novorn Sadu januara 1942. god.ine bio je takozvani iabaljski sukob.
Poznato nam je da su posle ulaska madarskih okupatorskih trupa
u BaCku Clanovi KomunistiC:ke partije Jugoslavije i Saveza komuni·
stiCke omladine Jugos1avije, posle kratkotrajnog prikupljanja snaga,
joS daleko pre izbijanja rata izmed.u Sovjetskog Saveza i Nemafke
i opSteg ustanka protiv okupatora u na.Soj zemlji, po~li da pripre-
maju i organizuju narod na ustanak protiv zavojevaCa. Mre:la par-
tijskih i skoj evskih organizacija proSirila se na Ci tavu Ba&u. Posle
izbijanja oru:Zanog ustanka i u Ba&oj je poCeo bespo§tedni rat. Gori
:lito, kudelja, okupatorski automobili naleCu na svakom koraku na
prepreke, a 7. septembra Citava BaCka je osvanula ~ crvenim nat-
pisima na zidovima kuCa, pa i kasarni : ...smrt faAtzmu-5loboda
narodu !.. P oCinju i prva veSanja i hapSenja baCkih rodoljuba. Me-
dutim, to nisu bila prva zverstva okupatm·a u ovim krajevima. Devet
m eseci pre krvavog pokolja u Novom Sadu i drugim mestima Sirom
BaCke madarski regent Horti izdao je naredenje madarskoj vojsci
da zauzm e BaCku i Baranju i prisajedini je Kraljevini Madarskoj .
Mirna zaposedanje ovih krajeva, omoguCeno raspadom jugo~loven­
ske vojske, nijt' odgovaralo interesima i _POtr~bama .!"'adarskih vla·
stodriaca. Njima je hila potrebna dramattka, 1zve.StaJ1 o borbama, o
hcrojskim podvizima, kako bi se odvr_atila p~Zn~a ~adarsko~ naroda
od ncma!tine, bede i drugih unutraSnJe-polittC:kih 1 druUvemh prob-
lema. Otpora, mcduti:n, nij~ bi~o . ?~novnic~ ~aCke sa suzama. u
o6ma su posmatrali tih ramh k1Sovt bh proleo:.1h dana k~ko ~e J~­
goslove nska kral~cvska vojska,. pr~v~e.na .s~OJim g_en~r~hma-tzdaJ·
nicima, povlaC:i IZ BaCke nc tspalJ':IJ~Cl 01 _Jedan Jedint metak na
osvajaCc. Po~to nije bilo otpora, on ]e mscemra~. Pale su ~rve trtye
oku patora u ravnoj BaCkoj . Sirom ove poroblJene P?~aJ.me ~vtle
su se u cminu majke, Zene, oCevi i deca. .U t~ doba ?lJe btl? 01 p.ar-
tizanskih odreda, ni palj enja Zita i kudel]e, m crvemm sloVJma. tsp~­
sanih preteCi h parola, a nevina krv je ipak potekla. Potekla je, Jer Je
fa.Sist iCkim glavcSinama to trebalo. . . . . , .
ProSli su prvi meseci okupaclJC, tzblO }_e rat tzmedu NemaC~e
i njenih trabanata i Sovjetskog Saveza. B~JtSta su se p_rotezala At·
rom ukrajinski h zaledcnih polja, a madarsku1! vlastodrlcu:na ponovo
~ je bilo potrebno da, kako pred svojim stanovntStvor:', taka 1 pr~ svo:
' im nernaCkim saveznicima, prikaZu da su u Ba~OJ u.~oi.~ni mterest
~adarske drlave. Povod za pripremanje kr':'av~~ org!Ja ~~~~~:
BaC~e bi o je sukob izmedu madarskih ~u~;~u ~a~:cllemih orga-
parbzanskog odreda. ~z ~okumel!ata, k~J zak . Citi da postojanje ave
na madarskih okupaClonth vlash, da se 1JU
edsta 1' 1 takvu apas-
partizanske j~din~ce_ nije u v~jno~ pogl~~~~imajuv ~:j~e akdje ve-
r;ost zbog k~ bt.:~ Ji~neu~ 1~ 4 2~ :odine u~njeno. Postojl Jedr!a
5
~~~f:.e~~ja sv~ Jdo sada ruje mogla da dobije punu potvniu, da Je
189
 akcija ..proCeSljavanja .. (kako se u zvani~nim okupatorskim doku-
mentima nazivaju masovna klanja u BaC.koj poCetkom druge okupa-
cijske godine) planirana i sprovedena sa namerom da se Hitlerovom
cmisaru Ribentropu. koji je upravo u to vreme pripremao dolazak
u BudimpeStu, prikaZe policijska vlast u Banatu nedovoljno efikas-
nom u vodenju borbe protiv sve vite rastuCeg Narodno oslobodilaC-
kog pokreta u Banatu, te da se zbog toga zahteva dozvola da madar-
ske vojne jedinice okupiraju i Banat. MaZda je upravo zbog toga
iabaljski partizanski mired u okupatorskim izve~taj ima uvek treti-
ran kao grupa od 4-5 banatskih partizana koji oko sebe okupljaju
meStane komuniste. Nije iskljuCeno ni to da su pripadnici rukovo-
deCeg sastava madarske kraljevske vojske smatrali da Ce inscenira-
njem borbe u BaC.koj uspeti da svoje jedinice, pa naravno i sebe,
zadrZe od oda.Siljanja na priliC:no neprijatno bojiSte na istoku, sma-
trajuCi da je mnogo prij atnij e .. ratovati .. po baC:kim Cardama nego
po prostranstvima Sovjetskog Saveza.
PogreSili bismo ako bismo Zeleli da iz niza razloga za sprovo-
denje racija u JuZnoj BaCkoj izdvojimo jedan i njemu pripgemo od-
luCujuCu ulogu. Nepobitno je da je zvcrski protusrpski Sovi nizam i
antisemitizam vladajuCih krugova u Hortijevoj Madarskoj , a posebno
kod vojnih glaveSina, igrao vcliku ulogu prilikom odlufivanja o
sprovodenju ovih zverstava u JuZnoj BaCkoj.
Elemenat pritiska na nemaC:kog saveznika takode se ne moie
potpuno eliminisati. Zna se da Zabaljski parti zanski mired nije bio
sastavljen od banatskih partizana, a poSto je od strane madarskih
vlasti banatsko poreklo ovog odreda konsekventno nagla.Savano, mo-
Zemo tvrditi ako i ne da je to hila priprema za okupiranj e Banata a
ono da su fa!istiC:ke vlasti imale odredenog politiC:kog inter esa da
se ova okolnost preterano nagla.Sava. U sklopu ovih Cinjenica, mada
ovu tezu dodu~e potpuno ne potvrduje, interesantan je izveStaj ma-
darskog generalnog konzula Bole iz Beograda od 8. januara 1942.
godine koji glasi:
.. nr Valt~r PolaCek, sekretar konzulata, koji se nalazi sa slu:i-
bom u ovda!n)em nema&om konzulatu, 4. om. prilikom razgovora
sa sekretarom P ap AlmoSom upitao ga je nemamo li zabrinjavajuCih
yesti iz Ba~e. ~ada ga je Pap upitao zbog Cega ovo misli, PolaCek
~~i::~;:~~~~~~us~~~~fri~~ c~as~~~~~~s~i~~rrro~~t ~~oi~~!{ed~
i elementi naseljeni iii doseljeni u Vo~vodml.! J>?Sle 1~14. g~me. • -:
je Zabaljska srpska komunistiC:ka pobuna izbila 5. o. m . u svakom
sluC:aju smatr_am vrednim pomena da su u ovdaSnjem nemaCkom
konz~atu vee ~4 Casa, a moi da i ranije, bili pripremljeni na do-
gad:a)e u BaCko) ... 1)
S~~ ap~olu~i .nepoznavalac politiCkih prilika u okupiranoj
JugoslaVIJI moze prtptsati neki poseban znaCaj ovom razgovoru iz-
med.u dva kon~ular_na sekretara. Ovaj razgovor iskoristiti kao dokaz
da J_e Osl~bodilaCki. pokret u . BaC~?i nikao pod uticajem u baCenih
parbzanskih grupa tz Banata 1 Srbt]e u suprotnosti je sa dokazanim
170
istorijskim f injenicama. Prilikom raspravljanja o uzrocima novosad-
ske racije Cesto se usvaj a ova koncepcija, moida u nameri da se
poveCa odgovornost madarskih fa!ista zbog njihovib zlOCina u BaC-
koj . U stvari time se nanosi velBta nepravda narodima Ba&e koji
su od prvog dana okupacije poCeli organizovanu borbu protiv stra-
nog zavojevaCa. 1 sami okupatorslti organi su priznavali da Narod.-
no oslobodilaCki pokret u Ba&oj nije rezultat dejstva sa strane uba-
Ccnih grupa, taka MTI (Mat1arska telegrafska agencija) od. 1. av-
gusta 1941. godine javlja :
.. Pro~le subote su komunisti Zivko RadovanoviC, Rada Smilja-
nov, Milan Simin i jednn komunista po imenu Nemet napali Cuvara
stanice u Ceneju blizu Novog Sada a na oruianu snagu koja je
prispela otvorili su vatru iz pu!aka i bacili ruCne bombe. Tokom
puSkaranja Simin Milan i onaj Nemet su ubijeni dok su druga dvo-
jica uhapSeni. Preki sud novosadske vojne komande u subotu Ce
im izreC.i presude...~
U CaSistiCkoj Madarskoj bilo je premnogo nere!enih socijalnih
problema. Masa bezemljaSa bedno je Zivotarila, nadnice poljopriv-
rednih i industrijskih radnika bile su mizerne. Hitlerovska Nema&a
je iz Madarske izvozila. ogromne koliein~ Zi-:otnih namirnica, Oje
su cene I pored racionaltsanog snabdevan)a bile u stalnom poras~­
Unutra!nje sodjalne reforme nisu dol~zile .u obzir. Na un~tra!nJe
politiC:kom planu jedino sredstvo pomocu koJeg ~u ylas~o - ~ku­
~ali da zataSkaju nereSene socijalne probleme bto Je antl~~ttizam,
to staro oprobano sredstvo reakcionarnih v~astodrlaca u sbCum dru·
~tveni m si tuacijama, ali ni to nije bilo dovolJnO. . . .
Ovim problemom bavi se i madarska vlada)uCa. ~asa 1, u~­
dajuCi da unutraSnj e socijalne probleme n_e mole ~1ti sopstventm
snagama u okviru postojcCeg druStvenog s1stema, pnprema ekspan-
ziju prema jugu jo.S mnogo pre beogradskog puC:a od 27. m~ta 1941.
godinc. SaC:uvana je jedna studija sa~injena u ~redsed~tStvu ma-
darske vlade koja je datirana 20. marta 1941. godme u ~!Jem petom
pogla:~a~Z:eeds~ o;:ll~g =~~~ svetskog rata Mi~ pras~rih terilo:
rija na osnovu parole: .. Cija je zemlja, tome pnpa~a 1_ driava .., t
njen veliki deo dati slovenskim elementima ~oseljentm tz stare Sr-
bije i drugih krajeva. Jafanje madarske naClJC moie ~a se zapobl~
samo pod uslovom da se bez ikakve ~ilos~i neodlotno tsele sl~venski
... zemlju slovenskih naseljenika t dos~lJ eru_ka _k?Je tre a u na1
kraCem moguCem roku energi.Cnim ~re~tvtma ~seli b t~~~ :_eo::~
dodeliti onirn madarskim ~~lJOr~dmCktm =~~:Stv1·iti politika
broja dece pruZaju garanct)U da ~e s: r:vlja N!ravno treba naCi mo-
~~g~~e i b~Zj~n~aprs~va:r~r:e:n~~~ete i. upropa!~ni kim~d=
srednji posednici i, gde _g?d jed to kmogu~J·~ dpoa :!t~~ 0jFsu ~ velt-
1
ne okrnje, treba dopumti rna ~s . e 5.r
kom broju onesposobljeni za egztstiran]e.
171
 Uporedo sa iseljenjem kolonista treba ponovo naseliti u Ba~ku
one madarske zeml joradni ke i ostale madarske narodne slojeve koji
su se iselili u JuZnu Srbiju i ostale krajevc Jugoslavije....•.')
Ovakvu ...socijalnu ... politiku okupator jc po~eo da sprovodi
odmah po ulasku u ave krajeve. PljaCkanja za vreme ovih akciJU
»pro~eSljavanja .. od strane pripadnika regulamih trupa Zandarmerije
i policije kao i razularene faSist i~ke rulje takodc upuCuju na zak-
lju ~a k da je i ovaj m omenat bio presudan u donoSenju odluke o
masovnom pokolju u SajkaSkoj i Novom Sadu. 0 tome nam svedoCi
i proglas Madarske komunisti~ke partije a d februara 1942. godine
u kame posle ostre osude dogadaja u BaCkoj sledc parole u koj ima
su sadrlani socijalni problemi madarskih trudbenika:
.. NeodloZni mir Madarskoj !
Napustiti Trojni pakt!
Ni jednog vojnika Hitleru!
Fred sud sa vi novnicima krvoproliCa u juZnim krajevima!
Samoopredeljenje i ravnopravnost narod ima koji tive sa nama!
Madarsko Zito - m adarskom narodu!
VeCe nadnice!
Agrarnu reformu! Brisanj e poreskih i bankarskih dugova se-
ljaStva! Samostalnu slobodnu demokratsku Madarsku!-•)
Nije avo bio prvi slutaj u istoriji jevrejskog naroda da ner~eni
socijalni problemi postanu uzrok njihovog masovnog poguhljenja. U
pogovoru napisanom za Kra tku istorij u jevrejskog naroda ad Simona
Duhnova, dr Andrija Gams, govoreCi o razlozima zbog kojih je za
vreme krsta.Skih ratova doSlo do masovnog pogubljenja Jevrcja, iz-
medu ostalog kaZe: ••TaCna je da su u veli koj mcri povod i uzrok tim
progonima hili verski fanatizam i opSta Zclja za pljal:kom. Ali dublj i
uzrok je u neCem drugom : u privredn im prilikama tog razdohlja.
Nairne, krsta.Ski ratovi su izraz izvesne krize feudalizma. Zapadni fe-
udalizam dostigao je krajnje granice svog razvoja u okviru feudalnc
i naturalne zemljoradni&e privrede. Javljali su se u sve veCem broju
izvesni slojevi stanovniStva koji postaju suvBni u postojcCem priv-
rednom i druStvenom uredenju: plemiC:i za koj e vi§e nije bilo slo·
h?dnih feuda ni svetovnih ni crkvenih i kmetovi za kojc viSe nije
btlo slobo~e ~emlj e. Zato su iSli da osvajaju nove zemlje u imc
oslobod~nJa ~rts t?vog ~roba ad nevernika. No, ubijanje Jevreja kao
nav:odmh ~rtstoVlh :'btca - pored zadovoljenj a potreba m asovnog
~ad.iz~a koJe se u IJu~kom druStvu povremcno javlja - imalo jc
1 dr~g~ razl?g. Trebalo Je, pre svega, potisnuti Jevreje sa privrednih
poloza]a koJe su dotle zauzimali, iz zemljorad nje i nekih zanata. Od
tog vre_mena J evreji su hili prinuden i da u postojeCcm privrednom
ureden]u nadu drugo mesto (koje su veC i ranije u manjoj mer 1 imali):
?a se ba~~ ~wv~nim po~lovim~ i uzimanjem kamate. Ova zanimanj e
JC u raOIJOJ fazt feudahzma. btlo suviSno pa zato i zabranj eno. No,
na Z~J?ad~, poCev. od krstaSkth ratova ono stiCc sve veCi znaCaj. Feu-
dalct tmaJU svc JaCe potrehe za novcem. J cvreji dobijaju ulogu da
172
nabavljaju novae za feu dalce. Polob.j kmetova postaje sve teti, ranija
naturalna davanja feudalcima pretvaraju se u novfana. To je bio
obj ektivan tok druStvenog razvoja, ali poSto su u tom toku Jevreji bill
na isturenim poloZajima, mrinja seljaka se okreCe protiv njih. Jo!
je opasnija bila mri:nja nove gradske burioazije koja se takode joS
kreC:e u okvirima feudalizma, ali koja u Jevrejima vidi opasne kon-
kurente......')
Aka usvojimo ova rezonovanj e lako je shvatiti u kojoj meri su
nereSeni socijalni momenti u faSisti&oj Madarskoj, a pored njih i
zverski antisemitizam i protusrpski Sovinizam vladajuC:ih krugova
u velikoj m eri imali uticaja na donoSenje odluke o sprovodenju ma-
sovnog pokolja mirnog stanovniMva u Jut noj Ba&oj, tokom januara
!942. godine .
u~:f~o~i ~~~e:;i ~~ ~~uK:jt~~t~g n~~~;ak:!~~d~:~:~~~~~
0
nag
U to vreme madarski zatvori su bill veC puni ba&ih rodoljuba, a
pokrct za oslobodenje je stalno jal:ao. Partijsk: i skojcvsk.e organi.-
zacije su bile desetkovane ... po~etkom 1942. godme preostah kadroVI,
~lanovi Pokrajinskog korniteta KomunistiCke partije Jugoslavije za
Vojvodinu, Svetozar MarkoviC-Toza, . Branko B~jiC~ ~eza Ti~vi~i.
Nikola PetroviC i drugi rade u BaCkOJ na obnavl]anJU 1 u~vanJU
partijskih organizacija i oslobodila~kog. pokreta. 1..! tom ~~u Po-
krajinski komitet izdaje ..Proglas narodJ.ma B~~ke 1 ~aranJ~.. 1 uput-
stvo partij5ktm rukovod iocima o orgamzovanJU partizanskih odreda
i desetina.
4. januara 1942. godine okup~tors~e sna~e ad . nekoliko hiljad~
fnAistiCkih vojnika napale su SaJkaSkt partizanski odred. U OVOJ
borbi, koja je na PustajiCevom sala.S~. tra~al~ Citav .dan! d~ . odreda
od 40 boraca uniStio je preko 50 nepnJatelJskih vojm~a 1 o~lCU'S., do_k
je odred izguhio 8 boraca, o~ kojih su 5 p~li na nastpu Tise probl-
jajuCi. se kroz obruC. Odred JC uspco .~a se tstog dana probije u ~~
rotvnnski sal~. a u toku noti u man}tm grupa.ma bor~J su se rBZl
u sela, gde je neprqatclj . odpoCco masovno umStavanJe srpskog sta-
novniStva nn podruCJU SaJkaSke...j
Ova je kratka ocena Zabaljskog sukoba z:ta osnovu prikupljeni~
is tori 'skih dokumenata i svedOCanstava u~~m.ka . i . OCevi~ca. Tam
·c dal je odred sa vojniCke taeke glediSta bto likvtd.tr~n, ah o~pato~
~ d SajkaSki odred nije usamljena grupa o&l)mka, v_eC tstureru
~~:~:ohljenog naroda, predvoden Komunisti&om p:tijom~':1~~
slav!je: I, mad~ s~ izveStaji s: ~v~~i&o~k~i~~~~~ ~j~ ~~ ~­
8
j~~:l~e 0z:aC:0J!~;as':,~~;:njega nije pro~la. Nije potrebno podce-
~ti N:~:~rf~~~:~~~t~~~ ~~~!
ulogu, snagu :nzna.Caj
~~~~~mvi~:nf:e ~~vfh januarskih ra_cija~ ;'~~iS:o :,e : ' :
tili na nivo okupatorske pro_~agand~ koJa l~bodila&og pokr~ta. Pri
nj ihova zverstva rezultat akctJB Nar no 05
173
 tome propagandni aparat okupatora, naravno, n ije mogao drukCije
da objasni ubi janja i maltretiranja ljudi prilikom okupiranja BaCke,
veC insceniranj em borbi sa izmiSljenim Cetnicima, koji su bill izmiS-
ljeni i u nepristupaCnoj kupoli novosadske jevrejske sinagoge. I,
upravo zato, treba prilikom ocene razloga za sprovodenj e ja nuarsk.ih
pokolja uzeti u obzir razne elemente, po~ev od pokuSaja r~vanja
unutra§nj ih socijalnih i politiCki h problema, pa preko spolj no-politi-
Cki h kombinacija, sve do potrebe da se u cilju jaCan ja bezbednosti
sprovede ovakva akcija odmazde, a u ci lju zastra§ivanja iivlja u
BaCkoj. U svakom slucaju, Sovi nistiCk.o, a posebno antisemitsko ras-
poloi.enje ofi cirskog kadra i rukovodeCi h Ijudi drZavne uprave, takode
je jedan od elemenata koj i su doprineli sazr evanj u ideje i donoSenju
odluke o sprovodenju masovnog pokolja srpskog i jevrejskog stanov-
niStva u ovim krajevima.
II
Nakon pokuSaja da se sagledaj u razlozi i motivi januarskih po-
kolja u BaCkoj pokuSaCemo da objasnimo ko je bio inspira tor i ini-
cij ator ovi h masovnih zlotina .
!rna pokuSaj a da se u1oga inicijatora i organizatora ovog ratnog
zloCina pripiSe iskljuCivo viSi m vojnim funkcionerima, pri Cemu se
civilne vlasti prikazuju skoro kao faktori koji su se suprolstavljali
ovoj akcij i. TeSka je utvrditi ko je Sta hteo, Sta priZcljkivao i Sta
mislio u to vreme. Medutim, iz hronologije dogadaja lako se mote
doCi do veoma odredenih zakljuCaka.
Dvadeseti mar t 1941 . godine. Citirali smo veC studiju sastav-
ljenu u PredsedniStvu budimpeStanske vlade u kojoj se kao cilj po-
stavlj ~ da ..s iovenske naseljenike i doseljenike treba u najkraCem
mogucem roku energiCnim sredstvima iseliti .....1)
Sedmi oktobar 1941. godine . ..Sedmog oktobra 1941. godine,
u _10 ~ova pre podne, odrlana je kon!erencija u prostorija ma Zva-
OJS veliko.g .z~pana u Novom Sadu. Prisutni su dr apatini Fernbah
Peter, velik1 2:ukan; Trunkvalter Eden, viSi Stabni kapetan , koman-
dant mesta; VI lez dr Nad MikloS, gradonaCelnik · Dr Zombori Dula
madarski .kraljevski policij ~ki sa":etni~, Sef policijske kapetanij e; vi~
tez Baton Geza, madarski kralJevskl iandarmerijski potpukovnik
5
~~k:~o~e~~~~~~~~~lti t~~j~r, ~~an!~~· i~~~bt~petan I
Predmet: J avno bezbedni poloZaj grada i n jegove okoline.
sledeC~~nferencija je posle razgovora po ovom predmetu ustanovila
. - . sabo~i.e koje .su u poslednjim danima uCestale, kao i paljba,
~:~~~~~ :0~~~~· :;:~ljaju potrebu za pooStreno ~uvanje javne
174
1. Za pojaatnj e stalne javno-bezbedne slu!be Komisija drti
za potrebno da se policijske patrole pojaCaju vojskom. Zato moll
uspostavlj anje 4-6 vojnih patrola, Sto komandant mesta odred.uje.
2. Komisija nalazi za potrebno da se i nadalje odr!avaju v~
odpoCete m a nj e r a c i j e, iznenadne i po kvartovima. Komandant
mesta Ce odredi ti oruZanu silu za ovaj rad policije.
3. Komisija drli za potrebno odr:!:avanje racije save-
e i m o p k o 1java n j e m. Za avo nema raspolotive oru!ane snage,
zato se umoljava Komanda mesta da u&li potrebno u pogledu osi-
guranja ove oruZane sile.
4. S obzirom na to da je garnizon nesrazmerno malen, a terito-
rija grada je velika i poSto se saboterska dela ne deb.vaju ponegde
v~ stalno, Sta viSe i u okolini, a konci vode u Novi Sad kao u
centralu, to kon!erencij a nalazi za potrebno da se bmdannerijska
Skala iz Njiredjhaze premesti u Novi Sad.. ...~
Na konferenciji je zatraZeno i brojno poveCanje policije i poll-
cijskih agenata, kontrola prclaska preko Dunava i slifno.
...s obzirom na izvanredan poloZaj grada, zakljuCuje konferen-
cija, kao i na to da se javni mir samo na taj naOn mote obezbedlt:i,
konicrencija drli za pot rebno da se u ovim ta&ama iznete mere
hitno i prekoredno uvedu, jer njihovu potrebu iziskuju granifni
poloiaj garada, t~ki ekonorruki poloiaj, kao i stalno vra.C:anje nepo-
verljivih elemenata, kao i ta okolnost da se u budu~ mofe raCu-
nati sa poviSenjem atrociteta ...~
Osmi novembar 1941. godine. Specijalni izaslanik ma~arskog
ministarstva unutra!nj ih poslova dolazi oktobra 1941. godine u Ba~
ku da ispita stanje u ovim kraj evima, i 8. novembra 1941. godine
Salje izveStaj u kame, pored ostalih mer~ za ~>?rbu p_ rotiy N~o
oslobodila&og pokreta predlaZe organlZOV&n)e r&CIJ& l1rokih raz-
mera.
Drugi januar 1942. godine. Mad.arska kraljevska driavna poll-
cija u Novom Sadu Salje svim grad.anskim i .vojnim v~as~ma u Ba6-
koj poverlj ivi cirkular u kome izveStava da JC ...neko lice 12: seta Ma-
radJka u Sremu donelo naredbu da se o pravoslavnom botiCU odpoCne
sa napadom na Mad.are i Nemce i da j~ is tog dan~ ub~ razgo.vor
dva Uca, od kojih je jedno jevrejskog 1zgleda, koj1 su. u JS~m smislu
govorili ...' ") Qvaj cirkular je jol istog dana dostavlJen SVlm op&ti-
namaPocetak j anuara 1942. godine. _PoCetkom. jan~a 1942. godi~e
odr:iana je kon(erencija kojoj su pnsustvovali .m.i mstar unutralnjth
slova Madarske KeresteS-Fi!er Fere~c, numstar narodne od-
brane Barta Karolj i Se( mad.arskog kralJevskog generalltaba ~e­
ra! pukovnik Sambathelji Ferenc. Na .tom _sastanku . K~~ a~
Ser Ferenc postavio je zahtev za pr~uz~anJe ·~e poL.z.te
Cenja u JuZnoj BaCkoj. Kako su se zan armenJ e uzimanje •ove
nedovoljnim, za~aZio je pom'i,_vo~ske. !~~~ Z:U~od 4. januara
~~J.e·g~~!~oi~~~ :d;~~o ~~ snaga l Sajka!kog par-
175
 tizanskog odreda. Na osnovu izveStaja o ovom sukobu, koj i je upu-
Cen komandantu Zandarmerijskih snaga u Segedinu, ovaj je naredio
koncentrisanj e Zandarmerijski h snaga u Zablju i uputio zahtev Ko-
mandi V madarskog korpusa da uputi jaCe voj ne snage u Zabalj.
Sest i januar 1942. godine. Sef Madarskog kraljevskog general-
Stabs izdaje pismenu zapovest da se odredena teritorija ... proCeSlja ..
i na njoj izvrSe najenergiCnije odmazde.
Dvanaesti januar 1942. godine. U Budimpe.Sti se oddava sas-
tanak kome predsedava ministar unutra.Snjih poslova KeresteS-FiSer
Ferenc. Na ovom sastanku, na kame su prisustvovah ministar na-
rodne odbrane Barta Karolj i Sef generalStaba Sombathelji Ferenc,
doneta je odluka da se akcija Ci.SCenja proSiri i da se racijom obuhvati
i Novi Sad.
Trinaesti janu.ar 1942. godine. Sutradan, nakon Sto je doneta
odluka o sprovodenju novosadske racije, veliki Zupan novosadski,
Fernbah Peter, podnosi zahtev da se i na Novi Sad protegne akcija
..proCe!ljavanja...
Petnaesti januar 1942. godine. Na osnovu odobrenja tada.Snjeg
predsednika Madarske vlade, dr Bardo.Si Lasla, Sombathelji Ferenc
izdaj e sledeCe naredenje:
..u vezi srpskih Cetniekih, komunistiCkih nereda u Ba&oj, na
molbu ministra unutra.Snjih poslova, naredujem :
1. Tokom cgeenja imaju se primeniti najenergiCmje mere i
kazne, ali treba paziti na to da se ne dese velike nepravde. Neka
akcija CiSCenja i odmazde ne prede u bez.razloinu svirepost i krvo-
proliCe. Zbog toga se u odmazdi - ukoliko je to moguCe - ima pra-
viti razlika izmedu Srba koji veC od ranije tu stanuju i onih koji
su doseljeni u BaCku za vreme srpske vladavine.
2. Komandanti oruiane snage na podru Cju njihove akcije ima-
ju postupati bezuslovno u saradnji sa upravnim vlastima.
3. Podrul:je akcije oruZane snage (CiSCenje) proSirujem na sle-
deCe teritori je: teritorij u ograniCenu Starim BcCejom, Srbobranom,
PaSiCevom, Petrovcem, Gajdobrom, Tovari.Sevom (sve ukljuCivo), Pa-
lankom, Dunavom i Tisom, ukljuCivSi i Novi Sad.
Osamnaestog januara 1942. godine Feketehalmi Cajdner Fe-
renc! vrh.ovni. ko!:':an.dan~ jedinica ~oje su uCestvovale u raciji na
pro.StrenOJ terttonJl, lzdaJe naredenJe u kame izmedu ostalog stoji:
..Tokom ~SCenja treba upotrebljavati najenergil:nije m ere i od-
mazdu. Up~~lJIVe. nep_ravde treba izbegavatL Ukoliko je to moguCe
treba . pra~1b r~zhku 1zmed:u .onih Srba koji vee od ranije stanuju
~ra~ea~~~.~h koJ i su se naselih na teritoriju BaCke za vreme srpske
K?mandal_lti oruZane sile imaju da postupaju u sporazumu sa
upravntm vlasbma, tamo gde j e to moguCe, njihovom bezuslovnom
odano~Cu driavi i njihovom bezuslovnom poverlj ivo~Cu u madars-
kom nacionalnom pogledu.
. ~~~!le .koj i su tokolll: .oruZanog ustanka u BaCkoj pall u
borb1 di ubtJem, treba sahraruh uz uCeSCe vlasti. U matici umrlih,
176
poginuli.h i nestallh osoba (i kod onih koji su do sada nestali 1 sa-
hranJent) treba ~ao okolnost smrti navesti izraz ... ubijen tokom ko-
mumstlCkog oruzanog u~tanka .... . Ovaj postupak je potreban zbog
toga _da se .na ~snovu nJ ega maze pokrenuti postupak radi oduzi-
manJa 1movme.... }
Devetnaesti januar 1942. godine. Feketehalm.i Cajdner Ferenc
sc u Srbobranu dogovara sa GraSi Joiefom, Deak Laslom, potpu-
kovnicima ESe MikloSom, Litomerinski Oskarom i VaSvari Karo-
ljcm , i tom prilikom ovlaSCuje GraSia da sprovcde raciju u Novom
Sadu. Na ovom saslanku prepo1·uCeno j e GraSij u da se koristi Dea-
kovlm iskustvima steCemm prilikom masovnog klanja neduZnog sta-
novniStva u SajkaSklm seli ma.
Dvadeseti januar 1942. godi ne. GraSi Joief 1zdaje pismenu za-
povcst u kojoj izmedu ostalog stoji :
..u gradu Novom Sadu sprovodim 21. o. m.11 raci ju skopC:anu
sa gnrnizonom uzbunom, koja Ce trajati do 23 o. m... )
Dvadesetprvi januar 1942. godine. Jutro je osvanulo i grad
Novi Sad je bio dckorisan crvenim ~·objavama ... :
.. upuCujem gradansko stanovniStvo grada da se strogo drii
slcdeCih narcd:enja pritikom racijc koja Ce se obavljati po organima
oruZane stle i javne bezbednosti. .. _ .
1. Pnhkom rac1je Cc ostati privatna SVOJm~ nepovred1va .. Pn:
Jave zbog krade i nasilja izv1 dcCu na lieu mesta 1 kr1vce Cu pnvesti
Preko~ ~~~~;njujem svako suvi~no kref:a~je uh~a~~· U}icom se m~
gu slobodno kretati samo javni sluibema, radmct JBVmh preduzeca
i nameStenici preduzeCa za ishranu . I ovi neka ~ones~ sa sobom sva:
kl put odgovarajuCu legi ttmacij u. Ostali gradam smeJU s~ za~va~
na ulicama samo izmedu 8 l 18 Casov:'L i to .sa':"o radt oba:']Jan~a
najnuZnijih poslova. (Na pr. nabavljanJe namt:mca). ZabranJenO ~e
sastajanje na ulici i sakupljanje viSe. od d:'a ltca, o~:n~ ~=J~
zajedno. Kretanje po ulicama dozvolJeno JC samo pe e 0
samo ~~~onz~: u~~~·e otputovali samo. onaj ko ;:~eta dokaie da
mu je putovanje neodloino. (Smrt bltskog ~ r ~ tak Cine
4. u grad (OpStinu) ne moie J_liko . uC: spo J&. uze . da
kola koja dovoze namirnic~ ,i ogr~v 1 koJa ce za napuStanJe gra
(OpMine) dobiti posebn~ le~ttlffill.CIJ~ · . 1 uzetak Cine radnje Zivotnih
5. Svc radnje. se .Imll.J~ ~tvortl!. z od 8 do 18 l!asova.
namir~i~ ~o~~k s~u~~a{:ag;:~~ko~~~=)n~ svakoj kuCi, vl::~!e u;:a~
1
koj radnji ill Clanovi porodice ovth treba da u svako g
biti o~~~::~~~=~· svakt saobraCaj autobusa, automobila i kola,
kao i po~tansko uruCenje.
~: ~:~:t"jie~~j(~~~~a~~.~~d~~~e obustavlja .
177
 10 OpSta zabrann alkohola.
11. Sva javna mesta za zabavu, kao bioskopi , pozoriSta, po·
slastiCar.nice, kafane itd. imaju biti zatvorenL I.zuzc~k Cine resto~ani
koji mogu biti otvoreni od 8-20 Casova. Zadr.mvanJe ~ res~oramma
mora se, medutim, ograniCiti na vrem~ P?tr~bno za UZI~anJe hrane.
12. Sve crkve, kapele i bogomolJe tmaJU stalno b1tl zatvorene.
Zvonj~~j~!~ zt~:~:~rzivot, peseta klubovima sc obustavlja.
14: Svi druStveni sastanci - dakle i u privatnim stanovima
- zabranjeni su. • . . . . tim, svakog pojedinog stanovnika grada da Cu spokojstvo moCi samo
15. Prozori se imaju ceo dan W:znt_t zat":ore_m 1 .zast:~· . dotle obezbed iti dok prva, nama neprijateljska puAka ne pukne ill
16. Sve kapije na kuCama imaJU - ~ d~nJU t nocu b~t1 ?..aklJ.~­
Cane. ZvaniCnim organirna koji vr~e raCIJU, _1ma se, mcduttrn, kaptja
odmah otvoriti. Strogo je zabranJeno pusbtl u kuCe st~ane osobe.
17. Strogo je zabranjeno trpet~ (sakrivat~) strane l~u«:fe u ku-
Cama (privatnim stanovima, podrumtma, tavam~a, skl_adi!itJma,. rad·
njama, fabrikama itd). Ove odmah tr:ba predatt orga_m ma vlast1. Za
to odgovaraju vlasnik kuCe, nadzormk kuC~ •. stanar. ~~? · . . dvadcsetostruku odmazdu uC!initi , ukoliko atentator ne bude uh-
18. Ima se bezodloZno predati svo orUZJC, mumCIJa 1 eksploztv.
Prerna osobama, koje sakrivaju oruZje, mun iciju i eksploziv postu-
piCu nernilosrdno. . . . kim sudom, atcntator smrCu is~tati.
19. One koji se ogreSc o moje gornjc naredenJe pozvaCu naJ-
stroZije na odgovornost .•: ') . . . . . komuniste ili lice povezano sa naS1m neprijateljima, oru!je ill dru~
Istoga dana, zajedno sa ovom obJavom, IzaSia JC 1 slcdeca na-
redba:
...u vezi sa racijom koja je u toku nareduj cm sled.cCe:
1. Ko bez dozvole drZi ili sakriva kod sebe iii u svom stanu
(stan, kuCa, baSta itd.) oruZje, municiju i eksploziv,
2. ko bez prijavljivanja vlasti trpi ili sakriva u svom mestu
stanovanja stranu osobu, neka to odmah prijavi vlastirna, jcr Ce u
protivnom bit i stavljen pod Vojni preki sud i u sluCaju kri vice
kainjen smrCu.
Isto Ce se postupati i prema onome koji ima samo saznanjc
o tome da se kod nekoga nalazi oru.Zje, muni cija ild, ili strana osoba
11
i to vlastima odmah ne prijavi. - Komandant m esta.... )
21-23. janu.ar 1942. godine. Nemilice je tckla krv nevimh
ljudi, Zena, staraca i decc novosadskim ulicama, a debco ledeni po-.
krivaC na Dunavu gutao je Zrtve pobesnelih Horlijevih faSista.
23. januar 1942. godine. UveCe, oko 20 Casova, novi plakati su
preplavili grad:
.. Gradani Novog Sada!
Predstavnici gradana, sa gradskim gradonaCelnikom na Celu
potraZ~li su me uveCe 23. i molili me da spokojstvo gradana Novog
Sada odmah po zavrSetku istrage protiv komunista, partizana i dru-
gi h elernenata koji su u savezu sa protivnicirna madarske vlasti na-
redenu od strane Madarske kraljevske vlade, Sto pre uspostavim .
Iako su za vreme trodnevne - nama nemile i madarskoj pri-
rodi ne odgovarajuCe istrage - neodgovorni i buntovni elementi ba-
178
rem u 30-40 sluCajeva pucali, odnosno bacali medu njih bombe
taka da su brojni medu njima ranjeni, ipak, popu~tajuCi pred mol:
born gradonaCelnika i predstavnika gradanstva ukidam dalje voj-
niCke naredbe u odnosu prema stanovnicima grada od 23. januara
u 21 Cas. TeSka sam se odluCio na taka brzo ukidanje vojnih pro-
pisa ali verujuCi ozbiljnosti rodoljuba stanovnika grada Novog Sada
ipak sam to uCinio u nadi da Ce dobronamernost orutanih snaga biti
uzvraCena dobronamernoSCu od strane gradana i taka biti uspostav-
ljen od svih po.Zeljen miran i zajedniCki Zivot. Upozoravam., medu-
dok mi nc dade do znanja prva zavera protiv Madarske vlade, hila
ona part1zanska ili uopSte protudrZavna.
Jer, ukoliko bi se to i u buduCe desilo, taka bi 1 spokojstvo
grada ponovo bilo naruSeno. Ako i jednom vojniku bilo Honvedu
bllo 'i.andarmu s neprijateljskim namerama bude o!t~na i jedna
vias. tada Cu nad novosadskim taocima evidcntiranim kod. mene
vaCen.
Ukohko pak bude uhvaCcn tada Ce, posle postupka pred Pre-
Jsto taka Ce biti priveden Prekom sudu i smrCu kafnjen koji
ratni materijal skriva, iii onaj koJi znajuCi za to sve odmah ne pn-
javi. AkciJe oko ave sada dovrSene istrage imaju i n~vinih irtava.
Ncka niko ne krivi zbog toga Honvcde. Odgovoran JC zbog sv~a
ovoga onaj koji je sa oruZjem napao Honvcdc za vreme vrlen]a
stu z.be;: ~~C:~~gitimisanja i istrage kod .tz.vidajnih or~ana, usled
vclikc gui.ve, ostali su vrcdnosni predrneh 1 n.ova~ ~ojt predstav-
ljaju vlasn iStvo na slobodu pu~tenih lica a vlnsmke tstih ne moZemo
utvrd~~zivarn zato sve one koji su na taj naCin pretrpeli gubitak
da svoje zahteve prtjave u roku od 48 sati gra~koj kapetan!Ji uz
ta~an opis, da bi mogli biti vraCeni pravom vlasn!ku. Vredn.ostt onlh
koji sc ne budu javili biCe zadriam za ra&m_ drzave, u cilJU poma-
ganja onih koji Zive u nem~tini. Honvedsk1 ko';"andant mesta... j
VeC i ovi podaci dovoljno govore o t~~e _da JC nepotrebno .pra-
viti rna kakvu razliku izmedu vojnih i CIVIlmh glave.Ama Hortijeve
fa.Sist!Cke klike, kada Zelimo da ustanovimo ~~je je d~lo bilo sprov~
denje ba&ih racija. Pri tome ne treba ~eb u obZlf dokumen~ l
1zjave uCesnika u pnpremama i sprovodenju _ ovog ~as=~ zl~
date posle ovih jezivih dogadaja, jer su O?l pum po JB d ~=
vanja odgovornosti ie_dn.i h na. «:fru~e. Ostammo zato samo na o
mentima ~?je smo delimtC~o ~~~~r~. je to bila stvar madarskih fali-
stiCki~z r~k~v~~:n~~:. s~;; ~bzira na to da li su na ramenima nosili
179
 generalske pletenice iii im je zvani Cna odeCa bila crni frak i bele
rukavice. Fernbah Peter, novosadski veliki Zupan, pozvao je vojne
vlasti da i na njegovom podruCju ,..zavedu r ed .... Zakasnio je. Dan
ranije odluka je veC pala. MaZda sc nikada neCe ni saznatt da Ji
se ova dva datuma slurojno nc podudaraju iii j e Fernbah sa za-
kaSnjenjem izvrSio zadatak, da inscenira ... inicijativu odozdo••. Nje-
ga ne moi:e brisati iz ovog kola masovnih ubica to, Sto se on, kao i
gradonaCelnik dr Nad MikloS, ograduje od sauCesniStva u zloCinu.
Naravno, tek posle izvrSene racij e. Madarski publicista BuzaSi JanoS
u svojoj knjizi ... Novosadska racija 1942 ... o ovom pitanju izmedu os-
talog kaZe :
... or Nad MikloS o.Stro je protestvovao kod Feketehalmi -
Cajdner Ferenca zbog racije i upotrcbe oruZja i rekao mu da su i
nevine ub1jali, kao i to da su se d eSavale mnoge protivzakonitosti.
Ne same gradonaCelnik veC i drugi rukovodeCi ljudi , medu njima i
veliki Zupan Fernbah, protestvovali su zbog novosadskih dogadaja.
Dr Nad MikloS j e protestvovao joS prvog i drugog dana racije, ali
Feketehalmi Cajdner Ferenc nij e prcduzimao nikakve korake.
Civilni rukovod.ioci grada u pnncipu nisu hili protivni da se
sprovedu akcije ••CiSCenja .. , ali ovakav pogrom su i on i smatrali
preteranim, naroCito iz razloga politiCkog prest ii:a. Bili su uvredeni
Sto su vojne vlasti skoro potpuno iskljuCile civilne vlasti u sprovo-
denju racije. 0 ovom momentu veliki i:upan p i.Se nakon Cetiri ne-
delj e, 18. februara 1942. godine, u svom izveStaju m inistru unutrM-
njih poslova sledeCe :
- U vezi sprovedene racije najponiznije m oram javiti i to
da je ana po mom miSljenju sprovedena kao neki drZavni udar te
da ni d anaknjeg dana ne vidim jasno da li se tu radilo o samovoljnoj
akciji pojedinih neuraCunljivih sadistiCkih rukovod ilaca, ili je ru-
kovodenje zaista iskliznulo iz ruku ru kovodstva .
NaCin kako je ceo postupak zapo~eo , uz iskljuCcnje vehkog
i:upana i gradonaCelnika i okoln ost da sve do sada, nakon Sto je pro-
Sic vee Cetiri nedelje vojne vlasti koje su sprovodil e postupak n!su
preduzele nikakav akt zbliiavanja, odnosno nisu podnele izv~ taj ni
velikom Zupanu, niti gradonaCelniku, dozvoljava mi da poverujem
u navedenu hipotezu .... 11)
yelikog ~~pan~ su :n~Zda pot:esli - kaZe nadalje Buza.Si -
~avt d?gad~JI, k?Jtma Je t on dehmiCno doprineo. MaZda je taka
~ btl?, ah on Je pr~govarao naCi nu sprovodenja racije i broju irtava
Jer Je predpostavlJaO d~ sve to ne maZe da ostane u tajnosti i da
~ogadaJt mogu da popnme neprijatne posledice. 23. januara uputio
JC GraSi ju sledeCe pismo :
. - D~nas . p~e podne. .raSiri~e su se alarmantne vesti da su pri-
likom akctJe CIS~enJa ubt)e~a 1 mala deca. Kao vladin poverenik
sma~ao sam SVOJom duino~cu da se li Cno uverim u to da li su ove
glasme opravdane.
Zato sam otiSao, ~ zajednici sa gradonaCelnikom , njegovim
gospodstvom dr Nad MtkloSem na lice mesta u KoSutovu ulicu.
lBO
!t~~~ ~IT~/~o~~asv~?~ ~~i:~~~f~ i 1~!:j~~:!vali-'o
naJ v tSe 10 godma.
ali :;o
OJ ce s e
Na~energ~~nije zahtevam da VaSe gospodstvo izda najstroZije
naredenJe SVOJ~m trupama radi izbegavanja ovakvih atrociteta....")
Fcrnbah J.e .Po~le sprovodenj a racije sastavio jedan izve!taj 0
nep~a~dam~ uC_m Jemm za vreme racije. CitajuCi ovaj izve!taj jasno
se vtdt §ta .J.e btla Fernbahova primedba na naCin sprovodenja novo-
sadske r~CIJC:·. On ~e zgrai:ava Sto su madarski vojnici, policajci i
~~~~~';' v~~~ ~~i:unpa~kBif~?n3j~og~a~~~ ~~~a p~~j:~1j uMs~k~ui
H~tlerove Nemacke, zattm nJegovu Zenu, koja je hila Cistokrvna Ne-
mt~. On ~e zgraiav~ i §to je za vreme racije ubijen nek:i KostiC
t nJegova zena GabnS Katalin, Ciji je sin iz prvog braka Gombar
f)ul a jedan ad najvrsnijih Clanova madarske fnt istiCke omladinske
organizacije. Medutim, veliki Zupan Fernbah ostaje hladan nad sud-
binama stotine i stotine nevino ubijenih Jevreja i Srba, jevrejske
i srpskc dece, Zena i staraca. I taka je izveStaj, kojim je Fembah
poku.Sao da se ogradi od ovog monstruoznog zloCina, mai da najbolji
dokaz koliko je on sam i:eleo i odobravao ovaj masakr.
III
Trodnevno klanje Srba i J evreja po novosadskim ulicama je
zavr.Seno. Zaledcni Dunav je bio pun leSeva. Vesti o zloglasnoj raciji
Si ril(' su se u poCetku Snpatom, a kasnije sve glasnij e. Mnogi su
kome ntarisali ove dogadaje. Opravdavati ih, medutim, nije me-
gao niko.
Novosadskim policijskim vlastima podneo je tehni&i savetnik
Terek Laslo, mad:arski kraJjevski obrtni nadzomik, sledeCi izveitaj :
... 28. januara 1942. godine do.Slo mi je izaslanstvo radnika 1 iz-
javilo slcdeCe:
-.Oni mogu da shvnte, ako se pravda primeni prema Srbima
i J evrej ima koji su uzeli uCe.SCa u ncdozvoljenom organizovanju, ali
ne mogu da shvate istrebljenje nevinih Zrtava, mcdu nj ima i m~ogih
Madara, 1ena i sitnc dece bez presude. Mnogo su ~uka pretrpeli pod
jugoslovenskom vladavinom i gordo su se drlah .svog mad:arstv_a,
ali sada moraju da crvene karla kaZu da su Madar1, zbog proteklih
dogadaja i ne mogu da shvate zaSto je bilo potr~bno, ond~ kada su
vlasti u Novom Sadu bile u punom posedu fakti&e vlasti da dod:e
do samovolje i ncodgovornih postupaka obi Cnih vojnika i do masov-
nog prolivanja krvi i ubijanja bez i~akvog p~ethodno.g s~l~ja,
opomene ill legilimisanja. Znaju da JC .u veza toga ~ilo 1 plJa&e.
TraZe da se vojne osobe koje odgovar&JU za nareden~a stav~ pred
voj ni sud i osude, jer im je nakon tog~ Sto .se dogodilo polJuljana
vera u poStenje madarske drZave 1 u pravednost madarskog
prava... 1')
181
 Dr KadoCa IStvan, madarski haljevsk1 policijski pristav, koji
~!;~:~~::s~~~ol ~~j=~~~ ~~i!as~ j:e ~J~~~~zty~~~j~~. ~o~~~S~~~u;~~j
izveStaj sledeCim reCima:
,.g poStovanjem javljam da je moja ljubav pr~ma o.ta?Zbini
toliko jaka da sa oCajanjem gledam na ovc eksccse, JCr m1shm da
to neCe hiti na konst naSoj otadZ.bmi, veC na njenu Stetu .... j
Ova reagovanja, mcdutim , nisu dospcla pred javnost. Ne zna se
ni kakva je kasnije bila sudhina on ih 1·admka, jcr im imena nisu
nigde zabelciena, niti se znn koliko je dr KadoCa posle podnoSenja
svog izveStaja nosio policijsk u uni[ormu . Mnogo je, medutim, hilo
znaCajnije reagovanje KomunistiCke partije Madarske i tada.Snjeg
narodnog poslamka BajC1-21linski Endrea, koj i je joS 21. januara
1942. godine, znaCi prvog dana novosadske racije, uputio pismo
predsedniku vlade BardoSiju u kome mu je skrenuo paZnju na zlo-
Cine koje su oruZane snage poCinile u Sajka.Skoj . Cetvrtog februara
1942. godine on je uputio memorandum l!Cno H01·ti MikloSu , re-
gentu Madarske.
P iSuCi o pogromu u SajkaSkoj i iznoseCi podatke o broju Zr-
tava, za koje tvrdi da nije siguran da su sasvim taCni, on kai:e :
..Ali , ove hrojke stvarno ne menjaju na 6njenici da se u Ma-
darskoj odigralo bez sudske presude rnasovno klanje sa punom od-
govornoSCu vojnika i Zandarma, odnosno honvedskih i 'iandannerij-
ski h oficira. Nema opravdanja - smatl·a Zilinski - za to jer zaboga
sve se to desilo tada, kada je vojni~ka strana Citave stvari vee bila
likvi dirana i to ne na neprijateljskoj veC na madarskoj drfavnoj
teritoriji. . . Kada je uistinu oruiana pohuna, zbilja malog stila, hila
veC likvidirana, pa ipak stanovniStvo Citavih sela u dva sreza pre-
pustiti na milost i nemilost vojnicima. :i.andnrmima i narodnoj stra/.i
i pustiti ga da pune d ve nedelje trpi takav krvavi zulum, najneCo-
veCnije i najnemadarskije masovno ubijanje, to jc tako strahovita
g1·cSka i takav potres madarskog pravnog porctka i taka opasna po-
java gradanskog rata protiv Ccga se morn pohuniti svaki l:estiti
Madar....11)
GovoreCi o novosadskoj raci ji, koja je po svojoj svireposti nad-
ma.Sila racij u u SajkaSkoj, za koju tvrdi da je po svom karakteru hila
oCigledni ofici jelni vojniCki pogrom, Zilinski je, izm edu ostalog. pisa":
..Ne menja niSta na ovoj neizm ernoj sram oti da se sa o~cvi d­
nim znanjem viScg vojnog zapovedniStva i nj egovom odgovornoSCu
deSava ovo gadno ..klanj e .. i to sa metodima koji se sukobljavaju sa
Madarskim duhom, kukaviCki i anonimno. u im e Madarske drZ.ave
i oruZanih snaga, pozivajuCi se na vladu ... i to sve u okviru naj-
zvaniCni je forme .../·)
Zilins~~~~~:~e~alje o postojanju p~avn e t radi cije Madarske driave,
)oO.Koliko ja znam za svih 1000 godina nije u Madarskoj bilo
zvaniCnih pogroma , koj i hi pokrenuli ili u kojima hi saradivali dr-
Zavni faktori. Kod naSeg je na roda skoro h ilj ad ugod i ~ nj e osnovno
182
na~~~o o pravosudu, da se niko ne mote llliti svog nad.leinog
11
sudlJe ...... )
.. Qtvoreni, zvanic!ni program, hez pod.izanja optuibe i sa is-
kljuCivanjem odbrane, masovnog ubijanja velikog stila maZe istorija
u Madarskoj da zabeleii januara 1942. god.ine ....,
Na poslednj im stranicama svog memorandums Zilinskl zahteva
h1tno sprovodenj e istrage i nemilosrdno kafnjavanje krivaca. To je
potrebno sprovesti u interesu toveCanske pravde, kai:e Zilinski i do-
dajc : .. jer glasovi o ovakvim neCoveCnostima dopiru do neba i ne
mogu da ostanu bez osvete. Postavlja se pitanje da 1i Ce ove grebe
kazniti Madarska i namesnik Madarske slobodom i punom snagom
madarskih zakona, ili Ce to uCiniti drugi i to vi!estrukom, bilo
po stra.Snom zakonu krvave osvete, hilo koji medunarodni forum za
zelenim stolom, kada mu hude d iktirao mir ali tada veC kazna nete
stiCi prave kr ivce, veC na§, dragi i nesreCni narod. Hitno je potr:bno
kaZ.njavanje i vraCanje pravnog poretka a ove mere morale b1 da
11
prcduhitre izbijanje pogroma u svetsku javnost ... )
Po mem orandumu Baj~i Zilinski Endrea nijc uradeno ni!ta.
Ova dana poslc podno.Senja ovog mcmoranduma KomunstiCka par-
t1ja madarske uputi la je svoj proglas madarskom narodu u kom~
razohli~ava m adarsku fa.Sisti&u soldatesku i ohav~tav~ madarski
narod o gnusnom zlo6nu madarskih okupato~a u ~~tno~ Ba~koj. U
proglasu se 1Sti~c kategoriCan zahtev da se vmovn1c1 OVlh krvopro-
IiCa izvedu pred sud. . . . .
PriteSnjeni sve oStrijim rengovanJem Javnosti madarsk1 vias.~
drSci se odl u~uju na insceniranje jedne parlamen~:ne lakr~~e.
Lakej Madarskc vlade~ na~odn_i J>?Slanik Mil~ PopoY!.c• podnos1 1!1-
tcrpelaciju kojom trai.i ohJaSnJCOJC za dogadaJe u ract)i. Preds~
vlade Kalai MikloS poCeo je svoj odgovor u Parlamentu sledeCim
r~·m~~red Madarskt padament iznet je. ~rohl~m koj~ nemi_l samo
madarskl vcC i med unnrodni znaCaj. Mem JC mtlo Sto JC _ovaJ proJ:
Jcm ovde iznct, jer ova okolnost moZe najbolje d&; pos~uZi kao na)-
uhcdljivlj i demanti jednog deJa sv~h ?~ih optuib1 k<?Je su se
rotiv nas ..") Zati m sledi Citav mz IZJ ava, dokaza I ~~na
c:
ko] ima nik~ ni tada, ni posle tog ~~ja ~arl:e~=·lj~~i~e n~e~~~
ni van n jega nije moga_o .da pove~uJetdh ~~;~a i Zandanna, o slu-
~:j~~· z~~~~~~:!e~~~=:~~j~~u a~ .~o 3o~~uli ~~n~ol~~!:
i
vin.og gra~anina. Stepen ~:!~;J~V~m~~~~vocdoci~adarske fdis-
tansatl . NJega su dem~ tk 1944 godine izveli pred sud glavne
tiCke drLave, kada su po e om. . ii su medutim omoguCili glav-
~r~~ek~~d~~;~~~~e~~j~~1~8;Jiu, Z~ldiu i De;ku da pobegnu u
Nema&:u ida izbegnu sudenJe. . . M d ke fa.§istiCke driave bill
U kolikoj mer! su ~uko~odlocl . a d~~da ·8 i kolika je njihova
spremni c..la kazne vin~vm ~e k)anuar~~lh za~snaJ od daljine frontova,
r~e nost da krivce za1sta 1 azne 1 a
183
Buza.S1 JanoS u svojoj veomn interesantnoj knjizi dokazuje Citavim
n1zom zanimljivih dokumenata.
Posle oslobodenja od faS is tiCke vlasti, pred narodnim sudom
u Madarskoj , na pitanje kada su Hortijeve vlasti zapoCele istragu
povodom zloCina poCinjenih za vreme racije, Gr~1 je izjavio :
.. U.;;koro posle samog dogadaja . Medutim, taJ postupak je po-
mStio Sef generaB.taba. Tada su poslali BaboSa na lice mesta koji
je sluCaj ispitivao od sredine aprila do sredme juna. Ja sam t~da
izaSao na front. Tada je Babo.S saCinio JCdan refcrat od 80 s tramca,
kojJ jc dostavio Sefu generaliitaba. 1942. godine regent je podpisao
reSenje o obustavljanju postupka. 1943. godine ponovo je pokrenut
postupak prottv nas, ali pre izricanja presude otiSao sam u NemaCku.
Tada sam bio ubeden u to da je intencija vlade da mi izademo. Bto
sam ubeden da je to Zclja Kalaia i vlade....:-)
Na drugom mestu GraSi joS bolje osvetljava pozad inu svog
bekstva:
... NaSe bekstvo je pripremao Cajdner, koj i nikome niSta nije
ranije odao, jer je onome ko je pripremao bekstvo obeCao da Ce to
drZati u taj nosti. RaspoloZenje je bilo takvo da Kalaieva vlada Zeit
d a sedi na dvc stolice. S jcdne strane, sprovodenje proccsa bilo je
potrebno prema vani , jcr su hteli da pokaZu da Ce da sprovcdu od-
mazdu zbog novosadskih dogadaja, a s druge strane nama su dozvo-
lili da sc branimo sa slobode za delo za koje sc mote izrcCi i smrtna
kazna, joS i tada, kada je Zeldi veC pobegao, jer ni na pretresu
posle n)egovog bekstva nije odredeno naSc pritvaranje.
Smatrao sam apsurdnim optuZbu za veleizdaju Po mojoj occni
BaboS je tp zato uCinio da bi stekao neke zaslugc, JCI" je on bio ru-
kovodilac posebnog vojnog suda u vremc kada su done~en e smrtne
kazne u procesima protiv komunista iz juZmh kraj eva i oCiglcdno jc
da je za sluCaj preokreta, koj i sc veC mogao oCekivati, Zcleo scbi da
pribavi pozitivne bodove.
U vi§e navrata sam se zbog svcga ovog Zalio adutantu mimstra
od~ran~ _pu~ovniku Keri. Kalmanu, koji me jc teS1 o govorcCi mi da
nece b1h mkakve ncvolJe. Jednom prilikom, kada sam silazio od
njega, sreo sam general-majora Ujsasia, koji mi je smcjuCi se rckao :
.. ~~to da pobegnete, zato, su vas i ostavili na slobod1 da b istc mogli
obc1.•• On Je u to vreme blO dodeljen kao voj ni r ukovodilac od cljenja
narodne odbrane pri Ministarstvu unutra.Snjih poslova .... ")
. Ne ul?_z e~i u_ moti_ve koji su .Babo~a nagnali da prcdloii kaZnja-
v~?Je. GraS~Ja I n}~gov1h .s~uCesmka zbog kriviCnog: del a veleizdaje,
cJ_liracen:'o 1 deo OJ egove. tz~avc pred m adarsklm sudom, jer Cerna iz
~~~J:te~~~~ti mnoge PDJedmosh koje govorc o moralu Hortijeve
. .»~eketehalmi-Caj~er F_crenca v1deo sam prvi put u prvoj po-
lovmJ J a_nua~a 1942. godlne, JCdnom prilikom kada smo obojica bili
na refensan)u kod Sombathelji Fcrenca.
To je b1lo u vrcme kada su sc u juZmm krajevima desila
mnoga zlodela, Na dogadaje u juinim krajevima meni je skrenuo
184
paZnJu Baj ~i~Zilins~i ~ndre, koji mi je .saopStio da se u Ba~koj de-
Sav_?JU m~og1 atrocltet~, te . ~a se ~eb.vaJU ubistva pod izgovorom da
tr~z~ part1zan«:· Saop~t1o IDl.JC da c~ u vezi toga da preduzme odgova-
raJUCe korakc 1 zamoho me JC da se mteresujem za tamol nje dogadaje.
PoSta sam i sam. saznao za at~oc i tete u juinim krajevima, podneo sam
o tome 1zve~ laJ SombatheljlU. Sombathelji mi je odgovorio da o
svemu tome ne zna niSta i da ne moZc da predpostavi da bi jedan ko-
mandant d1vizije mogao da se toliko zaboravi. J a sam mu tada javio
da se svuda samo o tome govori i molio sam ga da preduzme odgo-
varajuCc korake protiv odgovornih. Sombathelji mi je tada odgovo-
rio da (:e da se zamteresuje za stvar i aka se ispostavi da su vesti
istinite, da Ce preduzcti mere da se prestanc sa atrocitetima i da (:e
pokrcnuti kriviCni postupak protiv odgovornih lica. J oS me je samo
to zamolio da mu podnesem pismeni izveStaj o tome. To sam i uCinio,
.Ma vi~c. kada je Baj Ci-Zilinski En<ire proverio svoje informacije
ponovo sam podneo izveStaj Sombathelj iu. Sombathelji mi je na to
odgovorio da je pozvao scbi Feket ehalmi-Cajdner Ferenca i pozvao
ga na odgovornost, ali da mu je ovaj odgovorio, da sve to ne od-
govara istini i da nikomc ni vias sa kose ne fali. PoSta su u javnosti
kruZ:ilc vcomn teSke optuZbe, Sombathelji je uputio Fekctehalmi-
Cajdner Fercnca kod BardoSi Lasla, tada.Snj eg predsednika vlade I
kod minis tara narodnc odbrane i unutraSnjih poslova. Od Sombat·
heljla sam saznao da je Feketehalmi-Cajdner Ferenc informisao mi-
nistre isto taka kao i Sc fa generalStaba. To se desilo za vreme Za-
baljskih dogadaja .•")
Bekstvo ~e tvo r ice kolovoda zloCi na u BaCkoj, rna koliko da su
ga organizatori sudenja i sami predvidali, a maZda sami i organi-
zovali . zadalo je glavoboljc Horti jevom reZimu. Dan posle njihovog
bckstva Madarska tclegra fska agencija (MTI) donela je sledeCi ko-
minikc;
.. Desio se neCuveni dogadaj , bez presedana u madarskoj vojnoj
istonji : vojnici visokog tina pobegli su ispred pravosuda . Pcnzioni·
sani general-potpukovm k Feketehalm~-Cajdner Ferenc, g~nera_I.-m~­
JOr Gra.Si Jo7.cf, i pcnzion isani pukovmk ~eak Lasko,,prottv ~OJlh JC
pokrcnut voj no krlviCni p<_>stupak u vez1 sa dogadaJJJ_lla ko)t su se
odigrali jun uara 1942. godme u Novom Sadu ,_po?egl~ su pre nego
Sto jc protiv njih bi1a izreCena presu~a, m_ada 1:0: JC. b1l~ omog~Ceno
da organizuju svoju odbranu, _sta v1~e. msu b1h, n_1 _pr~tvorem. lz-:
ncv~rili su svojc sauCcsnike, Ci]i su b1h rukovod1~ct 1 time su s~1
sebi izrekli p 1·esude. Ovim svojim postupkom samt. sebe .~u okv~ll£1-
kovah f kao najobiCnije dC'".lCrtere, i u vezi toga nece moc1. da m1mo-
idu posledicc ni za avo svoje delo. N~dl:Zne VOJne vl~ll .•zdale s~
potcrn ice za svom trojicom. Ta~ode J':_ 1zdata potermca I za ian
darmeriskim kapctanom dr Zeld1 Martmom ...-, . ,.
Nije neshvatlj ivo koliko je tclko bilo madarskim vlas~
da organizuju ovu sudsku la~rdiju .. ? jedne strane, tre~o JC zai
dovolj iti svetsko javno mnjenJe, pa 1 tzv~sne dom taa~ ~~ti:eJ~a~o
su jo~ krajem 1942. godine upozoravah regen or ta
185
 mnjenj e u SAD veoma nepovolj no reaguje na varvarskc postupke
madarskih vlasti u oku piranim krajevima. S drugc stranc, trebalo
jc sud it i ljudima koji su zverstva ~inil~ na ?sna:-:':1 nare.~cnja sam e
madarske vlade i spravad ili metade kaJC u tstartJI HartiJCVC vlada-
vi ne nisu bil e m ranije nepoznatc, jer ih je Horti, razraCunavajuCi se
sa madarski m kamunarima, primenjivao prcma svom sopstvenom na-
rad u joS pre nego Sto jc po~tao regent. On j~ na taj po~oiaJ . d_?Sao
pornoCu masovnog terorisanJa madarskc radmCke klasc 1 seljastva.
CeneCi iz avag aspekta poloZaj madarske vlade, intcrcsan tno
je proCita ti zapi_snik sa scdnice m~darskc vlad e od 18. januara 1941.
godinc, u kame 1zmedu ostalog stOJI :
.. Gospod in predsedni k vlade up uCuje na kominike kojcg je u
zajednici sa Sefom generai.Staba izdao putcm madarske tclegrafske
agencije povodom bekstva penzionisanog gcneral-potpukovnika Fc-
kctehalmi-Cajdner Fcrenca, ak tivnog general m aj01·a Gra.Si JoZefa
i nj1hovih d rugova . Prcd posebnim sudam Sefa gencral.Staba bio je
u toku protiv nj ih kriviCni postupak zbog Zaljenja dostajnih doga-
daja, koji su se od igrali januara 1942 . godi ne u Novom Sadu. Istra-
gom je utvrdena d a su ave krvave orgije, kojc se u cilju dobrag
ugleda naSe d r-J.ave imaju aStra osudit., imale 3.309 Zrtava, ?.a Sta
prvenstveno snose odgovomost gore pom en uti f!e nerali i njihovi
podreden i ofi ciri koj i se sada nalaze u bckstu. Scf general taba jc
bia protiv toga da sc ovi okrivljeni stave u istrai.ni zatvor.
Njihova bekstvo se ne maZe u dovol jnaj meri osuditi. Za to
joS nije hila primera u istoriji madarskc vojske. To jc bilo ncdru-
garski i prema okrivlj enim krupnim i viSi m oficirima koje su osta-
vili ovde bez zaStite, i koji Ce zbog nji hovog bekstva veravatno dabiti
stroi:ij e kazne. Oni su pobegli ispred presudc. Zato se on, pred-
sednik vlade, zaloZio za ta ka oStar kominike. Driava sc sa sve veCim
revoltom podseCa na ta pret erana krvoproliCa, koja su u toli koj sup-
rotnosti sa karakterom i dosad aSnj im shvatanjima Madara. Prema
izjavi mi nist ra narodne odbrane genera li i a [icin koj1 sc nalaze u
begstvu su znali da neCe biti izricane sm rtne kaznc. Moi:e se pred-
postaviti da su pabegli zbog toga Sta su se bojali narod nog su d a, za
sluCaj eventualnih promena d o kojih maZe da dade tokam vremena,
ili da Ce Madarska vlada, sticajem izvesmh okolnosti hili prinudena
da ih izda radi ka.Znjavanja.••")
Cinizam koj im madarska vlada razmatra probl em bckstva svo-
jih generala i ne osudu je krvoproliCc kao metod odr?.avanja r ed a.
veC to Cini samo sa »preteranim krvoproliCem ... , ma:lda Je najbalj i
dokaz koliko je apsurdna traZit i krivce za ovaj masovni pokalj samo
medu pojedin•m generalima, jer nj ih jc bilo svuda gde god jc fa-
SistiCka drZavna ma.Sina imala svoje funkcioner e. Ni jcdan trczveni
pripadnik naroda C1j i su sinovi pali kao Zrtve ovi h pobesnehh fa-
SistiCkih zlikovaca nije nik.ada ni poku.Sao da izjcdnaCi a ve mans-
t rume sa milionima madarskih trudbenika. Zar i Madarska fa~ i stiCka
vlada, kanstatujuCi Cinjenicu da su njeni generali pobcgli verovatno
u strahu ad buduCeg narodnog suda, nijc dovoljno dokazala da se
186
madnrski narad nc mol e poistovetiti sa faSistiCkam rukavodeCom
grupom iz vremcna drugog svetskog rata? Zar tom konstatacijom
?.!ikavc• n su sami na naj plastitniji naCin izjavili da njihova dela
msu Clnjcna u intcresu madarskog nat·oda?
Osnovni pri nci p modcrnog knviCnog prava u celom svetu je
pl'inc1p da svako maZe da odgovara samo za svoja dela. Sistemam
odmazdc nad taoci ma i sprovodcnjem genocida fa.SistiCki vlastodrici
su u potpunostl odbac11i ovaj princi p, Ali nc samo prema narodima
oku pirn.n ih krajcva i prema J cvrejima, vee i prema sopstvenim ofi-
ci rima. Zaa· o tome nc svcdoCi rcCcmca u citiranom zapisniku u kajoj
sc kai.:c da su odbcgli ofi cir1 znah da Cc njihovi sauCesnici ..zbog nji-
hova~ bekstva dobt t i stroi.ije kaznc.. ?
Narodi oslobodcn i poslc drugog svetskog rata, a zajedna sa
nJnna i jevrejski narod , nikada nisu smatrah da su C1tavi narodi
krivt za zvcrstva faSista .
1 upravo ;rata smatramo da obelodanjivanjcm istina a ba&im
zloCi mma , a poscbno razotkn vanj em organizntora, inspit·atara i iz-
vri;ilaca ovog genocida, nj ihovog morala i pobuda, dajemo sk.raman
daprinos borbl prot1v povampirenj a fa!.i zma u svctu i odaj e~o ~utnu
po'>tu l.rtvamu ov1h besli jal nih z.loCina, ~ 1j i se ta~a~ broJ n~ka~a
ncCe saznuli, ali JC dalcko vcCi od onog: ko]l sc spomm] e u zvamCmm
fu ::.istiCkim dokumentlma.
N APOMENA :
1 BuzMI J fmol · 1\= UjVI dl'l;/ - ra..:=ia .. Budap<.'St 1903. (U daljem teks tu B.
J .) str 36
2. n J . str.32.
3. B. J str 10.
~: ~-r J;\~~rli~ Garm1 · Pooa~.:or
16
u .. Kratkaj isto rlji J(!O r c}skog naroda- od
Slmonn Dubnovn. Dgd. l!ltl3. slr. 252
ti. -Vojn">d 1na u bor bl- str -I R.
~: ~~a~~;~~ ~1~ 0::~·~~: ~;:t~;!j(!s r:~~a:~. ~~~2~0 u10~~~n~:r. at6~:oj-
0
(Zbomlk
~~: !:~:r~;~k.J~ ~~hi v PKSKS zn VoJvodin u (u daljem tekstu I. A.) orb. br. 220-l7.
11. t . A. nrh. br. 12H3.
187
 1-I. Isto.
15. Isto. INA JON-BRODA, BEC
16. Isto.
17. B. J. str. 6-1.
18. Isto.
19. I. A. arh. br, 12-1-11.
20.lsto.
21. l.A.arh. br. 363-l.
22. Jsto.
23. Isto.
2-1. Jsto.
25. Jsto.
~~: ~~ ~;,z~~~~oviC : .. Sajka§ka u NOB- N , Sad 195!1 str l-17-1-la.
:!0. B J. str. 101.
IZ MOJE .. eRNE BIWEZNICE-<
29 B.J.str. -15-H)
30. B.J. str.97. SjcCnnja iz partizanskih bolnica na dalmatinskim otocima
31. B. J. str. OB.

..crna biljcinica~

_ ClT!a biljeZ:nica z~ista postoji. Istina, veC je dobila .. magareCe

ust .. za Vt~e od dvadesehpet godma, ali ipak jo~ z.ivi. Korice su joj jed-
nostavne i erne, ne od poliviniJa, jer 1943. toga nije joS bilo, vee oct
ob1Cnog, sohdnog prcdratnog •·vikslajnvanda ~. To je Skolska bilje!nica
s crtama, neSto podebela. No za mene je hila one jcseni i zime 1943.
od ncprocijenjivc vrijednosti, U ono doba na dalmatinskim otocima,
kama smo se s vojnim _bolnicama postcpeno povlaCili posle bijega iz
Splita i nakon .. mobihzacije~ na Mosoru, nij e bilo uop{:e moguCe
kupiti bilo Sto u duCanima. Robe je nestalo, posljednje zalihe su se
postepeno ist ro~i1e, otoci, odsjeteni, kao i sil.mo kopno od zaleda i
svijeta, a i od talijanske obale Jadrana, odakle je za vrijeme rata, to
jest okupaciJc Dalmacije, roba sti:r:ala brodovtma, pretvorili su se
nakon knpitulacijc ltalije u prave Robinzonskc otoke. Nije bilo ap-
solutno ni~cga: ni najsvakidanijih potreba - sapuna. papira, SivaOh
igala. Ako je pukln stara i dotrajala uzica na cipcU, nije bilo mogu6!
nnCi novu, n ni komadiC Spage. Kojiput me proganjala ko!marska
predodZba : aka sc iskr caju Njemci (~to smo danomice OCekivali) neCu
moCi dn bjeZim, jer Ce mi se sklizati moje stare .. haferlice~ od slavnog
.. ~evlara~ iz Mojstrane, s nogu.
SliCno je bilo i sa svim ostalim stvarima: ako si posudila zadnju
SivaCu iglu drugarici bolniCarki i1i rnnj enom partizanu da si iskrpa
rasporeni rukav uniforme, ill Carape koje su sc raspadale, nisi ih nikad
viSe vidjela. Tako je bilo i sa sapunom nakon Sto se potroJio zadnji
komad iz ruksaka, kojeg sam ponijela na Mosor...sledovani ... sapun za
e!itavu bolni&u sobu od jedno 12 ranjenika na slamaricama gotovo
uvijek je odmah ise!ezn uo. Tada je jedna bolni~ka posudivala ad
188
189
 druge, odnosno krala. Isto je bile s metlom, lavorom itd ... snadi se .•
- hila je stalni refren ekonoma, lijeCnika i svth ostalih, koji se isto
nisu joS snalazili u toj oskudici, ..partizan mora da stvori iz niCega ...
Za gradskog Covjeka, naroCito za Zenu, takozvanu bivSu .. sa.
lonsku .. , naroCtto je teSko bile da se navikne na promijenjene, nove
- to jest nikakve - higijenske uslove. Na sreCu u ono doba bavila
sam se sportom. Ipak : koia je protestirala, branila se: furunkulozom
protiv u.Siju i svrab1, sluznice skorbutom protiv nedovoljne ishrane
liSene vitamina. Ljudi sa sela, a naroCito oni koji su veC dulj e Ziveli
pod promij enjenim uslovima i prilagodili se nomadskom Zivotu u
prirodi, a Cesto i naCinu Zivota peCinskth praljudi, bolje su reagirali.
Cesto mi se Cini1o da naSi ranjenici, veCinom mladi, zdravi i snaZni
!judi, ne Sire, unatoC teSkih rana, ncugodan zadah. MoguCe je da to
t1·eba pripisati i jednom automatskom imuniziranju njuha kod mene
- C1sto psihi&:om fenomenu, uvjetovanom mal o i mmantiCnim idea-
lizu·anjcm naSih boraca. Kojiput sam se sjeCala starih legcnda o mu-
Cenicima i ••Cistim ... herojima i svecima, koji jo.S u grobu mirgu na
ljubice i ljiljane! U stvari bit Ce da se koZa boraca, odvikla ad preko-
mjerne upotrebe sapuna, prestala izluCivati u istoj mjeri kao nckad
u gradu znoj i loj ..
Postcpcno sc i moj organizam privikavao. Navikli smo sc i na
umiranjc. No najtcie mi je bilo i nikad se nisam priv1kla na patnju
i zapomaganje osakaCenc dj ece. A nisu hili navikli ni borci, koji su
ponekad morali u istoj sobi da leie sa malim pastiricama, kojima je
talijanska crvena granata - Jijepa i okrugla loptica - raznijcla noge
iii ozlijedila oCi. Kasnije, kao rekonvalescent poslije tifusa pokuSavala
~~~~c~:.ije.Siti opsesije ovih sjeCanja, pjesmom .. nijetc u Parlizanskoj
Ponestalo je i papira. Pored odricanja najosnovnijeg komfora
(problen; zahod:a poku.~at ~u da tretiram posebno) za mene, bilo je jo.S
t~Ze~ a s1gurno _1 ~a vecmu m~~lektualaca, uopCe pismenih i .. ~itajuCi h ..
!Judi!. da se pr!Vt~nemo na uvot bez lektire, papira i olovke, novina
1 l-."TlJige. Bez obztra nn to §t o je Citanje neka vrsta narkolika 1 bez
~ojega mnogi !judi i u. n01:n;~t~im pri l.ikama ne mogu zaspati, osje-
cala sam - . ~ po svo~ pnhc1 1 mnog1 drugi od nas - neodoljivu
pot~ebu da btl~_ez1m , sacuvam sve avo novo, Sto smo doiivljavali poput
•·Al~se u zemlJI ~uda .. ~a pr_vim na.Sim koracima nn oslobodenom pod-
ru~JU. ~otrebu da rcglstruJem prve znakove svitanjn jednog novog
SVIJCla ~ vr~mena, _nove epohe, o kojoj ~mo sanj ali jo.S u godinama
mlad.alas~va. prve, JO~ n~z?r~~no_, og~·ommm slovima i krvavom bojom
na z1do':'lma poruSemh th JOS ~1tav1h kuCa nabacane parole i rijeCi
prko~a . I protesta, zbog kojih su tamo, na ncslobodnom, joS ju~r
~~~~~~~~~~~~~ ~~;~~!: ~;~J ~~~~~~o~i~i~o~~ti~~~i~~~~::tf~r~;
~aStzn;a, ok.upatora koj ~ j~ tek ~apitulirao, rutinsko i Cislo, Sablonama
:~~~~~e~'t,~ab~rrS:,o~~~~:~t~r~~kstovi : ll Duce ha sempre ragione!
1VO
dragi~~~e;: ~oJ:~is!~~n~~ ~a ~a~~b~~"~v1~ufe0 0sao~~~ ~ojim
1
u Sumi. da komuniciram s njima da ostavi • G_ t1;1 !h I oru v~C
poruku, moguCc i zadnju, potpis :nag imena mf~~gdJe I i )ednu SVOJU
~~~~e~ i b~~a;~p~~: ·! devetn~es~ g:fni ~
0
Danas Ti je s': ~~
Znali . su i. :maj~. p~licijski reZimi svih vremena !ta znaa za
svakog ~?VJeka t~ola~IJa •. kakova je tortura za skolovane !jude biti
!t~en k?Jtge, pap1ra, tmagma rnog razgovora s ncvidljivim partnerom
th. samm~ s_ob~m. Po~a?ala sam se prije -.Crne bilje:inice.. kao 1 ani
sv1,. _z<lSuzn~~~l: mo_bihZirala ~emo:iju i stvara)aCku (pjesniCku) fan-
~~~~~ln~m~sl~~;~~e~~:o~p~i~e~t~lt~v~l~=n~ ~f:~fjfii~~~~
R_ec1t~rala naJn;t~lJC PJ.e~me koje _sam zap~tila .. . ...Tu&i nebjesnij e,
VJeCmc stranm k1.. ... th :Non p!D.n~e: p1u - il diletto figlio torna
all a casa tun ..... (U onom cudnom zahSJ u Splitskog cgzila izmcdu dvije
bur:, ~ povremenoj _p_l'is~lnoJ inakti_vnosti uCili smo jezike: talijanski
- JCZtk okupatora, 1 IZ mata: t·uskl - jezik saveznika).
Taka su tc.Sko i spore prolazili sati napornog noCnog deZuranja
u potpunoJ tami, nakon Sto se iza kratkog vremena abiCno uz malu
eksplozi ju iii . !l'iclar:koliCno pljuckanje utr~ula primitivna karbltuSa,
pa sam se shjepo 1 same ..po sl uhu .. nap1pala lc-laj, s kojeg su me
zvali: ... BolmCarka . . . drugarice ... Ajme meni. .. !..
Kojt put je doSao bolni~ki strai.ar da se malo skloni od burina
iii juga i pntao.. . Borila sam se sa snom, jer mi tada jo§ nije bilo
jasno da li nam .. gJcd.ujc.. za vrijeme noCne sluZbe kava iii Caj iz
taltjanskc limcne porcije, pa smo taj narkotik iii bolje eks1tans -
morali uvijek nanovo izboriti, s viSe ill manje uspjeha.
I taka sam jednog popodneva - jednog slobodnog za Citavo
vnjcmc moje bolmC.ke slui be - siSla u grad, popaljen, opustio i
trampiln od jednog malog emigranta puCkoSkolca crnu bilwt nicu za
sedam cigare la. To jc bile moje sledovanje za jcdan dan, muSkarcima
je pripadalo dvostt·uko sledovanje, odnosno petnaest.
Time sam - ne bez griinje savjesti - pnkrat1la drugaricu i
kolcgicu Lizu, jevrejsku izbjeglicu iz Beta, za koje su baA cigarete
zna~ile najvainiji narkotik. Liza je dobijala redovito moje sledovanje
cigaretn, a ja za uzvrat ad nj e ostatke kaloriCne dopunske hrane nje-
mh bolesnika. Iscrplj enoj od bcsanice i avitaminoze ovi komadiCi
bijeloga kruha s maslacem , hili su za mene porno<.\ bez koje, maida
ne bih preZivjela.
Lizi su iako nije hila .. rormalno ~prisegn~ta~parti~ bol-
nitarka ... uostalom kao ni ja, povj~ravah. ~.esto naJ,teze boles~e. B~la
je medu najsavjesnijim i najinteligentniJI~ boln1 ~arkam~ m1ala JC,
kao i ja, mladog sina, jedinca, negdje na boJiStu, o kame niJe najdulje
vrijeme znala da li jc joS Ziv. . .. . . . . . .
Taka su .svi oni ranjeni mladiCl bill nJem sinovi. VeCina njih
hila je uzeta, dj elomiCno paralizirana uslijed povrijede glave. Bilo ih
191
je i s d rugim teSkim ozlije~ama! . sa Citavin: . bed rom •. potkoljen~e<?m
Hi zdjelicom u gipsu. Ove dJelOmicn? nepom1cne mla~~Ce, sa s.naz~um
i zdravim gornjim tijelom, sitna L1za JC morala kOJl put d1zatt sa
slamarice. SjeCali su me na onu priCu iz "'J:itlja.du i jedne noCi ... <?
zaCaranom kraljeviCu, koji je od pasa nadolJe b10 pretvoren u crnt
mramorni stub. Zvala sam ih ...Kamenim krnljeviCima ... 0 njimn i
o Lizi bit Ce jo~ govora u ovim uspomenama.
Taka sam se domogla .. erne biljeZnice ... , malog ratnog dnevnika .
Biljei.lia sam u nju, najCeSCe same kraticama kao .. aide-memoire ..
doZivljaje i opaZanja, rijeCi novog Zargona partizanskog rijeCnika, koji
se je stvarao, i starog narodnog, kojeg n isam poznavala, skicirala svoj c
doprinose za prve zidnc novine, prepisivala on e Cesto naivne mojih
d rugova, tekstove novo nastalih prekrasnih narodnih pjesama, koj e
su mi dikt1rali za vrijeme ...marksaZe.. po u~ljivim slamaricama, di-
jaloge i povjeravanja u polutan;i, _razgov?rc o . bu~uCno~.ti , o i:e~~a.
Zapisivala sam i fragmente prvth ~o~ ne~1g~rmh. dJskustJa za vrJJ~n:t~
.. politiCkih Casova•• , koj l su orgamztram , Ctm b1smo se malo smmli
na jednom mjestu i stabilizirali. SjeCam se na ave fascinantne poCetke
budenja svijesti, na Ci tanj e odlomaka iz Dedijerovog dne~nika. Zabi:
Ij eiila sam i jednu ili dvi je kitice CopiCevih pjesama, koJe sam prv1
put Cula na jednoj •·oktobarskoj .. proslav L . . Pj esmu o opsjedanju
Moskve (... HoCe Hitler, zla mu mati, nasred Meskve zimovati-). Bi·
ljei.ila sam razgevore u .. sobi Zena.. o ljubavi i nareCitim tragedijama
Zene u ovom nesmiljenom ratu- Tako su nastale dvij e pjesme : .. sa-
mokritika« i ... Dru ie bo:ieH.
II
Knmeni (i drugi) kraljcviCi
Lizu sam upeznala jednom na jednoj splits koj plafi, mislim na
BaCvicama. U jesen 1942. ili 1943., kad je Zivet je~ u grad u imao
penekad varljivo mirnod opski izgled. Ovo lj ete bilo je lj e~e od svih
koja pamtim. Kupanje i jedrenje sa novim splitskim prijateljtma na
s~~ica~a ili ..Spin'!t~ --:- poklenjeni dani predaha, a svaki je megao
b1h poslJ.e dnJt; zatl ~J e tzmedu .. smrti i smrti .... Talijanski vojnici nc-
sretnih hen stajali su na straZi, bolesni od nostalgije, bez razlike .£a
svakom Zenom keja bi pro~ l a, Saptali su ... amore, amore••. Istovre-
m eno njihove .. erne keSulje .. palile su kuCe na otecima.
Prava vlast u gradu hila je na Mosoru, same nekoliko kilometara
daleko, izdavala bUtene o poleZaju na frentu, naredivala, zabranji-
vala, poruC.ivala : Skupine AFZ-a (edraslih muSkaraca takoreCi nije
uepCe bile u gradu, nego u ~umi ili u zatverima i logorima) skupljale
su boce za ~ploziv , lijekove i vate za sanitet. Apetekari su izdavali
same paketice po 100 grama uz legitimaciju i bilje.Zili imena kupaca .
Pred BoZiC naredeno je da svaka od nas skupi male dnrove za be rce
192
(veliCine kutije ~pel~) , liCne darove nepoznatima, ,..zastrtih lica.. _
kako Brecht ~~z1va tlegalce: teple ~rape, par rukavica, diemper,
maramu, CeSlJlc, sapun, ne.Sto slatko. (A ja naravne jo! netesiC i
olovku, ~to mi se Ci:Ulo najvitalnije u svakoj situacijil) VratajuCi se
sa sas~anka .na BaCvtcama kuCi u _..KataliniCevu palacu.. prolazila sam
pokraJ straze. na mostu, ... mat.enjal.. za AF:Z u ko!arici za ...spizu ...
Kod kuCe ~k:tv~la ~am . te pap1re u gumenoj cijevi. Osj~nje, da se,
iake i rtva t tzb~ eg~ca , tpak na neki naCin maZe boriti pretiv meCnog
ekupatera, spastlo Je rnnoge od nas od zdvojnosti i depresije. UoCi 1.
maja plamtili su krijesovi na svim visovima Mosora i Kozjaka. A
za bile kakvu sveCanost okupatora ili fa.Sisti&i blagdan, ..prave.. vlasti
naredile su da ga treba sabotirati, i ulice i piazze estate su puste.
Kroz puketine spUStenih .. Skura .. rnegla se vidjeti grupica jadne dje-
Curlije u crnim koAuljama, tzv .... mandabizi .. , predvejm&i postrojene.
I Liza je bila organizirana u konspirativnej mreti AF2, ali to
tada nisam ni slutila. Splitski AFZ bio je razdijeljen u sitne grupice,
m ale Celije, Zena po rnoguCnosti medusobno nepoznatih iz najepr~
nijih sredina, ukeliko je to bilo moguCe u jednom gradu koji je malen,
Zivahan, znatiZeljan i sklon ..cakulama ... Svaka strana pojava padala
je u oCi, i bile je Cudo da nas nisu i viSe hapsili iii predavali ustatama.
Lizu sam upoznala kao posve nepolititku liCnost i u nepoliti&ej si-
tuacij i, na plaZi. Sitna, plavkaste kose sa bakrenim otsjajem, in-
t eligentan, dosta eStar prefil, vjel:no cigareta u ustima i strast za
igranjem bridia, sve to nije adavale tipiCnu sliku buduCe partizanske
bolni Carke. Kasnije sam doznala da je davala Casove jezika i imala
veze u mnegim politifkim utjecajnim kuCama, te je povremene skup-
lja la dragocjene informacije. U Sumi, kasnije, negdje su joj dali ja·
haCc hlate najmanjeg talijanskog vojnika, koje su joj stalno klizale
na de ljc, ... utovku .. na kovrtastej prosijedoj kosi, sa koje se sve vije
gasie bronCani refleks. Na ranjavim na.i uljani!" no~ama. i .ci~le ~
visokim potpeticama s kejirna je prebJegla btla. N)en )eztk Je bte
b~ko-zagrebaeki sa mekim izgovorom. Takovu sam je na!la u ~va­
kuacionej bolnici, ako se ne v_ara~ u ~?lu na. Brat~. M~u d?kl?~
CeSCe nege mcdu borcima, btlo Je ~OJ! put t manje-vt!e pnkriveruh
antisemi tskih reakcija na njenu poJaVU.
Medutim, ranjenid, takozvani .. p~ ~itiv~ .. ug~avn?m, i reken-
valcscenti, odrnah su osjetil i snagu OJ CZtn~ hC~esb, ~J~n ~umor,
osjeCaj odgovornosti , inteligendju i maternJU bngu: ~~za Je blla a71·
tontct u svakom pogledu, a narOCito u pogle?:u htgtJene. Znala_ .l~
;,~:~~o0 fa:~le!a k:~':' u81!a~~u~~t(h "~f:~J~~i::~j~~~
Dominikanske gimnazije u Bolu imali smo luksuz zahoda C';'tavca .~
tekuCom vodom). ,.pa nisam, Liza, bie sam same na m~eJ s~ ...
- .. Ni~ta zato, idi edmah pa povuci, da Cujeml Sta C~ r~ savezmk? ...
Ape! na ..Saveznika.. bie je istovjetan s apeliranJem ~~
liCnu, nacionalnu i partizansku. U tom SJ!Iislu shv:~~·~i:WU us-
ir:: z~~jc~t~ej;~:r%~i~~z:!~~::e:'}=~ ;i ~Js:• ill nis~e vejska?.c
!93
U pozadini gdj e je ponekad popu ~tala formalna vojna disci plina i dru-
govi su se bez obzira na razliku _u ~inu, .lei:e~~o susre~li, viSe drugar~ki
i prijateljski, traZilo se, naro~1to :' _s1tua~~~~a gdJe smo se _naSh _s
engleskim vojnicima, da poz~~avlJaJ~ VOJmClu ,_ odn?~"? part1zans~!
kako nas ne bi krivo prosud11l. Borel su to pr1hvatlh 1 tako se kOJI
put dogodilo da su se u najnezgodniji Cas pozdravljali isuvi.Se gromko
.. smrt fa.Sizmu- sloboda narodu t...
Kasnije sam se u toku naSeg stalnog seljakanja i evakuiranja
izgubila od Lize, ali smo se uvije~ J:?OOOVO na.Sle ;_ bolnice su ~e d~~elile,
rasformirale i opet nanovo orgamz1rale. Nova hca su se poJaVlJIVala,
novi nepoznati lijel:nici i bolnil:ari su dolazili i iSC:czavali. Stari pri-
jatelji su se neoC:ekivano sreli; sjeCam ~e kako su . se _d_v~ . mala
kurira, ~kolski drugovi iz istog sela, na.Sla tznenadno, 1zgrhh 1 1Spso-
vali ad milja: .. Pa gdje si hio, sunce ti, majku ti. . .••
Bilo je to uglavnom stalno povla~enje sa jednog atoka na drugi
pred nasrtanjem njemaCkih jedinica u malim i brzim bojnim bro-
ditima. Desilo se da smo hili u Bolu na BraCu, zaposleni oko jednc
amputacije, kad su nam javili da su se na drugoj strani atoka iskrcali
usta.Se i Nijemci. Zarobili su bili i neke od na.Sih, ali je ovima uspjelo da
pobjegnu. Tiha, nevidljiva ~anika sve nas je obuzela. Evak~acije ~~
se vr~ile usred noCi, u malim trahakulama s motorom, kOJl su b1h
taka krcati bolesnicima, da za bolniCki personal nij e bilo mjesta ni
da sjednu. SjeCam se kako sam staj ala u potpunoj tami, na drvenim
ljestvama izmedu pa1uhe i stive i odande pruiala ili primala tzv.
guske i patke - posude za nui:du ran jenika i . praznila ih u mor~.
Ranjenici su leZali u dnu u stivi i stenjah kod svakog drhtaJa
motora koji im je potresao polomljene ili ranjene udove.
Na~a bolnica osnovana je vrlo neformalno na Mosoru ispod jed-
nag niskog mediteranskog hrastiCa. Tamo smo namatali oprane i na
vjetru suSene zavoje i izrezivali s nekim neopisi v1m osjeCajem uzbu-
denj a petokrakc zvijezde iz crvenog sukna i Sile ih na kape boraca.
Nismo imali uniforme, bar ne jaj sve do cvakuacije u Italiju, hodala
sam, spavala. asistirala kod previjanja i prenaSala holesnike u svojoj
sivoj ...trenirki .. i skija.Skom kaputu. Na sreCu, zima na Jadranu hila
je blaga. Jedinu maramu iz svog siroma.Snog ruksaka poklonila sam
gologlavom ranjeniku, uvjerena da ~u smjesta .. sledovati ... drugu u
zamjenu. No, kako smo u svemu oskudjevali, ostala sam l:itave zime
gologlava, taka da i danas osjeCam posljedice.
U Krilu izmedu Splita i Omi.Sa za svega nekoliko sati impro-
vizirali smo smjeStaj bolnice. To je bio poslednji dio obale u na.Sim
rukama. NaSa Komanda nervozno j e telefonirala na sve strane i
Cekala na zapovijed, odnosno dozvolu da se ukrcamo za otoke. Pos-
lije nekoliko sati morali smo opet da upakujemo ranjenike, krevete
i Cebad i da krenemo, SpuStajuCi se sa Mosora u kamionu za Krilo,
vidjeli smo u nizini kako gore kuCe i naselja. Tada sam prvi put
ugledala panoramu rata. StraZnji kotaCi kamiona lebdjeli su iznad
panora, na zavoj ima od bambi izrovanoj cesti. Lijepa i mlada dokto-
rica vriskala je od straha.
194
Zupni dvol' na maloj uzvisini bio je veC ispra!njen i preureden
za provizomu holnicu. Pop~t ~jeverica i krtica iz Diznijevih filmova,
najednom su se odasvud pOJaVlle male, brze seljaCi.ce, organizirane od
AFZ-a. OduSevljeno su prale prozore, punile slamarice i naivno-ro-
mantil:ki nas gledalc i ispit1vale odakle dolazimo, na kojoj smo ~uki
bile i u kojam borhama. RazoCarala sam ih priznajuCi da jo! nisam
hila ni u jednoj borbi, nego da Cekamo i njegujerno na!e ranjenlke.
Prv1 su stizali iscrpljeni nakon dugog twnaranja po padinama
Mosora. Neki su se danima krill po rijetkim Aumama i stigli veC sa
gotovo zacijeljenim ranama ill su im se rane toliko upalile i zagno-
~~·ihd~:S~v~1~:r~~~oj~~r~k~j~~:i;~~b~~~:j:~e s~~:::nfaij:;
kod njih u neko rcfleks_no mrtvil~: kao -~a je j~~n ~evidljivi ~Uog
sisao sav Zi vot s povrAmc u dubmu nJihove SVlJestl, umuknuh su,
utajilt se u instinktivnoj odbrani i samo po sjaju oOju moglo se
naslutiti da prikrivaju strah i paniku. Svima nam je lakn_ulo kad
smo sc ukrcali; ja stalno s moj im prtljagom, gotovo prazrum ruk-
snkom na lcdima, a u rukama veliki emajlir~ni ..siC.. (v~o) sa
no.jvai:nij 1m zo.voj nim matcrijalom, nlkoholom , skarama, Sprtcom -
~~ ~~~~ ~~~~~- ~: ~:~~r~~e~o~~~ci~j~C~j~t~;~;~st~ ~~::
prigu.Seno. ToCno u ponoC prolomio se h1tac kroz tamu tli vile hitaca
u odredenom ritmu. A neko od naSih zavikao je odjednom usr~ erne
tiSine: ... p 8 Sta h je to sada opet? Kako vi to- jal po staro~, Jal F.
novom? .. Svaka 24 sata, naimc, mijenjali su se signali u naJdublJOJ
konspiraciji.
u kaosu, besanici i ncizvjesnosti o~h danon~nih _evakua~ja
dvijc liCnosti, dva Hjel:nika bili su ~vrsh ?slonac _1 stub. dr Milan
Zon 1 dr Ante Prcmeru. Dr Zon, up.ravmk bolmc~ VIII korpusa,
miran suvercn vanrcdan organizntor 1 duSa od eovJcka, Cesto je ~
dcspc;atnom st~plJivoSCu morao koman?l~ati mladi m_ lijet_ni~i ma, ko)l
su moguCc bili odli<':ni specijalisti u UVJCtlma gradsklh kh~ n~ ..._u
partizanima .. nisu se ~na~i o?rn~~ snac? . pred sloi.cnim zadaama OJe
je trebalo izvr~iti u nnJpnmtiVDIJiffi pnhkama. .
Dr KraljeviC (stariji) bio je u prvo vrijeme m?j neposrrru ~ef.
Poznati splitski ginck~log, kojeg~hje bl~ g~~ n~·o;;~;~:~;~rn;:
u ratu je postao pravl otac svOJl ranJCOI a. ·u· Pa
ograniCcno povter_enje. Koji pu~ 5.?mvii~ ~ ks~~~ ~=~::.:k
1
ncka i jeste hut-.tUJ, za men~ se z. BZ:e
Kra-
birno elegantna po-
ljevJC hio je onda vcC ~l'O~Jed~ _ah ~J_egov~a,kncoda radi u velegrad-
jav~. Uyi~e_k je bio sveze 12 ~ 1 {::r: ~~~~~ ~~etvorene u kirur!ku
!~~uf!~~~;· 1 ~f::a;,I~i~: n: Zelje~o~ talij:::r':t~ ;~u"='"'0~:
prui:en u bijelom doktorskom mdtllu b1 b_es~oct kakve barokne ka-
mama kao mramorni vit~ n~ na. ~ 0 nOJ p m "esel:ar da obid:e svoje
~~~~~k~s';~:c,o;~ P~~:~:~ok~1k~e :n~gjae~ ~jeri~ temperaturu l puis,
195
 pi tao je Sto Zele jesti i opet se vratio n~ svoj .. s~~~ofa~... Bilo )e _m edu
mlad im lijeCnicima (koji put i na sllu mobthztrarum) P?.Jedu~aca,
koji su se najodlu~n ije ogr~divali ?d to~a. da se bOde po noc.t radt ?o·
Iesnika i traZili od dei:urmh bolmCarkt, 1ako one gotovo mkad msu
bile struCno osposobljene, da irn ne .. smetaju ... i da se sa me ..snad u-..
Dr KraljeviC imao je izraZen est~tski smisao, ne same z~.svoj ~
osobu. Gdje god se pojavio, zavladala JC usred slame, blata, u ~t 1 krVI,
abnosfera CistoCe, mira, reda, brige, odgovornosti i pouz?anja. Zn~o
je kritiCki iiksirati temperatu:ne .list~, ?~iCno neuredno. 1 ~r~bo. ~n­
kovane iznad uzglavlja bolesmka 1 mJertti dlanom odsloJBOJe 1 vtsm u
radi simetrije, iako su ove liste bile puka d ekorac.ija. Jedanput . su
sluCajno dodijelj ene bolnici, a kasnije nikad viSe .i ost~lc su na ~t du
sa starim biljc~kama , krivuljarna temperature 1 tmem ma bolesmk:1,
koji su se vee davno hili izmijenili.
Med.utim bez obzira na imcna nosilaca i unesene podatke samo
prisustvo ovih' bijelih listova ~miriv~l? je ra~jenik~. kao _.ncki . C~dot­
vorni zapis: stvarali su kod OJth osecaJ da se 1 za nJth I_'lCSto ~101 1. da
su u .. pravoj .. bolnici. U onim prvim satima u ZupmkovoJ kuCt u
Krilu, izmedu dva pokreta na kopnu . i na. mor~ dr Kralj cviC me i:
u Krilu kod OmiSa imenovao za SVOJU as1stenttcu. (... Ina puna ~utt,
to mi se svida, ne volim brblj ive ljude .. ).
Ispakovali smo i poredali u ormar u nekada.Snjoj ~kolskoj uCi -
onid ono malo med ikamenata i instrumenata koje smo vukli sa
sobom u naSim ambulantnim bolnicama, same da ih uskoro i ponovo
zapakiramo.
Dr Kralj eviC bio je nczadovoljan : ..pa vi ste bar nekakova
... dama ... pa bi morali imati estetskog smisla.... I rasporedio je boCic£>
toCno po vcli~ini i razmacima. Ova pedantnost njegova, mcdutim ,
nije hi la povr.Sna osobina, veC je karakterizirala njegovu disciplin u,
savjesnost i odgovornost na vainijim podru~jima .
SjeCam se naSe prve amputacije. Prve moj e i mog kolcge bol-
niCara, mladog doktorskog sina sa KorCule, a valjda i prvc ginekologa
d ra KraljeviCa. Svakako, prva amputacija za jcdnog borca. Kasnijc
sam vidljela sluCajeve, kad su drugi lijeCnici, jo~ nevje§ti ratnoj ki-
rurgi ji, u panici pred. moguCnosti nepovoljnog izlaza tc~kih slu~ajeva,
a i u strahu pred. samim zahvatom, ili prerano amputirali da iz-
bj egnu svaki rizik ill pak propustili uopCe da amputiraju. Jedan od
razloga za to je bio taj , Sto su provjere nakon smrti svakog borca bile
neobiCno stroge, Sto se ti~e odgovornosti lije~nika . - ~~~~;a:a~j~eez:ov~~j:~~:~:l~t~l:ko~ ~a~.. nisu s1~ ~o~l:~Je~:i ~
Kod naSeg bolesni ka, zemljoradnika srcdnjih godina iz Dal-
macije, dr Kralj eviC je kroz viSe dana i noCi svakog sata uvijek na-
novo kontrolisao stanj e rane, pipao stalno pomodrelo i polumrtno
!labuhlo tkivo u nadi da se nadlaktica ipak jo.S moi:e spasi ti, iako
Je gangrena uznapredovala gotovo do samog ramena. Mislio je jedino
na ranjenika. Kad je vidio da se ne moi:e dulj e Cekati, sAm jc pripra-
vio ranjenika s nekoliko blagih ali odluCnih rijeO na operac.iju. Sok
lpak nije mogao sprijeCiti: .. Ajme majko, jadan li sam! Sta Cu jadan
tei:ak bcz ruke? ..
196
Na sreCu, bila je lijeva Kirurg nam je odmah rekao, meni i
mladom drugu, da mu neCcmo biti od velike koristi, buduti da nismo
ni ja ni kolega imali iskustvo kao Skolovano kirurSko osoblje, i jo!
nikad nismo asistirali kod. amputacije, pa je najveCi dio zahvata
proveo sasvim sam uz rasvjetu jednog reflektora, bogzna kakvog. Posli-
je zavr.Sene_ operaciJe st r~lji vo i s pr~ t~o saSio je krvne sudove, powkao
koZu 1 fiks1rao oko patrlJka, a mem JC ostala dui:nost da operem krv
sa poda. dok je mladt kolega usred noi:i oti~ao s odrezanom rukom
da je ukopa na groblju. Kad se pacijent iz narkoze probudio, lijeCnik
se po:irtvovano brinu.o za njega, naredio ~ mu. se svaki ~t d~nese naJ:
bolja hrana, a naroCtto Zestokih alkoholmh ptCa, od. kOJ1h Je u naloJ
skromnoj ambulanti bilo sluCaj no joS nekolike rekviriranih boca ..NaA
jc boleSnik prefivio,. ~o imala. sa~ ~~prv~ prili C~i ~ su~o~ z.bog nJega
5 ekonomom, koji ntJe razum10 .' ~IJC h~to .uv~t t.t ~o~e 1zm.mne zah-
tjeve, jer su krSili na.S askelskt, JCdno~tCnt VOJmCk~. Jelovmk. I opet
jc jednom deSlo do .. viteSkeg dvoboJa .. za presbz! . nar~~e pred
budnim ol:ima makar minimnlnog kelektiva , ..sad ntJe vrtJeJ?~· ve-
Ccrnjc slcdovanje je izdano, ti u":ijek trebM neSl? ekstra .... Nt J~~
od nas mjc smio da popusti .... To JC pose ban sl':CaJ, teSka a~putac1la.
Ncmoj da sabotiraS!·• ...Tko sabotira? Ja sabottram ? Ja, kOJ1 sam tz·
gubio ;~~~ ~foc~;;;~ najjaCi argumenat : drug eko~~m bio. je zaista i
sftm invalid. Kasnije smo se, naravno same u. ~etm oka~ 1 bez svje-
doka pom 1rili. On je nastojao da opravda sveJ tspad, a JB sam do!la
do svoB: ~j~~!ic jc veC tada imao oclrasl~g
sina k~ji
je bi.o. ~an
jcdne sl avnc .. JeteCe... kirurSke ekipe. Uz nJeg~ mladt, snafm _1 od·
::;:1\ ~~~~~a~o~e;ji;;i~~uu~~:~~~~ ~~~~~~uia~~~~~
viCev .. KraljevtC Marko .. dospio na Vts 1 bto prekom~~dtran u na!u
~=~ ~~~~~k~!~~c:ri ~~~!· ~f::iJe~ ;!~~~tt;e ~e~~
botn;.cu
~e~i~o~, kuharicom i komanderko~, :adi sl~evanf.aj i s~lli:
n ·enic 1ma bcz ruke i1i sa prestrelJamm us~ ma u t ~vat . .
;
1.flcu juhe u zdrijelo, ne~iti .cistit~ patk~~e~~~h~'" d~ie~:~eJ~
i ...
postne potpuno mclankoh~~n t .ne t n~ Poi.rtvevan i neustrdiv
Jet
lz rc:'olver~ scbc iii Sid~ lh da d~z~~t~~;~~skog .. posla. Diskusije i
njegovu sreCu i nas svih, '?,'atio. se nJ~gev dva~~=n
njega i poveo ga jc na .. casmJc.. , take teze za .
III
..Markserka..
. d" 1 anuelni radnici, nisu joi poput
mnog~~~t~:~:~:;:!~kt:C,ji ;~ ~~vi~h buljiti u sebe, u svoj •pupak•
197
 ili u knjigu, izgubili radost promatranja okolinc, zapaianja, kon-
templacije. Satima su znali pratiti jedan te isti radni proces 1 imah
su prirodeni instinkt za kvalitetu rada, za ••StruCnost.. , za predanost,
za razliku ad .. zabuSavanja •. iii .. ruSan ja .....
Zato su i vrlo brzo .. proku:i.ili .. kvalitetu lijeCmCkog zalaganja
!judi kao Sto su bili dr KraljeviC, boln iCarka Liza i mnogi drugi.
SjeCam se, mnogo mcseci kasnije. kad su neke mcle bolnice preuzele
engleske sanitctske vlasti u oslobodcnom dijelu jui.ne Italijc, kako
su znali satima CuCati u barakama napu:Stenog njemaCkog zarob-
ljeniCkog logora Tuturano kod Brindis1ja, gdjc su privremeno smjeS-
teni u januaru 1944. lakSi ranjenici, evakuirani sa atoka srednje
Dalmacije i glcdati kako eng leski ... Royal cngmcers·• rade. Ovi pri-
padnici britanskih tehmCkih trupa sa narednikom Robertom na Celu,
fasciniran i neobiCnim stilom, duhom i sas tavom na.Se neobi Cne vojske,
a posebno joS i njezinih i.enskih C!anova. nastojali su da nam one
izuzetne h1adn e zime uCine Zivot Sto udobnijim : rezali staklo u
prozore, montirali samtaciju, izum ili neke peCi i prona~li gorivo
itd. S orci su CuCa li i Cutke i pafljivo posmatrali napredak ovih ra -
dova. Sarno koji put se jed nom iii drugom oleo povik ; .. $ta kai.eS,
drugarice, da smo to doZivjeli: da Englez za nas rad i! ...
U toku nekoliko nedelja. koje smo u razmjcmom miru pro-
boravili na Vi su, mogla sam da se posvetim iskljuCivo r chabilitaciji
i fizikalnoj terapiji ran jen ika (struc1 koju sa m prije rata. studira1a i
prakticirala).
Osim poirtvovanog zalaganja lij eCnika i bolnitarkl i prema
tom~ gotovo uzorne asepse unatoC prim itivnih uvjeta evakuacionih
bolru~a, ~~? malo se moglo CinHi za pospjc§enjc norma lnog toka oz-
dravl]CnJa 1 lokalnu postopcrativnu rchabihtaciju. Ntje bilo ni or-
~ope?skih apara~, ni ~.imna~tiCkih sprava, a samo kratko vrijeme
1mal~ .smo mogucnost h)eCenJa elektnCnom strujom , i to tek mnogo
kas!llJC, ~a :Visu. B~rci su osjcCali ta j mnnjak i, prepu.Steni sami
seb1, forsu·ah su da 1m se dade bar ono malo, Sto j e bile dokuCivo.
Taka su staln o i svaki Cas nanovo traZili •·aspiri n-·, a Cesto i mislih
da 7~onom iii ~ak Sef Stedi na njima i obogaCuje sc t ime da skuplJa
aspmne u vlast1 l1 dZep,
...Aspir~ n .. zv~o se ukratko svaki l1jck rna kojc vrste. Ovo ne-
povJCI'~nJe 1mal? JC svoje opravdanj c i svoj korj en u p1·edratnim
1skust~1ma radn1ka s okrui.nim blagajnama i uopCe postupkom osi-
guram~a u am~ulan~ama i bolnica~1a kao s pacijentima nii:c klas~?
za razliku od.. or:u h pnvatne klas~, N1je me zato ni iznenadilo pritanje
o~topeda ko~1. JC Jedn~m nas~J~~ da lu m~Ci pacijentu ren tgensku
shku, a ovaJ JC sumnJJCavo kntiZlrao kvahtet snimka: ,..p 3 to ti je
po tp~?:o neo~~ro i nej asno, sasvi m d rugaCije nego Sto smo imali u
SpamJt. CuvaJ glavu, doktore, pazi da ne zabuSava.S !...
. . Uz ..aspirin .... ?rtopedska masai.a i speciCiCne vjeZbe rehabilita-
C~J~ u mnogo sluCaJeva bile su jed ini naCin terapije. I sam i 1ijeCnici
b1li su C_esto duboko imp~esionir~i u~pjesima ave Cizikalne terapije,
no borc1 su se s naroCtltm pOVJCren]em odnosih prema efikasnosti
198
ave metode. SjeCam se kako su se skupili kad sam masira1a ukOCenu
potkoljenicu mladog komesara koji je leZao-dostojanstveno kao ka-
kav crnaCki poglavica - na svojoj slamarici, dok su oko njega .sjedlll i
C u~ali drugovi i promatrali s interesom I odobravanjem moj ...strucrti...
rad ...soli li te ?.. - pitali bi s vremena na vrijeme, a pitala sam gal
ja, kako b ih mogla prosuditi uCinak masafe.Jer bora&i ponos nije doz-
voljavao da izrazom 1ica ili bile kakvom kretnjom otkrije bilo kakvu
emocij u bola ill zadovoljstva ....Polu me blafi, polu me sicka... -
glasio je Cesto vrlo pl astiCno formuliran odgovor mojih Dalmatinaca.
Kao i kod .. aspirina.. mislili su borci da se veCim i fe!Cim do-
zirnnjem masaZe moi.e pojaCati efekt i pospjeSiti proces ozdravljenja.
I zbog toga dolazilo je do manjih sukoba u smislu viteSkog dvoboja
za prestif u ol:ima kolektiva; jednom i ponovo sa spomenutim homer-
skim junakom, ljepotanom B. kojega ovdje nazivarn Ahilejom. Usred
noCi znao se sjetiti da poSalje po mene: .. soli me noga, ajde da me
marksiraA ... Ja sam mu objasnila da je to valjda reakcija na masa!u,
koju je dobio prij c dva sata i ?a. ne. bi .bile dob:o .pono-:o draiiti
do..,ad urnrtvljen Zivac. No ...AhlleJ ... JC v1kao : ...T1 s1 ovd)e da .me
lijeCiS i imJ.~ da radiS Sto ti ja nared~jem ... Pred ~~~tom. paZnJom
ostalih boraca vikala sam i ja: ,..Ja 1~am da te hJeC.m, 1 ~to Cu
radltl ono Sto je dobra za tvoje zdravlJC. A slu~at Cu naredenJa dok-
torov6~n~: i:;:;~, a i lijel:nika prema bol~Ca:kama nije bio usta-
ljen. Prema voj noj hijcrarhiji stare Jugoslavi]C, 1. prema ... sledovanju ..
koje nam je odredeno, najsiro':laS~ijem. Po. kalor!Jama, sp~dale smo U
najni:!u kategoriju. Kod 1ijel:mka 1 ran)emka pr~sta~ljf\ ~o ~:to
izmcdu .. maj ke boi.je .. , poZrtvovane druganc~ _1 :--Sptta s. e ~. ce..
(kako se to prij e rata u Zagrebu zvalo), ~OJOJ JC . sva~ paCIJCnt i
doktor istresao svoju ncrvozu i1i pre~omJerne .obJe~livne teS~~!
Ce..'>to i - du.Sobri:i.nika ... koj i je ranjemka hrabrto pnje operac1JC 1
tje~io ,fa~~jjea~~~~~~· pojedinom sluCaj u ovisilo od li~nos~i bolni-
Carkc da li ce steCi po~reban au.to~itet ,i prema ~~es%~e sh=:~:
1
pretpostavljenom li jctmku. M~nt JC. pn tome po B~1esnici su
spreme pomogao jo~ jedan sm~pabCan nespoeds~um~aserku ...mar·
uporno nazivali m~saZu ..mar~~o~..kam~::Cija modeme medicine
kserkom .... Slgu1·no 1m se u potsvtjCS ! o ..
sa mat'ksizmom Ci~~~~ k.ao vrhu~ac eflk~ne teraplJ~~ dnevnika sa re-
Uz .. crnu bilJezmcu .. vodll.a sar:t ' ~u v_r~ J edan od Lizinih
doslijedom vj~bi •. ~aspo:ed.o m~ ~mcm~d do~:~~d~n, snaian seljak,
- krunenih kra1JCVJca... b1~ JC . n e, ml mu je stao manje-vi§e
mislim iz Zlijerina. B~o ~e r.~ nJen; .g av~e trenirali smo redovito
paraliziran Citav desm dto ltJela.k 5 ~ mii.vj~li inervaciju perifernih
oslabljene i beSCutn«:. ~rste~ ka 0 ~ ~1 magala pokuSavala sam
mir.iCa. LiSena. pom?cl 1. 5 ':' 1 ~ a para b . 11~iram strPtjenje i volju bo-
izmisliti primibvne 1gre 1 ~J~db~ dt m~ ~ku i dali je Anti da je stisne
~~i~aPr~t:gfj~S:U~a~~b~r;!~ : c~t~t~ ~aka je, medutim, Ante bio i
199
 slabo pismen, a nikako umjetmCki obdaren, izgubio je potpuno interes BOZO SVARC, BEOGRAD
i nije uvid1o smisao ave V1l.e gnjavaie ncgo .. marksaze... , dok se nisam
dosjetila da danesem vojnieku puSku u bolesnitku sabu. Na~i borci
su Cesto sakrivali pu.Sku, a neka i po koj u ruCnu bombu u bolesniCki
krevet odnasna u slamaricu, iaka je bilo strogo naredena da ih
predaju u ...garderabu ... Mora da sa opetavano dogodilo da se tamo
oruZje zamijenilo i da je koji atpuSteni barac uzeo bolju, a astavia
svoju staru puSku u zamjenu. Razveseljcn Sta je ponovo vidjeo svoj u
staru puSku, vjernu drugaricu, Ante je poku.Sao da pavuCe akidaC
pu.Ske, Sta je za nj ega predstavljalo priliCan napor. Sad je tek vidi o
koliko su mu prsti slabi. ··Aj me rnajko, jadan li sam! Kako Cu
pucati ?- Taka je napokon i Ante shvatia potrebu i smisao upornog
vjeZbanja i pomoC na!e skromne, ali izrazito partizanske rnetode
..marksaze... PUT DO SLOBODE
scCanje na bckstvo iz konccntracionlh logora

Povodom Dana berea i dvadesetpetogodiAnjice ustanka.

na spomen groblju u Jasenovcu otkrivcn je 3. jula 1966.
godine spomenik Zrtvama ustaSkog terora. Spomenik pred·
stavlja veli ki betonski cvet kaji damini ra celom okolinom
pretvorenom u spomen-groblje kaa znak seCanja na sto-
tine hiljada ljudskih i:rtava faSistiCkog terora, a medu njima
i oka dvadeset hiljada Jevreja iz Hrvatske i Bosne.
Koncentracioni Iogar u Jasenovcu bio je sredi!te mu-
Cenj a, patnji i smrti. U tom su logoru usta!e izvriill naj:..
rnasovni jc zloCine. Kao i nacistiCki zloCinci u Nemafkoj i
usta.Ski krvoloci uni ~ tavali su sve ~to je te-li lo progresu i
humanizmu, oborili se na sve ljudsko. U svojlm fabrikama
smrti , medu koj ima Jasenovac nasi :ialosni rekord po broju
trtava, u na~oj zemlji poO.njen je genocid tudovi!nih pro-
porcija u kame su J evreji hili tragicrto .pogodeni. Pali su
kao Zrtve jedne etape .. konafnog.... reAenJa.
No kao ~to je narod u celini ustao .protlv f1;1isti~og
okupatora i kvislinSkih slugu, taka se 01 u logonma msu
mogli ugu.Siti slobodoljubiva mi380 .i aJ;tcija•.. Med~ 1ogo-
ra.Sima, na Zalost, ostalo je malo preZ1vehh kojt su.• taka n_a
kraju svojih fiziCklh snaga, uspeli da se u aprtlu 194..1.
godine silom probiju u !eljenu slobodu. _
SeCanjc Boie Svarca posveCeno je ne same zr~vama
faSistiCkog logora nego i grupi boraca NarodnooslobodilaCke
vojske.
Ovaj napis posveCujem jednoj veCoj ~pi zape~Brih omla-
dinaca Jevreja, divnih i hrabrih drugov?,. koJt ~u ub1.j~1 na ~ajzver·
akiji naCin ad zlikovatke usta.Ske ruke, 1 JednoJ manJOJ grupt .boraca
Jevreja severnohrvatskih jed.inica koji svojom borbeno!Cu 1 hrab-
:!00 201
ro:iCu nisu izneverili ubijene drugove. On i su poginuli u borbama za
oslobodenje svoje domovine.
VcC 27. maja 1941. godine uhapScna jc u Zagrebu prva grupa
jevrejskih omladinaca. To su sv~ .bili mladiCi .od 18. ?o .21. Rodine.
VcCina su bili studenti. Svi om bth su napredm omladmc1 kojt su se
eksponirali na ncki naCin u r~z~im lcvi~arskin;. o~·ga~izacijan;.a i ka~
takvi bih registrovani od pohc.JC. U loJ grupt btlo JC 1 .:.kojevaca 1
Clanova KomunistiCke partijc. To jc bto razlog da su se ba.§ ani na.SU
u toj prvoj grupi hapSeni ka, a ukupno th jc bilo oko 175.
Odmah po izbijanju rata veCi broj ovih omladmaca pokuSao je
da sc ukljuCi u borbu protiv nemaCkog fa.Sizma. I ja sam bio u jednoj
od grupa koja jc odmah ki"cnula da sc prijavi u dobrovoljce. PokuSaJi
Spomenlk .trlvama usca.tkoo logora u Ja.s~no vcu
smo u komandi koja sc nalazila u kasarnama u Ljubljanskoj ulici.
Medutim, na na.Se veliko i ncprijatno iznenadenjc doCekani smo
krajnje nepri jateljski od tamoSnjih oficira i fonnalno oterani. Iako
zbunjeni ovakvim razvojcm dogadaja, ni smo bili obeshrabreni. I dalje
smo pokuSavali da sc na bilo koji naCin ukljuCimo u borbu. Na Zalost.
u tom e ni.=;mo uspeli , a naSa nastojanja su prekinuta brzim hapSenjem.
To jc, u stvari, i neposredni poCctak: tragedije ave grupe omladinaca.
Odmah po hapSenju cela grupa odvcdena je na ...sud ... u Kopriv-
nicu, u Iogar ·· Danicu .... vee ovde uslovi 2ivota i rada bili su veoma
te$ki. Rad ilo se na zakopavanju protivtenkovskih rovova. Hrana je
bila slaba. Medutim, moral cele g1·upe bio je na zavidnoj vlsi ni. Dru-
202
garstvo, kolektivan duh i. na.;a unutra.Snja organizacija, omoguCavaH
s'-:' ..nam d~ sve ave ~eSkoce .lakSe podnosimo. Pomagalo se [iziCk.i sla-
biJI~; deho se.sva~I ~~logaJ~ . .:.vaka Cigareta i ni je bio ni jedan jcdlni
slucaJ ..mal?dusnostt th s labtJ e~ ~rlanja. Sve sc ova radilo tiho, ne-
upadlJ lVO 1 organlzovano , Ophmtzam, borbenost i dostojanstvo nisu
minuli ni do poslednjeg momenta.
Uskoro je cela ova grupa prcbaCcna u Iogar na Jadovnu. Uslovi
Zivota u ovom logo1·u bili su gotovo strnSni. To je, u stvari, bio jcdan
proplanak u ~ustoj ~u?:i Vcl~bi~a na ':''sini od oko 1200 m, opkoljcn
g ~s tom bod!J tkavom zt co~ 1 VIsoko tzdignutim mitraljeskim gnez·
d1ma. Spavalo se pod vednm nebom, na goloj zemlji. Hrana je bila
viSe nego otajna. U logoru je bile oko 3000 !judi. Sudbina Jadovna je
po.zn~t~ . Ceo !agar likvidiran je na taj naCin Sto su svi logora.Si po-
btJCnl 1 baCem u duboku vrtnCu. Bilo jc to u leta 1941. godine.
Iz celog loogora pre-livclo je tada same deset omladmaca : Ivo
Volner. Boris i Viktor Rozcnvascr. Dragan Mautner, dru~ Aleksan-
der,, Cijeg sc prczirn?na nc se~~~·. dr S<l:Sa Blivajs i dr Emil Frojdlih,
Ervm Gutman, Srecko Tka!Ctc t J8. N<u me, nekoliko dana pre likvi-
dacij c !agora nas dcset odvcdcno jc u GospiC da Cistimo ulice. Na taj
naCi n rnimoi.Sao nas je taj masovni pokolj.
Nas desct prc:!ivcli h .m Jadovna Cistili smo kraCe vreme ulice u
GospiCu. Ubt7.o smo preko Jaske prebaCeni u Jasenovac. Dvojica iz
grupe, Sa.Sa Blivajs i Emil Fmidli h, u~peli su na neki naCin da budu
oslobodcni joS u GospiCu, tako da jc put kroz strahote logora nastavt!o
nas osmorica. Mo:lc sc rcC\ da smo mi sa jednom veCom grupom lo-
g:ora.Sa sa - o\•Carc·· iz GospiCa i sa. otoka Slanog bili medu prvim
lo~ora.Si ma u Jasenovcu a ujcdno i medu najmladima.
Ova naSa mala ~rrupa i dal je jc bila uvek zajcdno i predstav-
IJ nla nerazdvoj::m kolcktiv Mcdutim. poCctkom 1942. godine morali
smo sc razdvojati. DvoJ !ca. Dragon l\1autnea· i ja, bili smo prebal:eni
za Sta ru GradiSku, zatirn za FcriCancc i Obradovce. Ostah su zadri.am
u Jaseno\'cU. U prolcCc 1!142. godmc joS neki Clanovi na;e grupe pre.
baCeni su u Staru Graddiku , gdc su stradali od tifusa.
U Obradovcima Cuvala se i napnsala napljaCkana stoka. Iako smo
bih dobra Cuvani i na paSi. to je ipak hila izvesna moguCnost za beg.
Odmah .;mo poCcli sa intenzivnim priprcmama za bekstvo. .
od pre:hvelih sa .Jadovna. Mi shm da sam duznn da sra nekoh~o
optSem tragcdiju te porod1c~. jer jc o~~· na . Zalost, k':'~~~~~:
.r;:
Nckoliko dana pre na£.eg bcga zakl an je _Dragan Mautnc:, JedBI'!
1
za mnogc jcvrcjskc porodtcc IZ .JugoslavtJC. koJC ~';1 po P. z b·
Porodica Mautnct·, otm:, nmjka i tri ~rat~, ~JVela J~n~ tr:~g~
Najmladi brat Dragan u momentu hapScnJa blO. JC st~ . 1941
dmc prava i bio je uhapSen sa gr~pom omladinaca ~ ~::~rato~
god.inc. Naj stariji brat Iva nastrad?o JC u SJanom,. 8 =j~n~lsmo Cuvali
Mirkom sastali smo .=;e u FcnC~nct~ a. Dragan JB · dl ·a tada domo-
1
stoku . J ednog dana vi deo ga JC n) egov. ~ol~ga .~ab;~~u J.~ u Zagrebu.
branski poruCnik. U to vreme Draganovt 1 odttelj t t l
203
 Taj poruCnik, ZeleCi da obraduje Draganovc roditelje, ispri~ao im je
gde je video njihovog sma iivog i zdravog. Roditelji, ne sluteCi ni§ta
zlo, napisali su Draganu JednO pismo na Iogar u Obradovcima. To je
bile dovoljno da komandant !agora u FeriCancima, ustaSki natporublik,
pozove Dragana 1 c!a mu hladno prereie grkljan. M1rko je uspeo da
pobegne sa nama i poginuo je kao horae slavonskih partizanskih je-
dinica. NaSli smo ga mrtvog kraj ubijenog Nemca u jednoj ~umi za
vrerr.e borbi kod Caglina.
Nakon dugih pdprema i bcz ikakve pomoCi spolja grupa od
sedam Iogora.Sa u.;pela je 12. septembra 1942. godine da pobegne iz
logora u Obradovcima. Bill su to: dr Zorko Golub, Feliks HirSt, Mirko
Mau tner, Hugo Stern, Dragan Holcer, Brace Danon i ja. Jedino Sto
smo znali bile je da se moramo Sto pre dohvatiti Papuka, jer su
tame partizani . Iz one grupe omladinaca u ovoj grupi bi o sam samo
ja. Ostali su bili u logorima Jascnovac i Stara Gradi Ska.
VeC sutradan hili .;mo na oslobodenoj teritoriji u Stabu odrcda.
NaSa Zelja bila JC ispunj ena, jer smo joS istog dana hili upuCeni u
bo:bene jedinice. U njima smo ostali do kraja rata, boreCi sc u raznim
br1gadama u raznim krajevima naSe otadZbine. Od nas sedam kraj
rata d oCek ~la su same trojica. Ostall su dali hrabro svoje iivo te u
borb1 protJv Nemaca i domaCi h izdajica. Prcostala troj ica btla su
odsutna iz jedinica same ond a kad .;u zbog svojih rana na to bih
primorani. No ~im su mogh da stanu na noge, opel su bili u prvim bor-
benim redovima.
. I kao tuZan rezime : od 175 omladinaca uhapSenih 27. maja 1941.
godtne u Zagrebu, dana~ su trojica Zivi. . Od 7 logoraSa koji su uspeli
12. septembra 1942. godtne da pobegn u 1z logora i da stupe u redove
Narodr;oosl~bodila~ke vojske dana.; isto same trojica Zivi. Na frtvc
ne mozemo 1 ne smemo nikada zaboraviti.
204
ELIAS KAC. BRAT ISLAVA
JEDNA HRABRA ZENA
Edita !<achila je k~i Me nahem~, jednog od sinova Arona Kaca,
:abm~ lZ N1t:e. Rod:?na _ ~~ 1920. godme. ?d rane mladosti pripadala
kd~~~~~ar:~~{n~~!:"I~~~J~j~~~~oam~~j~aj':l~~ o5~~~j~~~:C ~~~~rJ!
faSizam, u redove ilegalnih anti!aSista i boraca. Uhapiena je oktobra
1941., muCcr;~ i ~sud en a .na duiu ka~nu zatvora. Ali ni tada njena
odvainost m Je b1la sloml]ena. Cesto JC govorila: ... PreZiveCemo, po-
bediCemo! .. Ovakav stav odveo je Editu 1944. godine medu slova~ke
partizam\ u prve rcdove slovaCkog narodnog ustanka. Umrla je
hcrojsko:n smrCu, borcCi se do poslednjeg daha.
B1la JC posled nja nedelja avgusta 1944. godine. SunCan, pri jatan
dan . Nebo JC bilo vedra, bcz oblaka, a ipak je napctost vladala medu
ljud ima, oseCalo se u vazduhu da nailaze odluCujuCi dani.
Zn alo se sa sigurnoSCu da neSto mora da se dogodi, samo se
nijc znalo kada. Svi su hili uvercni da neCe morati dugo da se teka.
To su, pre svcga, znali ani koj i nisu Zeleli da dopustc da se dogadaji
sami razvijaju i koji ma jc savest nalagala da neSto utine i preduzmu,
kako bi uniStili rci.im podjarmljivanja. :=;vaka nov~ vest! i ona na
izglcd. ncvai:na, koja je krui.ila medu Ijud1ma, ohrabnvala JC svakoga,
jer je jasno poltazivala da se rat bliiJ kraju 1 da Hitl~r, zajedno sa
svojim .. nadljudima ... i njiho~m !aSisti~kim pomagal:tma, mora da
budc pobed:en. U to su ljudi b1li ubedem vee onog trenutka kada je
Hitl erova ratna ma.§ina pobedonosno uSia u tude teritorije, uni! ·
tavajuCi svc .§to bi joj se usprotivilo.
A sada je, najzad, i odluka ~1~. He~ojs~a sovjets.ka armij!" ~­
predovala je ka Berlinu. Ova OnJemca b1la JC znana 1 zasleplJerum
demagozima domaCe propagande, mada su izbegavali da govore
a tome.
Ove vesti Sirile su se i u okrugu Banovca, f!lCSta poznatog po
~:~~~tit t~~~.se:~::JI~;:;!e·n::~~i~h~::~J~ d:!t!u~~~d':
205
vaCkoj drZavi, kojoJ je Hitler bio garantovao hiljadugodi~n j i Zivot,
dani odbrojani
KoristeCi ncdeljni odmor, stare i mlado se Setalo po obroncim a
brda oko Banovca i odlazilo u posetu obhi:njim selima. Svi su btli
radosni, jer je to btla lcpa nedelja. Mlad iCi 1 devojke su mahom Setali
u malim grupama. Razgovor se vodio o stanju na frontovima. Cim
bi na i~ lo neko nepoznato lice, koje nije bile iz tog kraja, ozbiljni
razgovot· bt pres tao i preSlo bi se n.a Salu. . .
Te nedelje Setala se po okohni Banovca 1 radmca fabnke kon-
fekcij e Nehera, iz TrcnCma, Ilona KovaC, alias Edtta Kac. DoSia jc
ovamo u posetu svojim prijateljima koji su sa njom_ radili u fab-
rici. Edita je bila tepa crnomanjasta devojka. SpolJaSnost joj je
odavala jevrejsko porck.lo, no malo Je ko _z nao da ).c Jevn;jk~. Nj e~e
saradnikc u ilegalnom pokretu to OIJC zammalo. NtJ e a na Jedma koJU
su sudbina i opredeljenost odveli u ilegalnost. Identitct pojedinca nij c
bio vaZ.an, pa stoga ana o tome nije ni govonla . Btla je pat?etn~ i
skromna, Ijubazna i uvek sprernna da pomogne. S~ako ko bt dosao
sa njom u dodir zavoleo bi je zbog tih njenih vrlma . Zato je hila
veorna omiljena i kod stanovnika okolnih scla.
Tog avgustovskog popodneva u g lavi su JOJ sc VI-zmale teSk e
misli . Ntje sc Setala Sctnje radi, jcr je imala mnogo planova i posla.
Radila jc, uCila i vcoma mnogo Citala. Ali jc naJvtSe hila zauzcta
pripremanjem za ono Sto su svi sa nestrpljenjem o(ckivali : uCiniti
neSto, doprineti horbi za oslobodenjc zemlje od ncpodnoSljl vog jarma,
nasilja i ubistava.
Ponekad bi se umeSala u razgovor mlad1h ih starijih Setata.
PriCala bi sa ljudima i Zenama, sa mladiC:ima 1 d cvojkama. Svaki
razgovor donosio joj je nova saznanja, a i nckc njenc pdmedhe oho-
gatile bi razgovor tli bi ukazivale na istinitost 1li nctaCnost nekth
miSljenja. Ona nij e bila rodena u ovom kraju, ali su je smatrali
svojom. Njoj se niJe moglo dogod iti, kao mnog im drugim, da se
prekine sa razgovorom kada ana pride nekoj grupi. Niko se njc nije
plaSio, jer je ana um ela da pridobij c simpatije drugih . I Cesto hi sc
vraCala kuCi obogaCena novim iskustvima, koja su vcoma ~csto bila
znaCajna. Ali i aka ne bi niSta novo saznala, otkrila bi Sta o mnogim
stvarima mtsle obit ni !judi.
I ave nedelj e razgovarala je sa mnogima. Ah je najduhlji utisak
na nju ostavio razgovor sa jednim seljakom. Od njega jc saznala da
je on spreman da sa sekirom u ruci brani svoju imovinu od fa.Sista i
da se bori protiv njih. Bila je sreC:na da vidi da ima selJaka koji se
iskreno radu ju dolasku oslohochlaca i koji nisu podlegli propagand-
nim lcclima okupatora i n jihovi h pomagaCa. To je potvrdilo njeno
uverenj e da veC:ina !judi ima pravi lan slav, iako JC same mali broj
bio toliko hrabar da ga i pokai:e. S hvatila jc da narod same Ceka
pogodan tt·enutak i poziv d a pokai:e svoja oseCanja i da Ce se pri-
druZ.iti onome ko bude podigao bak.lju slobode.
RazmiSljajuC:i o razgovoru sa tim seljakom uvek se jasno se-
Cala rcti ~ sramota -. koja joj se urezala u seC:anJe. Bojala se da bi, u
206
~~v::;~l~n~i~ej~al~P~:m~~d~!a b~~j:i s:v~~~d\~~akod sa kojim je raz-
Cime ~to .h i ml:I s: naSlo pri ruci. On hoCe da osvcti ne ~e:d~a~ bllo
nanost nJ eml:' t_nJCS?vom .radu, on je spreman da se bo~. A !.ta oja .se
ja? - razrruSlJa la Je Edtta. Stojim bespomoCna a ida rad.im
suvi.Se kasno da se nadoknadi izgubljeno vreme 'i damo boJe veC 1
Sto je mnogo skupocenije od ambara i stoke u stajam:eseljakaza ono
Taka je razmi~ljala Edita i setila se svoje drag rodi ·
njcnc su~bine. Otac i. majka su b~li Zrtve prvih trans~i v~ces~
1942. godine. odv~em preko .c ramce; ona je u to vreme hila u zat-
v:~ru u Brattslav1 z?,a~ ~~og tlegalnog rada. Sta se desilo sa rod.ite-
lJlma? J~u 1_1 JOS ztvt ~h su vee u~ijeni? Po onome !to je mJa i
saznala, btla Je gotovo stgurna da om viSe nisu medu Zivlma I opet
je mislila ka.ko o~a st~ji tu, n~a~ti~a, ne boreCi se ni sekirom ni
puSkom protiv omh koJI su pobth OJ ene roditelje i porodicu. I shva·
tila je da, u stvari, ana treba da se stidi. To vete je te!ko zaspala
~ sled:Ceg ~ una ~ije mogla da nade mira. SledeCe noCi bila je sasvim
tscrplJ ena 1 osec:ula se kao da opet preZivljava stralna mu~ja
bratislavskog zatvora. Ali sada ana nije stajala pred fa!isti&im.
di:elatima, veC pred samom sobom. SasluSavala ju je sopstvena sa-
vest . Sramota je taka i:iveti i niSta ne preduzetil Nema opravdanja
za onaga ko ne doprinosi niSta borbi protiv ..uebermenscha... Uvidela
je da ima dovolJ no snagc da sc bori za slobodu.
Zivot joj se Cinio kao duga~ak Cilm koji se odvijao u njenoj
svesti. Shvatila je da, u stvari, viSe nije ni taka mlada. Sutn, 29.
nvgusta, napuniCe dvadcset Cetvrtu godinu. I taka je dalje t'8ZD\ii-
IJala dok jc san nije savlndao,
SlcdeC:eg da na oCekivalo je Editu veliko iznenadenje. Sudbina
joj je priprcmi Ia dtvan poklan za rodendan. Toga dana i..zbio je alo-
va&.t narodni ustanak. Znala je da je ustanak vehk i znatajan torak
ka oslobodenju. Bila jc sreCna i radosna Sto Ce i ana sacla imati
pnliku da sc bori sa orui.jcm u ruci i Sto neCc viSe biti samo pos-
matraC i o~cktva ti da joj slobodu donesu na srebrnom tanjiru. Nlje
ana ni do tada hila neaktivna. Ali ilegalna borba joj se nije Cnlla
dovoljno oStram i sigurnom u svoj cilj. Eclita Kac je relila da se
oruZjem bori protiv fdisti~kih okupatora i ubica. I borila se do
poslednjeg daha, dok nije svoj junatki Zvot poloZila na _a ltar slobode.
Sa malom grupom drugova Stitila je odstupnicu jedne Jedinlce posle
ogorrene i neuspele borbe. Borila se ma.Sinkom, pa kad je nestalo
municije, ruCnim granatama. Kad god bi bacila granatu na ne-
prijatelJa r ekla bi: ova je za oca, ova za majku, ova za jednog brata.
ova za drugog, za pdjatelja, za Skolskog drug~.. .. Na :fal~ nije bilo
dovoljno granata da bi osvetila sve one koJe Je fa!1stifka neman
uniStila. Izgubila je Zivot kao heroj .3lova&og narodnog ustanka, kao
primerni borne za slobodu. Uspomena na nju i na sve heroje slavnog
slovaCk.og narodnog ustank:a poziva preiivele da se bore ~ slobodu,
za ravnopravnost svih naroda i rasa, za odbrar,au od neof~ i re-
van.Sizma i protiv svih onih koji bi :!eleli da 1zazovu noVI ral
207
KATARINA ADANJA, BEOGRAD
POSTA U PAKLU
... u VarSavi viSe ne postoj i evrejska l:etvrt .. - javio je sa pone-
sam Jirgen Sh·op, general nemal:kih SS t1·upa , svom fireru u jes~n
1943. godine. Jakoj nemaCkoj armiji najzad je uspelo da u krvi uguSi
ustanak terorom , gladu, i bolcstima izmuCenog jevrejskog Zivlja u
VarSavskom getu, koji je izbio 19. IV 1943. godine. Geto, ogradena
gradska Cetvrt za J evreje, osnovan je joS novembra meseca 1940.
godine, po uzoru na drevne gradske Cctvrt1 u starom i srednJem
veku. N ajsiroma~niji kvart okupiranc VarSavc opasan je malterisa-
nim zidom visokim 8 metara, debelim dve cigle, i sa zabodenim ko-
madima izlomljenog stakla na vrhu . Ova demarkaciona linija, koja
je deli la CoveCnost od neljudskog, smrt od Zivota, bila je dugaCka oko
16 km, a trinaesl ulaza, koji su ovaj pakao vezivali sa spoljnim sve-
tom, hili su dobra Cuvan i. lpak - poruke koje su izraiavale nadu u
beznadeZno, strahovanje od u7.asnog, vcrovanje u neverovatno, dos·
pevale su na drugu stranu zida organizovanom po.Stanskom sluZbom,
Cije su postojanje omoguCili perfidni mozgovi okupatora, koji su
licermerno Zeleli da ukaZu da, eta, i ovaj Zigosani svet pod Zu tom
trakom iza visokih zidova, nije liSen blagodeti dvilizacije.
Getom, prolaznom stanicom !judi na fatalnom pu tovanju koje
je vodilo u gasne komore Au~vica , Treblinke, Majdaneka i drugih
logora smrti, upravljao je svemoCni Gestapo, koji je ostavio zatol:e-
nicima neku vrstu samoupravljanja, da se brinu sami o celokupnom
~~vatu ove prin_udn~ zajednice i da organizuju svc vidovc javnog
ztvota. U Getu JC b1ran savet Jevreja, zvani .. Judenrat--.
_ . Na _Cel_u najpoznati_j_eg ~ar~avsk?~ geta, Ciji su stanovnici pru-
~~ heroJskt otpor nepnJatclJu 1 bonh se nadCov~anski do posled-
nJeg Cov~ka pre nego ~to su konaCno uni~ teni, - a o Cemu je do sada
~ago pt~ano--:- stajao _je i':l? A. Cernjakov. U toku organizovanja jav-
ruh sluzb1, on ~e orgamzaC1JU paSte - neophodne arterije javnog Zi-
vota - pover1o Clanu jevrejske op.Stine Zabludovskom. Po§tarima
~e jo§ 19~0- ~~dine zabra':ljen ulazak u geto, koj i se sastojao iz
Jednog veceg 1 Jednog manJeg dela, pa je prema tome i Zabludovski
208
otvorio .dve paSte. Medu~im, posle velikog pokolja 1942 od'
ostalo JCVl'CJSkO StanovmStvo Se prebacilo u velUti io8. me, pt~
same jedna paSta smeStena u ulici Krohmalna Tu ge 1 ~staiB: JC
poSiljke, vrSio pregled i as tale poStanske maniPulaci ~ se pr1kuplJale
5
.Si ljke puStale u saobraCaj. Posebne marke u variaJ~ pa sut se ~
post?jal~, veC su kori~Ceni. ii~ovi za frankiranje sa =ak~':nu ::~~
~~~s~~·i, ~~9 2~0d ~;~st~~! p~~a ~ ~~;~n~~e ~ :!:n~r~e3~~~
8 1
ptsma 1 dop1~n~cc u tnostranstvu 1 za preporuCena pisma u unutraS-
~er;;a~~~~~;~~~·v~~~o~2u g~~sr~s~~ es~sprC:in!~~tt:g 0~~li~o:
~atumom t 10\CtJalom R. Z: w. W (Rad_a Zidowska w Warszawie), !to
JC u prevodu .. savet J evreJa u VarSav1 ... U sredini se nalazio datwn
~ tspo_d nj~ga S .. P. __D. Z. skr~C~nic~ z_a Sabimo mesto u Jevrejskoj
~~~ttz~J~~s~~~~/~~a:~~~~· <~~v~~ ~eS:~j:g~o~~:i!~i)\ n;:ri~n~
0 5
Biuro Prym Przcs. Postowych (Prijemno odeljenje paSte), a mnoge
dopisnice nos1le su joS i mali Cetvrtasti Zig sa natpisom ...Judenrat
\Varschau·· (Jcvrejski savet u VarSavi). Zigovi su udarani prilikom
odprcmanja poSilj ke.
Manje-viSe ovako je izgledao poStanski promet i u ostalim ge-
t;ma Si rom Poljskc.
KoriSCenje ovih Zigova za pong tavanje maraka u opticaju
na tcritoriji Poljske bile je najstroZe zabranjeno, jer su Nemci smat-
rali da bi prckrivanje znaka kukastog krsta i amblema Rajha, koji
su se nalazili i na poljskim markama, po~tanskim i:igom geta, bilo
krajnj e uvredljivo za NemaCki Rajh . U vezi toga treba napomenuti
jedan tragiCan dogadaj iz krakovskog geta, gde je slui:benica poSt~
u getu, poncta valj da filatelistiCkom straSCu, :iigosala poljske marke
sa peCatom geta. Dok je radila na ovim filatelistiCkim .. suvenirima..
nemaCki vojnici su je iznenadili i streljali na o~igled svih slufbenika
ispred poStanske zgrade, a pronadene i:igosane marke su spalili.
PoSta u Lod.Zu imala je svoju spccifiCnu istoriju. Godine 1939.
8. oktobra, Nemci su izdali dekret kojim su Lodi: ~rikljufili t:JemaC.
kom Rajhu. i poCetkom 1940. godine ime ~ad~ JC promenJeno u
LicmanStat. Jcvreji su po obiCaju skoncentri~nl ~ JednU gradsku
Cetvrt - geto. Svako napuStanje odredene ten~ortJe ~javalo s~
smrCu. Grad je imao 250.000 jevrejskih .stanovn_tk~, a t~to~eme~o I
jaku industriju. VeC godine 1939. organ1zovan Je.JevreJski komttet,
~:o~1 j~~e:e lf::st:a~~~ ~~~~~~a~~~~~i~~~!~!}.k~J:O::n'u1:Z~
glcdana iz danaSnjeg aspekta je krajnje nejasna. NaClSti su mu ~
vcrili neku vrstu samoupravljanja unutar geta, sa dale~o veCi~
kompetencijama nego u drugim getima, i on je pet. go;lina. sluJt~
~::~c~~zi~.d~~~~~· 5 ~l~!u~ ~~~g~o;~~~~:~~j?~~
tede deportacije iz grada. Veliki broj izbeglica koJI su dolazili u ovaJ
209
 grad nadajuCi se spasenju putem prinudnog rada, oteiao je situaciju
gave- _likvidacije. Godin: ·1944., 30 . . avgusta, Rumkovski Je Sa po-
toliko da je smeStaj bio veoma komplikovan i iziskivao velikc orga~
slednJim transportom atiSao u AuSv1c, po.§to je uzalud molio Nemce
nizatorske sposobnosti. Rumkovski je dobio sva ovlaACcnja ad Ne-
da poStede Ge~o. N¥avodno je i iz va~ona OCajniCki dovikivao da je
maca da odriava ...normalan4< Zivot unutar geta. Imao je potpunu
svojim postupcuna z~~ da_s~e svo)e sunarodnike. Medutim, Rum-
kontrolu nad svim dobrima u getu, pravo na sudenje, ka:lnjavanje kovski JC astaa u secan]u IJUdl kao saradnik akupatora. Odlaskom u
i n eki vid autonomije, taka da je ova Cetvrt Zivcla pod dircktnom AuSvic presud1o je sebi sam, kaa i Cernjakov, koji je izvriio samo-
kontrolom Nemaca, odvojeno od gradskc administracije. Rumkov. ubistva. Pasledn ji put viden je septembra meseca u AuSvtcu i njl.'-
ski j e osnivao sve potrebne sluZbe, medu njim a i poStansku. PoStu gavom smrC:u zavrSava se tragiC:la istorija geta u Lod!u.
je otvorio 15. marta 1940. godine. Da hi se dabila jasnija slika a
aktivnasti ave paSte veC u prvaj gadini njenog funkcianisanja, treba U ostalim getima paSta je funkcionisala pod sliC:lim uslovl~
istaCi da je izvrSila raspadelu ad 135.000 paketa iz Poljske i 14.300 rna - maZda treba napomenuti kao kuriozitet da se jedino u getu
paketa iz inostranstva. Manipulisala je sa aka 10.000 telegrama i u Censtohovu na po.Stanskom Zigu nije pojavila r~ ..Jude..-Je\rrejin,
preka 1,000 .000 pisama i dapisnica i 64.000 nav<!anth uputnica u Zig nije imao natpis .. Judenrat.. kao obiffio, vcC .. AJ.testenrat-.. -
vrednosti od 1,700 .000 maraka. Mnogi paketi nisu nikad stigli u Tschenstochau, Sto znaCi .. savet stareSina u Censtohavu...
geta, veC su dospevali u nema&e ruke. Rumkavskom je dazvoljena U Tcrczinu, maloj gamizonskoj varo.Si na teritoriji Cehoslova-
da Stampa posebne paStanske marke za Geto u LodZu. Godine 1942.
30. januara, objavljen je konkurs za izradu ldcjnih crte:i.a za dvc Cke, osnovanom joS u doba Josifa li kao vojniCko utvrdenje, stvo-
marke. Rumkavski je pozvao uCesnike konkursa da idejne crteZc ren je jcdan svojevrsni geto. Ova naselje gradeno za 15.000 duAl.
sa natpisima na j idiS i nema&om jeziku dostave njcgavoj liCnoj Ncmci su naseliH sa 130.000 Jevreja i stvorili jedan .. ugledni.. geto
sek:retarici, gospodici Daum, na njegovu adresu i da se ime uCcsnika prema kame su vodili politi ku ... popuStanja4<, Ovaj geto je osnovan
konkursa naznaCi u posebnom omotu. a ne na crtcZu. Najbolji crte~i krajem 1941. godine sa ciljem da se javnost zavara, jer au veC neke
biCe nagradeni sa 100, 60 i 40 maraka. Izbor j c ubrza izvrScn i umt'- glasine a postupc1ma sa J cvrejima u getima prodrle u javnost. Ovde
sto dve, izdate su tri marke, u vredno.sti od 5 pfeniga, u plavaj boji, su upuCivani polujevrcji i oni nema&i Jevreji koji su bili posebno
od 10 pfeniga u zelenoj i od 20 pfen iga, u mrkoj boji. Na markamn, zasluZni za nauku, umetnost i knjiievnost. Medutim, i oni au ubrzo
Ciji je au tor ostao nepoznat, predstavljena su industnjska postrojenja
upuCivani dalje u Au§vic.
u LodZu. Na levoj strani marke nalazio se portret Haima Rumkov-
skog, na donjem rubu marke natpis .. Judenpost·Vtzmannstadt-Ghet-
to .. , a u desnom gomj em uglu Davidava zvezda kakvu su nosili Je-
vreji na ledima i rukavu Sirom a kupirane Evrope. Marke nisu bile
gumirane ni zupCane, izuzev marke od 10 pfeniga, kaja je hila gu-
mirana.
Danas je nemaguCe odrediti taCan datum izdavanja avih ma-
raka, ali se veruje da su izdate sredinom 1942. godine i bile su u
apticaju svega dva dana, a zatim su povuCene i konfiskavane od
strane nemaCkog komandanta Lodia, Bibava. Posle rata pronat1ena
j e zaliha ovih maraka u zgradi Gestapoa u Lod:lu. Gcto u LodZu
karistia je tri poStanska Ziga za poni.Stavanje ma raka, adnosna za
frankiranje. Jedan Zig sa natpisom u tri reda -Judenpo.st-Litzmann·
standt-Ghetto4<, drugi Zig sa Davidovom zvezdom i datumom, i
treCi sa natpisom ...ner Alteste der Juden in der Stadt Lodsch~Ghet­
to-Postabteilung r.., .Sto deluj e kaa liCni Zig Rumkavskag, a u pre-
vodu glasi .. stareSina Jevreja LicmanStat Gcto, PaStansko adel jenj e
br. r... Do sada su pranadena same tri pisma frankirana ovim mar-
kama.
Jednog hladnog januarskog dana 1943. godine atporela je de-
portacija Jevreja iz Lod.Za za AuSvic. Iaka j e zbog velikog privrcd-
nog znaCaja geto u LodZu najduZe poSteden, doSao je ipak dan nj e- Nondor Gild: spomenik u Dohau
211
210
 Ova naselje je uvek imalo svoju po~tu ; medutim, Ci m je Iogor
otvoren, po~ta je preseljena u susednu vnro~icu Bau~ovic, a po~ ta za
geto bila bi prvo pregledana u Pragu i tamo rasporedena. Paketi su
u prvo vreme Cesto stizali u logor. 1943. godine, 10. jula, SS trupe, pod
Cijom je komandom blo gcto u Terezin u, izdale su naredenje da
pakete mogu da primaju samo ani koji od komandanta logora, od-
nosno geta dobiju posebno izdate marke. Te marke su Stampane u
DrZavnoj Stampariji u Pragu i podeljene u ograniCenom broju sta-
novnici ma, koj i su mogli te marke da dostave svojim prijateljima i
rodacima izvan geta na teritoriji CeSkog protektorata. Sarno paketi
snabdeveni ovim markama mogli su se uruCiti primaocu , a te marke
se nisu poni.StavaJe, veC samo lepile na pakete. Jedna marka je va-
i.i la za jedan paket do 20 kg teiine i izdavane su u tabacima od po
25 komada. Marke su bile tamno zelene boje i predstavljale su pej-
zaZ iz okoJine Terezi na sa natpisom ...Theresienstadt .. i sa veli kim
razgranatim drvetom na levoj strani. Oznake za vrednost na ovim
markama nije bile. Mali broj ovi h maraka je saCuvan, jer su stl-
zale na paketima u veoma oSteCenom stanju ; veliki broj paketa ni-
kada nije ni stizao na naznaCenu adresu, veC u nemaCke rukc, a
· preZiveli tvrde da su sa markama vr.Sene i Spekulacij e i da su Cesto
preprodavane. Poznato je da su se u Terezinu izdavali blokovi ad K Njl :t EVNI DEO
Cetiri marke u crnoj, tamno zelenoj i tamno mrkoj boj i sa crvcnim
kontrolnim broj em. Ove marke i blokovi izdavani su sa ciljem da
se impresioniraju predstavnici medunarodnog Crvenog krsta i dru-
gih medunarodn ih organizacija, koji su prilikom posete Terezinu do.
bijali spomen album i spomen blokove ovi h maraka. Kada su posh~
rata i ova Potemkinova seta razgoliCena i savezniCka vojska na.Sla
u Ter ezinu svega 20.000 preZivelih ad 130.000 zatoCenika, i to u
straSnom stanju, postalo je oCigledno svima da sc geto u Terezinu
i pored .. alakSica .. nij e mnogo razlikovao po svojim krajnjim cilj c-
vima od ostalih nacistiCkih Jogora.
Po~ tanska sluZba - sluZba prenoSenja dobrih i rdavih vesti
- koja vekovima prati ~vetanstvo u svim nj egovim razvojnim !a-
zama, na raznim stepenima civilizacije i svi m etapama istorijskog
razvitka, nije otkazala ni u ovim najcrnjim trenucima ljudskog per
stojanja. Postojala je u Cudnom rudimentarnom obli ku kao svedok
jedne od najmraCnijih stranica ljudske istorij e i poku~ala je da i
u tim nemoguCim uslovima vr.Si svoju humanu duf nost u znaku ve-
t ite i neuniStive ljudske soJidamosti.

212
 S. J . AGNON, JERUSALIM

ZAUVEK

Adtel .Amza se dvadeset god.ina bavio istraZivanjem istorije

grada Gumltdate. To be~e nckada veliki grad u kame fivlja!e sna!an
1 ponosnn narod. Gotske horde ad ave metrapale nafiniSe gomilu
pcpcla, a gradane porabiSe. .
P~to_je zavySio sv_oja ispitivanja, analizirao je, prouBo, proeiatio,
upored1o 1 sred10 svOJC podatke, razmotrio ih i video da se mogu
obj avtti. Odlu(l:io jc da napiSe knjigu. Tra!io je izdava~, all ga nije
naSao. Svaki ga je odbijao pod nekim lzgovorom, koji se od prethod.-
nog razli kovao samo po formi. Uvideo je da nema Sta da OCekuje od
izdaval:a 1 {:emu da se nada, pa je po~eo da traZi. i mecene, pokrovitelje
nauke, ali bez uspeha, jer tokom svih godina dok se bavio ovim
istraZivnnjima nijc se pojnvljivao u druStvu univerzitet.skih profesora,
njihovih Zena i kCcri . Snda, kada je doSao da tra!i uslugu, iz njihovih
oCiju izbijala je lcdena mrZnja, da su im gotovo naofari bllstale
od toga.
- Ko stc vi, gospodine? Ne poznajemo vas. - Obitno su ga tak-
vtm rell:i ma dOCekivali.
Adicl Amza slegao bi ramenima i razOCaran odlazio. Svaki po-
ku.Saj bio je uzaludan. Ova situacija nauaila ga je da aka fell da ga
pl'epoznaju mora da im se pribliZi, ali kako, to nije znao.
Godine bavljenja nauCnim radom pretvorile su ga u roba. ~
jc upravljao njim od momenta kada sc probudi, pa do tasa potinka.
Svakog dana, Cim bi ustao noge bi ga odnele ka stolu, peru i spisima.
Ako nisu bile zaokuplj enc vizijama i otkriCima, njegove oB bile su
pri kovane za k.njige, fo tose, mape Gumlidate ·w skice borbenih linija
iz ratova koje je ovaj grad vodio.
Ponekad je nastavljao da pi~e tamo gde je ju~ stao, a ponekad
bi celog dana doterivaa ono ~to je dugo pisao. Sliato je bilo 1 nOOu.
215
 Cesto hi ustajao iz k1·eveta i vraCao se stolu da proveri ono Sto je
napisao. U momcntima hi to Cinio grozniCavo, a ponekad sasvi m
prihrano. Kao da je vodio neku igru sa samim sohom, pravio je gre~ke
koj e su ga od vodile u nova istraZivanJa 1 postavke. Taka su prolazilc
god ine, a knj1ga nije h1la ohjavljena.
Covck. aka je mudar, maZe da hudc zadovoljan ako mu radove
odmah ne objave, jer u oCekiv:mju. data mu je moguC:nost da preis-
pita matcrijal. ispravi greSke i ispita svojc hipoteze, koje su maZda
konfuznc i istorijski netaCne. Taka je Adiel Amza analizirao i do-
terao svoj rad, dok ga nije naCinio jasnim kao suza. Ali izdavaCa
za svoju knji gu nije naSao.
Kad a je Adiel Amza veC izgubio nadu da Ce svoje delo objaviti,
stvari su se iznenada izmenile. NajimuCniji Covek u gradu, Gepharci
Golden tal, jav1o mu je da je odluCio da izda njegovu knjigu. Kako sc
dogodilo da imc skromnog pisca stigne do slavnog bogata.Sa i Sta jc
takav Covck mogao da oCekujc od objavljivanja stvari koja ne donosi
izdavaCu zaradu? MaZda je razlog bio neprocenjivo Goldentalovo
bogatstvo, koje u jednom trenutku nije ispunjavalo zadovoljstvom
svog vlasnika. Takvi ]judi ponekad zbog toga pomaZu nauku. lnko
se time njihova ime ne proslavlja, ali jednom bi se i m oglo proslaviti.
Drugi su govorili da to nije razlog, vee da je Gephard Goldcntal
saznao da su njegovi preci poreklom izgnanici iz Gumlidate. Oni su.
navodno, hili velikani tog grada. Jedan od nj ih bio je na Celu vojskC'.
general oblasne trupe, koja je kao dobrovoljna snaga stala prC':I
gotske j ed inice i stavila svoje :Z.ivote na kock u za Gumlidatu, dok je
neprij atelji nisu pretvorili u gomilu pepcla.
Nema potrebe reCi da jc ovaj razlog pobijen, jer Gumlidata
je sruSena navalom Gota i ko bi mogao da tvrdi da je poreklom
iz tog grada?
Medutim, razlog ne menja suStinu stvari. Gephard Goldental
je odluCio da izda Amzi nu knjigu, uprkos tome Sto su troSkovi za avo
izdanje bili ogromni zhog velikog broja mapa i ilustracija koje JC
trebalo da sadrZi knj iga. Rad je zahtevao ilustracije izradene poseb-
nim grafiCkim postupkom .
. Na jednoj mapi trebalo je prikazati grad u celi ni. na drug(}j
nJegove hramove i oltare; prikazati posebno GomeSa. GuSa. Gu ca,
Guaha, Goza - bogove Gumlidate; majke i njihov porod, om ladin u,
narodnu n;t_a su i stubove boZje sluZbc Vclikog Gomeda, Gihura i
Gamula; OJJhove sluge, sveStenike i sve.Stenicc: ;mtim, napu!:tenu d ec~1
koju su donosi le na svet uliCarke sa gospodom : svece i pse, a svakoq-
je trebalo naslikati posebnom bojom , prema njegovoj koZi , odeCi.
zaradi , poloZaju i zanimanj u. P ored toga, trebalo jc naslikati i Gate
sa njihovim zapregama i mape sa ucrtanim borbenim linijama. Ipak,
Gephard Goldental bio je spreman da izda ovu knj igu i to u luk.iuznoj
opremi, na odliCnoj hartiji, perfektno odStampanu, rasko~no ilustro-
216
vanu preciznim mapama, ukorifunu u izvanredan povez Ukratko
Golden tal je pristao da .izda knjigu Adiela Amze u specijalnom iz~
danju. savr~eno opreml]enu, Sto ne bi bio u stanju da uradi svaki
izdavaC.
Goldentalovi sekretari veC su obi.Sli grafiC:are, slikare bakroreza i
mapa, Stampare, korektore i napravili predraCun koliko Ce sredstava
biti potrebno za izdavanj e knjige. Gotovo ni.Sta nije nedostajalo. Gol·
dentalovi ljud i ~·~zg.o~arali su sa izdavaCima 1 preneh mu sadriaj
dogovora. Tebalo JC JOS samo da se on nade sa n)ima Aka je u pitanju
bio obitan Covek, pozivah bi ga u kancelariju, a ak.o je neko od poz-
natijih ljudi , pozivali bi ga u kuCu, na Solju Caja. Aka je, pak., bila
r~ o vaZnoj i znaCajnoj liCnosti, priredivali bi u njegovu Cast banket.
Ad iel Arnza, s obzirom da nije bio sasvim ohiCan Covek, a ipak mje
bio slavan da bi ga smatrali znaCaj nim, pozvan je na Caj.
Jcdnog dana Amza je dobio pismo kojim ga pozivaju da dade
sutradan popodne kod gospodina Goldentala u odredeno vreme, jer je
ovaj trcbalo da otputuje u inostranstvo i to je bilo jedino vreme kad
je mogao d a obavi posao sa Amzom pre polaska na put
Autor koji je godinama trai:io izdavaCa i najzad ga na.Sao sva-
kako da mje hteo da odloZi ovaj trenutak. Cim je ostavio pismo iz-
davaCa, izneo je svoje najbolje odelo, koj~ nije o:blafio od ~!la
svcCanosti kada mu je uruCena dokto.rska diploma: 1stresao ga. 1 ts-
peglao. Tada je otrCao do svog rukopJsa, od rukop1~ do kupabla, a
iz kupatila u radnju da k upi kravatu. Odatie se vralio u ~voju sobu
da ponovo prcgleda rukopis. Bio je spreman pre odredenog JUlra, kada
je trebalo da poseti izdavnCa. Od kada pamti sehe nije do!~veo ova~v
dan. On, koji sc za ljubav jednog sru~~nog grada .otudiO ~ svoJr.
HCnosti , zanemario odelo i sve .stvari koJe .su se ~olical~ ~bne, od -
jcdnom sc potpuno izmenio i postao ka.o on.1 sl~vm .!lauCmc! !to nauku
napu~laJU radi Casti koju im ukazuJU IJUdl kOJI ':'emaJU veze ~
naukom . Taka je Ad 1el Amza sedeo i gledao u SVOJ r~kopis, ~ se
zatim oglcdao, pratio skazaljku na satu, promatrao ~VOJC odelob ~spi:
tivao pokrete koje Cinl - sve ono Sto zahteva pr1sustvo ~ Iztm 1
boga taSa da hi prouCio kako da bude prijatan dok bude u ~J=g~vom
druStvu.'ugod nog izgleda i !armantnih.gestova. J cr ~gataSi 1 e~~o~
ljubitclji mudrosti, ufivaju sam? aka, '':1 5 ~ on~ serv ~~runa;vita mu
posluZavniku. Ali mudrost sto Je umSh 18; mzmu sn "' ' ·e rodu-
leda, obol'ila ramena 1. oslabiJa Citavo .nJegovo te~o,J'~~!a ~ojtsu se
hovljenost njcgovom hcu, kakva se v1da samo J
potpuno posvetili nauci. ' k d ni'e
Stela Sto ga takav Cove~ k~o Sto. ~k~olli~:n~~z~'d: !rao i
1
sreo, jer da ga je video, ~hvat10 b1 da lJU
kada ~ C~~~:s li~e~i~opvr~~a~~~j:~·kako ja,. primera radi, stavljam na
poCetak poentu koja treba da dade na kraJU. . ta . . zamilljao _
Ukratko - taka je Adiel Amza sedao I us J&O ' . retvorilo
kako je ono Sto jc njegova ruka napisala uSlo u !tampu 1 p
217
se u raskoSne stranice. ZamiSljao je kako odlazi da dopuni ili skrati k~W~:.edanje. Mnoga svoja zapaZ:anja pribeletio je na marginu
neSto. Posmatrao je slagaCa kako slaZe tekst. Najzad kako je knjiga
objavljena 1 priml jena u javnosti. Godine koje je proveo koncen- . . Ali njeg~vo d~lo ~~ada n~je stiglo do ljud.i, jer iz kufe 1
trlsan nad svojim istraZivanjim a izoStrile su i njegovu prec1znost u
kontaktu sa spoljnim svetom.
:::.Z
bilo JC zabranJeno IZ~os1t1 .- bilo pismo, bilo knjigu ill neki
nih

U odredeno vreme, kada je trebalo da ode izdavaCu, prenuo
se iz m Mtanja . StavljajuCi kljuC u bravu da bi zakljuCao za sobom
vrata, pogl edao je zidove kuCe, CudeCi se Sto se nisu izmenili, jer
trebalo je da dobij u nov izgled, kao kuCa Coveka koji doZivl java srcCnu
metamorfozu.
No, na stepeniStu je Adiel Amza sreo sestru Adu Eden iz sana-
tOI·ijuma za leprozne koja ga je godinama povremeno poseCivala, da
bi od njega dobila knjigc koje je nosila bolesnic:ima. I baS tada, iz
kratkog razgovora sa njom , Adi el Amza je sazna0 da se u biblioteci
sanatorijuma nalazi jedna stara knjiga, pisana na pergamentu , o os-
vajanju Gumlidate. A upravo je to hila praznina u h ron ici Adiela
Amze o ovom gradu.
Zainteresovan nepoznatim podacima, Adi cl Amza odluCi da sa
sestrom Ade ode u sanatori jum, iako mu je hil a jasno da odatlc nema
povratk&.
~pak, neke od nJ.eg~:w!h ideja d_oprle su medu svet Prava mudrost
uvck tznova potvrdu~e t_stmu, Cak 1 aka je skrivena u kuCi, u jednoj
ad saba, daleko od l]ud1, neSto od nje ipak prodre u svet.
. ViSe p_uta k~da. mu je Ade Eden donosila naufn e fasopise od
nJ eg~we kuce, k_~Je _JC. redovno p~imao, Ci.tajuCi ih, nalazlo je iste
zaklJuCke do koJth JC t sam dolaz10, potpisane tuc1im imenima. Bio
je i~nenad~n Sto je stvar koj:' je on pronaSao objavljena kao veC
otkrtvena 1 poznata. - Aka JC taka, zaSto sam radio? - pltao se
Adicl Amza. - Trebalo hi da se zadovoljim onim Sto drugi kafu.
No zavet m_udrosti ne umiruje uC:ene. - Da, pitao ae Ad.iel
Amza - za .Sta 1 za koga sam ja radio? Tada bi se setio zaveta
koji rnu govori: nastavi , dragi, nastavi, ne odmaraj se.
I on je nastavio da otkriva nove stvari, nepoznate naublicima
njcgovog vremena. Iako su se otkriCa umnoiila, a muclroat pror!i-
rlla, jo§ mnogo Sta treba da se traii, razwne i sazna.
Adicl Amza nije napustio svoj rad. Ostao je u kuC:i lepromih
zauvck.
(Prcvela Ana Somlo)

Sve to bilo je zapisano na poslednjoj stranic1 knj ige, koju je

letopisac d od ao kao epilog. Kada je doSao do tog poglavlja, Adielu
Amzi napunge se oCi suzama. - Koliko je vcliki pisac - pomisli
on - koji ne napuSta svoje deJa ni kada mu smrt stoji za lcdima i
sopstvenom krvlju piSe ono Sto mu oCi vide.
Ad iel Amza naSao je i mnoge drugc beleSkc u kn jizi. 8Jlo je
odlomaka koji su potvrdivali njegova tumaCenja, razbis trili ih i upot-
punili. A bilo je i takvih koji su do krajnosti bili suprotni njegovim
postavkama. OduSevljavala su ga objaSnjenjn prethodnih nauCnika,
iako je veCina hila kon(uzna.
Celoga leta radio je Adiel Amza na svoj im bclc~ k ama, dok n isu
doSli hladni dani i mraz stegao zemlju. Zabranili su mu da scdi
napolju. Dod eljena mu je posebna zngrejana saba. Sedco je u svojoj
sobi i bdeo nad k nj igom. Odgonetao je slovo po slovo, r~ po rcC, red
za red om, dok ceo spis nijc Citao bez teSkoCa . A kada bi naSao ne.§to
7.animljivo, prijatno za svaCije uho, pozivao bi bolesnike u hoi -
BraCe i prijatelji - rekao bi im - seditc, a ja Cu vam Ci tati.
.. Ci~o. im )«: o vclikom gradu Gum li dati i nj enim gradanima,
kOJI su btli vehkt narod., ponosan i hrabar, dok ih Goti nisu napali,
pobedili i gra? spalili. PriCao im je o bogovima Gumlidate - GomeSu,
G ucu, GuSu 1 G uahu; o nevernicima ; o velikim hramovima i sveS-
tenicim a. I svakomc je bilo nazna~en o njegovo zvanje. A ponekad je
Adiel Am za, pr iCajuCi, dod avao sopstvene ideje, ~to je oZ:ivljavalo
219
218
IVO ANDRIC, BEOGRAD
LOTIKA
Odlomak iz romann •• Na Drin i Cupri ja..-
Jedini osvetljeni prozor na hotelu, kaji je astao kao poslcdnji
znak budnog Zi vota te noCi u kasabi , bia je anaj mali , nn prvom spra-
tu, gde ~e nala~i. Lotikina saba. Taka Lotika i noCas sedi za .svaji m
pretrp~ t m stohcem. _Isto kao nekad, pre dvadesct i vtSe godina, kad
JC dalaztla u ovu sob1cu da bar za b·enutak adahn e od vt·eve i nava-
le u hotelu. Sarno Sto je sada dole sve mirno i mraCno
JoS oko deset sati Lotika se povukla u svoju sobu 1 spremila za
spavanje. Pre nego Sta Ce da legne, priSla je prozaru da JOS jcdnom
udahne svei.ine sa vade i bacila pogled na anaj poslcdnji luk mosla.
na slaboj meseCi?i• koji je jedini i veCito isti vid tk sa njenog pro-
~?ra. _T ada ~e ~e ttl a nekag starog raCuna i sela za stohC da ga potra-
Zl. Alt kad JC Jednom poCela da pregleda svoje raCune, ana se zanela.
zaboravila na vreme i svoju potrebu za snom, i osta la viSe od dva
sata za stolom.
PonoC je davna proSla, a Lotika, rasanjena i zancsena, niZe ilroj-
ku na brojku i prevrCe list za listom .
. . .L?tika je u_m or!la. Preko dana, u razgovarima i poslovim:l, ana
JC JOS Jednako Z1va 1 okretna i reCita. ali ovako u noC:i, kad ostane
sama, os~Ca svu teiinu. svojih godina i svaga umora. Lotika je oronu-
la. Od OJCne nekadaSnJ e lepote ostalt su samo tragavi. MrSava jc, Zu-
ta u lieu; kosa bez ~jaja i retka na temenu ; a zubi , njcni SJajni i
n~~a~ ka~. grad tv_rdt zubi, proredili se i poiuteli. P ogled crnih , joS
SJaJnth oCtJU tvrd, 1 na mahove tuian.
Lotika je umorna, ali ne onim blagosloveni m i slalkim umorom
?d r:nno~og ~sla i vcl~ ke zarade, ~oj i je nekad nagonio da u ovoj
~i~~ ~~~~~~azt odmora 1 predaha. Sttgla starast i nai.Sla vrcmena koja
. ~e b_i mo~la reCima da izrazi, ni sama sebi ne maZe dobra da
obJasnt, ah os~a na svako~ koraku da su se vremena pokvarila, bar
~a~j~g~n:~ d~ trfJ:!ta~~r::~n:,~o~l=v~j B~~~~a~ o~p~~~{~ 1~':{,~ii~~i
8 Na nj emu jc uvek koSulja sa Stirkant!!'l gr~dim~ tvrdom
220
je izgled_ao kao da je iz ~ednog komada. Svi su iSli u istom·
~ kome 1 on~: z~ poslom 1 sa porodicom. Svak je bio na svom~':~
1 za svako_g a JC btlo mesta. A nad svima je bio jedan red i 'edan zak •
tvrd red 1 str~g z.a~on . Takav je onda Lotik.i izgledao 1vet A sa:·
s'":e .s~ promem lo 1 1Spr~me.S t<~:l.o. Ljudi se dele i izdvajaju, i to, kak~
n~OJ . tzgleda, b~ . reda 1 vtdljtvag smisla. Zakon dobitka i bitka
dtvnt ~~k~n koJt. J~ uvek upravljao ljudsk.im postupcima kao ~ ~
~i~j ;~z~~i~~? ~~~~~ k~j1~· ;~;;r~a \!~~~ :.::n~:: io::e Zi~:
se ktd&, mrv1 1 ?Slpa .. Uopste, 1zgleda da je ovom sadaSnjem naraltaju
~·iSe stale do_nJe~ovt~ _shvatanja o Zivotu nego do fivota samog. To
~~gleda lu.d o 1 to JC OJO~ potpuno neshvatljivo, ali je taka. I zbog toga
:a vat gubt od vrednostt 1 sav se troSi u retima. To Lotika jasno vidi
i oseCa na svakom koraku .
.Po~lovi, . koji su ne~nd poigravali pred njenim OCima kao stada
vcsehh. Jnga~Jaca, . sad lcze, ~rtvi i teSki kaa ono veliko nadgrobno
kamenJC na JCVreJskom groblJu. Ima vee desetak godina kako hotel
slabo radi. Suma oko kasabe jc i.seCena i seCa admire sve dalje i
daljc a sa njam i najbolja hotelska muSterija i zarada. Onaj drski i
bestidn i prostak Terdik otvorio je svoju ... ku{:u.. pod topolama i prt-
vukao mnoge od Lotikinih gostiju, pruZajuCi im lako i neposredno
ono .Uo u njenom hotelu nisu nikad ni za kakav novae mogli da
imaju. Lotika se dugo bunila protiv te nclojalne i sramotne konku ·
rcncijc i tvrdila da su doSla poslednja vremena u kojima vi!€ nema
ni zakona ni reda ni moguCnosti poStene zarade. U svom ogorCenju
ana je jcdnam, joS u poCetku, nazvala Terdika .. Kuplerom ... On je
tuZio sudu i Lobka je osudena i platila je globu zbog uvrede Wti. Ali
ana ga ni danas ne naziva druga6je ; samo pazi pred kim govori.
Nova oiicirska kasi na ima svoj restoran. svoj podrum dobrih piCa i
svoje sobe za prenoCi§te, gde odsedaju ugledni stranc1. Gustav, mr-
godni I potuljeni ali v~ti i pouzdani Gustav, napustio je paste toliko
godina njen hotel, otvorio sam kafanu u CarSiji, na najprometnijcm
mestu, i postao od saradnika bezobzirnim konkurentom. Peva&a dru-
Stva i razne Ci taonicc koje su, kao Sto smo videli, nastale u kasabi
poslednji h godina, imaju svoje kafane i privlaCe mnoge goste.
Nema onog nekadaSnj eg Zivota ni u. vel.i~oi. sali,, ni po_goto~ .u
Extra-Zimmcr-u. Tu sada ruCava ponekt nezenJen Cmovntk, titaJU
se novine i pije kafa . Svakog dana posle pod~e _navrali Alibeg ~diC,
CutiJivi i vatrcni drug Lotikine mladosti. On JC 1 sada ~~ren 1 dts-
kretan u govoru i pokretima, uredan i pailjivo odeven, _ali JC potpuno
posedeo i otei.ao. Zbog jakog diabetesa od ~o_ga. bol~Je v~ gadi~·
rna, sluie mu kafu sa saharinom. Mtrno puSt t, cute? po s~om obt-
Caj u, sluSa Lotikino priCanje. A kad dade vreme, .dtie se tsto taka
mirno i Cutke, i odlazi svojoj kuCi u CrnCu. Tu JC ~v~odnevno I
Lotikin komSija gazda Pavle RankoviC. Odavno ne no:;1 viJe narodno
odelo, nega ... tijesno .. , gradansko, s~o je za~o plitki crvenl f~
okruglim mandZetama na kojima belezJ. broJeve 1 privrernene ra
kragn= e.
221
On je veC odavno uspeo da zauzme prvo mesto u viSegradskoj Car-
Siji. Njegov je poloiaj sada utvrden i osiguran, ali ni on nije bez briga
i teSkoCa. Kao sve starije i imuCnijc ljude, i njega 7.bunjuju nova vre-
mcna i huCna navala novih ideja i nov naCin Zivota, miSijenja i
tzra:lavanja. Za njega je sve to obuhvaCeno jednom reCi: ... politika ...
I ta --pohtika .. jc ono Sto ga zbunjuje i srdi i Sto mu zagorCava ove
godine koje bt trebalo da su gochne pokoja i zadovoljstva posle to-
likih godina rada, Stednj e i odricanja. Jer, on nc bt hteo nipoSto da
se odvaja ili tudi od veCine svojih sunarodnika, ali isto taka on ne
Zeli da dolazi u sukobe sa vlastima, sa kojima bi hteo da je uvek. u
miru i bar formalno u skladu. A to je LeSko, gotovo nemoguCe
postiCi. Ni sa svojirn rodenim sinovima ne moZe da se razume kako
treba. Om su za njega, kao i sva ostala omladina, prosto neshvatljivi
i neuraCunljivi. (A za omladmom idu iz potrebe ili slabosti i mnog~
stariji). Po svome dr2anju i ophodenju i svima svojim postupcima OV.9.J
mlad svct izgleda gazda-Pavlu kao da se odmetnuo, kao da i nc
pomiSija da mu valja u ovom redu stvari 2iveti i umreti, nego da
Ce kao pustahij c u planini vek provesti. Ovaj mlad svet ne pazi Sta
Cc da kaZe, ne glcda Sta radi, ne broji koliko troSi, najmanjc sc
bavi svojim liCnim poslom, jed.e hleb ne misleCi otkud dolazl, i govori,
govori, govori, .. na zvijezde laje ... , kako se gazda Pavle izrdavao
u svojim prepirkama sa sinovima.
Taj naCin miSljenja bez granica, govor bez mere 1 Zivot bez ra-
Cuna i prottv raCuna, to njega, koji je celog svog veka radio s ra-
Cunom i prema ra~unu , dovodi do besa i oCaja. Kad ih sluSa i gleda,
strah ga hvata, Cini mu se da neoprezno i lakoumno diraju u same
osnovc iivota, u ono Sto jc njemu najmilije i najsvetije. A kad tra-
ii od nj1h objaSnjenja koja bi ga ubcdila i um irila, oni mu odgovara-
ju prezrivo i sa visoka, krupnim i mutnim reCima : sloboda, buduC-
nost, istorija, nauka, slava, veliCina. A njemu se od apstraktnih reCi
koZ:a jeZi. Zato voli da posed.i i popije kafu sa Lotikom, sa kojom se
moZe razgovarati o poslovima i dogadajima, a svc na osnovu jednog
utvrdenog i priznatog raCuna, daleko od .. politike .. i opasnih velikih
re~i koje sve dovode u pitanje a niSta ne obja.Snjavaju 1 ne pot·
vrduju. Pri razgovoru on Cesto vadi svoju sitn u olovku koja nije ona
od pre d vadeset i pet god ina, ali je ista onnkva izlizana i nevidljivo
mala, i ono Sto govore stavlja na nepogreSnu i neumitnu probu cifara.
J oS oZive, u priCanju, neki davnaSnji doiivljaj, ili neku ~alu Ciji su
uCesnici u veCini pokoj nici , i onda i gazda Pavle, pognut i zabrinut,
prede u svoj duCan na pijacu. A Lotika ostane sama, sa svojim bri-
gama i raCunima.
NiSta bolje od hotelske za1·ad e ne stoje stvari sa Lotikinlm spe-
ku lacijama. Prvih godina posle oku pacije dovoljno je bilo kupiti rna
koje akcije rna koga preduzeCa, i Covek je bio siguran da je novae
d obra uloZio i da u pitanju maZe da bude samo veliCina dobitka. Ali
tada je hotel bio tek proradio i Lotika n iti je raspolagala sa do-
volj no gotovog novca niti je imala kredit koj i je docnije stekla . A
222
kad je stekla i novae 1 kredit, stanje se na trii§tima b'l eC ·
nilo. Jedna od najveCih ci kliCkih kriza bila je zahvatna : . v. 1 ~&
1
i poCetkom x.x ~cka Austr~Ugarsku Monarhiju. Lotiki~~e~artrc
P_OC:le .su da 1graJu .kao pr~ma na vetru. Dna je plakala od ~
C 1 t_aJUC~ svake nedelJ.~ ~e&:1 ~erkur sa poslednjim kucsevima. Svi
pn~o~t od hotela, koJI _JC tad~ )OS dobra radio, hili su potpuno nedo-
volJnt da. popune prazmne koJ_e su nastajale usled o~teg padanja svih
vrednostt. U to vreme, ona Je pretrpela teZak i.ivCani slam koji je
t~ajao pune dve godine.• Bil~ )e ~a<? luda od bola. Razgovara 5 lju-
?ima, a ne s_lu~a S~ kazl:' .ru~. m.Jsli na ono Sto sama govori. Gleda
1h pravo u hce, al~ nc Vldt OJ.'~· nego sitne rubrike Merkur-a koje
treba da do":esu ~J~nu sreCu 1h nesreCu. Tada je poCela da kupuje
lozove. Kad Je vee 1 onaka sve same kocka i igra sluCaja onda neka
bude do kraja. U to vreme ona je drZala sve moguCe loz~ve svih ze-
malja. Uspcla je da nabavi i jednu Cetvrtinu velike Spanske boii.Cne
lutrije, Ciji glavni zgoditak iznosi 15,000.000 pezeta. Drhtala je pre
svakog vu~enja, plakala nad listama izvuCenih lozova . Molila je od
boga da se desi Cudo i da njen loz izvuCe glavn i zgoditak. Ali nikad
nije dobivala.
Pre sedam godi na Lotikin zet Caler udrui.io se sa dvojicom
imuCn ih penzioncra i osnovali su u kasabi ...Modernu mlekarsku za-
drugu .... Tri petine osnovnog kapitala dala je Lotika. Posao je bio
zamiSijen na veli ko. Ra~unalo se da Ce prvi uspesi, koji nisu mogli
izostati, privuC:i pa:l.nju kapitalista izvan kasabe, pa i izvan Bosne.
Mcdutim, upravo knd se pred.uzeCe na.Slo u tom prelaznom i kri·
tiCnom stad1ju, nastupila je aneksiona kriza. To je uni! tilo svaku nadu
na privlaCenje novih kapitala. Ovi krajevi na granici postali su taka
nesigumi da su i vcC investirani kapitali poCel i da befe. Zadruga
je likvid1rana posle dvc godine sa potpunim gubitkom cclog ulotenog
kapitala. Lotika je morala da otudi najbolje i najsigumije papire,
kao Sto su akcije Sarnjevske pivare d. d. i tuzlanske fabtike sode
Solvaj, da bi pokrila gubi tak.
Uporedo sa ovim finansijskim nedaCama, kao da su vezane za
njih iSle su i porodi~ne brige i razoCaranja, Istina, jedna Calerova
Cerk'a, Irena, udala se neotektvano dobra. (Lotika je dala miraz.) ~li
je starija kCi Mina ostala. Ozlojedena udajon:' mlade sestre, n_esrecna
u svojim vcrenicima, ana se pre vrcmena tzvr~l~ u ~~ .1 gorku
usedclicu koja j e Zivot u kuCi i posao u hotelu ~1 ~lla,.tezt~ 1 ne~­
no.Slj1vijim nego ~to jc sam po sebi ~~?· _c~_Ie:, kOJI ~Je nikad 0 ,1 blo
iiv i okretan jo~ je teZi i neodluCntJt, 1 z1v1 u kuCt kao nem 1 do-
broCudan gos't od koga nema ni Stele ni korist_i. Caiex:ova iena ~
bora rodila je, onaka boleSljiva i u poodmakhm god.i~a, ~u 0
dete, ali nerazvijeno i sakato. Sad mu je veC deseta godma ~ Jol ne
~e~~:::~i~e;~~k~~!~v?r~u~~ ~: ~~~~a;~~~-n~~~ j~;!
i umiljato to jadno stvorenj e i taka se w:~evito dri1 ;;,o): te~~
koju bali mnogo vi~e nego_rod~nu ~aJkU, da ~ ~ a':; ~ us V·
svojih briga i poslova, brme 1 o TIJenlU, hranl ga, 18 ' pa
223
ljuje. GledajuCi svak1 dan pred sobom tu nakazu od de teta, duSa j~
boli Sto poslovi ne idu bolje i Sto nema viSe novaca da ga poSaljc u
SeC kod velikih lckara, u neki zavod, iii Sto se ne deSavaju ~uda j
Sto uzeti ne ozdravljaju boZjom voljom, od Jjudskih dobrih deJa i
molitava.
I oni Lotikini Sti Cenici iz Galicije, koje je Skolovala iii pouda-
vala u toku dobrih god ina, zadavali su joj dosta br1ge 1 donosill
razo~aranja. Silo je medu njima i takvih koj i su osnova li svoju po-
rodicu, razvili posao i stekli imetak. Od njih je Lotika primala re-
dovno Cestitke, pisma puna po.Stovanja i zahvalnosti, i redovne izve-
Staj e o stanju u porodici. Ali h Apfelmajed kojc je Lotika izvela
na put, Skolovala iii udomila, nisu pomaga li ni prihvata li nove siro-
maSne rodake koji su se radali i dorastali u Galicij i, ncgo su, na-
seljeni u tudim varoSima, brinuli samo o sebi i svojoj deci. Za njih
kao da je najveCi cleo nj ihovog uspeha bio u tome da Sto pre i Sto pot-
punije zauvek zaboravc Tarnov i usku, bcdnu sred inu iz koje su
ponikli i koj c su se sreCno oslobodili. A Lotika sama nij e viSe mog:la
da odvaja kao nckad i da onu crnu sirotinju iz Ta m ova izvodi na
put. I nikad nije ni legla ni ustala a da je nij c kao bot proiela misao
da sada neko nj en tame u Tarnovu grezne beznadno i zauvek u
neznanju i prljav.S tini , u sramnoj bcdi koju ona dob ra poznaje i pro-
tiv koje se celog veka bori,
Pa i medu anima koj e j e ona podigla b1 lo je dos ta uzroka ialosti
i nezadovoljstva. Upravo najbolj i medu nji ma sk1·enuli su iii posr-
nuli posle prvih uspeha i lepih nada. J edna ses triCi na, darovita pi-
janistkinja, koja je Lotikinom pomoCu i nastojanjcm svrSila BeCki
konzervatorij , otrovala se pre nekoliko god ina, u vrcme svojih prvili
i najlepSih uspeha ; niko ne zna zaSto.
, Jedan. ~d sinovaca, Albert, nada porod ice i ponos Loti kin, svrSio
Je sve stucliJ e i u gimnazij i i na univer:zitctu sa odli ~nim uspehom i
same stoga Sto je Jevrejin nije promovisan ..sub auspici is r egis .. ni
~obio c_ar~v prsten, kao Sto se Lotika potajno nadala. Ipak, Lotika ga
JC :zarmSljala bar kao uglednog advokata u Be~ u iii Lavovu, kad vee
k.~o J cvre~i~ ne moie da bude visoki Cinovnik, Sto bi njenim ambi-
CIJama naJVl ~e odgovaralo. I u tome je nala:zila nagradu za sve svoj e
Zrtve oko OJ egovog Skolovanja. Ali tu je moraln dn doi ivi bolno
raz?_ca:m:je. M1ncli do~tor prava oti.Sao je u novinarc i postao Clan
S?CIJabsbCke stranke, 1 to onog ekstremnog krila koje se istaklo pri-
hkom beCkog generalnog Strajka 1906. godine. I Lotika je moraln
svojim oCima da proCita u bcCkim novinama da je ... prilikom CiSee-
nja BeCa od prevratniCkih, tudinskih elemenata proteran i poznati
jevrejski bukaC dr Albert Apfelmajer, poSto je prvo odleZao dosude-
nu mu ka:znu od dvadeset dana zatvora ... To je, govoreCi jezikom ka-
sabe, isto kao da je otiSao u hajduke. Posle nekoliko mesec1 Lotika
je primila od svog dragog Alberta pismo kojim joj se javlja kao emi-
grant i:z Buenos Airesa.
224
Tih dana nije ni u ovoj svojoj sobicJ nalazila mira 5
u rue~ odla:zil~ je ko.d se~tr~ i zeta, i oC:ajna, izbezumtjen~ p~=
se u hcc scstn Debon, koJa Je umela samo da pta~. i vikala gnevno:
- Sta. Ce bi~i od nas? Pitam teSta Ce biti od nas, kad niko ne
~~~a~a~S~~~z~~ d~ab~ J:~~ S:~? ~~:tr=v~1 ~r'xt pazuha.
0
-:- Gott, Got~ •. Gott ! - uzdisala je sirota Debora. hjuCl krupne
su:z~, 1 naravn?. niJC m.ogla da odgovori niSta na Lotikino pttanje.
Lottka sama nlJC nalazLla odgovora, nego je sklapala ruk.e i dizala
oCi put neba, ali ne plaSljivo kao Debora, nego gnevno i ofajno.
- Socijalista je postao! So-ci-ja-h-sta! Nije nam dosta i to smo
J evreji, nego joS i to! 0 , Veliki jedini Boi.e, Sta sam ti zgre§ila da
me tako kazniS? Socijalista!
OZalila je Alberta kao pokojnika i nije viSe o njemu govorila.
T ri godin e posle toga jedna od sinovica, sestra toga istog AI·
berta, uda la se vrlo dobro u PeStu. Lotika se pobrinula za devo--
jatku spremu i vodila glavnu reC u moralnoj kri:zi koju je ta udaja
izazvala u velikoj porodici tarnovskih Apfelmajera, bogatih samo
dccom 1 neokalj anom verskom tradicijom. Covek za koga je ta si-
novica trcbalo da se uda bio je bogat berzijanac, ali hriSCan.in, kal~
vi nist, i stavio je kao uslov da devojka prede u njegovu veru. Rodi-
telji su sc opirali , a li je Lotika, imajuCi jednako u vidu interes celc
porodice, tvrdila da je teSko ploviti bez knvudanja sa tolikim svetom
na brcgu i da za spas svih treba ponekad neSto od tereta i u more
baci ti. Ona je podr.lavala devoj ku. 1 njena je ret hila presudna. De-
vojka se pokrstila i udala. Lotika se nadala da Ce pomoCu toga
zeta uspeti da uvede u peStanski poslovni svet bar joA nekog od
sestriCa i si novaca koJ i su dorastali. Ali zla sreCa je htela da je bogati
peStanski berzijanac urnro vee u prvoj godini braka. Od Ullosti mlada
Zena JC pomen la pamcCu. Meseci su prolazili a njena velika poti§-
tenost nije popu~tala, I sad, evo veC Cetvrta godtna kako mlada udo--
vica Zivi u PcSti , predana svojoj neprirodnoj :Zalosh koja je isto ito
i mirno ludtlo. Veliki bogata uredeni stan zastrla je ~mom fojom:
A svakog dana odlazi na groblj e, sedi pored mui evljevog groba I
Ci ta mu tiho i predano listu berzanskih kurseva toga dan.a, od JM?""
Cetka do kraja. Na sva nastojanja da je odvrate od t.oga 1 trgn~ .1z
letargije u koju je zapala, ona odgovara krotko da .Je to pokOJ~~
volco iznad svega i da mu je to hila najslada muztka za koju J
znao.
Take se mnogo raznih sudbina nagomilalo u .ovoj ~aloj. so~L
Mnogo raCuna, mnogo dubioza, mno~o zauvek..otptsanih 1 b~~~
pozictja u velikom i razgranatom Lohkino~ k~Jigovodstw. Ali P~e
cip radnje ostao je isti. Umorna je Lotika, alL ntJe obeshrabrena.~W:i
svakog gubitka i neuspeha, ona se pribere, stegne zube 1 P
226
da se brani. Jer, sav njen rad poslednjih godina svodi se na odb
ali ..on~ se brani sa istim ci ljem pred oCima i sa istim uporstvo:n~
VLADIMIR BOGDANOVIC, BEOGRAD

~OJlm JC nekad sticala i podJzala. U ovom hotelu ana je .. muSka glav ...
l z~ celu k_asa~u ... tetka Lotika ... Ima ih jo.S dosta i ovde i po sve~u
~OJl oCe~J~ _nJenu _P?moC,. njen sa vet iii bar dobru ret, i ne pitaju,
1 ne pom~ SlJaJU da h JC Lottka umorna. A ana je zaista umorna · viSe
nego Sto tko sluti i yge nego je i sama svesna. '
• ¥ M~ _drveni Casovnik sa zida iskuca jcdan sat. Lotika se t~ko
dize, drJ:eCt se rukama za krsta. PaZlj ivo ugasi veliku, zelenu Iampu
na ct:venom .s~lku . i. sitnim staraCkim korakom, kakvim hoda samo
kad JC u SVOJOJ sobt 1 samo ovako pred spavanje, pod:e da Iegne.
Nad zaspalom kasabom ujednaCi se potpuni mrak.
STEPENISTE

Skri pe slepe Saluzinc. Cvile vrata na vatrometini

Stepeni.Ste. ·
.. NajtuZnije, najodvratnije, najtragicrtije mesto...
Pa zar mi , boZe, ne zavrSa.vamo isto ovak.o - jedan po jedan.
Kao avo s~epe n i.S te . Trulo, najtuZnije, najtragiCnije mesto ovoga sveta.
- StepemSte. .. -
Taka je govorio Efraim IsakoviC. Pametan tovek. Najpamet-
niji rovek u ovoj kuCi. Jedne noCi pljuvao je nato stepeni!te. Jedan
po jedan stepenik. A stepenica je bilo mnogo. Usta su mu se sulila.
I grlo. Posle je nosio jedan plavi lonac sa vodom. Pia je i pljuvao.
..u njima je prokletstvo! Zar treba l ja ovde da zavriim? U ovoj
sm rdljivoj peCi ni ? Treba pljuvati na njih, prijatelju moj, Samue-
le. Pljuvati! To bar zavarava. Olak!ava naS poloZaj. Pljunite i vi.
Samuele. Sta Ceka te'? No, hajdc, pljunite! ...
Nisam mogao. Efraim mi je nudio lonac sa vodom. NiAta ni-
sam rekao. Stajao je na vrhu stepenica. Cupav. U olinjaloj bundi.
IzaSao sam. Padao je sneg... Pljunite .., - moHo je za mnom. ...Mo-
rate pljunuti na avo mesto prokletstva!« Bio je OCajno sAm na vrhu
drvenih stepenica. Iz~ao sam. Ovamo do mene, na uli~ stizalo
je tandrkanje lonca o stepenice.
Ova kuCa ostavljena je milostl i nemilosti vremena, vetrova.
Psima da mokre sa naro~itim zadovoljstvom na njene zidove. Sa-
svim je zaturena u zapeCku ulice. Za prolaznike n~mljiva. .
Prava Camotinja. Talas Zivota, Cinilo se, ne zaplJuskuje je ru-
kako. Tavorila je ana u svojoj trulei.i iznutr&; i sP?lja. Smradom
podklobuCenog maltera mokrih zidova i~utra ~ spolJ~· Zbog svega
toga, eta, izgleda kao da svaki dan oCekuje svOJ sudn~l tas. , .
Zaluzine Skripe. Slepe. Na vetrometini vrata cvlle: b!stiti ~
Ze ! Milo§Cu svojom jed.ino me ti maZe§ izbaviti ave opake zeml]e.

~;~;:!jJ\:oJ~ :~~~~ ~~e~jt"~t;:'·~%~ ·k'::~ S:!;a~e:: Q

0

~estiti boZe, podari mi veC jednom sreCni mir...

226
 ,..pJjujem !.. - viCe sa vrha stepeni.Sta Efralm IsakoviC.
Dole, na drugom stepeniku ima nekoliko rupa.
Jedan gestapovac je za vreme okupacije pucao na jednog stu·
denta, Jevrejma, koji je be:iao ovim stepeniStem. Mislio je da ova
kuCa ima tavan i da Ce se tu moCi skloniti dok ne prode racija.
Nije stigao do tavana.
U ovoj prokletoj kuCi nije ni bilo tavana .
Deseti stepenik okrznut jc na ivici .
Kada smo teCa Maksima mrtvog nosili dole, iznenada je pukla
drSka na nosilima. Metalne noiice tresnuSe o stepen:k, odvaliv§i deo
ivice. TeCa Maksim, onaka debeo, teiak, opu.Sten, ispao je. Tela se
kotrljalo stepenicama uz grozan vri sak tetka Magdalene Gombak,
koja je odmah zatim pala oncsveSCena na prag stana. SluZbenik po-
grebnog zavoda bio jc najsnalaZljiviji. Izvinio se. Rekao je : ... Gos·
podo, moraCemo najzad upotrebiti nova nosila. Ova su, na Zalost,
oCigledno, trula, gospodo ...
Kao more. Talasi vremena CeSali su ovu kuCu. I tragove na
stepeniStu. Tragovi predaSnjih zbivanja apsolutno neuniStivi.
Cujem ponovo. Zaluzme. One u prizemlju, sa dvoriSne strane,
Prozori Efraima IsakoviCa, ruskog emigranta, b1vSeg bogataSa.
Efraim J.sakoviC ima.Se jednom raskoSan letnjikovac u nekoj
guberniji nedal eko od Petrovgrada. I divan park u francuskom k.la-
siCnom stilu. DeSavalo se, Cesto, Efraim IsakoviC je sanjao svoj park
i iz noCi u noC Setao je parkom. Svetlo. Beskrajnog svetla bilo je tu.
Sa horizonta je doletalo poput belc leprSave pene iz dubokog pla-
vetnila neba. Prosta i prastara sreCa. Leteo je iznad staza, fontana.
Staze nisu imale kraja. Prolazile su kroz neki poseban otvor na zidu
u pozadini dvoriSta. Preko prevrnutih kanti za smeCe, iz kojih su
pacovi pomahnitalo frcali , penjale su se te staze blagim usponom
i nestajale bi negde u svetlom oblaku. Sanjao b i p1·oleC:e E(raim Isa-
koviC. U parku je uvek bilo proleCe, A onda, na kraju staze, video
je sebe u sveCanoj odori, istoj onoj sveCanoj odori u kojoj je jednom,
preko Nevskog Prospekta, pt·e pola veka, u koCijama projurio, ne-
hajno. ..
Ulazna vrata cvile. Hodn ikom velar hara. Unosi sneg 1 jutro.
Onda se on, kao duh, pojavljuje na vrati ma u bundi, otrcanoj, raS-
Cupanoj. Cujem njegov Stap. Odjekuje hodnikom. Njegova brada,
duga, poi:utela od duvana, pravi na zidu senku neke zlokobne pti-
~ u r in e. U ruci mu drhti plavi lonac.
. !e.t~a M~g dale na Gombak. Dugi jcsenji dani, pa sada i ovi
z1mski, IS!sa.Se 1 ono malo krvi Sto joj je preostalo. Sasvim otvoreno
je veC govorila o planovima za onaj svet.
SuSkala je neSto po sobi poput zatvorskog mi~. SmeZurana,
potonula sva u svoje kosti, sitne, vukla je za sobom miris petroleu-
228
rna kojim je pred spavanjc mazala noge da bi ublatila reumatitne
bolove.
Cela saba bazdi na gas, Provetravanje je potpuno beskorisno.
Taj vonj, izgleda, zavukao se i u najmanju pukotinu onog bider-
majerskog nameStaja. Za~urio se negde izmed:u pralnjavib, pozla·
Cenih volutn na baroknim ramovima sa slikama brojnih predaka.
Svaka stvar mirisala je na gas. Pa i hleb koji je tog jutra prlsta-
vila na stol. Ona je bila potpuno otupila na taj vonj. Posle jela uvek
bih svratio dole, do Efraima Isakovil:a, da kod njega isperem du!u
od vonja gasa. On je vcC znao da Cu ja negde oko devet fasova iz-
jutra, poSto bih nekako zbrz~o doruCak, ih ok~ pola j~ana~t uveCe,
posle veCere, zakucati na n]egova vrata. To JC Efraunu Onilo oso-
bitu Cast.
Stare novine. To je njen hobi. Skupljala ih je godinama u je-
dan veliki sanduk okovan bronzanim zmijama. "!-! dugim ~
mcsecima prepuStena samoj sebi, Ceprka po n)tma. T~o ubl)l\
vreme. P~kuSava da zaboravi na svoj u veCnu. ~lost udovtcc. TeC.a
Maksim bivSi savetnik bana i inspektor u . Mtmatarstvu pravde, u-
m ro je Pre deset i po godina ad apopleksi)e pankreasa.. T~ ~­
sim jc bio d 1van Covek. Stari ratnik. t:J~ . desnoj n?zi nosto JC otiljak
od Srapn ela zndobijenog negde na galtct]skom rati!tu. Onda ga :f:
bnciSe u Srbiju u sastavu treCeg austrijskog pehdijskog puk~ J ~
ma •lovite. poznonovembarske noCi, p~de kom~da da _u zas ~an
ka gjednu srpsku komorU. Jskoristiv!~ ma~Ju I n~, ~an 5~~& U
t.renut.ak bio je do-;roljan, on se ne_opaz~;~k~~g~bio j~ nogu pri-
fiU:~~t. ~~~;(~~j~e ~::~a~l~a~~~~;dl~kovaSe g~ Karadordevom zve-
zdom k~~a~~v~:· deset i po godina umro, sahrnnili smo ga negde
krad~dft~~~a~ fotelji do pro~ora. Drfala. je udrue ~~~~~i~:~~:
na
izgu~ljenn u g~mili st~rih. novtna. i~g~ed~~~~ r!ime~ nije podigla
Ni nJene pepeiJast~ . ol:l, Sltne, na r sa nekakvom reel sape-
da me vidi gde slOJIID 0 .8 p~agut b~~ 5 l~~bom, matora, reumatifna,
0
:r;n~d!;.~~; ;~~af'o~ ~:C t~od~~~ osudena Zivotom da truneJ u sop-
stveni;o~~~t!~~!znno_o Cemu raz~Slja d~n~~z:a_~~:J!~l~e !~~:
No u krnj njem sluCa)U, to ~e. 01 ~d, ~ruke futros viSe drhte. A to
beSc naj znaCajnije to - Sto JC?l VI e nu ol~kSanja nade. U kucavi·
je upravo unosilo u mene mtsao. pu tkucavanje Penje se. Vet poi-
~~~:a ~~~~~~j~~o~gl~;t~:a ~ !~t~bovima p~tiju,
5 0
tankih, proltir·
nihru~: ~~~~os~~dina. iSCekivanja, Samuele! Koliko godina ~­
Sada ~:s~=~~~.v~jeb::toJ· joS uopSte i preostalo od Zivota. zar ne,
Samuele?
229
 - Koji je to veC dan as dan, Samuele? - pita ana slabim gla-
- P eti - kaZem hladnokrvno. - Peti. Pa Sta onda? Da sam
koj im sluCajem ostao joS jedan, bio bi Sesti. . . sasvim razumlj ivo.
Klimata je glavom pomi rena sa mojom neizbe:inom hladnoCom.
- Sat je stao ... joS pre pet dana, Samuel e. Nisam imala snage
n i da ga navijem. . no teZinom njenih osam i po decenija.
- Jutro je. Devet je Casova - rckoh hladmm glasom.
Ona ispusti lornjon. Klatio se na lanCiCu kao osu§ena granCica.
U sobi je bilo hladno. Napolju zimsko jutro ljuto se tegli. Susne-
:iica.
- Varvarine - reCe a na. - Ta s kojom se vucaraS veC pet
dana ordinarna je Clundra! A ja ovde bespomoCna. Samujem, Samue-
le. Da je Maksim Ziv .. . eh . Tt se ne bi taka divljaCki, nezahvalno
ponaSao - govorila je pokuSavajuCi da joj glas bude strog, oStar.
Kao nekada . Ja sam se smejuljlo. Mislio sam o tom njenom glasu.
Nikad viSe kao pre, tetka Magdalena. Nikada , pa bog !
nosal
. . . - imala bih zaSti tu . Ljudi su nekada imali viSe stida. Po-
Gova;rila j e da su joj mladiCi u njenoj mladosti , podoknice pod
prozorima pevali. Bili su to doktori , pravnici, bogati trgovci - ug-
ledni gradani, u svakom sluCaju. Ali ana sebi nije dozvolila ni na
prozor da pogleda, dok je ulica u kasnim noCnim satima uzdisala u
prelivima slatkoreCivi h serenada.
Postepeno je gubila glas. Cmilo se da joj ponestaj e snage. Hrab-
rosti. Jer, odjednom je spustila glavu i zatvori1a oCi. Znam. Bila je to
grozna predstava o meni u njenoj svesti; kako pet naCi pravodim u
postelji ste:ZuCi u zagrl jaju jednu .. bestidnicu ... PlaSila se tetka Magda-
lena Gombak da Ce videti izraz nipoda§tavanja, ironije na marne lieu.
POsti strah Magdalene Gombak! Te njene si tne oCi. Izg ubljene. Re-
zale su nekada svojom oStrinom. Palile poput ognja. T e oCi Sta su
nekad bile odraz oholosti, samouverenosti, narcisai dnosti, hladnoCe,
severnjaCke krutosti, zure sada ukoCeno, mutno, svesne svag sloma,
kroz blatnjava pt·ozorska okna, utapajuCi se u sivilo olovnog jutra.
Mir u avoj prostranoj, Jedenoj sabi deluje laZno. Ona sedi nepomiC-
no u otrcanoj pliSanoj fatelji , udavljena senkama bidermajerske
starudije kaa mumificirani Cuvar bezvrednih relikvija. Kraj nogu
joj gomila st.arih novina, krhkih, po:iutelih. Srebrni lornjon u ruci
deformisanoj ad reumatizma poCiva u njenom krilu teZinom premo-
rene simbolike sjaja svih onih pompi i salona, baJskih toalcta i
Strausavih valcera, Ciji su zvuci zanosno ispunjavali i najmanju pu·
kotinu u pozlaCenim, praSnjavim volutama pseudobaroknih dvarana.
Stika teCa-Makstma. Velika. U dnu sobe. Jedva primetno, ana
okrete glavu ka leCa-Maksimu. I on se pomakaa u svojaj inspektor-
skaj fotelji. Njegove oCi, prisutne inaCe u svakam uglu sabe, skrenu·
Se ne§to ustranu, ka atvorenom prozoru: Otuda do njega stife ne-
kakav tenebristiCki daSak svetla. U njemu se nazire impozantna Zen-
ska figura u dugaj , belaj haljini.
230
Magdalena Gombak je uvek gavorila: ..Qno tamo, to sam ja
nepasredno po na.Sem ~enCanju.._.... . .
Gledala je tu shku. NestaJala J• u njoj. Ta duga, bela baljma
samo je gorko i oporo isti~a vitko telo mlade tene kojoJ ~ u bez-
broj nim noCima, prasko~arJima, r_anjena moma&a srca darivala aet-
ne zvuke svojih mandohna, a koJB sada i~va sasu!eno, samleve-
Spustila je pogled. S.uSn';l na njoj crna ~~ Ka? da je pa1a
zavesa i tako se zavrSila JOS Jedna od bezbroJnih repnza u nekom
starinsi:.: ~:::~~na vrata ad sobe Cuje se lupa na s~tu. Z~
metala resko putuje hodnikom. Plavi lonac - opet rad1 - pomlslih.
1 bi taka. Efraim IsakoviC daje sebi oduSka.
- Uvek sam se trudiln da ti zamenim majku - r~ Mag~­
lena Gombak sa suviSnom patetikon:. N~lja .se. Ona me isp1tih
va~ki pogleda krozw~omjon. ~akMlJah se )OS JBCe, uinal Prldo
prozoru i ne nakaslJah se v1Se.
taka da ostane. J a sam :!elela da ti prome~uno m~e,
=
_ Zelela sam da me taka zoveS, Samuele. Kada smo teiliMak-
sim i ja dovcli ovamo, tvoje prve reCi bil~ su ...te~. :e:e
da ti
Samuel, ali Maksim nije . pr~stao. Rekao J.e da Jeta~:~~o u tvo-
zadr:iiS svoje ime, im~ koJe Jde. na~:£n ~:~ud:eli !._ ona se Oil-
jim pelenama . Imaa Sl pet go ma
mehn~~ pripovest cuo sam neb~j~no ~~g"s!v~' ~j:O~ ~
~~~~ji~~:U~e.sl~:~~ ~a:s!,ju~j ~~~~cu, n~to uOniti. Zalsta. Bejah
5
zacudujuCe strpljiv. . d as Katedrala se pravi va!nL
Priglclen zvan crkve doplre o ~ ·. ruke :Molila se pred ko-
Magdalena zaCuta na trenutak. Sklapt. a le lju. namah odnosio ne-
pijom slike .. Madona :senua ... Vetar. J~i::iuvek onim istim i&om.
kuC.a taj zvon. Onda bl se pon~v~ f.l~nazad viSe od Cetvrt veka. Nl-
Sto me nezadrl:ivom snagom o v a t To ·c tada i uvek tako, na-
kada nije bilo moguCe opirati sf t;::~. RJ.pitul~cija mag
dolazilo, kao. more, k~o pobesne ~ena. Nikuda se nije m~o po
PCJ&!:
?~it~:~;~l~sr::~=n~co~~~r~:va svuda ima. Sve crkve unaju zvo-
na. svuda na svetu ta zvo~a v:one. ·s ana sto vodi ka pevntca-
Sve crkve na svetu . ~m~~u ~~P:~~~~a. 0 rgutje kao zubi ne-
ma. Tamo gore, na pevn.tca ' talnim tedenim sjajern. · ·
kakve hri SCanske nemam. zveC~. md~ be!ali pred ognjem. Bio je ~t.
Okola su gorele kuce, a-~ ali n'ih niko nije f\lo. Gomile
Sa crkvenog tomja zvana su l • kv~am ~ nisU mogle
unakazenih Ie5eva na ploouku, pr~j: na sve strane. Oval grad je
da t uju to zvono ni bombe s:~:s ropast. 1 ljudL Neko me je osta-
bio osuden na propast. Neurrupod~tepeniitem za galeriju. Taj neko
via tu, sakria, Sta h, u crkvt,
231
 nije viSe dolazio po mcne. Nikada viSe nije doSao da me uzme. Ni-
kada se niko viSe niJe javio da pita za Samuela. TeCa Maksim mi
j e samo jednom, d avno, kazao da su verovatno moji roditelji ubi-
Jeni u nekom koncenlracionom logoru. Njegova verzija je tekla dalje
ovako: da bi mene spash roditeljt su me ostavili kod nekih svojth
poznanika, priJatelja, koji, naravno, nisu bih. Jevreji. Kasni je s~
me ti ... prijatcljl .. , verovatno plaSeC1 se posled!ca, odneh u crkvu 1
sakrili. TaJ koji me je donee, verovatno je pn izlasku iz crkvc po-
ginuo u bomba:dovanju, i viSe se niko nije javljao.
Bio sam u povoju i niSta nisam znao. Sta se to zbiva? N1 ka-
m eni svctac sa oltara u popreCnoj ladi isto taka niSta nije znao.
Sta se to zbtva? On je j ednako drZ:ao kuglu sa krstom. I smeSio se.
Posle je veliki viti·aj izleteo iz svog okv1ra i odrubio mu glavu. A
ruke su joS uvek dri:ale nei:no, skruSeno, kuglu ave male, jadnc pla-
nete. Sa krstom. B1o sam u povoju, sa pismom sakrivenim u pete-
nama. U njemu jc same pisalo moje ime Samuel Nahman. Ougo sam
leZao podno stepeniSta, u praSini, u staklu slu panog vitraja i velikog
kristalnog lustera. Glava sveca, odrubljena i sa smc.Skom, leZala je
slupanog nasa pokraj mene. U kratkotrajnom zati.Sju ljudi su dola-
zili sa nosilima. Napravi Se bolnicu ad crkve. Culi su d~ji plaC pod
stepeniStem. Posle su me odneli. . .
- KonCeto al arija Iibera - uzdahnu Magdalena Gombak i
prekrsti se. - NaS grad treba da se ponosi. Ovakva zvona, boZe!
CujeS li me ti, Samuele? Ta, CujeS li me, za ime boga? - Cujem
daleko negde njen glas.
- OtiSli smo u dam ratne s1roCad i - nastavi Magdalena uz
astmatiCno krkljanje. - Bio je d ivan proleCni dan. Prvi meseci po-
sle rata. Copor deCurlije trCao je za jednom krpenom loptom. Ze-
lela sam da usvojimo devojCicu, ali Maksim JC ugledao jednog ma-
liSana sa kudravom kosom 1 oCima boJe kupina . Pokazao je prstom
i ushiCeno rekao : .. Magdalena, uzeCemo njega . BaS njcga. Nikog dru~
gog... Popustila sam. Eta, taka si doSao k nama.
- Kao da je jute bilo - kazao sam. - Kada smo polazili,
sell smo u fijaker. Ja sam joS uvck drU10 u rukama onu krpenu
loptu. Deca su stajala k raj ograde ad Zice. Dugo su gledala za nama.
I ja za njima. Zapamtio sam te njihove oCi. Mnogo je bile tih oCiju,
ali sve su bil e jednake, tuZne. Velike i gladne. Poslednji put sam ih
video. Beo konj kaskao je tihim ulicama . Odjek kopita lomio se o
~idove sruSenih kuCa. Kada smo se udaljili ad doma, otcli stc mi
IZ ruku moju krpenu loptu. Bacih ste je u ruSevmc. Hteo sam da
skoCim, da otrCi m tame. Ali , osetio sam bal. OSamarili ste me. Go-
vorili ste: .. Ne plaC1 , mah. KupiCemo ti novu, gumenu Ioptu. Ne
plaCi, mali d ivljaCe. Sa krpenim loptama viSe se neCeS igrati. Otrnena
deca igraju se finim, gumenim loptama .... TeCa Maksim j e Cutao. Onda
vam je neSto rekao, nisam razumeo Sta. Vi ste ga munuli u rebra.
~<>Basta! .. - rekli ste besno . .. Basta! Azino maledeta umba! ... A tefa
Maksim me je gladio po kosi. Bio je dobar. Rekao je da Ce m i ku-
piti takvu Ioptu - koju kad tresneS o zemlju, ode Cak do zvezda.
:a2
Onda su poCele da prolaze godine, tetka Magdalena. Ja sam ~kao
1 sanjao o jednoj takvoj lopti, obiCnoj , gumenoj, koju je i ono svako
poslednje detc sa ulice imalo. Ali nje nije bile. Ni moje krpene nigde
nije bile. Znam. Ostala je tamo negde u ruSevinama. Kasnije sam
spoznao da sam i ja, zajedno s njom, ostao tame negde, u ru5evi~
nama.
Bcskraj no duge godinc i:ivota u kuCi tetk.a-Magdalene Gombak.
Detmjstvo li Seno rod iteljske neZnosti i ljubavi. Prepuno kaznl. Kle-
canje satima u uglu sobc zbog .. ukradene .. jedne kocke SeCera iii
bombone. KleCao sam licem okrenut zidu. Posle bi me Magdalena
Gombak oterala u krcvct bez ruCka ill veCere. U salonu 1 za to vreme,
b.Io Je veselo. Gost1 o..visokog roda .. pili su najskuplja vina, l:asti1i
se svakojakJ m dakonijama. Napuderisane stare dame, blazirana lica
penz10nisanih generala, b1vSi fabrikanti pred totalnim bankrolstvom
- Cajankc do kasno popodne, vetere na kojima ~u sc Cde di!-Ble u
ime vere u boga, u ime nade u konaCno spasenJe od ..crvem h !to
iz sumc dodo.Se ... Srca i oCi behu im okrenuta ka Zapadu.
U svome krevetu Cckao sam naredni dan· kada Cu opel uc!:initi
ndto -nedostojnO·• i kada Ce kazna biti joS nemilosrdnija. Jer, tre-
balo jc vcC odmah, u zaCctku, ubiti u men~ davola, .._Iopovsk_u . ~t
1 jcvrejsku gramzivost.... 0~ mal~na me JC trebalC? Izolovab 12 sre--
dine koja bi u meni mogla p:o~u d1tl sv_~ e:'entualne negattvne_OS?'"
binc mojc nasledene krvi. .. PllBJ boga CtJe. ~e to de~ - govorila J~
Magdalena Gombak. Bilo je potrebn~ ub1~1 u , mem sve ono Sto b1
m 1risalo na obi~nog, pros tog l:oveCulJka, t . pnmenom, ovakvog . na-
Cina odgoja stvoriti ad mene Casnog bud~~ gospoch.na, .~osto)nO~
kuCe banskosavetnil:ke, visokog druStva 1 nJlhove eltkect~e. ~~a
-Maksim JC dod uSc pokuSavao da se bori protiv takvog n~l:ina .go-
Ja. Ali. bio jc nemoCan. Tetka Magdalena Gombak hila je JB~a
od OJCga. . .
ScCanja navJru. Kulj aju poput valova podtVIJale re~e. Kroz
zagluSujuCi Sum divljc vade, muCno, beskorisno, be~adezno, pro-
~!~u~eN~~~~~~~~. g~:·~~=~en~Ia~~~~ ~~~:~v~~~n~er;:."'P~
stajalc su joS tanje kada bi nemoCno pale u kr1 lo.
Ona se zatim podiZc. Zastala je na sredini sobe.. lz ugla sobe
slika n ·cne mladosti, kao ikona, pretvarala .s: u rmt. .Ma~dalens:
Gamba~ vidcla je tame Bogorodicu, koja se usJIJ7no smeS~ toJ ~::iOJ
istini o OJ Oj. Ona jc oseCala moju. optuZbu. ::·~~~~~f ~
Pitao sam sc Ccmu sada sv~ to? NJSla ne mo.vJden'em Bogorodice?
::::
su~:
Da li one trcba da operu nJ ~ne f~~e p.r:dsJz~ gde ~u same oholost.
Posle toliko godina na tom ICU 1 ~ z e rlk~snovenu snagu nala·
nemilosrdnost, san:ou';'erendost f.
:vo)~ri~~titi kako strah isteruje iz
zili svoje mesto, btlo JC ~ ovo_JS vo redoseCanju bliske smrti.
po~o~u~~~a~~a~~o~a :::::~~:%:ele
1
nje _ grcaJa je ana u mara-
micu.
233
 NiSta nisam rekao. Nisam Zeleo iS ta da kaZem . A istini za
volju, niCeg ni je ni bilo u m ojoj glavi, odj ednom uZasno praznoj, do
samo neke jeke, podmuklog .§uma daleke, hladne reCne vade, preko
Cijih matica vet.ar Judo odnosi nekamo duboki i t eSki crk veni zvon . . .
Poglcdom sam ti·Ckarao s jcdne cipele na dr ugu. K radom bih
pog lcdao nj ene oCi. S usr eo bi h se sa osmehom njenog por treta iz
devojaCkih dana. Bio je izduZenog lica kao sa neke El Grekove slike.
U inspektorskoj fotelji, uokviren teSkim pra.Snjav1m okvirom, kao
d a je okovan , mirno i pitomo sedeo je tc~ Maksim poput starog i
dobrog salonskog psa. Na kraju bi se ceo k rug opet zavr.Sio na Mag-
daleni Gombak.
Spremala je doruCak.
Nisam hteo da jcdem . Na stolu j e bio hleb koj i sam kupio jOO
pre pet dana. Bio je tvrd i ern. Bazdio jc na gas, kao i ob iCno. Rekao
sam da nisam gladan . Ona niSta ne re<:e. Brzo sam navukao ka put i
bez pozd rava izaSao.
Uvek sam to volco. Da jedan deo slobod nog vremena prove-
dem na ZeljezniCkoj stanici.
Staja~~=~ ~~~i~~~~ Tt~~~ ~~erui~~~at:U:o ;.a s~~~~ig~~~!u~~j:~
0 sam. I kada sam najzad spustlo umorne oC1, v1deh, na ~r&JU perona,
j:a
da jedino na mene motri ovaj veliki, crni, oguljcni, staniCni sat,
obeSen ispred masivnog luka nad ulazom u stanicu, ispod koga, kao
zalutale bube, Zurno promicahu putnici , zi mogroZljivi i narol:ito za-
in teresovani za vozove.
Prosuo se odjek piska voza . Kroz gvozden u ogradu vi deo sam
cleo perona. Voz je upravo polazio. Pos lednj i vagon kao d a je Zeleo
da bude prvi u kompoziciji , projurio je uZasno i nestao iza sumorne
staniCne zgrade, u pla.Sen da ne zaostane.
Uvek je taka bilo. Odatle su i poCi njala moja lutanja. JoS U
detinjstvu. JoS tada taj dalekoscZni pisak , to klopa ra nje gvoZda na-
gonilo m e je sanj ar ijama - putujem i ja, veoma da leko p utujcmo
moje vrerne i ja. Na.Se putovanj e nikada neCe i ne sme imali kraja.
Nekoli ko puta sam bio pobegao od kuCe tetka-Magdalene Gom-
bak. Ceo bogovetni dan potucao sam se peron ima, ~ekaon icam a. Ufi-
vao sam u s t a n i ~noj vrevi. Glad i urnor nisam oseCao. To Sto sam
tu bio van svakog domaSaja Magdaleninih tortura ~i nilo m e je Z.1 -
dovoljnim, sreC:nim, Zivim. Osim toga stanica je bila izvanredno bez-
be~o mesto. Znao sam da me tu neC:e traZiti nego Ce t e<:a-Maksi ma
sla tt da m e traZi po deCjim vrtiC:ima , lunaparku, po robni m kuCa-
ma, gde je zi mi bilo toplo.
Veliki staniCni sat na ulazu ispod koga sam stajao skruSeno kao
pred. ?oZanst':"om, o!la ko siCuSan, u od elu Sto je odgovaralo deCjoj
mod1 IZ desehh godma ovoga veka, pa sc Ci nilo da sam pobegao sa
kakve stare, porodiCnc fotografi je, budio je u meni snove i divljenj e.
P!omatrao bih ne t~emi ce veli ke, erne kazaljke, ne zna juCi zapravo
m.Sta o pravom pojmu vr emena. Znao sam samo da sa j cdnim pre-
~enim. krugom kazaljke na satu. osla:j e za mnom neSto t egobno, da
JC s tim krugom u nepovrat ot!Sao Jcdan d eo onog bivstvovanja u
234
Magdaleninoj kuCi, da sam za svaki taj pret!eni krug poatao ja~i.
Vrlo brzo, doC:i Ce vreme, Samuele, mislio sam, kada Ce! sa punom
snagom sve to poslati u bestragiju. DoCi Ce dan, da, velilti dan, Sa-
muele, kada Ce tetka Magdalena Gombak onemoCati. E, onda Cei t l,
Samuele, st upiti na scenu!
Cinilo m i se tada da vreme ispod tog sata brie prolazi, jer sa-
svim sam lepo mogao da vidim kako se svakoga trenutka skazaljka
malo zatrese pri pokretu, prosto kao da se jedino meni obraCa. Onda
bih se progurao do perona. Tu je bilo mnogo satova. Veoma sam ih
volco. ISao bih od j ednog do drugog. Dugo ispod svakog stajao. Bu-
ljio u nj ihove kazaljke i brojke i. doSao do -~~ju~ - ipak mora da
postoji neko, neko pam ~tan, neko pametnlJ1, ko]_t ~~o !le doz:
voljava da svi ovi satovt stnnu. Jer u tom slu ~aJ U 1 SVl bt vozov1
stali, i ljudi bi svi stali, niSta ~e ne bi ~en j alo, ja bih ostao vel:ito
ovakav, i Magdalena Gombak nikada nc b1 umrla.
VeC su m e i oCi bile zabolele od dugog gledanja, a vrat se
ukoCio. I sasvi m sam zaboravio da me ljudi sa Cudenjem posmatraju ,
1 nisam primetio da sam na peronu, o djed!lo~ , ostao skor? potpuno
iz dima jcdne manevarke, pojavljujc se iznenada -~~1mova k?ntu-
ra. Stajao jc izmed u dva stuba sa ~tapom u ruct 1 Ztr9:do. ~~trom .
Gledao m e je. Iznad njegove gla~e ot eg_l_a se . u beskra] bm]a sta:
niCnih satova. PoSao je prema mem vukuc1 svOJU drvenu _no~. Upla
~i h se i potrCah. Ali istog trenutka kada sam se osVI1!uo 1 Vldeo ~o
tcCa Mak.sim nemoCno pokuSava da potr~i za mnom, ~ kako stravu~~o
i potrcsno lupa nj egova drvcna noga po beto~u, osetihdtugu. S~~h
se. SpustivSi postideno. glav~.' podo~ p~erna OJC~~ :~~ "r:.j~
8
Bio je mokar od znoJa . Nl)C sc !JUl iO. TeCa 1m
umeo ~ ~~~~~\am te ceo dan . Dobra je Sto sam do!ao ovamo. zar
ne? Ko bi sc tome nadao ... ti ovde? Boi.e, Boi:e,, S~uele! - re-
k ' · dJ S a. u brzano. Osmehnuo se Siroko uhvativ~l me n~o ~
u~~. l!oeC~o, mali. deCko. Nesta.Sko. ~~div!~~~~~~;~:-:.~- ~~: 0 !:
~:~~ s1;~~~~ai ::"e1~i~~ ~~e~vo~: :~~j, § amuele l A Sta da kaZemo tel-
ki ? B~~c:~~~· s~;a;:~..enima, nesigurno, upla.Seno. U njegovim do-
broCudnim oCim a pokuSavao sam da n_?de~ spas. . al'd do ku-
- No, dobra , dobra, Samuele . Nesta. cemo vee v J a
Cc izm isli ti, ... reCe teCa Maksim i namlgnu mt.
. U promiCem mimo oguljenih
P enj em ~e stepe~m:~ma. ~;"~ vlage, dotrajale boje. i tru-
zidova prcpuruh svakojaklh ara .~te sam od sebe lU Bm b1 se ta
log maltera Sto je pad~o na stepe!" malo zatresiS: kad bi ulicom
d ecenijama izjedena J_e d~fskr~n~~avetrovi , zavijajucS poput izglad-
proSao kakav automob1l, I 1 a
235
nelih pasa, ju1·ili uz stcpcnice, pa su tandrkala vrata od s tana Efrai-
ma IsakoviCa i Skripao razlupan prozo1· dole u suterenu.
Stadoh i gotovo pla.Sljivo dotakoh zid rukama. Bio je tuZan
taj dodir. Godinama se penjem i silazim ovim stepeni.Stem. Uvek sam
promatrao kako na hrn zidovima moja senka postaje povijenija. Tu
Je joS uvek ostala senka mag dctinjstva. Na stepem Stu, na zidovima.
A kako sam vee onda vok'O. spuStajuCi. se, iii penjuCi se s:im, dok
sam nosio kantu smeCa u tesno, polumraCno dvonSte, di naramak
~;l~e;~ ~~:~~~as~oj~~a~~~~j~ab:e ~uot:~k:a~:~:~d~~~u~~rJ:
ljivoj sobi, gore. U tom hladnom hodniku na tom tuZnom stepeni.Stu,
maSta o jednom bekstvu daleko nekuda gdc Cu biti zauvek osloboden
svcga, ruSila bi sc kao peSCana kula prcd pojavom tetka Magdalene
Gombak. NB.ilonjena na gelender. nakostreSena i smr knuta, ta sovu-
ljaga b1 stajala gore na stepeniStu i despotski mahala prutom. Njen
poglcd i prodoran glas odbijali su se svom Zestinom od zida do zida.
... vuci se gore veC jednom! U.Stvo Cifutska! ... Sitnim, br.tim koracima
vraCao sam se gore i gotovo nestvaran , tih, sitan i do kostiju prcpla-
Sen, promaknuo bih ispod fijuka vrbovog pruta.
Ona je posle dala da se celo stepeniSte okreCi. Ah to nije moglo
dugo da traje, jer vlaga je ipak Cinila svojc, a ja sam sa svoje strane,
kad god bi mi se za to ukazala prilika, komadom drveta strugao boju
i taka vaskrsavao svoj svet.
Dota kavSi sada taj zid, povukoh prstima snai.no, oStro. Kao
da sam noZem zagrebao. Noktl su ostavljali za sobom trag gr~a i
besa. I odjednom kao sneg, prljavi sneg, malter se osu po stc peni~tu .
Gledao sa m niz stepenice. Hladan vetar uz polmuli fijuk sve to
odnese dole i pomamno isisa kroz pukotinu na vratima. Sve iS-
Ceznu u tami ulice, da se nikada viSe ne vrati.
viCa. - Pljunite, prijatelju, Samuele! - tr-2c me glas Efrai ma Isako-
- Prestanitc veC jednom s t;m pljuvanjem, zaboga Efraime
Isakovu::u. Sta radite u ovo doba noCi tu na stepeniStu? Idite dn
spavate.
- Prijatelju moj, Samuele - mrmljao je penjuC:i sc k mcni.
- Evo, uzmite odavde malo vade. J ehova Ce vaSu molitvu usliSiti.
Pljunitc nato mesto prokletstva!
- Idite na spavanj e, Efraimc IsakoviCu. I knZem vam neCu
da pljunem! ' pukotinu ispod prozora . I Cujem, kiSs se sliv~ 1 kaplJe na
. . - NcCu ovde da zavrSim. NcCu , neCu! - viCe on i umorno
s1laz1.. Onda trcsnu lonac o stcpenice. Lonac se otkotrlja sve do
ulazmh \Tata. Efraim IsakoviC je tuZ.no gledao u svoj plavi lonac.
NeCu!- Brate, Samuele, gdc je moj park ? NcCu ovde da zavrSim.
U sobi je gorelo svetlo. OCi Magdalene Gombak bile su otvo-
rene, uko_Cene. U<!ini mi se da gleda pravo u mene.
Stajao sam na pragu sasvim miran,
236
. Ta_j_ beZiv~tni pogl~ JX?PUt staklenih otiju neke preparirane
pratstoriJSke ptlce, prolazJO Je zapravo mimo mene i svih stvari
pored fotografijc teCa Maksima na malom stolu kraj vrata. Jot uvek
taj pogled trai.!. scb1 utoCiSte, utehu, u pra.Sini koja je joS jedlno
mogla da posloJl ovde poput bednih ostataka i pravog smisla njene
zlatne proSlosti.
Telom mi prostruji hladnoC:a kada mi se ul:ini da njene mrtve
ol:i skliznuSe ustranu, zadrZav~i se na drvenoj nazi tefa-Maksima,
Sto je sablasno vi rila iza o1·mana. Nije mi bilo jasno odakle ta drvena
noga tu da se nad:e, kad ju je ona, odmah po njegovoj smrti, stavila
u orman i nikada je nij e vi~e vadila, iako je jednom prilikom napo-
menula, da je Steta da ta taka fino izradena proteza bambadava leii
tu, a sigurno bi nekome mogla joS biti od koristi ..
Noge mi oteZaSe i mahi nalno pogledah u njih. Najetih se.
Nisam mogao da sc pomaknem s mcsta. Jedino sam nckako uspeo da
skrencm pogled na onu veli ku sliku teCa·Maksima. On se sme!io.
Bio je to onaj isti smcSak sa ZeljezniCke stanice. Pitom, samo njemu
svojstven smeSak. I opet Cujem. Po betonu lup.a njegova drvena
noga . On ncmoCno pokuSava da potr(:i za mnom. UZasno lupa drvena
noga po betonu perona. Taj odjek biva sve jaCi, i jaCi, nadjafava
pisak vozova, mancvdsanjc vagona, glas spikerke...
Sada viri iza ormana. Kao da mi se sada sveti za sva ona lu-
tanja, dok me jc tra7jo svuda po gradu.
Prisutnost smrti uCinila je da sve stvari u sobi dobiju joS
Zalosniji izgled. Da postanu jo.S odvratnije. NiStavne. Iako je ona tu
sedela mrtva kraj prozora, u otrcanoj pliSanoj fotelji, te stvar1, kao
spakovane da s njom krenu na veCno puteSestvije, odraiavale ;;u
svoju ravnodu.Snost. A maZda, na kraju svega, i pakosno zadov?lj-
stvo? Godinama veC, boZe mili, crvi ih Zderu, a ona se taka lndife-
rcntno odnosila prema njima od Maksimove smrti. Zaboravila je
Magdalena Gombak ono doba kada je nj~a kitil~ ~voje sa~one. Za-
boravJ!a je ona vremcna kada je tukla svoJ ~ sl~km~e ~o msu dob~
obrisale pra.S inu , a mene kaZnjavala klel:anJe.m 1 batma!!Jem kada bih
sluCajno dotakao prstom polituru. K?CopenlD: se s~o~1m ... meblom::-
p:-ed generalicama, baronesama, koJe su joJ. s~ dJvJle, ne !~ec1
lakonske, blazi rane osmehe, njenom »prefmJenom umetm&om
duhuUmcsto sncga, padala je kiSa, hladna, britka. Tupo je tupkala o
prozorska okna. Kapi se slivahu niz stakl~. P~ona!l~ su nekakvu
P?rl·
Na
podu je bila Citava lokva koja se Sirila ka novmama razbacanun o~o
fotelj e. Najzad, dobih snagu. Pokrenuh se. ~doh ~o proZ?ra. Zg~h
jcdnu staru novinu . Pogledah. Na naslovnoJ ~tram k~uprum slovuna
je pisalo: Nema&e trupe juCer preSle gramcu SovJetskog Sav:.
Nogom besno gurnuh novine na lo~ i one Z~o ~p~ 5~0 ~jo~
Mlitavo, skrhano, visile su njene tanke ru e. re ~ t
zal julja se bespomotno o kaZiprst. Sto se poput kand!e svmuo !u •
uko<!en.
237
 Zelenkasta svetlost stojeCe lampe sa kiCankama padala je na
njeno lice. Cmilo se da Ce svakoga trenutka na ~i n iti kakvu grimnsu
i da Ce onda podignuti ruku, da mi uz pucketanje zakreCcnih zglo~
je~ ~~~~~ag?~~~~~~~~~~~~ i~as;l~ ~~a~~~~~~
u OJima Seta. To Makstm po mene dolazi ...
bova, prstom uperen im u mene, prokaZe stra~nu , okru tnu kletvu .
Sa kreveta uzeh prekrival! i bacih ga preko nje. videtiT~pi~~a';;;~~~o~~~~(~p~~ja~~r;:em!ujeset~~:, lepo mogle
Stara .i ma ovde negde sakriveno zlato, pomislih. Nju treba !to
Mesec dana pre Maksimove smrti , prisctih sc odjcdnom, po pre zakopatl. Zlato ~to pre pronaCi. Prodati ga. NameStaj spalitL Bo!e
celom stanu poC::ele su da padaju slike sa zidova, a jcdno veliko oglc-- kako Ce ova ogro!flna k~ljeva peC, visoka kao katedrala, huktati!
dalo iz predsoblja sruSilo se uz zaglu ~ nu lomnjavu stakJa . Na ste- P rv1 put posle toltko godma, ovde, u ovoj sobi, biCe toplo!
pcniStu se hila pojavtla veli ka pukotina na zidu. Efrai m JsakoviC:: je Sa zlatom treba uCiniti n~to pametno. Uostalom, rna !ta da
vikao : ..To je boiij a kazna ! E>avo po svoje dolazil KaZem ja da je uradim s njim, biCe pametno. Najzad, divno je otputovati negde da-
ova kuCa prok.leta! .. leko i poku.Sati da se sve ova zaboravi. Samuele, treba negde !to dalje
Ta pukotina na zidu stepenBita mene jc pak veoma obrado- pobeCi i svega se osloboditi!
vala. Zavoleh je. Moja ma.Sta bi t ime obogaCena. Pauci su tu pleh J o ~ jedan kovCeg nosili smo niz ave stepenice. Dole, na ulici,
svojc mreZe. Ja sam hvatao muve po hodniku i bacao ih u mrefu. pred Sirom otvorenom kapijom, Cekala su kola pogrebnog zavoda.
UZ1vao sam u njihovom bespomoCnom zujanju. Safer je huktao u ruke i poZurivao svoje !jude:
Svaka muva baCcna u mreZu predstavljala je Magdalenu - Poi.urite momci, bogamu! lmamo joS mu.Sterijal
Gombak. - Najtui.nije, najtragiCnije mesto ovoga sveta - r~ Efraim
I sako vi~. - Trulimo, brate Samuele, kao avo stepeni!te. Prokleto!
Ona je tumaCila da to padanje slika i pojava pukotine na zidu
stepeni.Sta ne sluti na dobra. To znaCi smrt u kuc":i. J ednom je taka Kola odoSe niz ulicu. Ja odahnuh.
bilo i u njenoj kuc":i , davno, pa su posle toga svi pomr li, i majka. i - Efraime lsakoviCu - rekoh - ima 1i kod vas jo! votke?
alae, i njene dve sestre. Takvom sujevernom kazivanju teCa-Maksim One stare i dobre, ruske votke l?
se energi~no protivin. Govorio je da je te godine uop.Ste bilo veoma
mnogo smrtnosti u mnogim porodicama, jer je te godine harala
Spanska groznica, a ova sada nije nikakav bo:iji znak, veC zemljotres.
0 tome je javio i radio.
. ~i Magdalena Gombak se tada razbesn ela. Nij e vole1a da joj
tko soh pamet . ...a udalo! .. - vikala je.... Azino ! Porko! Neko Ce um-
reti! VideCe.S! ..
Ja sam se tada okuraZio da primetim da bi se onda moglo des iti
da ana umre. To ana, naravno, nije mogla da izdri:i. Taka n eSto! Iz
sve snage me je tresnula po glavi. Nedelju dana sam nosio modricu
na Celu i ogrebotinu na obrazu ad njene zlatnc narukvice. ...Ti Ce~
~ ~ pa ti , pseto j_edno Cifutsko! Ti, nezahvalniCe jedan. Sto te onda
mJe bomba ubtla u crkvi dok si se pod onim stubama kao crv
uvijao! On meni taka n e~ to da kai:e! Kako se usuduje.S ?! ..
Teta-Maksim me je tada prvi put uzeo otvoreno u zaStitu. No
i on je, jadnik, dobio jedan veliki i te.Ski album u glavu.

kao ;~~~!nj~~~~~~=j~~ j~~a~~~;:~~eS;~~b~~~a~v~~~:~ ~~:~

~e:~~n:.de sada taka bedno, mizerno sedi pokrivena preko glave,

. ~ese~ da_n a poslc toga, bio je mart, tek je svitalo, teta-Maksim

JC pustto tn knka, grozna krika i - umro.
~osle n~ e~ove ~mrti naredila mi je da sve slike i ogledala dobra
~::~~~- velik1m klmovima. A onu pukotinu na stepeni.Stu dala je da

238
HANS BRAMER, JEflUS1\LII\'I
ruka polov1 ia oStrim noZem. NaJveCi dio, medutim, pucketao je nje-
Zno, tankim 1 tihim zvun:om, Bile su to sitne, djel:lje lubanje. Bio je
to zvuk poput sreLra, lagan poput morske pjene, poput ustalasanog
dima u vlaZna predveCerja. Neke opel kao da su zabrenale poput
muklog zvona kad se stalo na njih, a neke opel bile su mekane i
OCI MALE MIRJAM
Sunce je veC bilo zaSlo kad je vjetar poCeo da fijuCe u mladoj
Sumi. JoS uvijek ga jc dim ujedao za oCi. U dalj ini , tamo negdje
u dnu nepreglednog polja gorio je Iogar obasjan i ustreptao, u kame
je bio u straZarskoj sluZbi, a iz kojega je pobjegao na nekoliko sati
prije r.ego Sto su poCele da prist1Zu prethodnice Crvene armijc. Prvi
put - nakon nekoliko sati - sjeo je tog dana u vlaZnu travu. U
njegovoj glavi tkaju erne, ali Zi ve misli. Bilo je skrajnje vrijeme da
je odanle nestao. Ni sam viSe nije znao kako je mogao tamo da izdrZi
toliko vremena. Nije mu se dalo da raCuna, da li je to bilo dvije
iii tri godine Sto je Zivio tu medu zatoCenicima u toj veli koj krletki
sa mnogo pregrada. Kako je uopCe i dospio u Iogar? Uspjelo mu je
da se izvuCe lz borben e jedinice. Kad mu je neprijateljski metak
veC prvih dana rata okrznuo desnu Saku simulirao je bolove, iako
mu se priCin jalo da mu je ruka poslije toga postala jo.S snaZnija.
Dodijeljen je straiarskoj Ceti u Iogar.
Sav kraj oko njega kao da se pretvorio u kolebljivo i ne vjerno
more, BiCe tu te.Sko i zamorno 1splivati do obale. Kao polip poslije
minulih potjera sav je u.Sao u se. Zatvorio je oCi. Poste peno je po-
pu.Stala grCevita napetost njegovih mi.SiCa i u njemu je samo joS
drhtalo kao opuStena Celil:na Zica sjeCanje na neSto neizvjesno t to
mu nije dalo da predahne ni na toj oazi u bez1menoj pustinji u kojoj
se nenadano na.Sao. Sav krut, spuStene glave, bilo mu jc kao da pre-
lazi nijemi prostor, koj i nije mogao da sagleda.
Svuda naokolo le:l.ale su ljudske lubanje. U gomilama manjim
i veCim i to svc do zelenih padina, koje je aka tek moglo da nasluti.
I te lubanje poCele su da pucketaju baS onaka kao kad je kao dijete
CekiCem udarao po orasima. Za~to je pobjegao iz logora? K ao da ga
je neko nepoznato zlo potjeralo ovamo da u munjevitim vizijama pro-
2ivi sve ono, Sto je m jesecima i godlnama gledao. Sve j e to sada
jurilo kroz nj ega na neki drugi naCin. Kao da se otopilo pa ispunjava
zahuktali krvotok.
240
Nckc lubanje pucale su baS kao i lubenice, kad ih je- vjeUa
vlaZne, da su se lijepilc o cipele, a joS viSe o Cizme. Trgnuo se kao
probuden kad je vidio da su mu se n o~e zav ukle u lubanje i da
koral:a k~1o da mu sc stopala nalaze u nekoj tvrdoj ljusci. Zausta-
vio se p1·ed jednom djci:jom lu?anjom, koja je hila gotovo okrugla,
kao staklenc kugle po raskoSmm vrtovi ma. Osjetio je kao da mu
jc nck 1 tupi o3mjch prcletio p:eko usana. Tu tr e~a biti nar~ito op-
ro?zan. Zar nijc to hila lubanJa poput one s koJom sc pr1)e ne~o­
Ji ko dana igrno kao sa nogomelnom loptom dok nije stao na OJU.
A mozuk je tck onda u tank_om mlaz~ i';lrcao ~oput sitnog vodosko~.
Ova tu, medutim, veC se b1la sasuS!Ia. Ka~ ]C stao na ?iu prsla J~
poput t 1kve, kao ~to jc b~la ~:ma . ko)U mu JC vezala ma)ka na obali
patoka. kad jc poCco da uC1 phvah. . . . ..
Koh ko ima Sto mu je svaka l'uka grCev ltO sllskala d]eCjl vra-
tiC taka da jc iz ustiju izletio mali, tamno:rv~ni jezik . ~ao u gum:
ne Jutke. B11o je hladno 1 pusto u s~~·u·acnoJ p~~storlJI. Gledao JC
u sitna zgrCena lica djeCaka i djevojCJce, d~k nlJe ~ da t~
glas~· a~ 1 g!~~ui~zci:c~~~nj,e~~~.s~i~e 110~t:Cj~~~~~J~~ s~i.suKrvi
::kadl mje bilo mnogo. ViSe sukrvicc 1zmijeSane s1tnun, oS~tm ~
ni m kosti ma . Sve ga jc to opijalo v.iS~ nego t~~ko ;.n~ vmo.d~~t~
mu mutilo pamet, nego mu je razapmJalo grudl, po 1za o ga,
najra~~eeri~fuor ~f~1o l~:a.jc onaj mali obasjani pred.i? u da_l_jini
u••asnu~J i da fc poCeo da sc hvata uskog seoskog putelJka, ~OJt ..se
~Ceo da spuSt.a niz strmi obronak. Nn ~ek?lik~ ~:a~~~ ~~du~~~
ukazala sc ZelJCZnJCka pn~~a. :anovno st s~~csilo u logoru presto
:~~oj~j~;!~~r~;sl;e~~s~~~e.vo~= ~~ su~c~.
0
ViSe ne zasjenjuje oCi
i nc vara pamct. . · 1 'ednom oStrom za.
Na prihCnoJ udaljenosti pr~gad J~ n~~ia: ~Jotu obuzeo ga je
voju iza visokog nasJpa. Ka~ 01 ~ 8 0 borio je oi!:i ~emlji. Kao da
0
1
neki Cudan osjcC~j .. Mutan n~Jasan . 01.etne noCi, kao davno nekad
je u dnu duSe osjetlo nadmeno~ t te pr_l.le poCelo je da ga pottlnjava
u rano djetinjc doba. Neko ~poJ nO 0 ~~ ]sada okruiivali.
seb1 I~~~~~L:"~~ j~~~~~~a k~!~:up~~uSena tu:n~;~ ~!:oeg~oj~~~
Oci su mu se pretvorile u dv_iJe sttn ~ ~rvenJ oS sin~C podmitio malu
se joS vtSe. Ni je ~i ti ~ Cuddn~ ~ os~~ge 0 ~: kad ju je pozvao da pode
Mirjam, najlepSe Je~eJsko IJC e u '
s njim da pot raZe majku.. .. g0 Sto je ta divna djel:ja glavica
prsla S~a r!~o~~o :lac ~=~:~~ ~;'J~~~o nevjerojatno i nemoguCe, jo!
241
 nijedan pogled nije mu se urezao u duSu taka kao pogled tog para F ILIP DAVID, BEOGRAD
crnih, krupnih djetinjih ofij u. Te oCi nisu ni trepnule. Nije se poja-
vila suza, koja bi im pomraCila sjaj. Bile su duboke kao nebeska
prostranstva puna zatalasanog prezira i sanjivc sreCe. Smrt tog dje-
teta izgledala mu je sveCanija, uzbudljivija nego obiCno.
Dok je Sum jureCeg vlaka postajao sve jaCi, njegov se pogled
slijep io sa prugom, u koju je buljio sanj iv i odsutan. A kad je sjev-
nulo i zagnnilo tamo pred. okukom, i kad je ugledao dva velika
svjetla lokomotive, doSao je sebi. I ta dva svjetla promatrala su ga
jezivo sveCano, pogledom pun im lelujavog prezira. Zar se n ije baS
takav pogled krio i u dubin i oCiju male Mirjam ?
Djeb.Cki nestaSno poZalio je. tog t renutka, Sto nijc imao pu.Ske
da gada u ta svjetla. Ali u is ti mah ne.Sto ga je podiglo sa ovog sje-
dBta, u Ci nivSi ga laganim i pokretnim. Prativ.Si pogledom ta dva JEDNOG DANA, MOJ JAMELE
krupna svjetla, sve kao da je mijenjalo svoj oStri oblik i podvrgavalo
osjeCaju, koji do tada n ije poznavao, a koj i je u njem u treperio i (odlomak iz TV drame)
poigravao kao sinoC kad je na bijelom zidu gledao u stijepljeni pra-
men kose male Mirjam. FLAUTISTA : Dugo si spavao.
Buljio je u svjetla, koja su postajala sve veta. Neke vijugave
J AMEL : Sta se ova dogada? Gde sam?
konture sa dna vidika mij e.Sa le su se sa r asplinutom linijom pruge.
Velika CeliCna ptica klizila je prcma n jemu ra.Sirenih krila i otvorenih FLAUTIST A : Zatekao sam te kako spavaS pod ovim drvetom.
ofi ju. MaZda je si noC baS u isto to doba i mala Jevrejka taka klizila (Posmatra ga.)
Sirom otvorcnih oCiju ka prostor u koj i je vezivao i izj ednaCavao Tvoja odeCa pokazuje da si dugo putovao.
sve i kad mu je od krupnih trepavica izgledalo kao da joj u oCi ma (Covek sa klupe vadi iz diepa Casovnik, isti onakav ka·
lebdi osmejak dj eCjeg prezira, koji ga i sada prati u svim njegovim k vog je i mao ujak.)
postupcima. NeSta na dnu duSe poziva ga i goni da pride pruzi. Pra- COVEK : VeC je vreme, a broda joS nema.
menovi svjetlosti dotiCu ga kao pokretne ste penice, po kojima bi se (Flautisti) HoCe U uop!te doCi?
lako mogao da spusti. Sto bli Ze, to lalcle Ce dn stigne do dna odakle FLAUTIST A: Treba biti strpljiv.
je dopirala huka kotaCa. Tu je izvirala a na moCna struja, koja ga JAM EL: Kako sam ovdc dospeo?
je vukla da skoCi u onaj tamni svijet, koji ga je veC odavna privla5o,
dok su ga oCi dj eteta pekle i bole kao dva ognj ena Silj ka, dvij e upa-
(Prelazi rukom preko lela. Gleda oko
Zar je ovde samo pusto polje?
sebe.)
ljene Zeravke.
FLAUTIST A : Poznaj e.S ovaj kraj?
U nekoliko trenutaka pro.Sao je u mislima sve Sto je posJjedjnih
dana proi.ivio. A onda j e odmj erio skok na koji se spremio. Bio je JAMEL: SinoC sam stigao, i ovde je bio moj dam.
naCisto sam sa sobom. FLAUTISTA : San je opnsno piCe. Otruje duSu.
Jedan, dva, tri , baS kao da se poigravao si tnim djeCjim gla- J AMEL: Citavu noC sam proveo kod kuCe. Svega se dobro se-
vicama, koje su pucketale kao sada Sljunak pod ter etom vlaka, koji eam.
je nailazio.
Jedan, dva, tri. Dva svijetla kao Zuta bujica stvorila su se
pred njim. Osjetio je kako mu srce sve jaCe bije, kad je kao sa za-
nj ihanog mosta sav ispunjen nekim grCevitim krikom skoCio na pru-
FLAUTISTA : Sanjao si.
JAMEL: =
J~sja1e~em:;:~:ne ;:!~;md':~tu. Ova drvo je bilo
isp.red. naSe kuCe. A klupa i sto u baSti. .
gu. NeSto ga je diglo i ponijelo u strijelovitom naletu, da ga odmah (Gleda okolo, kroz grane se probijaju suntem zraci. On
zatim spusti u dubinu, sve dublje i dublje, kao pahuljicu bez te-
Zine. ~;ev;:d~iiae!';~::J.. sada je gomila kamenja. · ·
Sve se izmenilo..
(Diie glav u i gleda u. vis.)
Sarno je nebo ostalo isto.
243
242
FLAUTISTA: Uzaludan ti je bio put. FLAUTIST A: Pro;lo je mnogo godina. Ne misli vi!oe o tome. Sve je
JAMEL : Razgovarao sam sa roditelj1ma. Cuo njihove glasove. proiilo, i ovo Ce proCi. Za.Sto si uopSte dolaz.io posle toli-
FLAUTIST A: To su bile nj1hove 3cnke kojc su uSie u tvoj san. ko vremenn? Sta si traiio?
JAMEL: Sedeo sam za trpezom i jeo prava jcla.
JAMEL: Postoj e neki ncisplaCeni dugovi iz proS\osti.
FLAUTISTf~ : VeC dugo vremena !judi na ovom mestu Cekaju brod
da ih prebaci na drugu obalu !'eke... Niko viSe i nc FLAUTIST A ; Otpisani su.
zna kada je ovde bila kuCa ...
JAMEL: Davno je to bilo, kada sam jcdnc noCi , kriSom otiSao. JAMEL: Kad Covek ostanc sam, daleko od onih koji su ga vo-
A sinoC se vrat1h kuCi. Bila je meseCina. Sve sam lepo leli, on tck onda saznaje koHko je nepravdi uC:inio u
video. Nije moguCe da je to b10 san. USao sam kroz Zivotu. kohko jc b.o ne?.ahvalan; nedostojan ljubavi.
trem . Tamo su me Cekali roditelji. Moj brat M~vi je Zar sam doSao prcd kapij u roditeljskog doma da nadem
lovio ribu na reci. KuCa nam je bila puna gostiju. samo prah 1 pepco? Nije li maZda sve ova, na! razgovor,
Kuda jc to sve nestalo? Cckanje breda, ova pustoS, nije li to samo san, stn.Aan
FLAUTISTA: SklopiS i otvops oCi, udariS dlanom o dlan, i eta sve san ...
je odjednom drugaCije. Svc. A pl'eko rana polako pada, MaZda Cu sc iznenada probuditi kod kuCe, a majka Ce
kao topla kiSa, zaborav. sedeti kraj mojc postelje ... ShvataS U, i ti si, maida,
COVEK : (Sa klupe ponovo vacli Casovnik i gleda u. njega.) samo deo moga ruZnog sna.
Jutras je suncc kasni je izaSio. IIi ncSto nije u redu sa
moj im satom. FLAUT IST A · Ovo nijc san: avo jc java. OseCali li suva liSCe pod no-
JAMEL : (Tek sada bolje pogleda Coveka, posmatra ga pai.ljivo.) . gama? MaZeS dod1rnuti to veliko drvo. Reka Sto dole
COVEK : (Opazi Jamelovo posmatranje.) teCc, prava jc reka.
Za.Sto me taka gledaS?
A ipak, slnoC sam prcSao preko praga, pro!ao kroz
JAMEL: Mnogo liCite na nekoga koga poznajem. JAMEL:
vrata l uSao u kuCu koju taka dobra poznajem.
COVEK: (Odmahne rukom.)
Nema niCeg novog pod kapom nebeskom. Ljudi su sliC- FLAUTIST A : lma o tome jcdna pl'iCa, PdCa o zlatnim vratima. Zna!
ni, i lica su im sliCna. li je?
JAMEL : (Pokazuje na C:asovnik koj i Couek dri i u ruci.)
1 taj dZepm Casovnik sam veC video. JAMEL : (Nc odgouori.)
COVEK: I svi Casovnici liCe jedni na druge. . J ' .· 1 da ispravi jedan greh uCi-
FLAUT lSTA : 0 tome ltako J~ o~:tzel:Se.. - reko§e mu. - Treba
JAMEL: (PriSao je nekoliko koraka , ali kada dode sasvim blizu ,
on ustukne zbunjen, jer ugleda dcvojku , koja mu je I
njcn u ~~~~S~~~;.· z~nt~aa vrata ... on prode kroz njih, i
dotada bila ohenuta ledima i nije je opaiao. Pruti ruke
prema njoj.) ~:: 5~ k~~~J~:::::~loipe~~~v~r~~
na is tom mc.s tu sa
JAMEL : Rahela! opel pn.od istim vral!mal .. p~ a i da mje zakoraC:io. I sve
de kroz 7.latna vrnta ; a I, a
COVEK ; To je moja Cerka. taka uncdog:led.
JAMEL : Zar si zaboravila ? Zaklela si mi se nn veCn u vernost.
(Devojka ne r eaguje na njegove reCi .)
(Prib l iii se Jamelu.) r
Svc dok nijc razu mco da sc proSiest ne moi:e dosegnu 1
Rahela, zar me zaista ne pr epoznaj ~?
(Pruia joj r uku.) i da koraCa u ~razn~. . . na ulazu u proSlost satkana
Pogledaj ovaj prsten. Zar rubin joS uvek ne sija kao
plamen! !~ ~~-.~~~c~·~t~i::J::~o~~ obmana, pojavljuju se i ne--
(Podiie veo sa devojCinog Zica. Ugteda sasvim nepozna- staj u kaO dOga.
to lice.) Srce mi jc joS uvek mlado ; Cujem g:a kako kuca.
(OkreCe se prema reci. Flautista mu polako prilazi.) JAMEL :
245
244
 FLAUTISTA: _T1m. gore po tebe. Lutao si i traZio, a nisi naSao niSta
JCr Sl luta? za sablastima, za domom koga viSe ne ' l\ULAN E>OKOVIC, BEOGRAD
~~em , !'flBJkom, bratom i v~renicom, koji su mrtvi~~:::
5~ ;~ Joe~i~a~~~~~: ~r!:~~v~~~ sttsnut u
1
toj no~i koj~
T? _sto Je bi~ samo san, to j e tvoj Zivot. TraZio si ne!ito
OlSl nasao mSta. I kada pogledom trai iS taj put k .. !
i~~i~~· ne moie.S da ga saglcda.S, jer je od magle t~~
JAMEL :
r~~~.a dalje? Sve Cega se dotaknem, izmiCe mi ispred

FLAUTISTA: Za takav si zivot roden. Za takav i nikakav drugaciji.

POSLEDNJI DAN DR SOLOMONA MESULAMA

. Lju~.i i Zene s~ se sporo kretali ulicom, kao da od ne&!g zaziru,

zaobtlazeCl, Sto su .vtSe mogli, ogromnu rupu koja se Airila, bezmalo,
na celom prostoru tzmcd:u dva trotoara. Sarno su detaci stajali i dugo
tupih lica,. buljili u one !ito rade dole na dnu rupe. Skole su bil~
zatvorene. JOS od. prvog dana bombardovanja, pa su deca imala vre-
mena kohko hoce da se greju na majskom suncu i da se zas!Cuju
neob i~ n i m utiscima iz okupiranog Beograda.
A odozdo, iz rupe, svaki ~as se u luku dizala i svom teiinom pa-
dal!l, pod teretom, puna Iopata. Bezglasni , u kao mrkla noC ujedna-
Cenom Cutanju, desctorica ljudi obcleZenih Zutim trakama radili su
dole u rupi.
S bolom u krstima i led:fma, koji je od pre jednog sata bivao
svc ja~i. dr Solomon Me!iulam je gurao lopatu u raskva!enu ilovabl.
Ctnilo mu se ako on i svi drugi pored njega zagrabe svakog puta
v i ~e ilova~e i !ito pre ra!iCiste zemlju te ostane gala ogromna kana-
lizaciona ccv, da Ce se svrSiti ave fizi&e muke na koje nije na-
vikao.
A boli, nesnoSJjivo bali i u ledima i u krstima. Ko bi pomislio
da je to tako te.!ko?
- Mach schncll! Arbeitenl
Dr Solomon Me.Sulam se trie kao da ga je neko iznenada ola-
mario. OCi mu se, samo u magnovenju, sreto!e s oCima nema&og
vojnika, koji ga, kroz naoCare, probode ~iljcima svojih hladnih ze-
nica.
Sad je radio jo!i brle. Krupne kapi znoja otkidale su se s neo-
brijanih obraza i padale u ilovaCu. Na bol u krs~ma i ledi~a pre-
stao je da misli. Zagrabio bi Iopatom Stogod se vUe moglo i 1zbaclo
sa strane. Pa opet. I opet. Stiskao je zube i ~o _o!tro odmahnuo
glavom kad mu slana kap znoja pode u usta. Bto JC uvt;r~ da ~.
svakog Casa, maZda Cim izbaci ovu prepunu lopatu, _onaj I~ Nemac
!ito se gore kraj rupe sunCa s p~k~m o ramenu nekim sasvun druk-
246
247
 C1jim, neZnim glasom, da ne Cuju drugi Nemc1 u prolazu, Sapnuti:
.. Bruvo. Vi vredno radite. Odmm·•te se malo ..•
Ali sc sad ponovo sve silniJe javljao bol u krstirna i ledima, 08 .
roCito u lcd irna, duZ kiCrne, a Nemac je Cutao.
Dr Solomon 1\'leSulam oseti da rnu se vlaZ:1 stopalo. N1je mo-
guCno da su rnu pendZeta propustila. Ove gojzerice je kupio JCsenas.
Spremio ih je za z1mu po iiVim propisirna, Natop1le su se uJjem.
Zim us jc u njima i~ao na smuCanje. NemoguCno da su sad, odjednom,
poCele propuStah vodu.
... i kakva je, samo, hila ana noC posle trodnevnog srnuCanJa.
Mislio je da Ce, umoran, odmah u postelju, da sc ispava do sul!·a. a
onda na voz, u topli kupe s!mplona, za Beograd. Mcdut1m, nije ni
trenuo. Sve se to dcsilo spontano, odmah poslc dobre veCere u pla-
n inskoj kuCi. Naj pre je onaj dugaC:ki Slovenac . •. BoZe, ljubili su se,
a ime mu je sasvirn zaboravio ... uzeo harmoniku i Citav sat, valjda,
si pao iz nje same nekakve allegretto slovenaCke melodije, pevajuCi
visokim tenorom koji je kao neodoljiva zaraza poruSio sve otporc pi a-
nova i zdravog razuma. Zatirn je onaj bankarac iz Velikc Kikmde u
razular enu gomilu smuCara gargantuovskl 1zruCio vreCu viccva, samo
masnih i lascivnih. sa svima vulgarnim glagolirna 1 imenicama, Cija
se oporost u njegovim ustima pretvarala u bezazleno slatke bombo-
ne. Onda je uzco reC onaj mali 1 pleCat SapCanm s kovrdZavom kosom
i miSjim oCima, pa kao gramofon zaredao sevdalinke, jcdnu za dru·
gom, fa ntastiCno prepliCuCi svojirn kratkim prstima po gitan. Kel-
neri su stal no donos•li punc fla§e, Sumno otCepljivali i sipah sa OCc-
vidnim zadovoljstvom Sto raste krajnja cifra. Postajalo je sve Jude u-
koliko se i~ lo du blJe u noC. I njemu, dr Solomonu Me~ulamu, ugled-
nom prokurtsti velike banke s mnogom •lionsktm poslovirna, viSe m-
Sta nije smetalo, iako nikad nije voleo ni te slovenaCke melodijc koje
su m u uvek dotle vredale uSi navi kl e na Baha 1 Mocarta, msu mu
srnetale ni sevdalinke, koje su ga m nogo puta oterale iz razgalamljc-
nog druStva u dorColskim kafanama, niti su mu smetali masni vJccvi
u_ kojima se razuzurila bljutava pomografiJa i ccrila se razjapljenih
vtlica. Nije ni pomiSljao da Ce pijan i mrtav umoran ujutru morati
da sedne u voz za Beograd. Te noCi je poCela, Cudno, i njcgova ljubav
U p: vorn tren~tku Milena ga je privukla radosnim smehom koji je
?tkrtv~o bele 1 vlaZne, omaml jivo zdra ve, lepe zubc. Pomtslio je na
~utarnJU a':a_nturu s tom mladom profesorkom knjiZevnosti. A iz 1 ~ l o
JC _vrlo oz~nl) no . Na putu, sve do Beograda, oseCao je kako ga njeno
pnsustvo 1~ t asa u ~~s n.eodoljivije zagreva. Bilo m u je sve pnj atn ij c
da ~~ pod~J C sugesttJI nJene neposredne vedrine, lepoti njenog duha,
draw;na_ nJ enog otm eno. odmerenog govora. Na stanici, pre rast3nka,
umoh o JC d?. mu da _broJ svog telefona . Ona jc to uCinila jcdnostavno,
b~z afektactJ e,. o ko~ u se, u takvirn sluCajevima, po pravt lu, spoticalo
n)ego:vo zagreJano_ mteresovanj e. VeC druge veCeri pozvao ju je u
poz~n~te da sl.u SaJ~ ... Karmen ... I~uCi na prcdstavu , dok je lila kiSa,
on Je P?d. f!1BUm kt Sobr~orn o~~bo prvi topli dodir nj enog ramena.
A kad JOJ Je, dve nedclJe kasmJe, otvoreno priznao svoja oseCa nja,
248
ona se nasmeStla i odgovorila : --o a... Posle toga je do§la panika u
kuC:i. Stari McSulam jc bez okoliSenja izjavio da bi mu taj brak
smetao samo zato Sto su njcgove kombinacije sa sinovljevom Zenid-
bom. i inaCe malo zakasnelom, imale da uCvrste meSulamski poloiaj
s nosiocem akcija jedne druge banke. A majka je plakala i branila
oCevu nameru. samo kao da joj akcije nisu mSta znaeile, nego isua
vera i staro pr ijateljstvo dve porodice. Ni sestre nisu stale na nje-
govu slranu. Ni starija, udata, ni mlada, joS studentkin ja. KuCa je
Zivela u neprestanom uzbudenju. RuCalo se i veCeralo CuteCi. Go-
vorile su samo ka.Si kc i vil juSke kad bi se nervozno sudarile s porce-
lanskim tanjirima oiviCenim zlatom. Ko zna kako b1 se sve razvijalo
da mu 1.1 jednoj Sctnji brat od strica, koga su u familiji zvali luda-
kom na svoju ruku, nije otvorio oCi i osnaZio volju jednom duga&om,
ali vrlo razloi.itom analizom Citavog tog njihovog me~ulamskog ii-
vota ... Tresni ti starlma da jc zauvek proSlo ono vreme kad su ma-
rne i tate Zenili smove, pa im dovcdi pro[esorku ~ kuCu i predsta~ je
kao verenicu. VidcC:eS, ncC:c zi nuti, bar pred n]Om. A posle, 1p~,
mora iCi lalcle ... Taka je i bilo. Stari su dugo ostali uporn~ _pro~~v,
ali su sve manjc o tome govorili . Neud~ta sestra .s: brzo spnJa~eiJilll
5
Milcnom. Udata jc, odmah zatim , pr1 stala da ]OJ dodu u kucu na
upoznava njc . . .
- Arbeiten . oteg:nu to al i tvrdo progovo!'i Nemac i oCi im
se opel susrctoSe.
1 taj Nernac. Ni on v1Se nije _sasvim ~!ad.. A ko je? MaZda
nekl bankarski c:novnik i ii trgovac IZ Kelna ill M~~he!l~? Mo~da su
~~f~~~o~cm~ia~t·~~~~~~~~l·b~~C~~~~e~;f;~~~. ~~~~~· ~\s~~f ~~rf~~
5
' li bar mirno prolaz1h 1slim ulicama kao ravnopravn~ ~JUdi, a~o
~i~u a 'm to mjc isklj uCcno, prckraCivali popodneva sa ~sbm ~em1:
cam~. Sad sc ~ore odupro nogom o gred~ pr~Zcnu . pre o ru':'._ge_ l
neSto misli. Moi.da 01 on nije oZenjen? lnacc b1, b~r Jed';t"puv~ ~:!~~
[otografljU iz d:i.:epa I gl ~d?o u nju, kao J todto: l~azu,~~~ s da razgo-
ki vojni~i. PokuSao JC. JUCe, .kad s:a~~~ i:..~n~~ znani'em nemaC-
vara s OJim. Vcrovao JC da ce .sa k • rk A mora biti da je in·
kog, ali vojm k je osta~ hlad~ 1 ~em. aoT~e ~rle je izvajao sloZeniji
telektualac. Ipak to il ce ne to azuJe;deo jc negovane. Kad bi se
unutraSnJi :livot. Pa I rukc su 01 ~· vt . c de na prvom uglu kad
5 njim mogao sprija tclj iti! Da za~~u~~:U ~aplju . •. KojeSta! Covek
skine Zulu t.raku s rukava ! ~mu.1~k Gdc bi Nemac pristao da lz-
~~iaj~~!~~~nz~agn ~c~~~k~l~gf.~d~k~;ajevrejina koga u l ivotu nije
video 1 koji ga se baS mSta nc liCe. · ·
0
Je li mogu~o ? _Mi~ena? Zuri ni~ U~~;~v~b~:ej~~:a~~i
mesta gde J evre)t sa zuttm trak~ma 0 . tori brzo morati da oprave,
=-
golite ka nalizacione cevi koje ce maJS
249
 jer, inaCe, ova neCistoCa maZe ozbiljno da zapreti zdravlju okupator-
ske vojske ...
Milenn! Hajde br-le! JoS me ne vidiS. Gledaj ovamo! Grlo mu
se osuSi lo.
- Arbeiten! - NemaCki vojnik se sad histerit.no izdra iz sveg
glasa i koraknu, odozgo, prema dr Solomonu MeSulamu.
- Ovaj se n ~ to okomio na vas, doktore, dobaci mu tiho mla-
diC pored njega. Cuvajte se.
A odmah posle male pauze, kad Nemac okretc leda, jedan
drugi Jevrejin, Covek koji se Salio Cak i onog jutra kad su im, pre dva
dana, dali Zute trake, reCe Sapatom:
- Dok nas pizma bije kolektivno joS Ce se i trpeti. Ali aka okre-
ne individualno, onda Ce brzo neko drugi morati da nas ovde od-
meni. Pazite, doktore. Poslednji adut su nam vredn e ruke, pokor-
nost i ljubazno lice.
Milena traZi. Nikako da ovamo okrene oCi. Viknuo bi Sto maZe
jaCe: Milena. Ali . .. Ipak, poSla je ovamo. 0, sasvim je zaboravio. Ona
ne vidi najbolje, a nikad neCe da nasi naoCare na ulici. Stavlja ih
samo u bioskopu, kad je mrak. Sad je Nemae obratio pa~nju na Mi-
lenu. Guta je oCima. Kako je lepa. Milena! Hteo bih da vilme, a grlo
mu se suSi od straha, od ljubavi, od svega ... ProCi Ce, a neCe me vi·
deti. Sad, kad je Nemac gleda, mogu i ja..
- Pored ove bih i noCa.s ostao budan, iako me sve kosti bole
- Sapnu onaj Slo vol i da se Sa.li.
- Lepa Zena. Koga li tra:li medu nama? - dodaCe mladiC.
- Was w Unsehen Sie? - Nemeu glas odjednom postade sla-
dak, umiljat, nekako detinjast. Ko bi rekao da je to glas onog istog
Nemca? Kao da ga je ad drugog po7.ajmio?
- Mi. . . - zausti dr Solomon MeSulam, ali, n c zna ni sam kako,
reC mu se prekinu, a prvi slog sc nekud izgubi u vazduhu i fljiskanju
prljave vade pod nogama.
Milena i ne pogleda Nemca. Brzo produZi niz ulieu.
OtiSla je da me dalje traZi, reCe u sebi dr Solomon Me.Sulam i
nasmeSi se od sreCe.
- Eva, i dok toru se lice ozarilo za lepom prolaznicom - ~ap­
nu mladiCu onaj Sto voli da zbija Sale.
. Dr S~lomon ~eS~am zagrabi ilovaCu i hitro je izbaci napo-
lJ e. _A St~ 1 ~a me JC Vid:Ia? Ne bismo mogli ni reCi progovori ti. U
krstl ma 1_led1ma opet se JBVI stari bol, jo.S ZeSCi, nepodnoSlji viji. Ru-
ke s~ s_e Jedva _pokretale. Voda u gojzerieama ga je dovodila do besa.
Pom~sh da bac1 lopatu. A kad to vidi Nemae i drekne, da drekne i on
na OJ Cg<_t. Pa neka se sve to jednom svrSi. Najgluplje j e Sto se odaz-
vao poztv~ ~kupatorskih y~asti i prijavio se. Trebalo je odmah, Cim
su mu d~ zut':' traku, btb odluCan. ZaSto se zavaravati? Da je pre
dva dana Izgazto _traku , sad ne bi oseCao ave muke, i telesne i du-
Sevne. 0, k~o hi.. lepo ~ilo doCi k:uCi., skinuti kaljave cipele, uti u
toplo kupattlo, lec1 na d1van, zvah telefonom Milenu, noCas sedeti
250
u nekoj veseloj kafani. I1i zaspati, probuditi se i odjednom se naCi
u nekoj drugoj, sasvi m drukCi.joj stvarnosti. A maida je najbolje
ubiti se, jer su avo, inaCe, doSli poslednji dani za Jevreje. ..
Senke su ..se produi.ile. Bagrem ispred .-Tri Se§ira.., isti onaj
bagrem pod kO)im JC Cesto u letnje dane s veret"i pio pivo, sad je taj
isti bagrem, kao stari prijatelj , pruZio Cak do njega duga&:u senku
kao prijateljsku ruku.
Nij e ni Cuo kad je pala komanda. Spustio je veC dopola dignutu
lopatu i kao da se iz sna trgao na reCi onog Sto voli da se !all: .. Oak-
tore, dosta . Za avo se nc dobija gvozdeni krst...
ISH su CuteCi niz ulicu do Bajlonijeve Pivare, pa su preili
pij acu.
Odjednom mu se uCini da vidi Milenin hod. Napregnu oCi.
Prevario se. I tada, nekako Cudno, paCe da mu nailazi snaga u noge,
iznenada ga spopade ludaCka misao: skrenuti u tu Siroko otvorenu
kapi ju . I beZati. Nije viSe ni trenutka premiSljao. Odvoji se iz reda
i polete unutra. Za sobom Cu :lamar. Plsnu visok, ledeni tenor ..Halt! ..
Jurio je kao oluja. Proleteo kroz dugaCko dvoriSte, Upao u nekakav
mraCan hodnik . Jedan glas mu doviknu : .. Preko ograde.. ! Hitro se
ispe na crvototnu tarabu, komad Camovine se otcepi i slete mu kraj
nogu. Oseti oStar bol od trna u p~lcu . Uspravi se iz ~tnja ! na-
stavi da juri preko neke baSte, Sta li JC, pa se nade u rulevmama ]edne
velike kute, zastade, otrgnu s rukava futu traku, baci je, _oprezno
izide na ulicu, odahnu, uStinu se jako za miSicu, da ne san]a, ugle-
da ljude kako oboreni h glava idu ulicom, pode Zurno _pozna.~ soka:
cima starog DorCola, poruSenog i popaljenog, da, kriY1;1daJUCi, tra~
put ka Mileninoj kuCi. Ni ko ga nije ni pogledao. Os~b da ga muf1
Zed i ude u krCmu iz koje se Cuo glasan smeh, ~eo )C u ~ po-
ru6o rakiju, poku~avao da izvadi lrn iz pale~ 1 _d a ~e pnbere•. da
smisli kako Ce dalje. Ova pijana Coveka, neobr1jamh hca, ~talt su
pesmu:
Stuko moja, l tukice,
Zlatna su ti krila,
Dolctl nam ponovo
Sestoga aprila.
l z drugog CoSka, sam za stolom, neko _kame u rnli&"!!'S:C~~~
razaznao crte, Skrgutnu glasno, opsova maJku razb l
.. pJatii'>'r Solomon MeSulam ode do kelneraja, popi n:a_~~~;:~!:~
CaSicu, dade novae kafediiji koji i.e ~eSto gund~~ka i proveri da ll
i izide. ViSe nije hi tao. Zaus~Vl J~ogli~j~kog asa,. Sti.S te. Spu-
~fs~e ra~~~~P:~!~~~~:~u~~ico;P,Ored felezni&e stanice izbi
na Slaviju i okrenu ka Cinovni~kOJ kolomJl.
251
 Napregao se da niStn nc misli. Ima ci lj. Id e k njcmu . Razmi! -
ljanjc mo:Ze samo da ga pokoleba.
Prode p1-vi poznanik. Iznenadio se. Na hcu mu se 1skrivio ve-
hki znak pitanja kad ga ugleda bez Zute trake. Brzo je, onda, pre~ ao
na opustelu tranwajsku prugu. Nekom jc moglo IZglcdati do sc ve:Zba
u odrlavanju ravnote lc kad ga je v1 dco kako hitro 1zbacuje nogu pred
nogu na uskoj Sim . Usporio jc korak tck ispred. Auto-komande. Opet
je postao oprezan. Na t:lme mestu vrvclo JC u vcseloj Setnji i glasnom
<i'.agoru mnogo nemaC.kih VOJmka. PnbliZujuC• sc Mtlcninoj kuCi
osetio je da mu srcc nervoznije kuca. Ona Ce se obradovati, to zna.
Stari, OJ Cn otac, isto taka. KoristiC:e veCeras ovu priliku da tskali
sav svoj pati·iotsk1 bes protiv okupatora. BiCc, sigurno, joS i uCniji
nego pre deset dana. Zuta ti·aka mora biti da gn jc razgn evila prcko
svake mere. On JC tako tskren u SVOJOj pobuni na nasilj e. A stara?
Ona se, to zna, silno uplaSila. One vctcl"i joj jc treperio gla3 kad
mu se obra~ila: .. $ta II Ce sad s naSm1 J evrejuna?·· Ali stari, koji J~
zakon u lOJ patrijm·halnoj ku Ci, umcCc da jc umiri. Ako ncmaju
niSta drugo, slatko Cc pojcsti makar i dva kuvana krompira . Pril:aCc
pored petrolejske lampe. Neka prode ponoC. Ncka sci zora javi. Onda
Ce videti. Sad mu je dosta svega, neCe da m :sli o sutra.Snjem danu.
Da ... Ali . .. 0, kako se ran ije ne scti? Is pod njih stanuje ono dvoje
mladih ljudi. Franc i ... kako joj beSe ime? Do okupaciJC Franc j~o•
bio samo jedan tih i uCtivo nasmejani ienski frizer. Cak 1 sokolac.
A .od ulaska Nemaca se promen1o. Susedi ga se plaSc. Vf!C ispredaju
pr1Ce. Svakako da i pt•eteruju. Pa ipak, kad jc, prOSli put, proSao kro7.
dvoriSte, Francove oCi su . .. Eno Ft·anca na kap1ji. Metn uo rukc u
dZepove i gleda.
Dr Solomon McSu lam je sve svoje rczerve dovitljivosti skupio
u Z:iZu jednog pitanja: kako uCi?
. . lma. petnaest minuta do policijskog Casa. Ljud i veC i.ure. Na
uhct sasvtm malo prolaznika .. .
. <?d~zgo ... bulevarom ... ide vojna patrola, gestapovska . .. idu
~~o:~~7~~izr:!~~.' nogu pred nogu, odzvanja, u tiSi m, asfalt pod
Stajati na ulici, znaCi lakomisleno sc izloZ:tti Jcgitimisanju.
U su~edstvu nikog ne poznaje.
~~~~~:~nn~ ~~-i~=~~:~;j~ ova dvori Sta.
Ako ga uhvate posle bekstva ..
Glupo je o tome i misliti.
JuCe su streljali Coveka za sitnicu ..
Tap .. . tap .. . tap.
Patrola je proSla.
- Sta vi tra.Zite?
Gore na prozoru stajala je postarija 7.ena.
- NiSta.
- Kao da ste sc sakrili od njih?
- Jesam.
- Dobro. AI" sad idite. Eno, otiSli su.
- Zar me ne b1ste primili?
- Ne smcm. Ovde se sinoC uselio njihov oficir. Mofe svakog
Casada naidc. CuvaJte se.
I zi~o je. Za.stao ispred ograde i pogledao gore prema Milenlnoj
kuCi. Franc je joS stajao na kapiji.
Umil'io se. Pribio se uz ogradu, s glavom u lozici sa Zutlm
cvetovima. Njemu izu leda, s nekog drvcta, Culo se meko, tefnjivo
gugutanje. Mui:jak 1 Zenka u ovoj toploj majskoj veC:eri podavali su
se strasno razgovoru o mladuncima koje Ce izroditi.
Nije mu se gledalo u sat.
A morao jc da pogleda.
Jo~ pet minuta .
Franc na kapiji nije viSe sam S njim je i nJegova fena. Da ~i
nckog tekaju? MoZda baS njega ? Oni znaj u za nJcgo~u vezu s Mi-
~e;ou~~z! ~~ ~~t~re t~er vn~ ~Sece~~:,~f:~~e~~~~as~ei ::~
prodrc u M1lenin stan, zar neCe upasti u klopku?
Treba 1i i ... ona da izgubi glavu ?
~n~~ ~~·opo~f~n~~~g tasa. Ulica je sasvim opustela. Ti!ina i
u tiSin~r~~~uit~j~;·ova Zenn jo~ stoje nn kapij i.
'cik~cnuo je leda Mileninoj ku Ci i sporim korakom, utmule sve-
sti, ne misleCi nina Sta, krenuo nntrag ka gradu.
Njcmu ususret iSla je patrola.

Ujutru je, dok su izbacivali ilovaCu, onaj Sto voli da se !ali

.Sti. Franc puSi. Gleda pravo u patrolu. Moida ima neSto da saop-
govor~ Sudbinn ti jc rupa..Pa bolje s~ojeci-~e~~ n~~~· oku
sta~ao~~k~~~~~~~ i~e~~:~e ~b~~~C~e~o~vf~~f~m~~e~u~~e~!~
5
A strai.ar, jedan drugt,, ?dozg~ell~ ne
tovtma. MaJ. mu je sevao zapet oroz od SJRJnog ·
253
252
SOTIR GULESKI, POZAREVAC - Taj ! I ne pokuSavaj da se i ti sme§kaS taka. Sta vile malo
je, i suviSe. je m~lo to ~l? ~Zem. o njemu. Jer ja ga Wjern. Cujem
ga kako mt se ~ko~e. Ktkoce .mt u mo~. U potiljak. Meni u ne-
v

zaborav: ... Ha! T t s1, dakle, ta)? kaze nu. Ti si! Poznajem ja tebe
dobro, kao Sto sam pozn~vao desetine hiljada tvojih blisk:ih i naj-
bliiih. I, evo, danas se b opet pretvaraS u makovo zrno, a ja Be,
kao Sto vidi.S , jo~ uvek ~epurim . Ja sam istorijski spomenikl Meni
savr~eno n iSta ne smeta to ~to su hiljade i hiljade omladinaca posuli
svuda oko mene milione tona pe.ska, Sod.era. kamenja i joS koje6ega,
Sto su stotine ..jeZev a.~ i valjaka pr6li preko mojih led:a i ito su
mi sve to nabili u krvavu srl. Sve je to jedno savrieno nilta. jer
moje srce kucka, kucka, kuc, kuc, kuc, dok je tvoja savest prljavija
ad moje proSlosti. Prljavija. Prljavijat.. - taka on meni ~tiri puta
DA, MAJORE, SAM! ... DA dnevno, svakog dana, svakodnevno.
- Stiv.
- Molim?
CETIRI CENTO TRENTA CINQUE - Ostario si, Stiv.
- Da. I sebi i svoji ma i uop~te. Jesam.
- Stiv .
. . . zar onaj toranj, Stiv? - Molim?
- Taj toranj . Taj toranj, Cini mi se stoji podbo~en. Eno gal _ Ja znam, Stiv, da jc veoma teSko kad se neSto nasi na
A bio je taj toranj u to vreme, pre rata, kada su se tu odrlavali prvi srcu i kad se Cetiri pula dnevno, prelazeCi pre~o dva lenji~a te~
sajmovi, jedna dominirajuCa gradevina. Eto, taj toranj, takav nikao dveju reka, slu.Sa pcsma bodlj i~avih i.ica i ~uk~t topot ~~tme hi-
pored dojke jedne reke, takav i pored druge, ondc na trouglu mulja ljada nogu, golih nogu umotamh u poslednJe. nte dotra)alth ~ela.
i moCvara do svih davola. .. A pogledaj ga danas! Obit.na smeSna Ali, Stiv, zar tebi danas, posle dvadeset godma od tada, onaJ to-
~;oj~ff~~:d ~::,ite~~·i ~j J:!~%a~J~n~~M~ :i:l~~ ga jednostavno ranj .
- Taj toranj, da.
- Stiv.
- Ali toranj, Stiv.
-Molim?
- Toranj, da.
- Znam, Stiv, da je veoma teSko Cebri puta dnevno prelaziti pre-
- Onaj, Stiv? .
ko dva prljava tela dveju reka, ali i ja mislim da bi daleko bolje bilo _ BaS taj! I ne pona.Snj se kao da ne. shvaW kaks:v Je ~
da smo ga jednostavno ... pojeli .• kad smo krenuli za Sremski fro nt.
Ali danas mu ne moZemo niSta, Stiv. refrcn I kakve pesme r e!ren. I kakvih k:rvaVl.h sv~d~v~J:u::ale
- NemoZemo. su n~aCke m~in-... tamburicc.. samo u j~oJ._ mi~U IS e
- Stiv. trista do Cetiristotine vrelih i!eliCnih zma 1 zab!Jal~ ~~ ~. kos~ ~
- Molim. bodljikavoj Zici. u iscedene cevanice. Uta~~j!~e sa ~J'~~~~~a br'ada
- On je istorijski spomenik. ~~P~:C~~~:~~~~~u;dr:~~j~n~os:;ve: zabijale. · ·
- <?~ je ist?rijski spomenik. Znam. I znam da ga St ili Zakon
- Stiv.
o spomemc1ma, ali ko maZe da ga Stiti, i zaSto, Sto se on men i Cetiri
~~J:r:~:,vi~~oniCno, ciniCki, razbojniCki sarkastiCno i spokoj no kczi. - Molim? . . eiko kad se i!etiri puta dnevno
- Ja znam, Stiv,.. da JC veoma. t rl 'avih reka, dok u malom
- Stiv. prelazi preko d.va lenJlya tela d~JU Cs_ ~zvire bd ispod sise telif..
- Molim? mozgu udara mtsao da Jedna od re lavove-. Ieieva - da
nag davola, a druga jo~ uvek za~d~~ n~ PStiv ti Jepo ZAFUSI
5
- Onaj toranj, Stiv?
- Taj toranj . bi stigao na svoje radno mesto ti, v. ' '
- Toranj , Stiv? USI._ Pred refrenom da zapu.!im uli?
- Toranj.
- Onaj, Stiv? - Pred refrenom, Stiv.

254
 - Onog tornja?
- Onog tornja, S tiv. ..sami. ...
- Tornja? ...MoUrn?...
- Tornja, Stiv. Da. ...Tine misliS valjda da si joA dete, Sami?...
- Hm! Ti si lud. ...Ja ne m islim da sam joS dete...
- Stiv. ..Onda, znaj da su ti streljali brata, Saml. ..
- Molim? ..1 oca. Znam. Nisam dete ...
.. sami....
- Ja znam, S ti v, da jc vcoma teSko da ~ovck zapuS1 u!H. Ali .. MoUrn? ..
~~:~: kad prolazi~ pored onog tomja, ti lcpo pokuSaj da zapeva~: .. A znaS li Sta je to racija, Sami ?..
••znam Sta je to racija. Nisam dete...
- Prolazm1 pored onog tornja? T i kaieS da ja prolazim fM)red .. Dobra. Onda znaj : sutra Ce Ucelom gradu biti TO, Samt ...
onog tornja? .. Dobra. Neka bude. Daj mi pa~l:e ogledala....-
- KaZcm , Sti v. ..Sta Ce ti parl:e ogledala, Sami?...
- A ja kaZcm: t i si sasvi m lud, Cim ne V1diS da jc taj toranj .. N i~ ta. Zdravo ... .
lcpo nikao u men1. Eto onaj toranJ. A 7.ati m, ti SJ sasvim lud, Cim .. samL ...
nc zna.S da smo svi mi prcstali da pevamo. Ti si sasvim lu d, ~i m .. Molim? ...
nc znaS dn smo sv1 m i promukh svojc pevanje. I sasvim si lud, .. Hteo si jo~ neSto, Sami. ..
6m nc znn!. dn smo svi m1 1scedili svo peva nj c iz scbe .. ·· NiSta. NagnuCu se nad lice rekc i neCu prepoznati sebe. Zdra-
- Stiv. vo...- ...
- Molim? • . • reka krvavo protiCe. U krvavoj reci krvavo je i ogledanje. Krv
- J a znam da je veoma teSko kad sc svo pevanje iscedi iz i prljava voda iz Clotacije rudnika meSaju se, mebj~ m~ju dok ~
sebe, Stiv, i kad se Cctiri puta dnevno .. nc dobije Zuta znaCka sa §est krakova i do kasne Jesem fetrdeset 1
- Molim te, prestani vee jednom s tim! prvc. Do one v~eri kada on bezglavo dojuri :
- Sa Cim e da prestanem vee jednom, Stiv? .. sami o..
- Sa tim •. cct iri pula dnevno ... .. Molim?..
- Stiv. ..notaze Nemci, Sami ...
- Molim ? · U rudnik?·
- A ko je to SAMI, Stiv ? ... P ravo, Sami l Culi su. Neko im je rekao, Sami•.. .
- Ko je to Sami? ... Hvala ti. Zbogom! ...
- Jeste, Stiv. .. sami. ..
- A ko tebe Salj c da baS mene pitaS ko je to SA MI? ..MoUrn? ..
- Niko menc ne Salje, Sllv, da baS tebe pi tam ko jc to SAMI. ..'r,1 kao da sumnja.S u mene, Sami?..
- Pa . .. Sami. .. Sami je... ... zbogom l• .
- Da, Stlv. Ko je to SAMI? .-Ali reka je ledena, Sam1 ...
.. Ka:!em : Zdravot ...
.. A lozinku, zna.S li lozi nku, Sami ?..
..... sami....-
.. Molim,.. ~~a;:~z~~~!e~l~;as~~~j:oli!izvanj~ ? lobanju •
.,. ~di , Sami, pravo u rudnik i javi se tamo partivodi, onom sa Krv toplo prolazi niz retku kosu na .po~lJkU .
ukoCe?1m ~ole_nom . Rec1 mu da te ja Saljem, Sami. I pazi : dobra
gara:-'1 SVOJC h~c, SamL_ I sv~jc oCi , Sami, garavi. I j ezik garavi,
¥
~!~ ~r;:a~~ r~~1!~~~ ~a~ ~~~d ga voda izbaci. o o

Sam1. I pokusaJ , pokuSaJ , Sam1, taka da se garaviS, kad stane~ pred Na d ebelom stablu, u viru, devet je Ie!eva ~-n~e:v::;
ogledalo, sam sebe da ne maZeS da prepoznaS. Da 1i m e dobra ra- razmerno naduvenih l~eva. Devet .leS~va .nesrazmern
zumeS, Sami? .. ~i rokih ramena. Svih devet jezivo vJre tz vlra. 0
•

.. Gadno pucaJu danas. OdliCno te razumem . Garavo te razu- Ispod jedne ra~lje izron.java NJE~OVA gla~~v~ razmii-
me~. ~edamnaestogodi~nje te razumem : da se javim · partivodi. Da Severac donos1 kevtanJe nemaCkih pasa.
se JBVJm ukofenom kolenu u rudniku , Zdravo !.. ljanje nema. Brzo. o •
256
 - Onog tornja?
- Onog tornja, Stiv. ..sami. ...
- Tornja? ..Molim?..
- Tornja, Stiv. Da. ...Tine misliS valjda da si jo.S dete, Sami?...
- Hm! Ti si lud. ..Ja ne m islim da sam joS dete....
- Stiv. ..Qnda, znaj da su ti streljali brata, Saml...
- Molim? ..1 oca. Znam. Nisom dete ...
...samL ..
- Ja zna m, Stiv, da jc vcoma tcSko da {:ovek zapuSi u! i. Ali .. Molim?...
~~:~: kad prolaziS pored onog tornja, ti lepo poku!aj da zapeva!: ... A zna.S li Sta je to racija, Sami ?..
•• znam Sta je to racija. Nisarn dete ...
- Prolazim po1·cd onog tornja ? Ti kaZeS da ja prolazim pored .. Dobro. Onda znaj: sutra Ce U celom gradu biti. TO, Sami...
nnog: tornja? .. oobro. Neka bude. Daj mi pru;re ogledala. ..
- KaZcm, Stiv. .. Sta Cc ti parCe ogledala, Sami ?..
- A ja kaZcm : ti si sasvim lud. Cim nc v1d iS da jc taj toranj .. NiSta. Zdravo ....
lepo nikao u rncn i. Eto onaj toranj . A zati m, ti si sasvi m lud, l:im ..sam1. ..
ne znaS da smo svi mi prcstali da pcvamo. Ti si sasvi m lud, l:im · Molim?•
ne znaS da smo svi mi promukli svoje pcvanje. I sasvim si lud, ... Hteo si jo.S neSto, Sami. ..
Ci m nc znaS da smo svi mi iscedili 3VO pcvanje iz scbe .. . ...NiSta. NagnuCu se nad lice reke i neCu prepoznatl sebe. Zdra~
- Stiv.
- Molim ? • . . reka krvavo protiCe. U krvavoj reci krvavo je i ogledanje. Krv
- Ja znam da j e veoma t eSko kad se svo pcvanje 1scedi iz i prljava voda iz flotacije rudnlka meSaju se, me!aj~ melaju dok ae
sebc, Stiv, i kad se Cetn·i pula dnevno .. ne dobije Zuta znal:ka sa Sest krakova i do kasne jeseni fetrdeset i
- Molim te, prestan i veC jednom s tim! prve. Do one vel:eri kada on bezglavo dojuri:
- Sa Cim e da prestanem veC jednom, Stiv? .. sami ...
- Sa tim .. {:ctiri puta d nevno ... ..Molim? ..
- S tiv. - Dolaze Nemci, Sami. ..
- Molim ? . u rudnik?·
- A ko je to SAMI, Stiv? ... Pravo, Sami! Culi su. Neko im je rekao, Sami•.••
- Ko jc to Sami? .. Hvala ti. Zbogom! ...
- J este, Stiv. · Sam!.•
- A ko tebe !aljc da baS mene pitaS ko je to SAM! ? ...Molim? ..
- Niko m cne ne Salje, Stiv, da baS tebe pitam ko je to SAMI. .. Ti kao da sumnja§ u mene, Sami?..
- Pa . .. Sami. .. Sami je... · Zbogoml•
- Da, Stiv. Ko je to SAMI? -Ali reka je ledena, Sami. ..
·· KaZem: Zdravo! ..
.. A lozinku, znaS li lozi nku, Sami z..
. . . ··Sami ...
~~a::~z~~~:e~l~=8 ~~~j:~i~vanj~ ~ lobanju.
5
··Molim ...
... ~di, Sam1, pravo u rudnik 1 javi se tamo partivodi , onom sa Krv toplo prolazi nlz rctku kosu na po~lJku .
ukoCe?1m ~ole.nom. Re~i mu da te ja Saljem, Sami. I pazi: dobra
gara;r1 SVOJ C .h~e, Sam1 .. I svoje oCi, Sam i, garavi. I jezik garavi, ~!~ ~~~ r~~J!~~~~ ~ad: ~~~d ga voda izbacl. • •
SamL I poku~aJ , pokuSaJ, Sam1, taka da se garavi.S, kad s tan eS pred Na debelom stablu, u viru, devet je l~eva sam~·n:V~v:~
ogledalo, sam sebc da ne moLeS da prepoznaS. Da li m e dobra ra- razmerno naduvenih !~eva. Devet _IeS~va _nesrazmerno
zumeS, Sami ?.. !iirokih ramena. Svih devct jezivo v1re tz vtra. · •
»Gadno pucaju danas . OdliCno te razumem . Garavo te razu- Ispod jedne raklje izronjava NJEGOVA g~a~~ razm!J-
me'"?. ~edamn~estogodiSnje te razumem : da se javim partivodi. Da Severac donosl kevtanje nemaCkih pasa
se J3Vlm ukocenom kolenu u rudniku . Zdravo! ... ljanje nema. Brzo. .•
207
256

LaveZ ostaje s one strane krvi.
Zagrljaj Sume je daleko daleko majCinskiji. . .
Sami nije najmladi u jedinici. On vodi diverzantsku petorku
j er zna sve Cvorove naokolo. Sve Cvorove. . .
- Stiv.
- Molim?
- Ja znam, Stiv, da je veoma teSko, a narOC:ito je te.Sko leti,
kad moraS Cetiri puta dnevno. .
- Mollo sam te da sa time prestaneS.
- S tiv.
-Molim?
- Ja znam da je veoma teSko kad se rukavica ne sk.ida sa
ruke, ali kako ti spava.S, Stiv?
- Rukavica, misliS ova?
- Rukavica m islim, Stiv, ta.
- Rukavica ... Hm. Taka ..
- A ko je to SAMI, Stiv?
- Sami je ... P a SAM! je. .
...... Sami. ...
...Molim?...
...Komandantu odreda se odgovara sa : Izvolte, druZe Koman-
dante! CujeS li, Sami? To prvo, a drugo, dobra otvaraj o.S! Nemci
taj most davolski dobra Cuvaju. Taka reCi plica ne sme da preleti.
Njihove psine na Celitnim karikama po razapetoj i.ici jure naokolo,
a karike im se zarivaju u meso do besnila
... NiSta se ti ne fivciraj za to . .....
...KaZe se: Razumem, druie Komandantel CujeS li, Sami? To
prvo, a drugo: SreCno, Sami! .........
. .....Razumem, druie doktore! Razumem ja, ali Staping je eks-
plodirao na dva metra od mene,... kaZe Sami doktoru, Italijanu.
U pokretnoj bolnici ispred Lipika. A i kasnij e, u maju Cetrdeset i
pete, u BihaCu. Isti taj' lekar stoji pred Samijem i kaie:
· ...sazni ....
,.znaS, Sami, koZno bolest ima ~etiri cento trenta cinque.......
.,.znam, dru:Ze, doktore....
...Ali ti budeS joS Zivo Covek, Sami. Ovo rukavica ne sme§
sk.idati. Ono Cuva od mraz i sunce.....
258
- Stiv.
-Molim?
- Jn znam, Stiv, da je veoma teSko, kad u rukavici mora!...
- Nije teSko uop.Ste.
-Ali, Stiv?
-Molim?
- SAM! je tada imao . .
- SAM! je tada imao zlatne Sirite na rukavu engleske bluze
1 jednu zvezdicu. Sarno jednu zvezdicu. Tada. I SAM! je tada slju-
Stio sedamstotina sedamdeset i sedam flaSica esencije za spravlja-
nj e likera, jer je fabrika likera u Sesvetama ispred Zagreba hila
pretvorena u Stab divizij e i gla~i magacin odell~:. ~ SAMI je ta~
gutao plamen, jer su ~u saop~h h da su mu ~trelJ ah brata Koena 1
sestru Rozali. I SAMI Je tada saznao da mu Je sestra Ra!el postala
Rada, a majka Sarina, J elen~. I tada je.majka S~ina, ~~no Jel~
pisala Samiju pism~ ...... ~~ . s~o te, sme, ~anu, uveh u sve ov~
nje knjige kao. .. Tt sada ms1 vtSe SAM!, vee .. .
- Stiv.
- Molim?
- Ja znam, Stiv, da je veoma teSko kad n_~koga raspali! gvoz-
denom polugom po lobanji i kad ti u ~vim kn)tg~ promene ro-
d.eno ime, ali jesi li ti siguran, Stiv, da Je ONAJ b1o provokator?
-To gadno ...
- Sta, Stiv?
- P rovokator .
- Jesi li siguran, Stiv?
- Vidisam ...
Sami sedi pozadi zgrade Doma kulture u .Biha~ pod.uprt
ledj i ~~ · 0 zid i sun~ jednu ad onih ~etiristotine tndeset ' pet kat-
nih bolesti. SunCa i ~apuCe : . ~etiri cento ispred
..Trenta cinque! Trent~ cmq~e ... ~ ~e~~o Zeli da ostane samo
toga, preskaCe. Zeli d.a ga ubt}e. .zdeli ~~ ~etiri p~ trtdeset i tri i taka,
trideset i pet. P a zaltm samo t': ese t. 'w
dok brojka ne padne sarno. na cmque.~li ::alj~~~ja ...§tuka.... Okre-
Cu se S~~~~v~~.a~;l~:ca~~~oljerr~~kuSavaju da pomiluju grane dr-
veCa u velikom dvori ~tu Doma.
I drema ... maZda.
IIi ne drema. Nije vaZno . • ·
... sami .... - Cuj e glas iznad seb~. a u vrhove dveju nejednakih
Ne okreCe se. Pogled .~u u a~am ·a oficir, a taka, Saini. To
cokula Kroz glavu mu struJt : 1 ~ d sek ne dituC:l glavu:
prvo, :K~~g~~; -~:z~o;c~:!:: ~~: sAM!! To prvo, a clrugo, kdi
~ta ZeliS?....
259
 .. sami. ... - Ali ana treba, Stiv. Ona mora da te razume. Pravilno da
... oobro, molim? .. tc razumc .
...sami, ja nisam bio ono Sto si ti o meni mislio. Pogledaj me - Hm.! Ne razumeS ti, a treba da razume ona.
dobra, Sami .... - Sta ne razumem ja, Stiv?
Sami ne diZui:i ot:i sa rukavice u poZ:uteloj travi , ka~e : - Ne razumeS, prijatelju, Sta je to neplal:eni danak. .. Mtjal
··Niti sam ja Smni ! .. - l brzo ustaj e. Skora dvc hiljade godina mi vuCemo nekakav krst nekakve kriviee. .•
Dva para oCiju. Eta, tone razume.S, prijatelju.
DugaCko gledanje hoz mrak . - Stiv.
Ona dva para oCiju kaZu : - Molim?
,.znam, Sami, da viSe ni,;; i Sami. Znam. J a sam to sa tetka - Zar ne oseCaS da govoriS tudim jezikom, Stiv?
Sarom uredio kroz sve k.njige... . . - Pusti ti mcne na miru!
- U rcdu I U redu, Sami. ..
- Zovi me Drvo aka baS hoCeS, ali idi. • .
- Stiv.
- Molim?
- Ja znam, Stiv, da je veoma teSko kad moraS da budeS ant'
Sto nisi
-
-
i karl ..
Prestani , molirn tel
Stiv.
=
-

pitanje?
Sami.
~~ ii se, Sami, da rni ONDA nisi odgovorio na jedno

- Molim? - Znam. ScCam se.

- Prema tome, Stiv nije viSe Stiv, zar nc, Stiv ? - Sami.
- VaraS se, prijatelju. - Molim ?
- A za§to, Stiv, ilL .. - A danas, Sami?
Danas . . . Cuj : ja sam zaista uspeo . . ·
=~t.dav~~fje~~i
- Zato §to onaj ne samo da nije bio provokator, nego je bio _
zaduZen da saCuva Samijev Zivot. A zatim, zatim .. . ni dlaka mu nije
falila sa glave, a proSao je kroz sve okr.Saje. Da. Sarno. . . da bi samo ~no
Cetiri c~nto tren~a,
dok je ono
idiot.Stina hila Sto veCa, poginuo je nagazivSi na minu i to zamisli : cinque ostalo. Eva! ZeliS li da skinem rukavlcu, da VJdil?
u dvoriStu jedne katoliCke kapelice. - Sami.
- Stiv. - Molim? . da .e tebi veoma lako da ubijd koine
bolest i aft ;~~· ~ra'::~' shva.ias da li~~S na oronulog starca i da je
-Molim?
- Ja znam, Stiv, da je veoma tcSko kad stalno misli.S da
si nekoga ubio i kad ti u svim knjigama promene rodeno ime. Ali to ipak, ip~k....Pa.ti si koffi;urutr:·;:~~ Tel Aviva. Robert. Pile mi
ti njega, Stiv, nisi. .. · _ ZnaS, JBVIO _,e mo}
preko ~s::.s~:n~~ si da kaZ~, Samdi.
- Ja njega JESAM!
-Nisi, Stiv! Niti da vidi slovo jedno.
- Jesam! - Renate! A Vera tone sme a zna.
- Stiv.
-MoUrn?
- ~i. ~jega, ~tiv, nisi, ali sebe viSe od dvadeset godina jedno-
stavno ubtJ&S. To Je tako, Stiv i ne maZeS niSta da porekneS
=
- Sami.
~o~:~. Saml, da jc v~t;ta teSko prcd sopstvenom druga-
ricom .. . Ali dozvoli, Sami, jato "/oJ. · ·
- To nije istina! · _ Ne dozvoljavam. UopSte .
- Stiv. - Ali Sami. . . . J ju strabovito.. . Ja nju,
-Molim? - Ve;a jc meni rodila dva : a: lln~ majka. Ona je sve to.
- A za.Sto sve tone ispri CaS Veri? eta . . . Ona je neopisiv? d~bar Cov to~:nja. jer ja nju vollm. Vollm
- Ne ! ali. . . drugo je to pitanJe .vlsokog poJ Covek. I ona to n~ moB da
- Za.!to, Stiv? je, a ana je strahovito Jednostavan
- Ne! shvati. 281
260

- Sami.
- Molim?
- Da poku.Samo, Sami.
- Cuj, ako ti recimo pokuSaS i ne us peS, zna~ ~ta ostaje meni?
- Ne znam Sta ostaje tebi , Sami, ali znam da ostaje.S . . .
- Ostaje mi jedino da ova ista kola, Cim prodem pored onog
tornja na starom sajmi.S tu, ustremim pravo u Savu. I tada, tada Ce
nastupiti ono Sto ti nazi vaS . ..
- Saini, Sami!
- Molim, molim?
- Ti silom pravi.S od sebe kukavicu, Sami.
- Hm! Ako misli.S da sam ja zbog toga ostar io, varaS se.
- A Sta je is tina, Sami 1
- Istina?
- Da, Sami!
- ONAJ! ON je jedina istina. ON mi mira ne . Paje. ON mi
pije san. ON leZe i ustaj c zajedno sa mnom. ON i njegov glas:
...sAMr, ja nisam bio ono ~to si ti mislio o meni. Nisam, Sami.
Nisam J...... tako iz noCi u noC. Tako iz meseca u mesec. Iz godine u
godinu. I, Sto je najstraSnije, u meni se je uvreZilo da on uop.Ste
nije poginuo nagaziv.Si na minu u dvoriStu katoliC:ke kapelice, nego
da sam ja NJEGA jednostavno ubio. Sarno JA!. ..
1
- SluSam, Sami. .~.
- Zna.S, pre dva ·meseca bio sam u mom gradu. Video sam
tame NJEGOVOG sina. Covek a ne dete. Na vrhu jezika bUa mi je-
misao: .. oe&o, ja sam ti ubio oca.... Da mu ka!em. Da se razgolitim.
Ali detko me je razoruiao do ispod kostiju : ...cum, Stiv, na konkursu
za ptlote mlaznih aviona, poloiio sam sa devetkom. I ita vi mislite;
tika Stiv, nije li na zemlji ipak prljavije?.. :"Na_ zemlji zalsta ~
mnogo prlja.Stina, momCe,•• rekao sam mu 1 sttsnuo mu desrucu.
Ovom rukom. Ovom, vidiS li 1 A Sta ja znam, maida je ona gvozdena
poluga bil~ il_lfici:.ana _Jednom od onih Cetiri cento trenta cinque.
a? Sta mishS ti, pnJatelJu?
- Sami.
- Molim?
- Nije 1i to neka vrsta pesimizma, Sam!?
- E znaS !unkcioniSeS bccl kao !unkc10nerl Kako ne shvatal
da je to 1judsk~? Kako ne shvataS. . . Pa, malo romantizma ne bi
nam Skodllo, zar ne?
- SamL
- Molim? .
=~:!~ i~!:~~.d~ed;~fe
_ Ja sam do.Sao da se pozdravimo, a ti. ·

- Ti ideS negde?
?i viSe, neCemo se videti, Sami.

- Sami. - Idem. Sami.

-Molim? _ Pa. . . sreCno, prijatelju.
- On je poginuo jer je trebalo da pogine. To je sve, Sami. - I tebi, Sarni ...
Da on nije nagazio na minu ..
- Ostavi se gluposti!
- Nisu to gluposti, Sami. preludii
Major polako zaty~ra !ljo~e .svo~:a~~:t~~~~or.~::
- To jesu gluposti!
- Sami.
- Molim ? lednje dugme na bluzl 1 polnzt stgur .
- Po zakonima kauzaliteta, da ON ni je nagaz!o na mi nu ...
- U ... prljave vode i svi zakoni svi h kauzaliteta i ti zajedno
na nj~o~~:i:~~druie generalel
s njima ! _ Stigli ste, majore.
- Ali,Sami. .. _ Da, druie generate!
- On je pune t ri i viSe godina i.Sao iz vatre u vatru da bi me - Sednite, majore. . eCe nekoliko listova tvrde hartije
Genera~ otvara !asctklu. ~~eda. Prstom ide po tekstu. Odjed-
r;~~l~S ~~ ~~ s~~~a~;~ Sto sam ja mislio o njemu , razume.S 1i ti to,
7 0
~~~n!~ i~~~~vij~J ;dg~~ !~ pada na majora.
- Sami. - PaZljivo saslu.Sajte, maJore, avo . . .
- Molim?
- Ne razumem , Sami. - Da, dr.uie,_~enerale!komiri·e ... Prvo: Istrdna .komisija u ~u-
- Eva: po tom istom tvom zakonu o kauzali tetu izlazi samo nom ~~~~~~~~~it~~~u~j s.'K. i R. K. obojice lZ• •• ustanovila
je~na istina: ~UZUS za nj egovu smrt jesam SAMO JA! Ja i niko
drugi! To je sve. I to je toliko jasno, ali . . . jc konaeno i n eopozivo: KUSAJ 1JB!STVA. jer cia 5. ~
- Sami.
- Molim?
a . nema mesta tretm~~ri~OR. K. po glavi i da ~
nij e gvozdenom polugomh u begao u sumu preko rete.
:Jlh
- Pri_mi ~oja Ce~t~ta~ja za poloZeni majstorski ispit, Sami. pao u reku, a S . K . odma po 3G3
- CuJeS: ti ludaC:kt zeh.S date milion puta ubijem.
262
 dy~jice ~azvio bi se dijalog, koji bi omoguCio . Nemcima, koji su veC
btli u reJonu rudnika, da ih i obojicu Zive uhvate .. .
· - DruZe generale. ..
-:- !demo dalj e, rnajore!
. b: Nema mesta bojazni niti straha pred nekakvirn repl'esali-
~~:tit~ li~~~fo!t~v, koji je u stvari. .. i tako dalje i tako dalje.. .
- Sarno jedno, druZe generale ...
- I ovde je samo joS jedno, majore!
c. Majora Samuela Koena uputiti na jednogodiSnju specijali-
~aciju za savlad.ivanje najnovijeg protivraketnog naoruZanja. Mar-
Sal ... - general ostavlja listove. Ustajc i prilazi majoru : - Da
majore Sami. . . Meni je stvar potpuno jasna, a varna?
Sava tromo vuCe svoje vode.
. Sava tromo prepriCava strahote sa starog sajmiSta kada su sa
v1sokog tornja bacani Zivi ljudi. ..
_Mala kola majora _Samuela Keena dolaze do ploCnika ispred
ulazmh vrata petospratmce. On polako dife ruku do zvonca. Iznutra
se Cuje deCiji glas koj i izbija kroz otvorena vrata :
- Tata, tata l KaZi dragiCka!
- DragiCka!
- Imamo gosta . ..
- E>avole! Otkuda ti?
- Danas je poslednji dan mojih deset meseci, a ja volim
da odriavam datu reC, Sa . . .
- Zar nije bilo bolje da sam te jednostavno .. pojeo .. , d.avole?
- Ne bi bilo bolje da si me jednostavno ..pojeo .. , Sami. ..
-Vera! Verice! VeroCka ... Gde je ona ?
- Ukuhinji.
- Sta ti to rad.iS, Vera?
- Pogledaj!- sklanja se Vera ustranu.
Na stolu ogromna torta i more sveCica.
Major glasno Cita :
odTWs;!~e~ ~~':;:~e: ~~!r~~';;~~~ ..Cestitamo Cetl"deset i prvi,
Major Samuel Koen stoji bez glasa.
Vera mu prilazi :
- Da, Samil Da, ti moje najveCe detel Da, da, daaal
'
GOLDINA SUKNJA')
Smrznuta zcmlja je zvonila pod njihovim nogama, ali oni nisu
Culi , jer njih su vodili. Gonili su ih sa zadnjim smrznutim krik.om
na usnama, sa po kojom I~Cupanom suzom na OC:ima. Vod.ill su ih
svezanc ui.etom u jednom redu. On, Mo!;e, bio je u sredini, njemu s
desna sin Elija, a sa lijeve strane stari otac Haim. Iza njih je bila
sm rt, ispred njih praznina.
Oni viSe nisu bili ljudi. Cim su izaSli iz kuCe posta.li su neito
drugo. NeSto kao drveCe u Sumi. Ili kamenje na cesti. Oni nisu
znali, jer, zalcdeni, nisu vi~e mislili. Postali su stvari, suvi!ni pred-
meti na putu. Bez vol je da se zaustave, bez Zelje da se otkrave.
Ill n e.Sto uCine! Ncsvjesno sretni Sto su smrznuti, Sto im je dano
da u tom Cn.su budu neSto drugo.
Onda ih je rastal jeni dah naCas ponovo pretvorio u ljude. I
MoSe se straSno uplaSio toga. Znao je: sad C:e moCi do kraja da bude
opet samo Covjek ! I otac svoga sina. I sin svome ocu.
Kako je sretan moj sin, pomisli MoSe, jer ima samo oca. I
moj otnc, jer vidjet Ce smrt samo svoga sina.
0 , da mogu biti kamen na putu! Ili drvo ~ Su~, po~ opet.
Ali jc znao da sad mora biti Covjek. I zato VJSe n1je htio razmi!-
ljati o tome. Zato je poCeo misliti na kuCu. I na svad.e za~jlh dana.
Treba bjeZati u Sumu, govorio ~e sin Elija, nemamo Jo§ mnrax
vremena! Treba razmisliti, govorio Je on, M~!e, tr~ba pri:nti dto
stari djeda Haim, MoSe se smijao u sebi, VJcCn~ JC Bf~0 ~ugo
0
i brisao svoje debele naoCale, a onda gledao s DJtma, g ·
gl~a~a li je neSto vi dio nitko nij~ znao,. ali ona!ar~~k~ok~
govorio : Spas mora doCl. Od kud bllo, al~ mora . .
djero. -
~j rnd - ~cpozna.toe autora lz zagreba - doblo je na konlaanu
SJOJ II nagradu Ul prlpovetku.
 Nitka nije znao koga to djed Haim feka! Ali on je uporno
ponavljao: ani Ce (veC) doCi. Oni moraju doCi.
Ali nitko nije do~ao . MaZda zato ~to djed Haim nije ni.§ta uO-
nio da bi doSli! Sto djed Haim nije znao da ne~to treba uB.niti .
Sto nije znao da on to maZe.
Treba iCi u Sumu, vikao je sve viSe Eli, treba iCi dok jo~ ima
vremena! Zadnji put vam kaZem! Ah je joS mnogo puta rekao isto.
.Jer zapravo je i on ~ekao. Svi su skupa Cekali. Jer nitko nije mislio .. .
Jer nitko nije znao ... SVI SU SE ONI NADALI, a prepirali su se
da im vrijeme brZe prode. U stvari su Cekali, tek sad je MoSe znao,
Cekali su. SVI su ~ekali.
I onda su doSli ONI. Dok je stari Haim brisao svoje naoCale, a
on, MoSe, krojio donove oStrim noZem. Do.Sli su i poluodjevene istje-
rali ih iz kuCe.
Ali glupo je sad misliti o tome. Zato je Mo.Se po~eo razmi.§ljati
o smrti. 0 onoj ispred sebe i o onoj iza. Pa onda o ocu s lijeve strane
i Eliji s desne. Pa opet o smrti. Onoj ispred i onoj pozadi. Jednu
Ce morati da prevari, mislio je. Kako bilo, ali mora bar sina spa-
siti. I poCeo je razmiSljati o tome.
Zima je hila sve jaCa, zemlja je cvilila pod njihovim nogama,
vjetar im je Cupao suze iz oCiju, a oni su iSH. Njih su gonili. Nitka
nije znao kuda, ali su znali: kad stignu tamo kud ih vade, Cekat Ce
ih smrt. Crna, fa.AistiCka . IIi bijeJa, snje:i.na. To nisu znali. MaZda ... .
tko zna kaleva Ce biti zapravo, mislio je Eli, maZda Ce biti Sarena
kao suknja male Golde! Lepdava, kratka.
I zato Eli odluCi: ostatak Zivota Ce misliti na to. Na Goldinu
suknju . Da hi mu smrt bila taka lijepa.
Ali nij e mogao. Jer za Cas se Golda zavukla u suknju i on je
vi~e nije mogao izvuCi otuda. A Golda se smijala podrugljivo, Judo se
smijala.
Pa svejedno, mislio je Eli, neka bude Golda u suknji! Sad
kad Cu umrij eti ionako je svejedno. U takvim se Casovima ne misli
na sitne uvrede i svade! Pa odJuCi jo~ jednom: do smrti Ce misliti
o Gold i u ~arenoj suknji. Veseloj, objesnoj.
Ali opet nije mogao! Jer Golda je odjednorn sakrila suknju, a
onda .~ebe cijelu. Ostala je samo g Java koja se smijala sve Jude, sve
glasm)e.
Onda se Eli nal jutio. Zar vri jedi s tom balavicom poCinjati ne-
~to! Pa ona se odmah popne Covjeku na glavu! ' redu. MoSe u sredmt, ~Je~u ~·laes:mrt. 1 iza njih je bila smrt. ~mrz~
Ali sad s~ i. G_olda naljuti.la. Nabrala je lice baS kao i zadnji
put ~ads~ se vJdjeh. I sve. se vtSe mrStila! Kao nikad prijel Badava
Je. E~ moho, plakao, govono. Mnogo, mnogo govorio. Nikad nije ni
mtslio da on to maZe! Taka da priCa.
Reka? j~j je da ga tu negdje, sasvim blizu Ceka smrt. Da Ce
se tu ~ad, J~~ Jed~ korak, _zemlja otvoriti pred nj im i pred njegovim
ocem 1 . start~ d]ed?m. Hatmom, Jer nitko ih vi~e spasiti ne maZe!
Spas v1Se nece d oC! m ad kuda ! J er djedove su naoCale ostale da
266
Jeie razlupane. na zeml ji, a otac je sigurno zaboravio noi! Zato Ce
oni sad propastl u prazno. U crno. Ili Sarene! To o njoj , 0 Goldi ovisil
Ali Goldina se glava sve viSe mrStila. Mritila se i suiavala
I na kraju je ostala bez kose, bez vrata. Ostalo je samo lice maska za:
pravo!. ~rozna! i~~bliCena. S~ .ie pokazivala ta maska, ~trah, utas
iii mrmJu, Eh mJe znao, ah )e znao neSto drugo. Znao je: Smrt
Ce bitt crna. Crna kao Hitler! A onda poslije siva, kao san svih po-
kojnika.
I onda je Eli kriknuo: Jadni ludi Hitler! Jadni stari Jevrejine!
Jadni , jadni ljudi, ..
Smrznuta zemlja je vriskala pod njihovim nogama, vjetar im
je led kidao sa lica, a ani su joS uvijek iSli. Njih su u smrt tjerali.
Nj 1h troj e u jednom redu. Otac je bio u sredini, a sm i djed sa svake
strane. I nitko nije znao kud ih gone. Nitka nije znao kad Ce stiCi.
Ali su znali: Smrt negdje u blizini na njih ~a. Cma faAisti&a, Ui
bijela snjeina. To oni nisu znali. MaZda plavkasta kao plavo nebo
iznad njihovih glava. Mai da mekana kao babina perina, mislio je stari
djcda Haim.
No starac nije volio misliti o smrti, pa je zato brzo pre!ao
na kuCu. Ali tamo ga je ~ekala baba pred vratima: Kud ~ djecu
vodiS, djede, pitala je stara, valj da da ga nalj':'tt Jer ona.J~ znal~,
0 da, znala je, znala je sta:a da ih on ?e vodi! Zar ne VJdiJ ~ JC
hladno napolju , nastavljala ]e ana. Da VJetar led ad suza stvara!.
Pa nc izglcda ljuta, pomisli starac. Moi da ipak ne zna!? Zato
joj je rckao : Ne vodim ih ja, Judito! To su. :. 0~1. .
Svejcdno, kriv sil Kriknula je stara 1 H~1m ] ~ sa~ vidio da je
ipak ljuta. Vrati ih natrag! Natrag ih dovedll Cu] e.S h me, natrag
kuC:i sad je molila. . · b · · 1 Jer
ja nc mogu. Ja nemam viSe vreme~a, ~udtta!k J~r
jcdan i smrt na mcne ~eka . . . Umn]et u za 1 0 1
c:
• Cekaj da ti kaZem, .Saputao je stari ~alm, da tl o J~mkorak
•
s~udito! Cuje5
li me:O~~;i~~!RT ! RekJa je grbava Judita. Umri , rekla je joi jednom
tvrdo, a on.da o~enul~ leda. , V'k 0 je stari djeda Haim. Je~ ja
Ne, )8 msam. mSta kriv 1 l ~· vikao je u prazno, Jer nikog
nisam znao., . Ja msa~ mogao. · · t ~· li sami. Njih trojica u jedno~
viSe nije bilo da g~ ~UJ ~· Sad 5 ~ op~ si~ Elija, a sa lijeve strane stari
otac Haim. A is pre? n)th .le d1 ama tije1a im nisu osjefala VJetar,
nutu zemlju n isu v1Se Cull ~ nag_. k ' ·u
ali oni su i dalje iSH. Njih s~ JOSl UVl~ rzo%;sine desne ruke, a pred
Onda je odjednom SiknU a. .
Elijinim aCima se zaleprSala ,?old~al~~:~~knja nije &arena! Ona je
Ne, pomisli Eli iznenauen, . 0 !? Zatim je do!la SMRT.
u stvari CRVENA. Kakoda to rusam ~na~ Mo5e joo pomisli: Onu
ONA ODZADI. ~va trOJI~ su toi zna.~nu.
ispred sam prevarto. Prevano sam pale J 287
IVAN lVANJI, BEOGRAD
GRAD
NoCas sam opet sanjao grad. Sanjam ga s vremcna na vrcmc.
To je jedini san koji mi se redovno vraCa. Cuo sam, drugi sanjaju
da padaju. TreCi zmije. Ja sanjam grad. VraCam se u taj grad. Ne
znam u kakvim razmacima. Dosta retko. MaZda produ i meseci.
Cini mi . se, ponekad produ i g:odine. Ne seCam sc kada sam ga prvi
put sanJao. Ah se ne seCam viSe ni vremena kada ga nisam sanjao.
Valjda postoji u meni od onda ad kada sam saz nao da ja postoj im.
Mislio sam da jc BudimpeSta. Ne po brdu, ni po reci, ni po uli-
cama. KaZem reka, a BudimpeSta je na Dunavu. Taj grad ima rc.ku
preko koje vade mostovi. MaZda su to i reke. U mnoi.ini. Ali mislio
sam u snu da je Budimpc.Sta. Kasnij e sam upoznao BudimpeStu I
vi deo da to nije grad iz mog sna. U grad sam se vraCao u snu i
mislio da j e Pariz. Mislio sam za njega i da je London ili Berlin. Na
javi sam kasnij e bio u Parizu, u Londonu i Bcrlinu, stajao na aha-
lama Sene, Temze i Sprcje i vi deo da to nij e reka iz sna.
. To je v.eliki ~rad. Znam njegovu komplikovanu tramvajsku
stamcu sa koJe se 1de na sve strane, njegove krufne bul evare koji
ponekad nestaju u jarko osvetljenim tunelima, njegove beskrajne ta-
rabe koj e.. n:Sto krij~, njcgove neme kuCe, fosforesciranje njegovih
nerazumlJlVlh svetlec1h rcklama. Cas se setim ovog detalja, Cas onog.
Ne mogu_sve da ih pam tim, a Cim ga sanjam , ne same da znam da
sam u nJemu, znam Cak i da sanjam; grCevito pokuSavarn da Sto
viSe zapamtim za javu, ne bih li ga jednog dana ipak identifikovao.
P itao sam jcdnog dana - bolj c retcno: jednc noCi - jednog
prosjaka na nckom njegovom uglu :
- Kako se zovc ovaj grad ?
- Zove se - odgovorio jc skoro bez glasa.
- Znam, zove se, ali kako sc zovc? Kako mu jc ime ?
- Zove se, gospodine, zove se, ali on ne dolazi nikada. To
je grad koji sene odaziva.
~e seCam .se .na k?me. san: jeziku razgovarao sa prosjakom i
ne secam se koJ e Je boJe bto nJegov ScSir. Jer grad ne sanjam ni
268
u boji, ni crno-belo. On ima dclova koji se isti~u bojo
veC ljubiCasti odsjaj svetleCih reklama koje kao da su ~ n~veo ~m
for~, mag~ d? na_vedem i tromo sivilo Si~ke reke i belinu n:;pesbg
f~~~~h~r~e~~~ ~~j~~oA~c\;~acd:~a~e d~~e~a~i Zivog zelenlla, ni
. Na .nj ego':'i m uli ca~a ima mnogo !judi. Tek sada zapaiam da
ntkada ms~m cuo da . on.t mcdusobno razgovaraju, pa prema tome
nc znam m na kom JCZtku govore i misle. Vrlo retko bilo s kim
razgovaram u snu . Onda se razumemo bez teAkoCe. Ali to nisu
reCi, to s~ misli koje se n:posredno sreCu, izmenjuju, poklanjaju jed.-
na drugoJ . Ne seCam se m buke na ulicama, iako ima mnogo saobra-
Caj a ; jure neidentifikovani automobili, kao munja pro!i!te tram-
vaji. Ne seCam se da li postoji podzemna Zeljeznica. Mostovi su plavi.
Jednn jc most maZda Zut. Pokreti !judi su uvek neAto bri.i nego na
javi, ali nisu isprckidan i kao na nemom tilmu.
Ne mogu da ka2em tal:no Cak ni kako se oseCam u tom gra-
du . Zar iko uop.Ste maZe dobra da se oseCa u bilo kom gradu? Ali ima
snova koji su more. Ovi snovi o gradu to nisu. Oni su samo neminov-
ni, a svaka je neminovnost teSka, iako ne mora da bude zabrinjava-
juCa. Nisam u tom gradu sasvim tud. Kad bolje pomislim: ne, uoplte
u njemu nisam tud. Nikada u njemu nisam morao da nekoga zapitam
za put, niti sam bilo Sta trai.io. A uvek sam se kretao. Sa nekim ci-
Jjcm. Sarno se ne seCam koj i jc to bio cilj i kuda sam se zapravo
spremao. Moja je kuCa u tome gradu. Ali se ne seCam ni gde se
nalazi niti da sam bio baS u njoj. Ne, nikada u tome gradu nisam
~;~g~~~ rje~e~ ~!~ Po~~~~r~~ ~~=!~~~. ~~~:.· ;e~n~~ k~~
0 6 8
no koji tramvaj vozi, ali ja to ne znam ni u Beogradu - a Beo~da
se setam i u snu. Davno sam se navikao da idem peSke IIi taksijem,
tra.mvaj e nc volim, iako ih sc ne bojim. Nisam bio dovoljno ti~o
dete da se veSam za njih. Aka tramvaje ne mrzim, maZda mrzun
konduktere, maZda je u tome stvar. Ali sami oni, . grubi i nezgrapni
tramvaji, uprkos svoje brzine ponekad me ~ds~JU ~a one din~~­
ruse, sa kojima sada viSe ne treba ~a se ?IJe'!lo '. gnzemo, koJih ?rl
vBc ne treba da se krijemo u SVOJC peCme 1 Sp1lje, Olk m u snu.
Ali gradovi su peCi ne i ~pilj e.
Jednog dana me je u tom gradu oslovio gospodin u belom.
Nc znnm viSe zaSto ga zovem gospodin u belom, samo ~ ga nek.O:
liko puta sanjao i sada se ne seCam da¥li ~u j.e odelo b1lo be~!
brada i da 1i je uopSte imao bradu. Mazda JC b10 u belom lo: Ali
od.elu: iii je samo nosio b~i tropski Slem. N~t~ se v ·
zapamtio sa m ga kao gospodma u belom. Rekao j ·
- Znam da si Jevreji n.
- Za.Sto? - pi tao sam. - ZaSto to ka.iete? ..
- Ne brin i. Ovde su svi ]judi na isti naCin J evreJI·
269
 Onda je otiSao. Kada sam se probudio nikako nisam mogao da
odgonetam taj rebus. Veran Frojdu traZio sam ne.§to u svojoj pod-
svesti. Konkretan povod nisam naSao. Posle sam razmgljao - na-
ravno na javi - da li je gospodin u belom Bog, ali mislim da nije,
delovao je mladoliko i nimalo svemoCno, iako veoma mudro. Pomalo
zamiSljeno. Pomalo kratkovido. Nikog na javi svcsno ne poznajem ko
hi li!So na njega. Da li je on zaista u potpunosti plod moje maSte?
Da li ima ploda bez posejanog semena?
U stvari - mislio sam dalje na javi - svaki je &>vek jednako
prognan iz svoje domovine, osuden da :livi daleko od zavi~aja svoga
srca. Svako je Jevrejin daleko od svojih pravih sugradana, sa ko-
jima hi mogao da se razume i sporazume, ali sa koj ima ne mote
ni da razgovara o fudbalu i pasulju, jer ne zna njihov, ne zna svoj
sopstveni jezik. Ali izgleda da joS niko na svetu nije pokuSao da se
sporazume sa Covekom do sebe, niti da pronade zajedniCk.i jezik s
njim. IIi da ga stvori, da ga izmisli. Ill bar da pokuSa da naCini taj
zajedniCki jezik. Zato je svaki Covek na ovom svetu sam sebi J evrejin
prognan iz svoje domovine u koju ponekad moZe da se privremeno
vrati u snu. A zauvek tek na kraju puta.
lim. Taka sam tek na javi shva tio da se grad u snu zove Jerpsa-
Tada sam uzeo i knjige i potrai:io ga. Nisam ga naSao. Ni
reku, ni tramvaje, ni tunel, ni obalu. Ni ulice. Ni reklame. Jer moj
Jerusalim nema niC:eg orijentalnog. Ni jednu crkvu nisam u nje-
mu posetio, ni jednog papa video. Ne znam u snu ni da je podeljen i
d~ se n~azi ~ dvema dr:Zavama. U snu se ne postavlja pitanje gra-
mca, carmarruca, paso~a i viza, diplomatije i politike. Naravno, to ~to
u svom Jerusalimu ne znam gde su crkve, ne isklju~uje da je to ipak
grad crkava. Da u nj egovim crkvama svako oboiava ono Sto mu je
drago ill ono Sto mu nedostaje. Oca s bradom ili dcte u pelenama.
lli da mali za milost onaga od koga se boji. Grad je Jcrusalim ne sa-
mo zbog zvui!nog imena, koje vnljda na svakom jeziku podseta na
trube bar koliko i Jerihon. Ne seCam se boj e ko:Ze Ijudi u njemu. Ne
znam da _li u pravom Jerusalimu ima tramvaja. Ne znam ni jedno
drvo u nJemu - rekao sam da zelenu boju u snu nisam video. Ne
znam ni za palme, ni za lipe.
Tunela - Spilja ima u njegovoj okolini, kaZu.
. . ~reostaje problem reke. Pitao sam gospodinn u belom, jer nismo
btli blizu reke, kada smo se sledeCi put sreli :
- Kako se dospeva do reke, molim?
Mislio sam da Ce mi reCi ime reke i da neCu morati da se
obrukam da ga izravna pitam za njeno ime.
- Uvek se dolazi do reke- rekao je ljubazno.
- Ali kako sada?- pi tao sam dosta o~jno.
- Sarno poc:!i, stieS CeS do nje - mahnuo je i nestao u vrevi.
270
PoSao sam i stigao .'do.kejp. •..\:"oda je hila siva. Kamen siv Poiao
~:~a:o~~ jies:~'fc~oi;~:~~ae ~:S~e~~,peskom. Da, to sam vek rekao.
Znam da .!-D ne .moi:e da. b~d~ Jordan. Ali geografija snova ne
mora d~. se drz.t .-:glu~th, :.ealn.th tstma. Cak ~i Sekspir se nije driao
geograft]e, a ~ozda Je ru!e. ".' ~n~.?· Za!to bt snovi trebalo da znaju
viSe od Seksptra? U kra]TIJOJ hnt]t, svaka je reka Stilts bez obzira
kako je inaCe njeno ime. '
Cak je i svaka voda Stiks.
Sanjao. sam i samo vodu bez grada. To su snovi u najlep!im
bojama. To Je samo plava voda, blago ustalasana. Kai:em blago, jer su
to talasi bez pretnje, ali su ipak ogromni. Ravnomerno nadolaze. Va-
ljaju se. Dobronnmerno ljuljaju svet. Na njihovim modrim grbab-
ma leZi neki crvenkasti odsjaj. U tom snu ne vidim sunce, jer ni·
~ta ne vidim osim vode, ali znam da je ta boja koja tu titra na vrhu
talasa pozdrav nekog sunca koj e zalazi i koje je svoj veliki aveni
trbuh tek zamoCilo u more. Ta voda je mir, a znamo gde je mir defi-
nitivan i ubedljiv. Kod starije sestre svih snova, samo u njenom za-
grljaju.
U Jerusalimu mojih snova, u koritu Jordana toga Jerusali.ma,
voda niti je beskrajna, niti je plava. Nije Cak ni mima, iako ne poz·
naje talase. Ali kada sam jednom odluCio ~a krenem niz vodu i da
predem preko bezbrojnih traffiica tra~:'~Ja, ~a . hoda.J;n du! duge
ulice, da se probijem kroz zbrku. ~eoptst~~h t:zntca~ stigao 5;B1D do
mesta gde je naglo potela da se Strt. To nt) e ~tlo ~ce.. Reka Je pro-
sto po~ela da se Sl ri. Kao levak . Iznenada .~tJe. vtSe btla reka nego
voda. JoS sam imao obalu pod nogama. JoS ntJe btla plava.
Tada je gospodin u belom opet bio kraj mene i osetio sam da
treba da ga pi tam neSto veoma. va:Zno, ali se nisam setio nlfeg pa-
metnog i zato sam prosto samo pttao: . . .
- Za§to ~.ivimo, molim vas, zaSto m1 uopSte ZiVImo?
Pogledao me je veoma za~deno. Zatim je sasvim tlho uz-
vratio pitanjem:
- Pa zar Zivimo?
Besmisleno je gubiti vreme traZeCi ime reeL Stlks_i~ordan,
zar to nije svejedno? Svaka reka je podze~a nar~tk'ta: bezJU~
ga puta. I Jerusalim je na poCetku l na kraJ~ sv og P'&c, vre:e, to
kako Cemo ga zvati. Ak:o ga usput poseCuJeA za kra
moie da bude samo u snu. b ~
Ne znam da li bih u ~eografskom, ~~~~~·C:tt':~j:; ~~
nom , u jevrejskom Jerusalt~u naSa~n~ bih to !eleo? Ak.o na javi
J erusalimom iz sna. Sumn~am. A . kn .. ako pogledam dopis-
ponovo otvorim leksikone t .Pll:t 0 ~ 1 sneni ~~~~· napisali 0 gradovima.
Sta su nacrtah , naslikali, fotogra(isali, l 8
J
nice, ako pro~ tam ~ta _su svl b li:ns'?e. 1 JerusalimU otlaivam Bu-
d Mo:!.da tak i poneld.
dimpclte, Parize, Berline, Londone. I Beogra e. 171
 mali, skromni Njujork. Tokio ili Peking. To su sve samo imena. LJUBISA JOC IC, BEOGRAD
Svuda su !judi kod kuCe i znaju svoj ih nekoliko ulica, klupa na kojoj
su se ljubili, drvo kod koga nj ihova pseto redovno d.iZe nogu. Svu-
da su ljudi u tudini . lmena ne menjaju ni~ ta . ali svi smo prognani u
te veli ke gradove u koji ma i palme i lavovi Zive u kavezima -
staklenim ili gvozdenim. Ne mi slim na palmu iz botanike, slab sam
iz zoologije. Palma jc spas sred pustinje. Palm a j e odsjaj crvenog
sunca na opasnom moru. Jerusalim j e presto grad iz snova .
I joS neSto sasvim presto: znam da Cu sti Ci u taj Jerusalim
tek posle smr ti. Tada Cu van svake sumnje ope t biti J evrejin. Cini
mi se, poSto umre, svaki je fo vek na svoj naf in J evrej in.

NELl SAKS

GovoreCi o kolaZima nema{:kog slikara Djona Hartfilda,· o ·nje-.

govom dclu, o n jegovoj vatri privida sve dok nije zahvatila stvarnost,
francusk1 pesnik Aragon prebacuj e svojim sugradanima: ..u naSoj
zemlji nezna lica vrlo se malo Culo o tome da je bilo sovjeta u Ne-
maCkoj. Vrlo se malo zna kakav se Caroban, kakav se dlvan preo-
kret de.Sa vao ti h dana novembra 1918., godine kada je nema&i narod.
a ne fra ncuska vojska, okonCao rat. Ah, tadaSnji salon na dnu jezera
ni je bio ni kakvo Cudo, premda auto-mttraljezh!'a . ~a ~ojima su _~~
saki plavi mornari sa Severa I sa Baltika pro}urtli ulicama nosea
crvene zastave...
.. zatim su se sloi ili ljudl u pariskoj i postdams~oj no4!!ji i
~~~~:~~~~ ~~d~;~~~fer5o0~~L~-~:~d:.r~~rf~s~~~~~tT~~eJ':;!~
su ponovo fiti ljili svoje brke. Dru.Stv.eni mir je cvetao, crno, cr-
vcno, zlatno na zjapeCoj kosturn ici radmCke klase...
Iako ih je, moi.da, bilo, a, ima ih maZda i danas, 1 ne s&JJ?-O u
Frnncuskoj , koj i m~ta nc znaju o tom slavnom vrez:ne':'u _kad Je u
NemaCkoj poezija hila isto .§to i revolucija, kada su l ~JeDl momar!
i nj eni pcsnici znali da pozdraue lepotu, ipak c~ svet
joS uvek poznaJ C veli ku nemaCku kulturu, vehku nem
J!Cpoezl
avajJ
koju je progon io Hitlerov teror .
Neli Saks koja jc prirnil.a -p roSlc g~dine Nob nika,
bila u to vreme o kome g~von Aragon, Jec:i.?a pes en
jer jo~ nije ni bila pesm k u ~ra~om sm1slu, . zem1j
Covek, koji Ce, beZeCi ispred na~t~ti~kog ter~r~~~ ~~h i~
nastaviti veliku nemaCku poez!JU I postab J •
koja piSu na nemaCkom jeziku. . . svedo
GoneC.i pesnlke, Hitler kao da nije _hte;o ~e najo~~ rud=
ke, ali CoveCanstvo je takv~ ~emlja iz ko)e ~e l~d~ svlrala. )pes-
ski neophodna i prirodna, 1 1stovremeno ta o u
nik, koja Ce reCi istinu.
272
 Da nije bilo Hitlera, Neli Saks, kCer berlinskog fabrikanta, ma- nje, uzdah! _grab, k.r~, muke, rane, pra!ina, OC:ajanje, zbogom, suze,
Zda bi ostala samo tepa bogata devojka, koja crta, igra, muzicira, piSe ~~~~~· sr:~t.:. uvek 1 tznova, moramo to da rujemo, 1 gotovo u svakoj
pesme za svoje zadovoljtsvo. Ostala bi romantiCna devojka zalj ub-
ljena u umetnost. Ona ostaje u .. Horu onih koji su spaseni .., ali koj 1 ostaju sa
Ali, kad je 1940. g. faSistitki teror stigao i do nje, ona se preko mrtvima i taka jedino uspevaju da Zive, kao Mo 1 rnrtvi uvek na-
poznate romansijerke Selme Lagerlef, s kojom se dopisivala, pre- stavljaju da Zivc u njenim pesmama.
bacuje u Svedsku, ostavljajuCi verenika i porodicu. Kad je sve Sto
je avetsko poCelo da progoni sve on.o Sto je lju~sk? i plem~nito, kad ... Mi spaseni
je jevrejstvo postavljeno na ~elo hste progonJemh, _k ad J~ postalo Mi Ctje kosti smrt ve<: be!e izdeljala u !rule
vrhunsko ljudsko, kad je istorijska ~esr~a .P?stala. n}ena. hCna sud- Mi Cije su pete veC podrhtavale pod njenim gudalom
b ina ana od talentovane Zene posta}e vehkt • prav1 pesmk. NaSa tela odjekuju joS
II vee 1946. godine, poslc Sest godina ad njenog progon.stva, Od njene raskomadane muzike
izlazi njena prva zbirka ... u domovini smrti··· Na nemaCkom. Njoj Mi spaseni
je 55 godina, i ana je mlada, jer od tada do sada pro§lo je mnogo go- Kanopci upleteni za naSe vratove jo§ vise
dina, pred njom je tada bio Citav Zivot pisanja. Ponavljam, piSe na Nad nama u plavam vazduhu
nemaCkom .... Nc pi§em ni kao nemaCka ni kao Svcdska spisateljica, PeSCanici se joS pune na£om krvlju koja kaplje
piSem presto kao Covek•< - kaZe ana. I piSe na nematkom. PiSe pro- Mi spaseni
sto kao Covek na nema&om. Crv uZasa nas joS nagriza
Ona piSe na nema&om, ne da bi povratila tom jeziku dosto- NaSa zvezda je zatrpana u pra.Sini
janstvo koje je izgubio, jer d:Zelati i ni su mogli da preu zmu jezik Mt spaseni
pesnika i uprljaju ga. Ona piSe na nemaCkom zato Sto je to njen Mi vasmolimo
maternji jezik. Zato Sto zna sve madije, sve lepote tog jezika. Ja PokaZi te nam plamen po plamen va.Seg sunca
ne poznajem taj jezik taka dobra da bih mogao o tome da govorim, Vod.ite nas stopu po stopu od zvezde do zvezde
ali poznavalac M. Bienek kaZe da je (nemaCki) jezik ostao njena otadZ- Pustite nas da polako ponava nau6mo da i:ivimo
bina, jezik kaa otad.Zbina, jezik kaa izmena sveta; da je liCni jezik Mofe se des1ti da jedan zov ptice
Saksave nadahnut knjigama proroka i psalmima, nadrealizmom i mo- Da jcdan :z.ahvat vade sa izvora .
dernim Svedskim lirskim formama, i takode da se napaja i na izvori- Izazove brizganje na.Se patnje rdavo zapeCacene
ma nemaCkog ekspresionizma ... Qtuda ana crpe svoj ekstatiCni ka- I odncse nas kao penu
ralder kao i svoj karakter vizionarski. ..Bienek nalazi da su njene Mi vas molimo
slike .. fascinantne ... Na primer pesak, nalazi on, kod nje ima bez- Ne pokazujte nam joS psa koj i ujed~
brojne izglede: pakretni pesak, goruCi pesak Sinaja, pcsak duna. I JoS moZc da sc desi, moi.e da se dest
simbolika peska kod nje je raznolika. Paradoksalna. Pesak je kod nje Da padncmo u pra.Sinu•..
simbol iS~eznuCa i smrti, ali on rada i Zivot, kao zrno Sto rada U praSinu pred vaSim otima. ..
biljku.· U Cemu se joS sastoji naSa polka z1vota?
Prema Valmanu Neli Saks se ne maZe pastaviti ni u kakvu Mi koji smo i dah gubili ..
poetsku Skolu . Njene sasvim nove fonnacije reCi su vrla daleko Mi ~ija se duSa dizala do njega sa dna nOCl
od sliCnih pojava u ... primitivnom ekspresionizmu rasko.S njenih slika, Mnogo pre nego Sto su se spasla naSa tela
bogatstvo njenih metafora, samo su svojstveni njenom deJu .... U kov~egu trenutka
I tim jezikom osobenim i osobitim , tim jezikom ..sve.Stenika, da- Mi spaseni
lek:ovidih i praroka .. - kako kaie Klesman za njen jezi k, - ana Mi vam steZemo ruke
je u.Snila da progavare Zrtve velikag hitlerovskog pakla: ..Milio- Prepoznajemo vaSe oCi .
nima onih bezimenih i nemih kajih se uglavnom seCamo samo po Ali nas sama joS zbogom spa]a
broju nemilosrdno sastavljenom samo iz Sest ci fara, Neli Saks je Zbogom u praSini
dala usta i glas. Nj ene su pesme, njeni su komadi harovi naroda mu- Cini da smo joS sa varna.
Cenog i bez odbrane, horovi nepomirljivog oCajanja, bola koj i se n e
maZe iskazati reCima .... Retka je na6 avako blis_tava _pisanu pesm:k: !!o~a:n~
CitajuCi njene pesme i u prevadu, moZemo da se sloZima sa
zapaianjima Valmana, da njenu poeziju nata paju erne reCi: .. a~aja - ~~~~':P~~~~:n~tfzC:~~~~~:•• , nva1i~ ~~e;:· vazduh predstavlja uz-
1

275
274
letanje, da je to jedan od nnjprozraCnijih elemenat.n i da su njegova
zna~enja u poeziji najCeSL-e polet, JakoCa, neZnost, zanos, rMCenje. Se-
Umo se Joneskove priCe u kojoj on na jednom va.Saru uzleCe ispred
svoje Cerke i i.ene. UzlcCc za njih, jer ih voli, jer hoCe da ih zabavi,
da im se dopadne, jer hoCc da izrazi svoj zanos ljubavi prema
njima. U najlep.Sim snovima mladosti sv1 mi sanjarno da letimo.
Vazduh je taj elemcnnt koj i izaziva i omoguCava na§ let. I zato sti-
hovi Neli Saks postaju joS snaZniji, Sto i taj elemenat pun zanosa,
pretvara kod nje u smrtnu pretnju.
Konopci upleteni za na.Se vratove jo.S vise
Ispred nas u plavom vazduhu.
Ona jc uzela plavu boju vazduha, kad jc on najCistiji, naj-
privlaCnij i, kad je najdublji , uzela je njegovu ncbesku boju dab[
joS strahotnije, kosmiCki hili postavljeni ti konopci smrti.
Svaki stih ovc spisatcljke izaziva divljenj c:
PeSCanik sirnbolizuje najteZe, najtuZnije vreme, vreme kojc se
mrvi, pretvara u pra.Sinu i pada. Sunfunici, satovi koje sunce pokreCe
su krilati satovi, pun i sunCcvog zlata, na tornjevima, sa raspetim
krilima u vazduhu , u prostoru i vremenu. Neli Saks uzima p~&nik
i ona ih ranjava ;
Pe.SCanici se joS pune na.Som krvlju koja kaplje.
Vreme postaje krv Zrtava koja otiCe kap po kap, zrno po
zrno koj e pada, koje se stapa sa svim peskovima i pra.Sinama ave ne-
pomirljive pesnikinje sa smrCu. Jer cela njena poezija naCinjena od
toliko .. crnih r eCi·• samo je odbrana Zivota, svako zrno peska, svaka
ljuspica pra.Sine je ••Zrno iz kog Ce da nikne Zivot....
Evo u ovim stihovima koji imaj u postupnost epske poezije,
ona _strepi nad Zivotom, Zeli da se on saCuva i za njega se plemenito
moll:
Pokaiite nam plamen po plamen vaSeg sunca
Vociite nas stopu po stopu oci zvezde do zvezde
Pustite nas da polako nauCimo da Zivimo
MaZe se desiti da jedan zov ptice
Da jedan zahvat vade sa izvora
Izazove brizganje naSe patnje rdavo zape~aCen e.
Kao rekonvalescent posle bola, patnj e, kao posle neke uZa-
sn~ s~ rtn e bolesti, prei:ivcli, spaseni nemaju snage da five, svaki
udt~a) v~?uha, sve Sto je za druge normalna konciicija Zivota, njih
boll, preti tm da ponovo ne brizne, ne Sikne u patnju i bot.
Nj ih treba, te prei:ivele spasene ..paZJ.jivo voditi oci zvezde do
~~~~~~· paZljivo im zahvatiti vodu, ako hoCemo cia nauCe ponovo
.Pas, _simbol vernosti, cioma, ognji.Sta, kod nj e je joS uvek ne-
ma~kt vuC)ak, tragaC; spreman cia raskomada Coveka.
276
Ne pokazujte nam joS psa koji ujeda.
Ova velika i prava poezija, ne po tome kako se u ed: j
Hter~rne drur-
Sko.le, kako se_ uporeduje glas jedne poezije sa
po ljudskosh,. ~o~la bt samo da bucie uporedena sa poezijom Erne
~~
Sezcra! a ~a ~t}U_ Je .. sves~ povratka u rodni kraj .. Breton rekao d.o.
jc .. na)VCCl hrskt spom_emk ovog vremena... Sezerova poezija je na-
bijena protc.~tom, uzvttlanim. neslaganjem, besom, dok je poezija
Saksovc nabtJcna bolom, bez 1kakvog revolta. lli, kao ito We Kles-
man : Posmrtni plaC nad jcdnim narodom, hor oplakivanja. I dok se
kod njc ne primeCuje .. nikakva cksplozija mrinje, nepomirljive os--
vete, n i jcdne reCi mt-L.nje prema di:elatu, nigde prokletstva tog na-
roda koji je bez reCi podnosio reke krvi.. , kod Sezera je sve ispunjeno
protcstom. A ipak ima nefega Sto ih spaja.
NnveSCu nekoliko stihova Sczera.
.. Q svctlosti prijateljska
o sve.:i:i izvori svetlosti
oni koji nisu izmislili barut ni busolu· oni koji nisu
nikada pripitomili paru i elektricitet
oni koji nikada nisu prctrai.ivali more ni nebo
ali oni bcz kojih zcmlja ne bi hila zemlja
. . moji cmd nisu ni kula m katedrala
ani su zariveni u crveno meso tla
oni su zariveni u goruCe meso neba
oni dubc mra~ni umor u svom uspravnom strpljenju
Eia za Kailccdrat kraljevski .
Eia 7..3 one koji nikada nisu niSta izumeh
za one koji nikad ni~ta ni~u tstraii~~li
za one koji nikada nl§la m~u ~I<:ot~h
ali oni se predaju, poncsem, bitt sVIh stvari .
neznalice za povrSnost ali noSeni pokretom svih stvari
nc brinuCi se da ukrote, ali igrajuCi igru sveta
pravi stariji sinovi sv~ta .
porozni na sva struJanJa sveta
bratski vazduh svih struja sveta
ani su brazda svih voda sveta
~=~~ ~~~ ~~!t: ~~~ drhCe od samog pokreta sVeta
5
~~~~~ ~~~ ~~~~~~!\~li~:buden.a mu!kim s~ sunca
oni k.oji zn~ju Z:cnstvcn~st Iu~e uljanog tela
izmirenih ushiCenja until~~ 1• zvezde
ani Ciji put nad:livljava ~hJ~nJe traval 1
Eia potpuni krug sveta l ta)na slaganje.
;;:as~~~~~ ~~~rnog od ogromnih :kraprskajU pod tvrdim
njegove pobunjemCke zglobove o zvezdam&
2'17
 njihovu krutost plavog Celika koja buSi mistiCno meso
sluSaj njihove pobede kako trube poraze
Cuj sa ogromnim alibii ma njegovo bedno posr tan je
Milost za na.Se pobednike sveznajuCe i naivne!
{Iz Sveske povratka u rodni k raj).
Rekao sam da se Saksova i Sezer mogu uporediti. Razliku iz-
medu jednog i drugog pesnika naveo sam ranije. Sezerova poezija na-
bijena je protestom, dok je (primili smo postavku Klesmana) poe-
zija Saksove, poezija oplakivanja. Klesman kaZe da kod Saksove
nema nikakve eksplozije mrlnje. Takve mri:nje nema ni kod Sezera,
i on ne traZi glavu pobednika. Naprotiv, on traii milost za njih. I
kaa Sto nije za Sezera mr-i..n ja Sto ga odvaja od Saksove, taka nije
Saksava odvojena od Sezera Sto bi u njenoj paeziji bila samo lamen-
tacija, a nikaka protest i neslaganje sa zloCinom, pa Cak i be5.
HoCu da kai:em, ni kod jednog od ova dva pesnika nema mrZnje, ali
ima otvorenog neslaganja sa svim Sto je neljudsko. Kao Sto dielati
ne mogu preuzeti jezik pesnika, Sto je reCcno u paCetku ovog teksta.
taka ni mrZnja dZelata ne maZe da budc preuzeta od pesnika.
Rekaa sam da ova dva pesnika imaju n~eg zajedniCkog. I eva,
ani, i jedan i di"Ugi su na strani humanosti , i jedan i drugi protestuju
protiv nehumanosti. I jedan i drugi to rade na h uman, najvgi hu-
man naCin, na naCin velike i prave poezije. Jedan pesnik znstupa
CoveCnost pevajuCi o muCeniStvu jedne nacije, drugi pesnik o muCe-
niStvu jedne rase.
Ni jedan od ova dva pesnika ne traZi krivce da bi im sudio.
Oni to ostavljaju drugom naCinu ljudskog miS ijenja i izra7..avanja.
Kad je posle progonstva Ncli Saks prvi put do~la u Nemal:·
ku godine 1965., neku godinu posh~ dobijcne nagrade za mir pa-
vodom ;;ajma knjiga 1961., u vreme adri:avanja procesa u AuSvicu,
Klesman je primentio da ana, iako su je odvnjnla samo nekaliko mt.."-
tara ad njeni h maguCi h dZelata iz praSlasti, nije imala ni jedne re~i
m:~je ni prakletstva ni za te di:elate, ni za taj narod koji je, bez
reel, trpeo reke nevine krvL Naprativ, ana je prili kom posete jednom
drugom gradu, Dersburgu, za Cije je ime vezana Jegendn o Fri-
drihu ~arba1·a~i, ga':'ori la samo a miru .. Jer mir je najveCa pobeda
n~d SVIm Sta JC neljudska. Vrcdno je navcsti njene stihovc umest')
nJenog gav01·a koji je tada odriala:
Miru
ti veliki oCni kapku
koji sav nemir zaklapaS
nebeskim trepaviCnim vencem
Ti naj tiSi medu svim r adanjima.
278
paczijr:~i:ej:u:!~}~~t~~ks~!lld~~ti !~ 0
~~u~e:J•ud
TV:oOC:e
5
je veC r_eC a ~Zelatima, ~ ne setiti. s.e plavokosih visokih mornara sa
Severa 1 Balbka, teSka JC zaboravtti Klemansoa kojt vraCa mitralje-
ze Noskeu.
Te.Sko je kad je u pitanju poezija Sezera traftb glavu belih
p0bednika sveznajuCih i naivnih. Ne mote se tra!iti glava cele jedne
kulture, cele jedne civilizacije. Cele jedne nesretne civllizacije koja
se danas koprca u otudenju, u reifikaciji, koja se gu!i u betonu i
Celiku i u metalnom mulju i atrovnom ulju svojih tehni&ih prona-
lazaka.
JoS Rembo primeCuje u svam ... Baravku u paklu.. : ..pravi tivot
jc odsutan .. , Mi nisma na svetu ...
Sezer na pitanje belag, tehniciziranog sveta ...Hora quota est ..
zna da taj tehni&i svet mora da se odrekne autentible libl~ti, da ~e
nj eg:ova VI'eme osloniti se na lo~iCnu, reificiranu~ aps~u.rrusao k~JB
trcba da iskljuCi svaka oseCan)e, svaka maStan~~· SBf!Jaren]e, san, ~JU­
bav. Sada jc vreme, kaZe Zan Onimis, sveta kOJl traZ~ strukturu~ .ahs~
sudara sa abjektima, sveta korisnasti ali apsurdnostt , syeta ko]l radi
za silu, ali ne za pravu egzistenciju Coveka, ~ef?e C1~~g d~ a
kaka ka.Zc Valeri: .. u barbarizam ng ta ne vod1 s1gurnt)e od ~~
duha ... I Qnimis s pravom zakljuCuje da dv~ ~omponenpodatek~je. ~~j:
{:oveku na raspolai.enju su ana tehni&a, koJOJ smo se . • I odi
od nas l:ini robote, i ann umetni&a puna revolta, ko]a nas v
mi~ljenju .. divljaka ...
I taka Sezer pritisnut modem om civilizacijom, seCa se svog
rodnog kraja, svoj~ .. divlja& e .. cr_naCke ~stojb~e,u~~~j=~~~~
..divljaStvo .. mu jc potrebno da b1 asveth.o sve ~ ld u psalme
zacije. I Neli Saks odlazi u jevrejske mttove, u_ eg~ ~eCoveOlost
i talmud da bi tom arhnj skom CoveCnoSCudo~v~t·l~~ ljudski i poetski
~d~:l j: ;~~~a~~ ~~~~ap~~~::~c~~~·c::~ is~unib i nj ena i Sezerova
poezija. . ~ 1 sam samo da podw-
Kompariraj uCi ova dva pesmka ~e eo Saks
Cern veliCinu i Cistotu velike i prav~ ~lJC Ne~e On~ je pesnik. Ona
Neli Saks nc maZe da obneVldt od_ mtin~ .koji je tolerirao bez
ne mofud a ospe sav revol~ na _nemaCkt "trOna to ne Cini ne samo
i jedne reCi prosi panj e nev~ne l)uds~ k~iv i neko drugi, kao ito
zbog toga Sto je za nesr~cu Ne~a c eCa da su koreni mnogo
kaZe Aragon. BuduCi da JC pesm~: on~e:oj neljudskoj civiliza~ji.
dublji. Znn kaa i Sezer da se :a. 1 0 l ih ne ~vaju i ne One
Zar se i danas ne toleriAu zloCmt, ~. vo nde doba doba tehnic'!-
baS n ajcivilizavanij e nacije. ~na ~-a ~~ej~ rovek robotiziran, da au
kih aveti specijalizacije, aliJenaclJC,.
ljudi Zi.ve' naprnve, a mrtve naprave five.
279
 njihovu kt·utost plavog Celika koja bu.Si misti6lo meso
slu.Saj njihove pobede kako trube JX>raze
Cuj sa ogromnim alihiima njegovo hedno posrtanje
Milost za na.Sc pohednike sveznajuCe i naivne!
{Iz Sveske povratka u rodni kraJ).
Rekao sam da se Saksova i Sezer mogu upOL·editi. Razliku iz-
medu jednog i drugog pesnika naveo sam ranije. Sezerova poezija na-
bijena je protestom, dok je (primili smo postavku Klesmana) poe-
zija Saksove, poezija oplakivanja. Klesman kaZe da kod Saksove
nema nikakve eksplozije mrlnje. Takve mrZnje nema ni kod Sezera,
i on ne traZi glavu pohednika. Naprotiv, on tra:Zi milost za njih. I
kao Sto nij e za Sezera mr.i.nja Sto ga odvaja od Saksove, taka nije
Saksova odvojena od Sezera Sto bi u njenoj poeziji hila samo lamen-
tacija, a nikako protest i neslaganje sa zloCinom, pa Cak i hes.
!loCu da kaZem, n i kod jednog od ova dva pesnika nema mrZnje, ali
1ma otvorenog neslaganja sa svim Sto je neljudsko. Kao Sto dZelati
ne mo~u pr..eu.zeti )ezik pesnika, Sto je r~e no u poCetku ovog teksta.
taka m mrznJa dzelata ne maZe da hude preuzeta od pesnika .
. . ~ekao ~am d~ ova dva pesnika imaju neCeg zajedniCkog. I eva.
om, .1 Jedan t drug1 _su n_a stra~i hu~anosti, i jedan i drugi protestuju
protJv n~humanost1 : I Jedan 1 drugt to rade na human, najvgj hu-
man naCm, na naCm velike i prave poezije. Jedan pesnik zastupa
~veCnc:'st pevajuCi o muCeni.Stvu jedne nacije, drugi pesn ik o mu~­
mStvu Jedne rase.
. Ni jeda~ od ova dva pesnika ne traZi krivce da hi im sud io.
Om to ostavlJaju drugom naCinu ljudskog mi.Sijenja i izrd avanja.
K~d je P?Sle progons~va Neh Saks prvi put doSia u NemaC-
ku godm~ 196:>.,__ neku godmu posle dobijenc nagrade za mir po-
vodom sa~ma ~nJJg~ 1961., u vreme odrlavanja procesa u Au~vicu ,
Klesman ~e J?l'lment\0 da ana, iako su je odvajala same nekoliko me-
tar~ c:'d n}emh moguCih _dZelata i~ pro.Slosti, nijc imala m jedne reti
m;~nJe m pro klets~va m ~a te dzelate, ni za taj narod koji j e, bez
~ec1 , trpe~ reke nev1_ne krv1. Nap~·?_tiv,_ o~a je p1·ilikom posete jednom
d ~gam gradu, De1sburgu, za ClJe JC 1me veza na legenda 0 Fri-
n~~~v~~r~~~-ol~' ;e~j'~~~~ s~_o do n:iru. -Jer mir jc najveCa poheda
njenog govora koji je tadao~dr~~la~o JC navestl njenc sti hove umest?
Miru
ti veliki oCni kapku
koji sav n emir zaklapaS
neheskim trepaviCnim vencem
Ti naj tiSi medu svim radanjima.
278
poezij~~i!·ej~u;;~~uiJ~t~~fks~!l~~~tr!~ T:ko"fe s~~~u~~e:;•kad
je veC r_eC o ~zelattma, ~ ne seti ti se plavokosih visokih mornara sa
;:"N':s~e~~lttka, teSko }e zaboraviti K.lemansoa koji vraCa. mltralje-
Te.Sko je kad je u pitanju poezija Sezera traftti glavu belih
pobednika sve_znajuCi? .i _nai:':"ih. Ne maZe se traZiti glava cele jedne
kulture, cele )edne Clvl hzaciJC. Cele jedne nesretne civilizacije koja
se danas koprca u otudenju, u reifikaciji, koja se gu~i u betonu i
Celi ku i u metalnom mulj u i otrovnom ulju svojih tehni&ih prona·
lazaka.
JoS Rembo primeCuje u svom ..Boravku u paklu .. : ..pravi tivot
je odsutan ... Mi nismo na svetu ....
Sezer na pitanje belog, tehniciziranog sveta ··Hera quota est..
zna da t.aj tehniCki svet mora da se odrekne autentiCne liblosti, da je
njegovo vreme osloniti se na logiCnu, reificiranu, apstraktnu misao koja
treba da iskljuCi svako oseCanj e, svako maStanje, sanjarenjc, san, lju-
bav. Sada jc vreme, kaZe Zan Onimis, sveta koji tra:Zi strukturu, ali se
sudara sa ohjektimn, sveta korisnosti ali apsurd.nosti , sveta koji radi
za silu, ali ne za pravu egzistenciju Coveka, vreme Cistog duha, a
kako kaZe Val eri : ..u harbarizam niSta ne vodi sigumije ad ~stog
duha ... I Onimis s pravom zakljuCuje da dve komponente koje stoje
Coveku na raspoloZenju su ana tehni&a, kojoj smo se podali, i koja
od nas Ci ni robote, 1 ana umetni&a puna revolta, koja nas vodi
mi.Sljenju ...divljaka ....
I taka Sezer, pritisnut modernom civillzacijom, seCa se svog
rodnog kraja , svoje ...divlja&e.. crnaCke postojhine, ka~ ljudsko~. ~o
..divljaStvo .. mu je potrehno da bi osvetlio sve bezumlJe nde ClVlli-
zacije. I Neli Saks odlnzi u jevrejske mitove, u_legende, u psalme
i talmud da hi tom arhajskom CoveCnoSCu osvet~Jla ~vu n~veOlos~
koja je vladala i koja vlndn svetom, sve ?ok n]~~ lj~dsk~ 1 poetski
ideal o miru ne hude postignut, kad Ce se tspuniti 1 nJ ena 1 Sezerova
poezija.
KomparirajuCi ova dva pesnika Zeleo sam samo da podvu·
Cem veliCinu i C1stotu velike i prave poezije Nell Saks.
Neli Saks ne maZe da ohnevidi od mrZnje. Ona je pesnik. Ona
ne moTe" da ospe sav r evolt na nemaeki narod koji jc L?l~rirao bez
i jedne reCi prosipanje nevine ljudske krv~. Q_na to nc Cin_t ne samo
zbog toga Sto je za nesreCu NemaCke knv. 1 neko drugt, kao Ato
kaZe Aragon. BuduCi da je pesnik, on~ ose~ d~ su k~r~. ~no~~
duhlji. Zna kao i Sezer da se radi o JednoJ nelJudsko~ cvthzaciJ •
1
Zar se i danas ne toleriSu zloCini, zar. ih ne podrfa;"J; ~ ~~
baS najcivilizovanije nacije. Ona zn.a da Je_ovo ode d~tizlo da su
kih aveti, specijalizacije, alijenaci]e,. da JC tovek ro ran,
ljudi Zive naprave, a mrtve naprave Zive.
279
 Zar pozivati na mrZnju i osvetu u ovom trenutku posle toli- DANILO ~IS, BEOGRAD
kih mrinja i osveta, usred mrZnja i osveta. Kao Sto se Sezer reSio
da mali za svemoCne, Neli Saks se r eSila da oplakuje Zrtve, isti-
CuCi svu vrcdnost i lepotu Zivota u miru , Zi vota uprkos zloCina i
smrti.
Ni mri.nja ni osveta ne bi bila dovolj na da svu nesreCu na.Seg
doba zaustavi, a nije dovoljna ni reC magije, ni reC pesnika, a ipak
je ta reC neophodna u avo bezumno doba betona i Celi ka, jer kao
Sto kaie Helderl in : .. Covek kao pesnik nastanjuje ovu zemlju ...
Ill kao Sto kaZe Klodei: .. Ti ne objaSnjavaS niS ta, o pesniCe,
ali preko tebe sve nam postaj e objaSnjivo ...

AMERICKA PRICA

Zvao se Di.on. Dii, ou, eiC, en. Imao je isto takvo prezime, sa·
sv1m obiCno. jenk1jcvko: Smith. Imao je pegav prCs.st nosiC, ridu ko-
su, tamnoplave oCi , zbog: kojih ga je miss Smith, njegova tetka po
mami, zvala dok je bio mali blue violet, pla v~ l_jubiCica.
-·ZaSto je tuZna· moja plava ljubiCica .. , pitala bi ga mils Smit
kada se vraCao iz Skole napuCiv.Si usne, dok su mu oO. bile zaklo-
njenc vclikirn Stitom kape za kriket na kojoj je pisalo dreCavim crve-
mm slovima Massachusetts, Sto jc bilo 1me kluba za koji je D&m
navijao, jer mu jc tu igrao stariji brat Alek.
A DZon bi odgovarao, nc podiZuCi Sti t sa oOju, da tetka Meri
nc bi primet1la da pla~e, jcr DZoni je bio vrlo naprasito i vrlo po-
nos no deri.Ste :
-Not hmg, nothmg.••
.. A uclto moJa ljubiC:ica neCe da ruCa? ..

:zo:::~:·~~J:i;~~aljubi Cica neCe da prizna da nije znala ko-

hko je sedam puta scdam iii 27 manje 18? Za§to neCe da prlzna da
nije z~~~nf~~.iz~~u~~~s~~?~uStajuCi suncu . da .osu.Si _rosu ~ trepa-
vica sedeo za s tolom i Cutao. Nije viSe govor10 m no m. not~u&g, nije
gov~I'IO uopSte niSta . On je 'bio ponosno deriSt~ i jedmo J~ mo~~o
svojoj mami da prizna kad ima neSt~ da_ s~ pr1zna. ~to JC ~ ~
D:loni, zva ni blue violet,
Cekao JC .svoJu ma~u a se vra
posla ... Mama •. , reCe onda DZoni kri'da se· njeSova mAma' .~atila 58
posla, a njegova mama je rckla: · -
··0 Johni, dear? ••
I taka se odmah sporazumeSe.. · to sam onom gaclll H:orasu
gospoda Morgan me kaznll~ ~to 5 . to kaiem. To da me
-
Grinvudu razbio nju.Sku. Rekla_ mt , Je dn
kaznila strogim ukol'om. I to da J C posetJ~.su
::a T eki drugi dan pre
11n . .,
rasp\.ista.~ - · ..
280 281
 DZoni Smit je bio vrlo drsko i vrlo iskreno deriSte. Zato je re-
kao maj ci sve Sto se moralo reCi. Zatim je zbacio sa glave kapu za
kriket, onaka kako je to rad ·o i njegov stariji brat kada j e joS Ziveo
kod kuCe, i poCeo d a srCe supu koja sc vee bila ohladila.
Gospoda Smit. njegova mama, zapita ga onda :
,..Johni, dear, da li ti je opet rekao ono. Ono da si -
••Yes. mother,.• reCe DZoni zaglcdan u svoju supu koja se veC
hila sasvim ohladila.
... zar ml nisi obeCao? ..
-Yes, mother , ali ne mogu to viSe da podnosi m. Nikako ne ra-
zumem zaSto on mcne zove taka. Zato sam mu rekao :
dokaZi
a on je rekao
pogledaj svoju zenicu
onda sam mu rekao
laZeS
pro veri
onda sam otiSao u WC i u ogledalu video da Horns nije lagao.
Kada sam se vratio u razred bilo mi je doSlo da zaplaCem. Onda sam
pogledao u Horasa Grinvuda i video da su i nj egove zenice erne.
Onda sam shvatio da me on za frk ava, zato sam ga tresnuo po n joka-
lici Clrn j e gospoda Morgan iziSla. Jer sam shvatio da mi nije rekao
istinu. Nije m i rekao zaAto me zove onaka. Ono sa oCima bilo je
zafrkavanje.
DZoni je bio tvrdoglavo deriSte, zato je joS povrh svega dodao :
··TuCi Cu se svc dotle dok ne prestanu da me zovu taka. Za.Sto
on i mene zovu taka ?..
Gospoda Smit, njegova mama, milovala ga jc prekorno i blago
po glavi i samo mu je rekla :
••J ohni, dear, Johni dear, dokle Cemo taka? ...
Ipak rnu je jednog dana - DZoni je veC imao dvanaest godina
i vee bio iskljuCen iz Skole - nj egov brat Alek objasni o o Cemu sc
zapravo radi. Alek mu je tada rekao:
.. o zoni, tako se viSe ne moi.e. Od tebe nikad neCc biti rovck.
Bogami. Aka nastaviS taka. Ti nisi ljubiCica, ti si Woolf, mali
kurjak ...
••A za.Sto oni mene zovu onaka? Ako mi to kaie.S, daj em ti poS-
tenu reC da nikog viSe neeu udariti ...
»Ali, Dioni, ti si balavaC.••
»Dobra, onda Cu se tuei. P ostaCu Di.oe Luis. Eto to Cu postati. ...
- ZaSto DZoe Luis, Di.oni? .•
.. on j e jak. On je najjaCi.··
.. on je ern ...
··On je najjaCi. ..
...Ali ti n isi ern .....
Onda je DZoni rekao:
...Ne mari , Alek, POSTACU ...
._A ako ti kaiem zaSto te zovu Crnja? Sta ee§ onda postati?...
282
••Sta god hoCeS. UpisaCu se na koledZ...
... oa ti kaZem? ...
..KaZi ako zna.S, Alek, inaCe Cu te zagristi za uvo. Bogami ....
..Vidi ti njega ...
..,KaZi, Alek ...
....Kako da ti objasnim, Dioni, ti si balavac. Eto, jedan tvoj deda,
zapravo tvog dede deda bio je po nekom opet tamo dedi - Cmja.
Eto zato. Zato te zovu taka. To svi u gradu znaju •.. Nego, ti si,
Dioni, balavander, i t:e znam kako sv: to d.a ~ objasnim .. . E~, moglo
bi se dogodi ti - vehm moglo - da 1 tvoJ sm bude to. Cm]a ...
•• Tha nk You, Alek,... reCe Di:oni. ·~Razumeo sam te. ZavriiCu
skolu 1 upisaCu se na koledZ. Vid~Ce~. Di:oni drli do svoje reO, iako
ti kai:eS da je DZoni balavander. Vtdece§, Alek ...
Di:oni nije b io balavander. 1. od~o je rec.. Umalo_ nije _pre--
tckao Aleka. Alek se vadio na to da JC b10 zauzet ~nke.to~ 1 rag~tJem,
no taj izgovor nije bio bog~nakako opravd~~· Jer.Je 1 D!oru_ tre~
nirao boks. a ipak je zavrS1o prava ~a C~bn ~odme . .~.amo J~Bn
semesta r posle Aleka, iako je Alek bto tn godine stari]t -~ nJega.
Onda sc otselic na Jug i otvorio advokatsku k~ncelan~u. Ubrzo
·oCuo kao struCnjak za probleme Crnaca. Izdao JC n~koliko zapa-
~~~~ broSura 0 rasnoj segregaciji na Ju~u 1 ?io na Celu Jedne deleg~~
. j . koja jc kod predsednika Ruzvclta \ZVO)eVnla n~ke vrlo znaa)
~~ee zakonskc propise, mcdu kojima pravo §kolovan)a crnaCke dece
nijc j~i~:i;~~;~e:;j!ienio jednom Cmkinjom koja je radila:.u nje-
govoj kancelat·iji kao pri ~ravnik. so"?t je ~~ sv~~u j~;~~~~:a ~~
gla da zahvah upravo .-dtktoru.. rnt u. I a
poslu.Na SVOJ tridcsct treCi rodendan. t!'i godine posle Zenidbe,~~n
Smit je r ckao svojo) Zcni da se neSto ne oseta dob~o. V~ro~ana o sk
si noC na prijcmu u Cast dclegacije iz.. Alabn:ne J(Ole;;, ~·e ovih stu-
jc alcrgiC.an. Tn njcgova prokleta al~rg:J~ prabc~a d~~bodili ~ sluZenja
dcntskih dana. Zbog t.oga su ~~ pas e rt. mes~ te su mu se po telu
vojnog roka , jcr jc bto ale~gtcal! n~ ~~~~-: ~voje Iagana sportsko
0
bile osule neke tamn~. mrlJC. Ct.m J~ le Ipak bi bilo dobra kada bi
odelo mrljc su takorect prekonoc nes a .
javili po doktora Metjusa. ~ . · le:Zao obliven zno--
Kada jc doktor Mctjus doSao, Dzon Sf!ut J~n ·aea mu je hila
jem. Po tclu jc imao ne~e ~~dne tamn~ml:~:· ~ccnio kao simptome
1
zamuCena i po:f.ulela, sto JC do~k~r ~l crnaCkim stanovni~tvom,
jedne vrslc zarazne Zutice, dost~ ces e me u
no koja je vrlo re tka medu belctma. . . . gospodu Smit, preporu·
CivSi ~j;~~~ ~~~~s ~~~~S: Jij~~t i' ~~~~anje. Pri odlasku. onaka
uzgre~T~~~~~ ~e~:~~~~ije javitc. Ovako se bojim da ~ Ie&nje
potrajati malo duZe....
283
 ··Ali .. , r eCe gospoda Smit zabrinuto, •. o zoni se tek jutros razbo-
lco. SinoC je joS bio sasvim zdrav i dobra raspoloZen ...
DoktOl· Metjus sc malo zam isli , zat1m obeCa da Cc doCi sutra.
Ukoliko se pacijent ne bu de oseCao dobra neka gospoda javi i pre.
U bilo koj e doba. Za gospodina Smita neCe Zalitt tru da.
Ujutru rano, oko Cctiri, doktora Metjusa probudi telefon.
,.Q. K ... rcCe doktor Mctjus i :r.bunjena ustad e ne skidajuCi slu-
Salicu sa uha. ··Dol azim odmah .··
Gospoda Sm1t sc n ijc Salila. Di:on Snut, koga su u kuCi na St'-
veru, dok je bio mali, zvali blue v w let , a u ~ koli Crnja, le-lao je ob-
livcn znajcm i sm cSio sc, oCigledno oporavljen.
Doktor Metjus je morae da sednc, da nc bi odao svoju zapre-
paSCenast. Di:on Smit, koga su na Jugu zval i .. doktor .. Smtt, preko-
noC j e postaa Crnac. Umro je joS istog dana i sahranjen j e uz sve
~p·a ds k c poCasti na crnaCkom groblju gdc jc dospeo po sapst venoj i:e-
lj i. Ceo cm aC:ki Jug ga jc m~alio. Na pogrcbu mu jc svirao Cuveni
Luj Ar mstrong nekoliko bluzeva.
Poslcdnje rel!i koje jc pokojmk izgovorio onaga dana na uho
da ktara Metjusa govorilc su o s1mptamima umnog porcmecaja. Na-
ravno, doktor Mctj us je Cuvao tu tajnu sa profesionalnom diskret-
noSCu . Zadovoljan Sta mko nije posumnjao u njcgov izveStaj a srCa.-
naj kapi zbog urodcnog dcfckta i prcna pregnutosti na pos lu, dok-
tol· Mctj us j e preCutao i svoj u ncmoC da utvt·d i pravc simptome ave
neobiCne bolesti i a ve neobifnc smrti. U sebi sc zadovolj io jednom
vrlo uopStcno':l tv rdnjom, zapravo nekim mutn1m nasluCJvanjem da
postoj e stanJa 1 stvari kaje izlaze izvan okvi ra materijalnosti . Sarno j ~
jednog dana, kada jc vee svaki cvcntu alni dakaz n jcgave nemoCi bio
z~ i s t a dcmatcri j ali zovan , dok tor Metj us u jednoj zgodnoj pnhci za-
pltao gospodu Sm it, da H je ana poznavala n ekog Horasa Grinvuda,
no ana mu r ete da prvi put Cuje to imc. To je same potvrdilo njegove
sumnje da je pokajn i DZon Smit bio porcmctio umom. Jer eva lila m u
jc onog dana rekao:
··Svemu jc kriv onaj blesavi Horas Gri nvud ...
no, u:~.J~· ~~~~~·::l~smo, samo potvrdilo njcgovc sum nJe. 1, narav-
284
2 AK K ONFI NO, BEOG RAD
NA PESAH'
Na Pesa h j c Mojsij e izbavio J evreje iz Misira, preveo ih kroz
Crveno more Uer ona jc, kao Sto jc poznato, za taj dan, Jevrejima za
Jjubav presu.Silo, stvorio se nekakav pasaZ, a vadene mase se kao dva
diinovska zida zaustavile s jcdne i s druge strane tog prolaza) i. . . uop-
Stc ncSto vcliCa.nstvenije se ne maZe zamisliti. .
Jedi no sc sa tom veliCanstvcnom vizi jom ne slaie §to za taj dan
naS Ni sim mora obavezno da kupi Cetiri para cipela za svoje ~tvoro
decc. Kao da Ce ana imati da pre laze kraz Crveno more!. . . Pa im i
nova odcl a mora kup1li. . . J cr nijc to praznik kao praznik, veC je to
Pesah. Time je svc kazano.
SrcCom mi 1mama svoga, jevrejskog Baga - neka je blagoslo-
vcno imc Nj~govo! - pa sad ne J'aspi tujt~ mnogo i ne tr~~te detalje!
Glavno jc da su deca i avoga puta svn b1la u novlm halJmama, a na
noga~:as~~r:!~ ~~s~~c:~~;~ham, zajedniClu su proslavili velilru sve-
Canost · obrcd i svcCanu vcCcru uol:l praznika - Seder, a dve doma-
Cicc, Ktara i uj a Pa lomba, sporazumel~ .su se i,za ~jedni~
i za asist1ranJ e prilikom obreda, t j . P.n lik?m C.l~Ja Poves
':;W'::sb
iz Mi stra, tzv. hagade, kao i za pasluZJ:'anJC p~·~h ~om vetere. .
U seCanju svakag J evrcjina laJ prazmk JC urezan kao s1mbol
najle~:~bd~!;7~~Jj:v~~j~~~~a;v~~~i~!s~~iavljenom stolu blistaju svet-
njnci. Pod tamnim ncbeskim svodom Jelujava svetlost sveCa daje sve-
mu ne;~~~n::~~n~~e:::brnom (val jda na sre~rno~!) posl~~~~
su td pogaCe, bez kvasca zamcSene, macot, s~viJene Je.t:vet· or-
ge da taka simbolizuju poredak na kame ~C!Va ov~J ~ bol · gka,
nja je simbol vere, srednj a j e simbol znanJa_. a donj~ -:- Slm pu
na Cij im se pleCima drZe ani koj i ga vade l prosvecu]U.
kur&~l S~~e::~~J~v~;:~:n~P~~~~~J~~=!:ia:IJ~:~,~.·~:~~~~ prvoiD na~nCtmm na kon-
285
 Tu je i ostala rckvizita velikc predstavc : struk pelina (gorke
trave), da n~~ podseti na gorCine i patnje naSih predaka u zemlji Ia-
raona. Tu su, sa svojim raznim namenama: liSCa ad salata, jaja, i
alharosa - nekakva boZanstvena poslastica ad badema, jabuka, s uva~
groZda i SeCera, takode simbol nei:ega, u vezi sa Misi rom i fa raonom
Zbog njenog prekrasnog ukusa deci je miliji ad svih simbola, te kad
to dade na red, niko mu ad dece ne priznaje status simbola , pa se
za tili tas raznese.
Od ostalih rekv1zita valja pomenuti vino, specijalno ko~ er -
vino, jer u toku tog ob1-eda izgovaraju se i r e6 koj ima se Gospod
obraCao Mojsiju, kad mu je- poverio onaj istonjski zadatak, a tak-ve
reCi ne maZeS ti izgovarati tek taka, uz CaSu vade.
Najzad pofinje sveCanost:
- KadeS! - komanduje Jeruham, koj i jc ipak pismeniji od
Nisima, te preuzima i reZiju i glavnu ulogu u ceremoniji. - Napunite
CaSe!- sleduj e odmah i druga naredba.
Onda sc Cita mali tva i blagoslov :
- . .. Neka si slavljen i hvaljen, Gospodaru sveta,
za to, i za to i za to ... i Sto si nas izabrao i odlikovao iz-
medu svih naroda i darivao nam Zapoves!i . .
Da : hvala Ti i slava Ti, Bo:Ze naS, za Zapavesti. . . za amh desct
glavnih i - joj! - i za one hiljade i hiljade dopunskih . • .
Sad se Cuju uputstva mizanscenske prirode :
. .. Cdu CeS ispiti, izvaljen na levu stranu . . .
. .. Operi ruke, ali nikakve molitve uz to .
Zamoti pelin u sirCe, pa u slanu vodu, a onda izreci
molitvu i zagrizi ..
. . . Prelomi srednju pogaCu, pa manju polovinu vrati gde
je bila, a veCu zamotaj u ubrus i zaveZi , zavcZljaj prc-
daj najmladem sinu, koji Ce ga preko ramena prcbaci-
~~;~~~.a i ddati ga tako na ledima za vreme celog
mlad;~r~~~~ postupa po svemu tome i zaveZljaj predaje Nisimovom
To je, bogami, velika poCast. (Jer to, valjda, simboli zuje komoru
!
onaga zbega) .. maZe se mirne du~e reCi, da bi svaki zbeg po'.eleo tak-
~og komo.rdZt_JU. J e7 J?Sko obavlJa. tu duZnost sa puno dostojanstva,
sto ga staJe I 1zv esm ~ zr tav~. Jer n) egovo je mesta snda pri dnu stola,
te taka on uvek osta)e kratk1h rukava kad dodu na red alharosa i dru-
ge paslastice.
A sada kreCema.
Zavni~y~~:~;~;~~~a~~l~~:n~~~· s~~!~~:e~~a1t~~~ot, podi~c poslu-
.. ~v.o je .kruh ~uCeniCki, koji su naSi oCevi jeli u ze mlji
MtStTS~OJ. Ko 1e gladan neka dode da jede, ko hoCe da
svetku3e, neka dade da svetkuje sa nama. Ove godine ov·
de, a dogodine u Jeru.salimu, kao slobodni ljudi.
286
(Pritom se, kad se svefano.st .o bavlja u sobi, sva vrata Sh-om otvore,
a za stolom se uvek ostavlJa Jedno prazno mesto za slub.jnog gosta.)
A kad se posluZavnik ponovo ostavi na svoje mesto, na scenu
stupa Jeruhamav Benko.
On proCita iz hag~~~Bvo pitanje:
.. Po Cemu se ova noC razlikuje ad svih drugih noCi ?...
To - sigurno u cilj u da se iznese i podvuCe smisao ovoga sla-
vlja.
Onda on, opet iz knjige, ci tira kako se provode druge, obible,
noCi, a kako ova:
...Drugih noCi moZemo jesti sedeCi Hi izvaljenl, a ove -
samo izvaljeni.......
Sad Jeruham prol:ita iz hagade n~to kao objaAnjenje te veli-
kc zagonetke, svi se Cine da su razumeli, pa se ide dalje. (Uostalom,
zaSto bi se i trudili da razumeju, kad ani, u stvari, sasvim pristojno
sede i nikom ne pada na urn da se izvali ?)
Zato niko ne kvari ... ~timung•• traZeCi neko dopunsko obja!nje-
nje. A aka bi neka v~eras i zapitao neSto,. on bi _ponajpz:e pitao ?t-
kuda i kako se na ovom sedern obreo onaJ - MtCa, onaJ . .. Oonm.
Dodu.Se, u hagadi se lepo kaie: ..Ko je gladan, neka dode da
jede.... Ali mi znamo da MiCa nije zato doSao ~ to je gladan. Nije
doSao ni da svetkuje sa nama, poMo on nije Jevrejin. Miea je doiao
zato Sto ga je pozvao Benko Jeruhamov, po Zelji samog Jeruhama.
Pa Ata li je to krupno i vaZno smislio Jeruham kad se na to
odluCio?
To ih sve vrlo Zivo zanima. I Palombu, Zenu Jeruhamovu, jer
Jeruham nije ni njoj to poverio. Ni njoj ; ni Doni, svojoj j~ici,
ni Klari , susetki i Doninoj majstorici. Je: Jeruham . nema obt.~J da
nekome poverava svoje velike planove, ru da se s kim savetuJ.e.
Sve njih to vrlo Zivo zanima, ali poves.t koju hagcula pr1~ ne
dopuSta nikom da se izgubi u prazna nagaf:!anJ&.
.. . .. Bili smo robovi u zemjli Misir~koj .., .nas~vlja Jeru:.
ham r ec'::itativ, ..ali Bog nas je izbavto svo1om stlnom m<K1
~~~tizO: 1:~~~0:::~ . 6tdesa p~Cinio naS Bog radi ;w:,~
~~i~':uz~ 1~~:~::~;ti :S~;~~o:~~:,: oto-
me .....
(Uzgred budi reCeno, biCe da radi toga valja te veferi sedeti
izvalj~agzaa!p::~m~aljda primera radi, navodi Cetiri rabina, svakog
poimence, koj i su 'taka jedne no.Ci Z83~. i do.narednog j;::avalrasj8 ~
ljali, sve dok n isu naiSli njihov1 utemct da th podsete
na jutrenje.
287
 "". . . Pa su naSim rabinima (onim goreimenovani m) bilo
po§lo Cetvoro dece, jedno pametno, drugo zlot:e.sto, treCe
priprosto, a Cetv1·to sasvim n i§Ci (luhom , da se nauCi i pou-
Ci. A oni svakome sve od poC:etka objasnili, sve od Avru-
;:~e!~fok~oi :o :o ~aa~j! ~tkoM1:ii~B~J~~S ,:~r~~~"o'Jvv~~'::a ~~=
0 0
baviti, a 11gnjetaCe kazmti . . .... WP
A to je, brate si mi moj, kao da je sa njima sklopio Savez 0
ve6tom prijateljstvu, o Cemu je, uostalom , u hagadi, izdan i kao neki
zvaniCan kominike :
... Boiansko providenje nas j e uvek spasavalo i ne postoji
taj neprijatelj naSeg roda koji nije stradao!..
Na to se onda, uz odgovarajuC1 blagoslov, ispije Ca§a vina
(posle odgovarajuCe ind ikacijc), pa se pripovest nastavlja:
.... .. Taj poziv za boravak IL Misiru, koji sit Jevreji dobili
od [araona, rabinima je ostao nejasan, jer se iz njega ne
vidt da li se radi o slaLnom ili privreme-nom boravktt, i
oni sad raspravljaju i o tome . .. ••
Uostalom, pitanj e je viSe teoretskog znaCaja. Jer taj boravak
se ionako bio otegao na viSe stoleCa. Na.Se pleme se d otle razmno-
Zilo viSe no Sto su Misirci Zeleli, politi&i kurs se sasvim izmenio
nastalo je proganjanje J evreja, patnj e i stradanja, fiziCka zlosta.v~
ljanja, a oni svi se, kad je to postalo sasvim ncizdrZljivo, obratili za
pomoC Bogu, pozivajuCi se na savez, koji je On svojevremeno sklopio
sa naSlm precima, Avramom , Isakom i Jakovom.
: Bog je pt"iznao punovaZnost saveza i odazvao se. Dve glavn e
ta~ke ugovora doslovce j e ispunio : J evreje je izveo iz Misira a Mi-
sirce kaznio kako su zaslu:lili. ' gonioce - bito bi nam dosta !
pasti ~!'s~~s~jf~. se u smislu druge taCke ugovora sruCilo deset nn·
Sad je valjalo nabrojati koje su to napasti.
. No za nabrajanjc mizanscen predvida izvcsnu ceremoniju u
smtslu toga sada ulazi Dona ~a bokalom vade i lavorom i prijazi
Jeruhamu. Onda ~.eruham . poC.m je da nabraj a tc napast i, 'a pri. po-
menu svake ad nJth, on stpa tz CaSe m alo vina u Javor a Dona iz
~~~a~~~~a v~~:v~;.eko vina, okrenuvSi glavu i Cuvaju'Ci se dobra
Svi paZl~ivo slu.Saj~ i posmatraju. Kao da im pred oCi izlaze
svete_ napastt GospodnJ e, svaka za sebe, onim r edom i kadencom
~:~ ~~d~%u:~~ ~z odgovarajuCi pripev pomi~je, pa on vl nom, a
8
Krv (voda Nila s~ u krv pretvori t;}
Zabe (prekriSe sve, pa i domove) ·
Najezdu komaraca
288
~~:~~~r:~Jes~~~~ljude i Zivotinje
Lepra
Krvava kiSa na useve
Skakavci
ZamraCenje sunca
Pomor novorodenCadi.
U ovom . ~usretu sa . dre~im vremenima Dona deluje kao cvet
kaktusa .. ProbtJa se cvet tz r~znog, ~astavog lista i pratine, koja se
u s~~jevtm.a naslagal~; ona. JC sv.a J.edno .slatko o~je sa svojom
svezmom 1 prekrasmm baJem nJemh boJB. I sasvun je u redu Ato
ritual propisuje da se ne sme gledati u onaj Javor, jer to kao da ·se
sa lica Zivota spiraju sve gadosti, koje njene oQ. ne smeju da gledaju.
Njen pogled se susreCe sa MiCinim, i osmeh izmamljuje osmeh. A
MiCa kao da je osloboden one teskobe koja ga celo vreme pritiskuje.
sada se veC viSe ne pita Sta Ce on tu i u ovom ~asu?
. . . A ani rabini sada prave definitivan bilans, srabmavaju Ata
znati i koliko iznosi te-lina svih onih napasti i svaka napast ponaosob
u odnosu na celu katastrofu, koja je u samom Crvenom moru snalla
vojsku koja je poSla u poteru za beguncima.
Rezultat tih, kako bi ih nazvali, ...zakljubtih raCuna.. sada na-
meCe i jedan krititki i samokrititki osvrt:
... o, kolika mora biti naSa zahvalnost SveviSn.jem za sva
dobrotinstva kojima nas je obasuol
Da nas je samo izbavio iz Misira, a da nije kaznio Misirce
- bilo bi nam dosta! Da ;e samo napravio prolaz kroz
Crveno more, a da ga nije presu.Sio- bilo bi nam dosta!
Da je samo presu.§io prolaz, a da u njemu nije potopio nale
'
Da ;e samo podavio naSe gonioce, a da se nije stanw za
nas punih. Cetrdeset godina- bilo bi nam dosta!
Da se sa17W starao za nas punih Cetrdeset godina, a da
nam nije padala mana s neba- bilo bi na~ dosta!
(Med:u nama budi reteno : sve u svemu, .bilo je to ipak jedno
sasvim neracionalno rasipanje.) · .
Ali idcmo dalj e. Zakljutnu reC daje rabi Gamliel:
. .. Nije ispunio svoj zavet ona; koji ne izgouori n.agla!
ove reti:
Pesah
Maca
i Maror!
Dode mu kao n eko zaricanje... zavet, , !~ lil .
pomlsli da je Pesah - ovaj dana.SnJI prazru_k , da
P::_ak:.J!
J:em •te
(pelina,
ovog pashalnog hleba, i da je maror - nwv one ~ Z1
289
 alharose itd.), to onda ne izgleda n i take riskantno. Medutim, biC:e Sad eto ti vola:
da u ovom trenutku to ipak ima neko znaCenje (jer neC:e valjda jedan ispi .vodu do poslednje kapi
rab: Gamliel - pokoj mu du~i i slava mu! - da tek taka izbaci neku Sto ]e ugasila oganj
besmislenu parolu!) i take svi gromko izgovaraju one reCi. Sto sagore batinu
Nastaje intimniji deo svetkovi ne. Sada je i Zenskadija zauzela Sto pretuCe psa
.svoja mesta za stolom. Pevaju se psalmi , a potom se, uz propisne Sto ujede ma&u
prethodne blagoslove (...Neka si hvaljen i blagosloven, Svevi~nji, za Sto mi proZdra jagnjeSce
to i za to ..) razdeli i pojede sva ona rekvizita simbola (pelin, alha- koje mi babo kuplo za dva dmara.
rosa i ostalo). A popije se i malo vinca.
Dona je sela sa ostalom Zenskom decom. Dvoje rnladih izme- Vola je mesar zgrabio,
njuju poglede, skrivene i neskrivene, a ionako su meta osmeha, ve- zakla ga i ra.SCer~i:
selih dobacivanja i Sala. Sto je najglavnije: apetit nije nikoga izne- ~to je popio vodu
verio, i vince se sad maZe piti i bez onih blagoslova, te raspoloZenj e ~to je oganj ugasila
postaje sve bolje, pa i buCnije. A posle vetere nastaje nezvaniOli deo, Sto je batinu saZeo
Mirca. Sto jc psa pretukla
Prema tradiciji sada se peva Balada o jagnjetu (Had gadja): Sto je mal:ku ujeo
§to mi proZdra jagnjeSce
Jagnje§ce rni babo kupio. kojc mi babo kupio za dva dinara.
No naide maCka, razbojnik,
I proZdra jagnje~ce AI' i mesara stiZe sudba
koje mi babo kupio za dva dinara. odncse ga smrti andeo
Sto je vola zaklao
Pseto je zloCin videlo, Sto je vodu ispio
skoCi i ujede maCku §to j e oganj ugasila
Sto mi proidra jagnj eSce Sto je batinu saieo
koje mi babo kupio za dva dinara. Sto je psa pretukla
Sto je ma&u ujeo
Batina se tamo zatekla Sto mi proZdra jagnjeSce
koja je odavno pretila psu. koje mi babo kupio za dva dinara.
P retuCe batina pseto
~to ujede maCku
Najzad javi se SveviSnji
~to mi proZdra jagnjeSce i za navek progna smrt
koje mi babo kupio za dva dinara. Sto je mesara odnela
Sto je vola zaklao
Ali batina dobi svoje: Sto jc vodu ispio
sagore je oganj i plamen Sto je oganj ugasila
§to je pretukla psa Sto je batinu saZeo
Sto je ujeo maCku Sto je psa pretukla
Sto mi proidra jagnjeSce Sto je maCku ujeo
koje mi babo kupio za dva dinara. Sto mi proZdra jagnjeSce
Sto mi babo kupio za dva dinara.
No i njih sustiZe kazna: Had gadia,
ugasi voda Zar i plamen Had gadia. ..
Sto sagoreSe batinu
Sto pretuCe psa
.Sto ujede maCku Pesma pleni melodijom i sadrlinom. I n.e samo decu. Uos~om.
.Sto mi proZdra jagnjeSce ova nalaze u njoj i neSto komiCno Sto ih zabavl~a,.. ~~ se. osmeJku~
koje mi babo kupio za dva dinara. i do zore bi pevala. Pa i stariji, kad .samo ne bt bill lSUVIAe umor
291
290
 No treba i gostu ukaznti paZnju. Da se ne bi osetio odveC stra~
nim u ovoj radosti.
- Neka nam sada i naS gost otpeva jednu pesmu !
Gost sc neCka. Nelagodno mu je. Ali Benko nava]juj e. I Dona
mu nosiCem daje neke znakove:
- Da Cuj emo vaSu pesmu !
Jer MiCa ima svoju pesmu. Svoju i Benkovu. Svi gledaju u nj 1h
i traZe pesmu. Umorni su ; ali puni ljubavi neke, za sve i za svakog.
I puni opt imizma. Sto je Bog dobar, i Sto su ljudi dobri i Sto je sve
dobra.
Benko intonira, a MiCa zapeva:
··Ala mi je merak
vo Struga du Can da imam .. .
Divno pevaju. Ali zaista divno. Razdraganost je baS sve oza-
rila, uprkos umoru. Ali to viSe nije Pesah, Jeru ham nije zadovoljan ,
i to prenosi i na druge.
Odjednom je sve osvojila neka praznina. Mu:a ustaj e da sc
oprosti. Benko ustaje da ga isprati. I Jeruham polaz1 sa nj ima. A
onda kaZe Benku da se vrati.
. To je bilo jed!le jevrejske prestupne godine, tc se do Pesaha vee':
btlo dobra zakoraC1lo u proleCe. Jorgovan je veC cvetao. I zumbuli
I u tihoj noCi sve j e proleCem zamirisalo.
PoCuta~e malo, pa Jeruham upita MiCu:
. . - No, pa kako vam se svi delo kod nas? ... Nadam se da vam
JC h1lo prijatno - nastavio je ne CekajuCi da MiCa Sto od,ovori
. - I _neobiCno, zar ne? ... Vi sigurno nikad niste videlf kak~
mt p raznuJ ~O... Mora biti da vam je bilo malo i onaka ... teskob-
no.. . nepr•Jntno... Sigurno ste se tu i tamo zap1tali : .. sta Cu ja
ovd~? ... . . J e 1' da? ... .J?a, da, u takvim prilikama Covek odjednom
osetJ da . . : kako da_kazem ... prosto oseti da mu tu nije mesto ...
Iako su svt veoma ~Jubazni prema njemu . . . Znam ja to po sebi. Za-
tekao sam se_ taka Jednom - bio sam na putu - pa sam se zatekao
~aS n~. BadnJC veCe kod nekih prijatelja, vaSe vere... A j kod vas
1ma SlJaset tt_h ceremonija. I, pravo da vam ka:lem, odjedanput, up-
rave, u nekohko mah~va sam osetio da bih bio prest·eCan da se nisam
tamo zatekao! ... Svt su prema meni hili jako dobri i srdatni a ja
kao smrznut: C:ovek os:~i da je~mo !judi, ali nismo Jsti, da smo t~di. . .
A sada pomtshte da nlJ C _svB:kt da~- - BoZiC, kao Sto nije sva ki dan
- Pesah. Im a dana kad lJudtma mJe svaka pomisao - mcd i mlcko
Pa ni svaka ret. Kako li tek onda Covek mora da se oseti tudinom i
... A tek aka si celoga Zivota sa tudima i medu tudima 1
Mi Ca Cuti. ~eSko n:u. je. ~ori se sa sohom. Da 'it· da progovori
~uaC:j~~· eta, sad Jasno vtdt da JC stari u sve upuCen? Najzad se od-
- Znate, ja sam spreman da predem u va.Su veru
Jeruham se trgnuo: ···
~ N~! To nik~ko!. .. A_ ~~ Ce nama jedan Jevrejin viSe? . . .
Ne, V I to mste dovolJno p.-om1shh .. . Pa zamislite samo: kad vam se
292
rodi sin, neko Ce ga istuCi zato Sto je razapeo Hrista.. . Zar se ne
seCate kako stc vi _radili ?... Znam, znam, vi ste onda bili jo! dete i
~~t:a zr:ll~a!~e:;~~t~ . ~;~ ~1je o~:am;:o~!'~g~~~~. ~ldi~ ~
slim da je to ovako : svi smo mi razapeli nekog Hrista... I stalno ga
raspinjemo. Sve - deleCi pravdu . NaSu, ljudsku pravdu ... Pa se taka
t:-esto deSava da je delimo taman onaka kao kad ste vi tukli ono dete.
E vidite, toga dana ste i vi raspinjali Hrista. . . I to je taka valjda
oikada je ljud i na svetu. Sa nama to traje vee dve hiljade godina.
Pa kako vi onda, taka se za sve vreme radilo, a i sada rade ... Ijudi,
narodi, drfave. . .
MiCa sc uzalud trudi da odgovol'i neSto. Pa on, zaboga, nema s
tim nikakve vcze. Njega se to savrSeno niSta ne tiCe . . . On samo voli
Donu . .. Pa kad je svc to taka, zar onda ne hi bilo prostije da se
Dona pokrsti? Onda niko neCe rnoC:i da proganja njegovog sina fio
je razapeo Hrista ... Ali otkuda on sme taka Sto da kate Jeruhamu?
Ne sme. Ni reCi! Ni najmanju aluziju! A bog zna da li Ce i Donu
moCi ~ ~:~~~~~: kao da jc hteo da MiC:i dil vremena da sve to do
kraja ~~~~~~ ~~~~v~!a~ama to teSko breme na pleCima? ~a vi pojma
· ncrnatc sta to znaCi. . . Ne, ne! Ja varna Zelim mnogo srece. ·.. Budite
vi ! ivi i zdravi . . . I budi tc sreCni . .• J er vi ste dobar mladiC.. ·
=~~ ~a~ezt~~~~e~e.fo 0
:: :!~~r::~ taka Cini, mladil:u. Mo-
Zete i: ~~. ~Lc~dk~~ !~ 0;~~.~~aN'IJ~!e~::~ d~
0
kaZe svoju misao do
kraja.- Mojc dete ncCe promeniti verom, mladiCu!- presek_ao gat~
Jeruham. OStro i Zustro. - Dok sam ja Ziv - neCe! To izbtjte se t
iz gla~l f~~~~i~a ~~a~~~~s to nije viSe taka vaZno ! - primeCuje
ncsig~i~ ~a~~~ j~i~~- joS uvck vrlo vainol .. . Jer mi moramo da
ostanemo _ mi 1 •• • _ Pa videvSi da ga MiCa ne shv~Ca, doda~en:!:
u Sali , pola u zbilj i : - Takav je na.S ugovor sa Bogom, I tu Cove
izboraNa'd njih se svelo nebo, posutorni_l~ja~~~~u::C::~e:~st~. eka
OenC~~~~ ~~o~i~~~ ~~k~~~~~~:C,r~: se rastali. Kao dva dobra
1
sHka
pnjatelja ...
213
 IVAN V, LALIC, BEOGRAD Vlasnika traZim,

Posao j e preozbiljan,
Umor u k:rvi preCiSCen talon se
Kao zlato u ~ice zglobova;
lzlizao sam metalno liSCe zvekira, istanjio korakom
Hiljadu kamenih stepe~~j su
Vodile do zida i
iza zida je more,
Taj Skalski oblik sudbine.

AVRAM U SEB! Iza!ao sam kroz vrata ad PloCa,

UveCe istog dana, nezabeleZenog. . ..
U gradskom l etopis~, raCunin:a, lStOrlJI
Gorak je taj pesak morski, mnoZenj e moje, Lepe, seCam se, veStme nesta]anja.
Plai!e u slabinama mojim veliki narod,
Svirepo je obeCanje, mera neobrazloZena,
A plotni putevi dugi;
ovde plane gram,
Tame se more otvori kao knjiga
ReCenicu da povedem u neCi tkom rukopisu,
I proroci prevrCu vatru po ustima,
I pr~ina se ne sleZe na drumovima,
I kuini usev lomaCa sa Satorima putuje -
A Cudljivi su andeli , Cudljiv zakon
Koji ih Salje u odluku, u dugu stra.Snu ljubav
S veCnoSCu Sto je Cinim ;
seme moje urla
I slavi te, jer mora, ti Sto mi prostru log,

AIIASVER U DUBROVNIKU

USao sam kroz vrata od Pila

Kraj straZara od zimljive gline;
Kao kratka ruin hranjena mirisom katrana
Buktala je luka u rumeni jutra.

U Cesmi na trgu brblja veda, a dvojica

Od bronze koja umir e zeleno, na kamenom tornju
PoStenom merom krCme vreme, ro bu zaloZenu
Ocima gradsk:ih otaca, bez priznanice;
294
 DORDE LEBOVIC, BEOGRAD
GRABNER (OFF): Zar je moguce da ste me zaboravili, VIlma? A
b1h smo du~o. vremena zajedno. Ne, •zajedno.. nre
prava rcC. Bth smo neSto viSe od. toga. J
VILMA: Vi ste eses hauptSturmfirer Emil Grabner.
GRABNER: ~a sam Emil Grabner, advokat. Skroman advokat iz
Jednog malog grada . . . Iz dalekog grada, naravno.
VILMA (OF~~tai:~...~ve csesovac Emil Grabner, komandant •KuCe

Grabner pride VHmi.

LUTJ{A GRABNER: !:~~~~j~:~·~ica Vilma Rajner, lutka sa kreveta broj

TV drama VI LMA : Cula sam da ste poginuli.
GRABNE R: Te glasine su i do mene doprle. Medutim, za razliku
od vas, ja nikada nisam u njih verovao.
L I C A
Grabner pode. Zastaje kra.j stolice, na kojoj ac, pored
DR VILMA RAJNER-JELINEK mnogobrojnih ukrasa , n.alazi ; jedoo velika, raskoino
EMIL GRABNER odevena lutka.
DR JELINEK GRABNE R: (Okrenut Vilmi ledima): !mate kCerku?
Grabner o~eku.je odgovor.
LOKACIJE Vilma Cuti. Grabner podiie sa police okt>ir, u kome ;e
Salon fotograjija devoj~ice i deCaka.
Predsoblje . .. I si na i kCcrku . dakle. Ja imam Cetiri kCerke.
OkrenuvSi se prema Vilmi . . .
. . .:Zena mi je bila preterano upoma. Revnosna, ~o
~~og~~~:f~~: ;~%j!_vojni~kog mar§a - to su wii- bi se. (OsmehnuvSi se}: SreCom, pod bremenom godina
splasnule su i njcne ambicije .. .
Vojni~ki mar§ se postepeno stiSava. Grabner posmatra Vilmu. Njeno lice je bezizrozno. lede-
no. On pode prema njoj.
GRABNER <~r;!~n~o~~=~~ !~ Vilmu Rajner? Zivi u vaSem gradu . . .. Da ... Sin i kCerka , to je ipak najlepJe. Ca.k idealno.
ali nije isklju Ceno 9~~~ ~ 0 ~ead:~~~ij~~. :ilma Rajner -
0 Koliko sad imaju godina?
VILMA : DaSH ste samo zbog toga da se raspltujete o mojoj
GRABNER: Mozda se udala

VILMA:
·
.. .
je promenila i ·i~: J~ ~~?memla prezime . .. .A maZda
se Vilma, a prezivala se RaJn~~~. .dvadeset godma zvala
porodici?
GRABNER : I zbog toga , Vilma ... i zbog toga. Vi se verovatno se-
Cate da sam po prirodi veoma radoznao.
i:Ste~ek~~~~ .g.:JRer~k~.da
- doktor Vilma Jelinek. VILMA : SeCam se, Grabneru. Budite ubedeni da sam sve za-
GRABNER · Ne prepozna]ete me? Cud pamtila.
1 tridesetsest godma no. Razhka Izrnedu Cesnaest GRABNER : Pogadam na Sta ci1jate. ~1i siguran ~ dalikav~
pedeset Ne veruJem nJ~e 5:~s;e~~e~~~~~ tr~es~~~
296
0 niste zapamtili. Ne veruJem da ste blh to o o
prema sebi. I1i se, maida, varam?
297
 VILMA: Varate se, Grabneru. SeCam se svega.
GRABNER : Zao rni je Sto to Cujem. ZnaCi, vi ste dvadeset godina
nepotrebno rnuCili samu scbe ?
VILMA : Nije se rnoglo drukCije, GrabnerL.
GRABNER: Da se nije moglo drukCije, V I sada ne bi ste hili gospoda
doktor Jelinek 1 ne histe imali takav idealan deCji par.
VILMA: A ~ ta hi, po vaSern miSljenju , imala ?
GRABNER : NiSta, Vilma. NiSta, osim griZe savesti.
VILMA : Zbog ~ega ?
GRABNER : Zbog Cega? Nezgodno pitanj e, Vtlma. Zao m i je, ali
duZan sam da vam odgovorim. Zbog toga Sto ste hili
bludnica ... Da dopunim: esesovska hludnica.
VILMA (LEDENO) : To nije istina.
GRABNER: Vi kaZetc da nije istina? Molim. Onda sigurno n ij e
istina. To me, uistinu, vcoma raduj e.
VILMA: Ncmate nimalo razloga da se raduj ete, Grabncru.
Vilma prilazi telefonu. Podi:ie sluSalicu. Grabner je
posmatra potpuno stalo:ieno.
GRABNER: A-ha , razumem. Vi Cete me, dakl e, p1·ij aviti?
VILMA : A Sta ste drugo oCekivali?
GRABNER : U tom pogledu ja nemam vi Se Sta da oCekujem. Ra-
zumete? Zakasnili ste, Vilma. VcC sam prijavljen.
VILMA: Ne verujem. Onda ne biste hili na slohod i.
GRABNER : Da se razumemo : ja sam samo o k r i v l; en, ali jo~
nisam progla.Sen k r i vi m . SkreCem vam painju na tu
malu, ali znaCajnu razliku .
Vilma se trenutak koleba, a za tim odloii slulalicu. P au-
GRABNER: Izvinite, mogu li da sednem?
Vilma slegne ramenima.
Grabner se zavali u fotelju.
... Na nogama sam skoro ceo dan . Nije vas bilo lako
pronaCi ..
VILMA: Kako ste se uopSte setili da me traZite?
GRABNER : Nisam se se tio, veC sam os e t i o da vas moram potraZiti.
VILMA : U Skripcu ste, zar ne?
GRABNER : U .Skripcu s m o, Vilma. U Skripcu smo, oboje.
Vilma i Grabner se Cutke gled.aju. Na Grabnerovim us-
nama lebdi podrugljiv osmeh. On skrene pogled prema
polici na kojoj su flaie sa piCem.
.. .Cuo sam da su kod vas Ijudi veoma gostoljubivi.
298
VILMA : N e prerna svima.
GRABNER : GreSka. SreCom, nije presudna.
Grabner pruZi prema Vilmi tabakeru
. . . l zvini te, ja vas mogu ponuditi samo cigaretom.
Vilma ne uCini ni najm~mfi pokret.
VILMA : Da Cujem, Grabneru, zbog Cega sam j a u !kripcu?
Grabner, ne ZureCi se sa odgovorom, pripaU cigaretu.
GRABNER : Bili ste neprorniSljeni, V1 lma. Niste ispekli, a ipak ste
rekli. I to ste rekll rnnogo toga. BiJo je to, istina, davno,
alibi lo je. A Sto je najgore-os tala je. Razumete?
Ostala je izjava Vilme Rajner, logoraSice iz .. KuCe lu-
taka .. , data pred savezniCkim vojnim vlastima.
Vitm.a seclne.
VILMA : TaCna, Grabneru. To je bilo neposredno posle oslobo-
denja.
GRABNER : To vas donekle pravda. Donekle. Pretpostavljam da vam
je u tim Sokantnim trenucima povr:atka u Zivot nedosta-
jao deo svesti. Svakako mste ~ogh _zr~~o da rasudujete.
A vaSi oslobodioci su to veSta 1skonstlh. Veoma pedan-
tn o su beleiili svaku va.Su reC.
VILMA : A te reC.i su tek sada proCitali ? Posle dvadeset god.ina?
GRAB NER ; Nc bi ih nikada proCitali da se Emil Grabner, esesovac,
nij e povam pirio.
VILMA : Ko vas je prijavio?
GRABNER : ~~i ~~vS~0~~~:a~tB~~~~~ ~u~~=..~~g;~ ~~e~ ~
moi:e da zna o .. KuCi lutaka .. ? :t:li~ta! S'":e S;Bffie pretpos-
tavkc Ni jedna Cinjenica! N1 Jedna Jedmal Njegov~
svedo~~~j e mogu da okaCe o klin! Ali .:. Ali . postoje I
javni tuZioci. A javni tui:ilac RoSonek Je vra!k1 uporan
momak Voli da kopa .. . A bunar se kopa dotl.e, dok ~e
ne naid~ na vodu. U ovom sluCaju na izja'":u Vllm: RaJ-
ncr. SrcCom, postoji joS jedno .. aJi ..... Ta p~srnena ~!;~:
jc pa nMem zakonu, zastar~la. Ona J?OStBJe pu~o
tek onda aka je Vilma RaJner potptSe - sa a.
VILMA : To bar n'tje problem, Grabncru. UmeCu, .valjda, da se
potpi ~em !
GRABNER : To j e jedna od moguCnosti.
VILMA : za mene ; edina moguCnost.
Grabner u.stane i pride Vilmi.
299
GRABNER : Cujte, Vilma : sve sam uCinio da dodem do kopije te
izjave, i sve sam stavio na kocku da bih vas pronaSao
pre Ro~o ncka . Priznajem, to sam uCinio najvi.Se radi
sebe ..
Grabner z natno podiie ton . .
. .. Al i, istovremeno, ja sam radio i za vas, i umesto
vas.
Nemojte dozvoh t1 da i 1n is lim umesto vas!
VILMA: Nekada ste z a h t eva l i da mislite umesto nas.
GRABNER (PLANE) : Ostavimo na miru ta vremcna! Mi zavisimo
od ovog. u kame sad Zivimo! Jeste h razumeli ?!
VILMA (LEDENO) : Taj vaS ton , Grabneru, nije u skladu sa ovim
vremenom.
Grabner, sa oCiglednim naporom, savlada svoju. uspla-
hirenost . Ponovo sedne.
GRABNER : Izvinite, Vilma. I meni Zivci mogu da popuste.
VILMA : Shvatam vas, Grabneru. Znam da niste u zavi dnom po-
loZaju. I treba da budete uznemireni. To, konaCno, i
oCekujem. Mislite da bih inaCe s varna uopSte razgo-
varala?
GRABNER : U redu , Vilma, uZivajte u mojoj uznemirenosu. Ali se
zadovoljite s tim. Nemojte traZiti niSta preko toga!
VILMA: Uveravam vas da Cu iCi do krajnjih granica ! NcCu sc
smi riti dotle, dok vas nc osude.
GRABNER : Da, Vilma ? Sarno postoji jedna nezgodna okol nost: da
bi me osudili , prethodno treba da mi sud e. A na tom
sudenju moraCete i vi da se pojavite!
VILMA: Sa velikim zadovoljstvom, Grabneru .
GRABNER: Vilma, ja vas upozoravam: sudenje ncCe biti tajno. Taj
proces bi bio obojen politiCki i nekima Ce stati do toga
da mu obezbedc publicitet. A imate li pojma Sta danas
znaCi publicitet?!
Grabn er ttslane i poCne da koraCa po sobi.
.. .lsti.na, Stampa nije oduSevljena kad im nude proces
~ vez1 sa koncentracion im logorima. Ponavlja se uvek
J$lO, zar. ne? ~asne komore, vivoeksperimcn ti , masakri
--:- to vee posl~J ~ ~osad!lo ... Ali, .. sJuCaj Grabner... pazitc
':'tlma, .taJ ~ lucaJ JC ncsto drugo. U tom proccsu, prbma-
c~te, bJlo b1 dosta senzacionalnog i golicavog - Cak las·
Cl vnog. I?~· da, to~a baS najviSe. Pa, molim vas, ima h
per.VCI'ZOIJe kombmaci je od seksa i brutalnosti? Javna
ku~a u lo~oru smrti ! Divan nesklad , nema Sta! Tu se
maze maSh dati krila . . .
Prilazi Vilm i i nagne se nad nju . . .
300
.. ·!:'o~ina;~ Ce .sv~ zw:imati, Vilma, sve: najsitnije,
naJmtlmm~e poJedinosti. Koliko ste klijenata imali na
d~n . . ..ko~tko na sat. . . kako su reagovali oni. .. kako
~;i~ ·::i~~~~o~~ ~~a;!e sO::fii gadenje, a kad vam je
VILMA: ~~ik~ £~~~~ J~;~!-uh!oCe - ja Cu im neprestano govo-
GRABNER : Emil Grabner Ce ih najmanje zanimati!
VILMA : Onda Cu ih naterati da se zainteresuju za njegal
Grabner se nasmeje.
GRABNER: Vi Cete ih naterati?! Vi? PrisiliCete, znaCi, te ale da se
odreknu sotnog peCenja i da se poslute bajatim mrvi-
cama?! Emil Grabner, zaslepljeni esesovac, fanatik, bedni
SrafCiC u perfektnoj maSineriji zloCina.. . Pa Ata?! Vrlu
vai.no! Hiljadama pula preZvakano! Ali, dozvoliCete, de-
vojka koja je posluZila za seksualnu katarzu stotinama
ozloglaScnih vojniCina - e, to je veC neAto o ~emu vredi
i pisati i govori ti!
VI LMA: Ta devoj ka to nije radila svojevoljno! Vi najbolje znate
da je hila primorana!
GRABNER: Pa Sta onda?! Da li je Emil Grabner svojevoljno postao
Sef logorskog burdelja?! Ne mislite, valjda~ da .~u je to
bio i.ivotni cilj? I on je Cinio, ono ~to )e Ciruo, pod
prinudom ... Jet· i naredenja pr~tpos~.vljenih su n~
vrsta prinude. Pa ipak, ko Ce prthvatiti ~~ranu ~a
Grabnera? Koliko njih Ce tu odbranu ozbtlJnO shvaUti?
VILMA : Ne zanima me, Grabneru. Ja, naime, neCu primeniti val
nnl:in odbrane. Ako Cu vet biti primorana da se branlm,
CiniCu to sa ubedenjem da branim istinu. A vi to ube-
denje nemate, niti ga mofete imati.
GRABNE R: .. Ubcdenje ....... Istina..... Ostavimo velike .rea, Vill!la.
Vi harem znnte da one postaju veoma m~le 1 b~a~Jne
kad se ~ovek nade u nevolji. A varna Je nevolJ.a bli!a
nego ikada. Ona je pred vaSim vratima, talco ~eCt. Mo:le
zakucati svakog trenutka - u liku jednog tuZioca, Mar-
tina R o~oneka.
VILMA Da lion zna moju adresu?
GRA BNER . J oS JUCe ruJC znao Kao ru ja, uostalom :· Ali, I~§:
v 1d 1te 1pak sam vas pronaSao Ro!onek Je, iZ8 Ak
mene' neAto sponJi, ali 1e dostli.an, budtte ubedem. ta o
ne danas sutra cete ponovo tmati nezvanog gos .
B1Ce mn~go ljubaznije pbodnnmlJ~· ":~tr~:a~::::-uJo-
VILMA ·
GRABNER Nemam naSta prottv Slo o em
Sonekom vaSu posJoviCnu gostoljubdvost,:tiza!mv::e
stoJno Jsprahte Sarno nemoJte ozvo
Jfn:
timne tajne ponese sa sobom.
301
 VILMA; Za1· mislite da Ro~onek ncCe potraZiti i dr uge svedoke?
GRABNER : Druge ? Koje, rec1mo. .. ?
VILMA : SreCom, nisam jedino ja iza.Sla Z1va iz ••K uCe lutaka ... !
GRABNER: Znam, Vilma. Ali, osim nas dvoje ko to jo§ zna?
VILMA: VaSe biv.Se lutke.
GRABNER : Grabnerove lutkc ne postoje. Ja nikada nisam Cuo za
nj ih. Za dvadeset proteklih godina ni jedna se nije og-
Iasila.
VILMA: Zeboravili ste Vilmu Rajner.
GRABNER: Ni ana se neCe oglasiti! Sigurno nij e toliko nepromi.S-
ljena da svesno srlja u propast.
VILMA: Nisam znala da Vilmi Rajner preti opasnost.
GRABNER : Sarno ukoliko bude svedoCi la protiv Emila Grabnera.
VILMA: Dakle, taka Grabneru?! Vi mi prctite?
GRABNER: Ja ..
Grabner se nasmeje.
. . .Bojim se da bi moje pretnje zvuCale o<2jno komi~no .
VILMA: I ocajno glupo.
GRABNER: Pa onda ?! Za.Sto da budem komiCan, a uz to jo~ i glup?
ZaSto da vam pretim? I, konaCno, Cime da vam pretim?
NajmiCu huligane da vas prebiju? Ili Cu vam k.idnapovati
decu? MaZda Cu vas zadaviti ? Zaboga, Vilma, ne budite
detinjasti!
VILMA: Za.Sto? Vi nikada nikoga n iste ubili?
GRABNER: Ja? Ne. Nisam.
VILMA : A, Cipora HirS? A, Marta Adler ? A, Olga Fridman? ...
GRABNER : Cemu slui i avo redanje imena? Ne Zelite, valjda, da
nabrojite svih ped.eset miliona Zrtava jedne davno mi-
nule kataklizme? l
VILMA : Sarno v a. S e Z.rtve!
GRABNER : ~e moje, vee Zrtve Emila Grabnera, esesovca! A Sto se
t! Ce E~ila Grabnera, advokata, uveravam va; da je on
po.S ten 1 Castan gradanin, odan zakonu - kam e uosta-
lomisluii.
VILMA : ~a poznajem _samo jednog Emila Grabnera - esesovca
12 koncentrac10nog !agora!
GRABNER: Pa ~obro, ~o je taj vaS Grabner bio u logoru, pretpos-
tavlJam da Je tamo neSto nauCio o Iogora.Sima.
VILMA : Nisam znala da ste i vi bill u Iogoru!
GRABNER : ~ _logo~ nisu bill samo logoraAi, Vilma ! I esesovci su
bth u nJemu. Delili su sa varna i dobra i zlo.
VILMA: Da ... samo ne na ravne delove!
302
GRABNER : Hja . .. u tragiCnim situacijama neko uvek mora c1a bude
u povoljnijem polo:l.aju. InaCe, tragiC:nih situacija ne
~~b~~ ~~~~n:'lo;:~~~- _se Grabneru. .. On je, dakle,
VILMA : I logora.Si njega!
GRABNER : SlaZem se. U tome i jeste stvar. Oni se medusobno su-
vi.Se dobra poznaju da bi mogli jedan drugog nadmud-
ri ti. Sad a raspolaZu is tim iskustvom i istim moguCnos-
tima za napad i odbranu, Prema tome, Ato teACe jedna
strana napada, tim Ce se ogor~nije druga strana braniti.
Ako, zna~i , varna, biv~oj logoraSici, Emil Grabner, bivAi
esesovac, bude pretia, onda Ce on postupiti kao onaj Ia-
Savko koji je hteo ugasiti vatru - duvajuCi iz sve snage
u plamen. Pa Cemu onda sukob?!
VILMA : A Sta onda ostaje, Grabneru? Da ne mislite, motda, na
pomirenje?l
GRABNER : Taj izraz nije najsreCniji. Ja imam mnogo bolji, prih·
vatljiviji ... Pr i m i rje , Vilma. To nije ni pomirenje,
nije ni sukob. A ipak je bezbednost - za oboje.
VILMA: Hvala na ponudi, ali ja sam u bezbednosti, veC odavno.
GRABNER : Da niste u bezbednosti, Vilma, ne bih vam je ni ponu·
dio. To zvuCi paradoksalno, zar ne?
VILMA : ZvuCi fantasti~no. , . Vi , Grabneru, vi da mi garantujete
bezbed.nost?
GRABNER : TaCna. I to na isti naCin na koji Cete vi obezbediti moje
spokojstvo.
VILMA : Treba da Cutim, je li taka?
GRABNER : Nije taka. Treba da Cutim o!
vn..MA : I vi to nazivate ... primirjem .. ?
GRABNER : Pa kako drukcije da nazovem. ? Swtina primirja I jes~
u tome da nt jed.na strana m~e fa":'?nzovana. ~olik~ .vt
dajete-dajem i ja; koliko Vl dob1Jate- doblJ&m 1 JB.
VILMA : T~ 1:~ak~~c~as-k~~:i =~~~i;~t-un, duga ljubav.. l. · ·
Kroz podrugljiv smeh . ..
. . .Ne mislite, valjda, da nas dvoje mo!emo tiveti u
GRABNER : ~~u;:,j ~i~!::i~Zite samo prvog dela poslovice......Cist
VILMA: ~;~:.. ~i.Sta
od toga, Grabneru. OstaCete mi dumi sve
dotle, dok vas nevi dim iza reSetaka. . koliko bi
GRABNER : Kad smo vee kod te nemile teme, A~teultollko bi
godina Emil Grabner sedeo 1za reSe
ga, pukim slu~jem, osudili?
803
 VILMA: Vi ste, navodno, pravnik. Treba da znate bolje od mene
ko1iko vam sleduje.
GRABNER : Pa. aka odrana budc veSta, a biCe sigurno - pet godina
~~~~:~n~:u:l~J~~j~: i t~~~iC~~= ~~1~j~ r~~u"t~:~je, zbog
VILMA (lRONICNO) : Aka je sve taka jednostavno, znSto se
pla.Site mag svedOCenja ?
GRABNER : PlaSim se? Ne, to nije prava ret. Ja samo Zelim da iz-
begnem izvesne neprijatnosti. A Sto se straha tiCe, vi
imate mnogo vi~e razloga da strepite za svoju sudbinu.
VILMA: Ne zanima me moja sudbina. Jedino mi je stalo do toga
da prei naCim vaSu!
GRABNER : Dakle, vi Cete Zrtvovati sve Sto ste stekli, samo radi
toga da bi esesovac Emil Grabner bio dezinfi kovan svo-
jih grehova? I to se varna isplati ?
VILMA: GreSi te, Grabneru! Nei:u i l't vovati sve - samo ponekog
i poneSto.
GRABNER : OCigledno je da jedno od nas dvoje ne poznaje dovoljno
dobra !jude. Mislite li da sam ja taj ?
VILMA: Vi bolje poznaj ete samo odredenu vrstu ljud.i . A takvih
nema u mojoj okolini.
GRABNER : A,. taka? Sad mi je jasno gde leii kam en spoticanja, a
koJi se stalno sapliCemo! Vi jo~ uvek razvrstavate 1jude
po istim merilima po kojima ste ih delili u logoru. Ali
ta merila viSe ne vaZe. Razumctc ? Ne vate vi§e!
VILMA : Ipak se varate aka mislite da Ce ljudi biti na vaSoj
strani!
GRABNER : Ne varam se, niti se zavaravam. Znam vrlo dobra da
Ce retko ko navijati za mene. Za vreme sud:enja, pod-
razu~n:e~a se. Ali, §ta Ce biti p o s l e sud:enja, Vilma ?
Sta mtslite hoCe li iko biti na v a § o j strani ?
VILMA : HoCe, sigumo!
GRABNER : Nel:e, sasvim sigurno .. Skora Ce se svi okrenuti protiv
;~~i~e, ne. · · okrenuce se o d vas! Shvatate li Sta to
VILMA : !f.~~~i~~ j~~~~. prijatelje... napustiCe me neki klijen-
GRABNER: A n~ki _ prij~telj i Ce ostati verni esesovskoj bludnici? I
nek1 kliJenh Ce dozvoliti da im decu leCi esesovska blud-
nica? ~zvini~, Vilma, Sto neprestano upotrebljavam tu
reC, ah ona Je mnogo blaZa od reCi kurva iii drolja...
VILMA : ;'a~;~li~: :~J:a:;e~a Cesto upotrebljavali. Zasto·
se
304
GRA BNER: Te .r eCi je upotrebljavao Emil Grabner, esesovac. Neve-
l'UJCm da su vas one !malo vred:ale. Ali te reCi sasvim
dru~Ci j e .zvuCe kad ih upot.rcbi najbolja prijateljica, iii
mu:t., rec1mo ..
VI LM A: On ih nikada neCc upotrebiti.
GRABNER: Ja se nc bih nato zakleo.
VI LMA : Dozvolite da ja svog muia bolje poznajem, nego vii
GRABNER: Nc porlf!Cm . Sarno i ja znam neSto o njemu: on je
mu~karac!
VILMA: Nisu svi muSkarci skrojeni po vaSem Sablonu.
GRABNER : N1je to moj Sablan. N1jc tak ni .S ablon. To jc aksioma.
HoCete li, motda, da provcrite?
VILMA: Zeli tc li da to uCinim u vaSem prisustvu?
GRABNER: Dobra, Vilma, kome vi u stvari prkosite? Cemu se
uopStc nadate? Pa varna (-e !judi izreCi presudu, a da
sc neCete moCi b!'aniti, ni formalno, kao ja. A Ato je
joS vaZnije, vaSa kazna nel:e biti definisana, kao moja
- znaCi nikada neCe moCi da istekne.
VILMA : Kazna ? Za kakvu krivicu, Grabneru?
GRABNER: ZaE.to mcnc pilate? Ne misl!te, valjda, da Ce bilo ko
traZiti m o j e miSljenje o krivic1 Vilme Rajner?
VI LMA : A kakvo i:e biti n j i h o v o miSljenje?
GRABNE R: K1"iva.
VILMA : Zbog ~ega?
GRABN ER : Htela je da Zivi.
VI LMA : Podjednako kao i ostah.
GRABNER: Da Zivi -po sv aku cenu. .
VILMA : Tu cenu sam platila j a Grabneru! samo ja i niko drugt.
GRA BNER : Zbog toga Cete same vi biti krivi , a nc drugi.
VILMA : Drugi ni su bill u mom poloiaju! ..
GRABNER: Da su bili, sigurno bi drukCije postupall.
VILMA : Vi znate da to nije taCna! . ?
GRABNER ; TaCna, 11i ne - svi Ce taka da govore! Ne .ve:Jet~-
VILMA : Nemamo razloga da nagadamo. Uskoro Cerna un P
like da ih Cujemo. reC.
GRABNER : Ne pravite eksperi me~~e, Vilm~! P~~Sje ~:U to?
Mnogo ruZnija i stra.SmJa od reCi rob~Ja. ta. da am·
Za§to da upropasll te svoj Zivot? I radl tega JB tm
tri godine izmedu Cetiri zida?
~~LA~~R · ~:~~~:v~~ko Suplja reC ! Porazno Suplja u ovom tre-
. nutku. p~ ta vaSa pravda neCe zakaCiti samo mene, nego
i vas. I te kako!
 VILMA : NeCe me ni okrznuti.
GRABNER (IRONICNO): Jeste li sasvim sigur ni ?
VILMA (ODLUCNO) : Jesaml
GRABNER : Bravo! Sarno, ipak - ne§to nij c u redu. Nairne, ako
ste taka sigurni, za.Sto ste dvadeset godina Cutali? Za.Sto
nikome niste priCali ~ta ste radiJi u logoru? Pa makar
i u trpnom obliku : ~ ta sus varna radili ?
Taj ac. V ilma okrene leda Grabneru. On j oj pricfe ..
. .. Pa vi, Vilma, verujete u divnu osobinu ljudskog pra.S-
tanja i razumevanja, zar ne ? Imate bezgran iCno pove-
renj e u pravdu. ZaSto onda niste govoriH, svima i u
svakoj prilici : ... Postoji jedna nakaza iz ka -ceta, po ime-
nu Emil Grabner, jedan od komandanata jedne od ...KuCe
lutaka .., u kojoj sam ja hila jedna od lutkica, koja je
na krevetu broj dvadeset j edan spavala sa nemaCkim
vojnicima - i to ne sa jednim dnevno, veC sa ..
Grabner iznenada utut i. Pogleda prema vrati ma . U nji-
ma stoji J elinek. I Grabner i Vil ma su zbunje ni n jc-
govom iznenadnom pojavom.
JELINEK : Zdravo, Vilma! ..
Upadljivo odmeriv§i Grabnera . .
. . .Nisi mi rekla da oCekujeS posetu.
Grabner se v eC pribrao. Sa .§i r oki m osmehom na usna -
ma on pride Jelineku.
GRABNER : Poseta je neoCekivana, gospodinc J elinek ..
PruiivSi Jelineku ruku ..
. . . J a sam Emil Grabner . . .
S naro~tim naglaskom . . .
. . .Emil Grabner, advokat. Vilma vam je sigur no pri-
Cala o meni?
J ELINEK : Oprostite . .. Ne seCam se . . .
GRABNER (VILMI): ZnaCi, ipak ste me zaboravili ?...
Obr ativ Si se Jeliniku. • .
. . . No, ja joj ne zameram. ProSlo je m nogo godina ad
na.Seg poslednjeg videnja.
J ELINEK : Poznanstvo iz mladosti?
GRABNER : Pa, kako se uzme ... Iz Vilmine mladosti da - ali iz
moje, ne! Bilo bi pretenciozno tvrditi da ~am pre dva-
deset godina bio mlad.iC.
JELINEK: P re dvadeset godina? ZnaCi vi ste bill . . .
306
GRABNER (PREKINE GA): Tafno, gospodine. Bio sam u logoru.
Okrenuv.fi se prema Vilmi •• .
. .Zajedno sa Vilmom. Tamo smo se upoznali.
JELINEK: U tom sluCnju, drago mi je, gospodme, Ato ste nas po-
seti li. Vilmini prijatelji iz logora su istovremeno i moji
prij atelj i. Naravno, ostaCete na v~ 7
GRABNE R : 0 , ne, zahvaljujem, ali ne mogu .. . Rekao sam i Vilmi:
svrati o sam samo na kratak razgovor.
J ELIN EK : Mogu li bar da vas neCim ponud.im ?
GRABNER (SUVO) : Hvala. Vee aam ponuden.
Gra bner i Jelinek sedaju. Pauza. Jelinek nudi Grabne-
r a cigaret om. Obojica pripalj uju. J elinek sa otigledn!m.
naporom traii poCetnu repliku za rozgovar.
J ELINEK : A koliko dugo ste h ili u logoru?
GRABNER : Pa ... da budem sasvim precizan: od 12. maja· ·1941,
godinc.
JELI NEK (KLIMNUVSI GLAVOM) : Pristojno.
GRABNER : Ncki su hili i duZe od mene. Zar ne, Vilma?
VILMA (HLADNO) : Verovatno.
Pauza .
JELI NEK : A ka d ste srcli Vilmu?
GRAB NE R : E, tu vcC ne bih mogao da budem sasvim preCizan. · ·
Vi se, Vilma, sigurno bolje seCate od mene?
VILMA : Sasvim sigurno.
JELINEK (VILMI) : A kako ste se upoznali ? Ti si mi pritala da
je m uAkarcima bio zabranjen p_ristup u vaA .rogor•
GRABNER : Ne sasvim. Bolje rcl:eno, ne sVIma. MWkarci su u taj
deo logora navraCali. . . povrerneno.
VILMA : Vi vcoma ~esto.
JELIN EK (G,RABNERU): Sigumo ste radili kao zanatllja?
GRABNER : Pa sad, u neku r uku, jesam. Svl smo ml donekle bill
zanatlije. I Vilma, takode.
JELINEK : Ona je radila u perionici.
GRABNER : U perionici? Ozbiljno? To nisam znao, Vilma.
~~~R: ~r!;!e~~~;~ ~:b=~ fuo. Veoma mi je drago. ··
On se obrati J elin.eku. • ·
Kao Sto verovatno, znate u logoru je bil? i =~
t~fih i ~ogo prljavijih poslova. Trebalo Je
807
 mnogo sreCe i umeSnosti da se izbegnc najgore. Na-
ravno, to nijc svima uspevalo. A neki su, vidite, od-
liCno prolazil i.
JELINEK: Odlicno? (OSMEHNI)VSI SE): To bas ne verujem.
GRABNER : Za~to ne biste verovaJi? Uzmimo, rec1mo, logora~e koji
su radili u kuhinj i, iii u magacinu . Oni nisu osku-
devali u hrani. . . A to je u logoru mnogo zna~ilo . Mogle
bi se reCi da j e to Cak bilo od presudnog znat:aja.
JELINEK: U redu, to verujem. Sarno, ipak, i ani su hili logoraSi.
GRABNER : No, da . Sarno nj ihove Sanse dc:t pre.Z.ive bile su daleko
veCe od onih koji su radili u uglj enokopima. Recimo,
kad biste vi hili u situaciji da birate, Sta biste izab-
rali: rad u kamenolomu, iii u pekari?
JELINEK: Sumnjam da se moglo birati.
GRABNER: Ponekad se moglo. Na primer, Specijalni odred . .
Jeste 1i Culi za nj ih ?
JELINEK : Misli te na logora.Se koji su radili u krematorijumu?
GRABNER: Da, da ... baS na njih mislim. Oni su, vidite, magli da
biraju. Ako su Zeleli mogli su da imaju sasvim pris-
stojne uslave za Zivot i rad ..
JELINEK: Ali kakav rad, gospodine ? Pa za r ani n isu ubijali ljude
u gasnim komorama ?
Grabner znaCajno pogleda Vilrnu .
GRABNER: Vi mislite da su ani ttbijali ?
JELINEK : Pa ne mislim to same ja ..
VILMA: Ali ti zaboravlja.S da je njima n are den a da to rade!
Nisu to Cinili svaj evoljno.
GRABNER : A vi, Vilma, zaboravljate da su oni imali s lobodu
izbora.
VILMA : Da, Grabneru . . . Izbora izmedu t a k v o g Zivota i n i-
kakvog Zivota.
GRABNER: Svejedno. Mogli su da biraju. Sta vi o tome mishte,
gospodine Jelinek ?
JELINEK : Mislim da to ipak n ije bio slobodan izbor. ..
VILMA (OZARENO): Znala sam da CeS mi dati za pravo !
GRABNER : Sarno trenutak, Vilma.
Grabner ustane.
-- .Gospodine Jelinek, vi ste lekar .. aka sam dobra
ob ave~ten ?
JELINEK: Da. Jesam.
G RABNER : Da li ste morali da prihva tite taj poziv?
308
JELINEK : Naravna, nc.
GRABNER : Prema tome, vi radite na spasavanju ljudskih tivota
- prema svom slobodnom izboru ?
JELINEK: Razume se.
GRABNER : A kad bi od vas zahtevali, pod pretnjom smrti, da
uniStavate ljudske :iivote - da li biste morali na to
da pristanete?
JELINEK : Ne . .. Ne bih morae.
GRABNER (POBEDONOSNO) : To znaCi da biste i u tom sluCaju
imali slabodu izbora, nije li take?
JELINEK : (ZBUNJENO): U stval"i .. . da, tako jc.
GRABNER (OSTRO) : I Sta bistc izabrali da stc u toj situaciji?l
J ELINEK : Ali , gospodine, ja 11 is am u toj situaciji.
GRABNER : Pl·etpostavimo da jcstc.
JELINEK: Ne volim tnkve pretpostavke. ZaSto da zagorCavam sebi
Zivot izmiSljajuCi neke opskurne dileme?
GRABNE R: Ta dilema nije izmiSljena, doktorc. Stotine hil~ada l~u­
d i je bilo suoCeno s njom. I uveravam vas da Je veCina
adabrala Zivol. . . Bilo kakav Zivot.
JELINEK : To je dosta Zalostan podatak.
G RABNER (SUGESTIVNO) : Znnci, vi gcst logora5a iz Specijal-
nog odreda ipak osudujete?!
JE LINEK : Nije mi jasno za.Sto toliko insistirate...
VILMA : Odgovori mu ...
JELIN EK : Ali Cemu sve to?
~~~~~~~ : ~a;~;ute(GRABNERU) : Vi , dakle, Zelite da ja osudim
tc ljud~. . . A zbog tega? Zbog toga Sto su Zeleli da pre-
Zi vc logorske strahotc?
VILMA : Zbog: toga Sto su Zeleli da iive - po .svaku cenu. Sla-
Zete li se, Grabneru, sa tom Cormulactjom?
G RAB NER : Mo:ie i take da se kaZe, Vilma. ..
JELINEK : Meni se Ci ni da slc vi veo'_lla strog sudiJa. Ne priz-
najete olakSavajuCe okolnostl. .
GRABNER : A koj e su to ola~avaj uCe akolnostt?
JELINEK : ~t~a~o~ :r~~d:os~~~edoktore, ali ne i opra_vdanje.
~~~~~R : Gospodm e Grabncru , motiv je veoma i!esto tstovre-
meno i opravdanJ e. d . takvim okolnostima srah
GRABNER: Zar vi !"lera~~~tr:~~avfct~~? Cak izdajil
.JELINEK tg~;~~NUVSI RUKOM) : Ostavite... To su krup-
ne reCi.
309
 GRABNER : TaCna, doktore. Ali u ovom sluCaju to su prave reCi!
VILMA (PODRUGLJIVO) : Gospodine Grabneru, mogu vam
reCt da vam uloga tuZioca mnogo bolje pristaje nego
uloga branioca.
GRABNER: Ne budite zajedljivi, Vilma. Uskoro moZete doCi u po-
loZaj da bran i m vaSe stavove. A to n eCe biti nimalo
prijatno po vas.
VILMA : VaSa odbrana mi neCe biti potrebna, Grabneru. Zar se
joS uvek niste u to uveriU?
GRABNER : Ne Zurite sa zakljuCcima ... JoS nismo zaorali duboku
brazdu!
JELINEK: Znate li Sta? PredlaZem da prekinemo sa raspravom.
Ona postaj e sve ZuCnija, a Cini mi se da niCemu ne sluZi.
GRABNER : !mate pravo, doktore, naSa rasprava je zaista necelis-
hodna. Na kraju krajeva, Specijalnih odreda viSe nema,
a nema viSe ni logoraSa koji su u njima radili . . . Ne
javljaju se, barem. ZnaCi, svi su izginuli. ..
GledajuCi u VHmu . .
. . .Isto kao i logora!ice iz .. KuCe lutaka ...
Obrativ.fi se Jelineku . .
. . . Vi ste, doktore, naravno, veC Culi za .. KuCu lutaka .. ?
JELINEK : Ne. Sta je to?
GRABNER (GLUMECI ZACUDENOST) : Niste jos ~uli za • Kucu
lutaka •• ? Cudno! Zar vam Vilma nije priCala o tome?!
JELINEK: Kakva je to bila kuCa, Vilma ?
VILMA : ObiCna baraka . .
GRABNER : N~ baS obiCna. Za logorske pri like hila je sasvi m pris-
~;d~m~edena: baSta, terasa, salon , kupatilo sa toplom
JELINEK: I u takvoj baraci bile su smeStene logor&ice?
GRABNER: Lutke. Zive lutke, razume se.
JELINEK: Znam .. . Vivoeksperimenti!
GRABNER : N~, ne: · · U: . toj oblasti .. nauke .., ako smem tako da
se 1zraztm, mJ e bilo Sta da se eksperimentiSe.
JELINEK : Onda zaista ne razumem .. ,
GRABNER (PREKINE GA) : . .. Vilma Ce vam objasniti pojedinosti.
VILMA : P~etpo~tavljam da bi vaSa priCa hila upeCatljivija.
GRABNER : B1la . ~~ ~uvoparnija. U mojoj interpretaciji Zivopisni
detalJI bt se ~topili u obilju statisti&ih podataka. Ja
znam s~o c1fre: dve barake sa po tri prostorije...
~d~v:f~fka~~adeset kreveta. . . na svakom krevetu po
310
JELINEK: A Sta su one radile?
GRABNER: Primate su posete... Ratnike, imledu dva ljuta boja.
Znate kako je... pred juri~ vojnici obitno dobijaju sle-
dovanje ruma. E, nemaCki vojnici su, osim dvopeka i
ruma, dobijali jOO neSto.
JELINEK : Neverovatno t Zar je moguCe da je bilo prostitutki koje
su na tako neSto pristajale?
GRABNER: To nisu bile prostitutke, gospodine. Bile su logoraiice.
JELINEK (ZAPREPASCENO): Logora5ice? Pa kako su onda
mogle ...
VILMA (UPADA) : Bile su prisiljene...
JELINEK: N emoguCe 1 Na blud se niko ne mofe prisiliti I
GRABNER: Pred svakog Coveka moZe da se postavi moguCnost
izbora: pristanak iii. .. No, o tome smo veC razgovarali. · .
JELINEK : . i zakljuO.li smo da niko ne mora da pristane, ako
neCe.
VILMA : Nije taCno! Ti si rekao ...
GRABNER (PREKINE JE) : Nije vaino s ta je neko od nas re-
kao. Bitno je da je veCina pr1stajala. I time Je prob-
lem bio re§en.
JELINEK : Ne sla:lem se s varna. Na razvrat mogu da pristanu samo
Zene koje poseduju izvesnu predispoziciju za to .
GRABNER: Predispoziciju? Besmislena r~. u takvoj sltuaclji, ve-
VILMA ~;~~NEKU): Te Zene se nisu prijavljiva.l e dobrovolj-
no. Shvata§ li 7 One su odabirane nasunuce.
GRABNER: E sad idemo iz jedne krajnosti u drugu. U tom oda-
bi~anju je bilo ipak nekog sistema. Vodilo se r~ o
izgledu, godinama, zdravlju. . . Ali n.eke profes1onalne
predispozi cijc zaista nisu imale zna~Ja.
JELINEK : I te Zenc su .. . njih dvadeset zajedno ... u istoj pros-
GRABNER; ij~~jiZta Cete? T3:ko je ~ u vojsci., U stroju se ide na
juri~. u stroju se Ide I u Javnu kuC.u . d'vl'a§tva'
JELINEK : UZ.asno! Pa to prevazilaz~ sve gr::~e I J .
=
GRABNER : Zavisi gde ste tu gra~lcU po ~laOo A urdno je
t"
JELINEK: Bio sam glup sto :m I~or.~.ru, oovei!no:':u nije.. .
~~p~~o~~~~~~ja~:. ·Al~ te Zene. ..
1 a
n~"d
ne mogu da shvatim . Kako su mage
tako nisko ? I srozale
VILMA: Ja ne mislim da su se f:eda budd taka pristrasna?
JELINEK: ~=b~~~o~~~ ~o;~ logortiical U prvom redu si,
valjda, fena.
311
VILMA: PaSta onda ?! JELI NEK ; Tacna tako.
JELINEK : Kakvo je to pitanjc? Zar bi 11 mogla, mirne savesti, GRABNER: Ali vi ste, joS malopre, t za takvu vrstu pohlepe naSli
da se podaS Coveku koga se gnuSaS? upeCatlj ivo opravdanje. SeCate li se?
VILMA: Ne bih mogla. JELINEK: Ne, ne .. . To jc bi1o neSto drugo. Ja sam traiio oprav-
JELINEK : A te logoraSice su mogle, je li? danje samo za one logoraSe koji su do kraja saCuvali
VILMA ; One su 1norale. svoje dostojanstvo - uprkos zloCina na koji su ih pri·
JELINEK: Morale, ili ne, one su to uradlle, znaCi da su mogle! siljavali.
I to ne sa jednim, veC sa nekoliko nj ih! VILMA : S kojim pravom onda osudujeS te Zene'! Pa one nisu
GRABN ER : Tal:nijc, sa dvadesetoncom dncvno. ProseCno. uCinile nikakav zloCin! I nisu se predavale - bez ob-
JELINEK: CujeS, Vilma? Sa dvadesetoricom dnevno ! Zlra na to Sta su s njima rad.ilil
GRABNER : A to su - drleCi se proseka - za godinu dana okrug- J ELINEK : Da se nisu predavale, pruZilc bi otpor.
lo sedam hiljada periektno usluZenih esesovskih mo- GRABNER: lzvinitc Sto ponovo upadam, gospodine Jelinek, ali vam
maka. skrcCcm paZnju da je ncgde moguCe pruZiti otpor, a
VILMA : Jedan iii hiljade nj ih, zar n ijc svejedno? NeCete valjda ncgde to mje moguCe.
neCije patnje da mcrite ciframa?! JELINEK : Kad to kod Zivotinje maZe da uCini Zenka koja ne Zeli
JELINEK: 0 Cijoj patnji govoriS? muZjaka. onda to maZe da uCini i Zena
VILMA: M1sliS date Zene nisu nimalo patile? GRABNER: Kod Zivotinja je to mnogo jcdnost~vnije, g_~spodine.
JELINEK: MaZda jesu, ali samo fi ziCki. Jer, primat1 u posctu One nemaju ni sistema, ni prnvila. Ah, u .. Kuct lutaka~
dvadeset muSkaraca dnevno - pa to mora da iscrpi su postojala prav1la. I to veoma sistematiCna. Svak!
i najjaCi organ izam! posctilac je occnj1vao svoju lutku. Znate, kao u _on'?J
GRABNER: To je taCna, doktore. Zbog toga se o kondicij i tih iena deCjoj igri : •. top\o... , ....h\adno ..... ~' pa lutka ko)& Je
vodilo naroCito raCuna . Hrana je dolazlla iz oficirske dobila tri negativne ocene ... no, ta JC pala.. • Bcz prava
kuhinje. A dobijale su 1 mleko, crnu kafu ... i Cokoladu. na popravni ispit. naravno.
JELINEK; Jesi li Cula, Vilma ? Dok ste vi u logoru umirale od JELINEK . A ~ta je to znaCilo? .
gladi, tim droljama su servirani delikatesi. GRABNER : NiStn dobra, budite uvereni. .I smrt se mote kompbko-
VILMA (OSTRO): Ne zovi ih droljama! vati, doktore, samo aka se hoce.
JELINEK: Pa dobra, kako da ih zovemo? JE LINEK · Mu~ili su ih? .
GRABNER : MaZda je ...bludniea .. blaii izraz? GRABNER: Rechno taka. Sarno to niS~a ne kaz~~=··u samo do smrti.
VILMA: Vi znate, Grabneru, koji je pravi izraz l JELINEK : Sve kazu je i n.iSta ne m~nJa. ~~~~~c l
GRABNER : Taj je suvi~e patetiCan. Sumnjam da Cc se va.Sem sup- GRABNER : Oa ... alit r a]~~. g~pod~n~~~~m sngori prkosei:i nasUjn.
ru~u dopasti. Ali aka zahtevatc, mogu da kafem, - u
pnlog odbrane vaAeg stava. (JELINEKU) : Dakle, gos- JELINEK : D'~~~cpi~~~~~!u~ck~~csmisla. .. . k ..
podine, te Zene su bile - irtve. GRABNER : Ljudl su goreli. gospo~line, na ~~~~dan~~ J'jedn:;
J ELINEK : C1je? nekl pokorno. lspo_stav_1• 0 ~~~ n~ikakvoC sm 1sla Rezultat
ni u drugom sluC~JU. nl.Je 1 p za veStal!ko dub-
Grabner, slegnuv§i ramenima , pokaie na Vilmu . • . je na ime, uvek b!O l Sll: pepeo. e~. besmisao
ri~o. I taka se svc skupa svel~ na t; 1 uStam ~ vaSu
JELINEK : Znate Sta, g~spodine? Nis~: "~~~~ra~ d~ uJ njoj ufestvu-
GRABNER : To pitajte nj u.
JELINEK (NASMEJAVS! SE): Ma, hajde, Vilma, sta ti pada na raspravu, ah kad ste me . hm pa makar to vas, birie
pamct? Kakve Zrtvcl Zrtvc svoje pohlepe, to da . jem, reC:i Cu Sta zapravo IDI~k ~ logoraAa nije pokorio,
VILMA (USPLAH!RENO): Poh!epe? Za cim? 1
~o;o;~a.S=~i~ ~~~d~~~· ~~ f~en~r~Zili otpor, onda besmisla
GRABNER: Sam~ b*7 ~~javanja, Vilma. Radije mi dopustite da
P?loztm ~sp1t 1 kao branilac. (JELINEKU) : Gospodine, VILMA : ~~f,S~~znue~~:~~-bilo bczmerno veCe. Pa niko ne bi pre·
~k~s~dUJete te Zene zbog ... pohlepe za Zivotom .., nije 1i
Ziveo logor!
313
312
JELINEK ; Svejedno, Vilma. Barem bi se mogla odrediti razlika JELINEK : !mate potpunu slobodu izbora, gospodine.
izmed:u Zrtve i zloi!:ina. A ovako, na ~emu smo? Esesovci GRABNER: Pa onda, sa va!im dopuStenjem, izabratu Aljivovicu.
su ubijali , ali i logoraSi su to CinilL . .Esesovci su tukli ,
ali i medu logoraSima je bilo batinaSa ... Esesovci su se Jelinek, smejuCi se, natoCi piCe u Caiu i pruZi ;e Grab-
svirepo narugali ljudskom dostojanstvu, ali to isto su
uradile i logoraSice iz ... KuCe lutaka ... JELINEK: A ti, Vilma ?
VILMA : I ti medu nj ima ne vi diS n ikakve razlike? VILMA (ODBOJNO) : Ja netul
JELINEK : Kakve raz1ike? I jedni i dr ugi Cinili su isto, pod istim JELINEK : (ZABRINUTO) : Sta ti je? Nisi valjda ljuta na mene?
okolnostima i pod is tim uslovima. GRABNER : Ncmate razloga da se durite, Vilma. Pa ja sam prorekao
VILMA: A pobude? Zar one nisu vaZne? da Ce vaS muZ u potpunosti deliti moje milljenje.
JELINEK : Na Zalost, razlike u pobudama ne mogu da izmene svr- VILMA {PLANE): On govori tako, jer je komotnije nekoga na-
Sene Cinjcnice. padati nego uzeti u zaMitu! (JELINEKU): ... Ti jed-
GRABNER : Cini mi se, gospodine Jelinek , da sada sasvim is pravno nostavno neCeS da se zamara.S, reci?
rezonujete. JELINEK (ZACUDENO) : Kako to misli!?
VILMA (USPLAHlRENO): Eto vidis, kuda tc je odvela tvoja VILMA : Pa sam si rekao da si potpuno nezainteresovan za ovu
zasleplj enost! On ti daje za pravo l temu. A to je sasvim razumljivo.. . Mi govor;imo su-
JELINEK : Pa Sta onda? Covek je nepri strasan i nema predrasuda viSe uopSteno, ni na koga se sve to ne odnos1 .. : Me-
kao ti. dutim, kad bi se radilo o nekome koga poznaje!, o
osobi do koj e ti je stalo . ..
Vilma se umorno zavali u fotelju.
JELJNEK : Ne veruj em da bi se moje miSljenje izmenilo. ...
VILMA : Ovo nisam oCekivala. NalaziS viSe opravdanja za cscsov- VILMA: A ja sam ubedena da b i tvoj stav bio sasvlm drukfi. Jl.
ce, nego za nj ihove lutke ... Upravo suprotan od ovoga. . .
JELINEK : Nalazim im podj ednaka opravdanja. A Sto da ne? T JELINEK : Sad govori§ kao da ne i.ivimo zaJed;lO pe~aest godin~.
jedni i drugi se brane da su samo pos1uSno izvr.Savali Pa u znaS d a ja nikada nisam menJao svoJe stavove IZ
naredenja, ne upuStajuCi se u nj ihov ludaCki smisao. boleC:ivosti, iii uvidavnosti. . .
Pa aka te lutke tvrde da su bile prisiljenje na bludni- (U PORNO) : Ali, ako bi se radilo o tvom najbli!em?
Cenje, onda i esesovci sa pravom tvrde da su hi li prisi- VILMA
ljeni da vrSe zloCine. JELINEK : Okome?
GRABNER : ZnaCi li to da su i jedni i drugi nevini? Vilma, poslc duieg kolebanja. · ·
JELINEK : Ne, gospodine, to znaCi da ni jedni ni drugi n i s u nevinil
GRABNER : A-ha, razumem. Sarno ako .:;u oni podjednako krivi ,
trebalo bi ih i podjednako kazniti. Vi ne mislite tako?
JELINEK : Nisam tvrdio suprotno.
GRABNER : A kako biste im sudili ?
JELINEK : Ne znam ... Ne bih Zeleo da budem n iCiji sudija I,
uopSte, ne Zelim da o tome razmiSljam. Bilo bi mnogo
mudrije da predemo na bezazleniju temu. A, uzgred, i
da popij emo ne.Sto. .
PokaztLjuCi na jla.Se s piCem . .•
. . .Cime mogu da vas posluZim ?
Grabner preleti pogledom po poredanim flaSam.a.
GRABNER : Hm ... Pravo da vam kaZem, u velikoj sam dilemi. . .
Obojica se sm.eju.
314
 GRABNER : E, pa onda neka Z.tvi u miru.l neka i nas pusti da Zivimo.
JELINEK: Naprotiv. Nc bih mogao da je prencbrcgnem. VILMA: Grabneru, recite iskreno.. . Zar vi zaista moiete mirno
VI LMA : Mislila sama na naSu :: a j c d n i C: k u proSlost. da Zivi tc?
JELINEK: Ona bi odjcdnom postala lai na i izopaCena .. U stvari, GRABNER : A zaSto bih baS ja bio izuzetak?
prestala bi da postoji. VILMA : Da, zaista. (SA GORCINOM) : ... BaA sam glupa...
GRABNER : A deca? GRABNER : SuviSc ste osetljtvi. Cemu to? Treba sve predati zabo-
:;'it~~~~(: ~a;:rd~ati
ravu. Pa proSlo jc d vadesct godina..
dopustila da naSu decu vaspitava ncka uli- Da, Citav jt.'<ian zvezdani t renutak.
VILMA :
Carka?
VILMA ; Zar ih do sada nisam dobro vaspitavala?! P au z a. Grabner se lako osmehne.
JELINEK : Sta ti jc, Vilma ? Pa ja ne govori~ o t ebi. GRABNER: Zbogom, Vilma! Zelim varn svc najboljc u tivotu.
VI LM A: (OCAJNICKI):Ah rad isco ment! . . .
GRABNER : Dobra, dobro, prekinimo ovu igru . J oS cete o~biiJ~O Grabner naglo otvori v rata i tzade.
shvatiti ova nesuvisla fantaziranja. Uostalom, za1sta JC Vilma jedno v reme stoji zagledana pred sebe. a zatim
kranje vreme da prekincmo sa t~m tc.m~:m~.Te l~gors_ke pode nazad. Vilm a ulazl u sat on. Pode prema sredini
tcmc su neiscrpne, all su zato JscrplJUJUCC. Ah , pi'IZ- sobe, zatim rascjano zastane. Kao dane rna Ita Ce soma
najem , krivica je moja: ja sam j e zapoCeo. (~E L~NEKUJ : sa sobom,
Znate, moj poznanik traZi preiivel u logo:aSicu 1.z ... ~u-.:e
JELINEK : Taj Grabner je veoma simpatitan tovek.
tutaka ... Ja sam t vrdio da jc neCe pronaCt, dok JC V1lma
tvrdila suprotno. I taka je poCelo to nadmudrivanj c. Vilma ga poglecla sa nera....-umevanjem. Na _n.jef!Om lieu
(ODMAHNUVSI RUKOM) : ... TraCenje vremena. Neka sc za tren utak pojavi izraz Cttden;a, a zatim tZntn.ada
moj poznanik sam razbija glavu oko tog problema. Je prasne u neobuzclan sme h. Ali taj smeh nije ni vedar,
li tako, Vilma? ni bezbriian .
VHma nemo. odsut.no klimne glavom. Grabner pogleda JELINEK (UVREDENO): Stu je smesno?
na sat. Vilma se zava l i u Jote lju .P restaje sa smehom .
. • .E, vreme je da se krenc.
Da, Grabner je veoma umiljat. Svima nama b1o je uvek
JELI NEK: Zar baS morate ? VILMA:
GRABNER : Ne smcm da kaiem ... mora m ·• JC I' vi oCigledno ne volite drag i mio.
tu reC. Ali , trebalo bi. .JELINEK :
VILMA ~~~~~C~~~·Pa ti umeS dobro da oceniS ljude.
Gra bner i Jelinek se ntkuju . Ccmu taj ironi~ni ton?
JELIN EK :
JELINEK: Do vidcnja! Drago rni je Sto smo sc upoznal i. VILMA: Grabnerov ton!
GRABNER : Hvala i d o videnja, gospodin e doktore. Raduje me Sto JELINEK : VeCeras si zaista Cudna .
Vilma ima t a k v o g muZa. (VILMI): IspratiCctc me? VILMA : MoZda sam umornu ... Iii zabrinuta . . ·
Vilma , bez reCi. pode premll vratima. izlazc u pre d- JELINEK:
VILMA : ~~~ r=~~~ lutke. Zivc lutke, razume se,
sob l je. Zar ti se ta osoba joA uvek. mota po glavl?
JELIN EK :
[{ra j izlaznih vr ata za.sta ju, ViLma 1te gleda It Grabnem. Stalno mi se mota po glavt.
VILMA :
Pau za. A Sto brineS t udu brigu?
JELINEK :
G RA BNER : Nc brinitc, Vllma, R.oSonrlc ncCc mnogo insistirati. On VILMA :
JELINEK :
~:;~~:s~~~~g~~j· logor! vee je krajnje vreme da se na-
j c Vt."'ma d lskrctan.
Vilma sc osml!hn e sa gorCinom. VILMA :
~i~;~~ ~~~~=j :~~ot~setljiva. Treba sve predati zabora-
.. Ne treba d a ga Zalite. PreboleCc veoma brzo taj neus-
JELINEK: ~~~-~idiS da znaS Statreba! bo .
pch. Konal:no, Sta on gubi? A o~a lutka ... treba li i a na da za ravl 7
VILMA :
VILMA : On- niSta. 317

3 16
JELINEK: 0, ne brini. . . Ona je veC davno sve zaboravila! Madn JULIJA NAJ1'1 AN, BEOGRAD
bi trebalo da pamti.
VILMA : Za.Sto?
JELINEK : Mislim da bi to bilo pravedno.
VILMA (ODSUTNO) : Suplja reC... Porazno Suplja, u ovom tre-
nutku.,.
JELINEK (NE SHVATAJUCI): Sta kaze§?

Pau z a.
VILMA (NEOCEKIVANO) : Zna~ li za§to Grabn erov poznanik
traii onu lutku ?
JELINEK : Ne. Nisi mi rekla.
VILMA: Treba da svedo~i protiv jednog ratnog zloCinca. LAZNE ISPRAVE
JELINEK (ODMAHNUVSI RUKOM) : NiSta nema od toga!
VILMA: MislH?
JELINEK : Sigurno. Pa ta Zena je svesna svoj e krivi ce i nikada neCe Ona drl.i decu za ruke, uZurbano ide preko stanitnog perona,
otkriti istinu. Nema ona za to moralnc snage. napuSta peron, ide preko koloseka, izmedu vagona i lokomotiva, O.ta
VILMA: MaZda se samo pla~i. . . Ako svedoCi maZe da izgubi muia natpise na vagonima.
i decu .. Deci se to Cmi kao nova, zanimljiva igra, ona bi joS dugo trCala
JELINEK : To bi bilo najmanje zlo ... za muZa, naravno! izmedu koloseka, joS bi razgledala lokomotive, ali ona ih diZe na ste-
VILMA: A Sta, ako njen muZ ne misli kao ti ?! pe nice vagona.
JELINEK : Mora taka da misli ako ima makar malo ponosa. Jo! nije izvesno da li Ce se taj usamljeni vagon prikljuCiti vozu,
VILMA: MaZda ta lutka ima vge ponosa nego njen suprug. da li Ce voz uopSte poCi 1 Ali ona je u vagonu . UCekivanje poCmje;
JELINEK : Da . . . Verovatno je svoj ponos stekla na krevetu, u u treperenju tog iSCekivanjn zidovi vagona, prazna sed.i!ta, prozor,
javnoj kuCi. Cine joj se rasklimani, kao da Ce se najednom razglaviti i raspas~.
VILMA: ZaSto stekla? Ja sam sigurna da ga jc ona veC i ranijc Iznenada toCkovi za.Skripe. Voz polazi isprekidano dahCUCi.
imala. ZviZdi. Na pcronu uzdignute ruke m~u. Sum toCkova prelazi u ujed-
JELINEK: Onda nikada ne bi legla na taj krcve t. na~eno romorenje. Ljudi, ruke, stubovi, stapaju se u tamno rupf·
VILMA : Po Gr~bnerovoj rai:unici ona je sedam hiljada puta legla ~asto tkanje, u mrku bezobU~nost .
:;;i::.fa. ~~evet. · ZnaCi da je sedam hiljada put\1 Grad se zaljulja. J ednog trenutk.a Cini se d~ l:e poCi za vozom.
Ali ne, on zaostajc, udal java se, posta]e sv~ n,ta~JC r!Zgovetan ..
JELINEK: Ali ni jednom nije umrla kako treba .. Uvek kada napuSta svoj grad ona zar~uMJ a_ l SVOJ ~vratak . ~
(:e s one strane reke, odjednom, ugledab padme naOCkane tom~e­
Zvoni telefon. Jelinek pride aparatu i podiie slulalicu. vima, kupolama, krovovima ; ili l:e to biti tamno brdo posuto malim
JELINEK: Halo.. . (SLUSA). Da, momenat. .. (VILMI) : Tebe trafe.
Neki RoSonek ... Martin RoSonek. svctH~!v~~~:~~d~~· ·~oza uspavljuje kao uspavanka. Pored pro-
zorn selo, crkva, stogovi sena, staje, trCeCi kanji , oblaci. Na komadiCu
Vilma stoji nepomiCno, bezizrazna lica.
plavo~g~=~lje~~e~~~je ~~~~~e~epomiCn~, ana ! eli da ~ude ne~d·
5

GLAS (OFF, U EHO-RAUMU): Poznajete li Emila Grabnera? Da, 5

zove se Emil Grabner, - ali nije iskljuCeno da se zove
.~Cije. ·.· MaZda je promenio prezime. . . a maZda i
1me... Ah pre dvadeset godina ...
GLAS (OFF, U EHO·RAUMU, SVE TISE I TISE) :. . . pt·e dvadeset go-
dma. . . pre dvadeset godina. . . pre dvadeset godina . . .
G_las se postepeno gubi u sve snainijim akordima voj·
nt~kog marl a. .. Dok odjekuju zviiduci vojniCkog marla.
318
ljiva i da ne vidi stvnri i boje oko sebe. Ah svetlo bezobzirno ~ u
kupe, utiskujuCi u nju o~u _istu nelagodnost kao kad prodavaOca u
cveCarnici odvaja zelene ll sbCe od cveta.
~~as~=t~a :~ Covek u unifonni. Ona Cuti. Vl ste Jevrejkal
Ona neodluCno ·odmahuj e glavom, ali njeno lice je uplaleno. Vi ste
Jevrej ka, kaZe on.
Ona otvara oti. To je bio san.
319
 On a je u vozu, voz odm iCc. on a putuje. MaZda jc i to san?
mo:i.dn Ce svc proCi kada se pmbud i? ne, on a sc popela uz male s tc-
pcnicc. u ~ la u vagon ... to jc ona u ovoj sivosmed oj kuliji uglavlj ena
u scdiStu. Ona vidi zidove, glcda z.avesu koja sc njiSe, oscCa mi-
rls dima . .
Ali ona nc prih vata ovo stanjc. MaZda Ce 1pak p1·cstati ovo gi-
ba.njc 1 kretanjc ? moZ:da Cc ncstati svc !;to Cini ovaj ~as, ovo obla~no
jutro u kojc jc banulo sunce, ovi smedi zidovi, uCvr.;Ccni za pod, pod
ul:vr:;Cen za toCkove, OV3J ravnomerni Sum ... ?
IseCci prirode promiCu brzo u prozorskom oknu; Cini joj se da
trC1 od sli kc do sli kc na izloZbi pcjzaZa. Ravnod uSna jc prema tim
sli kama. a f one nju ravnoduSno napu:itaju. Svcsna svojc ods utnosti
ona joj sc ne suprotstavlja, nc buni se kao ~to sc uvck bunila protiv
odsustva duha, izmicanja voljc; i nc pomiSija da bi morala sada, kao
Sto kroj a(: sctc tkan in u, scbc p!·ekroJilJ u novi oblik, uvuC! se u njega.
Njcn e mi sli , nav1knute da poteku u taj Cas, 1stc s u kao juCc-
ra.Snje, prekjuCcra;nje. I ovaj dan poc':injc kao pro~m dani. ..
Ona se budi pre njega; oscCa njegovu toplotu, dah, miris, svoj c
spokojstvo; posmatra nj egovo lice na jastuku, kao da bi htcla da
odgonctne njegove misli. Ali to je samo prelaz iz jcdnog stanja u
drugo. Ona uvck zna Sta on misli , poznajc svc one male znake koji
odaju njegovc misli, oseCanja, Zelj e.
Sada Ce se on probuditi. ReCi Ce joj ono Sto ona o~e ku jc, a ana
i:e njemu reCi svc Sto oseCa; njihove reCi sjcdin iCe se kao Sto se
rukc sjcdinjuju. Ona Ce u nj egovom pogledu naCi ljubav, zaboraviCe
da je isto taka bilo svih proSii h dana i misliCe: sada me najviSe
voli. Ovaj prisu tn i Cas je najveCi.
- Gde jc tata?- kaZe Milica. - HoCu kod tate!
ona se svakog jutm budi tim reCima.
Nikola joj odgovara:
- Tata Ce doC1 sutt·a ... drugim vozom ... znaS Sta j e sutra ?
On glcda majku kao da pita : jesam li dobro rekao?
Milica ponavlja : - hoCu kod tate! gde je tata?
, -:- Sutra Ce tat~ doCi , sutra, kad opel spava.S - kaZe NikoJa
~ eb~o~~u~~~a~:~r~:u~~~~. ~;:a~ose~~~ odrasli, uzima lutku , daje joj;
. I Mi lica se ti~e miri. Ona govori lutki ono Sto njoj govore: ti
s1 dob1·.a mal~ devoJC.i~a, mama Ce ti oprati zubiCe, mama Cc te lepo
~~u~~it'~i~~~\~~ii~~b1ceS banane . . . daj rul:ice! igraCemo. Lutka cupka
0~ li su obla~i _i sunce, naJednom, preSli na drugu stranu neba ?
ne, to JC ~oz_ naCtmo zaokret. On ostavlja za sobom uSoreno selo,
ta:rm e brezulJke sa ogolelom vinovom lozom, Brei.uljci rastu, naras-
taJu u bregove, sunce ncstaje iza bregova_
lepu ~ ~~• . gledaju kroz prozor, a a na otvara vra ta, u lazi u svoju
0 ko ravnodu!an, ko je na njenoj straru. Ne b1b na oprezJ., ne pos-
320
Sve Sto se izmenilo od proSlog dana - ana vol!eb ·
slika, _stoli~, stvarCica,. koja nastaju sama po sebi i sv~a o'riom~~J~
ovog ~~~~~~gjl:'e~~~ISno, neskladno - ona doteruje, uskladuje~~~
u bez!:~~~~:t,uu v::Sklo~:Jn~~t~~ da je u kitovom Zdrelu, da putuje
spava; ~~~e~e~e~~~~ ~ii~~~~ako su male kuCel Ova je staja . . tu
- Ono je pas! mali pas. - kai:e Millca.
- Eno tele! - kaie Nikola.
Milica pokazuje i lutki tele, psa, krave. .•
ne pr~m~~- ~o~Jee;~~~. u sivosmedoj kutiji. Zavesa ne lepria, sllke
I '! prirodi je_ sve stalo. O~eCe, trava, jaganjci, krave, sve se
o~a:nemlo. Pr~d nJom se prostire nepregledno kameno groblje. U
DJOJ se pomalJa strah da Ce se i ona okameniti. Voz kreCe i -
strah prolazL
Ona je veC putovala ovuda, pored istih ovih ~uma, polja, sela,
preko istih mostova do istih stanica izmedu svetova i kontinenata...
i ona
opet se probija kroz oklop vagona, opet je u svojoj sobi. Njen
dan se nastavlja. Otvara fijoke, vratanca, vadi CaSe, tanjire, pribor,
mora sve pripremiti. .. Pozvala je goste na vEK:eru.
Ona voli gosle. One sa preCutnim oseCanjem za lepo j sa njima
ima ono zajedni&i Sto se podrazumeva samo po sebi, o temu se
i n e govori. Oni znaju da je ruZiCasta Zardinjera stari Sevr, mall a-
lim sa Sest razlititih ivica prava rctkost, opalna vaza u bareljefu
od Lalika - i oni imaj u takve stvari, - oni ne pitaju za.Sto je jedna
fotelja direktoar, a druga ~ipendelj ; znaju da je to utan~ ukus biti
iznad stilova; ne ~u d e se ~ to po~as n o mesto na zidu zaUZima repro-
dukcija Matisa, i dive se Cariniku i Pikasu, , Dff:>jsu i Prus~. On!
znaju da su ovi najveCi. . . (Ona nipoSto ne b1 pnznala eta We voh
Tolstoja, Balzaka . . .)
Kakav to pisak prodire u sobu? A, to voz zvi:ldi. Ona je u
vozu. Za~to je u vozu ?
..VB!! saveznici l tn proganjanjal ta ubijanja! ..
Ne sada neCe misliti o tome. Za to sada nema vremena. MisliCe
o tome j ednom kad bude imala prazan dan. ~da Ce imatl prazan
dan ? svi njeni dani ispunjeni su do vr?a; om n~primetno prelaze
u iduCe, i opet iduCe. Ona ne maZe da 1h zaus~vt. Ne moie da is-
prazni svoje dane! Od svakog dana neSto oCekuJe: neko otkrovenje,
spozn~~~ad:~;~ misliti na svoju veferu. DoCi Ce Fransoaz. Fransoazl
(Biti kao ona l MoCi, kao ona, . uti !l dvorllll:u, .u salon i ne
misliti ~ta misle o njoj, ne istra.Zivati ~o Je u. Jilrottvm&.o~ taboru.
321
matrati ne istrai.ivati, ne meriti svak.i pogled, ne oseCatti. jezu na
koZi, b~l u potiljku kad ~eko sa punim u3tirr:a, sa ~a~om u_ ~u ci,
u koju paZljivo stavlja joS JednU kocku leda, k~ze ...vaSt s~vermct! ta
proganjanja! ta ubijanja! .. Onda se ona zat~on, povuCe n!z sebe pa-
tent zatvaraC dr:Zi se kao da se to odnost na stanovmke Marsa.
Oslobocliti se stege, ne oseCati koCnicu, nema~i u s.~bi onu podvo-
jenost kao da jedan deo n je po~mat~a onaj ~rug1. M_oct, kao Fran.~oaz,
reCi nekoj uni!ormi sa visok1m Cmom ,.Vl govarJ te o oseCanJtmal
zar nije vaS poziv ubijanje ljudt ?..
OseCati ono neuhvatlj ivo Sto daje sigurnost; ne oseCati izmedu
sebe i drugih ono no je u vazduhu, Sto traje vekovima, ~to se ne mo:Ze
izbrisati iz knj iga, iz misli , iz lica - to da je ona paria. MaZda to ona
sama uobraiava? Ne! ona bi htela steCi ono Sto su Fransaazi ostavile
u nasledstvo generacije vojnih Cinova, sveStenika, Cinovnika ... Ko-
liko bi neprogonjenih generacija trebalo da bi ana to stekla ?)
Treba da se ugleda na Fransoaz, ana joj je primer.
S njom ona preskaCe progonjene generacije; prisvaja njene r~i,
ucrtava u svoje lice pokrete njenih crta, oponaSa njeno drZanje ..
Kakva j e to buka ? ZaSto se prozor trese? A! to voz prolazi po-
red avog voza. Ovo nije njena saba. Ovo je voz! Saba je ostala
sama, stvari su ostale u sobi. .
Oni ulaze u sobu. Otvaraju fiJoke, vratanca, pomeraju stolice,
sto, skidaju slike, preturaju po knjigama. Saba je neuredna, ruina.
Oni lome stvari !
Ne! U sobi nema nikoga. Sve je onaka kao Sto je bilo. Ona Ce
nastaviti pripreme za veCeru. To zahteva punu usredsredenost ; ona
se mora sva predati tome; ne maZe istovremeno rnisliti ne.Sto drugo.
Ona misli: zeleni aba.Zur ne svida mi se viSe ... trebalo bi neka boja
kao med, kao slonova kost, kao pesak ... ova slika! okvir je pre-
Sirak. Trebalo bi sasvim uski ... samo nagoveStaj okvira. Ona voli -
harmorriju stvari, voli stvari.
(...Ne smemo se vezati za stvari .., govorila je njena majka.
Stvari mogu biti opasne po Zivot. To je predanje koje se prcnosi s
kolena na koleno, njena majka je to Cula ad svoje majke, ova od
svoje . .. Njena majka je ostavila stvar i, sakrila se s njom u koko-
Sarnik. To je bilo za vrcme pogroma.)
Pogrom! kakva teSka r et, puna krvi, gora a d kuge.
Njena veCera! Sta jo.§ sve mora da posvrSava ; da izglaCa
pribor, sveCnjake, prebriSe CaSe, kvake, stakla na vratima; mora da
namesti cveCe, prebroj i tanjire... DoCi Ce svi, biCe ih osmoro. Osam je
limit za intimnu veCeru. Ako ih je viSe, onda vee nije ona atmos-
fera. Da, atmosfera.. .
.. Pogrom! o?jedn~m _s~ s:ta svega kao da prelistava stare ilus-
t_r~actJ~- Prva s~tka: lJUdt 1 zene, kao da se valjaju ulicom, prib-
!iza~a~u se; uzdignute ruke drZe 3ek.ire, motike, gvozdene Sipke; (ona
th vtdt s_ prozora). Drug~ slika : ljucli i Zene vil:u: Vajsovu di.igericu!
Jovanovtcevu glavu ! VaJsovu glavu! JovanoviCevu dZigericu! (Majka
322
je zgrabi s p~ozora, uvija u Cebe, nasi je, uvlaO. kroz vratanca ko
Sarmka, lomt letve, pa se i sama uvlafi). TreCa 8 lika. . . . ko-
1
ulaze u sobe; udaraju, razbijaju ... (ona to fuje) ba · . JU: 1 :lene
zore sve Sto ona najviSc voli: veliku vaznu sa likovi CBJU l'eloz P~
u rarnovima.' stolice sa J;>liSom, finije, We, kreveta~!s':a~~~l ~:If!:
~oz proz~r , Sarno kl~Vll' se zaglavio. Oni ga udaraju sekirama, tice
;~:ha~~~Vtr se rastoCt, stropoSta .. . ona je u kokoSamiku, drhti od
toCko~~·v~~ast~ji~Gvdo:~?Ali Sta je to s vozom? ne tuje se Atropot
_ Gore na nebu oblaci se zguSnj avaj u. Sivi zeleni tuti Na zemlji
tzmedu koloseka, je korov. Kako se zove avo ;eckav~ li!~? hajd ~
trava? ne~ masl~tak. Ono je C!iCak. Da je on pored nje! koliko bi
da mu kaze, kohko da ga pita . ..
i::wa
ravno~:r;ieSuz~t~~·o:~hjC:~\~j~je~o~~jzad ona jedva C!eka onaj
. Kak~ je lepa _nj~na saba! oyaj l~veni kristal je lepAi od bri-
lJanata,boJe ovog peJzaza. nadma.SuJu boJ: smaragda i ametista; sveUo
~oz g~sto nab~ane_ mu~lu~s~e _zayese daJe onaj posebni preliv, omek-
saya ivtce, sen6 boJ e, SJCdmJUJe th ... Ne, jane nosim nakit, ne volim
mu;1du!e, narukvice, _b isere, to je z~ Crn~je, - govori ana; ja
voh m da ulepWm SVOJ U sobu. Ona voli stvart, ona skuplja stvari. Go-
tovo s~~~ ~j~na stvar im~ svoju priCu. Zardinjeru je pronaAia na
?uvl~OJ p lJBCI 1~ed u ~nog1h ?ezvrednih stvari, plavi kerami&:i Cup
JC vtdela u ulict RoaJal, u tzlogu pored izloga sa §eAirima. Ah
kakvi prekrasni SeSir i! ipak je plavi Cup pobedio. A ovaj pejzat ~
kojemu Jjubi~aste stene ulaze u nebo, to su zajedno prona.Mi ... (skup-
ljati stvari! kao da time ispunjava onu praiskonsku Zelju koju njeni
veCito JutajuCi preci nisu mogli ispuniti, kao da joj stvari ulivaju
sigurnost).
... Va.si savernici! zar to nije u:Zasno! ta proganjanja ....
Mi putujemo na more. UkrcaCemo se u neki brod, otputova-
Cemo . . . daleko odavde. Mi smo u vozu! Sta je to s ovim vozom? mill
kao piliCar. Da je SimpJon, hili bismo veC davno na moru. Simplonom
je putovala u Pariz.
..... ta ubijanja! ..
Pariz! Pariz! Ajfelova kula. Sena. Leva obala, desna. Jelisej-
ska PoJja! Trijumfalna kapija! Htela je sve Videti odjednom.
On je vodi onamo gde se rodlo grad, na ostrvo, pred Notr Dam,
do tamnfh tomjeva tvrdave koje zapljuskuje Sena, do Svete Kapele,
starih manastira . .. :
Na kuferu je joS etiketa pariskog hotela. Velika slova: Hotel
Modeme, manja slova - to je adresa. Ne mo:Ze je profitati sa se-
cliSta, ali ona je zna napamet. Petnaesti kvart. Rimski lli arapski
brojevi ? rimski. Ulica Rejmon. Na kraju ulice je trg. Ullca Rejmon 1
one druge ulice nasuprot njoj odjednom prekidaju svoj tok i -
taka nastaje trg. Ali nisu svi trgovi isti. Konkord je jedno raskoino
prostranstvo, Vandorn je kao sveCano predvorje . ..
323
 Oni su onde. PljaCkaCe, razaraCe, ubijaCe!
(Kameni ploCnici spajaju sc sa fasadama, drvoredi na buleva-
rima su puni liSCa. Drvoredi ukra.Suju grad kao Sto cveCe ukraSava
sobu ... Ulice i trgovi nose imena pobeda. Pariz jc grad pobeda) .
SamotraCka pobeda ih doCekuje u predvorju Luvra. Uzleti svo-
jim kamenim krilima, vodi ih 1z dvorane u dvoranu, iz stoleCa u sto-
leCe. Pa ana ima dvehiljadedvesta godinal i viSe! izraCunaj te : tristo-
tinepet i hi1jadudevet3totina tridesetiosam to Cini dvehiljadedvesto-
l:etrdeseti tri. Ona zna sve Sto je bilo pre nje, Sto j e do.Slo posle, ..
vodi ih od sarkofaga do faraona, ad paganskih bogova do Cezara, do
Ht;sta . . . do Hrista. , .
Oni su onde! divljaci iz tevtonskih Suma u Luvru! Hitler u
bioskopu! . .. razmahuje rukama, trese glavom, vite, urla. U sali se
zaori smeh. Uzvici. Lud! U ludnicu s njim! navucite mu ludaCku
koSulju! Kako su se smejali PariZani!
A sada? NeCe o tome da misli. VratiCe se u Luvr.
Hri st na krstu , Bogorodica, Hrist na krstu , Bogorodica ... fresk~.
skulpture, slike... NajlepSe slike, najlepSc Zenc, .. Mona Liza, Ma-
dam Rekamj e, Olimpija . . . Ne 6ni vam se da on e liCe jedna na drugu?
- Da, one imaju neCeg zaj edn iCkog... ali Sta ? Mir! suvereni mir
lepote..
Grane se njiSu, gavrani kruZe; ravnom ern i ~ urn toCkova spaja
se sa Sumom vetra. Suton pada.
Sedam sati! Gosti! da 1i joS neSto nedostaj e na stolu? A! za-
boravila je da stavi CaSe. Koje CaSe, opalno plave ih zelc!ne kao Zad?
zelene. Ona stavlja CaSe, pomera tanjire, pribor, ubruse ... T ako, sada
je sve simetriCno.
Sta sad? sve je u redu . . Aka bi do.Sli ovamo, onda bi .. .
Sta? Sta?
Ona prilazi prozoru, povlaCi zavesu. KiSa pljuSti, voda se sliva
niz ulicu , dobuje po krovu, spaja se sa staklom . . . a deca se igraju na
ulici. Jadna ta deca! ana su na ulici , njihove majke su na poslu .. .
Njena deca se igraju u sobi, ana su . . .
Aka dodu ovamo njena deca biCe jadnija od najjadnijih.
. o .na povla~i zave:u, n~eStaj j e u besprekornim naborima i, kao
da Je ttm: poknla SVOJe m1sh , v_raCa se svojim pripremama.
Sta Je ono ~~ela? d~, bela vmo uz predjelo, crno uz peCenje, belo
s~ mora ras~lad1b : Sta JOS? sto mora dekorirati, staviCe stare sveC-
nJake, granC1ce mtmoze. . .
K_a o da je u sebi ugradila motor; uklju ~en je, neprekidno radi ,
ana nece ~a ga¥ zaus_tavi . ~an odm~Ce sa svojom dugaCkom pratnjom
raznorazmh duznostt . Ona 1h obavlJa jednu za drugom kao da su duZ·
nosti perforirani listiCi, otkida jedan za drugim ...
Sve mora biti savrSeno. Gosti Ce reCi kao uvek : va~e cveCe !
vaSa riba! vaSa torta! izvanrednol savrSeno!
. Sum toCkova .ravnome~no _teC~. Mesec je na nebu, ogleda se u
r~Cl, kupa se, putuJ e. Nebo Je stvo 1 plavo, kao Celik. Mesec se sak-
riva pod oblake. Nebo je crno.
324
. Osam sati! gos.ti Ce doC:i. Gotovo je zaboraVila najvaini 'e: ko
ce pored. kog~ sedeti? pored Fransoaze? Mi smo Zrtve, kafe JFran-
s~az. ~u?ka:c1 nas r:tuCe sv~j?m ~trukom . Veterinari govore 0 volo-
~~~:I:efl~~~~~ ~ ~~~~~-~d.a1~~~~~r~:~a:~e~k~~}~~ ds~sa~~~ . n=~
razgovarab. Ko ce sedeb pored ...
Naj ~noi? je ~urn toCkova glasniji, Iz hodnika, kroz otAk:rinuta
yrata ulazt d1m , s one strane prozora kuljaju oblaci dima... To
Je tune!.
. ~im se Iagana razr:duj:, Stropot toCkova stiSava; ali miris dima
ostaJe .1 _onda. kada v.oz 1zl~zt !z tunela. Po niskim svetlima, malim
~a~ s~Ict , t~ JC nru:eiJe. Hoce h voz opet stati? Ne, ravnomemi §urn
JC tsli , voz 1de dalJe.
Hladno je. Ona pokriva decu , uvlal:i ruke u d.Zepove. ..
Gosti ulaze. Izmedu smeha i razgovora ana osluSkuje Sumove
priprema u kuhinji sa onorn .:;trepnjom koju nameCe teinja za savr-
;emm. HoCe li riba biti dokuvana, l:inije topic, salate i povrCe sloZeno
po bojama, purli ng sunderast? .. . ali ona sc bezbriino sme§i, ne
odajc se.
Nikola otvara oCi. - Mamice, kada Cerna stiCi na more? -
Su lr a ujutro. Sada !epa spavaj. NoC je.
NoC je. Ona je u vozu. Voz ide lagano. Svakog trenutka neko-
h ko metara. svakog min uta stoti nu metara, svakog sat.a. , .
Gde je ono stala ? A! veCera jc u punom jeku. Ona sedi u l:elu
.;tola. Hvata retenice sa raznih strana, ukljuCujc sc u jedan razgovor,
u dr ugi, iskljul:ujc se. . . konverzaeija se maZe svakog trenutka preki-
nuti, ana nikog nc optereCuje, ne obavezujc ; teme se moraju me-
njali , zaustavljati se na jednoj ... to stvara dosadu.
(A u tajnosti ona zamiSlja da je Ana Karenjina, zami~lja sebe
na selu, u lctnjikovcu Vronskog, za vcCerom ... Za stolom je arhitekt,
upravnik, gosti . .. Ana svakome upuCuje nckol iko reCenica, - ona
jc odavno prepravila taj roman : Vronski i Ana su sreC:ni kao ona i
njen mu:i. Stara knjcginja je opet zavolela Anu ; oboiava malu Anji.
Karcnjin daje razvod. Ana i Vronsk1 venCavaj u se u seoskoj crkvi . ..
to jc kraj .)
Ta igra, njen sti l razgovora za stolom, to je njen uspeh. Svi
sc div~ njenoj hrabrosti, njenom hladnom preziru prema onoj hajk.i.
Niko ne mora da je teSi. razuverava, saZaljeva! svi mogu govoriti o
Ccmu bilo, ne moraj u dodirivat1 goru Ca pitanja, gale m.isli ... ne
mogu se gale misli govoriti za vcCerom, kao Sto se ne moZe sedeti
gO za veCerom ...
Ona ispituje ltca za stolom. Sva su vedra, raspol?fena. Atmos-
fera je odliCna. Sve je besprekorno. Fransoaz se smeJe u sav glas.
Cemuos:n~:~fU:;v~jue~n~~n~jt~~a~ke;~~cl,ej:~~~- dani i noCi, kratki
dani i duge noCi , jednaki dani i noCi.
325
 Zvi :Zduk. Kao da je dotiCe ruka, da j e upozori, ana skrene
pogled prozoru; mrlje sa stakla prenose se na ono ~to stoj i pred vo-
zom; zgrada stanice, !judi, kola ... drvoredi, livade, breZuljci polako
promiCu, vrte se oko voza sve brle, kao da je zemlja vrteSka, ana
se okreCe oko svoje osovine, a ta je osovina- voz.
Jutro je. PoCi Ce u svoju sobu ... Ne, a na se budi .. budi se pre
njega ... Ceka da on otvori oCi ... on se bud.i . .
Ovaj zviZduk ! to nije onaj koji dolazi od lokomotive ! to je 5
neba! zvifdanje raskida romorenje voza, voz mahnito trCi, vagoni
poskakuju, tresu se kao da drhte u strahu od aviona.
Gromki udar, stoput jaCi od groma, zaustavlja voz. Ona poku-
Sava da uhvati neku nit, da nade ne.Sto u svojoj glavi. Ali sve
se ispreturalo, izmeSalo, zamrsilo. PoludeCe! taj strah je veCi nego
strah od smrti.
Decal decal ana mora da misli! da misli a ne da muca: deca . . .
deca .. . Zgranute oCi dece, pune suza, oSinule su je kao bi~ i - kao
Sto se ~brtot;t klju~a upali motor - tok njenih misli se ukljuCuje;
svesna JC, pr1sutna Je.
Ona diZe decu, nasi ih kroz hodnik, niz male ste-
penice, trCi preko velike pol jane. . • Cini joj se da trCi po konopcu ;
neki zvuk bi mogao da je sruSi.
Deca leZe na zemlj i. Guste kroSnje grana pruZaju se kao ruke,
d.otiCu druge grane; iznad njih je svod zelenog neba, unaokolo t i-
Sma Sume.
D~a, kao da su vee zaboravila na strah, pra te neumorne ~e ta Ce,
~r~~~: tzmedu pukotina kore, gone ih peteljkom cveta, drSkom
. U . njoj srce divlje lupa, damari Zestoko kucaju, u troba se kida.
Sve Je 1sto, sve se podudara sa onim Casom kada j e radala.. .
Sin! sin! imamo sina!
. Oh, ka~o j e to ~robno! kako je to divno! to je sreCa nad
srecama! naJveCe ~sl~v lJ el Prvorodeni sin! od Cetiri brata prvi iz-
danak. Brae~ okruzuJu .kol~vku kao ?PCinjeni. ....Qn je nM najmanji
?rat... -:- kaze najmladt. N~kada nece zaboraviti njihova lica. BraCa
tzgl~BJU . kao da s~ ~avetuJu, kao da mu govore .. . tvoj i putovi biCe
~~~~iji·. -~ CeS posti C1 ono Sto mi nismo postigli. . . ti CeS biti bolji,
A onaj ~sklik - ana ga Cuje - devojCical imamo Cerkicu !
Kakvo _J e t~ bile ushiCenje! isto taka veliko slavlje kao onda
k~?a se rodto sm. Isto kao onda, Cetiri brata okrui.uju kolevku
NJth~va..ozarena lica sada su i zaCudena. Desilo se, naim e, neSto naj~
ne~bl~lTlJ e, ne.Sto s~vim n~Cekivano : osamdeset godina radali su se
decaCI, a sada, prvt put rod.ila se devoj ~i ca. Niko nije video niko nije
znao da mogu postojati taka ?'lale ruke, usta, u.Si , nos! o~i su plave
poput l_l~ba, .PDPU~ . mora, razliCka, nezaboravka ... ali 6me se mogu
uporedib ov1 prsttci, dlanovi , stopala! za njih niko nije mogao naCi
32G
~~~~i~~ ~r~c:b~ci!;t~gl:ud::~j:e.5~vZ:v~~u,u~tid&J~u~
srecna, sreCna ..
_SreCna! voz ~~ opet kr~nuti! Polako, oklevajuCI, dahCuCi, voz
polaz1. Ona nestrplJ IVO oCeku)e onaj Sum, ono jednoliblo kloporanje
toCkova koji Ce nametnuti takt njenim mislima, one Ce se ukljufiti
u onaj neprekidno isti ritam, teCi Ce. . .
se ne T~~~~~~j~~~~:~~a~:~~;js~ ~=~fe~~~ ~msv~ee:~~- C:
lh mora sakupiti , mora ih sastaviti, deliC po deliC, uglaviti ih na
svoja mesta - kao deliCe slika u igri strpljenja - ali strah joj se
ukotvio u njene Zile, pore, mozak . . . To je onaj isti strah koji je ma-
loCas banuo u nju i sada se Siri, razbaSkari, radi s njom ! to boCe,
pall je, lcdi, izbezumlj uje. S njim ana ne moie da se nasi, ne mote
da mu se odupre, on je jaCi, mora da mu se podredi. Prestala je
da se huni, prepuSta se, utapa se u jedno novo oseCanje: saialjeva
sebe, miri se.. . Strah se ipak ne povlaCi. On joj para u!i kao da
okreCe Cegrtaljke, udara klepatala: precenila si sebe! hvalilal se-
CaS se? ne hojim se! niCeg se ne bojim! kako si se pravila va.Znal
Bojala sam sc, priznaje ona.
Nisi htela da misli.S o tome.
Uvek sam mislila. Neprekidno sam mislila o tome. Sarno je
izigrava1a da se ne hoji. Bojala se, ali je krila strah i ad sebe same.
Deca prosjaci, zaostala deca, kada ih vidi proZrne je kao munja: da
su njena deca ova deca! hila bi spasena. Bojala se, ali nije pokazivala
strah ; nikome, ni njemu.
Ravnomerni ~urn romorenja ulazi u nju, nameCe joj svoj jed-
noliCni takt. Izmedu onaga Sto teCe u njoj kao da s~ nikada neCe
zaustaviti i neprekidnog Suma toCkova, nastaju r~act.i ! urn pos~je
tiSi , razmaci duii; k1oparanje voza pretvara se u ZUJanJe, u rornln]a-
nje, u - tiSi nu .
Qna prui.a ruku ka njegovom ramenu i mada _njena ruka pada
na prazno mesto, ona ne veruje da on nije pored nJe, u~e:ava sebe:
avo je san da je u vozu, da je on u r~t~ .. . . Ona . ga Vldi: .. §ta .se
s njim desilo ? njcgovo lice je izbrazdano hmJama. koJe ana ntkada mje
vide Ia, slomlj en je, prokisao, prozebao.. . ana bt plakala. Nel on ne
sme videti suze. BiCe onakva kakva je uvek hila.··
SviCe! razdanju je se; jutro je. On se buc:ti, ani jedno drugome
kaZu ~ta oseCaju, Sta Zele, izmenjuju misli kao. deca ~ere. On Joj
daje staklence sa raznobojnim Sarama, ~ .ana nJe?"u obu~n~ z~jane
klikere, ali on ni!ta ne uzima, sve nJOJ ostavlJ&, uvek JOj Je sve
davao...
Ko to zviZdi? Voz! ana je u vozu. Voz je stao. S ~e strane
stakla je magla, po staklu klize sitne kapi. Zid preko puta nJe je tut.
Sunce je granule.
327
 H tela je joS neSto da mu kaie, doziva ga svim imenima koja
mu je davala; uzalud. Kao da udara dirke na onemelom klaviru ...
ne Cuje odjek.
Voz zadrh ti, zatandrCc, polazi, ubrza svoj hod, ravnomerni
takt romorenja opet ulazi u nju.
Jutro je. J utro ! misli, teZnje, iSCekivanja, koje su godinama po-
tekle u taj Cas, opet teku u njoj. Svc je onaka kao §to je bilo i, kao
svakoga dana, ona ul azi u svoju lepu sobu, ispituje one volSebne pro.
mene koj e nastaj u same po sehi: razredeni nabori zavesa, nakrivlj ena
slika, pomerena sto1ica . . . Ona vidi sve Sto je suviSno, sve Sto ne-
dostaj e; kao da se vrati1a s nekog dugaCkog puta, ovog jutra vidi
hol je nego ikada sve praznine, zapaZa sve nedostatke. Ali ona ne
ispravlja, ne pomera, ne uskladuje, samo posmatra. Njoj je sada sve-
jedno da li Ce hiti ovako ili onako, svejedno Sta Ce reCi Fransoaz,
prijatelj i, poznanici. Stvari! kao da to nisu njene stvari. .. kao da
je skinula naoCari sa ulepSavajuCim staklima, ona se pita: gde je
onaj sjaj ? ona gleda trezveno ove stvari, vi di ih skroz naskroz i nji-
hova naliCje. Pa to su sanduci, krpe, parCad stakla, parCad dnretal
Time se ona majala danima, godinama.
DrveCe pored pruge, kao da ima noge, laganim, odmerenim ko·
rakom vraCa se unazad. To voz ide sporije. ZaustaviCe se! da 1i Ce
iCi dalje?
Dalje! Sto dalje odavdel r ekao je on. Na Jug, na najj u!ni ju
ta&u mora, preko mora . .. Mogla je otiCi. Da je otiSla sada se ne hi
bojala, deca hi se igrala, smejala...
Ona se smejala. Kao da se Sali, rekla je: ovaj rat! ha§ je to
neki smeSan rat! - oponaSala je Fransoaz - varijetske zvezde u
Maiino liniji. .. Zar ne bi mogao poCi s nama ?
- !Sao bih da mogu .. . ne mogu - rekao je.
. Izgledao je bespomoCan , videla je da mu je teSko, a ipak je jo~
Jednom pokuSala.
- ; tebi se ratuje! rat i lov to su omiljene zabave muAkaraca
(~ znala JC da on mrz1 rat). ZahaSurila je strah smehom ... - ti ne
h1 mogao ubiti ni zeca.
I onda, kada je veC polazio, molila je: - ne idi . Podi s nama!
- Moram ! Oni zlikovci! paSCe mi Saka . .. moram ...
Mislila je da sve zna o njemu , a ni je znala da hi on rna-
gao .. uhijati.
. (Ne, ni je mogla otiCi ranije. Morala je Cekati da on ode onda
Je m?gla. Kao ~a . klje.St!ma pri_tei:e. ventil, tako je sebe priteSta da
ne b1 ono .. ?.a .h. ce ga 1kada v1dett .. proteklo iz nj e.)
. Jed?ohcru ~~urn . toCkova skandira : rul ja se valja, pobesneli hi-
~~~~~e~J~~e~~encu, J ovanoviCevu glavu, Vajsovu glavu, Jova-
ne sl~.~~ ~f:J! ~e;~~u, ~~~ ~a~~!~~. c;~~id~~~:. 5~~t ~~~
0
se menJa, usporava, k1da u sinkope. Voz se zaustavlja.
328
~ U hodniku se komeSaju glasovi. Vrata kupea· se otvaraju vaz-
duh druk~ijeg mirisa utazl, graja tz· hodntka.. ... iziazite!· izla~te!~
kondukter ulazi, · · -~ _ •
- izlazite - kai:e on.
- Stigli smo na more?
- Kakvo more! mesta za vojsku! Izlazitel
Vojnici ulaze u kupe, bacaju ranCeve u mreZu. Deca ib gledaju
sanjivim, uplaSenim oCima.. .. _
Ali voz je zaklon, voz je dom, voz je most do mora 6ni se
mo1·aju dohvatitl mora! Razumete! mi moramo stiCi na more l
Vojnici ulaze jedan za drugim, kupe je pun. - Mamice1 'aj-
demo, 'aj demo, mami ce - Sa puCe Nikola.
Oni stoje na peronu kao da nekog ispraCaju, Cekaju da voz
krene. Na belom jutarnjem svctlu, sa suncem pod tankim s!oje£!1
oblaka, ana tek sad vidi kako deca izgledaju; bleda, prljava, Cu~va ,
jadna. Misli o vozu, domu, moru, pomeraju se, na njihova mesto do-
lazi ono Sto je godinama uvreieno, oni ohredi, redosledi , navike,
zakoni. {Sva sreCa Sto ih ovde niko ne poznRje ... Sta hi rekli prija-
telji, poznanici da snda vi de njenu decu?) Deca se moraju okUpati,
oprati zube. kosu, spavnti, ruCati, Setati: .. ~pet. Ce ~~tl ?na tepa d~
kojima sc svi dive. Ona mora odmah !f hotel, mora odmah· obavlli
sve dui:nosti... · · · · ; · ·1
- Broj sedamnncst _, knie porGr - to je lepa ' soDa 's&· dva
~~:~ar-; pruZa joj klj'uC _:;a alkom,_fo rmulare _-:- is~~~~~-:t ~ :.~~e
Formulare! ana Cita fo rmulare; i'm e, prezime, ime ptezime. Tti
formulara, za svakog po jedan.-- .
To prezi me! koliko puta S':' .govorili ? prezi !'"e n~ . Da,, l;o pre-
zime! prezime bi trebalo 1zmemh. Kada ce prez1me 1zmerutil mo-
raCemo jednog dana izmcniti prezime, to pr~ i.m e je o~no, to pre_:
zime odajc... Qdlagall su i opct su odlagab , tzbegavah su kao noz
koji d~~~~ :"~ise nc moZe odlagati. Formulari se moraju ispuni~i:
Sve se moZc odlagati, ali formu lari ne mogu, ona s~da mora mlsbtt
0 njimn, samo o njima. Sve §to je do ovog trenutka. 1zgled~o kao . da
ne maZe biti drukCije, sav onaj red i r.edosled, sv1 c:br~ch, prav1~a,
zakoni sve je u poredenju sa formular1ma potpuno tzh.Sno, $85Vlffi
bcsmis11eno... sve je kao neka zastare~a ceremonij~ s kojom je} rebalo
odavn~g;:~i~~~h· ispunitl fo rmulnre. Deca? deca ee·za ~ vreme spa-
vati. . . opraCe ruke i lice. JcCi Ce u krevet . .. I~prav~.1. prvo f!'ora preg~
Jedati ispravc. One su pohranjene u drveno~ kutlJI sa klJ;~ ka
dragocenosti ... a ana je vcC naC.isto:.?"a te :1sprave mol'a a~1 ~
nego ~to ih vi dli iscepkaCe ih na parc1ce, hac1Ce. · · o~ ~.mor.:-. ~ __._
·uh isprava, one· su opasnije od bombe. . . . ~: . ., ..
AliS:ek~i j ~~tr~:/s~rS:~ate Jsprave? Izvolite~ u policiju .. ~o
0
8
ste vi7Sta vi ~raZite ovde? Vi putujete bez lsprava. PoSto nemate IS-
prave vratiCete se ... vratiCete se !) '329
 Strah je proZima, zasvetli kao signal na pruzi, kao far na
drumu, neSto sine, nagove.Staj neCega je u njoj. Ona je brzopleta -
to zna - ali ona mora odmah verovati da je to neSto, tek onda Ce
ispitati i oceniti da li to zaista vredi. Po tome kako se strah pona.Sa,
- on je njen barometar - to je ne.Sto Sto je moguCe... to moZe biti
dobra .. . da, to je dobro.
PrepraviCe isprave. IzbrisaCe nekoliko slova, napisaCe drugo
prezime, drugu veru .. . Ali to su onda Iai ne isprave! Pa Sta je s
tim! krpice papira, naZvrljana slova- ona im namerno s p~ta vred-
nost - nije to Sveto pismo! Slova Ce nestati kao da nikada nisu bila
napisana. Ona veC zna kako Ce izbrisati slova. Ni guma ni pcrorez
ne dolaze u obzir. Hlebom, sredinom hleba . . .
Koliko dugo stoji pored prozora? koliko je vremena proSlo?
vreme je kao moCvara meko, neprovidno. Stala je pre n ego Sto je pao
suton, toga se seCa. Nebo se, odjednom, presvuklo u sivo i kao da
nije zadovoljno tom bojom, navuklo je tamniju, joS tamniju . . .
Kucanj e na vratima udari je kao kamen u glavu. Oklcvala bi,
ali strah joj nareduje: brzo, otvaraj !
Pred njom je uniforma. Uniforma .;ama veC uliva strah, uni·
fonni je sve dozvoljeno, da ubija, pljaCka... nj egov sumnjiCavi,
prezrivi pogled je upla.Si. Ona bi viknula .. izidite .. , alarmirala bi
hotel kao da je razbojnik upao u sobu . .. Ne, nel ona zna za.Sto je
do.Sao, tu je vee ona koCnica. Ona je oprezna, suzdr.llj iva i poput
Zivotinje koja je nanjuSila opasnost, koja traZi z~titu zemlje, liSCa,
stabla i ona trafi ne.Sto u Sto Ce se moCi pritaj iti.
J evrejka? pita Covek u unifonni.
Ona izgleda kao da je to n e pogada; njene uzd ignute obrve
izr~vaju samo ~denje. Ona ne odmahuje glavom, gleda ga pravo
u oCi, ~ao da h~ce d~ kaZ.e ... cu~i me da ne :-'idite ko sam ... Njegov
pogled JC sumnJtCav 1 preznv, nJeno puno pnsustvo mora trajati ne
s~e ni. trepnu~. Njeno ..nisam ... je bez naglaska, bez taCke, znaka C~de­
~Ja, nJ en mah pokret .glave nije pobuna, ni ubedivanje... Ali on je
lice je bilo drukcije . . bilo je - lepo. VUe nije lepo. Pa !tal zar je
i to neka nesreCa!
Ali ona je nesreCna. Kao da je oCelavila, ogluvila, nesreCna je.
Qna se stidi toga, izgovara se pred sobom da nije nesre6a zbog iz-
gubljene lepote. . . nesreCna je zbog svega, zbog onaga Ito Ce, uprkos
svemu , rna Sta ona rad.ila, biti paria, divljaC za gonjenje... to ona
zna!
Mama! Mama!, Sta ti je... ?
Nikola je video njeno lice, uplaSio se... Ona mora izgledati
bezbriZ:no, mora - kao Sto lopov uhvaCen na delu menja pokret
ruke- brzo izmeniti svoje lice...
Sporo, kao da se jedva usuduje, sveUo ulazi u sobu, no~ dan
nastaje. On poCinje sa Cistim nebom, tako svetlim kao da ga rukada
niSta neCe moCi potamniti.
Oni Ce putovati, dalj e do -mora!
Pred portirnicom Covek u unifonni uzima njene forn:t.ulare~
uporeduje ih sa njenim is prav~a. Nje~ov pogled je sumnJICa': 1
prezriv ali ona vee zna, takav Je uvek nJegov pogled. On savtja 1&-
prave! 'isprave su dobre! VraCate se kuCi? isprave su polo!ile ispitl
Ne, id~c::ea ~j;et~Po~ ~1I0~r~~e~ora - ona steZe d~je ruke u
svoji~r~~~~ ~~~lj~~z~~c~~~!:i ::S~~~j~... i Milica kailje i ona
je razumela! kako divno kaSlju! . . .
Jutro je. Oni opet putuju. Ali ova )Utro )_e .sasvun novo, n~o,
nikada dof ivljeno jutro! Njen san, nedokuCtvt. nestvarni. ~ se ts-
punio' Qni Ce Ziveti! Sve Sto promiCe pred. nJom ona ;'ddi
~ ~om
sjaju ~evid ene Iepote; st~bla su pr~krasne skulpture, b o mJeva
koj i sus~:jj~ ~~~~::~~~~~~~~~~. ~jegovom lieu je ona.j usred~
sred eni izraz patnje, on ~eka da m~ ona prita ... l!~bude~
ona mu neCe niSta reCi o strahu, nece uopSte pOCeb tspDte
Ce reCi kraj . . . !demo na more! zamisli, pu.tu)en:o na mor~~o s
= l

JOS uvek gleda sumnjtCavo i prezrivo i kada kaZe .. u redu... i kada
salutira: .. ?nda ona, joS uvek u punom prisustvu, zabeleti u sebi
...takav JC OJegov pogled . . . on uvek tako gleda . ....
MaZda je ipak neSto primetio na njenom lieu ? Sta odaje nj eno
lice? on se moZe vratiti! kako ona izgleda?
. IspitaC~ svoje lice, proveriCe pred ogledalom. Nos je - u redu.
Toliko puta Je Cu~~ .. vi nemate jevrejski nos .. , OCi su p1ave, po tome je
S';Zdeset pos~ ~rtJe_vka ... Odakle joj to? veC je prihvatila njihov re~
~~~i~¥ ~f~:~~z~.~ai~ j~~jv~~ij~~~~~:e·m~%"~~giJ~u "h:~r~~o~~
b~bnzm JevreJI .uopSte ne postoje, prema tome izgledati bezbriZno
to JC stoposto! to Je onol
. Ali. .. Sta je to sa njeni!fl licem? ono je . .. kao da nije n jeno.
¥
to uspela, prifa~, sve. mi . kaii. · · On~J':Ci~~e d~s~~~ mi ~~~
pravi vagon, prtkljuCtob sc vozu .. 't Ci nije s~eSno? mislila sam na
glavi naAa lepa so a··· ~r 0 ·e 0 ostila - zauvek. Zar
sobu, umesto. · · · z.naA, od n)e sru:r: iomfse ona raduje, to je i
~te~!j.~ .Z~im~~~~~ 8~ • ~im~~o ~i ~i~~·
1
5
iao . .. sve je to kojeita, gle-
dao si mi kroz prste. · · znam. ··.znamM · .) 1 Mama 1 gledaj ....
Deca se privijaju uz nJU. .. ~a . nk ., K.roz staklo vrata
Na drum~, po.r~ pruge, d~val}a~a!~ :. v~. Ali tenk pro_~.
i pro:z:ora hod~uka ~m se ka.~. ~aQtdr~!ni, kao prepotopne tiVOtinJe,
za nJun drugt, treC:i, Cetvrti gkr'va kloparanje to&ova.
tenko~ ~e ~;~~ud~~~~~~!~ ~o~Ce. Najednom se probija rav-
0

Ta s1va koza, senke, kolutov1 ... te beskrvne, stisnute usne; njeno nom~t~~~~~~::.p;~:~J~mo na more...
331
330
RADO VAN PAJKOVIC, BEOGRAD
KUTIJA U KOJOJ ZIVI ELPIS
Moja majka sc zvala Dora. A moja sestra Elpis. Ja imam samo
njih dve. Sedim ovde, u ovoj mral:noj sobi, i mislim na nj ih. Srcc
mi se stcZe u bolu, ali poku.Savam da to sakrijem od druge dccc.
Ne Zelim da me gledaju dok gutam suze. A kako i n e bih - olkad
nisam video svoje. Oca, pa majku, i najzad - Elpi s Cini mi se do
polako poCinjem da ih zaboravljam. Kao da viSe ne mogu da se sctim
njihovJ h lica: eto, dok leiim u krevetu, majka mi prilazi i hoCe dame
poljubi u ~elo, kao nekad Sto je Ci nila, ali Ci m vrisncm ... mama, ma-
ma~ ... nje viSe nema: pobegn e. Ne znam za!to sc naljutila na men c.
A ja sam isti onaj njen mali, zlatni deCko ..
BolniCarka mi donosi Caj . Ne mogu da ga pijem. Umcsto togo
hvatam zubima rukav od pidZame i grizem ga. Da 1i Cu, o da li (:u
ikada otiCi odavde?
Ostala deca me gledaju sa svojih leZaja. Nemo, kroz mndu sa.
strane kreveta. I , verovatno, Zale me: j u~e su mi nameStali proteze.
ali opet ne mogu da ustanem. Ne oseCam se sigu rno na nogama.
Gubim ravnoteZu. JoS se nisam nauCio da hodam be.S .S taka. A pro-
leCe je veC doSlo i trebalo bi da izidem u vrt u Setnju. NaSa bolmct!
se nalazi na breZuljku ; Cini mi se da bi se odatle, IZ vrta, pru7.ao divan
pogled na okolinu.
. Da li _~bih tamo iza b.r~Zulj~a _naSao . tebe, mama ? Veruj cm da
st; ~~ nalaz1s negd~ u ravntcl , kOJa Je sknvena od mene, i da me u
nJOJ Ce~a~; k~~a b~h samo mogao d<: dodem do tc plave ravn ice po-
novo b1s~o b~h :zaJedno. Dok sam b1o u kom i, posle operacije, Ceslo
sam do~IJaO zc]JU da se popncm na vrh ovog breZuljka na kojerr.
~C: nal~1 bolnica I da te vid im. Ali iz dana u dan breZu ljak je rastao
1 JD msarn mogao da sc uspnem do njegovog vrha.. Sada m i sc Cmi
da je on veCi od svake planine I strah me jc da ncCu nikada mod du
se popnem gore.
·· iAli, to bi bilo straSno. Zar da te viSe ne sretnem mama? N'l-
kada, nikada? -~ kak? sam te se uZ.eleo. Kao da sad Stedam tvoje
blage smede oc1; tVOJC duge pt•eplanule prste na rukama j tvoj obli
332
vr~t. sa prav~lnim prSIJe.':lo;rima; lv?ju podignutu kosu u gusttm u-
VOJCtma ; LVOJ osmeh kOJI JC samo JCdnom bio potpun: kada sam tl
prvi put 1:cka? da Zeli m da r_?diS Elpis; tvoje upale grud.i punc uz-
daha ; tvoJC msko smrknuto celo. Zvali smo te uvek ..mama,. zbog
tvoje dobrote ; vremenom, taj naziv je poslao sastavni deo ' tvoga
imena - mama-Dora. Taka su poCeli da te zovu svi koji su 'te Poz·
nava li. J cr, tebe je svako voleo j ti si najlepSa majka na svetu.. .
Jedne ve~e d otac jc kupio novine. PoCeo je da Cita prvu strani-
cu i - istog trena ih je ispustio. Nagnuo se preko naslona pletene
fotelje i n iSta nij e rekao. NaoCare su mu spate s ·nasa, a pramen
!.ede kosc mu je pokrio lice. Majka je savila ruke na . grudi i tiho
rekla: ··
.. Rat ...
1\iSta nisam razumevao. Tada su ulicom proSla policijska kola
i Cula sc Sirena. Gradski zvuCnici su iznenada pOCeli da rade. Jedan
l:•ka je ncSto govorio i pominjao otadZbinu. Na!i susedi su zatvorili
prozore i navukli zavese. Na Sporetu je pokipela kafa ; majka ~e
prema kredencu , ali toga trcnutka se razleZe zvonce na stepeni!tu.
Majka zastade. Otac je pogleda. Meni se ~uCini d~ u njihovim OOma
primeCujem strah. Htedoh neSto da kaz~m, ali ~ tada_ u naSu
sobu udo~e tri Coveka. !mali su ki§ne manltle na seb1 1 driah su zbog
neCeg revolvere u rukama. ·~Sta Ce im mantil.i kad:.ne pacla: ki5a:?.o<
pomislih. Otac polako ustade i obul:? kaput. N1~~. OIJC g~vo~o. LJU:
d 1 T.l. ki.S nim manti lima se okrenuSe 1 podoSe ~ ~Jtm. MaJka .tskora~
jedan korak 1 zatim se uhvati za kvak~: ~sl.lD sam . da .ce _pas~.
Otac jc ga0 uspravljcn ispred nepoznabh l]Udt; dok Je. SilaziO DlZ
stepemcc pomishh : ode, a nc popi svoju kafu. A voleo JC da svako
ve<:e pos~di malo kod p 1·ozora 1 da, srtuCt Soljicu kafe, proCita no-
vi ne. Majka je posle toga dva dana hila bolesna. N~~ nije jela.
Obraz 1 su joj upali i postali Zuti ; oCi su joj se. ra!~~1le . i napu-
nile neCim tu7.ni m : svakog ~asa sam oCekivao ~a 12 nJih l~u .s~~
Ah a na ni jedanput ne zaplaka. U naSu kul:~ se tznena~ us~ ti!i::
nekakva mutna, opaka tiSina . Nisam sm_eo m da );etr::. p~e~6° m~
Je gledala praznim dupljama: kao da sam b~o m u ave
e:
parkct j c za mnom sada straviCno Sknpao .. Sva s tima, a ne u
svom .~;;~j~o~j~a~~~
0
~~ mogu sam. HoCu da imam sestru. Kada CeA
mi ro~~aE~~~s;; pomeri. Videh da joj lice pasta jOO mramije. Upi-
tah je:
.. Majka, Sta se avo deSava? ..
~~= ~j :· to~~~i~in;~~~ ~~~~eA. Spavaj, deCko moj zlatni···
1
.. Ali ja hoCu da znam..._, ponovlh.
..Jo~ si mali .. , odgovorJ ana. . oblaOo tatine pa.-
··Nisam viSe mali .., .uz~atlh ... oU~kS:r~ da postanem OOvek.
puCe: samo mi dva prsta vu·e Jza pete.
333
 Kao tata. Onda Cu i ja moCi da idem na ulicu sa tikama u ki.§nim
mantilima ... ~~e ~i ~~re~:j~n~~ ~~~:n~~~o udari Sipkom preko stegana _
Ona se okrenu od mene. Utini mi se da vidim kako joj se Onesvestih se.
ramena mitu. SkoOh na krevet i nadnesoh se nad nju : plak:ala je. U ruci mi osta nepojedena OOkolada. U lepoj Sarenoj kutijici
Prvi put.
~ k~da ~a~ se p~obudio, veC sam se nalazio ovde, u ovoj
. . z~to plateS, majko?.. rekoh rastuZen . .. zar to nij e neSto za~lJtVOJ sobtcl. _Otvonh oCi i shvatih : bolnica. Oko mene je bilo
lepo?..
,..Jeste, sine.., odgovori ona ....Ali, rat je ... ~~o v~r=t~~anoe~i~~o~~~:h,urJ~~jb~f~~- z~i;,s~ip:.:S~~t ~~
.. Ako. Ja se ne pla.Aim rata. SeCaS li se da sam jednom veC ute- za Sta. Pustio sa~ ih da rade od mene Sto god hoCe. Ljudi u belom
stvovao u njemu: onda sa Zoranom - na livadi ? !mali smo is to su se . ~a.§aptav~h ~ed~ sobom i milovali me po lieu: lep debit -
onakve revolvere kao ani trojica tika .
Onda neko ponovo zakuca na vrata. Ulazio je visok plav to- 80 8
~evko;t~~~~ ~ Ja ~mz~~:~ ve~~~~~;.amo, nisam im ni!ta govorio.
vek, stranac. Rekao je da se zove Marek i da je Poljak. Poljak, Sada je ve{: bolje. DrZ.im pod jastukom kutijicu od OOkolade
Sta je to? - zatudih se. Tada mi on objasni. A zaSto si doSao u na!u i kad god poCne da me bali ja je kriSom milujem: tada se setim tate
kuCu iz taka daleke zemlj e? - upitah ga. On rel:e da je dobio takav marne, Elpis - i odmah mi je lakSe. JuCe su mi nameltali proteze:
raspored. Raspored - kakav raspored? Od komande - kaZe on. A ali opet ne mogu da ustanem. Ne oseCam se sigurno na nogama.
koliko misli.§ da ostaneS kod nas? - upitah ponovo, s n evericom. Gubim ravnoteZu. JoS se nisam nauCio da hodam bez Staka. A proleCe
To se ne zna - zavrSi on i paCe da rasprema svoje stvari. je veC doSlo i treba da izidem u vrt u Setnju; sa brehlljka Cu mo!da
Marek je bio divan Covek. Svaki dan je dolazio osmehnut i da ugledam plavu ravnicu i u njoj tebe, majko, kako mi ide! u
donosio mi fu koladu. Ali ja sam ga viSe voleo Sto je poStovao moju susret.
mamu: neprekidno ju je zapitkivao da li joj ne.§to treba i obraCao joj Otvaram i zatvaram kutijicu od Cokolade i brojim do sto i na-
se sa ...pana-Dora .... Meni se to zbog neCeg dopade i poteh da je, trag : iz nj e je sve izletelo, onda, sa udarom bombe u ndu kuCu,
po ugledu na Mareka (veC sam se ponaSao kao odrastao), i sam zovcm i rasprSilo se po svetu. Ostala je samo Elpis. ZakljuCavam je unutra,
sigurno, i ostavljam je ispod jastuka: spavaj moja Elpis i t'!uvaj me...
~aj~oj!: J~~~p~~~·b~:~~j=o~~~~a~~~ad:em~ij~~r~~~a? Majka, ja viSe ne mogu sam. HoCu da imam sestru. Kada
- ljutio sam se. Ali malo docnije video sam : njen bol je bio velik. CeS nu roditi Elpis?
Od tolikog bola pot'!:injala je da, neprimetno, postaje kamen. U mojoj kutijici spava mala zvezda.
Tih dan,_ Marek nekako stupi u vezu sa mojim ocem. Rete
da se on nalazi u nekoj koloniji i da nas pozd.ravlja. Majka mu je po
Mareku slala Cisto rublj e i hranu , a on je na jednoj ceduljici ispisi-
vao vesti o svom zdravlju. Tako poSiljke pot'!e.§e da kru:Ze svakodnev-
no. Ja sam ponekad prisluSkivao kako majka Cita, naglas, pisma od
oca: i on joj je sada tepao sa ...pana-Dora.... Video sam : njeno lice se
pri tom razvlat'!:ilo u onaj predaSnji polusmeSak. I bio sam zbog
tara obradovan - jako, jake.
. Ali_j e~oga dana Marek danese od oca t udnovato pismo. ..n si
kuJa.. , ptsao Je on ... v erovao sam u tebe, ali ti si me izdala. Sve ovo
j~ tvoje maslo. Znao sam da CeS mi doCi glave. Zidovska krv nije
m za Sta drugo stvor ena do za mrZnju. Zmijo jevrejskal Ako ikada
izidem 'iz zarobljeni.§tva, ja Cu ti suditi! Od negda!nje krotke pana~
Dare postala si obesna Pandora t...
. Jeo sam OOkoladu koju mi je Marek zajedno sa pismom doneo
tz gr~da. Kada z~vrSi sa t'!:itanjem, majka se ukruti, zatvori ot.i i
postOJB .taka !lekoliko trenutaka, a zatim se - sruSi. Ja joj pritrCah.
Ma:ek Je staJao zabezeknut. Tada se naSa kuCa zatrese: neSto muklo
lup1 odozgo. Krov, i plafon, i zidovi - sve se razlete. Nada mnom se
rastvori Cak i nebo. NiSta ne videh. U mraku osetih samo da nestade
334 335
 Mi, koji smo ostali bez daha,
Cija duSa je Njemu iz ponoCi poletela
ga~:c~~e;ee;~~~ se na!e tela spaslo
Mi spaseni,
Mi steiemo va§u ruku
Mi prepoznajemo va§e oko -
Ali nas drl.i joS samo oproAtaj,
OproStaj u pra§ini
N as drl.i zajedno sa varna.
(Sa nemaCkog: Julija Najman)

IZ HOROV A POSLE PONOCI

Hor spascnih

Mi, sPaseni, IZ HOROVA POSLE PONOCI

Iz Cijih Supljih kostiju je smrt veC svoj e
sviraljke krojila, Hor zvezda
Po Cijim ;;mama je smrt veC svoje gudalo
pov1aCila- Mi zvezde, m i zvezde
N~a tela jo~ nariCu Mi putujuCi, sjajni, pevajuCi prah -
Svojom osakaCenom muzikom . Na§a sestra Zemlja postala je
Mi spaseni, slepa
Jo~ uvek visi uZad za naSe vratove ispletena Ispod svetleCih slika neba -
Pred nama u plavom vazduhu - Pas tala je jedan krik
JoS uvek se pune peSCani satovi Izmedu pevajuCih -
naSom kapajuCom krvi. Onn, kojn b~e najCeZnjivija
Mi spaseni , Koja je svoje delo iz praha zapoCela:
JoS uvek nas jedu crvi strave. anc:tele stvarati -
NaSa zvezda j e zakopana u praSinu. Onn, koja nosl blaZenstvo u svojoj tajni
Mi spaseni, Po put voda koje soborn zlato nose-
Molimo vas: P rolivena u noCi leZi ana
Pokazuj te nam polako va§e sunce. Kao vino na ulicama -
Vodite nas od zvezde do zvezde korak po korak. Sumporne :!ute svetlosti neCastivog s!cakuCu
Dozvolite da Zivot polako ponovo nauCimo. po njenom telu.
InaCe bi mogla pesma jedne ptice,
Punjenje jedne kofe na kladencu 0 zemljo, zemljo
NaS rdavo zapeCaCeni strah Zvczdo nad zvezdama
da provali Ispunjena tragovima nostalgije
I da nas odnese kao penu -
Mi vas molimo :
~~:u~=~:mn~~~:S~C:bi koji se seCa
Ne pokazujte nam psa koji ujeda - tvoje mladosti?
Moglo bi se zbiti, moglo bi se zbiti Nikoga koji Ce se baciti kao plivaC
Da se pretvorimo u praSinu - u mora smrti?
Pred vaAim oCima pretvorimo u praSinu. Zar nije nibja nostalgijasazrela. -
Sta, zapravo joS drli naSa tkiva 1 Da bi se vinuo kao andeosko.leteCe.seme
337
336
 MaslaCkovog cveta? ~~~a~::c.hvatanje, u~Civanje,
Zemljo, zemljo, jesi li ti postal a slepa ?
Pred sestrinskim oCima Plejada
Pred ispitujuCim pogledom Velikih kola ? Prsti. pokazuju rasporede,
Ruke ubojica da li su Izraelu ogledalo Delovi tela se postavljaju
U nj emu je umiruCi ugledao svoj e um iranj e - U crteZe koji umiru .
Zemljo, o zemljo
Zvezdo nad zvezdama Strategija,
J ednom Ce se jedno zvezdano tela Miris patnje -
zvati ogledalo.
Tada CeS, o slepa zemljo, ponovo proglcdat. Udovi na putu u praSinu
(Sa ncm aCkog : Julija Najma n) I pena ~eZnje
Nad vodama.
(Sa nema&og : Ivan Ivanji)
SRED BEKS1'V A

Sred bekstva
Us put
Kakav doCek - ALI MOZDA SMO

Uvijen Ali moZda smo

U maramu vetrova Mi koji smo se
Sa nogama u molitvi peska Pu~ili od greha
Koji nikada ne ume Ipak stvorili svemir ushodani
Da kaZe amin
J er mora J ezikom svoga daha?
Iz peraja u kr1lo
I dalje- Uvek nanovo
Fanfaru poCetka oglaSavajuCi
Bolesni leptir Zrno pcska brzinom vetra stvorili
Uskoro Ce opet saznati Pre nego ~to hi svetlost
Za more- Nad porodajnim pupoljkom
Ovaj kamen
Sa zapisom muve Embria?
Dao se meni u ruk e -
I uvek smo nanovo
Umesto zavii!aja Zaokrufeni
Ja drZim promene sveta- U tvojim pokrajinama
(Sa nemaCkog: Ivan Ivanji) I kada se ne setimo noCi
I dubinama mora
Zubima odgrizemo
Zvezdane misli reCi.
PLIMA I OSEKA SVIRAJU AKORD
Pa ipak oremo njivu
Plima i oseka sviraju akord Smrti iza led&.
Lovci i lovljeno.
339
Mnogim rukama
338
 MaZda su stt'anputice greha MIRJAM STAJ NER, BEOGRAD
Kao meteori potajnih dezertiranjn
Ipak azbuka olujc
Upisana pored duga -
A ko Ce znati
Stepene oplodavanja
I kako se setve spasavaj u
Iz odvuCen ih zemaljskih carstava
Za upijanje
Usta svetlosti.
(Sa ncmaCkog: Ivan Ivanj i}

MA NISTANA

. Putuj~m?. To je hila sve Sto sam uspela da saznam od. naie

devoj ke, .koJa Je sve vreme brisala lice od suza. Nikako nisam mogla
da shvatl m z.~ to s~i plaCu,. zaSto su svi uzbudeni i tufni, kad je taka
~cpo putovat1 1 to JOS prav1m vozom, koj eg sam svako jutro gledala
1 zelela da me jednom povede u daleke, tajanstvene velike gradove.
Pred kuCom sakupilo se gotovo celo selo. Svi su nas zabldeno
gledali , ne.Sto doSaptavali jedan drugome i uzrujano mahali rukama.
Kraj . ulaza u ku~u stajalo je nekoliko vojnika sa pulkama. Gledala
sam 1h neko vreme za~udeno i nagadala Sto bi mogao bitt razlog taka
veli kom skupu. Niko nije imao vremena da mi ne§to rutumaB, zato
sam potra.Z.ila drugarice, sretna Sto Cu moCi nekome da pribm kako
Cu se voziti vozom. Prii!ala sam im o dugaCkom vozu, o velildm pro-
zorima sa kojih ~u im mahati i svi m Carobnim dotivljajima koji mi
predstoje. Ali one nisu niCim pokazivale da ih moje pri~je uzbu-
duje, veseli, Cak ih nij e obradovalo ni obeCanje da CU im ne§to
doneti. Stajale su zbijene jed.na uz drugu i gledale me sa neveri-
com, kao da me vide prvl put, kao da trafe na meni neku promenu.
Najzad sam u~utola i ne shvatajuCi niSta, pofela sam i ja da gle-
dam u njih. Dugo smo taka Cutale, dok nije mala Lizika konablo pro-
govorila :
- Je li isti na da si ti Jevrejka?
Jevrejka.
Za mene ta r eC nij e znaCIIa upravo niSta. Nisam mogla da
shvatim za.Sto je stavljaju uz moje ime i !ta bi ja to trebalo da budem.
To nije znafilo ni : mala Biba, dobra Biba, neposlulna Biba, nii ta
Sto se obiCno stavlja uz neko ime, a, opet, sigumo neito znaB. Je
li to ne.Sto lepo, nesto ruZno, ncSto neobiCno? Valjalo im je nelto
odgovori ti. Cekale su. OseCala sam kako se nepoverenje uvlafi u njih.
Ja, dakle, n isam viSe Biba, ona koja se svakog dana igrala sa ovim
drugaricama, ja nisam viSe njihova, ja sam jo! nelto, a niko ne zna
Sto je to. One su verovale da sam ih prevarila, da sam za sve ova
vreme lagala, jer ja sam za sve vreme bila jo! neSto, a ne samo Biba.
340 341
 Ja sam Jevrejka. Da li sam joS Biba iii sam samo Jcvrejka ili sam
Biba Jevrejka?
Odjednom se sve izmemlo. OseCala sam neodoljivu potrebu da
se sakrijem, da me niko ne vidi i ni.Sta ne pita, jer nisam znala da
odgovorim, jer nisam znala da li lai.em. Htela sam da pitam. Ali
koga?
Kako sam mogla da pitam tatu zaSto nas vojnici vade ulicama,
kad on, moj tata, kojeg su uvek svi sa vehk im poStovanjem poz-
dravljali, moj tata koj i se niCeg nije bojao, nikada niCeg stideo, sada
skriva glavu medu ramena i poku.Sava rukama da zakloni na mojem
i maminom rukavu Zute trake u koje su !judi gledali.
Sta sam mogla da pi tam one noCi kad JC mama, ukle.Stena gru-
bim rukama i puSkama, puzala po podu i pruZala ruke prema vrati-
ma kroz koja su vukli tatu.
Sta je trebalo da pitam kad sam stajala bosa, u spavaCici na
stanici, okruZena Cizmama, a tamo daleko, na nekoj dasci, moja je
mama sa ostalim ienama pokuSavala da se istrgne vojnicima. Sta-
jala sam izgubiv.Si se u velikim Sakama vojnika, dok je negde daleko
jedan prodoran glas izvikivao moje ime. Videla sam kad su se vrata
velikog vagona zatvorila i marne nije bilo viSe na dasci.
Koga sam mogla da pitam i Sta?
Imala sam svega pet godina.
Na.Sla sam se usred noCi u vagonu punom dece. Probudila su se
kad su vojnici otvorili vrata i bacili me mcdu njih. Gledala su me
sa nepoverenjem. Nikada se do tada nismo videli, msmo mogli da
se sporazumemo medu sobom, jer nismo govorili istim jezikom. A
ipak smo imali neSto zajedniCko . MaZda strah, maZda mrak, maida
pitanja koja niko nije postavljao, a maida prosto zvezde. Jednake
zvezde koje smo svi imah na rukavima, kao da je neka nevidljiva
ruka u svim zemljama i krajevima sveta stavi la na naSe ruke ncki
zajedniCk.i znak, koji Ce pomoCi da prepoznamo jedno drugo, i da sc
sastanemo u tom tamnom vagonu u koji nikada nije prodrlo srcc.
Dugo smo bili zajedno. PoCeli smo da sc privikavamo na tu-
mu, na smrad, na Zed. Na.Sia sam prijatelja koji jc govorio istim je-
zikom kao ja. On mi je nabavio vreCu na kojoj sam mogla da spa-
vam. Dugo sam Cekala trenutak da mogu da ga pitam ;
- Za.Sto imam a zvezde?
- Zato Sto smo Jevrej i.
- A Sta je to J evreji?
- Ncznam.
I pitala sam ponovo:
- Kuda putuj emo ?
- U n eku drugu driavu.
- Kako se zove?
-Logar.
I stigli smo u tu ..drugu dr-.lavu ... Tamo sam nauCila da n e
~me da s~ postavljaju pitanja. Tamo sam nauCila da budem posluSna
1 da urad1m sve Sto se ad mene trai.i.
342
Imala sam jedanaest godina kad sam prvi put sedela u Skolskoj
klupi, kad sam dobila prvu sve3ku i nauCila da piSem velikim slovima.
Trebalo mi je mnogo vremena da se naviknem na to da nema
voj nika, da ne moram svako jutro da stojim u redu, da ne treba
da se plaSim zvuka aviona, automobila, da mogu da pijem vade ko-
Jiko hoCu i da ne pokupim svaku mrvicu hleba koja padne na pod.
Kad sam jednog zimskog dana stavljala drva u pee, na koriw
cama panja bilo je jo~ malo mahovine. Dugo sam je gledala, milo -
vala, mirisala i u meni se probudilo seCanje na travu. na cveCe, na
drveCe i Sumu . .. Sve to Sto je do sada bilo nedokuCivo za mene, od-
jednom je ponovo bilo tu.
NauCila sam da Citam, da piSem, da raCunam, da pevam, da se
igram i neodoljivo sam Zelela da budem kao sva druga deca.
Jednog me dana uCitelj ica pitala:
- J csi li poboZna?
- PoboZna? - nisam nikada Cula tu reC niti sam znala Sta
znaCi.
- IdeS li u crkvu 7
- U crkvu? ZaSto ?
- MaliS li se pre spavanja? SlaviS li BoZiC, Uskrs? Koje si
vcre?
- Sta je to? . .
- Da li ti kod kuCe priCaju da treba da veruJeS u bog~? St~
gurno su ti prifali da postoji bog. Kako se zove bog u koJeg tl
vcruj~i~am znala Sta je to bog. Ali to nij_e vaino. .Za mene je bilo
vaZno tog trenutka samo to. da su sve moJe drugartce u razredu od-
mah znale da od~ovore na to pitanje i da su sve znale Sta treba da
odgovore i sve sU one imale boga. Kad svi i~aju ~a, .treba dabf
imam i ja. Imam ga, imam, moram da se set1r;t· MoJ& Je :lelj~ . t a
taka jaka, da sam zatvorila oCi u Zelji da se setlm n~eg~ Sto m~~
nisam poznavala. NcCujno i ti ho kao neka d_aleka ~elodlJB pate atilt:
odjednom da mi bUdi sci:anje Cudna t•t.oCemca, kOJU sam .zapam al 3
joS iz onih dana kadn snm bLla mala. ReCenica koju sam ~~gov~:
zakljutana u svojoj sobi knd god sam Zelela d,a se _ne::. o : ve-
ostvari. lz~ovarala sam j e ~ad sam imala n~ku ve~~s~il~J~:~ ~ao onu
\iku da sam jc krila Cak I prcd sa.mo~ ~s.o . ?m.. laSUa sam se da
ti hu , lcpu, tnjan stvcnu .. samo _moJU tct:.~m1 ct,\ ~n~ pred celim raz-
neCe hili viSe ~.am~. moJa ;;~~n ~.c 1 7:~ovm~~ ~~a z~aka pitanja, vcC
redom, prcd uc!lclj'con~ . k~Ja sa oc•ma ao
dubo~ s~7:J?;: data~. d:CI ;~t:ra~~:~;a~c, daklc, zovc bog kame sc t1
moliS?
- Ma n i.Stana. ·ec~· · 0 c!tteljlca; sa
dobr~:~:~g~~~~k~~e~a~~~1•0P~~~f~':~;;~ilo ~~~n~~a nao&.re kao
da Zeli bolje da me v' d1 i p1tala:
3~3
 - Jesi li, maZda, Jevrejka?
Nisam ni Cula Sto me je pitala. Svi su se smejali i gledali me
kao ludu. Htela sam da pobegnem, da se nikada viSe ne vratim. U
grlu me poCelo golicati, stiskala sam pesnice u strahu da ne zaplaCem.
Bila sam uvredena. Uvredena kao joS nikada do tada Sto ovako pri-
maju moju veliku tajnu, koju sam im htela pokloniti u znak zah-
valnosti Sto su me primili medu svoje redove. A ovaj njihov smeh i
ti podrugljivi pogledi probud.ili su u meni neodoljivu Zelju da sko-
Cirn na klupu i poCnem da viCem iz sveg glasa:
- Da, ja sam Jevrejka, Jevrejka, Jevrejka.
Od toga dana svi su me gledali kao da imam dva nasa i znala
sam da nikada neCu biti kao d ruga d eca.
Iz dana u dan sve me je viSe muCilo pitanje: Sta je to Jev-
rejin.
ZaSto se uvek sve promeni kad se to ime pojavi. Isto je taka
bilo kad sam bila mala i kad sam ono stajala pred drugaricama koje
su bile duboko ubedene da sam ih lagala, jer sam sve vreme hila joS
neSto drugo, a ne same Biba. Isto je sada u Skoli. Upravo kad je trebalo
da postanem kao sva ostala deca, pojavilo se to ime i sve se pro-
menilo.
Htela sam da pitam tatu, ali sam oseCala da bi ga to jako ras-
tui:ilo i uvek sam odustala ad pitanja. Mama je osetila da me ne--
Sto muCi, ali nije pitala. Cekala je da joj se sama obratim. I taka
smo Cekali svi troje, a niko nije o tome govorio.
Jednog dana tata je iznenada rekao :
- Sutra je Jam Kipur. Toliko god.ina ga nismo slavili, kako bi
bile da ga proslavimo v&eras.
Zadriala sam dah, jer sam oseC:ala da tata izgovara jednu od
onih r et.i koje zvuCe kao Ma niStana.
Tata je poCeo da priCa:
- Mi Jevreji imamo druge praznike od hrgCana, pravoslavnih
i d.rugih vera. NaSa Nova god.ina ne poCinje 1. januara, nego sep-
tembra m eseca, kad se svi plodovi pokupe sa polja i kad je zemlja
spremna da primi novo sem e. Zadnji dan na staru godinu obiCno
smo poseCivali svoje prijatelje, rodake i susede i svakoga smo molili
da nam oprosti sve naSe namerne i nenamerne uvrede.
Dugo je tata priCao, a ja sam htela da zapamtim svaku njego-
vur&.
- VeCeras se svi J evreji na celome svetu mole, gde bile da
se nalaze - nastavila je da pri e!a mama - a sutra se ne jede i ceo
~~:~. _posveCen seC:anju na na!e drage kojih viSe nema medu
Sve je imalo neki poseban znaCaj. Cak i to, da smo se lepo
obukli, a da nismo nikuda iza!li. Mama je zamraC:ila prozore, ugasila
svetlo i kao da se izvinjava pro~aptala:
- Ne treba drugi da znaju.
;:~a~o sj~~~ ~:~di j~~ous~a"n°:o~~~~u~ ~~i~:~eu~i~~:~
Imao
344
mu . sa ~venom pet~kr~om. Ne!to mu je nedostajalo. Gledala sam
~~~~~~~m s~~:,~e~~~: =n~~vn~~~k~d:u: :us~:
srebrm Sal sa resama, u rukama drii molitvenik., na glavi ima malu
~:l~cuj stoji kraj dve sveCe, njiSe se i mrmlja neke nerazumljive
Gle~ala sam tatu kako stoji u sivoj uni[ormi, sa ,.§iltkapom..-,
na ramemma umesto srebrnog Sala svetlucaju epolete ... u rukama
ni.Sta. Mama se tiho pribliZila i pruZila tati mali crveru jastuk sa
zlatnim resama.
Gledala sam taj jastuk, bio mi je taka poznat i bezbroj dalj·
n ih slika probud.ilo mi je seCanje.
Kad smo morali da napustimo kuCu, zaCudilo me je da je mama
ponela i taj mali crveni jastuk sa zlatnim resama, kojeg je stalno
nosila sa soborn.
Kad sam posle dugog vremena ponovo videla mamu u dugoj,
sivoj baraci, njen se leZaj razlikovao od ostalih po tome, Ito je
na uzglavlju Ieino ovaj mali crveni jastuk.
Kad smo beZali sa masom drugih ljudi u Sumu - poito su
jedni vojnici otiMi i niko nije znao ko Ce posle njih da dode - uvek
sam mogla da vidim gde se nalazi taj mali jastuk.
Taj mali crveni jastuk bio je taka. usko. v~n ~- svim naS~
do!ivljajima, da je postao deo nas sam1h. Btlo JC pnJatno gledati
kako se zlatne rese svetlucaj u u sjaju sveCa i gledatl ga ponovo u
maminim rukama.
- To nije jastuk - Sapnula je mama - to je stolnjak sa krat-
kom molitvom za Jam Kipur.
Mama je poCela da para j astuk. .
- Ponela sam ovo sa sobom kako bi imali ne!to Ito .c e nas
podseCati na naS dam i eva sada je to stvarno jedina stvar koja nam
jC' pr~~~~ka je potela da ispada slama, poZutele stra~ice molitv~­
ka i mali crveni jastuk nije bio viSe )astuk. !'ego stolnJak sa zlatmm
resama i sa velikim Cudnim zlatmm slovtma. .
Tata je poboZnom kretnjom pokupio poi utcle stranlce mohtve--
nika, primakao ga usnama i toplo zagrlio ~amu . .
SveCe su stavljene na crveni stolnJak sa. zlatmm resa~a, ~ta
je uzeo u ruke rnolitvenik i tinilo mi se da njego~o odelo mje viSe
taka siva i. da epo~ete na ~ame?im~ life na sr~~~~.~~~=
k~~":,~ ~~:::~ fs~;~0 ~ 1~eub~\~~~;rsjata ~e ~uga. N~lonio
se iznad stolnjaka, iznad stolnjaka koji je nekada b1o JBStuk 1 pOCeo
da se moll. li eCal rna
Gledala sam sveCe, slu!ala tatinu ~uZn~ mo tw, os rel:ia koj;
minu toplu ruku na ramcnu i Cinilo.. IDl se a .razumem
tata izgovara i Zelela sam zajedno sa DJlme da mohm.
345
 - Ma niSta na , rna niStana ..
ANA SOMLO, BEOGRAD
i odjednom sam osetila da to nij e zavrSena reCenica i samo ad
sebe dolazile su nove reCi :
- Ma niStana ha lajla haze mi kol halejlot...
SveCe su poCele da se gase i vosak jc pobelio zlatna slova na
stolnjaku koji je nekada bio crvcn i jastuk. Tatina tuZna molitva j e
zamrla, a m i smo jo.S uvek stajali zagrljeni u tihom , nemom i sveCa-
nom sporazumu, shvaCajuCi da smo ovim danom ovu malu , praznu
sobicu pretvorili u svoj dam .
Tata je govor io ti him g lasom, kao da joS uvek mali :
- Na sutraSnji dan obiCno se svi Je\Teji u g1·adu sakupe u si-
nagogi i ceo dan se mole. To je jedini dan u godini kad Jevrej i osc-
Caju potrebu da budu zajedno. Voleo bih da budem sutra zajedno sa
drugim J evrejima. SMUEL JOSEF AGNON
- Ima 1i ovde i drugih Jevreja, postoji h sinagoga?
- Sarno ih na jednom mestu joS ima - na groblju.
- Da, na groblju- r ekao je tuino tata i zaCutao. Do~~tnik Nobelove. ~a.gradc . z~ knJ.ii.e"!lost, Smuel Josef Ag-
Bilo mi je iao Sto tata neCe moCi da budc sa ostalim J cvrejima n.on, SVOJ!m v~o.':la ozbilJmm, or1gtnalmm hterarnim opusom zau-
u sinagogi , razmiSijala sam Sto bi mogao da urad i namcsto toga i sc- Zlma sve znaCaJOIJC mesto u savremenoj svetskoj literatun. Sedamde-
tila sam se, ali nisam smela da kaZem. Podigla sam glavu , pogledala setde':'etogodiSnji knj iZevnik, inko je do momenta dodeljlvanja ovog
sam rnamu i tatu i Ci nilo m i se da su i oni mislili isto Sto i ja. znaCaJ nog medunarodnog priznanja bio prcveden na dvadesetak jezi-
Sutradan otiSli srno na malo jevrejsko groblje, koj e JC velikim ka, poznat je, manje-vi~e, samo rctkim Ci taocima, zainteresovaitim za
ieljeznim vratima odeljeno od drugih. Na ulazu su urezana hebrejska jevrejske sudbine i njenu problematiku . I nemn sumnje, danaSnje po-
slova i velika Sestokraka zvezda. veCano interesovanje za Agnona viSe je interes ovacije za dobitnlka
U Sii smo sveCano, kao ~ to se ulazi sveCano u smagogu. Tata j e Nobclove nagrade, nego za delo pisca sa Talp10ta u Jerusalimu, koji
stajao usred groblja u sivom odelu sa oficirskom kapom na glavi poCinje i zavr~ava dan molitvom, i, po sopstvenom kazivanju, pl!e
i sa poZutelim li stovima molitvenika. Oko njega belili su se grobov1 . nc za svoju aiirmaciju , veC za slavu i lme Izraela.
U svakom grobu poCivao je jedan Jevrej in. Smuel Jose.f Agnon je, gledano iz naSe perspektive, reJigiozan
Stajale smo kraj tate koj i je bio okruZen grobovima. Kao nekad pisac. Medutim, u relacijama jevrejskog druStva uopJte, njegova
u sinagogi, poCeo je nji.SuCi se da peva onu ti hu molilvu, koja se peva religioznost je umerena i, reklo bi sc, pravo stanj e, jedino moguCe
tiho zato da bi moglo neprimetno da se plaCe. stanje jcdnog j evrejskog intelektualcn zagnjurenog u neizmerne du-
SluSaj uCi tatinu tuZnu molitvu, ose(oajuCi mammu ruku na 1·a- bine svoje duhovne proSlosti. Posebno je znaCajan njegov stvaralaCki
"'!enu, Sa~~tala sam M a n iS tan a i poCela sam da shvaCam, da JC odnos prema proSiosti, koriSCenje ogromnog bogatstva riznice judai-
bttl J evt"CJtn neSto sveCano, lepo, neSt o Sto je samo na.Sc. stike.
Agnon nije realista, u uskom smislu. On malo vodi ra-
Cuna o razvoju svojih radnji i karaktera. Njegova snaga le!i ~ mod
doCaravanja duhovne pozadine ambijenta i karaktera, mist_eriozne v:
ze izmedu Covekovog mikrokosmosa i makrokosmosa bozanske prl-
rode. Neke nadrealne slike u nj egovim opisima svakako mogu da se
uvrste u remek-dela svctske literature.
VeC u prvim njegovim objav]Jenim pri~vetkama os~ se dvo-
jaka tend encija, koju Ce razviti u svom kasniJem. op~u: pn~vetke,
inspirisane narodnim pri~ama sa obiljem nadreahst1~kih ~otiVa, -kao
... Agunot... (...Napu.Stene Zene ..), i realisti~ki· opis. druAtva koJe se menja,
na primer u ... ve haja Veakov LemiJor.. (..I krivo postaCe prava..).
Po pripovetki ... Agunot .... uzeo je nekada.§nji Smuel Josef Ca~
kes pseudonim Agnon, a 7..atim mu je to postalo zvanitno lme.
346 347
 Agnonov prvi roman ... HahJUJ.sat ~la ·~ (..Mlad~n venae..), loci-
ran je u Galiciji , Agnonovom rodnom kraJU . Glavna hCnos~ l~ta varo-
Sicama i dolazeCi u dodir sa raznim lj udima na tom putu, CUJ e mnoge
priCe, legende, prepriCavan ja, istori jc tuZ~e. kom~Cne, p~tetiCne, ~s:
prepletene narodn im pesmama, i ~ re kama 1 dos k o~1c~a , sto sve ~m
jedan pravi konglomerat, zbormk nan~dn ~ h hastd.skth UJ?Otvorma,
duhovno bogatstvo jednog sveta u nesta]an]u, dah pro§losh .
U romanu .. Be levav j amim ... (.. U srcu mora ..) Agnon opisuje
putovanje putnika iz Galicij e u P~ lest!nu i !liihov~. doZivljaJe. U _sva:
koj varoSi kroz koju prolaze srecu lJude 1 od DJih saznaJU pru~e 1
hronike koje se uklapaju u celinu romana.
U pomenutim delima se zapaia snaian uticaj sredine u ko-
joj je Agnon odrastao. Veoma va:Znu ulogu igra i porodiCna atmo-
sfera u kojoj se pisac razvija. On je najstariji od petoro si nova rabina
Saloma Mordehaja, uCenog Coveka i dobrog poznavaoca srednjevekov-
ne filosoiije. Najuticaj nija llCnost u Agnonovom oformljavanju je
njegov ded sa majCine strane, J ehuda Farb, uticajan trgovac, _ali
istovremeno i oStroumni talmudist. Njegova majka Ester, meduhm.
odliCno je poznavala nemaCku literaturu. Svc je to uticalo da Agnon
napiSe prve sti hove u osmoj godini , a da mu se prva pesma objavi
kada je imao petnaest godina.
Ovakvo delovanje porodice, koje se snaZno oseCa u sadrZa-
ju i razvoju Agnonovih dela, nije karakteristiCno samo za ovog jev-
rejskog pisca. Homogenost porodice i snaZan uticaj majke-Zene, na ..
gl~en je i kod ostalih pisaca ove narodnosti, kao na primer kod sa-
vremenog ameriCkog pisca Sol Beloa, posebno u nj egovom delu -.Do-
Zivljaj i Ogi Marca ...
Nova sredina u Jafi , gde se Agnon nastanio 1910. g. svo-
jom intelektualnom klimom data je novi smer njegovom p isanju.
Izmedu ostalih, on upoznaj e knji:Zevnika Brenera i ! ilosofa Aharona
Davida C ardona. Kao plod Zivljenja u ovoj sredini nastaje, maZda
najzreliji Agnonov roman »TmoZ SiZSQ11t...< (...JuCe, prekju~e ..). Sa pu -
na ironije on opisuje doZivljaje Isaka Kumera, mladog doselj enika u
Palestinu, njegove ljubavi , prijateljstva, Zivot u Jaii, Jerusalimu, na
selu. Ali i ovde, kao i u drugim Agnonovim delima, nije vaZan ni opis
ni opservacije glavne liCnosti, vaZne su one akcentacije koje je sen-
zibilno uho autora umelo da zapazi i apostrofira. A misao koja se
provlaCi je sledeCa : tekuCi dogadaji i iskustva ljudi nisu dovoljno
sna.Zni i oni se teSko oslobadaju ter eta proSlosti, Sto ih Cini ras-
trzanim izmedu proSlosti i sada~njosti. Tu rastrzanost oseCa sve viSe
glavna li Cnost Isak Kumer, i -taj koSmar, izazvan nestankom granice
izmedu vremena, postajc sjajan medijum Agnonovog literarnog izra-
Zavanja.
Ta rastrzanost nc mimoilazi ni pisca. Posle trogodi§njeg borav-
ka u Jafi , on se vraCa u Evropu, ali ovog puta u NemaCku, gde Zivi
do 1924. Kritika je tada veC zapazila dvadesetCetvorogodiSnjeg talen-
tovanog pisca i nj egovo delo je mnogo uticalo na ja ~an j e hebrejskog
348
jr~~~~z~v~~:~t~~~~ji:t~~k~~:a:~~·j=~~rot tendencijama koje su
Boravak u NemaCkoj priblii.io ga je nemaCk.o · i skandi ·
li~eratur~_. piscima kao ~to su ?an Pol, Sanuso, Knult Hamsun~~~~~
BJernstrom,. NemaCka romantika, svojim sjajnim naC:inom dOOsrava-
n_ja od~~emh . atmos!er~, ?s~a se u svakom delu izraelskog pisca. A
stmbohst1Cke 1 ekspres1ontshCke crte, u ono vreme modernog knji-
~~J':og izraza, samo su dopuna jednog veC formiranog Jmji!evnog me-
. ~as~ prot uobi~jenon: st~ovi§tu da je Agnon pisac, !ta vi!e
hromcar 1stoCno-evropskog JevreJstva od perioda haskale do poc!etka
doseljavanja u dana.Snji Izrael, naroCito perioda druge alije, treba za-
p~i ti da je Agnon _pisac l_ll"_~go_ !~ri~ relacija. To vdi i za Agnonov
Jeztk : ne samo da Je to bJbhJskt JCZik, kako se obitno kaZe, nego jc
to i jezik MiSne, kao i savremeni kolokvijalni jezik Izraela. Naj~,
sve zajedno. Agnon ne ide na Cistotu jezika, veC stvara svoj jezik 1
svoj stil.
StvarajuCi. romane i druga obimnija dela, Agnon je u me<luvre-
menu uvek pisao pripovetke, novele i kratke priCe, koje su predstav-
ljale, a i danas predstavljaju, dogadaj u Stampi i Casopisima. Od 1953.
do 1962. godine objavlj eno je u izdanju Sokena osam. dela, zapravo
celok upno Agnonovo stvaralaStvo, po izboru samog pisca.
KnjiZevni estetiCari Cesto pominju sliCnost Agnona sa Kafkom,
Cije je delo takode nastalo u duhovnoj klimi kasne Austrougarske
monarhije. Franc Kafka, sumorni i tragiCni pisac, danas toliko u fo-
kusu literarnih ispitivanja, nije toliko da1ek od svog izraelskog su-
narodnika. Njihova dela su u korenu, istog porek1a. Kafka, to znamo
iz nj egovog dnevnika , Zivo se in teresovao za jevrejsku kulturnu pro-
Slost, a Agnonu je ta proSiest stalno, bukvalno svakodnevna hrana,
neiscrpni izvor i stalni podstrek.
Agnon, kao mnogi strasnici duhovne hrane, prilazi judaistitkoj
proSlosti sa stra.§Cu jednog !ilateliste svojim mar~ama, ill _sa . s~
arheologa novootkrivenim iskopinama. Agnon~, 1_zgleda, IS~tti_v~je
starih knjiga, arhai&ih jeziCkih obrta, zaboravlJemh filolo!kih 1 ftlo-
sofskih sistema postali s u strast.
Preokupacija ovog pisca snovidenjima, snovima, fantazljama,
simbolima, uklapa ga u glavna strujanja moderne svetske literature.
Kompleksnost njegovih junaka je neminovna, a reC p~vash~a. Sud·
~~~~ r:!:i~=n:4~ ~~jjJ:nk:;~i~:~ ~~~-P{~!f~~: ~~~v=
znafajnog savremenog argentinskog pisca Horhe Lu1sa Borhesa, zah-
val jujuC:i pisanoj reCi, kombinatorici njenih znakova, stvarnos~ deluje
kao opisana i de!initivna. Mec!utim, iako reC mo!e sv.~ da opi.§e, ona
se Cesto ipak gubi i potencijalna istor!ja i e~ciklopedi~a ti~:: ~~~
se nanovo i nanovo otkriva, a da se 1pak ndcada de!ml
krije.
349
 U Agnonovoj litcraturi stalno se oseCa da su Jevreji narod ARJJE LACI STERN, JERUSALJM
knjige. Knjiga i nauka su cilj, a ne sredstvo potvrdivanja u jednom
svetu, gde je sve taStina.
Ova znaCajna komponenta izraelskog knjiZevnika 1zrai:ena je
u pripovetkama ...[dove ajnan.-., ... Le tamidN i ...TehilaN.
U ovim pripovetkama karakteristi~na je atmosfera, Stimung jed-
nag deJa Orijenta sa svojim evropskim Zivljem, specifu~:nog hibri-
da, koji su stvorili jevrejski doseljenici. GradeCi svoja naselja u Sa-
roli koj istoCnjat:koj sred.ini, oni su razbili jednoobraznost orijental-
nog kolorita. TragajuCi za svojom fosiliz iranom pro.SioSCu, J evreji su
potvrdivali svoje postojanje na ovom tlu obimnom m·heolo.Skom do-
kumentacijom, sve bogatijom i sve brojniJom. Ccntar ovog novog MUZEJ IZRAELA U JERUSJ\LIMU•)
sveta je Jerusalim, CeZnja i snaga svih zbivanja. I lajtmotiv ovog Ag-
nonovog stvarala.Stva upravo je taj grad-simbol, riznica starih spisa, M!Ll_ej moie da bude kuCa muza
i.SCezlih civilizacija, zaboravljenih jezika, gcnijalnih strategija drev- ah ' raskomo groblje proJlotU
nih vojskovoda.
. U novom , dij ~_lu Jerus~lima, gdje je joS prlje dvadeset godina
b~la daleka pet·t_fenJa grad.a 1 gola brda sa O.ikudnom Oorom i kame-
mm tl?m• nalaz1 se danas Jedna od najvedh kultumih tvorevina mla-
de drzave: M_UZEJ IZRAELA. Rad se pribliiio tom kraju brzim i
stalmm korac1ma. U neposrednoJ blizini nalaze se nova zgrada Par-
la~~nta (Kneset), r:nnogobr~jne zgrade modernog uruverziteta i razna
m1~1slar~tva . Sve. JC to SpoJeno krasnim novim putevima koji pove-
ZUJU stan Jerusahm sa novom akropolom prestonice. Na uzvisini koja
se nalaz1 1zmedu Deline Krsta, sa bizantskim manastirom iz XII vi-
jeka, i spomenutih velelepnih zgrada Univcrziteta i Parlamenta. sag-
raden. je jedan od najmodernijih muzeja na svijetu. Skupljene su
tamo 1 stalno Ce se sakupljati historijsko-muzealne vrijcdnote i um-
jctnine jevrejskog naroda kroz vijckove, a djelomiCno i kultura as.
talih naroda medu kojima su J cvrej i kroz vijekove Zivjeli. Nije to
gigantsk1 muzej sa davnom i sjajnom tradicijom velikih evropskih
muzeja - ali je sigurn o jedan od najmodemijih danas u svijetu sa
muzcnlno-arhitektonskog stanovi.Sta i svakako jedan od najintere-
santnijih. Ovaj narodni mu zej postao je potetkom ovoga stoljeQ
karla je ruski Jcvreji n Boris Sac doSao u Palestinu i u Jerusallmu,
po.Sto je bio sli kar i Jjubitelj umjetnosti, otvorio grafi&.u !kolu a pa-
ralelno i muzej, udarivSi taka temelje buduCem muzeju i slikarskoj
akademiji - Beza lel. Ime Bezalel spomJnje se u Bibliji. (Prema
\Vestmirtster Dictionary of the Bible, ime Bezalel dolazi od bebrejske
rijeCl be-zal-el, Sto znati u sjeni Boga ili u prenosnom zna~ju
rovjek pod za.Stitom Boga. Bio je to OOvjek iz plemena_Juda, spretan
1 vje!t u obradi dragog kamenja, drveta i sr~~ra. On _Je umio cif?bro
crtati, te mu je dodijeljen zadatak da sagra~1 1 ukras1 svetu lkrinju
u kojoj Ce se i!uvati .. n eset zapovijesti .. koJe ~e. upra~o. sa Sinaja,
urezane u kamenu, donie svojem narodu u pusti~JU_ MOJSije). Tokom

350
godina ovaj muzej u centru J erusalima sakupao JC ogroman broj

Alman~haK~ko~t~~P~~k~r~~u~v~~Jeci:~~~Je~ri~~je;~~:~;"'!uP;
pripada vee na kro.ju llterarnog dela.
=: 351
 umjetnina, slika, kipova, folk.lora, grafike itd. SkuCeni prostor skrom-
nog muzeja nij e omoguCavao Sirokoj publici da vidi sve eksponate,
da historijski i umjetniCki odgaja Siroku publiku, naroCito omladinu.
PoCetkom Sezdesetih godina rijeSeno je da se sakupe sredstva n e samo
u Izraelu nego i medu Jevrejima u svijetu, za novi, moderni i repre-
zentntivni muzej. Na osnovu planovn prof. A. Mansfelda i arh itekte
gospode D. Gad, oboje iz Haife, sagradeno je trinaest pavil jona
ukupne povrSine preko 18.000 kvadratnih metara, na takav naCin
da se stalno mogu nadozidivati novi paviljoni. Novi muzej sa mo-
dernim osvetljenjem i klimatskim uredajima, .:;a svim novim teh-
niCkim prona lascima za restauraciju, magaciniranje i oCuvanje svih
eksponata, otvoren je u maju 1965. godine uz brojno prisustvo struC-
njaka iz cijelog svijeta. Danas se u prostorijama ovoga muzeja nalaze:
Bezalel narodni muzej ; ArheoloSko-biblij ski muzej ; Vrt umjetnosti
po imenu B. Roz.a; KuCa knj ige (The Shrine of the Book) u kojoj su
izloZeni svici koji su nadeni na obalama Mrtvog mora.
Ova Cetiri glavna odjela podijeljena su na mnogobrojne podo-
dijele, kao Sto su jevrejski i nejevrejski folk.lor, jevrejska ritualnn
i sinagogalna umjetnost, grafika, moderno slikarstvo i kiparstvo, itd.
U Izraelu su kulturne potrebe veoma razvijene ne samo kod
inteligencije nego i kod znatnog dijela i n~ kolovanog puCanstva, pa
stoga nije Cudo Sto je novi muzej posjetio tokom prve godine njegovog
postojanja blizu jedan mili jun posjetilaca, medu kojima i veliki broj
stranaca i turista. U toku svog kratkog postojanja muzej jc dobio
i omladinski odj el u kojem jevrejska omladina moie da upozna
umjetniCko blago svojeg i ostalih naroda i u kojem se pripremaju
buduCi slikari i talenti. Ogromna i bogata umj e tn i~ka biblioteka stoji
na raspolaganju svim gradanima. Muzej je takode centar umj etniC-
kog odgoja naroda, jer se skoro svakodnevno tamo prired uju izloZbe,
pred.avanja, kursevi i simpozijumi iz davne i dan aSnje historije um-
j etnosti svih civilizacija i naroda a ne same jevrejskog. Kao Sto je i
sam arhitekt naglasio tendenca u planovima tog muzej a bila je da
posetilac bude razdragan i oduSevljen eksponatima, ali takoder da
se osjeti i odmoren, svjeZ, obogaCen vanrednim duSevnim doZivljajem.
Umj etniCki muzej izlaZe u svojim prostorijama ogroman izbor
umjetnina iz prijaAnj ih stoljeCa. Oko 5000 izloZenih predmeta imaju
veze sa Sabatom, jevrejskim blagdanima, jevrejskim obiteljsko-cere-
monijalnim predmetima koji su umjetni~ki izradeni. Mnogi folklorni
objekti Jevreja iz Sjeverne Afrike, Jemena, Buhare, P erzije, bal-
kanskih zemalja kao i zemalja IstoCne i Zapadne Evrope daju iscrpan
n:a«;rijal da se. upoznaju kulturne vrednote svoj eg naroda, a i struC...
O)BCl crpu ovdJe vanredne podatke za historijat ti h predrneta. Medu
ostalima nalazi se vrlo velika zbirka hanuk.ijot (hanuka svijeCnjaci od
?Sam krakova u kojem se ~yakodnevno pall po jedna svijeCa za vri-
)eme Hanuka blagdana, koJt pada u decembru svake godine, a slavi
s~. kao uspof!lena _na usta~ak Makabejaca protiv Rimljan a u drugom
~~~~h J~n:8J~~z~~:J:O~~~v~;:o;;~~ki~ d~vi;::~~e~~~~ 3
352
roknih iz devetnaestog ...zlatnog vi "eka .
te ostali h zapadni h stilskih utjec1ja. Tsa aus!J:gars~ ~fja,
- kruna- poprsja, kojima su uglavnomu use n ~ehk:i .broJ tora
reji ukraSavali Toru. Jedna srebrna tora-~ops ZemlJama Jev-
naestog -~ije~a imade forme ruske carske ~ iz Skoplja iz devet-.
ceremomJalmh srebrnih predmeta vezanih ~':InV~ zbirka
rejskog . Covjeka : obrezivanje, barmicva v ·:a tan . aze tivota jev.
dio veltke zbirke. Noi.iCi kojim se ob;ezdjen j~~ je samo
su orna~entima i simbolima jevrejske religij ncv en~f ukra!eni
gran~t Jab~a it~.), zatim taliti sa srebmim ei d::t':;ve!~ 'ko~­
~lad.i~ dobtJe ~rt . n_avrSenoj trinaestoj godlni pokazuju varu-ectJ~
mven~tvn~st POJ_ e chmh. g:upa Jevreja, koje se razlikuju medusobno
po ll:tJecBJ U UinJetnos~t 1 folklora naroda medu kojima su Jevre i
ztveh,. ~ao napr. muslim~nski, arapsko-maurski, venecijansld, ren~
~~j!k~t'a~:S~~~?j~ ~~[~~t!~~~~;~:~r~~~j~~:;:::~zad::!!;
11t za pl?_dno~t, sr~u 1. blagostanje u braku, zaokrutuju tre6l fazu
cc~emomJ.almh U~JetmCk_ih pred~eta. Posljednju fazu, smrt, ozna.
t uJu razm srebrm 1 vezem opasal:t i ploCice kojim se omotava mrtvac
ili muse pokriju oCi.
.. Litepa je. .~b~rka .k?iiga o Je~ejki Esteri, po Bibliji, teni per-
ztJSkog saha, CtJI JC m tmstar predsJednik izdao dekret o pogubljeo.Ju
svih Jevr·eja, ali ih je u posljednj i Cas mudrost i Aarm Estere spasio
ad sigurne pogibije. Srazmjerno j e velika i zbirka slika poznatih maj-
stora svih vremena, naro~i to poslije impresionizma. Tu imad.e origl-
nalnih radova Rembranta (veliki broj bakroreza), Pika.;a, Renoara,
Manea. Monca, Utrila, Degan, Sutina, Sagala, Matisa, Dalija, Difija,
Domiea, Lezea, Paskina, KokoSke, Izraela, Libennana pa sve do savre-
mcmh izraelskih sli kara i grafi~ara koji predstavljaju poznata imena
u medunarodnom slikarstvu , Skulpture Rodena, MeUrovi6a, Ep§tajna,
Li!Sica, Majoa itd., upotpunjuju tu lijepu galeriju koja se svaki dan
svc viSe i viSe obogaCuj e novim darovima i nabavkama. Neoblblo
je bogata perzijska zbirka, gdje se istiCu zlatni ukrasni predmeti iz
vremena prije na.Ae ere. Od plavo-bijele majolike sa napisima 1z ~
rana sagraden je .. mihrab ... iz XVI vijeka, prenesen iz jedne iranake
dZam.ije. Perzijska keramika i predmeti iz bakrenog doba odliClo
upotpunjuju tu malu ali bogatu perzijsku izlo!bu, koja ima svoje
stalno mjesto u muzeju. Interesantna je venecijanska sinagoga prene-
senn iz Vitorio Veneto, za koju je aagraden poseban odio da bl se
sve moglo izlofiti i time stvoriti prava sinagoga. Oltar pravljen pod
utjecajem baroka i bogate talijanske fantazije djeluje neobiblo bar-
moni~~heoloSko-biblijski muzej je najveCi i motda najboga~ji i daje
prilike laiku, kao i .:;truCnjaku, da upozna biblijske dogada]e bal. tz
perspektive arheologije. Eksponati su podijeljenl ~ bibUJS;kim
periodama koje odgovaraju opCoj arheoloAkoj klas1fikacljt. NeoUtiBd,
kaoli tiCk:i period kao i rano brontano doba. imaju tipl~e eksponate
~~~~~= ~~~~~ed~~=oulip~~:~~~~~C:~bffe•:Jti~~;
38.1
 konaCno tu je i kol ijevka knjige nad knJigama, Biblije. NaroCita je
pai.nja posveCena naci onalno-historijskim iskopinama Masade i ustan-
ka Bar Kohbe i Makabejaca prot1v 1·'mskog zavojevaCa. Mozaici nadeni
u sjevernoj Galileji u Bet Seanu, Megido, Tibenjasti itd. govore o
jakom utj ecaju Rima ali uz vi dlj ivu s•mboliku jevrejske religij e iz
onaga doba : menora, Safar, pomgranat itd. (koja se provlaCi i kada
je helenistiCki utjecaj zamijenio rimski, pa sve do Bizan ta).
Nemogui:e je nabrojiti sve Sto muzej posjeduje ali Cak i povr~­
nom posjctiocu omoguCuj e se da dobije uvid u vezu arheologije sa
Biblijom 1 obratno.
U kuCi knjige koja se izdaleka vidi jer je ,.zgrada ... puna sim-
bolike. Cuvaju se svi nalasci iz Spllja u okolini Mrtvog mora i ju-
dejske pustinje. Arheolozi su konzcrvirali svitke sa napisima proroka
Ba1· Kohbe itd., na pergamentu, jareCoj koi.i, papirusu, a koji su pro-
nadeni u tim krajev1ma u zemljan im Cupovima ili u kozjim koZama .
NaroCito je vaZan, pa zato i ccntralno izloien svitak Kumrana i pisma
Ba1· Kohbc. Tu Covjek osjeCa da sc nalazi prcd nacionalnom svctinjom
i da proSiest neposredno govori njcmu. i to proSiest koja oznaCava
poCetak civilizac1je i dubokih duhovn ih vrednota . Sa vanjske strane
to je niska bijela majoliCna kupola koja u centru strSi prema gore
svojim vrhom (simbolika novog Zivota u novo-staroj dr--lllvi nakon
dvije h1 ljade godina), a nasuprot tome V('liki gran itni tamni , crn i zid,
koji je opet si mbolika mraCne i teSke proSiosti Z1dovskog naroda od
propasti h1·ama, tj . od propasti samosta lnosti pa do ponovnog uspos-
tavljanja dd.av('. U centru te zgrade, u koju .;e dospij eva stepeni-
cama 1 hodni cima, nalaze se u jcdnoj ovalnoj vitrini svici jesaje, od-
liCno saCuvani i sada stru Cno konzervi ran i. Po zidovima su takoder
razvijeni oSteCeni zapisi iz onog doba na aramejskom i hebrejskom
jeziku.
Okolo muzeJa nalaze se travnjaci, vrtovi i danas veC slavni vrt
skulptura koj i je sagraden do planovima hortikultu riste i arhi tekte
svjets k o~ gl~a ameri k ~niziranog Japanca Isamu NoguCi. Vrt koji je
on stv?r10 JC remek-dJ elo svoje vrste. NoguCi kaie : .. u Biblij i je
ovo mJ e.~to nazvano Neve Shanan - •. mjesto mira .. - pa j e moja
ko~ceJ?Cl~a poSla_ s~ ~og .:;tanoviSta da stvorim harmon iju koja djeluje
umJrUJUCe na OSJCCaJ e velegradskog Covjeka .•. NoguCi je uspio u sva-
kom J?ogledu. Vrt je obogaCen vanrednim skulpturama koje posjeduje
!fiUZeJ, .a pogotovo poklonjen~m mo~ernim (ne uvijek razumljivim
1 uspJellm) skulpturama am enCkog fliantropa i ljubitelja umje tnosti
pok. Bili Roza.
. MoZem_o _mi~·no da tvrdimo da je izraelski muzej neobi Cno din a-
:nJCar:'; strucn~a c1 ~v akodnevno upotpunjuju to ogromno bogatstvo
JCVreJ ske 1 neJevre)skc umj ('lnosti. Prireduju se izloi.be savremenih
izraels~ih . umjet~i ka i ':luzej rostaj e vee od svojeg poCetka zaista
narodm , Jer ga JOS uviJek posjeCuju svi koji dolaze u J erusalim .
354 ... f.
PRIKAZI KNJIGA IZ INOSTRANSTVA
MONOGRAFIJE 0 SAVRElUENOJ JSTORIJI
zaj~n~~~~n~~~~~~d~:c~:g~~;u~ ~~~~:;,e~or~~;::aJt_:,~~=zuS::
0
~::~~~~~c~c~~ ~d ko~lh su d va naslova objnv!Jcna pro!le godlne prilifno in-
5
Prva, pod nnzivom "'Mrtve op~tine--, delo je iuaeiskog novlnara Aleksan-
drn Hnrlmo., koji je obl!no neknda znafajnc jevrejske op!tine u Poljskoj 1 Ceho-
slovn~ koj I o svojlm lskustvlma naplsao zbirku tufnlh mela nhollfnih pomalo
bc:madclnih rcpor tafa. l zdnva~ uporeduje Harlma sa Ea:onom Ervino~ KiJom.
A'lcni se ~In! dn je to neopravdnno. Harlm nemn onu oJtrinu 1 britkost stlta,
koju je poscdovno KIS, nll znto lmn p octl~ n os t , koja podseCa na melodije jldiJ-
-pcsam a, pa je zbog toga veoma pdklndna temamn koje je obradjo
Cuvenl jevrejski hrnmovi, g,·obiJa, kulturnl spomenlcl, danas su u veCini
sl u~ajevn u Cehoslova~koj 1 PoiJskoj muzc]i, n ako nisu muzejl, a nema do-
voljno jevrejskog fivlja, s lufc 1.11 druge potrebc. Nekl od njih su udruge. a
jedan hrnm je Qk pretvoren i u televizijskl studio. Cak nl kuslosl 1 vodltt Uh
lnstltuc:ljn ponekad vBe nlsu JcvreJI. Jevrejske op!ttne su lzumrle.
Harlm nnlazl malo sagovom lkn koj l mu odgovaraju. On ne voll asiml-
lnclonisti~ke tendence, na koje svuda nallazi. NnjviJe mu prlja ruzgovor d.
r nbl nom dr Fcde rom iz Br nn koji lmn osnmdesct i osnm godill4 I kojl je
proslavlo !ezdesetogodl!njic:u nl<tlvnog sve!tenl~kog sluibovanja.
Autor tlh reportnfa ne :l.cll da primetl jedno; nko &vesnl Jevrejl treba
da se isele u Izrnel, kno !to Harlm s mntrn, onda OCigledno niko ne mo!e da
nnstnvl flvot jevrejskih opStinn u smlslu verskog I kultumo1 !lvota XIX veka.
On je posetlo jevrejske opStlne koje su ponajvUe stradnle za vreme falizma
I lz kojlh se nnj mnsovnlje odl azllo u Izrael odmah posle zavrletka druiOI
svetskog raln. Zbog toga, lllko rnzumem 1 feli m dn pohvallm nostalgffnost
tona Hnrlmovlh r eporta!a., ne shvatam snsvlm nedoreteni prekor kojl je u
njlma sa.drlnn, pogotovo .Ato nlje jasno nn koga se odnosl : na zem.Jje koje n!su
svc biv!e bogomoljc pretvorile u muzeje. nego sruno neke od nJlh. ill na
o ne J evrcje ~lje su fene h rBCnnke 1 tl ja deca vile nemaju nllcakve odnose
premo. jevrejskim op!tinnma, ill na one koJI su os tall !h1 1 napustlll zeml!e
u kojlma su poginull svi s rodnlcl I prljatcljl, pu oti!ll iU na zapad U1 u
i u tome je razllkn
r=
lzracl izmedu Harimn I KiSa - kod KlJa. koji polite lz
j~~: itao~~~~~~~~~p~t~:a j~n:.js:~;~;~~e~~znr~r:::e ~;,~~ '::;! ~
~~n~j~;o~~~r:r~:~c::i~IIC::a:; J~\,:!Js::u~!~J~ . ;:a:o;
1
slovntkoj, all nepouzdan su lnformator o dru.Atvenlm I poUUtklm kretanjtma
kojn stoje lza navedenib zblvanjn.
355
 PROGON J EVUEJA U 1\USTRIJI 1938-19 15.
Tnkodl! u izd nva~kom preduzeCu .. Europa Vl!rlaQ .., u lstoj serljl mono-
grafija, Dtoni Mozer lzdao je zblrku dokumena.ta. o progonlmn Jevreja u
Austriji za vreme HJtlerove vladavlne,
Ovo je jednn od retldh knjiZ.Ica o toj tern!, koja je snabdevenn poipu-
nom nau ~n om dokumen tocijom, bele!kama i !usnotama i koja poverenje lsklj u-
~lvo daje ~lnje n icnma, a nema mesta nl za kakve f rnze nl prnzne retL
Nedelju dana posle ..An§lusa .. veC lzlaze prve odredbe, a autor bro-
~ ure odmnh potl nje sa naclstiCklm odredbama. Cltalac koJI se problja od do-
kumentn do dokume nta, od statistlke do statistike, dolazl, u stvnrl, do jezlviJe
slfke mnsovnog unBtavanja nego kad Cita knjlge nutorn kojl daju brojne
sopstvene komentare.
Kollko ml moZemo da procenlmo, jedna mala materijalna gre!kn potkrala
se a utoru u !usnotl o jednom transportu za Trebllnku marta 1943., - gde govort
o .. bugarsklm J evrejlma koji s u preko Beta upuCivnnl za Trebllnku ... Po svoj
prilicl r~ je o makedonsklm J evrejlma. Znamo - a to se vldl I lz te fusnote
- da su tndn Jevrejl Jz Skopljn, all l lz Soluna, vozovlmn transportovanl u
Trebllnku. Mozer, mt;.o(l utlm, spomlnje I .. dvn broda sa 2000 bugarsklh Jevreja ..
kojl s u Dunavom stigll u B~. Dot li su u brodovl ma lpak hili Bugarl - to
je pltnn je koje ml treba dn lspltamo.
InaCe se o ovoj bro§url, zbog njene konclznostl I preglednostl, mo1e lzrctl
samo n:~.jvcta pohvaln.
NEI\oiA NOVE ANE FRANK
na jedan ... jezivl .. naCi n naivnlje, nego !to sa Novakova prlk.azuje Ada _
dvadeset i dve godln_e poUo smo konstatovall da smo ostaU tivt Ta d~ja naiV·
nost suo~e n n sa smr cu sakrlva se u ovom dnevnlku peed clnl~kl·humorliU&lm
komentarl ma kojl lzgledaju nakalemljenl, iako 1m se lzvesna duhovllolt ne
mofe poreCI. Sve u svemu, to nije novo vldenje Aulvlc:a,
Novo za me ne blln je neverodostojnost svep. onog Ito mam da Je bUna.
Pr.•1 put sam ~ltaju~i knjigu o logoru imao ulliak da to ne mote da bude
istlna, lako se skor o S\'ako bltno lskustvo Novakove poklapalo u. mojlm sop-
stvenrm. Stav!Se. uporno uporl!dujuC:i njene prl~e sa svojlm uspomenama 1z
logora, pOCeo snm sebi da ne verujem. Ne blh govorlo u prikazu o IOPitvenlm
iskustvlma, da ml sc ne ~ I n! da je to od nekog znataja za svaku llteraturu
koja jc bazl rana na ll~n l m uspomenama lz koncenttadonth IOJOrl.. Materi·
jalna lstlnn u kn jl1evnosU postaje relativno ne\-aina, verodostojnost prlkazl-
vanjn je ono §to je osnovno. PIJu~ l svoj romano logoru tu I tamo aam - polazetl,
naravno, od a utoblogro!skog: - prelnaCavao stvarl da blh doblo Uten.mu
konstrukclju. SlufeCI se pamCenJem kao jedlnlm oodokumentom•, Ulltoro aam
uvideo da sc ..s tvarnost" t .. zbilja" do te mere lspreplltu da ne :awn vile
!ta je istlnn, da ne vcrujem pamCenju. Pokulao sam neke dopdaJe da revl·
dirom na taj nn~ln ~ t o sam o njlma razgovarao sa jednlm prdlvellm u.patnl-
kom koJI je blo s tar iji kndn jc to lsto doZlveo, a takode je profeslonalnl pluc.
Cnk nl zajedno (oba s umnjl~av i prema sopstvenom pamtenju) nilmo mocli
da utvrdlmo za odrcdena zblvan ja n1 tako bltne I proste stvarl, kao na primer,
da 1i su esesovcl pucaU u odredenom trenutku Ill nlsu da 11 je dan nalel
oslobadanja blo s unCan Ill nlje. All - I to je jedino bltno - m bUnu o
togorlma smrti zalsta n\je zna~ajno kada je padala klia I luda je ko u
kog."l pojedlna~ n o pucao.
&a takvom ske psom prlstupajuCI tekstu ~IJI je vet nulov ironl&.n na

=
men! ncugodan nn~ln - .. Lepl dan! moje m.ladostl" kao n.ulov za dneYDik
Veliki hnmburikl lzda.va~ Rowohlt lanslrao je ove godl ne jedan nov!
dnevnlk i ~ Au!vlca I druglh koncentraclonih logora. Autor je madarskorumunska
spisateljica Ana Novak, rodena 1029. u Trnnsllvanljl kojn je u Rumunljl napisala
:t~~cl~~g~~~nJI~tf;I~~~et ~e~~~!~~J~renj~~;' teV:ta~t:n~~~~ ~
1
kriterljumom, ne mogu da ne knfem da je to vl!e nego drugorazredna lmJiiL
~a:~~ok~e::J~~:":~~a~~~~v~~·a d:r:r~Z:~d!hn!n~=-.::~ : : :
desetak pozorUnlh komada. Za jeda n od njih dobila. je ~ak I drlavnu nagradu.
Udaln se za Madara I presellla u Mada rsku, a od 1065, ?Jvl u Zapadnom Ber-
linu. Nje na knjlga .. J..cpl da ni moje mladosti.., lzaAia je prvo na. madarskom
jeziku u BudlmpeAti. Kao Sto se tvrdl u predgovoru I pogovoru, u pltanju je
autenti~a n dnevnlk na plsan u logoru na razll~l tlm komad!Ci ma paplra. SudeC.I
po stllu i prikazlvanju ll kova to nam se ~i n l pri li ~ no ncverova tno. Protlv te
~~!~~~o~k~:~"~et:rtd~~~~n~,f~o~!rs~~ ~~~b~v~::
svetu u kome su se snmo rnzmere I mete promenlle, a ne svu
=;:tr
teze govor l I ~i n jenlca da dncvnik nije rani je publtkovan. Pogled kojim se zahtevalo bl vt!e od toga.
posmatraju zblvnn jn u Iogoru nije deUnjast, nlje ~ak nl stannnll. On je porM.Io IVAN JVANJI, Beo1J'3d
d nl~an , pomalo nasllno duhovlt. Komenta rl uz poznnte logorske strahott'
zvu~e kn jiSki.

AU bez obzira nn to kada je knjlga stvuno nnplsana, onn s tojl pred

nama sa pretenzljama llternrnog dela. Uspeh Ane Frank neCe lmnt i. Prvo zbog
toga !to se uspcsl ne mogu ponovitl nn s ll~an nnCin, drugo !to je otada proUo
dosta vreme nn I lstlna o logoru danas lzgledn sve ne verovatnlje. Plsac ove
recenzije je vrSnjnk Ane Novak i nn!no se u AuAvlcu otprllike u lsto vreme
s njom. I naplsao je roman o tim danlma pre petnnestnk godlnn. (Ne sn pr<.'·
tenzljnma dnevnlkn, nego, naprotlv, baS t eleCi da pl§e bele tristlku.) Zbog toga
zna da. je sve ! to Novakovn knZe - verodostojno. Skor o je neverovatno dn
je I ona u Jednom logoru doilvela da se za esesovce I knpoe pl!u pcsme -
I da se za to moglo debit! hleba. I ona dola.zl do jedne istlne, koju nespre tno
lzrnia.va, all koja se os~a : I u logorsklm uslovima stva ra se lzvesno dnUtvo,
stvara sc socij alna hljerarhlja, koja se mote uporedlti 1 sa svnkom normalnom
i zdravom d ru3 ~ve n om sredinom. Na~ ln borbe dn se ostane u tivotu vnrlra,
osnovno Je da Je to elementarna crta svakoga ft vota, a kada se pret vori u
borbu za goll opstanak. odredene osnovne karakterlstlke posta ju uoCljl vije a
ne u su!tlnl druga~lje, Iako to svakako nije jedina mogu~a tivotna (ilozofi'ja,
ona je vrlo logl~na za ~oveka kojl je sa ~esnaest godlna odrastao - u provom
smlslu te ret! - tek u Au!vicu. Ia ko jc saznnnje ! esnnestogodii njakn te .. lstlne ..
357
356
 9. Cebruar UlkuZenje jugoslovensklh Jevreja u lzraelu - snit u
~~~~~~~~r~~~ d!t!NJaen: ~J:UOI!~~=~· poslanllm
13. !ebrunr Povodom desetogodl!njice smrt.1 lstaknutoa; jugosloven~
skog knj\Zevnlka i zaslu!nog tlana jevreJ•ke zajednicc
dr Isakn Samokovll je, Jevrejska opitlna u Zagrebu pri~
rcdlln je knjii:evno vete.
14. Cebruar U zagrebu j e odrtana redovna sednlca Glavnos odbora
Snve7.a.
20. !cbruar Radio Sarajevo emltovalo je posebnl prolf'aED. posveten
predstojC!Coj proslavl 400-godiln)lee od dolaska Jevreja
HRONOLOSKI PREGLED VA2NIJUI DOGADA J.~ IZ 2 J VOTA JEVRFJSKE u Bosnu I Hercegovlnu.
ZAJ EDNICE JUGOSLAVIJE 1965-1 907. GO DINE
23. !cbrunr Nn sednici Kuratorijuma Doma staraca u Zagrebu za
Jlro noloJki preoledt objavl}cni u dosada§njih Jest svezal.:a ..Jcvre}ahofl predsednlkn. je lzabran dr Oto Centner, a za potpred~
almanaha., obuhvatilf su valnlje dooadaje od 19-14. do 1964. godlne, tako da sednika dr A!'pad Han.
sa periodom ko}i obuhvata ova} pregled predstavljaju cclfnu za litav posle~ Cebruar Povodom odluke Zapadnonematke vlade o zastare101U
ratni period sve do kraja 1967. godinc. prnva na krlvl~no gonjenje ratnlh zlotinaca, Savez je
HronoloJki preoled I ovoga puta. sadrli nckc vaZnl)e dogactaje iz tivota doneo rezoludju kojom tzra!avn svo)e ogorb!nje I trail
po}edlnih op§tina i njihovlh sekcjja, koji po svornc znaCaju prelaze lokalnt> da sc ova odlukn revidlra.
okvire, kao I neke dogadajc koji su ::naCa}nl za Jcvrejsku ::a}ednlcu Ju~
goslavije, iako nemaju neku neposrednu vezu sa radom I !ivotom Saveza. l . mnrt Povodom desetogodl§njice osnivanja I rada, jevrejskl
peva~ki zbor »Mo~a Pijade- 1z Zagreba priredlo je Jubl~
Iz samog hronoloJkoo preoicda, kao !to .:;mo to i ranije napominjalf,
i kada bl bfo mnogo potpunijl, tie maZe se vidcti sav mnogostranl rad Saucza, ~~~ltdk~~~~r~restno je da obavlja dulnOit sekretara sa~
ko}i se preteZno, kao I rad svake druoe wtanove I oryanlzactje, ne sadoji veza usled odlaska u penzlj u.
silmo 'tz valni}ih 'dogadaja nego i iz svakodnevnc raznovrsne, redounc I van.-
redne delatnostl.
Ova} pregled ne obuhvata sve posete jevrejsklh jaunlll radnika I lif!nosli
12. mnrt
~~~~ o=~!s~:gn~s~r~~~~o:~~~~:o:a:O=du
u okvlru trlbine studenata Utorije umetnostl predavanje
h inost ra nstva, koje su i u ovom perlodu bile Ccste, nltl nekc dogadaje vezane o stnrlm jevrejskim spomenlclma.
za odredenc datume ko}i sc iz oodine u godinu .!Iaino ponavlja}u, kao ni
posete i obii~Uke opJtfna od strane predsednika I Clanova Izvr!nog odbora
Saveza. ;k~~t0~ii~~~~~g~:~J~~~r;:!,,,fe.j~':rJ~::
1965. godina
r~~~~v~;!~J:..i.to;a~~~~ ~~k~::~ ~
plscu, o njegovom stvaralaltvu I odlomci tz nJepvo&
19. januar Delegncija Snvez.a jevrejskih op.§tlna Jugoslavlje•) sa bogatog dela.

~~j~~vl:c ~:S~~~~~~v~~~\!::~m ~za ~=d!

dr Learn Slngerom na telu prlsustvovala je svetanostl~ 0

20--22. janua r
rna povodom 20-godl~njice oslobodenja Budlmpcltc.
Upravlteljlca Doma starnca u Zngrebu Adela Vajs ute~ ""''' 17. .. fonda Romann Smucera...
stvovnla je nn seminaru z...'l strutno osobije socljnlnih
ustanova Republlf!kog z.a\·odn za soc!Jnlnl rnd SR Hrvat- Nn inlcljntivu Saveza udrufenja ~':kC: nu~~d~=~~~
rlila~kog rata Jugos~~j~~nS:gv~onlka ~ koJoJ krlvlf!.
2.. april
skc.
januar Jevrejsku zajednlcu Jugoslavije posetlo je Herbert Knt- ~~k'~;lno ~~~~~a~:tinn ~ gcnodda nc zastnrevaju.
ckl, zamenlk generalnog direktora vellke jevrejske hu~
manltnrne orgnnizacije JOINT,• sa scdl.§tcm u Zcncvl. 11 . april u J ev!'cjskoj
}:n(>
opni nl u 1~r:_h~1 ~;~f·1 ~'J:~J:'~s:z:J~
jc prcdavanjc o Cim
U lzdnnju Saveza izBla je lz ~tampc knjlga Vidosnve
Nedomatki ..Starn jevrejska umetnost u Pnlestlnl .. , jcnd~ke muzikc".. . .. lz Bcograda utntvovao je,
Povodom desetoc jubllarnog nagradnog konkursa Sa\'e~
z.a za knjiZevne I nnuf!ne radove sa jevrejskom temati-
30.april
;.~J:~~~k~o~~~~i~c~~~~~~kl~r~ro~'!'"'U:~a~~~;
kom, kao i za prlpovetke lz .. fonda Romana Smucera ..,
u Savezu je obavljenn svetana podela nagrada.
~~~~~m v~~~~vc k~~~~ umaja. cU
U lzdnnju Savez.a l zl~ao je pet! broj Priruf!nlka za rad
sa plonlrimn I omladinom. april och~la~~~~~'felaJ:~:"r!::dJ:J~::red~
u Beogra-.lu je

• Udo.IJem tekstu so.v~

!~~~~~~~~1~~~~~nr.;~~1 :k~rnJ:!v=·K:C:~
njcgovo; t..amen1ka ·
••u do.lJem tekstu JOINT
359
358
 scdnlkc dr Leo Singera, lz Zagreba, dr Mnrlta Alkalaja 2. jun
lz Bcograda 1 dr Hajlma Kamhlja lz Sarajeva.
Na Jevrejskom grobl ju u Beogradu otkrlven je spo-
~cb~r~t~oe~~
berta Vajsa...
r:o:~~~zl~~~C:'111~ ~ ~~
menlk dugogodUnjem zasluinom predscdniku Savcza
18, jun
~~jf:~~~~k ~~~~~ci~ta01~~aro=~:uo
prof. dr Albertu Vajsu.
U Jevrejskom lstorljskom muzeju u Beogradu otvorena Je poznaU
je spomen-lzlofbn po.sveCena f lvotu I delu prot dr 25. jun-
Alberta Vajsa, blv!eg predscdnlkn Snveza.
Savez je lzdao Spome nlcu posveCenu Zlvotu I radu
2. septembnr ~::CJ:~rj~s~~e~C:u~t~~~~~u7k!f s':.=
27. jun
~d~~g~~~t i~=~gp:a k=';!Jjl~JU:":•
prof. dr Alberta Vajsa, dugogodl!njeg predsednika
Savezn.
aprtla 1965.
2. 13.maj Prcdsednik Saveza dr Lavoslnv Kadelburg u~estvovao
je u Antvcrpenu na redovnoj sednlcl Standing Confe- 30. jun Savcz je priredlo oproAtajnl prijem u fast lzz'aellko&
rence - Stalna kon!erencija sluibe jevrej.skih zajed- poslanlka u Jugoslaviji Abrahama Kidrona t nJeaove
nica Evrope za unaprec!cnje delatnosU op!tlna.") suprugc, povodom odlaska lz zemlje.
7.maj U okvlru proslave dvadesetogodl! njlcc oslobodenja 4. jul Na Da n borcn, predsednik Saveza dr Lavoalav Kadel·
Zagre ba, jevrejskl peva~ki zbor ..Mo!a Pljade-o, za- burg I zamenik predsedntka Alekaandar Levi polotiU
jedno sa ostallm kulturno-umetnl~k l m dru!tvima Zag- su, u l~e Jevrejskc wjednlce Jt1101lavlje, wnac na
reba, u~estvovao je u povorci. ~~~~~k strcljanlm Jevrcjlma u •Ledlnama•, kod
8. maj Jevrejskl pcvaCkl zbor ..Mo§a Pljade.. lz Zagreba uCes-
tvovao je na svebnom koncertu povodom dvadeseto- 11-16. jul Aleksandar StaJner, Nan lzvrinog odbora Saveza. ufes..
godi!linjlce oslobo(!enja zemlje I pobede nad fa.Jizmom. tvovao je na plenarnom usedanju epekuUve Svetskac
jcvr~jskog kongresa u Strasburcu.
9. maj Na vellkoj paradl u Beogradu povodom dvadesetogo-
dl!nlce Dana pobede uCestvovao je, sa ostalim horovlma 12. jul Jcvrcjskl pcva~kl zbor .. Mo!a Pljade- iz Za&rebe. proa-
glavnog grada, I jevrejskl hor ..araca Ba ruh.. lz Ja"io je desetogodi!njlcu SVOGJ. rada I dvadeseto&odtl-
Beograd a. njlcu oslobodenja Zagreba.

12.maj P rva sednica uieg Izvr! nog odbora Saveza (tlanova koji j ul Leon Baruh, student iz Sarajeva, ufeltvovao je u Ve-
Zlve u Beogradu) kojl je lwbrnn na posledn joj k on!e- nczl (lta\lja) na scmlnaru za jevrejsku lstorlju laa rad
rcncljl jevrejsklh op!tlna Jugoslavlje 25. aprlla 1965. sa omladlnom.
godlne. Nn putu za Izrnel grupa od 15 jevrejsklh omladlnaca
1~ Argentine z.adrl.ala se kraCe vreme u Jugoslavljl
Za sekretara Saveza postavljena je Lucl PetroviC, vl - i posetlla Savez i Jevrcjsku opJtlnu u Zagrebu.
!egodi!nji slu!benik Saveza. Sarnjevskl radio t!mltovao je dramatizovanu prtpo-
18. maj U dvoranl Jevrejske op!Une u Zn g r~ bu prlreden je vctku knj!Zevnlkn Jsukn Samokovllje - Jevre)ln kojl
koncert kamerne muzlke. sc subotom ne moll bogu ...
23.rnaj Radio Beograd e mltovao je humorcsku Saloma Alej - jul-avgu.st Desetak jevrejsklh omlndlnaca i omladlnkl lz Juco-
hema .. Unosan posao... slavlje pro\·elo je mesec: I po dana na ebkurzljl U
Izraelu.
2f-3l.maj Vldos.ava Nedoma(:kl, kustos Jevreskog lstorijskog mu- 20-godHnjlcn obnovljenoc rada Savua.
zejn, uCestvovala je u Skoplju I Ohrldu nn kongre.su 11. a vgust

Yvo~~~:r~ln~~~~ut~ 1~as\:,J!h J:~:!~br HL1~S:~t;,

Savezn muzejsklh dru!tava. 12. avgust
mal U Bcogradu jc izmedu Jugoslavije I Izraela potplsan
sporazum o robnoj rnzmenl za 1965/66. godinu. lz h:raelo.
Na pozlv Udrui.cnjn jugoslovenskJh Jevreja u Izraelu.
u Izraelu je boravlla grupa predstavnika jevrcjskih
op!ti na u Jugoslaviji.
a vgust
~a~~n~~ji~~~~~~= ~~l!!ac~~;::k J~~~~
U lzdan ju Savez.a lzl&ao je iz !tampe Jevrej.skl kal •
Prcds~nl k Saveza dr Lavoslav Kadelburg na pov·
ratku iz Antvcrpcna. sa scdn\ce Standing Conference, ;:~~!:~~:· :ao:~: dr Lavoslav Kadelb~~;!
posetlo je JOI NT u Zenevl.
Zavriena je sablrna akclja za sadenje gaja u Izraelu ~~~d~~l A~::;:::: :ea~t=l~i ;l~ima · -
sobne saradn je.
~r:ds~n~~,S!~~~~a pok. dr Alberta Vajsa, bivSeg
29. septembar U J nd Va§emu, u J erusallmu, u ~e!~~.=:
• U c1aljem tebtu Stanc11ng Conlercn ce ~~~=~np~~a~ta~~~a::.~:a~= 1 0111 Bulatovl~ I&
381
360
 Splitn, za nju i sestru Dragicu. 7.D. njihove zaslugc za
spasavanjc J evrejn u JugosJaviJI za vreme drugog IWet-
skog rata.
scptcmbar Prcdscdn ik Rcpubllkc Josip Broz Tito sa suprugom Jo-
,·ankom Broz, posle otvaranja Zngrebat:kog velesa jma.
~~!~J:d~Jcc~r:iv~~~~7.~:k J~~:f:~. ~~~!~~~i ~~~~~~~
17
Memorljalne !ondacije za jevrcjsku kulturu.
U Izraelu je odrl.an b·adiciono.lni m~unar od n l konkurs
harflsta no komc je uCcstvovnla Jucoslovcnkn Ste!lca
Zufek, u u radu :llrija konkursa prof. Prcdrag 1\tilo-
~cviC, dekon MuziCke akadcmiJe u Bcogrndu I prof.
Joslp Plkelj.
Gcneralni direktor Slu!be dru!avenog knjlgovodstva Na-
rod ne ba.nke Jugoslavlje R.."l.domir Komatlna uC<3tvovao
je no Medunarodnom kongresu drtavnlh kontrolora u
Izraclu.
Dr Benjo.mln Akdn, profesor Pravnog fakulteta u Je-
rusaUmu, boravlo je u Beogradu kno gost Savezn udn•-
~c nja pravnlka Jugoslavije.
Prof. dr Arjc Olicki, dekan Mediclnskog fakulteta u
Jerusallmu, boravlo je nekollko dana u Beogradu kao
gost Medlclnskog fakulteta u Beogradu"
u Beogradu je boravlo profesor J c rusallmskog univer-
ziteta Roberto Bah!, ko jl s~ bavl problcmlm a demogra-
flje i statistlke.
18-22. oktobar Edita Vnjs, Cla n Izvr!nog odbora ~weza , zastupala je
Standi ng Conference na kon!erenclja 1\Iedunarodnog sa-
veta dobro\•oljnih organlzacl jn (ICVA) u Zenevl
oktobar U Iuaelu je boravlo JnZ. Marjan Oermnstija, gene-
rain! dlrektor Zajednice jugoslovensklh f e lczntca.
Enrlko Josi!, kompozltor, doblo Je Okt~barsk~ nn gr~du
~~~~~~U~..t"l. 1005. godinu za delo wSim[OnlJ3 u Jed ·
2. novcmbar U emlsljl za mlnde, u trajanju od 25 mln uta. Radio
Beograd I cmltovao je report n! u o delatnosti horn
~ Brata. Ba.ruh .. .
13. novcmbar Televizljsko cmlslja .. vrt:>meplov .. bila Jt:> pos\·eC<'na Vor-
!avskom getu.
24. novcmbar JevreJski her .. BraCa Baruh .. iz Beograda prir<XIio je
u dvornni KolarCevog narodnog unlverzlteta koncert
JCVI'ejske horskc muzlkc.
27. novcmbar U Dcogradu je odri"'ln sostano.k K oordinacio nog o dborn
jevrcj!lke omlodlne Jugoslavljt:>.
J evrejskl hor .. sraCa Bnruh·• pn rcd1o Je koncert u
dvornni Narodnog sveuCtlt!'lta .. n oi.idar MaslariC .. u Osl-
jcku.
U parku na Gajevo m trgu u OsiJeku otkriven je spo-
menik Jevrejima palim borcima 1 Zrtvama !aJ:izma lz
Osljcka I Sla.vonlje. Spomenik je dele poznatog vajara
Oskaro Nemona, iz Londono, l n a~e poreklom lz Qsljeka.
29. novembar U Novom Sadu s.lstalo se 56 omladinaca iz osam jev-
rejsklh op!ttna u J ugoslavijt da w.jedno provedu pra-
znlk u zabavl I dogovoru o dnljem radu.
362
Objavljent su rezultati X U na&radnoa konkuna Saveza
~~~ar~~~~:dJ~:!m~\WO:t"!~;~:
lz •Fonda Romana Smucera ...
novembar
;:ct1~c~~t:~~J~~~s~ ~~~~~~~~ ·:;~ r~:-d:r7~
~afo~'::~os~;::.a u Zagrebu otvorena je lzlotba ru~nlh
U lzdanju So.ve?.D. tzi~la je tz l tampe lest& sveska Jev-
rejskog a lmonaha zn 1963--1964. godlnu.
U tzdanju Savcza lzib.o je tz ltampe lesU broj Pri-
l'll~ nUm za rad sa plonlrima l omladinom.
5. decembar U Splltu je otvorena novoizgradena vojna bolnica koja
nos! lmc pok. dr Isldora Perere-Molifa, jednog od pr-
vlh orgnnlzntora vojnog sanitela JNA. -
7. d~embar Radio Beograd II u popodnevnoj emlsljl ..OVde radio
Tel Aviv .. emltovao je 30 mlnuta lzraelsku muzlku.
10. dcecmbar Jcvrejskl hor ..BraCa Ba.ruh• uCestvovao je na koncertu
beogrndsklh amnterskih horova u vellkoj dvorant Ko-
lar~evog narodnog univerzlteUI. -·-
16. deccmbnr U Bcogradu jc odrfano XXI posleratno zasedanje Glav·
neg odbora Saveza.
11~-20 . dceembar Utc!Cc prot. dr Samuela Kamhlja. lz Sarajeva na sas·
tanku S.weza svetske se!ardske federudje u Londonu.
19. dcccmbar Jevrejskn opJtlna u Zagrebu proslavlla je u Jevrej-
skom domu 20-godUnjlcu Republlk~.
U prostorljnma Jevrejske op!tine u Novom Sadu ot-
vorenn jc 1zloiba posveCeno uspomenl pok. dr Alberta
Vnjsa, blv!cg prcclsed nikn Snveza.
23-3 1. dcccmbar UtdCc Ljilje Kablljo, omladlnke iz SnraJeva. na se-
mlnnru zn rukovodioce grupnog rada u op!tlnama I na.
lelO\'anju u L'Ccole Matmonldcs, u Pnrizu.
2~ . dccembar SveCnno otkrlvenn Spomen-menorn u atri ju blv. vellke
slnagoge - .. n kal grande..- u S:trnjevu, sada Rad-
nlt:kog un!VCI'Ziteta •Duro Da koviC-
26. dccembar -
2. januar 1966. ~;;'~~~~~~~ fnr:r~~a~/::~V::it 1;uB~f~":n~ !!•=~
naru koJI jc organlwvala Svctska unlja jevrejskth stu-
denata.
decem bar ~~c~f:cJo~~~"~ ;~~kfJ~;;~Jj~eL~~:~~~~r:~o~
~~~g~~~~cd~~re=~~i =~~k 1~· ~~ro~an.
koJI jc ujedno 1 gencralnl direktor.
1966. godina
16. januar
17-23. janwtr
 jnnuar Savcz jc raspisao XII nagradnl konkurs za radovc iz
oblasti naukc I knj!Zcvnostl sa jcvrcjskom temaUkom,
kao 1 za pripovctkc iz -ronda Romana Smuc:era•.
9. fcbnmr U Jcvrcjskom domu u Zagrebu odrtan jc konccrt Jcv·
re-jske muzlke,
2.5. februar Izabran je nov! Savel domara Doma staraca u Zagrebu.
fcbruar- mart Predscdnik JOJNT·a Milton Stnjnberg posctlo je jcv-
rejsku zajednlcu Jugoslo.vlje i boravio u Beogradu, Zag-
rebu I Novom Sadu.
U~e!Ce dr Lavoslava Kadclburga, prcdscdnika Savcza,
5-{1. mart
na rcdovnoj scdnld cvropskc cgzekutlvc Svctskog je\'·
rcjskog kongrcsn u Parizu.
26. mart U Beogradu jc boravio Arman Kaplan , generalni sekre-
tar francuske sckclje Svct.skog jcvrejskog kongresa.
2i m<~.rt Jevrejski hor •BraCa Bnruh .. lz Beogro.da prlredio JC
u novosadskoj slnagogl koncert jcvrejskc llrike I mu·
zike. To jc prvl konccrt u ovoj sinagogl posle rata.
Jevrejsku zajedn\cu Jugoslavljc posetlo jc Irving Dik-
man, lz Njujorka, dl rektor JOINT-a za kultumu dc-
latnost.
U lzdo.nju Savcza lz!Sao jc sedml broj Prl ru~nika za
rad sa plonlrima i omladinom .
Povodom 75-godl!njlce !lvota Savcz jc upu tio ~estttku
potpredsednlku Svetskog jevrejskog kongresa I pred-
scdnlku ameri~ke cgzekuttvc Samuelu Bronfmanu.
Profesor Beogradskog unlvcrziteta dr Jovnn Tucakov,
boravlo je u l zraelu na studljskom putovanju u okvlru
jugoslovcnsko-lzrnels ke tehni~kc sarndn je
21. april
U Izraelu, ncdnleko od klbuca Gat, svt.>tano je po~clo
s-:J.denjc Sume u spomen dr Alberta Vajsa, biv!eg pred-
sednika Savez.a, u prls ustvu delegata Saveza dr Editc
Vajs I Int . J oslfn Levlja. ~Ianava Izvr§nog odborn
Snvezn.
26. a pril Jevrejska op!tina u Zagrebu orgo.nlzovala je muzi~ku
prlredbu .. Psalm! I muzlka ...
april UCd ~e jevrejskog horn .. srnCn Bnr uh .. lz Beogradn na
VII festlvalu jevrejskih horova Engleske sa koncerUmn
u Londono, Blnnlngcnu I Brajtonu.
Jevrcjsku zajednlcu Jugoslavlje posetio je dr M. Soda,
predscdnlk Centrnlnog odborn :Z.."l jevrejsku soc:ljnlnu
dt!latnost u Madarskoj.
U~clCe Mirjam Sta}ner na semlnaru za rukovodloce
jcvrejskth op!llnsklh ccntara u Samrusu.
Jt!vrej~k i hor .. BraCa Baruh .. iz Bcograda zajcdno sa
ostullm a matcrskfm horovlma uCcstvovao je na prvo-
majskom koncertu pred zgradom Savezne skup!ti ne.
l-6. maJ Elza Grin, iz Zagreba, kao posma tra~. u ime Saveza I
Koordlnacionog odboril tensklh sckcija u J ugoslavijl
uCestvovnln je na konferencl jl Mcdunarodnog saveta
jevrejsklh iena u Londono.
8. maj
~;es§:dn~~ ~~~sil:;ac~~~~!~:g~, &~~~~~~~o~"p~
364
~~~~~st~;O:!~ir='ovo~ sa funkdonertma Svet.kog
18. maj
~a~~~r~!~~ ~~~~j~krb'ga~~~rireden Je koncert za-
maj
~~~fskj:~j~ceakr~~~~:1j:~la;je poeeuJa ie
muniji, Madarskoj, Cehoalova~koj 1 PoUak~oJ, Ru-
i'b"~:~r::!~~~e'!'r~jst n;!~a~-~c:!~~~~~~=
~ Z~g~~~~ utestvo\'ao Je na vile prlredbt 1 konc:erata
~n~~ou:a~~~o~: =~~nJ~~~~eotpf:!~ :!j.
9. Jun
me:.eca 1967, godine,
jun
g~~f 1 f!~~ ~O~~~:uu~n~~~e dr Ladialav Molnar,
182 turista lz zemlje I lnostranstva poseUio je za kratl:o
vreme slnagogu u Subotlci.
3. jut Povodom Dana borco. I dvadeset petoa:odUnjic:e ustan-
ka. na spomen-groblju u Jasenovcu olkrlven je spo-
menlk t rtvnma usta!kog terora, kome su prlaustvovall
I predstnvnlci Jevrejske zajednic:e Juaoslavt~.
Snvez I Jevrejska opUina u Beoa:radu u okvlru pro~­
Inve Dana borcu I dvadeset petogodllnjlce ustanka po-
loZill s u vence na spomenik u naselju •Ledlne- na
BeZanijskoj kosi gdc je 11142. godlne okupator stre1Jao
I oko 330 Jcvrejo. sa Sajml!ta kod Beolfl.da.
3-7. Jul UCe~Ce jcvrejskoa: pe va~koe zbora •Moia PIJade- tz
Zagrebn nn jugoslovensklm horsklm svetanO&tlma u
Ngu,
14-18.jul Jcvrejsku zajednlcu Jugoslavije posetio je Saul Djoftes,
lz VMingtona, cenu.;alnl sekretar orpnlzadje Bnel Brit
I njcn predstavnlk u Ekonomsko-sodjalnom savetu
OUN.
30. jul-10, nvgust Ul:e~Ce delcgaclje Saveza - dr Lavoslava Kadelburta.
predsednlka Sa.veza, dr Hajlma Kamhlja. predlednlka
Jevrejske op! tlne u Sarnjevu, I dr Ota Centnera, pot~
predsednika J evrejske opJtlne u Zacrebu 1 predsednlb
Kuratorljuma Doma. staraca, na Petom plenamom za.
sednnju Svetskog jevrejskog koncresa u Brtslu.
jul-.::r.vgust U letovaWtu Saveza u Zatonu Malom kod Dubrovnlka
letovnlo je preko 300 jevrejske dece 1 omladlnac:L
Grupa od 18 jevrejsklh omladlnaca i% JUIQalavUe le-
tovala je lest nedeija u Juaelu. Onl au bW I IOitl Jd-
~u:;;~· Pembroke (SAD) boravila je Ellzabeta Gall&
Rljeke u omladJnskom letovalBtu jevrejske deee ndl
praktl~ n og rada u odgoju devojl:lca.
a. avgust Savez je posetio M. Nahum.l, novlnar lz Izraela, • ·
radnlk mapamovskog Hsta ,.AJ Hamllmar--
~~~nJeT!~.:S~~i't,;~:_ j=~
B-21. a vgust
kara Milola Babita.
 5-1-l. avgust U Izraclu jc na muzlfkom fcstlvalu ufcstvovao 1 lrn-
merni orkcstnr zagr cbatklh sollstn sa Antonijem Ja-
nlgrom.
17-18. avgust U Lj ubljani je boraviln gru pa od pet izraelskih omla-
dmaca koji su obl!ll znamenltostl u gradu, Bled, Bohinj
I Postojnsku jamu.
2R. ovgust U spomcn -parku u PlaSkom sahrnnjenl su posmrtnl
ostaci jugoslovcnsklh Jevreja, narodnlh hcroja Roberta
Domanljn 1 Drage Stajnbergera - Adolfn.
nvgust U Jugoslaviji JC, u okvi ru pose tc sodjatis tifkim zem-
IJam=t, boravlln studi jska grupa Ameril'!kog jcvrejskog
kongrcsa sastavljena od 2-1 Ucn koju je predvodlo dl-
l'cktor Vil Maslou. Zn vrcme s vog bornvkn u Jugosla-
vijl grupa je poscUla Savez I jevrejske ustanove u Be-
ogradu I letovamte Savcza u Zatonu Malam kod Dub-
rovnikn.
ll. septembar Prcdscdnik Rc pubUkc Josip Broz Tito, sa suprugom
Jovankom Broz I vBc jugoslovensklh vlsoklh rukovo-
dllaca, poset!o je, lzmedu ostallh, I lzraclskl lzlo:'.bcnl
pavi ljon na Zagrebac!!kom vclcsajmu.
septembar Savcz je izdao kalcndar za jevrejsku novu 5727. godlnu.
9-10, oktobar Prcdsednik Saveza dr Lnvoslnv Kadelburg I Nan Iz-
vr~nog odbora Saveza Minden Sorger ufestvovnli su na
scdnici Standing Conference u Zenevl.
11. oktobor Nn dan 25. godi!njice ustnnkn mnkedonskog naroda,
u prlsustvu sostlju lz zcml je I lnostranstvn, u Skoplju
jc svetano otvoren •Jevrejski dom dr Albert Vajs ..
u obnovljcnoj zgradJ J CVI'Cjskc o p~tlne. Pored otvnra·
nja Doma, na groblju .. ButcJj .. poloteni s u venct na
spomenlk Makedoncimn palim u nnrodnooslobodilafkoj
borbl I na spomenlk J evrejima - pallm borcima 1
Zrtvamn f.Uizma, otvorenn jc lzlotba •Zivot I rad dr
Alberta Vajsn• i izlotba d.:!la vajnra 1 grafltnra Bore
Krstevskog, zatlm su odrinne svetnna scdnlcn i nkn-
demija u PozorBtu narodnost l I snstanak tlnnica ten-
sklh sekcija. jevrejskih o p~ti na u Skoplju, Sarajevo. Be-
ogradu. Zagrebu I Rljeci, koje su prisustvovale sve-
Cnnoslima otvnranja Doma.
12. oktobor
Savcz i Jevrejskn op!tlna u Beogradu prlredill su u
prostorijama OpStlne svetanl prijem za delegnte l goste
lz zemljc I lnostranstva koj l su do~U na otvaranje
..Jevrejskog doma dr Albert Vaj s .. u Skoplju f nn pros-
lavu 400-godl!njlcc od dolaska J evreja u Bosnu I Her-
ccgovinu.
U . Beogradu su svetano otvorene novouredene prosto·
riJC Jevrcjske op~tl n e u zgradl Jevrejskog doma.
14. oktoba~ Sednica Glavnog odbora Snveza u Sarajevo.
14-17. oktobar U ~rajeyu je, \12. vell ko u~Ce mnogobrojnih gostiju
~ vtsoklh Jevrejskih funkcionera tz zcmljc i inostranstva,
· Javnostl. I najv!Sih politlfklh i driavnih r ukovodllaca
Bosnc I Hercegovinc, or gnnizovanu proslava 400-godB-
nj!ce od dolaska Jevreja u Bosnu 1 Hercegovinu. Tom
pnllkom odriana jc svefana scdnica Glavnog odbora
Save;,-.a, otvorcn Muzej J cvreja Bosne 1 Hcrce:;ovlne,
·366
ft~~:cj,en~rc%~~~~~k~~~~;ed~ republli!ke skup-
~~~~~~~nj~v~~~~~~~~~IJ~l~mK:0~~~ ~~~
~;~e~~j!~1 ,;:a0 ~o~J~~~~~~! :~!!:J~~~j~f'je~~=
~~~~:~~:~a ~~vue:~~kS:vi~~~~k~t ~v~~r:~~;,
~~~~:~~~a ~£:::c;:o~;~ ~!~eJ!~~j~b!:C::
:~~;f kg~~~~tv~~~~je~sk!~i~::Jnl~d~Ud:f!=
~j~~~~\~ ~;~~;~~~~!a~~~!n?:e;;,~~~':
dolaskn Jevreja u Bosnu 1 Hercegovlnu...
~it:!t\~t~~t~~:\;::n~~a p~~t~~h o~~~
25 ok lobar Pa·cdsednlk Saveza dr Lnvoslav Kadelburg prisustvovao
je prosloavi I prljemu u Osnovnoj !koll ..Brata Baruh..
u Bcogradu povodom d.ann Akole.
oktobar Si mfonijski orkcstar Radlo-televlz.lje Zagreb pod ruko-
vodstvom Borisa Pnpandopula snimlo je slmfonljsku
~o::.ar;-:~ ;r~:t~r~ohbn .. zngrebafkog kompozitora prof.
U Beogradu su boravlll I posetiU Savez funkcloneri
Junajtcd DZui~ Apcla (United Jewish Appealt iz SAD,
J . Vajlct· I A. Da jnhnrd. sa suprugama.
Jcvrcjsko grobljc na Marjanu u Splltu Jtavljeno je pod
zn!tltu drtnve kno kulturno-lstortjskl spomenik.
-1 . novcmbar U Izrnclskom poslanstvu u Beogradu poslanlk Izraela
A vlgdor Dagan na svefan nafln predao je JUiotloven-
skl m gradanlma Draglci Barbulovlf lz SpUta I dr Ml-
losavu StojadinoviCu lz Beograda ..MecfalJe pravednlka•
za hrabrost I ljudsku sotidarnost koje su ispoljene prt
spasavnnj u Jcvrcjn zn vreme nemntke okupaclje.
10. no,·embar Proslnvl 100-godl!njice Jugoslavenske akademije zna-
nosll 1 umjetnostl u Zagrebu prisustvovao Je. medu oe:-
tatlma, I predstavnlk Izraelske akademlje nauka lz
Jcrusallma.
to-13. novcmbar
~~~:'~~~ 11z0J!~~!v~~~':r~:·v~~ ~:-~~~
venlngenu u organlzaclji Svctskog udrufenja jevrejski!l.
s tudenatn.
16. novcmbar Poslanik Izraela u Jugoslavljl Avigdor Da&an, Ia IUP"
rugom, posetlo je brodognadiliJte u SpUtu ooSpUt-. k~je
grad! dva broda za Izraet. ·
Povodom Dana Republlke I 25·1odilnjlce narodnOI
22. novembar
~~j~::~~!?;~a z!ae~b:~t~O:
ramom.
.:r:sr:=~:
Na X nagradnom takmlteniu amatenkih horova Be-
25. novembar
~~t:e fe~~ l!;".?:~~~~~~~~~ lj!:
koj konkurenclji zauzeo je ~ melto.
'367
 novembar Povodom poplava u severnoj Italljl I !tete koju je tom
prlllkom pretrpela Jevrejska op§tlna u Firencl, Savez
je uputlo Savezu jevrejsklh op!tlna Itallje I Jevrejskoj
opUini u Firenci pisma u kojlma je lzrazlo Zaljenje
zbog nezgode koje su lh z.odcsl1e I svoje ~elje za pru-
Zanje pomoCI.
Jevrejsk.l pcval!k.l zbor .-MoL'\ Pijade.. lz Zagreba u
Cast Dana Republike I 25-godUnjlce ustanka naroda
Jugoslnvlje priredlo je nckoliko prlgodnih konceratv..
Objavljenl su rezultntl XII nagradnog konkuna
Savez..'l za radove sa jevrejskom tcmatlkom lz oblasti
nauke 1 knjl~evnostl I iz .. fonda Romana Smucera...
Posebna nngrada Saveza, pored prve nagrade za ro-
man ..Ko je razapeo Hrlsta?•, dodeljena je knjlfevniku
dr Zaku Konl inu, u znak prlznanjn za dugogodi!n}l
knjl!evnl 1 kulturnl rad.
U lzdnnju Saveza iziSao je lz Stumpe osmi broj Prl-
ruCnlka za rnd sa piontrlma I omladlnom.
Krnljevska !vedska akademlja u Stokholmu dodellla
je u 1966. godini nagrade za knjiZevnost jevrejsk.lm knji-
1evnlclmn Samuelu Josefu Agnonu I Nell Saks.
Savez je uputlo l!estltke Rodoljubu Colo.koviCu. povo-
dom dobljanja nagrade AVNOJ-a.
Memorljalna fondaclja za stlpend!Je za jevrejsku kul-
turu, lz Njujorka, objavlla je konkura za stlpendije I
pomoCi za jcvrejske studlje za akadernsku 1967/68.
godlnu .
3-1 . d(.ocembar Predsednik Savezn. dr Lavosl<lv Kadelburg ul!estvovno
je na sednlcl egzekutive Svetskog jevrejskog kongresa
u Parizu.
8. deeembar Muzllka sckclja Jevrejske op!tlne u Zagrebu organJzo-
\'ala jc muzi&o veCc Bruna Bjellnskog, lstaknutog ju-
cosiovenskog kompozl tora.
10. dccemhn.r UdruZenje jugosiovensklh Jcvreja u SAD sv~nno je
proslavllo 25-godi!njicu svo~:: postojanja. Proslavt je
prlsustvovao I predsednlk Saveza dr Lavoslav Kodel-
burg.
18. decembar J evrejski hor • Brata Baruh .. iz Beograda uCC$tvovao
je na koncertu najbol jth amatersklh an.sambala Be-
ograda, u vellkoj dvorani Doma slndiknta..
27. decem bar Savet gimnazlje ..Jovan JovanoviC - Zmaj• iz Novot!
Sada poklonlo je J evrejskoj opUinl u Novom Sadu
komplet .-JidUes lekslkono ...
decem bar Na 52. godl§nj oj skup§tin l org::mlzaclje JOINT za pred
~~~~~t"! ~v~~~.oV~ji~~~n Mnks Brojd. a za potprt!d
1967. Qodina -
18. januar U klubu Jevrejske op!Une u Beogradu Savez je sve-
~au~~ap~~~ .nagrad c dobitnicima XII nagradnog kon-
2G-21 . januar 1! TelAvivu .Je odriana zemaljska s kup§tinn Udruienja
JUgoslovenskJh Jevrejn. l4 Izr aelu.
21. janunr Jevrejska op!tina u 'Beogradu priredlla je u svojlm
prostorijoma v~e sefardskog fo1klora .
368
22. januar
~ta~l~m ~~~: ~CeUe vlJe hlljada aradana PU<i-
mlje I drult.\t'enlh o lasU, JugosJovenske narocine ar·
JugoslnviJI Avigdo~!::_a. ~e~g PD!Ilanlka u
!~vr~~~':r,~~::~~eus~:g:"c!~ i N::3m ~~u,~!
~~~~~~~~j~~~c~i~eu h~W:ades~~ a_r:EJ ~-=Sn~J~
~v~~~~ p~~~cdes~rfata~j~~~:mu n::av~ odrm:o J~
rativna svet:&nost na jevrejskom a:blj~tu 1 komemo-
~;o~~e~~~~; ~i~=e tz:!!~~ u.=r~u ~-I
25. januar
JevreJskog kongresa Arman K.&lplan. e ve
~T1~t~~nl:;~[a~t~~~': ;!;;:~~: =!,!J~~
26. januar
1
Agnonu.
:ks
~~t;t ~~~nkn~~~~~~~~~m~a~~f1e k~j'=:tluzaJo'ze~
~r!~~c~v~~jot~~la;~s~~00~~~ s::::~~~~Co~
29. januar
Lavoslav Ko.delburg.
januar
~~n~~~T ~~~~c ~~~~~~=a~d:::v;:~ctrMa~~~
j~~fcl~ ~~~'::~~j!n:. rukovodloctma jevrejlklh za-
~k~:~:~S't~~~i~r~~~e~:C:~z~~~ Henri Ellen,
Jevrejsku zajednicu u JugoslavJjl poseUo je JORI. r.o..
vingcr. potpredscdnlk &lvezn jevrejskih op!Una Grtke.
7. !ebrunr Predscdnlk Jevrejske opnlne u Novom Sadu poseUo je
potprcdsednlka Skup!tine oplltlne Novl Sad 1 predsed-
nlko Komlslje za verska pltanja Voju Kolarova l s
njlm rnzgovarao o aktuelnlm pltanjima.
8. februar J evrejskl hor .. BroCa Baruh.. lz Beoerada ub!stvovao
je na koncertu kojl su u ,.Ateljeu 212.. u Deop-adu u
dobrotvom e svrhe organlzovale suprup diplomatsldh
sl u ~ben lka Izraelskog poslanstva u Beo&radu.
13. februar Povodom prve emislje slmfon(jske poeme ..Bar Kohba.•
preko Rndio-televlzije Zagreb kompozUora Bruna Prl-
slera, au tor je u klupsklm pr05torljama Jevrejske op!ti-
ne u Zngrebu odrlno konferansu uz muzltku reproduk-
clj u svog dein nn magneto!onu.
18. februnr Jevrejskn opatlna u Beogradu priredlla je u k.Iupskim
prostorljamn vete posveCeno dobitniclma Nobe1ove naa:-
rnde za k:njitevnost, Nell Saks I Samue1u Jozetu
Agnonu.
19. fe bruar U Splltu je porinut u more prvi brod iqraden u jednom
jugoslovenskom brodogradlll!tu za IzraeL
23. februar Snrajevska televizlja emttovala je reporta!u povodoiD
otvnranja MuzeJa Jevreja Bo&ne I Hen:elovlne.
28. februar
~~ ~~~fee~~~P=~~C:~::~ul~~:
369

IJn, sa prlstnjanjem I zndrfavanjem I u Half!. Kao gost
Jadrollnije nn ovom putovanju utestvovno jc znmenllt
predscdnika Snveza Aleksandar Levi.
U Narodnom pozorl!tu u Beogradu odr-Lana je premi-
!l!bruar
jcra drnme Borlslava Mlhajlovitn - Mlhiza .. Kom a n-
dant Snj ler.. sa jevrejskom temntlkom.
U Zagrebu je aktlvirnna grupa ran!Jih jevrejsklh om-
lndlnncn tzv. s rednja gcneradjn od 26 do 40 godina
starosti.
Izrnelski poslnnik u Jugoslavijl Avlgdor Dagan predao
je Kntlcl Jano~ev!C lz T ltograda odllkovnnjc za hrnb-
I'OSt 1 ljudsku solldarnost koju je pokazala spasavajuCI
Jevreje za vreme okupo:~clje.
u lzdnnju Save-.at izHno je lz !Lampe deveti broj Pri-
1·u~n lkn 7.3 rad sa plonlrlma I omladlnom.
J cvrcjsku 7.njednlcu u Jugoslnvljl posetio je Irving
Dikman. lz Njujorka, dlrektor kulturnog odeljenja
JOINT-a.
U Parizu je odrtan .. ovndesetl sajnm solldnrnosti ..
t---6. mort
;,orne jc Savcz poklonlo lzvestan broj predmet:t lz nn-
I'Odne radlnostl.
U Karnkasu je osnovano Udruienje jugoslovensklh Je-
vrejn u Venecueli.
Savez je povodom hnp~enja ratnog zlOCmca Franca
Stangla u Brazilu, odgovornog za smn 700.000 !Judi,
veti nom Jevrejn, uputlo notu Ambasndi Brazlla u Jugo-
slavlji sa molbom da se izvr!l njegovu ekstradJcija kako
bf lskusfo zaslufenu kaznu.
9. mart Radio stnnicn Demokratske Republlke Nematke emito-
vnla je lntervju njenog beogradskog do plsnlka sa pred -
sednlkom Savezn dr Lnvoslavom Kndelburgom.
U klubu Jevrejske o p!tl ne u Beogradu prof. dr Branko
Gaveln odriao je prednvnnje o umetnit:kom blngu mu-
zeju u lzraelu.
12. mart Radio stanlcn Istotnog Berlina emitovuln je lntervju
njenog beogrndskog doplsnl ka sa dlr igcntom I rukovo-
dloclmn jevrejskog horn ,.BrnCa Bnruh .. lz Bcograda I
nekollko horskih pesamn lz rcpcrtoara hora.
13. mart Jcvrejski her ..a raCa Baruh .. lz. Beogradn utestovao je
na svet:anoj nkademljl povodom desetogod.JJnjlce smrtl
1\Io!e Pijo.de, koju je priredlla Prva beograd.!.ka glmna-
zija ..Mo~ Pijade.. u Domu k ultur~ ..start Grad ...
15, mart Desetogodl§njlca smrtl Mo!e P ijade, vellkog rcvolucio-
nnra I j ugoslovenskog drlnvnlkn,
Radio Zagreb III emltovno je jednOCasovnu em isiju
..Poezljn Jevrejn... .
U okvlru clklusa ..oavnlne.. Rndlo Beograd II emito-
vao je tckst kustosa J evrcjskog lstortjskog muzcja dr
Vidosave Nedomafki, .. ume tnost dre v nc Palestine ...
30. mart Dr Bogdan Brukncr, docent Fllozo!skog !nkultcta u
Novom Sndu, I d1· Sava Tutund!iC, nslstcnt Filozo!.skog
[akultcta u Beogrndu, odr!uli su na T r:l blnl mladlh u
Novom Sadu predavanje o tern! ..stare kulture Eglpto
I I:zrnela•.
370
~:~~z ~r:~k1;:t~bnS:::J' ;~:: ~r:=e:~ za nov-
mart
:~~n~~ bila o§teCena od veliklh poplava nr;::,
~ Jeten
~rl driD.vajuCJ se na~la reciproclteta, Iuael je lmaoce
~~~fsJ~r:z:St~o ~~(5~ 1ijl~=u~lazne vlze ako u tz-
1 . april
~ev~t::oJZa~liK~~}~~e~or~~~J~og5v~ve=~~
dramu ••Luda bolest - ljubomora•, a knjf!evnlca Ju-
llja Nnjmnn svoju dramu ,.zuu kavez...
5. april
Predsl'dnik Skup§tlne grada Beograda Branko Pdh!:
primlo je prcdsed nika Saveza dr Lavoslava KadeH:aur-
ga l prcdsednlka Jevrejskc opitlne u 8eoJ1'8.du Benclo-
na Lcvijn radl rnunatranjn pltanja od zna&.ja
vrejsku zajednlcu Jugoslnvlje.
zaJe-
i-10. april Predsednik Svctskog jcvrejskog konaresa dr Nahwn
Goldman u prntnjl svoJih saradnika dr Gerharda Rll-
ncra, gcneralnog sekretarn Svetskog Jevrejskog konare-
:;;n, I Annana Ka plnna, za.mcnlka dlrektorn za medu-
nnrodnc poslove Svetskog jevrejskog kongresa, poletio
jc Jevrejsku zn jcd nicu Jugoslavije. Za vreme boravk.a
u Beogradu prlmlo ih je Geza Tikvicld, t!lan Savezno&
izvr!nog veta, i predsednlk Skup~ll ne grada Beograda
Brnnko PdiC, Povodom posete dr Goldman& I njego-
vlh snradnlka Savez. jc oddao svetanu sednicu, a Je-
vrcjska op~tina u Beogradu priredlla je prljem za go-
!>te 1 ~I aneve Op!tlne. Delcgaci)a je polotila vence na
spomenlk Jcvrejlmn pnlim borclma I 1rtvama fdlzma
nn jevrejskom groblju I nn spomenlk dr Alberta Vajla.
nekada!njeg predsed nlka Snvez.a. U vellkoj dvoranl Je-
vrejskog doma dr Goldman je odrtao predavanfe o
aktue\nlm pltanjima jevrcjstvn danas
Pro!. Gizela Zntezalo oddnla je u klubu Jevrejlke
10. april
:r~~ee n~g~~;~rr;., ~llt::~~t~J;;~, d~m::J!fa;
Jozc(u Agnonu.
I:!. april
~~~~f;ed~s~~~;egncJau g~aed~~~Po~d~~~~r=~~f~~;fJ~
svcto no je otvorenn muzcjska zblrkn arada Zenlce
~~~ri;::r~j~po~e~;~:g~~n u~'!u~nj:e10=~!':"!n:
6~~r 0s~:~~~~d~,~~~tv~~r~' ~ ~~:1~~~~;5.~0:~
L..wosluv Kadelburg I kusto~ Jevrejskog s "" o
muzcjn dr Vidosava Ncdomatkl
~r~i,·cg~~i~:j,':;, o~r~·~ ~~k!~m~~:~:~ra:a~ ~~:1
16. april
~~"j~~~~t~o~~a~~jtt~~~~~~~Jete~lveta · .
17. I 18. apnl Na pozlv Fllozo!skog fakulteta u aeopadu. P~
t~:~~ ~3~~ jj~d~~:nodpr~~~j~~'~:~u~J~~e':::!'t Beol·
nl dskot: u nl,•crzltctu.
371
27. a pril U Narodnom pozoriStu u Bitolju odrUl.na jc premijcra
dramc .. zuu kavez.. beogradskc knJ1tcvnlcc Julljc Nnj·
31. maj
~d b~:o~~~~~~~;C:~l~ ~;:e~tu porinut je dru&l brod

u okviru muziCkc sckclje, J cwcjskn opStlnn u Zagrc·
bu prircdiln jc .. vetc muzikc za decu...
april &lvez j e rasplsao XI II nagrndnl konkurs z.a nnuCne I
knjl!cvnc radovc sa jcvrejskom tcmatlkom i za prlpo·
vctkc lz ..Fonda Romana Smucera ...
Predsednik Saveza dr Lavoslav Kadelburg iznbran jc
zn prvog potpredsednika Standing Conference.
Savcz jc putem fonda koji je obrazovan pri Stnndmg
Conference dao svoj prllog za materljalno ugrotene Je.
vrcje na Kubl.
Snvcz jc poslao Instltutu za jcvrcjskn pitanjn u Lor:'·
donu gradu o pltanju zastarelostl prava na gonjen]e
ratnlh zloCinnca.
Clanlcc Zensklh sekc!Ja jcvrejsklh op.Hina lz Bcogra·
da, Zagreba Sarajevn, Suboticc I Osljeka, koje su sc
nalnzllc u Beogradu za vrcme posetc dclcgacljc Svetskog
jevrcjskog kongresa, odrZalc su sastanak na komc su
raspravljale o pltanjlma mcdusobne saradnjc I nktlvl·
:wcije u radu.
Snvez je posctio dr Leo Bred lz Pragn, urcdnlk .. vcs.
nlka"' 1 ..Biltena Saveza jevrejsklh opStina C($ke I Mo-
ravske-<.
Rabin Menahem Romano lz Sarajevo. otputovao jc u
posetu u Izrael.
U S.'l.rajevu je prlredena Drusa mala makabijnda na
kojoj je u~es tvov:ll o vUe dc.seUna jevrcjsldh omladlnaca
lz nckollko jevrejsklh opStlna u zcmlji
Na Mi nhcnskom acrodromu uhapSen JC Austrljnnac
Herbert Andorfer, bivSi komomdant logorn na ..Sajml-
Stu.. pod optu!bom da je 1!1.,12. godinc uc!cstovao u ubi·
stvu najmanje 3000 j ugoslovensklh Jcvreja.
Beogradski kompozitor RaCajlo Slam boravlo je u Jz.
raeiu nastavljaj uCi rad na magnetosko pskom snlmnnju
s tnrlh sefardskih pesama i romans!.
U Beogradu je boraviln Sofi Lcnoks, lz 2cncve, sarad~
nik J OI NT·a u odeijen ju za kulturu, radl eventualnog
a rnnimana oko sarndnje na snlmnnju dokumcntnrnog
filma o reintegracijl u normalnl Zivot I egzistenciju Jc·
vreja pre!lvellh logora!a.
mal Savcz jc uputlo Cestltku Joslpu Brozu Titu povodom
njegovog ponovnog izbora za Predscdnlkn Republlkc.
8. maj Alcksandnr Stnjncr, (:Jan Izvdnog odborn S."'VCZD., ul:c-
stvovao j c nn vclikoj k omemoraclji u ..sum! m ufen lkn ..
u Jzraelu.
ll . m.aj Arheolog dr Bra nko Gavcla, prof. Bcogradskog univerzl·
~n~~~e:~ ~o~1:~~~=u.=n~~nTt~c;:ei
17-18- jun
~~~~~~ednlk Standing Conference dr Lavoslav Ka·
23. jun
~~~~j ~e~~~~f ;:tk:;l.~lnca Franca Stan&la Sa·
jun Kt~r~'fu~:n!~ poslovno boravio viii slu!benik JOINT·a
J evrcjsku za jednlcu u Jugoslaviji pose:Uo je Samuel
J afc, lz 2cneve, ~r evropskog odeljenja za publicitet
organlzacijc JOINT.
Na proputovanju za Moskvu nekolJko Casova boravlo
JC u Beogrudu Levi Beker, predsednik Kanadlko& Jev·
rejskog kongresa.
Jun- jul--avgust U lctovali!tu Snveza u ..Zatonu Malom.. kod Dubrov.
nlka bornvllo je oko 300 jevrejske dece I omladJnaca
lzcele zcmlje.
7-20. avgust U kampu .. Beograd .. na Punta Korente u Rovtnju le·
tovala je srednja generacija Jevreja lzmedu 25 I 40 10·
dina s tarosti , koji su ranlje letovaU u letovallltu Sa·
veza Ill bill aktlvnl omladlncl . Btlo je ukupno B'1 u&l·
nlka. mcdu kojlma dvadesetak dece od jedne I po do
osam godlna starost.i.
U Prngu jc tragifno lzgublo tlvot Carls Dtordan, lzvrl·
nl potpredsednlk I. generalnl dlrektor JOINT·L
Zngreb.nCkl jcvrejski pevaCkl zbor ..MoAa Pi jade- uCel·
tvovao jc na XV medunarodnom konicursu polltone
m ul.i kc u Arccu (ltalija) .
12.. septembar u Opatl j\ je lznenada preminuo prof. dr Arpad Han,
lstnknutl nnuCnlk i jcvrejskl javni radnlk, vu.ea~
di.ln ji vlsokl fu nkcioner Saveza, Doma staraca I Je·
vrejske op!tlne u Zagrcbu.
u l7.dan ju Snveza iziSao je iz !tampe JcVI't'jskl kalen·
septembar
darw 5728. godinu.
9. oktobar Predsednlk Saveza dr Lnvoslav Kadelburg u&stvovao
jc nn sednlci Standing Conference u Partzu.
~~~:~t~~: ~::::ik0p~~~llc~r~e~ :~ ~vr.o;~
29. oktobar- 1
5. novem bar
~:~rW~~o~d~:znej~u~nv~:~~v~e!tok:a:l. J:a~r. C:
posetu Jevrcjskoj zajednlcl Rumunlje.
2. novembar
~j!e~~~~~~~::s:~~~~~~a~fa jjc ~~a~=~~
jcvrcjsklh kompozltora.

~~{~kjc o:~~b~ :z::.b~:u:v:v:~tke aekdje

leta, odrtao jc u Jevrejskom dOmu u Zagrcbu prl"dava·
n je o muzcjlma u Izraelu. 5. novcm bar

~:~~~~~~a :roni!=~t,u ~~£~~

19. maj JevrejskJ hor .. BraCa Bar uh .. lz Beogr nda proslavio je
15·god!Snjicu svog postojan jn. 10. novembar
28-29. maj U Milano je odrfana sednlca cgzekutlvc Svctskog jev- Izvr!noc odbora Aleksand~~~:ertd:u automabllsku
rejskog kongres.a, na kojoj je utestvovao predsednik Sa· ~~o~uM~~e~;:-~~:r:'ce (Jtalija).
vcza dr Lavoslav Kadelburg.
373
14. novcmbar Jevrejskn op~tlno u Zag1'CIJU prlrcdlla je akademlju
povodom stogod!Snjice osvetenja jevrejskoc: hrama u
Zngrebu, koji Jc srUS.cn pre 25 godlnn.
lU. novcmbar U Subotici je sv~ano otkrivcn spomenlk rodoljubimo
obeScnlm 1941. godlne, mcdu kojimn Je bllo deset Je-
vrejn. Spomcnlk je delo pozna tog vnjnra Nandom Gllda.
2-t no,•cmbar Jevrcjskl hOI' .. BmCa Baruh .. lz Beograda urntvovao
je u dvoranl Kolartevog narodnog unl verziteta nn kon-
certu nmntersklh horova u tast 50-god!Snjicc oktobar-
ske revoluclje.
29. novembar U Novom Sadu sc sa.stalo \•Be desetina jevrcjsklh om-
lad! naca lz nekoliko veCih opSti na gde su zajedno pro-
veil praznik I razmotrlli neka aktoclna pitanja lz nji-
hovog rada 1 medu...wbne saradnje.
Objavljenl su rezultati XIII nagradnog konkursa Sa-
~e~k~m ~a:n;rl~o~~{~:~~e-~~~~~e R~~~e;:e§~~:r!~~
U Domu staraca u Zagrebu otvorena JC lzloUm ruCnih
radova domaro.
11. dcccmbar Televlzlja Beograd prikazala je telcvizijsku dramu knji-
tevnika Filipa Davida .. Jedn og dana , moj Jamele!...
12. dcccmbar Televlzija Beograd emitovala je tehoslovafkl umetn!Ck1
lilm ..Trgovinn na korzu .. , sa jcvrejskom tematikom.
17. dcecmbar Ivan Brandajs, Clan Izvdnog odbora Saveza, utesto\'ao
je na sednicl egzekutive Svetskog jevrejskog kongresa
u Londonu,
U Beogradu je odrl.an sastanak Koordinacionog odbora
jevrejske omlndine Jugoslnvije.
dect'mbar Jevrejskl hor .. araCa Bnruh .. lz Beograda ufestovao j e
na sve61.noj akndeml jl u Domu kulture Stari grad u
Cas t 30-godi~ nj lce dolaskn. drugn Tita na Cclo Komunis-
llfke pa11.ije Jugoslavije.
374
DELESKE 0 NEKil\1 SAKADNICI!UA I NJIIIO\' IM PRILOZJMA
zi I od~~~e;~~ ~:~~e~~n~::daou7orkeoj~:;ji &~r~~t=~t ~~~':"uuJ=~Jt";!!~
~~7c~Je.~hu, dok se podacl za o!tale mogu naet u rantjfm romotnma ooe
Mak&o Herman, Osijek, sekretar Jevrejsk ~ op!une u OsiJeku. akUvni
'klradnlk u ..Jevrejskom pregl~u .. I kulturnom tlvotu ove opitine.
I nt. arh . Diona DurtC-Zamolo, Beograd, kustos Muzeja grada Beogradn.
Objav!Jeni rad nngraden je 1 nagradom lz oblasti nauke na konkursu Saveza
1966. g,
Jojef Svajccr, PeCuJ, nndrabln.
Eduard Stan.k ijevit, Cikngo, prolesor slavlsti ke na unlverzitetu u Clkaru.
Dr Mira FlaJ.ier-DimiC, Beograd, doktor !!lologlje, novinar Radio-televlzl-
jc Beograd, jevrejskl javnl rndnlk. Objnvljenl rnd je odlomak lz stucUje •Jezlk
u dokumentlma jevrejski h op!aina u Vojvodlni u XIX 1 XX veku ...
N atalJja SlrlmjaS, Tuzla. Objnvljeni rad blo Je podnet na konkun Sa-
vezn 1965 godine I na predlog tl rija je otkupl jen.
Dr Miha}lo Milo.fevft, Beograd, doktor pravnlh nauka. Objavljeni rad
nagradcn je prvom nagradom lz oblasti nauke nu konkursu Saveza 196!1. &oct
Elref Campa ra , Sarajevo, pro!csor. Objavljenl md nagraden je posebnom
nagradom na konkursu Savcz.n 1063. godine. •
Ejub MuJoviC, Nov! Pnzar, profesor. Objavl}enl rttd nagraden je treCom
nngrndom na konk.ursu Savez.n 1963. godlne.
Dr Olga SrdanolliC-BaraC, Beograd, doktor ngronomsklh nauJca. urednlk
.. Bibllografije Jugoslavlje... Blln je vge gedina pozorijni. krltltar. Objavtla je
\cCi broj rndova lz knjl!cvnostl, blbllografije I istorlje, zattm dva romana, jednu
zblrku pritn i jednu blbllogrn!lju u lzdanju Srpske akademije nau.ka I umet-
nosti. Objavljcnl rad podnct jc na konkurs Savez.n 1966. godlne.
Vladl!latl Rotbart, Novl Sad, generalnl sekretar Unlverziteta u Novom
Sadu. ~0~j:vJ~~~~,'act~~~~~~k~ev~l~ ~o~~~~O:~efe ~~=~eit20. &odine-
~~~~n~k::~J~f~ ~~~efe ~~~~~~n~:: s:,u~:~~ce"~=~~ ~~:=
odllkovanja.
~~f::i:aacA::~r;•a;:o;.:~rai~~~~lfar umetnostl, kustos Muzeja PM', aa-
r<ldnlk .. Jugoslovenske 'enelklopedtje- (VI tom), stalnl saradnlk rubrlke -stva•
rood Is!~~:~~::~! B_:o~~dajerusallm. Roden je u Gallcijl, u lzraelu llvt veC
tetlrl dceenlje, dobltnlk je 'Nobelove nagrade za knjl!evnost 19M. godlne. Nj~
gova d;,Ji~a~a~~~;t~;:~~~;;;:~~eJe1~0~. ~~~~~~Beograd~ J:.:~
5
~f:~~~~~~~f~ :~~:~1jeN~~~~~~"u0 ~M~~=v:ojt ~=~=:;
~~~aJ~ {i.~~ku~o..~~~~f~~.d~ 'f~6. hd~o~.u~~!t!t~Ae dl~: ~
rodnog pozori.tta u Beogradu. Bavlo se pozorl~nom ·~om.
37S
 IZDANJA SAVEZA JEVREJSKIH OPSTINA
JUGOSLAVIJE
Beograd, 7. jula 71a/111
Kolnn~evog nnrodnog unlverzitetn. Prevodlo je sa ruskog mnogn deln I nlz
drnmn Mnkslmn Corkog. Objavljlvno jc ~lanke I escje lz pozorl~ta i knjltev-
nostl. Pisno je I pozorl3ne kritike.
Sotir Gulcski, Polarcvnc. Objavljena Pl'ipovetka nagradenn jc prvom ZlOCINI FASISTICKIH OKUPATORA I NJIHOVIH
nagradom na konkursu Saveza 1965. godinc. POMAGACA PROTIV JEVREJA U JUGOSLAVIJI
Radoslav PajkoviC, Beograd Objavljena pripove tka nagradena je dru-
gom nngrndom nn konkursu Snveza 1966. godine. Dokumcnto rna knjigo so 245 strona teksta, 93 fotogroRfe 1
Nell Saks, rodcnn u Bcrlinu. Od 1940. godine :tivi u Sved.skoj . Oobltnicn prcdgovorom d-ro Alberto Vajso. Urednik dr Zdenko Lemtaf
jc Nobelove nngradc za knjiievnost 1966. godine w llrska I drnmskn dela u
kojimo. je do.to. potresnn sudblno. Jevrejn. Ceno 3.- N. din.
Mirjam Sta)ner, Beograd, omladinski instruktor u Savczu jevrejskih opi- Drugo IZdonjc so cngleskim rezimeom no 40 strono
tina Jugoslavlje. Autor je objavljene knJige ...vojak: z zlatiml gumbl ... Objav- Cena 4.- N. din.
ljena pripovetka nagradena je II nagradom na konkursu Saveza 1965. godlne. JEVREJSKI AlMANAH
<'lna Somlo, Beograd, novlnar Radio-televizlje Beograd, prevodilac pro-
~~~~:J!Snjeg dobltnlkn Nobelove nngrade za knJi tevf)ost S<'lmuela Jose!a Ag- No oko 400 strono donosi niz Clonoko o savremenim zblvonjlmo
u !cvrf>jskoj ZOJCdnici, prilogc zo istoriju Jevrejstvo, ~ievne

finoj hortiji. formate 21,5X25,5 i povezono u

376
 17DANJA SAVEZA JEVREJSKIH OPSTINA
JUGOSLAVIJE
Beograd, 7. julo 71o / lll
Kolnr~cvog n nrodnog univerzltet:.. Prevodio je sa ruskog mnoga deln 1 nlz
drnma Makslmn Gorkog, Objnvljlvno je ~Janke I cscjc lz pozorUtn I knjltev-
nostl . Plsao jc I pozorl!nc kriUkc,
Sotir Gulcski, Poiarcvac. Objavljcna pripovetka nagradena jc prvom ZLOC INI FASISTICK IH O KUPATORA I NJIHOVIH
nagradom na konkursu Savez.a 1965. godinc. POMAGACA PROTIV JEVREJA U JUGOSLAVIJI
Radoslav Pajkov!C, Beograd. Objavljena prlpovctka nagradena je dru-
gom nagrndom na konkursu Saveza 1966. godine. Dokumentorno knjigo so 245 strono teksto, 93 fotogroflla 1
Nell Saks, rodena u Berlinu. Od 1940. godine tivi u Svedskoj . Dobltnlca prcdgovoro m d-ro Alberto Vajso. Urednik dr Zden~o levntal
jc Nobelove nagrade zn knjiZevnost 1966. godlnc .za llrska I dramska dela u
kojlma je data potresna s udblna Jevreja. Cona 3.- N. din.
Drugo izdonje so englcs kim rczrmeom no 40 strano
Ml r)am S ta jner, Beograd, omladlnskl lnstruktor u Savczu jcvrejskJh opi-
tlna Jugoslavije. Autor je objavljene knjlge .. vojak z z.latim1 gumbi ... Objav- Ce no 4.- N. din.
ljena pripovetka nagradena je 11 n::.gradom na konkursu Sa\'CUl 1965. god lne. JEVREJSKI ALMANAH
Ana Somlo, Beograd, novlnar Radlo-televizije Beograd, prevodilac pro-
~~~~~~H n jeg dobltnlka Nobelove nagrade za kn jl:levnost Samuela Joseta Ag- No oko 400 stron o donosi niz Clonaka o sovremenlm zblnm)lmo
u ievr!'jskoJ zoje_dnici, pri_loge zo lstoriju Jevrejstvo, knJ!ievne
priloge, hronologrju voZniJrh dogadojo iz iivola rcvreJske zoJed-
nrc-c u Juqoslovijr itd.
Zo godinu 1954. rosprodato
zo godinc 1055/56 4.- N. din.
zo godrne 1957/58 4.- N. din.
TO godinc 1959/60 5.- N. din.
TO godinc 1961162 IS.- N. din.
Trcba da 110)1 za godinc 1963 164 15.- N. din,
Cluvnl ur..odn!Jc SIMON DUBNOV
SOciJaiOft pravcta u Jevrejatvu
~~~~~~a v ft;~:d a u iluom J evrchkom KRATKA ISTORIJA JEVREJSKOG NARODA
Zbt rk e tciPOnso J oseta Almos nlna lz zb lrke rC!IpOO.(I Jo~t•_fa Alm otnl na 270 strono - Ceno 8.- N. din.
f~fn~· La famute Almosnln o E. Canno-
1 VIDOSAVA NEDOMACKI
ob) a VlJh•anje obn\ ljunje STARA JEVREJSKA UMETNOST U PALESTINI
moraobl da 11 bl n10rao
a\djUc (k adlhk e protokol~l llustrovano, 157 strano - Ceno 10.- N. din
" ., s:UedJUe

' ~~~~;ih';~"ij',• ~'::',I~Jf-';'o~~k< i~F::~~;,.u 'Z'u"J:nJ~"~,~i:;Ji''"~

PNINA NAVE
op,. NOVA HEBREJSKA KN JI 2EVNOST
16
,_,
40 130 strona - Ceno 8.- N. din.
~iEi~:Jlf~~~~it~~;\j~~~~~~r~ £!: ~:=~~:i~~:i~~~~~.J~~~~cl-,
8 ulje Le-
JEVREJSKI PREGLED
Organ So•,czo jevre 1skih op5tino JugoslaviJe, izlozl od 1951.
~~~t:~~~~~;l~~~n~:~~1~K~~r~~~E:~
slav tj e U. l 947. god lnu
godino (do 1958. godinc koo -Bilton .. ).
Donosr obovcStenjo o ilvo tu i rod u jevrcjske zolednlce u Jugo-
?e"'d11Jet~~~~C~'I~Jt)~vlja s kra~e.ne delove
r:\~:1/1 ~('USCS;~:~·
I)

~~ ~~~~;r~ej dr Ma:rgll £rl

/cdnogodiinjo prclpla to: ZO
Jugos/avfjU 10.-
N . dinero~ zo lzrocl 6 II., za ostale zcmljc 3 omer. dofora.
1) ~r:~~~ s kl'af~n tekat Jetlnoa dutea
S . J. Agnon, JerusaUm SPOMENICA 400 GODINA OD DO LASKA JEVREJA U BOSNU I
Sm uelJ.Agnon , Jerusallm
humanl!ltlfkllls t HERCEGOVINU
humorl!ltl~klllst
lrdo nje JEVREJSKE OPSTINE U SARAJEVU povodom proslove
odrionc u oktobru 1966. godine. Sodrii pored nita veomo
vrcdnih pri logo poznatih outoro, niz fotogrofiJa. Stampono Je na
finoj hortijr, formate 21,5 X25,5 i povezono U t:!::c;o._
N. dtn.
376
Svo noprcd navcdena izdanjo mogu se nobovitl u Savezu JavraiMih
opStrno Jugosl oviJC, 7. julo 71o/lll.
 JEWISH
ALMANAC 1965/67
PUBLISHED BY THE FEDERATION
OF JEWISH COMMUNITIES
IN YUGOSLAVIA

SUMMARY IN ENGLISH

BELGRADE
 jEWISH ALMANAC 1965/67
PUBUSHED BY THE FEDERATION
OF JEWISH COMMUNITIES IN YUGOsLAVIA

Summary in English

I. GElfEIUL INFOR.W.AriON

Tho Jewieh A1111anao 1965-196? baa been prillted 1n 1200

copies aa e publication of the Federation of Jewiab co-uniti es
in !Ugoa ln1a,Beograd .
Editors 1 Profeaaor Or,Lavoalev Glas1Dger,lvan IYaoji,
.Uell::und.trLevi~ Pro feasor Dr. Zdenk.o Liiwentbal , iditor-in-Chiof.

Pages 3?6, illuatration.s 29 , cover1 Former S,.naaosu•

in Zenic a, now Ci t y .lluaoua.
ContfiD.ta: 4} !tees (u tud.ioa,articles,fiction,po-,~
Yie•, e tc ) from the pen of 39 eutbors. Divided 1oto tour porta.
Po~ one ( pp.9-208) cont ai.ning twenty contributions in the t1ald
ot hlatory 1 art, ucbit ecture, 1nguiet1ca az:r,d history of l iter...
tUH, doecrlbing the lite and work of the 111\IOb bettered fUsoel aY -
Jawiab CoJUnl.llity, her cultural wealth, bolocauat and aurrlrall
one atud,y deale with figurative topics in old Jarish art , motbtlr
d eecribes a h e roin e of the S lovak ruhltence, and a tbird. one
t he Warsaw Ghetto poet-stamps , Pert two, dedicated to Uteratu-
r e ( pp,215-3 5l ) contalne ninet e en teats, - extracts from no-
Tela, radio druas, a bort etoriee, poaa , as wall ae trenalati-
ona o f poems by Nally Sacha1 one article gives e blognpb7 of
5. I . Agnon, while another des cribes tbe Israel Jiusoum , Jaruaal.UI,
P art three conai&ta of book review, 11iC.ile part !our K1ve8 a
cbronolog:r o! events !o r 1965, 1966 and 1967, aa well aa b~
grapb.lcal notea about so111e collaborators to tbe llmcac.
The Editors are confident that tb.la J'eer, too , the J ..
wiah Almanac is to be e retlaction of tba oc1antific,profesaio-
nal end literery scb.iavlllllents of yUgoslav Jaws and of those non
Jawiab !r1enda of the Comu,,.c.ity, interested 1.c bar bard. but ricb
put and actual act1v1t1os,
 2.
ll 8SIIt &mlllUIIB OJ !EICLJS !Ill) BIOGRAPHIC.t.L
•ous cur !HEIR !ursoa;
.1.. S'!DDIIS D'D .lRriCLIS

~~t1ce~~s;;~;~¢i:~\~~~!~~~;k~~
'teriiit:r are no€ 'tibe achievements of the !'renoh Bnolution ODJ.,.,
aocial justice havi.ng always been tne baaic cbaraotariati" of
!~t,.)k)~utJ!• ~:~~-;. .~b~:r~c;.; ~;:1n:-!!hlt~~
-the Tan Coaaandae1te.
2. Dr. Vidoena l'fedoa.aaki (!rt W..toriao, CUrator,J..-iah Bi ....
:~c~ 4~~i5-Bi~r.·~'P.i: o1l'Oaa~:r'll ns~rt.lt::~- t;n/U:
8

~ry put deale with the probl . . of di.ecbi.a..1ng the e.n-

tenoo of Jewiob art by those who keep to the letter of the bib-
lical prohibition to create figures of living bd.a.ge, fUrther

with the problem does "Jewish art" aem eo trt.b.rdcal or religio-o-
us duignstion of thie art and which criteria n11 applied b7
cartai.D art tbeoriciana 1n order to consider a work of arts ..
Jewish. Due to eome tred.itionaliet con.e1der.-t1on.e, priority 1•
usual.ly gi.Ten to the erlatence of apecific Jewiab tb.... ,wh1.l.a
the 110et ir."~ortant factor - the erutor of the wor.lr: of art ad
the freedom of hie art.Uitio inspiration ara not taken into
conaiderat1on. Moat attention 1a dedicated to iconos:raph,...par-
tioularly the biblical one-, to the style of old Je.Uh art,
the didactic role of thia art in Jewiah· society and th• r.uoo
for sbun.ni.ng biblical topics 1D. Jewish sepulchral art,
~~~~::k~F:.~m~:~IG~~;~:t·~;~~·r~f::!:~:~:!o~
ffl!:!!nt; !i r&: 0!!o-tt~~~92~~b ~=~· e:-:h:t.d·~ 1:.
1
obort and dr;r e.ntor1Dg~ of tho Zagreb 111.-orbl Hoep1tal. 1 ncor--
ded bet . . en 1806 and 1818. These P,.ve 1.0 1na1r;bt to the social
and econoaio cood.1tioll8 o! a shirt of Jus at tho bosinnin& of
the 19th century. &-.over, tboaa Je• waro giv~~m human tn.t-
cent - probabl.r one of the raaaona which attracted their bNt-
bam to settle in Z.greb.

3. Dr.Zden.lr:o LO-..ntb.al (Pro fee aor , Faculty of lllad.icln•,Boo-
grad; 11idlcil hiatioi'ian, F•derat1oo of Ja-.iah CollaWliti .. 1.n
l'Ugoslarta lbutcutiva Board Member and Hud of tb.a Je-.iah Hiato-
r:t.cal rn.titute } 1 :rroa Josef U1110en1.D.o'a Raapooaea (pp.~.IIO}.
Jo . . r U..08A1no, l?'tih century BeOgrad Rabbi of InEamatiooal
~:·f:!\~;t;~~:!" ~ i~ ..·~;~~h:n:!~h;!t:o~~u:= o~~
bratbarn, deported to J.ustrian countries. !.!tar IIClJ"" p•r.gr:t..n ..
tio011 ha d.i4d 1n Yikulov,lbravia. Tbe aecond volU.IIa of ha
"Ed.ut bijeboaef" contains 48 reeponaas, so~:e of which ar. dis--
etK hero, giving a lively picture of a vani.abed seneration
of Y\ls)alav Je-.a, wbo, before heviDg b . .n deported or killed,
8. Dr.Wira Pl.oischot.-=-Oi ait (Pbilologiat, TV-JoW'Dallat,r..
dorot1oo of Ja-.lib Coa.aUZiltii811 1n tuaoalnb Kxecut1n Board.
lfo:ber, Baograd) 1 Fro• tba Sent a Hen-a l"adiaha RacorU (pp.98-
104). Chapter fro111. Eba 110nograpji fhe Lcguop i i tiDe Docu-
ments of Solie Je-.iah eo-unitiaa of the VojTOd.ina 1n the 19th
century" . - .&. 11ngu1atic anal~• of the ainutee of a a ... ioa-·
of the Hevra Iadisba 1n So.ota, bold Jaouary 2?,1867, abowint!;
that the language of this dDcumant, written 1n HebNw obarac-
tn'6, ia al1110at pure Geman, with very few fidd.iah and B.ebre.
additiolll!.
~h. "ro~0 t!!-~ 1 .2nd'f.6r~~u~':.b?i io --;::~.:n~ :"i~r~ :~::~>~
1

ii4J~ii·.c~~~ino~a~Q lotifb.8bi.t!; oir::! §:::nJg~s:

contributed •uoh to the economic life of Beograd.
0

i~p~~~r:ntn;~r~;ra;q:h:da!it~i~~r~~i~;t :~~:,;d
the Federation for Jowiab Co....:unitiea Y\lggalavia coapati-
1n
~~n~~~l~.~:• Q~a~:~ft!!d t~:Si~~~t!~n t~~ i;:hh~.!~~~f
with a particular stress on the buildinp erected oo th• J ..
wish etreot and. their o-.nars. !'ollo- the h.htory of the erec-
tion of the- old S-wnegogue, which had an eotrence fro• the old
Jew.tab. street.
Colllmu::Lity, tbie article desoribea the quarrels, ai.aU:Dde~tiiD.­
d.i.og:l and d.i.sputaa which rose a~tang tbe Sephardi Jniab Co.-&-
~~t§~:~~:: ~~~~:t;di1Bt!~~~n~~h~~;1~:e.::•b::;~I=-
brougbt into the affair, which wP not only tbe refiectlo.o of
e change o! gcnerotiona. It ldgb.t bavo , on ooo aide, ••it• -
ted the 1~:pati enee of the young 1ntellectua.la to tak• over the
rule, mile tho old ooea did. not d.ll31nt, baing perhaps afraid,
that thoir writ aod eetlvities might ba orit1.s1zat1.
10. NetalUa StrunJei ('rw:le) 1 Jews in nusoalev Litent ure
(pp,ll5-i28). !his studj bas beec. swsi'ded II pciu lit €he p~
deratioc. of Jewish Com~:~unitiee in rugoslavia 1965 CompatitJ.on .
and gives a review of tb.o JewUb types of Boanie end Hercego vi-
na, as described in the worll:s of Iaalr: Sa1100ko't'lija and Ivo indrl.6 .
~~- (pp.f29=Yf~5~ ~ 0 rmw; 1 ~e~a;6 -~u~;:~e~eo~r:!f 1 pr1tl :/·~~~-
1 ~;o~e!ri: ~~ n~~:CJ!~le!~tih:'~.:;l walk~ ~~ii~a~t=~~·
l'ideration of Jewish Collllllunites in Yugoslavia 1965, Competit ion
an gina a biograp!n" of Hajim S.Davito 19th century diplomat,
high tunkctionary of the Kingdom of Serbia , writer, reviewer, cri-
tic, tranelator, erudite, author of te=pera!lent ll!ld gist.
~~P . I3&-fAt&j~ !ti•!tuJ ~~=:~~~ !·~~::O;i tk!uP:a!:.eb~h•:•
9
Jewish Colll!llunities in rugoalavie 19M competitioc.,and g;ives a
review of the life and work: of the Sarajevo born Leu:-a Papo Bo-
herta, 'Who, between the two wars, wrote eeveral plare (perfor-
ced in Sarajevo in the earl,- thirties ) , studies end poema, col-
lected ol d Sephardl.c romo.ncea an..d proverbs. She wrote 1n Lad!no
o.nd bar principal goal 1ue beeping the tradit1onJJ of the Bosni-
an Jewry and making them available to the generations to come.
She loet her life in 1941 , a victim of the holocaust.
1} . Prof . J.vram Pinto (H1etorian1 Secondaey School8 In-
pector, Sarajevo): Dr.leak: Braeo PolJokao. ( pp.l45-l48 ) .J. liv~
1,- acetcb of one of the proiLlent figuu of Boenian Jewry. La.,...
er, Jewi.ab public worker, chief editor of various and eponaor
Jewish papere published in Sea jevo between the two wa re,Dr.Po-
ljokan. wa.s one of the lead!'re of the young Sephardi 1nt ellectu-
e).e. He found the warrlore deeth in 11 Pari :u n unit dehc.ding Dr-
var egai.nBt the Gel'!llana.
it:o;;p~:;Kr:i:::Mir~o~r!~z;:r a:~~~!!tE~f I
Jewhb Coamunitiea in '!Ugoalavia 196~ Competition. Jan settled
in Novi Pazar probably in tbe 16th century, coming b e re tro~ 5~
rajevo. In 1807 the town counted 15.000 i.c.habitana, out of "'hicb.
100 Jews. la 1899 there were 170 Jews tbere and in 1941- 292 , ac-
t i ce in all walks of lite , but a:oatl,- in acall bua1neaa. 'l'be
Gert~~an forces occupiad Nort Pa:.ar on A.pril 1 7 , 1 941, and attar
a few =ontbs the town and euroundiog territories a ero ewaxed b7
Albania . Icmediately after their arrival tbe GarmiiC8 s tarted.
persecuting the 240 Jen of tbe town, Halting tbeir .covement ,
forc ing them to wear the ,-ello w badge, un!ler con.st ant ec:onozic
and paycbologlc pressure. There wM a abort r espite when tba Ga r-
mans lett the town tor about e cootb. , but when t.hey returned by
the end of 1 941 the pere ecut1on.s continued. B1 the end of ••reb
1942 tbey arres ted 2}0 Jewu aod b.rougbt th~, Ullder horrible con-
ditiono t o Heiik:a , from ..more tb.ey wore deported to the duth
~dPo:f~j~t:; ~~~~;::tel:a !ri:r~h:c;:r5-t! ~:~o~!z!~ived,
~ ~eoallleri&Mio:~~Y,~~~~r~h~~c~~ ~~i:~~_:~;.~f.~~~ P~-
..
U~. ~irn.~:~tr!:!;a~l!Hiio~::~:n ·.e:r~Jc;;:~.:.etr:~?m­
~~t;:lltin ~gj:;:vf: ~~:~t~}to!~;!:,h!t~: :;~·:!~
;b~:~~~· co~~en~~~t!~ 4
~~~Int:u&:~:L1h~y:~F:~!.~r:~o
i:zed:E~i~. ~; ~~~:
1
!iv!:et::be;!PJ!:e:f~:!~t·
cf:!, all ~~e~;/"b;
1
~b:r:~~~fo~!!~:.:ric, Pan!e't'O p~i-
t:·Novi J;a~•l:ho~tt!:[ .i!e~~tN~ G:!:r~i~f ~:: ~~~:3t"
~~: ~iu1!,.i:: C~:i:t.:o 1 !h~~:t~~~~e~~~~.:! !~!.~!J.ckr~~
:~~n;:d =~ ~: :~~~~~ fr~~:!,. ~;~?·~u~:.:i~ t~
~~r~.: :!:u~!~ii:do~:h;h:~i~~u;ebi1~i:!l!iiict~-;:~r
be possibl e, attar this ead month of Janua17 1942, fer the J ...
:!~~r:O:o s:!~~~~~~~~~~~ ~n·~:!d:~:!~ ::.!u:f!r:!:li!. t~:L
lidering that various elements bavo to be hlr:c illto coD.tidera:
tion in trying to aa,- 'Wh,- tbe Hungarian occupation fore ee o~ tar-
!:\~b:b~ai~!si~~ ~~~~!~J!~e~~i~he fb~~~a:;~ .:!f::~o -::!;
t h eir OCI. etrenght to the papulation' b.. id•e, the enti-5Ai-
t1c, and cheu't'iniet feeling& of the officer& and funct1onnar1 ..
were one import ant el e.u nt which brought about th• rei!!, ae
••ll 118 various local and political probla.a:a of tb.e occupant.Ho-
wever, the liberated peo ple, together with the Jewiah one, n~
ver conaidere!l e whole nat~n reoponaible for the 111ad.. d8 of
faeciata.
17. Ic.a Jun-Broda (Poet and tran.9letor, Vien.aa,!ora~•rly of
Zegreb) 1~ac k Notebook (pp.l89-2009. 'I'be elltbor,a
aurae in e Partizan oBdicil Un:I£ 1n Del~:~ eth durine: •orld War
II, reletes , witb a tende r aenae of huaoar, the difticuJ.t clap
aod e:~~:perlanc es of an e• er attentive , ld.nd, bard worll::lns wo..a
md her collaboretore and patiao.ta,
18 . BoU Svarc (Colonel of the Yllgodav PM)ple'a .U.,.,ho-
~=r~,e::~·:Fy~j~~=:d=:H~~~~:EEf1:~!?~~r:,~i­
t£i1~yJe~~b.2~~~~: i~e •:~cl~0 ~~~~::0~~:!r!~.:. S:~­
~fz~ ~t~~;a~~-h ~~;~i! . g~~P a~{h~;~.!~~~:Un!! !b~~P r--
of ? in.J:Iates of the Jasenovec death caap, ell of the:~ JeWII, 1c.-
cludi.ng the author, aucc e e!lad to escape from the caap and join
theliberatiooforeea.
 .. ?.
~~~{~Ee~zN~~:i~t1!}i::~~::!!i:. 1 !!firtn~~rtb :~r.:C~a:;~~~!t Di..!:!oa.~!het::Pf::.:e~~:1:~
~~~~~:;•~.i:~;::h~Tuent and died a heroes dutb,figb.ting
!:b~ri!i~4 or;sa:U: r:r!:&i::o~;.~ ~.:!till~·~-:-
arrived before oertn to the door of b.1a s-nue ts..a.. bat'
~~grad) ~·tp:£•o~mi·u (~ll ~:~~nif•t~~~~~~~=w:a~r :=·~ b:!kih:ut t~~~!~~!:it~r Mr. I at 11*7 be dl4 aot
mall, !olloiiDg J:UiiLrliid and ell its pb-08 of davelopmont,f'unc-
~~264) 7:1! :t;rt~t~~~:"~•rt!:io;A!f~ tfrr~
tioned in the da.rkeet da,s of hiatory,too. lD. the gbettoa of Po- 8
land the poet otficee e:d.eted 1n a strange , rud.i..aleotery torte aa

~~~~~~:r~~~~·~~~s::~~~~
'll'itnoaa ofdrJrk85t pages of human h1atot7 and tri ed to ce1"17
o ut, 1n those impoeeible condit ionll, ita hw:l.all duties UDde r the
sign of lasting and undeetroyeble bw:~ao solidarity.
td.rthd.a7 oaka.

~;r (p::k~!h . (J1~~ri'!to~b=~~ri~~:F~i;7 9 ~~!?f-

sn, llbo , i.n eearcb of material, ent e r~J a leproaariua and etaya
:t.,~::-~~1:r::Ooz.:=r1::-~=:!.c~trii~
sen w:l.atery paths father , aoa aod sra4eon are aal'Ohad. w dMtla
t1ed together h7 one rope . llblhe -n;a to torpt tha: .u the •
there, for eTer, to complete hie work. three ot. thea w:1.ll. be ld.l.led 811.7 ainute ao• cd triM to thl.Dt
22. Ivo Andr16 (Beograd , Nobel Prize Winner,l964)
( pp. 22~~g::emt from the novel "Bridse on the
1 Loti
DriDi":"
~~~~ ~!:1? ~~:· .~~·-:o:h:i0~lt;•-.oc"~·
A cb ar~ter scetch of Loti, • Jeweas, o .... er of e third clue

H~oi 1l=!!~~~~:;::!r~JS~~~~~:e-
hot el 1n a Bosnian to'lllllet. All ber life, worriM 1 jo:- end
a orro•, co11e upon her in thia deat nlsbt.
2} . Vladimir Bogdanovi~ (Boogrnd, ) 1 'l'be Staircu a (pp.227- 'l'h• rint'? r. i t Btp: or .Jord&7 '!he City 1• .Jal"Ual•.JD.d. be
239). This a DorE aiory wes awerded a aeco~e Pedo- will arri:Ya there ool:r atte~ Uath. 'l'hm be .u.J. ba a Jew esatn.
ration of Je•i.ab Comcnm.i.tiea 1966 c o~~petition. Suuel, a war or- ~er b1.a d.eath e..-ery aao is 1D aoae acae • J - ·
phan, came to bury his adoptiTe-IIOthar, !or which be has not
auch love lett. J.nd he thinks of hie youth end edoleaoance pas-
sed in thie crumbling house, on this won~-eaten etd.rc .. e.L1-
!e goes to ita end !or each of us, one by one , just li!e the
steps o! this decrepite ataircaae.
!~ll,.s:~:~r~DO~~:~~E:.;:i:~~:::~>
ca.riDn ot Jlully Sacha. poantr:r inteno..-m with tre.nahtiou ot
sou of her po ....
24. Bans Brll.Cier (Jerusalem, tree lance •ritor and author
~!n~:~r!! ~= ::!~ k!~ii.rn:~:m;Ii: r~~t :t~~>;~v:~-
1 2 31-. o.nilo Dl (Beograd.r author of eeveral. nonla, collec-
c1ns victorious Red Amy. Sitting , hal!-tdtted, in a pood all ~~:~ 0 5o:nrw:Z:~f:re:~lu!r::t::~r>hl'trti!£~tiF.~· :;_
the horrible eventa of the concctration ca=p in.catea li!e,p~ ot his Kagro a.ncMtorahip b7 a achoolaate. He baooaM a nll-
s ocution and doath, appear in front o! hill. J.nd obaTe all , the knolKl ettorne,. 1D the South, o1v11 rlsbt fistzier, mu-~
0
~~~ . o~h;:;;J~d W.~~!:~!hf ~a!t~:~itul Jewish chlld in the t1on.1Jrt. Take ill, he beooaM, oYer DiPt • •ecro. Mel b.1a p~Qt­
a1c1an, Dr. ~tb.- thJ..D.D that be •uR haM ccm• l.Uma *-•
on b..1a clutb bed Jolm tell• "It is a.U the fault o! .,. eUl7
~~~ols, !1~!:E ~?:Mc3 <::_~;d~lo~~~~r r r~:~~~ ~!-~r:::_
ly produced TV dra:z~o. 'londer1ng ODd ooorchlng ,not finding c,....
achool-•ate, Horace G.recwoocl".
,2. ~ok Xa o!ino ( Beoc:r•d.l . .d.ical doctor, author of h....,_
thillg, !or i t 1s •anderin g otter gbosto, after a destroyed home,
otter father , zr.othot, brother, tinacoo , all deed.. Where to? 2~~~}):veg~;:rr::~:: =~rla~~ s::ur~l!trWI"(~l"-
Whatever touched, withers ewe,.. This 1~ to be the li!e to bo clad. tiret prise at t he ~•Uration
ot J-Uh Co~t1• 1967
lived. co~atitioo. With • lot of cl.tldla oo 8apharcl1c toltl.on in 00~
 9.
nection wit h Passover, the author f:9.ves a gumoriatically tinted
description o f the Paasover meal in the house of old Yarube.m. ~~t~~~=~~si~t~t:!tgo!n:" ia •o•.thiDs oar8110DJ.o~~a, b.-
lllBtead of EJ.iahu Ha.navi there collieS young .llite, e gentile , in
love -.ith Yerubam'a ollly daughter, Perhaps M.ies will 9top cour-
~~~e~~!e~ :~te~ !gr~d~s ~ ~~J::s~~; ellni~io;h~n!~:
~:P.347-fs0J~j!o a ;;~~~;;r~ti:S1 =~~~~·ao~
band end is ready to embrace the Jewi.eh faith, Yeruham refuses:
~~~~ ~~Y~~- ~f~~. l966 Nobel Prise ~en, .1.a ~preoi...
'"ihat do you need that burden !or7"
33. (Poet , Beograd) : Abraham in Himself and
Ivan V.Lal.iC
.lhaabver~5). "In my womb weeps the greet nation •• • "
~ ~.Mr:3rs;~A ii:~~~rlpU~n1!rlk.~tr"tt;noi...
}4, Oi1 o rdi\a Lebo viC (Author o! several ~beetre ple,a , films
and TV dre.mae, BOOgre.d)! The Doll (pp , 29b-}l8). A TV drama a-
bout yo ung wo.men wbo survi~orrors o! the li!e o! a con-
centration c011p inmate !roc "The Doll-house" I she married and
leeds a nort:~el, happy life with her husband and two child.ren,Ho-
wever, all her herd won heppi.n..nes ia ah.,ttered by the appearance
~~>b/~~!!t!~f:~; ~=:~XohiS:phf~~~~nsz.~~atr: ~~­
twenty yeare after the war, of the for=er SS COJ:J.IIlandar o! the
"Dol l-house". C~P.356>1v:J::nJf ltbep~~i~H~~ ~{ i5:-ua!:t!':n:cnro;9 ~5
Johny Woaer and edited by Europe Ve rbs, Vienna .

~t)~~J1~!h~j?i:~~~!llid:d1!r~::r!Eir;hili~P.~~3}t ~·the ·•RnS: B:~'~f m~0 I~~ilb/rJ!k!f~~~k:~~~it ~ revi. .

woos , -.ith her two Slllal.l children, catches the lest outping
train. et the eve o:t World War II. During the travel che chen-
gas her identity, in order to save hers elf and the children. But D, S UPPL:Dil.M'
dur ing t his dangerous t rip her concepts about her former life e-
re changed , to\•o abe herself gets change d. ~~~Unit;~9~~~'r9U , er%~). inc::~3~37~5. tbe Y118DU8T Jndab
36, Redov~ P.JkoviC (Boo grad) : The Bo; 'ib.era Eli pee Livas
lfotea on eome contributore t o tba ALIU.IJ.C (pp, } 75-}76 ),
~~l~;;~i~~ 5~r }~~notcm:~r~i::s 19~~~!p:t~:i~~~ fi 1 ~:1~; ~!:
sed story o:t a littl t. boy, wounded in en air-raid in which he
loat · hia mother; he is kBeping under his pillow a cllocolate
box trom which sll memor!es eacspe4, except the cb.eriahe4 thsugt
o! his unbo sister- Elipse,

~ t~:llia~:d~,. §~i!~ij!an"~~~~~~z~v:n~~r(~~~S36~

6~~unitr!~' i: ra:i~v1~; 0 ~g;:~ru~~;~) ~ed:;·~i~~t!!/(:~h

;.41- 3tl6), This short story wea awarded e aocon~the
1965 Federation of Jni5b Com::Junities in Yugoslavia competiti-
o n . A Jew? What doee it 11ean to be a Jew? War, conce.o.tretion
camp •• , 'ib.y i e t his night di!ferent o! all others? And "lllilen ,
a fte r the war ! orthe Day o ! Attonment !ather want ed to be tog-
tb.er with other, Je..o , t hey had to go to ~he old oea:~etery,Liat e­ lzdiviC: bavu J n r e j a dh opi ti ne Jusod s Tije,
ning t o f at he r- e. pr ayer, f eeling 1110ther a bend over her sho Ul- Publiebar: Faderl{t i on of J ewi5h Counmi tiea in ru.&oel n b
der, littl e Bibe, 11.\lnlluring ¥.8 niaht ana, the only Hebrew aante.n- Ul1ca 7 J Ul e 71/a,Beogred ,
Stampa:"Jugoturiat" Beo grad - P r inted br1 "Y\um t ollriat" W mcl!