v knjigi

Narodna in univerzitetna knjinica, Ljubljana

i 323.1 (497.115)
, -
KOSOVO - Srbija - Jugoslavija / [urednika Slavko Gaber,
[l .izd] - Ljubljana: Univerzitetna konferenca ZSMS,
i Knjinica revolucionarne teorije 1989. - (Knjina zbirka Krt : t. 46)
ll. GABER, __ ___ _
YU ISBN 86-7347-023-4
Knjina zbirka Krt 46
Zbornik
Kosovo-Srbij a-J ugoslavij a
Urednika: Slavko Gaber,
Likovna oprema: Miha Deman
Jezikovni pregled: Polona Kostanjevec,
Vesna Pogaj-Hadi, Mila
Korektura: Irena imnovec, Silva kofljanec
Ljubljana, maj 1989
Naklada: 3.000 izvodov
Prva izdaja
Zbornik
Kosovo --
Srbija -
Jugoslavija
.
, \. '. ,e
\ 0
J
l,.
Vsebina
Po heshtin? ..................... . 9
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .., .... , 11
.. , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ....... ,. 13
I. del: Govorijo znanstveniki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 15
1. Muhamedin Kullashi: Kosovska kriza i kriza Jugoslavije 17
Diskusija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 25
2. Rudi Rizman : O sociolokem razumevanju naroda in
nacionalnosti .... , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 31
3. Hivzi Islami: Demografski problemi Kosova i njihovo
, . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 39
Diskusija . . 66
4, Shkelzen Maliqi: Kosovo kao katalizator jugoslovenske
krize . . ............. , . , . . . . . . . . . 69
Diskusija .......... , ....................... , .. 77
5. Rexep Ismajli: Albanski jezik u Jugoslaviji. . . . . .. ,..... 81
Diskusija . . . . . . . . , . . . . . . . . . . , . . . . . .. . , . . . . . 100
6. Fehmi Agani: osvrt na diskurs o Kosovu
i Albancima, ....... , ........ , ................ 111
Diskusija ........ , , ... , ..... , ... , .. , ......... 126
7. Gani Bobi: Kosovska "drama" i kominternovski "greh" ..... 137
Diskusija ........... , ............. , ........... 149
8. Branko Horvat: Prispevek za diskusijo ....... , ........ 153
Diskusija .................... , .... , ....... , .. 155
9. Slobodan Jugoreformska dilema -
nacionalnog i demokratskog .. , . . . . . . . . . . . .. . ..... 163
Diskusija . . .. . ............ , ................. l7?
1 O. Isuf Berisha: Da li je zajednitvo u Jugoslavijj0 ..... 181
Diskusija ...... , .... , .... , . , .............. , .. 186
ll. Lev Kreft: Kosovo je pro blem . . . . ...... , . 193
Diskusija ...... , , ... , .... , ...... , .. , ...... , , . , 197
12. Jaa Zlobec: Prispevek za diskusijo . . ....... , ... 201
13. Lino Veljak: Teze za raspravu o Kosovu, Srbiji i Jugoslaviji ... 205
5
Diskusija .................................... 210
14. Vlasta Posilstvo po albansko ..... 213
Diskusija .................................... 225
15. Ferid Nacionalne predrasude na Kosovu model
destrukcije integriteta savremenog Jugoslovena . . . . oo 227
II. del: Govorijo prebiva\Ci Kosova ...................... 235
Razgovori sa stanovnicima SAP Kosovo ...... 237
Razgovor sa mladim parom Albankom iAI bancem ....... 239
Razgovor sa Srpkinjom ............. . ........... 243
Razgovor sa Srbinom ............................ 247
Razgovor sa Cmogorcem ....... , ............ 251
Razgovor sa Muslimanom. o , 256
Razgovor sa Turkinjom .......................... 259
Razgovor sa Romkinjom i Romom .......... , ........ 263
Razgovor sa Albancem ............... , .. . ....... 266
Uspelo nam je izvesti neizvedljivo ......... , ... , ........ 275
Zamisei, opis in izvedba vzorca zajavnomnenjsko raziskavo
Kosovo-Srbija-Jugoslavija ......................... 281
Sumarnik: Kosovo-Srbija-Jugoslavija .................... 289
L Verzija sumarnika v albanskem jeziku ............... 289
II. Verzija sumarnika v srbskem jeziku ................ 305
Vlado Miheljak: Kosovo: Od kontrarevolucije do komunizma .... 323
Slavko Gaber: S. M.' "Napravite mi to deelo .... 335
l
Knjiga izhaja v jezikih narodov in narodnosti. V "meanici"
jezikov izhaja, ker je v njej tudi nastajala. Prizadevali smo si, da bi bila
na vseh tekstih opravljena kolikor je le korektna lektura. Pri
lektoriranju tekstov, ki so jil1 avtorji pripravili v jeziku, ki ni njihov
materin jezik in pri lektoriranju tekstov diskusij smo opravili le nujne
lektorske posege. (Op. ur.)
j
Po heshtin?
Ne vepren "t;esh t ja e Kosoves" Branko Horvati nxjerr nje perfundim
se zeri i inteligjenci se nga Kosova qe nga viti 1981 e deri ne fund te
vitit 1987 nuk u degjua fare. Ne ]ugosUavi nuk pati asnje tubim shken.
cor ne te cilin, se bashku me teoreticienet nga viset e tjera te Jugoslla
vise, do te paraqitej edhe nje numer i konsiderueshem te shkencetareve
nga Kosova, qe do te perpiqeshin qe me argumentet e tyre te zgjedhin
se paku nje pjese te dilemave qe i ngjalle e raporteve Kosova
Serbia] ugosllavia.
Ata heslztnin.
Ne librin qe e keni hapur ata fillua!l ti! [lasin. Dlze !luk [lasill vetem
slzkencetare't por edlze banoret e Kosove"s.
Libri permban, perpos referateve dhe diskutimeve nga tubimi qe u
mbajt me 12 e 13 janar ne Lublane, ku moren pjese shkencetaret nga
mbare ] ugosllavia, edhe tete te ashtuquajtura in tervista rrenjesore, si
dhe rezultatet dhe intepretimin e hulumtimit te opinionit publik ne
Kosove. Ne ditet e para te muajit sh kurt te kHij viti per here te pare ne
histori u realizua nje hulumtim i opinionit publik ne Kosove.
Qe nga dita kur ekipi i hulumtueseve kreu punen ka
ndodhur, ndonese edhe jo me gjithaq te papritura. Gjate analizes se
rezultateve deri diku u befasuam nga fakti se sa i vogel ishte numri i
atyre te anketuareve qe iu kane shmangur pyetjeve (bile edhe ne ato qe
imundesonin pergjigjjet qe sot jane shpallur iredentiste ) por sot aspak
nuk befasohemi me lzeshtjen. Heslztja e tyre [let me shume se te !ldod
hurit uraganik te popullit. Eshte veshtire te thuhet se cila eshte me e
tmerrshme; por nese pergjigja shtrohet si e domosdoshme, atehere
shumica do te percaktoheshin per tmerrin e te ndodhurit te popullit.
Kjo "e ndodhur e popullit" palaqet vetem nje shkalle para te [01 urit te
heshtjes dhe te armeve. Nderkaq, heshtja dhe armet ne Kosove jane
"e Verteta" e brohoritjeve ne Beograd. Si duket, deshmi me e mire per
kete jane Uojet e ndryshme te parapushtetit, sidomos ato te banoreve
te Kosoves te nacionalitetit serb dhe malazias.
9
j
JO-ja e zi!shme Ildaj oktroimit (imponimit ) te pushtetit dhe ndaj
i\Ji/losheviqit, gjegjesisht ndaj menyres se si ai po e zgjidh problemin,
do te kum bon aq me shume sa do te zgjate dhe thellohet heshtja e
shqiptareve.
Ne diten kur livri do te dale nga shtypi, fJala hyrese qe mban ne
vete shenjat e kohes se shkrimit do te paraqet nje dokument te
Si duket nje gje e ketilIe do te ndodhe edhe me disa shkrime te tjera
ne libel. Ky fakt do te mund te konsiderohej si e mete e saj, por ne po
e kuptojme si vleften e saj, si vertetesi te asaj qe tematizuam. Po rresh-
qasim. Nuk eshte fJala ketu as per rrefim e as per kamuf1im. Kjo thjesht
po ndodh. Kosova ne menyre me drastike eshte duke shprehur kete
rreshqitje.
Nuk themi se rreshqitja nuk po na pengon - e kunderta. Nuk po na
pengon se libri yne e shpreh kete e kUlldi:i'ta.
Ne shenimet e para kur patem filluar pergatitjet per tubimin kem i
thene se Iluk synojme te Verteten mbi Kosoven. Ne ate nuk e kemi.
Nese, rnegjithate, ate e gjeni ne liber, Ju qone e falur, por ju bejrne me
dije se ajo eshte produkt i Juaj. Ne vetem provuam hapjen e nje fushe te
shqyrtimit dhe te mendimit sadopak racional. Besojme se ky eshte ai
shtegu i rralle, nese jo edhe i vetmi, i cili shpie deri te nje jete etoleru
eshme ne Kosove . Nese duhet zghedhur ndermjet te vi!rtetes dhe te
mundeshmes. ne percaktohemi per te mundshmen. Te mundshmen
edhe per shqiptaret, e per serbet dhe malaziasit. E Verteta do
te sjelle te gjitheve, e serbeve dhe malaziaseve, vetem katastrofe.
EVerteta eshte Millosheviqi.
10
Sllavko Gaber
T Kuzmaniq

Branko Horvat u delu Kosovsko pitanje da se sve od
1981 godine pa do kraja 1987. godine nije moglo intelektualce s
Y Jugoslaviji nije bilo susreta na kojem bi u
broJu zajedno s iz ostalill delova Jugoslavije s
Kosova istupili sa svojim argumentima i pokuali reiti bar deo dilema
koje_ evocira pitanje odnosa Jugoslavija.Kosovo-Srbija.
Cutali su.
U knjizi koju ste otvorili progovorili su. Nisu progOJ'orili samo
nici, progovorilo je i stanornitvo Kosora'
Knjiga, pored referata i diskusija sa susreta na kojem su
iz Jugoslavije a koji se odravao i 13. januara u
LJu?ljaIll, donOSI I osam tzv. dubinskih intervjua i rezultate te interpre
mnenja Kosova. februara 1989. prvi je put u
IStOf1JI na Kosovu provedeno istraivanje javnog mnenja.
Od dana kad je ekipa provela istraivanje desilo se mnogo
tota, a ipak samo malo Ako smo se rezul.
tate da je mali broj anketiranih izbegao
odgovor i kod pitanja koja su odgovore koji su danas
proglaeni dallas Ilas ne zaL'uduje. Njihora
nja -:i!.e od uraganskog naroda. Teko je to je
al! bl se kod nunosti izbora mnogi za grozu
nJa naro.da. To naroda" stepen je pred govorom i
oruja. Cutnja i oruje na Kosoru su naime "istina" usklika u Beogradu.
Kao to izgleda to slute i vrste paravlasti a najbolje stanovnici
Kosova srpskog i crnogorskog naroda.
Glasan NE oktroiranju Ustava i odnosno njegovom
reavanja problema odzvanja to koliko dulje i vie Albanci
cute.
Kad knjiga iz tampe, uvodna vremenom nastan-
ka, predstavljat dokument trenutka. Sve je da tako biti sa
jo nekim tekstovima u knjizi. Tu mogli bismo smatrati
manom, ali je kao vrlinu i istinu tematiziranog. Klizimo.
11
i
j
Ne radi se tu o priznanju kao ni o prikrivanju. To se prosto
Kosovo to klizenje izraava u obliku. .
Ne tvrdimo da nam ne smeta to k1izimo, - upravo suprotno. Ne
smeta nam da to naa knjiga izraava upravo suprotno.
U jednom od prvih zapisa u pripremanja susreta zapisali
smo da ne ciljamo na Istinu o KOSOJ'u. Nemamo je. Ako je u knjizi
ipak poklanjamo Vam je da je Va produkt Na je
pokuaj otvoriti polja koliko toliko racionalne rasprave i razmiljanja.
Verujemo da je to jedan od retkih, ako ne i jedini, put do podnolji-
voa ivota na Kosovu. Razmiljanje i rasprava dodue ne donose Istinu,
altdonose mogucnost za podnoljiv ivot. Kod izbora Istine i
mogucnosti se za i za Albance a
posebno za Srbe i Crnogorce. Istina svima, a posebno Srbima i Crno-
gorcima doneti katastrofu. Istina je Miloevic.
L!
Slavko Gaber
i
T

Branko Horvat v delu Vpraanje Kosova ugotavlja, da vse od leta
1981 pa do konca leta 1987 ni bilo sliati intelektualcev s Kosova. V
Jugoslaviji ni bilo znanstvenega na katerem bi v te-
vilu skupaj s teoretiki iz drugih delov Jugoslavije s svojimi argumenti
nastopili znanstveniki s Kosova in poizkuali razpreti vsaj del dilem,
ki jih evocira vpraanje razmerja Jugoslavija-Srbija-Kosovo.
so.
V knjigi, ki ste jo odprli, pa so spregovorili. Spregovorili niso le znan-
stveniki, spregovorilo je tudi prebivalstvo Kosova'
Knjiga ob referatih in diskusijah s na katerem so sodelovali
znanstveniki iz vse Jugoslavije in je potekalo 12. in 13.januarja v Ljub-
ljani, prinaa tudi osem Li. globinskih intervjujev in rezultate ter inter-
pretacijo javnega mnenja Kosova. V februarja 1989 je bila
v zgodovini na Kosovu izvedena raziskava javnega mnenja.
Od dni, ko je ekipa raziskovalcev opravila raziskava, se je zgodilo
veliko, vendar pa le malo smo bili ob analizi
rezultatov nad dejstvom, da se je majhno
tevilo anketiranih izognilo odgovorom (tudi ko je io za vpraanja, ki
so odgovore, danes po pravilu proglaene za
nas danes molk ne Njihov molk je zgol'omeji od hurikan-
skega dogajanja naroda. Teko je kaj je bolj grozijivo. vendar bi
se ob nujnosti izbire marsikdo za grozljivost dogajanja naroda.
To "dogajanje naroda" je stopnja pred govorom molka in oroja. Molk
in oroje na Kosovu sta "resnica." l'pitja v Beogradu. Kot kae,
to slutijo tudi zvrsti paraoblasti, najbolj pa prebiva1ci Kosova
srbske in narodnosti.
Glasen NE oktroiranju ustave in /vfiloel'cu oziroma njegovemu
reevanja problemov doni toliko kolikor dije in bolj
Albanci
Ko bo knjiga izla, bo uvodna beseda, s asom nastanka,
predstavljala dokument trenutka. Vse bolj je da bo tako tudi e
z nekaterimi teksti v knjigi. Kaj lallko bi dejstvo imeli za pomanjklji.
vost, vendar ga dojemamo kot vrlino in resnico tematiziranega. Drsimo.
Ne gre ne za priznanje kot tudi ne za prikrivanje. T o se preprosto doga
ja. Kosovo to drsenje izraa v najbolj obliki
Ne trdimo. da nas ne moti. da drsimo prav Ilasnrotllo. Ne moti
pa nas, ua to izraa naa knjiga - prav nasprutnu.
V enem prvih zapisov ob priprave smo zapisali, da
Ile ci/jamo Ila Resllico o Kosovu. Nimamo je. jo boste v knjigi
vendarle nali, Vam jo. z vednostjo, da je Va produkt. poklanjamo.
Na je poizkus odpreti polja kolikor toliko racionalne razprave in raz
misleka. Verjamemo, da je to ena redkih. ne edina pot do znosnega
ivljenja na Kosovu .. Razmislek in razprava sicer ne prineseta Resnice,
prinese ta pa mollost za znosno ivljenje Ob izbiri med Resllico ill
monostjo se za monost. Monost tako za Albance kot e
posebej za Srbe in Resnica bo vsem. e posebej pa Srb om in
prinesla katastrofo. ResIlica je Miloevic.
14
Slavko Gaber
in
T
I. del
Govorijo znanstveniki
1.
Muhamedin Kullashi
Kosovska kriza i kriza Jugoslavije
dosta dugo Kosovo vazi kao glavni problem Jugoslavije. kao
srediste jugoslovenske krize, \eki vide Kosovo kao generator svih
nevolja Jugoslavije a neki samo kao koncentrirani izraz
venske ekonomske, krize, Neki smatraju
da kosovska kriza raskriva temelje krize Jugoslavije a neki da ih ona vie
prikriva postavljanjem na dnevni red takovih problema koji
od bitnih problema sistema. Dok neki oficijelno definiranje zadata-
ka za rjeavanje problema Kosova smatrati pravim i relevantnim za raz-
rjeavanje problema i Srbije i Jugoslavije drugi iznijeti miljenje da
.,Kosovo nije posluilo kao katalizator za preispitivanje teme-
lja na kojima je naa zajednica konstituirana nego kao dobro-
doli povod da se takva rasprava izbjegne"l
Ovom prigodom osvrnut se na jednu interpretaciju kosovske kri-
ze. iroko propagiranu u mass-medijima, prisutne kod mnogih intelek-
tualaca i Ona se pojavljuje u vie varijanti, ili
nije. umjerenije ili radikalnije, povrnije ili teorijski solidno utemelje-
ne, no ja nastojati izdVOjiti temeljne elemente. Iznijet
neke prigovore u namjeri da ukaem na to u kojoj mjeri ova inter-
pretacija i praksa koja se na njoj temelji, rasvjet-
ljavanje kosovske krize i njezino rjeenje a u kojoj mjeri ih onemo-

pojmovi kojima ova interpretacija operira pri analizi kosov-
ske krize su: ,.albanizacija". ,.kontrarevolucija" i "genocid". Korijen
sadasnje kosovske krize neki vide u promjenama koje su nastupile
IV. Brionskim plenumom. neki jo prije toga, u vrijeme kada je formu-
lirana politika KPJ spram nacionalnog pitanja. Glavni trend postbrion-
skog perioda na Kosovu Dobrica jezgrovito formulirati kao
.. totalnu albanizaciju srpskog i jugoslovenskog nacionalnog i dravnog
prostora, za sistematsko i evolutivno stvaranje Velike Albanije", "Alba-
nizacija" je pak blize odredena kao osvajanje, od strane jedne nacional-
nc manjine albanske. srpske i jugoslavenske teritorije
2
Teko se moze da su se nakon Brionskog plenum a na Kosovu
zbile krupne promjene: uvedena je administracija.
je postotak zaposlenih Albanaca. skinut je embargo sa alban-
17
ske knjievnosti i historije. osnovane su brojne kulturne i znanstvene
institucije. prije svega sa nastavom na srpskom i albanskom
jeziku. razvija se djelatnost i na albanskom jeziku (knjige.
listovi) TV program. osim radija, emitira se i na albanskom
jeziku. a ustavnim promjenama '74 delegati Kosova prodiru u sve mo-
forume. organe i institucije. na svim razinama
Cjelokupni postbrionski period na Kosovu, jedan poznati politolog
ocijenit kao .. pripremanje kontrarevolucije . koju je finansirala
klasa Jugoslavije" 3 Tako. pojam kontrarevolucije slui za
preciziranje pojma albanizacija. Jedan drugi autor .. albaniza-
ciju" definirati kao jednu od .. najopasnijih
volucionarnih metoda" 4 Za jednog naeg filozofa taj period
je obiljeen ,.ostvarenjem jednog ofanzivnog nacionalnog programa"
je cilj stvaranje Velike Albanije. Da ne bi bilo zabune oko karak-
te-ra - ovog na filozof dodaje da su nosioci ovog programa
balisti kao glavna snaga na Kosovu a ne grupice marksista-Ie-
njinista. U ostvarivanju ovog programa "albanski narod na Kosovu ui-
vao je podrku daleko sila od Srbije i srpskog naroda": Turska.
Austrougarska. Kominterna. i talijanska armija a danas i
podrku oligarhije naih federalnih jedinica. Prema tome. upozo-
rava filozof. ,.on je protivnik u ovoj borbi i to je koju
nikada ne treba zaboraviti" s
\lnogi intelektualci konstatirati da za ostvarivanje tih ciljeva
Albanci nisu birali sredstva. a da se kao jedno od i najefi-
kasnijih sredstava pokazao natalitet. Natalitet. kao bitan aspekt alba-
nizacije Kosova neki (Udruenje univerzitetskih nastavnika i drugih
radnib SR Srbije i drutvo Srbije) ocjenjuju kao
.,pakleno smiljenu vrstu .specijalnog rata' ", Jedan od promaaja nacio-
nalne politike u Jugoslaviji jedan drugi filozof vidi u to nije
bilo ljudi .. koji bi se usudivali da Albance upozore kako svojim nata-
litetom malo ta uspeti sem da izazovu teke sukobe sa drugim narodi-
ma ako ne smanje stopu Ovakvom pro-
blema nataliteta u Albanaca mislim da se moe uputiti prigovor koji
Bloch se \larxom. \lal thusovoj teoriji: nju karakteri-
zira .. duboka niskost miljenja'". u oba smisla. u znanstvenom i moral-
nom.
7
L mnogim napisima o Kosovu odnos Albanci-Srbi u sadanjosti i
prolosti prikazan je shemom koja pretendira da izrazi bit tog odnosa:
kontinuitet l'iestrukog nasilja u kojem se prvi redovito pojavljuju kao
agresori a drugi bo ::rtJ'e. Na temelju svoje .,bioloke ekspanzije" i
.. bioloke-animalne bezobzirnosti i brutalnosti" 8 Albanci vre genocid
nad Srbima i Crnogorcima. ih sa svojih ognjita, po nekima,
ovaj proces odmah nakon Briona, po drugima jo prije rata a
po barem unazad tri veka. L sklopu ove sheme redovito se
18
iznose i antropoloke i etno-psiholoke odredbe jednih i drugih: prvi
su po svojoj prirodi divlji ili poludivlji, agresivni.
kai (tu se manipulira i s nekim \1arxovim izjavama) zatvoreni spram
progresa, nesposobni za zajednitvo, sluge svih okupatora. Drugi su slo-
bodoljubivi, plemeniti. neosvetoljubivi. gaje ideju bratstva do samo.
poricanja
Ovaj model interpretacije stanja i odnosa, prije svega odnosa Alban-
ci-Srbi jest deduktivan i aprioraI1' razni primjeri iz historije selektiraju
se i prikazuju na koji treba da potvrdi gotovu osnovnu shemu.
Dodue, iz historije balkanskih naroda, prepune konflikata, nije teko
konstruirati i one su konstruirane u nacionalnim historiografijama
najblae slike. U njima se
odnosi. okolnosti, djelatnosti grupa ili institucija
simplificiraju, iskrivljuju a katkad se ne izbjegava i falSifiCiranje. Apri-
orne sheme u koje se sloeni odnosi Albanci-Srbi tokom histo-
rije, obiljeava ne samo jednostranost i zavidno neznanje barem
jednog od ovih relata Albanaca. Ove sheme ne bi mogle nikako objas
niti. recimo, dogadaje o kojima D D. ili reci-
mo tzv .. deformacije UDB'", ili masovno prisilno iseljavanje Albanaca
u Tursku itd. Spomenute slabosti ju nesposobnom da objasni i
zbivanja nakon Briona na Kosovu, mnogostruke aspekte kosovske
zbilje' to je u tim zbivanjima bilo a to nastojanje za
ostvarenje nekih rudimen tarnih gradanskih i nacionalnih prava, da
ccbjasni socijalna i nacionalna previranja. funkcioniranje i djelovanje
plurinacionalne kosovske birokracije, preobrazbe koje nastaju ubrzanim
privrednim razvitkom, nastojanja koja su smjerala iz
zaostalosti i ona koja su vukla ka samoizolaciji, potrese i prijelome u
svijesti mladil1 unutar takvog, po mnogo stihijnog procesa, da
razjasni argumentirano oblike ispoljavanja albanskog nacionalizma, uz
preciziranje pojma nacionalizam, u kojima nastojanja
Albanaca za nacionalnu emancipaciju prelaze u tenju za itd.
Umjesto toga odnosi Albanci-Srbi svode se na viestruko nasilje
nad slabijim i permanentno neprijateljstvo, albanizacija se opisuje kao
pustonosan proces osvajanja i skrnavljenja srpskog i jugoslavenskog
teritorija.
Ovakve sheme, tekim predrasudama, iznenaduju kod
onih autora koji su se dugogodinjom dokazali kao napredni
mislioci, humanisti i demokrati. U odnosu prema Kosovu i
Albancima izostala je pak, kod ne malog broja intelektualaca, i
nost, i humanizam i 9
Tehnologija fabriciranja slike o Kosovu doprinosom
mass medija. intelektualaca i centara nije jako inven-
tivna ona se oslanja na dva propagandna prosedea: a) kon-
struiranje slike o stanju. bitnim odnosima na temelju .. malih
19
istina". poluistina i neistina te b) upornim ponavljanjem globalnih
ocjena ( .. genocid". ,.teror") utemeljenih na primjerima iz kriminala.
!\e elim time da ta slika nema nikakve veze sa kosovskom stvar-
da je albanski nacionalizam i nacionalna netrpeljivost puka izmi-
ljotina da ukaem na konstruiranja slike o global-
nom stanju i dominantnim odnosima.
U toj slici svi oblici konflikata i sporova Albanaca i Srba
dobijaju nuno medunacionaina obiljeja. sve posljedice loeg funkcio-
niranja dravnih i administrativnih organa. sve posljedice bezobzirne
samovolje birokracije vienacionalne na svim razinama. pri
je vienacionalnost izraena osobito u najvanijim
centrima slivaju se u jednu jedinu tendenciju: neprijateljstvo Albanaca
prema Srbima s ciljem njihova izgona s Kosova .. Svako ili gotovo svako
iseljavanje Srba i Crnogoraca dobilo je jedan jedini uzrok - viestruko
nasilje Albanaca. Od teze po kojoj je bilo iseljavanja
pod pritiskom dolo se do teze po kojoj su sva iseljavanja uzrokovana
pritiskom.! o Preobrazba ove teze nije utemeljena na bilo kakvoj ozbilj-
nijoj analizi Svaki pokuaj pristupa tom problemu.
pokuaj analize uzroka. osobito bilo kakva usporedba sa drugim migra-
cionim kretanjima u zemlji, te samo navodenje iseljavanja Albanaca
biva raskrinkano kao pokuaj zatakavanja .,albanskog genocidnog
faizma" kvalifikaciju dobijaju i sve konstatacije koje govore o
postojanju dobrih medunacionainih odnosa u nekom kolektivu, mjes-
noj zajednici ili selu
Svaki oblik sporova i konflikata pripadnicima raznill nacio-
nalnosti. na Kosovu, irna unaprijed rezervirano unaprijed se
zna i krivac. !\a jednom savjetovanju tuilaca i sudija u Brezovici.
prije tri godine, zamjenik javnog tuioca,
ovaj trend upozorio je' ,.Bilo bi jezivo ako bi se svaki konflikt medu
pripadnicima raznill nacionalnosti tretirao motivima."
upozorenja vie se ne mogu Naglaeno je odbacivanje bilo
kakvih cjelovitijih podataka o raznim oblicima konilikata na Kosovu.
pokuaja njihove analize. uspored be sa pojavama u ostalim
dijelovima zemlje. Neki no\inari upozoravali su na neophodnost teme-
ljitih analiza radi objanjenja situacije na Kosovu
Svi dosadanji podaci o kriminalu pokazuju da je Kosovo
po nekim oblicima delinkvencije ispod prosjeka zemlje. a po nekim
drugim na nivou prosjeka. Pritom postotak konflikata se \Ti
medu pripadnicima iste nacije a znatno manji broj otpada pripad-
nike raznih nacionalnosti. O prosedeima manipulacije sa ovim temama
(osobito temom silovanja) ne bill govorio. Spomenuo bih samo jedan
primjer ove manipulacije tokom l %t: godine na Kosovu je. zabilje-
eno l silovanje (i dva pokuaja silovanja) gdje je Albanac
a rtva pripadnik srpske nacionalnosti. Bilo bi zanimljivo kada bi netko

pokuao analizirati sve to je o ovoj temi napisano i u mass
medijima. forumima. skupovima itd .. naime kao o to se svako-
dnevno zbiva.
obespravljenosti Srba i e mogaraca na Kosovu nerijetko se
pausaino Iznos!. bez napora da se ono jasnije obrazloi. U uvjetima
neiunkclOmranp nekakve pravne drave. kada je na djelu osiona biro-
kratska samovolja, obespravljenost pred dravnim i druaim oraanima
" '0, o o .
pn ostvanvanju socIJalnil1. ekonomskih i nacionalnill prava nije rijetka
pOJava" !-.ledut1!TI stvar se zamagljuje onoga kada se govori o obes-
pravljenosti samo Srba i Crnogoraca. kada se ili eksplicite
tvrdI da AlbanCI Imaju prava i vie slobode
Jedna paljiva i _utemeljena analiza ovog problema na Kosovu poka-
zala bl svu ogramcenost I Jednostranost slike koja se nudi. Ovdje
navestI samo neke podatke koji bi mogli biti koristan prilog za analizu
na Kosovu. Neki sociolozi smatraju da je
nezaposlenost najVISe dlSknmllllrana kategorija stanovnitva. Oko 65
porodica na Kosovu nema nijednog zaposlenog
udrustvenom .sektoru" Nacionalna struktura zaposlenih: na
stanovmka na Kosovu Je zaposleno 109 Albanaca, Srba i Crno-
gorac.a, dakle d_vaput nia zaposlenost Albanaca. Raspodjela
kIh tunkclj3 JOs manje odgovara nacionalnOj strukturi stanovnitva. Ili
reClI1lO, kadrovska struktura na pritinskom 1980/81
66.L2 nastavmka albanske nacionalnosti, 33J:::t: rc srpske i crnogorske
naCIonalnostI. dok 1987/88" 59,3 (c nastavnika je albanske narodnosti
a 40.7 (Ic srpske i crnogorske nacionalnosti.
Neki intelektualci protestirali su protiv hapenja i Alba-
naca u vez! sa zalltjevom Kosovo-republika, da se radi u
osnovI o "verbalnom deliktu, o nenasilnoj aktivnosti: pisanje
pamfleta, parola ltd. Ako je to tako i ako se uzme u obzir
da Je za tu aktIvnost osudeno na ili duu vremensku kaznu neko-
liko Albanaca nakon 1981. godine (dok od 1968-81. oko 400).
tad.a problem pravne zatite i gradanskill prava na Kosovu postaje malo
slozenIJI.
Od 1981. na Kosovu je udaljeno 370 nastavnika albanske nacional-
nosti sa osnovnill i srednjih kola, 14 nastavnika sa Univerziteta, nekoli-
ko stotma je izgubilo pravo na kolovanje u trajanju od l do 5
godlIla zbog nepodobnosti. Oko 1.000 nije
dobilo VIZU za studIJ. l nakon uspjeno poloenog prijemnog ispita. na
temel.Ju karaktenstlke koje alje fakultetima. Kako je ta karak-
terIStika tajna, nema da se brani od prigovora koii
su IznIjetI tu na njegov u Podujevu' nekim
je pravo kolovanja zato to su .. njihovi roditelji pokuali
da kupe kuce ll! Imanja Srba l Crnogoraca" ) Aktivirano ie
srednjovjekovno pravo izolacije ili porodica su
21
nanijeli neku tetu svojim susjedima Srbima ili Crnogorcima.
Izostala je pravna zatita i za nekoliko slotina porodica ive
u izolaciji zbog krvnog delikta. Takoder je naglaena
kriterija u kaznenoj politici ovisno o nacionalnoj pripadnosti. recimo
na godinu dana zatvora osudena je odrasla osoba srpske nacionalnosti
za silovanje maloletne albanske nacionalnosti, dok je isto-
dobno na 10 godina zatvora osuden maloljetnik albanske nacionalnosti
za pokuaj silovanja nad maloljetnom srpske nacional-
nosti; za pokuaj silovanja osobe srpske nacionalnosti nad osobom
albanske nacionalnosti - 60 dana zatvora u LJlplpnu; za ubI-
stvo Srbina ie osuden na smrt; dok se za tri ubistva
Albanaca od strane ,.javnost nije obavijetena o - kako
je izjavio jedan kosovski funkcionarL Smatram da i ovi podaci mogu
pokazati da je parola "traimo ista prava kao i AI banci"
Posledice ovakve sudske politike koja se upravlja proizvoinim kriteri-
jima i samovoljom dadu se naslutiti.
U prikazu i ocjeni stanja na Kosovu jedan od upotrebljava-
nih pojmova je i pojam .,neprijatelja" i ,.neprijateljske djelatnosti".
Iz historije poznato je da se ovaj pojam primjenjuje na svakog
protivnika ili suparnika ili jednostavno na odabranu rtvu.
("Onaj tko je izabran za neprijatelja se i zapaa kao neprijatelj."
Horkheimer-Adorno u ,Dijalektici prosvjetiteljstva"). Ova ratna termi-
nologija se i u mirnodopskim uvjetima izraava htijenje
da se prema onima koji imaju ili suprotna
primijene one iste mjere koje se primjenjuju nad spoljanjim neprija-
teljem. Kada je o Albancima Kosova i ne samo Kosova, i dru-
gih krajeva Jugoslavije, oni se katkad pojavljuju u dvostrukoj ulozi: i
kao unutranji i kao vanjski neprijatelji- Percipiranje Albanaca kao
vanjskih i unutranjih neprijatelja prisutno je implicite recimo u napisi-
ma gdje se govori o prodoru Albanaca na srpski ili jugoslavenski teri-
torij, gdje se govori o osvajanju teritorija i institucija. Kada Albanac
kupuje imanje Srbina to je onda po jednom naem uvaenom ekono-
mistu "prodaja nacionalne teritorije".ll No u kosovskoj stvarnosti ovim
pojmom moe se kvalificirati gotovo svaki gest. a osobito sporovi
ili svade pripadnicima nacionalnosti- u selu
Dobrevo: Albanac ozljedio je kamenom Srbina:
je kvalificiran kao i neprijateljski; uhapena su dva
odrasla iste obitelji a kasnije je pokrenut postupak i
protiv maloljetnog tim je transfiguriran u nepri-
jatelja, tim on je ispoljio ne samo svoju prirodu
i prirodu porodice i kole koja ga je odgajala.) Smatra se prirodnim
da u kosovskoj situaciji svaki takav dobije takvu kvalifikaciju,
Tzv, .. atmosfera" pridaje nuno tim konfliktima neprijateljsko
nje. Da li se tu radi o pravnoj zatiti ili o negaciji pravnosti i
')')
zakonitosti'; Proizvoljnost kojom se upotrebljava pojam neprijatelja
bitno nesigurnim temeljna gradanska i ljudska prava. Nisu tako
rijetki da se ovaj pojam primijeni ne samo na pojedince. grupe.
pojedine institucije na cijelu albansku narodnost to iznijeti
bez dvojbe. neki to implicitno pretpostaviti kada budu doputali
postojanja i nekih potenih Albanaca ili ,.jugoslovenski
orijentiranih" Albanaca se to pretpostavlja jasno kada se
neprijateljska kontrarevolucionarna LIjelatnost Albanaca na Kosovu
prikazuje kao sveobuhvatna. sveprisutna. kao sila koja pro-
ima sve sfere ivota,
Pro blemati pojmov:l .. al banizacij a" ... kon trarcvol ucija" ... geno-
cid" ... neprijatelj" ne svodi se samo na to to oni ana-
lizu kosovske situacije u cjelini i posebno pojave albanskog naciona-
lizma Po svom difuznom i proizvoljnoj upotrebi oni uspjeno
produciraju nesigurnost. strah i mrnju kod s\'ih nacionalnosti., Defini-
cija stanja koja se oslanja na ove pojmove nije puka definicija: podu-
prta institucijama ona je dio procesa produkcije odredene
i ivotne atmosfere. odredenil1 odnosa koje karakterizira
nepovjerenje, strah i mrnja. Unutar ovakvog s\iOda ponita-
vaju se svi napori za razvojem u bilo kojoj sferi drutvenog ivota,
Ovi radikalni pojmovi sugeriraju kao jedino rjeenje. suvie
Jugo odgadano .. rjeenje" kosovskog problema: represijom,
orujem. vojnom upravom, progonom 300-400 tzv .. ,emigra-
nata" sa Kosova.
Za razliku od ove orijentacije koja vodi u smatram da izlaz
iz kosovske krize one orijentacije koje inzistiraju na ,.uspo-
stavljanju vladavine prava" (Zoran .. mimodopskim a ne ratnim
sredstvima" (Neboja Popov). ili .. samo na osnovi cjelovitog pozitivnog
programa borbe za razvoj demokratskog i samouprav-
nog socijalizma" (Gajo
po strani pitanje da li se kosovska kriza moe rijeiti
prije. paralelno ili tek nakon neophodnih promjena u dravi kao cjelini.
slaem se sa onim koja ukazuju na neophodnost radikalnih
promjena koje iziskuje radikalnost krize (arko Puhovski).
da je omomi izvO!' krize i Kosova, i Srbije i Jugoslavije u apsolutnOj
dominaciji sfere nad svim sferama drutvenog. privrednog.
i kulturnog ivota slaem se sa onim koja ukazuju na neop-
hodnost i kontrole vlasti. stvaranje pretpostavki
za efikasno funkcioniranje pravne drave. za osiguranje liezavisne Jje-
latnosti sudstva, za i kulturni pluralizam. za autonomiju
tva i individue spram drave. za stvaranje uvjeta da individua n'e bude
svedena na oblikovani proizvod sfere. na puko oruje u ruka-
ma nacionalnih oligarhija. za stvaranje prostora za njegovo samo-
23
ozbiljenje u suodnoenju s drugim slobodnim individuumima, po krite-
riju i
BILJEKE
Zoran s identitetom", Knjievne novine 742,1987.
2 Dobrica "Koliko srno sami krivi", 733/87, Knjievne novine
3 Jovan ,5i,tem i kriza", CEKADL Zagreb, I 98--L ,tr. 97
4 \Iuhamed u intervjuu pod naslovom "Kontrarevolucija koja
NIN, br 972, 1988, ne samo da ovu formulaciju koju mu sugerira
novinar Luka bitno "albanizacije" kao
katva
Cdruenje univerzitetskih nastavnika i drugih radnika SR Srbije
u saoptenju pod naslovom .,Smiljeni plan ubrzane albanizacije Kosova" u
Politici II 12 1988., ,,\\islimo da pojam ne treba objanjavati, on
je sam po sebi jasan. to se albanizacije Kosova i \\etohije, ona je skoro
stoprocentno izvrena .. Prodrla je u sve pore stvari i ivota. Izvrena je alba-
nizacija od kolskog do sudskog i pasoa. od table na koli do table na
ustanovi Albanizovani su toponimi. etnonimi, i andronirni A naj-
albanizacija je time to se povampirio arnautski duh iz perioda
vladavine Abdul Hamida (1876-1909) u kojem se na najstraniji ispo-
ljio genocid nad Srbima Kosova i \\etohije .. Taj duh karakterie osion_ost, opre-
sija, teror do ubistava i iseljavanja u velikim razmerama. On se I1lsta manje
i doivljava i danas na tim prostorima. Albanski nacionalisti 'u o,ionL
siledije. prete, siluju. pale seno, seku rue srpska groblja, pale crkve i
manastire."
5 \\ihajlo Theoria, 1-2, 1987 .. . .' .. "
6 Svetozar . .,Beleke o jugoslovenskoj knzl I naCionalnom pitanju ,
Theoria, 3 -4, 1987, str. 28
7 Ernst Bloch, Princip rada, 2, Naprijed, Zagreb 1981, str. 539
8 Vlade ta ,Jedan psihoterapeut razmilja o na Kosovu",
Theoria, 3-4. 1987, str. 60
9 Za razliku od ovih intelektualaca, Branko Horvat je wojim tekstovima, sabra-
nim u knjizi "Kosovsko pitanje", ostvario temeljit pothvat u sa
sloenom problematikom Kosova. Ne moramo se ,loiti, ovom ili onom
vatovom tezom, no teko mu se moe i racionalni pri,tup,
od predrasuda, izraena naporom da ,pozna brojne
a,pekte kosovske ,adanje i prok zbilje i iznad svega dosljedni humanizam.
Svojim racionalnim i pristupom ovom problemu se
tekstovi Zorana i \\ilana
lO Na,uprot tezi koja sva Iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova objanjava
pritiscima. \\ilan tvrdi: . .Izvesno je da Srbi naputaju Kosovo i zato
to imaju blda da odu. to mogu birati mesto boravka na irokom prostoru ,.
<Theoria. 3-+' 1987, ,.Kosovski procentni str. 19)
II Akademik Kosta u Theoria 1-2/1987
24
Diskusija
Shkelzen Maliqi: Imao bih dve dopune na teme koje je ovde otvorio
Kullash i.
Kao prvo, reLIO bih nesto o tzv .. "pakleno smiljenom planu umno
avanja Albanaca'" koji je spomenuo Kullashi. Kod srpskih
naravno kod onih koji o Kosovu razmiljaju s optere-
se spominje taj pakleni plan, tj radanje, odnosno nekak-
vo albansko oruje kojim se smiljeno, planski radi na albanizaciji srp-
skih teritorija. Tu bih postavio pitanja koja preciziraju stvar. \a kakvo
se to oruje misli'! I otkada se ono upotrebljava') Odgovore na ova pita-
nja jasno artikulisane, jer se tu radi o mutnim,
idejama. Ali, kod onih koji neto ire obrazlau problem moze se
tvrdnja da se tu ne radi o planu koji se ostvaruje poslednjih deset godi.
na ili unatrag nekoliko decenija, nego se ukazuje na dui istorijski peri-
od. na dva, tri prethodna veka, pa i dalje u prolosL Ukazuje se na to
(kao npr. kod Dimitrija u "Knjizi o Kosovu") da se nacio
nalna struktura Kosova iz osnova promenila u dva-tri poslednja veka.
\egde u 14. veku struktura stanovnitva bila je takva da je slovensko
stanovnitvo u apsolutnOj a u 20 .. vek Kosovo je ulo s
nom albanske populacije. na ovoga veka struktu
ra stanovnitva na Kosovu je dananjoj. Zato "pakleno smiljeni
plan" ne moze biti neto to se sadanjosti, one prolosti kada
je u vievekovnorn procesu promenjena struktura stanovnitva Kosova.
Kad sam razmiljao o ovakvim konstrukcijama uvek mi se postav-
ljalo pitanje: ko je taj koji planira') Kae se. naravno, da su to Albanci.
Ali, koji i kakvi Albanci" Oni koji su smislili taj plan ne mogu biti
dananji Albanci, nego su to Albanci iz 16. ili 17. veka. Dananje gene-
racije bile bi samo tog davno smiljenog plana.
\liha je O\'de, l3Ioha, rekao da je sve oko Kosova
.,nisko smiljeno" \lislim, da je ovo primer te niske smiljenosti. Jer
kod tog istorijskog luka pojavljuje se kategorija nekakvog pokvarenog
istorijskog uma kod Albanaca. Problem je zapravo u tome to se jedan
visokorafinirani nacionalni projekt postupnog otimanja terito-
rija pronalazi u onom vremenu kad Albanci jo nisu bili konstituisani
kao nacija, kad su iveli kao skup medusobno sukobljenih plemena.
Albanci su u 16. ili 17 veku morali imati taj pretpostavljeni .. pakle-
no smiljeni plan ". \ledu tim. do nacionalne ideje dolaze postepeno tek
u 19. veku, kada je proces "albanizacije'" Kosova uveliko zavren. Taj
plan su za njih mogli razraditi drugi. u OVOI11 primjeru Turci. ali u tom
su i Albanci rtve, objekt manipulacije jedne imperijalne poli-
tike, a ne oni koji s predumiljajem otimaju srpske zemlje dd bi jednog
dana tu bila stvorena Albanija. Mislim da projiciranje ovakvih ideja u
prolost vodi do smenih konsekvencija. Sama pretpostavka o "pakleno
25
smiljenom planu" je apsurdna" Ona je rodena u glavama onih koji bi
da prekroje istoriju"
Ovim prekrajanjem vezana je druga tema koje se. ovde
a to je videnje rjeenja kosovskog problema u nekim krajevima Srbije"
Naime. kako se u nekim krugovima u Srbiji vidi reenje kosovskog
problema" \"a srpskim mitinzima. kao to je poznato, lansirana je pozna-
ta parola .,Albanski emigranti napolje!" Pominjala se cifra od 300"000
emigranata" .. su, na razne proturali glasine da je tih
300"000 emigranata doseljeno u \lusolinijevo vreme" Ova pretpostavka,
izmiljotina je na neki pandan pakleno smiljenom planu" Iako
su jugoslovenski organi vie puta demantovali enormne cifre
albanskih emigranata u Jugoslaviji (prema tim saoptenjima u Jugosla-
viji ima samo oko 700 emigranata. a s onima koji su primili jugosloven-
sko dravljanstvo oko ::!.0001. ta se la stalno ponavljala zato da se
dokae i stvori utisak da je u ralno vreme dolo do nasilne albanizacije
Kosova time to je 300"000 Albanaca naseljeno na Kosovo" Nikog ne
kako je tako velika kolonizacija ostala do sada nepoznata. bez
vidljivih tragova" I ja sam se, tu la, stalno pitao ona
sluL I doao sam do da se stalno ponavlja u kontekstu mogu-
reenja kosovskog pitanja" Ako se uporno plasira da je toliko
AI6'anaca dovedeno na Kosovo radi njegove albanizacije. onda se postav-
lja pitanje prava srpskog naroda da ispravi tu nepravdu. da Kosovo
punovo srbizuje time to tih 300"000 Albanaca emigranata kojih bi
zapravo danas na Kosovu trebalo biti mnogo vie. jer su se u meduvre-
menu intenzivno mnoili, tako da vie od milion ljudi. gotovo
albansku populaciju proterati iz Jugoslavije ili ih na drugi
eliminisatL Dolanc je jednom spomenuo tezu srpskih nacionalista
da pola Albanaca treba pobiti. a drugu polovinu baciti preko Prokletija"
La o 300"000 emigranata predstavlja tako svojevrsni dodatak toj tezi,
njen .. razlog.
Isuf Berisha: \1islim da je Kullashi o pojmovima
ovog diskursa o Kosovu, koji se takoder moe
nazvati prinudnim diskursom uspeo da pokaze kako je taj diskurs
zapravo nesposoban da da pravu dijagnozu o tome to se zbiva na Ko-
sovu.
\ledicinari naravno znaju da ako izostane valjana dijagnoza. onda
je provesti pravu terapiju, to vie pogrenom terapijom se
postie pogoravanje stanja"
Vidimo da se na Kosovu to i postiglo. Merama koje su preduzete od
198 L stigli smo do to bismo mogli nazvati kosovski
krug iz kojega se ne vidi izlaz.
Zato se to zbiva" Zato sc niz godina inzistira na jednoj vrsti diskur-
sa koji, zapravo. Jlostavljanje bilo kakve perspektive ree-
nja kosovske krize.
::!6
\feprekidno se insistira na tome da se na Kosovu dogada tragedija
Srba i Crnogoraca koji lamo zive, d" su oni podvrgnuti terow od strane
Albanaca i da se proteruju sa svojih vekovnih ognjita. Postavlja se
pitanje ako je taj problem iseljavanja toliko vazan, zato sve ove
godine nije napravljena nijedna ozbiljnija znanstvena analiza o razlozima
odlaska tih ljudi .. Pogledajmo ta se tu deava. Postoje dodue
podaci prema statistikama napravljenim na osnovu izjava ljudi koji zele
da se isele. gde se izjanjavaju o razlozima iseljavanja. \fa osnovu izjava
ljudi koji odlaze vidi se da od 19i) l dosad imamo oko 17
kada su ljudi izjavili da idu zbog pritiska. To je podatak koji je krajem
prole godine iznet u tjedniku Danas
U diskursu od formulacije da Srbi i Crnogorci
idu zbog pritisaka. ali takoder i zbog drugih razloga' ekonomskih,
(npr sklapanje braka) to je zapazio i kolega Kullashi.
stiglo se dotle da se tvrdi da oni idu samo zbog pritiska. Dakle. tu se
vie uopte ne pokuava diferencirano pristupiti tom pitanju. Kako
moe da se spoji tvrdnja da samo 17 ljudi izjavi da idu pod pritiskom i
tvrdnja da svi idu zbog pritiska.
Tu bismo mogli postaviti pitanje ta se zapravo radi kada se insistira
na takvom postavljanju stvari. Zato su izostale znanstvene analize.
zato nije bilo pokuaja da se organiziraju neka istraivanja, barem neke
ankete" Mislim da je da se ne radi ni o kakvoj
greci. o nekom prividu, nego je tu na djelu tendencija, opredeljenje
mandatora, koji su prisvojili mandat da su oni tu da ree to pitanje.
Tu se pitanje zato su i intelektualci u mjeri pomogli
da se to zato nisu pokuali da tu neto naprave. Zato su se
tako disciplinirano ponaali i zato su toliko respektirali odbijanje onih
vrhuki da se na osnovu nekih znanstvenih analiza pronalaze
optimalna reenja.
Naravno tu se ne moe pitanje gde su bili albanski intelektu-
alci koji su. da su bili najblize torne, mogli meritorno da progo-
vore. Zato nisu svojom pomogli da se to pitanje pravilno postavi
na jednoj racionalnoj razini i da se pokua istraivanjima do nekih
saznanja, koja bi mogla da budu pokuaja da se formuliraju
neka reenja, neke perspektive reenja, toga to se naziva kosovska kri-
za. kosovska drama itd ..
Istina je zaista, da se niz godina od 19i) l. pa naovamo stalno ponav-
lja pitanje zato albanski intelektualci Naravno. to nije samo pita-
nje. nego je to ujedno i osuda .. To je isto tako i pretnja i naredba. Od
albanskih intelektualaca se zahtevalo i zahteva se jo uvek da progovore,
da se jave sa svojom o kosovskoj krizi od strane tog
diskursa koji nije dozvolio niti najmanju sumnju u svoje kate-
gorije. Tako zapravo vidimo da se tu zahteva od albanskih intelektuala-
ca da izrecitiraju pesmice o kontrarevoluciji o iredenti itd. Dakle da
::!7
bez prigovora prihvate ocene foruma. Od albanskih intelek-
tualaca zapravo nije zatraeno da se angairaju kao mislioci. kao znan-
stvenici. da svojim analizama daju prilog tome da se vidi ta se deava.
\ego se zapravo od njih zahtevalo da odustanu od toga. da budu inte-
lektualci i da prihvate stavove foruma.
Da je to tako vidi se jo vie posle javljanja nekih albanskih in telek
tualaca o lOme ta se deava na Kosovu. Umesto tog dosadnog
pitanja zato albanski intelektualci sve vie se postavlja pitanje
zato oni tako govore. Dalde. zato oni ne govore tako kako bi trebalo
da govore. zato ne govore i ne misle kako mi mislimo o Kosovu.
Ako je to pozicija albanskog intelektualca, onda bismo mogli pitati
ade su bili intelektualci iz drugih sredina. Zato oni nisu dali neki
doprinos znanstvenom osvetljavanju kosovske
krize. Umesto toga oni su radikalizirali moraln_e i kon-
sekvencije pitanja zato albanski intelektualci. Sto vie intelektu-
alci iz drugih sredina imali su vie prostora za neto to bi odstupalo oJ
pristupa. Oni ne bi odmah bili iz partije. odstranjeni
sa nastave. sa Univerziteta, itJ
Bar toga su bili potedeni. Bar u nekim delovima zemlje. Dodue
viJimo Ja i neki intelektualci koji su tu pokuali. npr. Branko Horvat,
da problematiziraju diskurs o Kosovu nisu proli ba najbolje.
Odmah se digla kuka i motika na njih. ima razlike izmedu
toga Ja se na tebe krene kampanjom u tampi, Ja se vidi kako si prone
verio kreJit itd .. od toga da te izbace iz posla. odstrane in na
druge ekskomuniciraju ..
Fehmi Agani: eleo bih da jo jednom spomenem pitanje iseljavanja
i ovog fenomena. Fenomen je zbilja i drutveno i
i kako god sc uzme vcoma je disproporcija
izmedu pitanja i panje koja se poklanjala tog
fenomena. I ja raJim u jeJnom institutu u kojem smo
eljeli istraiti temu o emigracijama. iv10rali smo obezbediti
podrku da bi Zajednica za rad podrala na projekat. Razgo-
varali smo s jednim rukovoJiocem koji nas je sasvim razumeo. ali na
kraju nam je rekao: U redu, vi biste to pretpostavljam uspe-
no. ali ta bismo mi dalje sa tim rezultatima') Drugim
da kaem kada je o fenomenu to ostaje pitanje volje
i arbitrarnosti.
Shkelzen Maliqi: Samo jedna dopuna na ono to je prethodno
no . .\'e bih se sloio da nije bilo nikakvil1 istraivanja. PostOji jedno
istraivanje na terenu koje je radila Rua u Srbiji i to na uzorku
od 500 srpskih i crnogorskih porodica iseljenih sa Kosova u periodu
1964 1984. (preko 3.000 lica). Rezultati ovog istraivanja objavljeni
su u splitskom ,'pogledi" (br. 2 za 1988. god.) koji je izaao iz
tampe upravo ovih dana.
Kad govorimo o iseljavanju. svakako se moe sumnjati u poJatke
koje lica koja se iseljavaju daju kosovskim organima . .\'aime. prilikom
zahteva za iseljavanje svako mora dati izjavu zbog se iseljava. da
li to raJi poJ pritiskom ili iz nekog Jrugog razloga. KaJ bi se samo na
osnovu tih poJataka sudilo. onda bismo pritisak morali Ja
kao faktor. jer je zanemarljiv broj onih koji su izjavili da iJu poJ pri
tiskom. direktnim ili indirektnim .. \ko sam dobro obaveten. takvih slu-
ima salllo 18. Zato ovaj izvor nije sasvim pouzdan') Zato to oni
koji su Ja se sele tako sc bar tvrdi . da iJmju
oko iseljavanja. Jer. ako izjave da iJu zbog pritiska. onJa moraju da
daju objanjenja. otvara se proceJura. ZalO neki. prema ovoj
pretpostavci. jeJnostavno kau Ja idu bez pritiska da bi bez
napustili Kosovo. a kad Jodu u novu sreJinu. onda izjavljuju da su otili
poJ pritiskom \aravno. i ovu naknaJnu izjavu treba uzeti s rezervom.
jer u Srbiji vlaJa drugi stereotip i migraJll nalazi mnogo vie razumeva-
nja (u zapoljavanju i komunikaciji) ako izjavi Ja se iselio pod pritis-
kom
Zato je ovo istraivanje koje je raJila Rua na
terenu. medu samim iseljenicima. Rezultati lOg istraivanja prezentirani
su pomalo zamagljeno. ali je jasno Ja glavni uzrok iseljavanja nisu Al-
banci i pritisak nacionalista. Evo stava tog istraivanja ,.U
naem uzorku samo 67 su izdvojeni. u tom smislu to
njihovo iseljenje nema neke primese pritiska. su razlozi iseljenja
a ne drutveni. Kod svih ostalih javljaju se pojedini vidovi pritiska.
oJ blaih do ;\0 i poreJ toga malo je negativnih stereotipa
prema :\1 bancima. J eJan deo ispitanika imao je i pozitivnih iskustava i
oJ nosa sa Albancima i ne posmatra ih kao homogenu celinu. ali
razlog je to ispitanici ne posmatraju samo svoj celinu pojave
i procesa. OJ njih je. izmedu ostalog. traeno da Jaju svoju ocenu pro
iseljenja. Sve su ove ocene. Jakako. negativne. ali posebno je zna-
prema su usmerene. Ocenu je vezalo za Jugoslaviju 30 ';
ispitanika. tek neto manje. (; za slobodu i prava \1nogo je
manje ocenu usmerilo ka srpskom i crnogorskom narodu ( 17 (; j. ka
albanskom nacionalizmu (15 r;), najmanje za Republiku Srbiju.
je da nai ispitanici .. krivcem" za svoj poloaj i iseljavanje ne smatraju
albanski narod. pre svega. i dravnu vlast na optejugo-
slovenskom nivou." ( .. Pogledi" 2/1 LJ08. str. 5-16). stav je vie
nego indikativan .\'a kraju bih se usudio da kaem nema vie
O\';kvih egzaktnih istrai\anja. Odgovor bi bio zato to bi njihO\'i rezul-
tati. kao i u gornjem pokazali Ja stvari nisu onakve kako tvrJi
politika. oni nipoto ne bi oJgovarali sadanjem antialban
skom Jiskursu
29
2.
Rudi Rizman
O sociolokem razumevanju naroda in
nacionalnosti
Organizator dananjega znanstvenega posveta je postavii pred udele-
enee zelo konkretno in temo. Drutboslovci, jugoslovanski e
posebno o njej pa seveda razmiljajo tudi zunaj Jugoslavije so prav
gotovo med prvimi poklicani. dJ omc:njeno temo obramavajo in posku-
ajo drubi sugerirati svoje poglede. Za marsikoga med udeleenei
utegne pomeniti to priloznost ponuditi prej novi kot stari politiki
uporabne odgovore. ki bi prispevali k normalnim aJi vsaj znosnejim
druzbenim razmeram .. To je eden od legitimnih profesionalnih pristo-
pov tako k tcmu naemu posebnemu problemu kot tudi k vsakemu dru-
gemu zastavljenemu druzbenemu vpraanju. Sam sem bolj
da bi bilo iz nae prej podhranjene kot pa razvite druzboslovne
vednosti in teorije iztisniti kaj kot samo priblizne. bolj ali mani
na ugibanje ali pa na opne modalitete razmilja-
nja. da se ni vredno poglobiti v problem, o
opozoriti na tevilne metodoloke in ovire. ki nas oddalju-
jejo od spoznamega cilja iluzije, da je spoznavni rezultat in z njim
uporabno znanje za prvim ovinkom. temu preprosta no dajali
preveliko priloznosti. Te trditve moramo takoj nekoliko podrobneje
obdelati.
Verjetno ne bom edini na tem ki se bo poskual naslovni
temi priblizati s poenostavitvijo nacionalnega vpraanja, ali bolje. nacio-
nalnih vpraanj. \laj da se zavedam, da se stem
samo za enega od monih pristopov k problemu in da bi s kakno
metodologijo izgubili kot dobili .. V tem pogledu velja
ugotovitev. da je pri nas teko govoriti o kaknem ,.theory
building". e smo. in to tudi na dmgih svojevrst-
nemu "izolacionizmu", ki z izobJikovanjem
naih posebnosti radikalno ignorira poglavitna spoznanja vmednarodni
socioloki literaturi o fenomenih etnosa. naroda. nacionalizma. naeio-
nalnega vpraanja in transnacionalnih dogajanj. Pravzaprav je na naih
tleh kar nekako spontano zasidran prezir do produkcije, ki
ni bodisi ideoloko transparentna ali te kar jeziku ideologije
bodisi uporabna hic et llUIlC. Taki profesionalni mentaliteti se ni tetko
skJicevati na Goethejevo misel v Faustu .,Grau, teoer Freund. ist alle
31
Theorie". So pa e drugi razlogi za nae teorije. in sicer
nenormalnost druoenih razmer. v katerih je poruena vsaka razumna
delitev dela. tj situacija, \. kateri morajo na primer sociologi in pisa-
telji opravljati funkc;ije, ki jih v vsaki drugi normalni drubi opravlja
profesionalna politika itn Bojim se. da oosta tudi .110\ a politika" ali
altcrnati\J1a vendar ni ali treba krivde za to naprtiti nji-
m:!. v rrehodu k norn1Jlni dnloi terjali od dru2boslovja in druooslov-
cc\ direktno ,mgairanje in predvsem instantno uporabno znanje.
Naj v nadaljevanj\l opnzorim na vpraanje. kaj nam. lahko mcdnaro
dna soc:iologija ne manjka sodb. da je na
naroda oziroma nacionalnega vpraanja dosledno nesiste-
in nerazvita (o tem bi se samo e bolj bi si po-
drobno ogledali kolapse. ki so jih v zvezi z narodom in sploh
nim fenomenom utrpeli . .izmi"" marksizem ni
potem takem nikakrna izjema) - op rta na svojo aparaturo validnega
gcneraliziranja. pove o substancialnih predpostavkah za preivetje etnij
nasploh in narod3 posebcj Kljub na prvi pogled odgovorom,
ie v socioloki stroki vseeno soglasje o tem. da sta prva
'pogoja njihovega preivetja geografska lokacija in tista minimalna kon-
vergenca volje. ki se lahko izrazi samo s suverenost jo. Brez
teh dveh zagotovii so narodi in z njimi posamezniki n3 milost in nemi-
lost e!1tropiji. in to ne v korist kake vije razvite drubene sku-
pine s formalnim nadnacionaInim ali transnacionalnim poslanstvom,
agresivnejega naroda z bolj militan tno zgodovinsko voljo
do Tu ne gre samo za enako formalno utemeljevanje pomena
obeh zagotoviI. saj imata obe za scboj oporo v stvarnem ivljenju in
niegovih simbolnih in sociolokih funkcijah. Zgodovina se je vedla zelo
k'ruto do nekaterih kolektivnih identitet. zlasti do Toda. kot
se zdi. se tokrat tok te usode Oci socioloke literature
ljivo govori o revoluciji ki jih lahko v nekem bistvenem
pogledu zCldovolji r:wno horizont nacionCllne identitete. Tisto. kar ni
uspelo razredu. nemara uspeva sociolokemu narodu: posameznik si
bhko z zadovoljennjem svojih ekonomskih in
intercsov tudi skupnost ZCl zadnvoljevanje svojih izvornih in naj-
globliih emocionalnih in kulturnih potreb. Tega .. odkritja" so veseli
holj 'pros\,ctljeni voditelji in elite. ki tako v narodu odkrivCljo "bazo"
bodisi za novo prerazpodelitev in privilegijev bodisi nove mono-
sti s\'obode in dejavncga plurCllizm:L
0iajnoveji spoj med nacionalnim pluralizmom (spomnimo
se. Ja jc enonac:ionalna dra\a v svetu prej izjcma kot pravilo) in prin-
.:ipom s\obodc nas spomni nu to. da je krstni ooter nacionalizmu prav-
zaprav doktrina. h:.ako se je nacionalizem zahvalil za to
liberalizmu. ie znano iz zgodovinc. Zdi sc. d3 si bomo morali tokrat
wova pomagati z argumenti. Ja bomo zmogli olua-
niti razliko med dravo in narodom oziroma med posameznikom in
vsakrno obliko drubene kolektivitete. Naroda sploh ne smerno vpisati
v inventar drave, v so na drugi strani temelji naroda, ki
da bi se v neki instanci nad njim ali v njem uveljavil nepre-
klicni avtoritativni dravni razlog. poseemo v zgodovino, se mora-
mo spomniti, da je narod v primerjavi z dravo e otrok, to ne
more pomeniti, kot to konvencionalni ideoloki um, da se je zg 0-
dovinska zmes, iz katere se je razvil, oblikovala elc v drube-
noekonomski in kulturni fonnaciji kapitalizma.
Nekaj najbolj domiseInih sociologov v svetu prikazuje
predmoderne korenine in korenine sodobnega naroda; brez te
vednosti ne bi razumeli. za kakno ce no in v kaknem zgodo.
vinskem zaporedju so se spoji\e predmoderne identitete z
modemimi predpostavkami, ali povedano kako
se je spojila solidarnost s dravljanstvom. je
nacienaina suverenost med drugim miljena tudi kot pravica do razlike,
se je treba upreti tisti zgodovinski logiki ljudske suverenosti, ki
no v tiraniji ine nad manjinami vseh vrst. Tistega, kar ne
tolerira in kar e naprej ustvarjati unifom1I1e dravlja-
ne. standardizirane ivljenjske stile in ideoloko istousmerjenost, ne
moremo iskati pod geslom demokracija. V taknem poloaju (neka)
kolektivna identiteta tudi najlaje izgubi stik z zgodovino in se tudi
sama s svojim lastnim razkrojem kot etnocidom.
Nenazadnje sodobna socioloka obdelava ponuja novo razmiljanje o
vlogi narodov v mnogonacionalnih dravah v mednarodnem okolju.
Ravno glede na nao terno si moramo zastaviti vpraanje, kakne impli.
kacije in nove monosti za ivljenje narodov ponuja na primer spreme-
njeni nacionalne in svetovne produkcije. Glavna proizvoda indu-
strijske ekspanzije v 19. in zgodnjem :!O. stoletju sta bila elezo in jeklo,
kar je zahtevalo velike gospodarske sisteme in veliko V drugi
polovici 20. stoletja stopajo v ospredje produkcije elektronika, visoko
razviti, izpopolnjeni stroji, trajne potronike dobrine, ki zahtevajo bolj
kakovost in kot masovno proizvodnjo. je e samo teh-
noloko okoije v minuli dobi pogojevalo in nagrajevalo velike drave in
sisteme, je zgodovina v naem bolj naklonjena manjim dravnim
enotam. Nacionalnemu pluralizmu se zato na neki bistveno bolj usodni
ravni pripisujejo novi pomeni in izzivi.
Moderne drube in tiste, ki so ele na pragu modernosti, se
bolj s politizacijo nacionalne strukture. Nosi1ci radikalizacije
nacionalnosti tokrat niso samo ali predvsem predstavniki
inteligence (pesniki, pisatelji, esejisti itd.), ekono-
misti, sociologi, in naravoslovna in teligenca. nena-
zadnje celo moderne profeSionalne elite, ki se vst skupaj bolj
kot v preteklosti zavedajo velikega pomena mobilizacije nacionalnega
33
kompleksa tako s psiholokega in kulturnega kot tuui z ekonomskcga
in viuika razvoja urui:b na koncu 20. sro\ctja. Pomemben
uel teila nm'ega zilouovinskega nega naboja ambivalentni
in raz;ite tehnologije. po eni strani vse to krepi
funkcionalno 1113kroin tegracijo in akovanja. povezana z mobil-
nostjo. po urugi strani pa vzpostavlja nove neenakosti in rui stare okvi-
re legitimitcte Politizirana nacionalnost postaja tako triaue. na
katero mora biti uruzboslovec e posebno pozoren na nm' tif zgodo-
vinsko izoblikovane etnicitete, na legitimnost in na pohou
interesov novih sociainih slojev .. Razmerja meu njimi in vsakokratni
pomen. ki ga lahko pripiemo vsakelllu ou teh uruzbeno relevantnih
fenOlllenU\. lerjaju kot smo uoslej
imeli priloznost se z njo v druzbenih vedah. Znova lahko ugoto-
vimo. da instrumentarij v uruzbenih vedah ni enkrat za vselej
dan in ua ga novi tektonski premiki v druzbeni stvarnosti vedno znova
postavljajo preu nove preizkunje ali. recimo raje priloznosti.
manj ni la problem lzziv za nacionalnega
kompleksa in za standardne poskuse njegovega (pre lhitrega
nja. po eni varianti z bolj ali mani direktn;m pievajanjem
naroda v razredno zavest in politiko. po urugi )
pa s \' iueoloki indi\'iuualizem in logiko uelovanja plLlfa-
skupin. \'ismo ravno da lahko ti uve "politiki"
s kaksnimi uspeh L Razlog za ta pesimizem vidi-
mo predvsem v podcenjevanju potreb posameznikov in velikega tevila
skupin. ki v industrijskih in druzbah izrazajo potrebo
po psiholoki distanci in sociaini avtonomiji od tehnokratske racional-
nosti. \acionalnost je zato priloznosl. ki se ne da in je tuui ni treba
od pisati iz teh procesov.
Souobni znanstvenotehnoloki svet je tako visoko strukturiran in
hiperorganiziran. da se zui mnogim posameznikom prej
i:e ne pO\sem outujen ou njih. Preu begom posarneLnika ii! skupil! pr.;d
osebno anomijo in druzbeno fragmentacijo ostaja kot alternativa le
reintegracija inuividualne identitete \' svojo skupino. Strogo
vzew zrnonost nacionalnosti. da zauovolji te
potrebe posameznika. in to na simbolni. kulturni. organizacijski in
rami. Tako poli rizirana nacionalnost privcue iskanje posamez-
nika gkue smisla in pripadnosti \' manifestne zahteve celih skupin po
spotovanju (cnakopravnosti I in participaciji v dru7.bene Te nove
zahteve se lahko zeliio komel absohtnc ali celo vendar je treba
opozoriti. ua so obtozbc letele tuui na protagoniste
(delavskih) razreunih zal1tc\ v zilouneiih fazah inuustrijske revolucije
je danes zgodovinski naklonjen etno-nacionalnemu kot
pa razrednemu principu. \'acionalno nastopa \' vlogi nov-ega
"zakonu vrednosti". zato ne moremo poskusom stare politike, ki mu je
34
pripravljena pouariti le vlogo nekaknega ki veliko bolj
pomembnemu razrednemu razumevanja in organiziranja drube.
urugega. kot ua gre za nadaljnje produciranje velike zmote (z
vsemi posledicami. ki jih ta prinaa s seboj). in za katero ni uanes
nikakrnega razumnega
\ii opozoriti. ua se \'lorei stratifikacije v sodob-
nih druzbah prckrivajo in da sociolog. ki na primer le ekonom-
ski vidik. ignorira pa na primer nacionalni vidik, ne dobiva le
rezultatov (v najboljem primeru dobi le parcialno sliko l. spre-
gleda spoznavni potencial. s kate rim sicer e razpolaga socioloka veda.
Tudi za mononacionalne drube. ki v mnogo meri
ekonomsko analizo. je kulturna uiferenciacija, ki ni
neodvisna ou ekonomske uiferenciacije. pamet ima. ne
glede na svojo iueoloko burvo oziroma multinacionalne
drave za nebj. kar je predvsem tezko upravljati. To. da lahko tab
raznolikost utrui zasnovano demokracijo oziroma da lahko
to objektivno uejstvo rabi kot ':ir in 'IZVOcI oblikovanja za
elite. je 'Ise poclcenjeno. Tako omejeno
razumevanje predpostavlja da centralne elite izhajajo
iz kozmopolitsko naravnanih pogledov. medtem ko je na nacionalni
pripaunosti legitimnost obsojena samo na emocio-
nalnost. iracionalnost. periferijo in celo na marginalne intere-
se, Seveua je tuui tu potrebna prava mera iz gra-
uiva. torej izgrajevanje legitimnosti s sesta-
vin in ne iz njih. V teh procesih ima urava vlogo pomembne-
ga instrumenta. ta truitev velja takrat. kadar so posamezne
nacionalne skupine v dominantnem ali \' podrejenem polozaju. Nacio-
nalnosti morajo vsropiti v prostor. ali pa so na to prisiljene iz
razlogov. s postanejo poleg statusnih, interesnill in
kulturnih skupin e konfliktne skupine. Z eno besedo. vstopijo v poli-
igro, v kateri se o njihovega vpliva in nadzora nad
se nacionalni skupini iz kateregakoli razloga ta
soudeleba pri vplivanjl.l in na dravo se ta
potegovati za lastno drzavo (opravka imamo s separatizmom).
zivimo v ko so vsakoclnevne parole svetovna ekonomija.
mnogo- oziroma nadnacionalne urube in sploh vsakrne in ternacional-
ne (tudi kozmopolitske) vrednote. vidijo skupine. pa naj bodo
e tako majhne. v bstni drzavi nfllost in zagotovilo za svoje kulturne.
ekonomske in tuui demografske interese in cilje. Zagovorniki Li, teorije
. .internega koloniaIizma" so nas ze cIoigo tega da ekonomski
razvoj. industrializacija in mouernizacija ne le ua ne odpravljajo po
poti podedovanih drubenoekonol11skih neenakosti, te m-
tudi pomagajo pri nastajanju novih. Prizadete skupine v tem
oziru zavestno podpirajo intervencionizem drzave. ko gre za to, .da ta
35
odpravi negativne posledice delovanja trga in drugih faktor-
jev na njihovo ivljenje. Odnos drave do posameznih skupno-
sti in obratno postaja tako eden glavnih preizkusnih kamnov za demo-
legitimnost sodobne drube. Sodobna drava, naj si bo keyne-
sij anska, ali drava v razvoju, si ne more ignori-
ranja zahtev .. Nasprotno, v njih more in mora videti celo zae
leno prilonost, naj ohrani predpostavke pred vsilje
vanjem avtoritatizma.
Politizacija etnonacionalnih skupin ni ne linearen ne enodimenzio-
nalen proces, e manj so si o njej enotni njeni opazova1ci in analitiki.
K ambivalentnim razlagam prispevajo na eni strani radikalne interpre-
tacije in instrumentalizacije tega pojava s strani elit, na drugi
strani pa bolj umirjena razumevanja, ki si prizadevajo raziriti
okvir v imenu legitimnosti pluralizma in tole-
rance. Najtri oreh pri tem je vsekakor problem, kako spraviti skupaj
na prvi pogled tako protislovni pripadnosti. in sicer no in e
kakno pripadnost svoji skupini in pripadnost iri
skupnosti, tj. mnogonacionalni dravi. Ni trdi ti, da gre pri tem
za nereljiv problem, saj ne gre za drugega kot za problem usklaje
vanja determiniranih volj, kar je par excellence
polje diskurza.
Ne bomo izgubljali za nizanje argumentov proti trditvam, da
je vnaanje argumentov v razumevanje drubenih procesov in
vrednot svojevrstna intelektualna zarota, nova ica traJzisoIl des
clercs, atavizem in vdaja iracionalnemu v Sem je uvr-
stiti od do (ob)sodbe, da gre za spodbujanje reakcio-
narnega razvoja oziroma kar za (re)fevdalizacijo moderne drube. e
bi lahko natevali nasprotne argumente, med kate rimi si morda
pozornosti zaslui tisti, ki pravi, da spodbujanje sku-
pinskih vrednot in solidarnosti ne pelje v odprto drubo enakih demo-
monosti za vsakogar, da to skratka v zanika vrednost
norm in da zagovarja absolutne cilje, s kate rimi pa ni
in se tudi ne da delati kompromisov. e na prvi pogled je nam-
da omenjene (dis)kvalifikacije identitet rabijo v
prvi vrsti za legitimizacijo in racionalizacijo interesov dominantne
ali pa skupine v dani drubi. Nenazadnje se zastavlja
vpraanje, ali je avtonomija v resnici nezdruljiva z njeno
in sploh z vsakrno skupinsko pripadnost jo.
Seveda pa sociologu, pravzaprav e kar opa-
zovalcu, ne more uiti ambivalentna narava instrumentalizacije
nega segmenta. Ta trditev mora navsezadnje veljati za vsak posami-
in razpoznaven element v globalnem drubenem dogajanju. Vsakega
je z metodo manipulacije uporabiti proti dnlbi nasploh in
posebej proti njeni modernizaciji, lahko pa ga je uporabiti na drug
36
tudi proti agresiji, zatiranju, vsakrnemu imperializmu in podob-
nemu. V mnogih primerih lallko v drubi celo pospeuje strukturalne
spremembe in redistribucijo Z ambivalentnost jo feno-
mena povedati preprosto dejstvo, da je ta fenomen bodisi
potencialno ustvarjalen ali ruilen. Razumna politika ne sme oklevati
ali dvoma o tem. za katero opcijo se bo v takem pri-
meru. Rezultat njene je najbolj
pr:skusiti na vpraanju, kako centralna elita uravnava poloaj
drzavnega aparata do obeh. tako dominantne kot pod-
rejene skupine.
V diskurzih o modernosti bo mo le redkokdaj zasledili omembe radi-
kalizirane nacionalizma. Implicirane sodbe pravzaprav ne
vedo kam naj uvrstijo nacionalizem - na konec modernosti
ali na njen morda celo za samo njeno predpostavko. Vsekakor
gre za zelo zapleten problem, kate rega reitev je odvisna zlasti od teaa,
kaj si pod pojmoma nacionalizem in modernost predstavljamo. Vs:ga
ni s pojmovno zmedo, ker je treba pojmovne
v drubenill vedah in pri avtorjih sprejeti kot
nekaj normalnega in legitimnega. V znanstvenih dialogih je seveda
potem potrebno upotevati oziroma celo predpostavljati omenjeno raz-
za katero stojijo bolj ali manj koherentne paradigme
111 sploh neko vrednostno ) soglasje. V zadnjem imamo
opravka z nekaj, vendar bolj redkimi. poskusi rekonceptualizacije obeh
obravn.avanih pojmov (na primer pri Smithu in Tiryakianu), ki jima ne
gre tolJko za dosego nekakne imaginarne popoInosti. kot za
in metodoloko okvira za kompara-
tivne analize obeh tematskih sklopov. Te napore si je vredno zabeleiti
in jih v sprotne analize.
Za pozitivno vrednotenje nacionalizma lahko da se
v tista razumevanja modernosti. ki to poudarjajo kot prilagajanje dru-
kulturnemu in okolju. v katerem delujejo socialni
P?vsem prostovoljni podlagi. Na inovacije (sem spa-
daJo najbolj raznovrstne kulturne, in nacionalne
titete) gledan10 kot v preteklosti. ko so jih obravnavali kot
patoloke nezaelene akterje v (re )distribuciji v boju za
oblast ltd. Nasprotno temu imamo v novi zgodovinski tektoniki opravka
z razumevanjem, da so omenjene identitete integralni del procesov mo-
in ne le njihova marginalna stran .. Od tod naprej je nacion a-
se vedno razpet med monostjo aktivnega in reaktivnega
nJa, kl mu ne moremo kar tako in vnaprej pripisati lastnosti
enodimenzionalnega (po monosti samo vrednostno pozitivnega)

V zastarelo teoretsko navlaka spada prav tako nereflektirano razu-
mevanje pojmov "nacije", .,drave" in .,drube", br je irr.elo za posle-
37
dico. da je ostajala . nacija". z njo konsekventno pa tudi nacionalizem.
socioloko netematizirana. Stara opozorila Renana - da je nacija
kot samo objektima karakteristika (npr. geogr:1fija. rasa. jezik itd,).
da je torej tudi in prcdvsem svojstvena drubena konvergenca. do katere
pripclje ubranost volje v zgodovini dejavnih posameznikov njihov .. vsa-
kodnevni plebiscit") so bila obsojena na pozabo. Na ta je ele
pokazati na socioloke meje nacije. ki se le v izjemnih primcrih
ujcmajo z mejami. ali bolje okvirom drave. Tako liberalizmu kot tra
dicionalncmu marksizmu uide razlikovanje naroda
in drave, ker oba pretiranu z02ujda razumevanje naroda na parametre
ekonomskih in morfolokih uziroma ekulokih korelatov in derivacij
(industrializacija in urbanizacija na primer). Da se izugnemo novim
zmotam. moramo takoj povedati, da pojma narod ni lahko socioloko
identificirati. Ko poudarjamo njegovo subjektimost. smo na enako
spolzkih tleh kot na primer antropulogi, ko guvorijo o ,.kulturi", ali
na primer sociologi. ko uporabljajo besedo .. solidarnost", Pri narodu,
verjamcmo uglednim sociolokim imenom (\larcelu \Iaussu. \laxu
\Vebru itd .. ), ima in komponenta e celo
teo kot pri obeh omenjenil1 pojmih. Problemi. s katerimi se
lotevamo sociolokega odkrivanja naroda, potemtakem niso enostavni.
Poleg tega je razvidno. da je sociolog. ko se bolj ali manj kvalificirano
loti problemo\,. ele na pol poti. ele pri predpogoju, da razu-
me bistvo in drubeno naroda oziroma nacionalizma.
38
3.
Hivzi Islami
Demografski problemi Kosova
i njihovo '
Kosovo i Albanci prvi put su se nali u tii interesovanja celokupne
jugoslovenske, ali i evropske i svetske javnosti 80til1 godina
naeg i ono se sve vie L' okviru srpskog i opte jugo-
slovenskog diskursa o Kosovu i Albancima nisu mimoideni ni demograf-
ski problemi. posebno natalitet. migracije i demografski rast e s
tim. u gotovo potpunom odsustvu sposobnosti racionalnog
postavlja se bezbroj pitanja. predlau reenja. sumnjivi
ciljevi i motivacije i naglaavaju se neoma\tuzijanski zal1tevi.
Interes drutva za probleme Kosova se a povodi
za to su aktuelna stopa nataliteta kod Albanaca i migracije samo jednog
dela sa Kosova i prema Kosovu (Srba i Crnogoraca). dok je
nezamenljiva uloga nauke u rasvetljavanju, objanjenju i reavanju ovih
pitanja i drugih oznaka demografSkih kretanja ili potisnuta ili se njeni
nalazi uporno negiraju.
U razmatranjima. u okviru odnosa Kosovo-Srbija-Jugo-
slavija i obratno. panju na dva sektora demo-
grafskog razvitka natalitet i migracije stanovnitva i njihovo
nje.
l. Pogled na osnovna obeleja stanovnitva, privrede i drutvenog
razvoja Kosova posle II svetskog rata pokazuje da do polovine 60-tih
godina u Srbiji i Jugoslaviji nije ispoljen iskreni interes da se ova Pokra-
jina i Albanci ekonomski razvijaju i u opte tokove drutvenog
ivota i kulturne emancipacije. Osnovna preokupacija birokratskouni-
koncepta drutva do tih godina bi\aje da se pitanje Albanaca
uglavnom iseljavanjem II feudalna Turske, ponajvie
u pustarama Anadolije, Investiciona politika na Kosovu to najbolje
pokazuje nije se ulagalo u kapacitete i rauno-intenzivne
grane koje su veoma primamljive za porast stope zaposlenosti i mukog
i enskog stanovnitva. su se investicije usmerile na razvoj energe-
tike i sirovina. u grane niske akumulacionc i rcprodukcione sposobno
sti. u kojima je i te kako bio zastupljen interes ne samo Srbije nego i
39
Jugoslavije. U prvom petogodinjem planu razvoja 1947-1951.
godine na Kosovu su bili postavljeni veoma uski okviri privrednih aktiv-
nosti (industrija crepa, cigle i drvna industrija i pekare, ar-
stvo, limarstvo), dok su i drugi rudnici potpadali pod repu-
i savezni plan. Tendenciia zapostavljanja privrednog razvoja Koso-
va nastavljena ie sve do kraja 50-till godina, kada je ono tretirano samo
kao unutarsrbijanski problem, a posledice su bile stalno zaostajanje u
odnosu na druga i razvoj nerazvoja sve se vie produbio. Tek
od 1956. godine ova Pokrajina se tretira kao nedovolino razvijeno
zemlje, dok su BiH, Makedonija i Crna Gora od
dobile dravne garantovane investicije tj. bez obaveze (M. Li-
mani, 1980). Godina 1965. zatekla je Kosovo sa preko 1000 neelektri-
ficiranill sela a to je vie od 70 % sela. Socijalizam se na Kosovu
graditi bez materijalne osnove drutva.
2. Razvoj ekstraktivne industrije i energetike zahtevao je ogromna
ulaganja, a nije mogao uticati na brz industrijski i urbani razvoj,
porast stope zaposlenosti, posebno ena, i preobraaj socijalno-ekonom-
ske strukture stanovnitva; uz to ove grane su snaan faktor
ivotne sredine. Na taj ekstenzivna poljoprivreda nije se mogla
rasteretiti agrarnih vikova, stalni porast apsolutnog broja poljoprivred-
nog stanovnitva do 70-tih godina predstavljao je najnepovolj-
niji fenomen u dominantnoj ruralnoj i agrarnoj strukturi, pa je "glad"
za zemljom permanentno rasla, kao i enormno visoke cene obradivill
povrina. Zbog toga su socijalno-demografske promene bile sporije,
a pre svega u sferi nataliteta i infantilnog mortaliteta, ali i na
prostorne, socijalne i profesionalne mobilnosti stanovnitva, te urba-
nog ivota. nakon 60-tih i posebno 70-tih godina,
inicijalna industrijalizacija i drugi procesi drutvenog razvoja imali su
istaknuti za postepeno razbijanje relativno homogene demo-
grafske i socijalno-ekonomske strukture Pokrajine. Saobrazno takvim
promenama stopa nataliteta je da opada, regionalno i socijalno-
-klasno da se diferencira i prelama kroz prizmu drutvene stratifikacije
(danas iznosi oko 29 promila), a i iskustvo populacija koje su prele
demografsku tranziciju (pad mortaliteta, nataliteta i produenje ljud-
skog veka) pokazalo je da se pada nataliteta ne pojavljuje u
celini stanovnitva, nego u onim njegovim delovima u kojima su stvo-
reni uslovi promene reproduktivnog ponaanja. Teret reprodukcije
nigde nije jednako tipovima naselja, socijalnim sloje-
vima drutva istarosnim kohortama stanovnitva, a u nerazvijenim
po pravilu seoska i agrama populacija nose teret.
Ruralno-agrama populacija Kosova donedavno je bila blizu stanja gde
se demografski ekvilibrij i gaenja ivota postigao sa
veoma velikim ljudskim gubicima, kao kod svih predindustrijskih popu-
lacija. sa tzv. prirodnom (P. Festy, 1979).
40
3 Istraivanja i na primeru kosovske populacije pokazuju da eko-
nomski aktivne ene manje dece od izdravanih (po popisu iz
1981. godine jedna aktivna ena je rodila 3,07 dece, dok izdravana
5,49 dece). da ene agramill zanimanja imaju vii fertilitet
nego ene nepoljoprivrednm profesija (1981. je izdravana ena u
poljoprivredi rodila 6,74 dece, dok je aktivna ena unepoljoprivredi
rodila 2,74 dece - kohorta 45-49 godina) i da vie dece nepi-
smene ene i one bez kolske spreme, dok manje ene sa viim nivoom
obrazovanja (jedna ena bez kolske spreme rodila je 7,04 dece, sa
srednjom kolom 2)4 i sa visokim obrazovanjem 2,18 dece).
je da albanske ene na Kosovu i u drugim manje razvijenim
zemlje vie dece, ali je njmov materijalni, sociokulturni i radni
poloaj, kao i komponenta u porodici i drutvu veoma
nepovoljan. Njena zaposlenost u drutvenom sektoru je ne samo niska
(lS % od ukupnog broja zaposlenill Albanaca Kosova 1986. g.), nego
je posve nova kategorija. Jo uvek je ekonomski zavisna (1981. g.
7,4 % ena bilo je privredno aktivno; na selu 3,9 i nedovoljno obra-
zovana (1981. g. 26,3 % nepismenill ; na selu 29,2 dok kod generacija
iznad 35 godina nepismenost je dostigla oko 60 %), dok pre 10 i
vie godina stanje je bilo jo nepovoljnije (H. Islami. 1985). Vie od 1/3
na Kosovu danas se jo ostvaruje van zdravstvenih ustanova i
bez procenat pre smrti tek je oko 65 dok
je stopa mortaliteta veoma visoka (oko 55 promila) s preovla-
egzogenim uzrocima smrti. Tek od 1980. godine poljopri-
vredno stanovnitvo Pokrajine ostvaruje potpunu zdravstvenu zatitu.
ali i dalje ostaje nereeno pitanje penzionog i invalidskog osiguranja.
Tuberkuloza kao socijalna bolest jedino je na Kosovu u porastu.
Prema oceni kosovskih sindikata preko 60.000 porodica nema nijednog
zaposlenog.
4 .. Natalitet je socijalno.klasno pitanje, nije i konfesionalno
determinisan, nije povezan sa i bogomdanim obrascima.
niti pak sa ideologijom i sa
porukama, to se Albancima pripisuje. Nacionalna pripadnost pojav-
ljuje se samo kao jedno od socijalnill obeleja; razlike u stopi
nacionalnosti rezultat su nejednakog stepena socijalno-
ekonomskog, obrazovnog. kulturnog i zdravstvenog razvoja i ivljenja i na
toj osnovi stvoren ill stavova i normi obnavljanja. Razlike su evidentne i
kod pripadnika iste nacionalnosti i konfesionalnosti ali na
nivoa razvijenosti; tokom posleratnog perioda viije na-
talitet kod Srba na Kosovu i u BiH, Crnogoraca u Crnoj Gori (do i
na Kosovu), Muslimana u Hrvata II BiH i na
Kosovu (I 981. g. n ,5 promila prema 15,3 promila u HrvatskOj) i Alba-
naca na Kosovu, Makedoniji i Srbiji. Albanke su krajem fertilnog peri-
oda (1981) imale na Kosovu 6,66 dece, u Makedoniji 5,60 i Srbiji
41
5.75 dece, dok u Sloveniji 3.07. Hrvatskoj 3.56 i BiH 4.20 dece. Srpki-
nje su krajem tog perioda imale na Kosovu 3A2, u Bil! ':::,01. Hrvatskoj
2.0':::, Vojvodini 1.07, Srbiji 1.05 i Sloveniji 1.65 dece Crnogorke su u
periodu zavravanja imale na Kosovu 3.16. Crnoj Gori 2.05 i
\lakedoniji 2.50, dok u Hrvatskoj 1.84 i Sloveniji 1,98 dece. Po popisu
iz 1981. g. npr. na Kosovu je 15.101 Srpkinja rodila 5 i vie dece (od
toga 10.038 ena 6 i vie) i isto toliko 1.400 Crnogorki. Na neraz-
vijenim ruralnim Pokrajine do kasnijih posleratnih godina
su se kod Srba i zadruge.
5. Iz sprege niza biolokih. ekonomskih, socijalnih i drugih
povezanih i uslovljenih faktora na natalitet. ekonomska
aktivnost. zaposlenost u urutvenom sektoru i obrazovanje spadaju
faktora koji determiniu ne samo promene u reproduktiv-
nom ponaanju, i celokupni poloaj ene i njenu ulogu u
odnosima i u drutvu. Preko angaovanja u procesu udruenog
rada. koji objektivno zahteva i stepen opteg i obrazo-
vanja. ena je u da istakne aspiracije, elje. potrebe i druge
ivotne interese van porodice kao osnovnog okvira gde se ostvaruje
i materinstvo, kao i van lokalne zajednice: postaje mobilnija
u prostoru i drutvenoj lestvici i prema braku i vremenu ulaska u nje-
mu. te prema porodici. ivotu i smrti. formira sasvim
stavove. Na toj osnovi stvaraju se objektivne predpostavke
za novu svest i za nove motivacije o planiranju porodice. prihvatanju
kontrole u brakovima kao .. stil" ivota i u krajnjoj instanci o
manjem natalitetu. manjoj porodici i smanjenju Ukupnog porasta
stanovnitva.
6. Uopte nije sporno da drutvena zajednica na temelju
saznanja i ukupnog napretka, te na jedan ljudski i
preispita ponaanje i sistem stavova i vrednosti koji se odnose na
ivot i smrt i da ukazuje na istaknuti braka i porodice
kao osnovnih i obnavljanja populacije, kao i na pravilnije
vrednovanje ivota uopte U tim zalaganjima drutva, moraju
se potovati osnovne odrednice i reprodukcije kao
bez obzira na regionalnu. socijalnu. nacionalnu i konfesionalnu
pripadnost. kao varijabla ne samo demografskog,
i ukupnog socijalno-ekonomskog razvitka koliko je
toliko je i osetljivo ivota koje ne trpi
politizaciju, birokratsku manipulaciju i prinudu. U napadima na sve
na Kosovu i prema Albancima. vie godina nije
mimoidena i ova sfera ljudskog ivota. Ona je danas postala
centralna ravan atakovanja i to od mesne zajednice i okupljanja na uli-
cama do federacije. Albanska se ena naziva ,.mainom
za i to podjednako na zborovima. kao i na
forumima, tribinama i javnim glasilima; u demonstra-
42
cijama srpsko-crnogorskih ena 1087. g. se i parola .. Albanci
se vie mnoe. ali porod im je pokvaren" Iz mnogih se diskusija jasno
vidi da se problem nataliteta albanske populacije ne postavlja radi
humanizacije odnosa medu polovima. zdravlja ena i pobolj-
anja kvaliteta reprodukcije i ivota, nego je ono to II sve tome pre-
ovladava jeste strall od jedne Lajednice . koja iz
istorijskih okolnosti. nije junoslovenskog i slovenskog porekla.
7. Albanofobija ekspanzivno raste Albanci se prebrojavaju' svakim
danom u tampi i publicistici. u istupanjima pojedinaca u dravnim i
telima i na razne skupove prave se hipoteze koliki biti
broj Albanaca nakon 20. 50 i 100 godina, kako oni zaposedati
srbijanski i jugoslovenski prostor. kako njihov broj i rast u
sti ugroziti demografski. i nacionalni prosperitet Srba. Make-
donaca, Crnogoraca i Jugoslavije. ali i Balkana, jer .. Albanci u 2030.
godini biti narod na Balkanu, pa je to i na strategijski problem"
(S Dolanc. 1980) Govori se o .. bombi u pelenama", o .,biolokoj
ekspanziji", o .. demografskoj eksploziji" Albanaca. a to je kon-
zervativnih i ideologijama krugova
upotrebljen nakon II svetskog rata za zemlje i narode u razvoju. Tim
su o Albancima govorili i govore
\laCLlfa i druga poznata imena u srpskoj nauci i kulturi; uanil"S je
da je to jezik i stav struktura zemlje. Rodena i
nerodena deca albanske narodnosti proglaavaju se neprijateljima, a za
to su komentari suvini. Sve drugo to je povezano sa ivotom i razvo-
jem Albanaca i tenjom za nacionalnom i kulturnom emancipacijom
gleda se kao opasnost za druge narode i kulture .. Takvim se naporima
samo Albanaca u jugoslovenskom dru-
tvu i pritisak ka njihovoj to marginalizaciji i udalja-
vanju iz kategorije ravnopravnih SFRJ.
o. Poto je vreme izgleda definitivno ukinulo za masovna
iseljavanja Albanaca u Tursku. to je trajalo svih prvih decenija XX
kao osnovni se zahtev danas postavlja: radikalno smanjiti njihov
natalitet i demografski rast. Za to smanjenje predlau se dravno-admi-
nistrativne i antisocijalne mere, poput onih II \lakedoniji, koja za sua-
vanje ukupne razvojne i civilizacijske perspektive Albanaca postala
probno Zagovara se jednonacionalna populaciona politika
antinatalitetnog karaktera za Albance, pronatalitetna za Srbe i !\1ake-
donce na istom i pod istim ustavom i imigracijska politika za
Srbe i Crnogorce a emigracijska za Albance na Kosovu. Takva politika
nastoji i da ugui volju roditelja za eljenim brojem potomaka i time
da vri pritisak na narav i i njegov razum. onako kako
sc to danas u Kini. ranije u Indiji itd. \lanipulacija sa 2enskom
populacijom. prebrojavanje preko njenU! je ta Albankama
se i .. nareduje" da ne vie od dvoje i troje dece jer
43
naruavaju nacionalne proporcije i donose siromatvo, dok se od
nja, Makedonki itd. trai da vie dece Jer Je to u ll1teresu
nalne i stvari. Zanimljivo je da o VlasIma ltd. kOJI
belee snaan demografski regres, nema ni govora!
9. Neprestano se ponavlja teza da Albanci kroz dece eksplo-
atiu druga i druge nacionalnosti zemlje. Pokuava se da
jugoslovenskoj javnosti nametne da. Koso.va. l1lJe
bez smanjenja nataliteta Albanaca, neglraJucI pn tome Istmske
njegovog smanjenja, i da drutvena zajednica kao uslov
za ulaganje u razvoj te Pokrajine mora postaviti pitanje smanjenja _stope
neki autori iz redova "memorandumaa" su
da oko 90 svog zaostajanja Kosovo navodno dugUje pmodnom
prirataju stanovnitva (K. 1987). . _. .
10. U nizu izmiljotina i lai zadnjih 150-200 godma, unaSIm dam-
ma se teza da Albanci iz razloga samo sa
ciljem da progone Srbe iz njihovih ognjita i stvaraju
Kosovo" i "Veliku Albaniju", parole koje se nisu u demonstra-
cijama i za koje od stotine i stotine hiljada uhapenih niko nije
van. Jedna od takvih konstrukcija jeste i ocena: "Mi vrlo dobro pozna-
jemo jednu od glavnih parola iredente: kupuj zemlju i decu"
(S. Dolanc, 1988). Nije da ovaj savezni ne zna za
izvetaj pokrajinskog SUP-a, koji je prihvatilo i Predsednitvo SAP
Kosova, a u kojem se tvrdi da "sva dosadanja ukupna operativna sazna-
nja ne ukazuju da materijalna sredstva za kupovinu imanja Srba i Crn?-
goraca osigurava iredenta, emigrantske organizacije ili neko drugi IZ
inostranstva" (Pritina, 1987). Slogan 80-tih godina postao je: neprija-
telji Srba i Jugoslavije su obrazovaniji slojevi Albanaca, dok su poteni
samo seljaci i nepismeni iz te nacionalnosti. Kako je onda da
je stopa nekoliko puta nia kod urbanih, intelektualnih i mate-
rijalno dobro situiranih slojeva Albanaca u odnosu na
neobrazovane i socijalno loe slojeve ove naCIOnalnostI? Na
drugoj strani. traiti ideologiju kod neobrazovanih seljaka i
i ekonomski zavisne ene, zaista je besmisleno. kao cm l
kao zbir ivorodenih lica, kao proces od homo sapiensa do
danas se nisu kao
ll. Kod diskusije populaciona politika u navedenom smi-
slu i planiranje porodice se shvataju kao redukcija nataliteta, ali
naim saznanjima, izgleda da i akteri reprodukcije tako ih prImaJu.
Cilj planiranja porodice, ne podrazumeva kvantitet i nastoja-
nje za manjim ili brojem dece, nego kvalitet bios?cijalne repro-
dukcije i nastojanje da individua, paroVI, porodIce l
tvo ovladavaju i svojom reprodukcijom (D. Breznik, 1976; V. TomSIC,
1975). Ovakav pristup planiranju porodice s i humanitarnog
aspekta. ali i ireg drutvenog interesa smatra se prihvatljivim i poelj-
44
nim ciljem. Sutina i naeg drutvenog koncepta (Rezolucija
o planiranju porodice iz 1969; Ustav iz 1974) je dakle slobodno, svesno
i odgovorno roditeljstvo.
12. InSistiranje na kontracepcijom, abortusi-
ma i sterilizacijom sa ciljem da se smanji rast stanovnitva i na taj
da se ree ekonomski i socijalni problemi - neomaltuzijansko je gledi-
te, protiv kojeg se jugoslovensko drutvo borilo uporno zadnjih 30
godina i na sceni. a to gledite kada su Kosovo i Albanci
u pitanju, na alost. danas preovladava. A to za isuvie junoslo-
vensko nastojanje da se natalitet Albanaca mora obarati da bi se popra-
vila nacionalna struktura stanovnitva u korist Srba, Makedonaca,
Crnogoraca. Ili zahtev da se na Kosovu ne isplati ulagati bez Srba itd.
13. Reprodukcija i razvitak stanovnitva su drutvenO-istorijski pro-
cesi i drutvene proizvodnje odgovaraju
reprodukcije stanovnitva" (A. Wertheimer. 1986) Kosovo je u
Evropi a Albanci Jugoslavije kao najnerazvijeniji su deo evropske popu-
lacije, pa je stoga problem smanjenja njihovog nataliteta samo
putevima kojima su Evropa i razvijena Jugoslavije ila zadnjih
100 godina. Zalltevi za primenom mera indijsko-kineskog tipa s ele-
mentima prisile za sniavanje nataliteta su neprimenljivi u jedno evrop-
sko, drutvo. Sve zemlje i narodi naeg kontinenta prihva-
tili su kontrolu u brakovima i smanjili stopu nataliteta i veli-
ne -merama socijalnog i pritiska na indivi-
due i parove, nego razvojnim merama, a pre svega socijalnom i
kulturnom emancipacijom enskog dela stanovnitva. Srbija i J ugosla-
vija umesto da preispitaju propuste i greke za zakasneli i zaobi-
lazniji razvoj Albanaca je broj danas oko 2.050.000), prve
dve decenije posle rata, one sada okrivljuju ovu nacionalnost za visok
natali tet.
14. Reproduktivnu svest u smislu racionalnijeg obnavljanja stanovni-
tva opredeljuje materijalna osnova, te poboljani socijalni, urbani,
obrazovni, zdravstveni i infrastrukturni standard. Izvesno je da akteri
reprodukcije brzo prihvatiti saznanja i sredstva koje drutvo pruati
uporedo sa takvim promenama. Bez takvih uslova i predpostavki. kako
pokazuje iskustvo stanovnitva koje je prolo demografsku tranziciju,
nije prihvatiti, primeniti i proiriti tzv. kontrolu u bra-
kovima. a to se efekata na delove i celinu stanovnitva uvek treba
imati u vidu sloen i dugoro karakter demografskih procesa. pose-
bno nataliteta i starosne strukture stanovnitva.
15. LJ demografskOj istoriji nije do sada zabeleeno da je meanjem
drave u proces akcija urodila plodom, bez posledica za
volju i razum. Prinudna i birokratska manipulacija drutva kroz sumnJI-
ve motivacije, pritiske. isticanje samo negativnih efekata visokog natalI-
teta i njegovu politizaciju. kao i kroz negiranje prava na slobodnom
45
o broju potomstva i razmacima izmedu radanja kao osnov-
nog ljudskog prava, koje je i naim ustavom zagarantovano, moe kod
aktera reprodukcije izazvati ne samo kontraefektivno ponaanje, i
medunacionaIne sukobe u nacionalno meaniI1l sredinama sa
ne;agledivim implikacijama .. Oni subjekti drutva
koji izgovaraju koncept reenja socijalnih i nacionalnih problema na
Kosovu, Makedoniji itd tzv. demografskim putem, izgleda da nisu uop-
te svesni te
II
l. \1igracije stanovnitva II savremenom svetu su postale
nezadrziv proces kvantitativne i kvalitativne evolucije populacije u
uslovima naglaenill ekonomskih, socijalnoprofesionalnih i demograf-
skih kako izmedu regiona i zemalja tako i unutar samih
zemalja \ligracije danas predstavljaju prostorni. demo
grafski, ekonomski. socijalni. itd. problem, a ih
vie sloenih i medusobno povezanih One su postale
sve faktor preobraaja kretanja, sastava i ivota
stanovnitva
:: L' posleratnom periodu migracije stannvnit':a s:: veoma intenziv-
ne i obimne u svim republikama. pokrajinama, regionima, optinama i
naseljima Jugoslavijc, obuhvativi sve slojeve drutva i pripadnike svih
nacionalnosti. Jedan od masovnil] oblika pokretanja stanovnitva u
okviru prostora jedne republike i pokrajine u ovom periodu jesu migra-
cije iz svih tipova naselja. sela u pravcu i pokra-
jinskih centara i drugih i srednjih gradova. Podstakle su ih, s jedne
strane. ivotni i infrastrukturni uslovi i pre svega latentna
agrama prenaseljenost sredina, kao potis-
okolnosti i, s druge strane, proces snazne industrijalizacije
pojedinih razvoj gradova, obrazovanja, itd kao
Po popisu stanovnitva iz 1981 godine broj onih
koji su promenili mesto rodenja dostie brojku od 9.184.451 stanov-
nika. a to je 41.0 fr ukupnog stanovnitva zemlje Nerazvijena
su gotovo uvek a razvijena dok su neki pravci
kretanja tradicionalni.
3. i f1lcdupokrajinska pre
seljavanja su takode intenzivna i obuhvatajU ! .760.333 stanovnika
( IlJi) l L uglavnom onih narodnosnih zajednica su im "nacionalne
matice" u drugim (Tabela I). Stanovnitvo svake nacional-
nosti. i pokrajinske okvire. gotovo je uvek usme-
reno ka koja su prostorno bliska, ali i udaljenija stanov
nitvu njegove pripadnosti i gde su jezik .. religija, kultur3 i
druge crte iste ili pogotovo ako imigraciona
46
nude vie u materijalnom, socijalnom i kulturnom pogledu. Dosada-
nja istrazivanja su potvrJila i to da je stanovnitvo iste nacionalnosti
prostorno i socijalno pokrctljivije ukoliko je nastanjcno na razvijenom
a manje mobilno ako zivi na nerazvijenom
4 Razvijeni regioni i veliki urbani centri postali su veoma atraktivni
i njihov prostorni domet seze i Jo 400 km, kao to je
sa Beogradom, Zagrebom, Sarajevom, Novim Sadom, Pritinom itd.
Na due distance u broju po pravilu se one nacionalnosti
koje imaju i najduzu tradiciju u migriranjima i najduzu urbanu kulturu.
Tako se stvaraju jezgra i nacionalnih centraliteta Srbi iz svih
a prc svega iz Bill. Ilivatske i Kosova idu prema Srbiji i Beo.
gradu i VOJVodini iNuvome SaJu, Hrvati iz Bill i Srbije prema Ilrvat-
skoj i Zagrebu, \Iuslimani iz Srbije, Crne Gore. Kosova i Makedonije
prema Bill i Sarajevu, dok Albanci iz \\akedonije, e rne Gore i juga
Srbije prema Kosovu i Pritini. Tamo gde se useljavaju pripadnici
fllanjinske u nacionalnosti. kao npr. Albanci II Beo-
gradu, Ljubljani. Sarajevu, Zagrebu itd .. \Iuslimani i drugi u
kim gradovima, da se ne bi asimilirali i time II sreJini ea
b lO
jezika. kulture i socijalnog razvoja, navodi na razmiljanje o otvaranju
kola na maternjem jeziku. te napori za njihovog nacionalnog
identiteta itd,
:5. Bill je emigraciono u Jugoslaviji je negativni
migracioni bilans prema drugim republikama i pokrajinama. po popisu
1981. godine, 397 .27 stanovnika. negativni migracioni saldo ima
sa razvijenim l!rratskom lica). Vojvodinom
( ,91 O), Srbijom bez pokrajina (72.971) i Slovenijom ( lica)
(T abda ::). Dok imigraciono u zemlji je Srbija bez
pokrajina. Zbog toga a i zbog teme o kojoj razgovaramo. ovo
zasluzuje \'ie paznje. Prema popisu iz 190 I godine u ovo
doselilo se 637399 stanovnika iz drugih republika i pokrajina i ino-
stranstva, razume se u svim periodima. Najvie se doselilo iz Vojvodine.
144.07:5 ili '; ukupno doseljenog, zatim iz BiH 111.0:28 lica ili
17,:5 ';, Hrvatske 110.704 ili 1]J Kosova I 10.67:5 ili 17.3 ';, Make-
donije :50.011 ili 7.0 I;. Crne Gore .. 7:55 ili 6,7 cr. inostranstva 24.299
ili 3,0 '; i nepoznato 30.066 ili 4,7 ';. to se vremena doseljavanja
najobimnije imigracije u Srbiji su nakon bO-tih godina. U periodu
1961 I % l. dolo je 363.239 stanovnika ili :56,8 'r Ukupno doseljenih:
samo II periodu 1976 1981. goJinc imigriralo je I 01.:50::. lica ili 15,9
Ukupno pridolog stanovnitva. Sa Kosova je u Srbiji dolo najvie
takode od 1961. godine u periodu 1961-1970. 34227. 1971 197:5.
22
7
92 i ]l!76-1 % l. godine 28 .. 617 stanovnika, a o migracijama nakon
1% I, godine neto kasnije
6 .. je hio i ostao' region Beograda koji je oJ ukupno
doseljenog stanovnitva u Srbiji bez pokrajina apsorbovao 404.394
47
stanovnika iz drugih republika i pokrajina, a to je 63,4 % ukupno dose-
ljenog u toj republici. Najvie je dolo iz Vojvodine (104.046 lica),
Hrvatske (90.517). BiH (75.191), zatim sa Kosova (41.955), Makedo
nije (::'7.::'60), Crne Gore (::'3.965), Slovenije (8.502), inostranstva
(16.620) i nepoznato (16.298 lica). U ovaj region iz Hrvatske je nasta-
njeno 81,7 ukupno doseljenog stanovnitva, iz Vojvodine 72,2
BiH 67,::' (ic, Slovenije 65,9 Crne Gore 56,0 Makedonije 54,5
Kosova 37,9 % (te 16,5 u region umadija i Pomoravlje, 15,3 % u
region Kraljevo, 9,8 u Podunavski region, 9,5 % u region Ni itd.),
inostranstva 68,3 % i iz kategorije nepoznatih 54,::' %,
7. Jo su intenzivnije migracije u okviru samog prostora Srbije, gde
broj preseljenog stanovnitva, po popisu 1981. godine, iznosi l.753.116
lica ili gotovo ukupnog stanovnitva Srbije (iz drugog mesta iste
optine 819.335 i iz drugih optina Srbije 1.943,781). Nastao je dra
tok naputanja sela (od 1953-1981. demografski bilans je
- 578.200 seoskih stanovnika) i agrara (od 1953-1981 poljoprivredno
stanovnitvo smanjeno je za 687.000 stanovnika) i tzv. demografski
slom srbijanskog sela depopulacija, starenje, osnovnih
demografskih struktura, a u skoroj i izumiranje ivota u
znatnom broju ruralnih naselja. Oeagrarizacija je preselila bioloku,
ali i socioekonomsku reprodukciju iz sela u gradove. U selima brdsko
-planinskog nastaju veliki socijalni lomovi i lomovi unutar
porodica sa dalekosenim nepovoljnim posledicama. Kod poljoprivred-
nog stanovnitva Srbije opadala je vitalna snaga: natalitet se snizio od
::'7,2 promila u 1953. na 5,8 promila u 1981. godini, opti mortalitet
porastao od 12,3 na 16,2 promila, dok je prirodni prirataj opadao od
14,4 u 1953. na -10,4 promila u 1981. godini (S. Livada, 1988).
Ovakva negativna tendencija reprodukcije stanovnitva koje je nemo-
rehabilitirati, je ne samo za Srbiju, nego i za
Hrvatsku, Sloveniju, Vojvodinu i BiH. Na drugoj strani, dolo je do
suvine i nekontrolisane koncentracije populacije u gradovima, gde
nastaju veliki problemi u svim sektorima urbanizacije: funkcionalnoj,
demografskoj i prostornoj. Urbanizacija kao ivota nije zahvatila
u jednakoj meri sve delove gradskih naselja zemlje, a to da u kvali-
tativnoj strani ovog procesa ne participiraju podjednako sve socijalne
strukture, dok u nacionalno meovitim gradovima i sve narodnosne
pripadnosti. Sve to pokazuje kako je u Srbiji, ali ne samo u njoj, dugo
vremena vodena pogrena politika u regionalnom, prostornom i urba-
planiranju.
S .. Od SOtih godina demografski problemi naroda i narod-
nosti, preseljavanja, postali su veoma osetljivi u drutvenom i
pogledu. Migracije su postale osetljivo i
kom upravo zbog toga to postoji bojazan da se, prela-
enjem i pokrajinskih okvira, menjati odnosi u strukturi
48
naseljenosti stanovnitva nacionalnosti. Na jednoj strani, na nekim
dolazi do homogenizacije nacionalnog sastava migracionom
komponentom, a na drugoj strani do heterogenizacije nekih prostora
pod uticajem preseljavanja i to preko zapoljavanja, kolovanja,
veza itd. Srbiju vie zanima aspekt ovog
pitanja, ona vidi opasnost od nacionalne homogenizacije Kosova (77,4
Albanaca 1(81) porastom albanskog stanovnitva i iseljavanjem Srba
iz te Pokrajine, ali strahuje i od opadanja broja Srba u BiH, HrvatskOj,
junoj Srbiji itd. Na toj osnovi uspela je da natu-
ri Jugoslaviji teze o stvaranju Kosova", "albanizacije
Kosova" .. "druge Albanije u Srbiji". "Vclike Albanije" itd kao navodno
damanje ideje tj .. od Prizrenske lige (1 :::;7:::;) i Bujanske konferenCije
( 1944).
9 Makedonija kao da jo vie vidi opasnost od broja Albanaca
(377 7::'6 ili 19.8 l; ukupnog stanovnitva republikc 198 L dok u zapo.
slenosti sa samo 6.7 ';}, i u zadnjih osam godina neprestano
pod navodnim agresivnim albanskim nacionalizmom problem
nataliteta Albanaca i njihovo "veliko" doseljavanje sa Kosova u njenu
teritoriju, pa je zbog toga strogo zabranila dolazak Albanaca, a prema
tamonjoj albanskoj populaciji preduzima niz mera na
kolovanja i javnog optenja na maternjem jeziku, zapolja-
vanja. dece itd. Svaki elementarni ljudski i ustavni zahtev
Albanaca okvalifikuje se kao kontrarevolucija. "Poplava" Albanaca
sa Kosova u veto je izmiljena kao napad na Kosovo i
Albance u toj republici. politika \\akedonijc ovaj "rnigracioni
val" i vii natalitet Albanaca kao navodnu tenju ove nacional-
nosti saetoj u ideji o stvaranju .,drugog Kosova u \\akedoniji", "druge
Albanije u \\akedoniji" i "Velike Albanije" BezbrOj je puta nakon
1981 godine ponovljena teza Ja je samo u optini Tetova zadnjih
godina dolo sa Kosova prcko IS .000 Albanaca.. Prema popisu iz
19151 godine, medutim, na celoj teritoriji te republikc sa Kosova se
doselilo 21.::'45 lica u svim razdobljima, a je doseljavanje zabe-
leeno u periodu 1946 1970 .. godine. dok od 1. VI. 1983. do 31. XII.
1987 godine. prema podacima prijavno-odjavnih slubi, sa Kosova u
\\akedoniju jc otilo svega 1.043 lica. \lakedonija je bila atraktivna za
Albance 50-ih i 60-ih godina kada je teklo intenzivno iseljavanje za Tur-
sku, a etapno je bila ova republika odnosno njen glavni grad
Skopje, tu je promenjena narodnost II Turke i lU su na ruke uzimane
karte i vize i u tu su svrhu nadlene slube radile i U vreme
nu kada ekspanzivno rastu zalaganja za rcdukcijom elementarnih ljud-
skih i ustavnih prava Alb:m:.lca u \\akedoniji, to nc moe biti
samo l iseljavanje se intenzivno nastavlja
u SAD, Turskoj, .\ustraliji i Koson!, i cilj je svih pritisaka nad tamo-
njom albanskom populacijom upra\'o iseljavanje iz te republike
10. Svako demografsko irenje Albanaca prema junoj Srbiji, sre-
dinjoj \1akedoniji i prema Titogradu .objanjava se .,irenjem naciona
karte Velike Albanije" (S Suvar. 1981) Na drugoj strani.
Albanci se neprestano optuuju da se sami uguraju u kulturni
i socijalni geto. Nakon 80-tih godina Albancima je strogo zabranjeno
da se useljavaju u srpska. pa i pomeana srpsko-albanska sela na
Kosovu. Na insistiranje predsednika srpske drave I. u selu
Batusima blizu Pritine nakon ruenja pred televizijskim kamera-
ma, albanska porodica sa 10 je proterana, dok na insistiranje
predsednika beogradske partijske organizacije D. na novo-
fabrici u tom selu nije primljen nijedan Albanac. To su
trajni segregacioni spomenici koje su podigli predstavnici srpske vlasti
i partije.
II. I Kosovo je i imigraciono i cmigraciono Za
i razumevanje strukture naseljenosti ove Pokrajine. posebno
nekih njenih delova. kao i nekih oblika sadanjih tokova migracija
stanovnitva. analiza neminovno treba da se protee na jedan dui
vremenski period. retrospektivno najmanje za period od 100 godina
od srpsko-turskog rata 1876-1878 .. pa do danas. Toje vreme velikih
doseljavanja na Kosovu i velikih iseljavanja sa njegovog po
nacionalnoj i verskoj pripadnosti. sa
uzrocima i posledicama. Nakon 1878. godine u cilju stvaranja
drave, srpska je vlast proterala sve Albance iz 504 sela i nekoliko
gradova okruga Ni. Prokuplje i Vranja. ali je emigrirao i jedan broj
Srba sa Kosova u Srbiju. Ovi migranti poznati kao muhadiri nastanji-
vali su se po periferijama kosovskih sela ili su pak osnovali nova sela.
I:::. Period dva svetska rata odlikuje se kolonizacijom srp-
skog stanovnitva iz Srbije. Crne Gore. BiH. Like. Dalmacije itd. u okvi-
ru poznate agrarne reforme koja nije imala za cilj likvidaciju ostataka
feudalnih odnosa i reenje socijalnih i ekonomskih problema nego
masovno iseljavanje Albanaca u Tursku i Albaniju u cilju stvaranja
teritorije odnosno .,srbizacije Kosova" (\1.
1981) Zemlja je uglavnom bila oduzeta siromanim Albancima i preko
:::00000 ha dodeljeno je ne samo kolonistima. nego i uglednim eko-
nomijama. poljoprivrednim kolama, crkvama i manastirima, vojsci, an
darima. optinarima. optantima itd. Uspelo se da se iz cele
Jugoslavije iseli oko 240.000 Albanaca (H. Bajrami. 1981). akolonizira
oko 65.000 Srba na Kosovu. krugovi nisu bili
zadovoljni rezultatima Srba i iseljavanja Albanaca. pa su zahtevali, da
sc isteraju svi Albanci najbrutalnijim sredstvima. i paljevine
njihovih sela i po gradovima. onako kako je Srbija sa
njima nakon 1878. godine. U tu svrhu angaovano je niz institucija i
pojedinaca. a najdalje su otili Srpski kulturni klub (1937) i Vasa
koji je 1937 istupio S3 pozn3tim elaboratom pod naslovom
50
. .Iseljavanje Amau ta", koji je posluio kao osnova za pripremu spora-
zuma za konvenciju jugoslovenske i turske vlade za iseljavanje
svih Albanaca iz stare Jugoslavije. Kako okolnosti vremena nisu ile u
prilog ratifikaciji konvencije i potpunom iseljavanju Albanaca,
odmall nakon Beograda. 3 novembra 1944
godine istupa sa drugim elaboratom, gde na jo faistoidniji zahte-
va Jugoslavije i to ne samo od Albanaca nego sada i od svih
drugih neslovenskih nacionalnUl manjina. Nemaca. Italijana i
Rumuna. Ideja o prostorima je dakle dosta stara i
upravo iz i kulturnUl krugova Srbije.
u novoj Jugoslaviji biti naimenovan za ministra vie resora. a 1<)87. go-
dine ga. povodom 90. godinjeg rodendana, Predsednitvo SFRJ
(predsednik Sinan Hasani ) odlikovati sa Ordenom jugoslovenske zvezde
sa lentom!
13 Period nakon II svetskog rata je veoma za migra-
cije stanovnitva unutar KosO\u. prema Kosovu i sa KOSOV3. Dugo
prikovano za porodicu i rodni kraj. posle 60-tih i posebno posle
70-tih godina. pojavom regionalnUl razlika u stepenu razvijenosti,
stanovnitvo Pokrajine sve je vie u tokove prostorne i soci-
jalne pokretljivosti unutar njenog prostora .. Po popisu iz 1981. mesto
rodenja je promenilo 474.::: 13 stanovnika ili :::9.9 Ukupnog stanov-
nitva (Jugoslavija 41.0 Slovenija 4
7
.2 J. pola od toga lokalne
migracije (unu tar iste optine). 37.5 'r meduoptinske kosovske migra-
cije. 10,6 iz drugih republika i Vojvodine i 0.7 iz inostranstva
(3..331 lice) Iz Albanije se doselilo 1.543 lica. od kojih danas na Koso
vu, prema podacima SUP-a. ivi 704 lica. Podatak da je u Pokrajini
300.000 albanskih emigranata. istican na zborovima Srba i Crnogoraca
i forumima. laan je za 4:::6 puta!
14. U procesu premetanja stanovnitva unutar Kosova preovladava.
ju migracije selo -grad. to se vidi i po tome to veliki broj sela belei
pad broja stanovnika (410 sela u periodu 1971-1981), dok gradska
naselja i opti nska sredita bele e sve demografski rast (udeo sta-
novnitva u naseljima sa preko 15.000 stanovnika porastao od 11,8
u 1948. na :::4,7 '; u 1981). Uzroci unutranjim preseljavanjima lee
pre svega u agrarnoj prenaseljenosti i u nedostatku infrastrukturnih
urbanih sistema, te objekata obrazovnog i drutvenog standarda. Inten-
zivne su i migracije, gde naputa sela brdsko.
-planinskih i nastanjuje se II selima i okograd-
skih sa povoljnim za ivot; u okviru ovih
migraCija su i enidbene migracije Osim ruralnog, impresivni
su i tokovi agrarnog eksodusa prelaskom poljoprivrednog stanovnitva
u nepoljoprivredne delatnosti preko profesionalne pokretljivosti i ko-
lovanja mladih generacija. ali i direktno. bez promene profesionalnog
i obrazovnog poloaja.
51
15 U prvim posleratnim godinama na Kosovu dolazi znatan broj
Srba i Crnogoraca kako iz oblinjih tako i iz udaljenijih Srbije
i Crne Gore kao kadrovi. ali i sa porodicama. Zapoljavaju se uglavnom
u drutvenim, administrativnim i kulturnim institucijama. kao to su
socijale. banke. uprava. trgovina. usluge. zavodi. optinske
slube. domovi kulture i zdravlja itd. Od kolske spreme su uglavnom
posedovale osnovne i srednje kole. dok je njihov veliki broj stekao
potrebne kvalifikacije uz rad. preko tzv kola i drugih
jeva. Imigracija stanovnitva ovih nacionalnosti poznata je uglavnom
kao druga .. kolonizacija" Kosova.
16. Do IV Brionskog plenul11a 1%6 malo je ko van Kosova. Srbije i
\Iakedonije znao za masovna iseljavanja Albanaca i drugih u Tursku kao
nastavak predratnih emigracija .. Ocenjuje se da se iz cele Jugoslavije
posle rata u Tursku iselilo 246.10(:; ljudi (P 0iushi. 197(:;1. To se izvodi-
lo od ostalih delova zemlje i ire. a motivi iseljavanja bili su
kao i predratni. samo to su modificirani i prilagodeni novim
uredenja T o je zapravo oivotvorenje elaborata V. Cu-
iz 1944. godine pod naslovom ,.'vlanjinski problem u novoj
Jugoslaviji" i veto pripremljenih velikosrpskih planova. Kao naj nepo
srednji pritisci za progon i iseljavanje Albanaca, osim mal tretiranja nedu-
nih seljaka i posebno malobrojne inteligenCije i prosvetnih radnika (do
vie bili su nasilno izjanjavanje za tursku narod-
nost. akcija prikupljanja oruja sa obrazloenjem da se Albanci navodno
pripremaju za oruani ustanak i .-".lbaniji. Prizrenski proces.
insceniranje tajnih .. organizacija, redukcija
prava upotrebe jezika i nacionalnill simbola. zatvaranje Albanolokog
instituta i kola na albanskom jeziku. isticanje albanske zastave na dan
nacionalnog praznika od strane organa bezbednosti da bi se uhapsili
nevini ljudi itd. Valovi iseljavanja za Tursku kao da su splasnuli pre
IV plenum a 1966. ..intervencijom" medunarodnih okolnosti i pre
svega protestima albanske emigracije u OU:\. Program partije koji je
donet krajem SO-tih godina tako de je imao svog uticaja na poboljanje
poloaja narodnosti. pa i na zaustavljanje emigracije Albanaca i drugih
u Tursku ... Pred licem sveta. Jugoslavija nije se mogla
vie zalagati za jednu tako isuvie srpsku stvar. kao to je vaskrsavanje
srpskog Kosova" (Sh 'vlaliqi.1906l.
17. Od IV Brionskog plenuma 1%6 godine Kosovo su da
naputaju Srbi i Crnogorci. ali i Albanci. \\uslimani i drugi. Istovreme-
no. nakon 70-tih godina u tu Pokrajinu su imigrirati
Albanci. Muslimani i drugi iz drugih zemlje. pre svega Albanci
iz \lakedonije. juga Srbije i Crne Gore posle otvaranja Univerziteta u
Pritini itd Nije da su Srbi i Crnogorci da naputaju Koso
vo od ustavnih amandmana 1968. godine i posebno od donoenja esta-
\'a iz 1974. godine. nego je proces usledio odmah nakon IV.
Brionskog plenurna. Posle ovog plenuma je proces nacionalne
i kulturne emancipacije Albanaca i njihovo ravnopravno tretiranje sa
Srbima i Crnogorcima u svim oblastima ivota i rada. pa se odjek tog
plenurna vie nego igde drugde pozitivno osetio na Kosovu i kod Alba
naca. Jedan broj pripadnika srpske i crnogorske nacionalnosti iz drav-
nog i aparata i kadrovi u privredi i drutvenim
delatnostima delom usled nesigurnosti zbog deformaCija i nepravdi
koje su prema albanskim gradanima i radnim ljudima. delom
ne mogavi da podnese ravnopravnost Albanaca sa njima. te zbog skra-
privilegija koje je pre 1966 .. godine imao -. je da naputa
Kosovo. Nije ua nemali broj odseljenog stanovnitva
tih nacionalnosti je kolonizacionog porekla. predratne i posleratne kolo-
nizacije .. S druge strane, razlike u razvijenosti Kosova i Srbije
i drugih zemlje sve se vie produbljuju. pa zbog
da nadu zaposlenje na Kosovu ljudi odlaze u razvijene regione Srbije,
Slovenije i drugde, a i migracije zbog individualnih i
razloga su normalna pojava kod svih bez obzira na nacionalnost i kon
fesionalnost Na strani. osim Beograda i drugih velikih gradova.
Srbija ima i nekoliko drugih privredno. ur?ano i kulturno
centara na jugu republike (Titovo Uice, Kraljevo. Kruevac.
Aleksinac. Prokuplje, Kurumljija. Leskovac, Vranje itd.). S obzirom
na njihovu blizinu, a u okviru intenzivnill migracija selo-grad. srpska
populacija Kosova kada da naputa selo preseljava se direkt-
no u te gradove Srbije. dok samo neznatno u kosovske gradove.
je situacija i sa Albancima koji se. sela juga Srbije, :-'lakedo-
nije i Crne Gore. direktno useljavaju u velike kosovske gradove. naro-
u Pritinu Iseljeni srpski seljak.zemljoradnik prodajom poseda po
veoma visokim cenama na Kosovu. kupuje ekonomske zgrade.
sredstva rada i zemlju u poljoprivrednim (po pravilu u oko-
lici gradova u Srbiji) po veoma niskim cenama u odnosu na prodajne:
te iIll ostaju ogromna sredstva za Srbi koji imaju dui urbal1l
ivota na Kosovu po pravilu se nastanjuju u velikim i udaljenijim
urbanim centrima Srbije, pre svega u Beogradu ili njegovoj okolini, jer
im pruaju mnogo udobnije i kvalitetnije uslove ivota i rada ..
l (:;. Iseljavanje Srba i Crnogoraca sa Kosova. koje i danas traje, poli-
strukture Srbije i Jugoslavije objanjavaju kao pritisak Albanaca
na njih zbog navodne tenje za stvaranjem Kosova" i
.. albanizacije Kosova" i to nije novo To je floskula.
Ne pozadinu te teze i rie karakter procesa
migracije. neiivljeno i neobrazovano kosovsko rukovodstvo je olako pri-
Iwatilo ocenu Srbije da se sve dok se iseljava ijedan Srbin i Crnogorac situ-
acija ne sme smatrati stabilnom, Srbi idu ne samo iz Kosova nego, kao to
smo naveli. iz svih drugih zemlje prema Srbiji i Vojvodini i njiho-
vim cen trima. pa se postavlja pitanje koji je taj . .ireden tizam" kOji'ih na to
S3
tera"! "Nepoverenje prema Albancima i deformacije u odnosu prema nji-
ma, srpski nacionalisti su pred srpskim i crnogorskim masama objanjava-
li ,kao narodnu zatitu srpskog i crnogorskog ivlja na Kosovu i Meto-
hiji', kod ovih masa na njihovoj dravotvornosti i dunosti
da Kosovo od Albanaca. Na ovoj liniji su organi dravne bez-
bednosti objanjavali ekonomsku migraciju Srba sa Kosova kao posle-
dicu pritiska Albanaca koji su u to doiveli veliki priti-
sak ovih organa" (H Hoxlu, stanje odudara od
kvalifikacije da Srbi i Crnogorci odlaze sa Kosova zbog pritisaka Alba-
naca. "pritisak" i ,.diskriminacija" kao da su postale preblage,
poto su u poslednje vreme zamenjene .,teror". "genocid".
,.faizam", .,istre bljenje .. i td Ove poli svakidanjice zaista su
veoma teke. vredaju albanski narod jer se on nastoji prikazati kao
genetski sklonim za antisocijalne radnje i zlodela, ali se na izgova-
raju bez ijednog argumenta. Albanci su proglaeni deurnim kriv-
cima za sve i sumnjivom nacijom u J ugoslaviji, se i katego-
rija .,potenih Albanaca". '
19. Nikako ne moe da stoji ocena da su Srbi diskriminirani u zapo-
slenosti u drutvenom sektoru od 70-tih godina i to od
za ona radna mesta koja to nuno trae. Naprotiv, od tih
godina pa do danas apsolutni broj zaposlenih Srba u drutvenom
sektoru u stalnom je porastu: 1970. g. 32.739, 1980. g. 45.183 i 1986.
g. (1970-1986. porast za 47.9 (J. Stopa zaposlenosti 197 Lg.
kod Srba iznosila je 14,3. kod Crnogoraca a kod Albanaca 5.8
i kod Turaka 5,0 (pokrajinski prosek 7.8). dok 1981. g. taje stopa pora-
sla kod svih, ali je daleko kod Crnogoraca (n,5) i Srba (21,5)
nego li kod Albanaca (9.3) i Turaka (17,9) prema pokrajinskom prose-
ku od 11.1. Stanje i odnos zaposlenih u drutvenom sektoru 1971. g.
je svaki 4,3 Crnogorac, svaki 6,9 Srbin, svaki 9,4 i svaki
16,7 Albanac (pokrajinsko prosek svaki 12,6), dok 1981. g. u tom sek-
toru na Kosovu zaposlen svaki 3,6 Crnogorac, svaki 4,5 Srbin, svaki
5,5 svaki 10.7 Albanac i svaki 11,5 Musliman (prosek za Kosovo)
8,9). Srbi i Crnogorci najvie su zaposleni u drutvenim aktivnostima, u
upravi. administraciji. bankarstvu i knjigovodstvu. socijalnoj i zdravstve-
noj zatiti. SIZ-ovima, zatim kao osoblje, u trgovini, uslugama,
ugostiteljstvu, tc u sekundarnim delatnostima. Njihov udeo
II pamenu tim aktivnostima, preteno tercijarnog i kvartarnog sektora
Jaleko je iznaJ proseka za Pokrajinu, Jok je ispod tog proseka u primar-
nim sektorima delatnosti (poljoprivredna zanimanja) i u zaposlenosti
u inostranstvlL Albanci su. medutim. vie zastupljeni u primarnim
niskoproduktivnim delatnostima i u zaposlenosti van pokrajine (u
stranim zemljama i po J ugoslavijiJ. dok su u sekundarnim i
tercijarnim i kvartarnim aktivnostima daleko ispod proseka za Kosovo.
iako ogromnu stanovnitva.
54
Srbi i e rnogorci spadaju medu najurbaniziranije nacionalnosti na
Kosovu. GoJine 1961. u gradovima je ivelo 36,3 'i Crnogoraca i
'i Srba, dok se u 1981 ti udeli na 70.0 'r kod Crnogoraca i
38,1 '; kod Srba. Albanci imaju najniu stopu urbanizacije u Pokrajini:
1961. godine 16,7 e>; i 1981. ri njih bilo je nastanjeno u gradskim
naseljima (pokrajinski prosek 19,7 rr i (i). Za razliku od Srba i
Crnogoraca koji ive u jezgrima gradova i preteno u drutvenim stano-
vima. dakle urbanim ivotom. Albanci su vie nastanjeni na periferi-
jama tih naselja i uglavnom u privatnim bez osnovnih
elemenata urbanih sistema ... ivota .. U okviru
urbaniziranog prostora Pritine npr od ukupno 8075 stanova u
drutvenom vlasnitvu (1 pokrajinskog fonJa). po popisu iz 1981.
godine, 3334 ili 41 pripadali su Albancima (prema 70.1 > u stanov-
nitvu grada), 3055 ili 38 Srbima (15.6 rc U stanovnitvu). 903 ili
II ec Crnogorcima (3.8 u stanovnitvu). ili 3 \lus1imanima
fr U stanovnitvu). 129 ili Turcima (1. 7 rc U stanovnitvu).
54 ili l Romima (4,7 u stanovnitvu). 89 ili l 'Ic Jugoslovenima
(0.4 f-;' u stanovnitvu i 7 ili 3 ostalima (prema 1,4 Sc u stanov-
nitvu). Najvie su drutvenim stanovima raspolagali Crnogorci (84.7 S{ ),
Jugosloveni Srbi (70.3 Sd i Muslimani (60.5 'r). dok najmanje
Albanci (26,9 fi) i Turci (35.9 rd (Socioloka studija grada Pritine,
Ekonomski institut. Pritina 1986)
I. Nakon 19t>1. godine na osnovu odluke Izvrnog skuptine
SAP Kosovo. Pokrajinski sekretarijat za unutranje poslove i Pokrajinski
zavod za statistiku preko prijavno-odjavnih slubi optinskih sekretarija,
ta unutranjih poslova Kosova. od l. juna 1983. g. na organizovan
prate sve odlaske ljudi sa Kosova u druge SR i SAP Vojvodinu i
sve dolaske u njegovom "iz drugill republika i Vojvodine.
Evidencija je Podaci se prikupljuju po vie obeleja: po
narodnosti. polu. starosti. aktivnosti, zanimanju i radnom odnosu.
kolskoj spremi i stepenu obrazovanja, razlozima odjavljiva-
nja i razlozima prijavljivanja. po optinama i regionima nastanjivanja
njgranata itd. Te podatke je teko prikupiti i tzv. dubinskim anketnim
istraivanjima ; njihova je velika vrednost u torne to se svaka individua
pita zato migrira. da ih prikuplja drava, podaci su za internu
upotrebu i nisu dostupni javnosti. Prema tim podacima od polovine
juna 1983. do 31. decembra 1987. Kosovo je napustilo lice, a
u nju se doselilo lica. to da je migracioni bilans negativan
za .309 stanovnika. Pregled po nacionalnosti i godinama odlaska i
dolaska vidi se iz tabela bl'.. 3 i ..1- Prilikom iznoenja ovih podataka,
o iseljenim licima sa Kosova. ima i velikih manipUlacija i to i
u najviim dravnim i partijskim forumima. Na sednici predsednitva
CK SKJ i predseunitva PK SK Kosova od I oktobra 1988. u Pritini
na primer predsednica Kaqusha J ashari iznela je precizno podatak da
55
je od 190 I. godine do danas iseljen 25.661 Srbin i Crnogorac. dok
na istoj sednici sekretar CK SKS Zoran iznosi da je za isti
period Kosovo napustilo 31.000 Srba i Crnogoraca. je za 5.339
lica
,') evidencija iseljenih i doseljenih lica otkriva posve
druge motive od onih to ih iznose dnevna politika i sredstva masovnog
komuniciranja. Naime, pripadnici svih nacionalnosti izjavljuju da odlaze
pvenstveno zbog ekonomskih razloga. gde zaposlenje, a
procenat ovog motiva u periodu od 1983 -1987. se od 47,0 'c
kod Srba do 73,6 (>; kod Albanaca, zatim zbog razloga,
gde se procenat ovog motiva od ,; kod Albanaca do 47,7
kod Srba, dok procenat kolovanja kao razlog odlaska je veoma nizak
i se od 0,6 kod Roma do 6,7 (2 kod \juslimana. Iz ostalih
razloga, gde su evidentirani pritisci kao motiv naputanja Kosova. od
1983-1987. godine odlazilo je ukupno 14 lica (ll Srba, 2 Crnogorca
i jedno lice iz redova .. Ostalih") Pregled odlaska stanovnitva sa Kosova
u druga zemlje po motivima odlaska najbolje se vidi iz tabele
br. 5
23 Zanimljivo je da i kod doseljenih lica iz drugih na Ko-
sovo preovladava ekonomski motiv i njegov procenat se od (;
kod :"Iuslimana do 3 7.5 (r kod Roma. zatim slede razlozi.
se udeo u ukupnom broju doseljenih od 33.3 (i kod .. Ostalih"
do 60,9 kod Roma, dok razlog kolovanja je procentualno
kod Albanaca (11.1 r;). a najnii kod Roma (1.3 Interesantno je
spomenuti da u evidencije prijavno-odjavnih slubi
SUP-a za lica koja dolaze na Kosovo iz drugih uopte ne figu-
rira .. ostali razlog". tj pritisak. pa zbog toga i nema podataka i nema
evidentiranih lica. Pregled doseljenih iz drugih na Kosovo po
razlozima dolaska vidi se iz tabele br. 6
24. Iz pregleda motiva iseljenih i doseljenih lica vidi se da je o
istim razlozima kod stanovnitva svih nacionalnosti. Radi se o slobod-
nim kretanjima ljudi iz ekonomskih. obrazovnih i indivi-
dualnih motiva, dok okupljanje iz nacionalnih razloga prema
kao opta karakteristika u zemlji treba tek
Za odlazak iz psihoze straha i tzv. motiva, koji se sigurno ne
mogu negirati. treba vriti dublja socioloka i druga istraivanja.
Odgovornosti za to medutim u okviru optih i drutvenih
tokova u Jugoslaviji ne mogu biti liene niti birokratije i nacio-
nalni lideri.
Interesantno je da su svi drutveni i subjekti Kosova.
Srbije i J ugosla\ije preokupirani iseljavanjem Srba i Crnogoraca sa Koso-
va. dok odlazak ostalih. Albanaca. pre svega. nikoga ne. zanima. to se
dolaska na Kosovo drutvo je prebkupirano samo
pitanjem dolaska Srba i Crnogoraca, pri tome i ocene za koje
56
se unapred zna da nisu ostvarljive . dok u motive dolaska Albanaca iz
van kosovskih niko se ne uputa. kao to niko nije ni jednim
danom zatvora kanjen to se Albanci u Srbiji maltretiraju. obijaju im
se radnje (267 od 1984-1(87) i bojkotuju usluge. :\ikoga ne
zabrinjava to Albanci bez povratka odlaze iz \bkedonije u Tursku.
iz Ylakedonije i Crne Gore u SAD i sa Kosova i drugih u zem-
ljama razvijene Evrope. Prema podacima Drutva za ugroene narode
(Gesellschaft fur bedrohte Volker) u Gottingenu u poslednjih 15 godina
iz ekonomskih i razloga 250.000 Albanaca emigriralo je iz
njihovih ognjita (1000000 u SR 600000 u \ajl:arsku.
40.000 u druge zapadne zemlje i 50.000 II scwrna Jugosla-
\ije)
26. Dolazak Srba i Crnogoraca na 1-:.000vo stimulie se po vie osno-
va oel zapoljavanja i to na primamljiv:.! i dobro radna mesta
do obezbedenja stanova. besplatnih placeva. beskamatnih
kredita itd. L okviru tzv. Jugoslovenskog programa kao I-:.osovu
zagovara se politika dolaska .. mozgova". a to su do sada policija i sudci.
:\a drugoj strani. podrava se i sprovodi politika zapoljavanja Albanaca
kao .. robova" u drugim na radnim mestima koje odbijaju
radnici (kao i u inostranstvu). a koja su manje iziskuju
napor i ostavljaju negativne tragove na radnu
kondiciju i ivot. T o su uglavnom rad na mesta u tekoj industrij i.
metalurgiji. gradevinarstvu. ugljenokopima, kOll1unalijama
itd. U okviru jugoslovenskog programa rade se konkretni razvojni pro-
grami za mesne zajednice sa nacionalno mesovitim sastavom, a to
samo za Srbe i Crnogorce. Z njih je od 1987. g. formirano i nekoliko
optina (Zubin Potok, trpce i timlje, a u toku je formiranje i drugih
optina). u kojima je odmah podignuto nekoliko industrijskih objekata.
dok u optini Malievo kao jedinoj novofonniranoj optini gde dominira
albansko stanovnitvo od osnivanja 1985. g. nije podignut nijedan
industrijski objekat. I tako se niu segregacioni spomenici sa veoma
tetnim ekonomskim i posledicama.
Za srpske i crnogorske, ali i turske nacionalnosti formi-
raju se odeljenja i sa 2-J O i broj tih tzvo patuljastih odeljenja
iznosi ukupno oko 500, dok se na \Iedicinskom fakultetu i drugim
odsecima upisuju preko broja a .,prekobrojne"
i bez prijemnog ispita. Od 1988. g .. je da deca srpske i crno
o
gorske nacionalnosti u osnovnim i srednjim kolama pohadaju nastavu
samo u prvoj smeni (pre podne). dok albanska deca posle podne. Srpska
deca i roditelji postavljaju ultimatumne uslove da ukoliko alban-
ske nacionalnosti ne napuste kole. to oni i iseliti
sc sa Kosova i tim se zal1tevima udovoljava: osnovci albanske narodnosti
nastavu u privatnim Priluja. optina
Zahtevaju i promenu naziva meovitih kola koje nose imena poznatih
57
Tabela l
Migracije (doseljeno i iseljeno ) stanovnitva republika
i autonomnih pokrajina, po popisu 1981 godine
Doseljeno: SFRJ BiH Crna
Iseljeno : (ukupno) Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija bez Kosovo Vojvodina
pokrajina
BiH 538,602 9.480
Crna Gora 105.490 19.822 228.843 4.896 33.530 111.828 5.015 145.010
Hrvatska 291.809 46.497 5.477
9.416 3.678 2.211 42.755 13.021 14.587
\lakedonija 88.405 6.034 1.441 4.513 48.745 110.704 2.094 73.779
Slovenija 57.570 5 . .330 728 8.886 3..118 50011 5.600 13.315
Srbija van pokrajina 291.070 38.857 14.021
33,\76 1.314 12.988 474 3.560
Kosovo 166.972 5.690 8.261 40.675 36.681 16.236 22.668 121.932
Vojvodina 220.415 19.1 OO 5.703 8.256 21.245 2.577 110.675 10.268
39.483 4 .. 921 5.488 144.075 1.645
SFRJ (ukupno) 1.760.333 141.330 45.111
368.735 77.248 111.905 583.036 50.517 382.451
Izvor: Saoptenje br. 26, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 3. 2. 1984.
Tabela 2
Migracioni bilans (+ ili stanovnitva izmedu republika i
autonomnih pokrajina, po popisu 1981. godine
TeritOrija za koju Razlika BiH Crna
se iskazuje Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija bez Kosovo Vojvodina
migracioni bilans doselj. i
pokrajina
iselj. st.
BiH - 397.272 + 10.342
Crna Gora - 60.379 - 10.342 - 182.346 + 1.138 28.200 72.971 + 675 125.910
Hrvatska + 76.926 +182.346 + 3.939
3.939 - 2.237 - 1.483 - 28.734 4.760 8.884
Makedonija l Ll57 Ll38 + 2.237 + 4.373 - 15.569 70.029 + 6.162 - 34.296
Slovenija + 54.335 + 28.200 + 1.483 4.373 - 1.804 - 13.330 + 15.645 8.394
Srbija bez pokrajina + 291.966 + 72.971 + 28.734 + 15.569 + 1.804 - 3.248 + 2.103 + 1.928
Kosovo 116.455 675 + 4.760 + 70029 + 13.330 - 3.248 + 88.007 + 12.143
Vojvodina 162.036 + 125.910 + 8.884 6.162 15.645 - 2.1 03 - 88.007 8.623
+ 34.296 + 8.394 1.928 - 22.143 + 8.623
Isti izvor.
58 59
Tahcla 3
Broj iseljenih lica iz SAl' Kosova u druge republike i SAP
Vojvodinu od I Vl 1903 do 31 XII 19137 godine. po nacionalnosti
i godinama iseljenja
19133 19134 19135
i\acionalnost
19136 19137 19133 19137
Broj
, ..
Broj Broj
( (
(.,'
Broj
(.
Broj
r I
Broj
Albanci 1.313 24.6 2 145 26.1 1.1370
Srbi 2.453 45.9 3.673 44.7 3.336
25.6 1.9133 26.6 11352 30.9 9 .. 163 26.7
Crnogorci 469 e -;
572 6.9 425
45.7 3 I b 7 42,7
313.0 14.921 43.5 .1
Turci 57 1.0 44 0.5 14
5.13 434 5.13 399 6.b 2.299 6.7
Muslimani 313 5.8 641 7.8 701
0.1 16 0.2 16 0.2 147 0.4
Romi .355 6.6 605 7..3 569
9.6 724 9.7
6' .)
.:l_ 10.5 .3.011 13.7
Ostali .375 7,0 520 6.3 .376
7.8 643 8.6 492 13.2 2.664 7.7
5.1 461 6.2 314 5.2 2046 5.<)
Ukupno 5.335 100,0 8.200 100.0 7 .. 291
100.0 7.4413 100,0 5.977 100.0 34.251 100.0
Izvor' Iseljclla lica sa Kosora i doscljclla lica Ila Kosora, Bilteni 25. 50.
72 i 109. Pokrajinski zavod za statistiku, Pritina 1984-1988 (Za inter.
nu upotrebu).
Tabela 4
Broj doseljenih lica u SAl' Kosovu iz drugih republika i
SAP Vojvodine od I. VL 1983. do 3 L XII. 1987. godine, po nacional
i godinama doseljenja
1983
1985
1986 19137 19S3--19b7
Broj
,"
Broj

Broj
(
(.
Broj Broj Broj
(
Albanci 6613 46.1 1.425 49,8 1.375
Srbi 386 26.6 741 25,9 737
47.7 1.JOl 49.0 L013 -1-13.1 5.71'2 32.6
Crnogorci 120
8 ' 135 4,7 112
25.5 644 24.2 500 23.7 3.001:> 25.1
Turci 55 3.7
3.0 8' 3.1 7-.+ 3.5 524 4.3 52 1.8 14
I .'
Muslimani 80 5.5 256 8.9 302
OA II OA 7 0.3 13LJ 1.1
Romi 53 3.6 117 4.0 141
10A 21:>7 10.8 2313 11.3 l 163 9.7
Ostali 136 5,9
I' , J_
4.6 1913
4.b 143 5,3 144 6.13 5ge 5.0
6.::; 11:>5 6.9 127 6 .. 0 72b 7.9
Ukupno 1.4413 100,0 2.858 100,0 2.1:>79
100.0 :'.654 100.0 2.103 100.0 11.942 100.0
Isti izvor.
60
61
Tabela 5
Iseljena lica iz SAP Kosova u druge republike i SAP Voj-
vodinu od I VL 1983 do 31. XII. 1987 .. godine, po nacionalnosti i
motivima odlaska
Ekonomski kolovanje
Ostali
razlozi
Broj Ukupno Zapo, Povoljni Ostali kolo- Odseljen Sklapanje Ostali Pritisci
Nacionalnost slenje materi, kolo- vanje kod braka
jalni vanje dece dece
uslovi
Broj 9.163 6..l81 272 311 n9 8 1 .. 042 958 172
Albanci
'ir 100,0 67.4 2,9 " " 2,3 0,0 lU 10A L8
.),.)
Broj 14.921 4,906 1.370 770 762 109 3.947 2.602 584 II
Srbi
Sic 100,0 32,8 9,1 5,1 4,5 0,7 26,4 17.4 3,9 0,0
Broj 2,299 803 210 173 l31 15 584 260 221 2
Crnogorci
r;1c 100,0 34,9 9,1 7,5
5.6 0,6 25.4 lU 9,6 0,0
Broj 147 73 7 5 5 33 18 6
Turci
100,0 49,6 4,7 3,4 3,4 22.4 12,2 4,0
Broj 3.011 1.503 159 143 185 4 605 248 164
Muslimani
C:1c 100,0 49,9 5,2 4,7 6.1 0.1 20,0 8,2 5.4
Broj 2.664 IA97 100 80 16 2 576 344 46
Romi
Sic 100,0 56,1 3,7 3,0 0,6 0,0 21,6 12,9 L7
Broj 2.046 664 212 140 89 23 597 182 138 I
Ostali (
100,0 32.4 10,3 6,8 4,3 1,1 29.1 8.8 6.7 0,0
/C
Broj 34.251 15.627 2.330 1.625 1.317 161 7.384 4.612 l.l 01 14
Ukupno
()C
100,0 45,6 6.8 4.7 3,8 0.4 2L5 13.4 3.4 0,0
Izvor: !seljena lica sa Kosova i doseljeIla lica na Kosovo. Bilteni br. 25.
50, 72, 89 i 109, Pokrajinski zavod za statistiku, Pritina 1984-1988.
62 63
Tabela 6
Doseljena lica u SAP Kosovu iz drugih republika i S.-\P
Vojvodine od I VI 1903 do 31. XlI 1907. godine. po nacionalnosti i
motivima dolaska
!'acionalnost Broj Ukupno Zaposlenje
Broj 57S:2 :2.03S
,\lbanci

100.0 36.0
Broj 3 om; I 14:2
Srbi
(.
100,0 37,LJ r
Crnogorci
Broj 5:24 201
(I
100,0 30,3 e
Broj 13LJ 51
Turci
100,0 .36,6
Broj I 163 .3 Sl)
\Iuslimani
100.0 33,--+
Broj 59S 150
Romi
100,0 25,0
Broj 72'0 26:2
Ostali
100.0 35.
l
J
Broj l L942 -1-:233
Ukupno
100.0 35,4
Izvor: Iscijella lica sa l\.osora i close/jellu lica Ila l\.OS()'O, Bilteni br. :25.
50. 72, '09 i 109. Pokrajinski zavod za statistiku. Pritina 1984-1908
Napomena O doseljenim licima iz drugih republika i Vojvodine za
.. Ostale razloge", gde su pritisci. nisu prikupljeni podaci (')
Ekonomski kolovanje
Povoljni Ostali Odseljen Sklapanje Ostali
materij alni kolovanje kod dece braka
uslovi i kolovanje
dece
511 557 644 lA72 448 112
8,8 9,6 lU 25,4 7,7 1.9
]09 264 ]Ol)
805 313 106
6,:2 S,7 3,6 :29,4 10,4 3,5
14 65 42 116 n 14
2,6 12,4 8,0 22.1 13,7 2,6
13 15 6 :26 26
'J
-
9.3 10,7 4.3 18.7 18,7 ],4
80 198 43 ]95 183 49
6.8 17.0 3,6 16,7 15.7
4 'J
,-
27 48 o :276 74 15
4,5 8.0 1.8 46.1 1:2.3 2,5
33 9] 26 ]63 127 26
4.5 12,5 3,5
") ') ,
--,.) 17,4 3,5
9:27 1,238 904 3.133 L243 324
7,7 10.3 7,5 26.2 10,4
') 7
-,'
65
boraca kraja. albanskih prosvetitelja i humanista. Sve se to na insi-
stiranje srpsko-crnogorskih rukovodilaca na Kosovu i van njega. a karije-
optinska birokratija to odmah prihvata. Za sve te podvojenosti.
medutim, pred jugoslovenskom okrivljuju se Albanci.
::i::. Na Kosovu i prem;] Albancima u eksp;]nziji su metoJi o
jim posledicama niko ne misli. kao to i nema mudre politike koja misli
o konsekvencijama vie od 584.000 Albanaca koji su od 1981. g. do
danas proli kroz policijsku represiju prekrajno,
itd.) tj. dnevno uhapeno ::00 IjuJi, uglavnom mladih do 25
goJina starosti. To je broj koji se odnosi samo na kosovske Albance, a
koliko je njih uhapeno u !vlakedoniji. Crnoj Gori i junoj Srbiji, tek
treb;] saznati. Primena zakona neverovatno je diskrepantna za ista Jela:
za Albance sankcije su preko 10 puta stroije (maloletnik Albanac iz
sela Plemetin za pokuaj silovanja maloletne Srpkinje kanjen je sa 10
godine zatvora. Jok je punoletnik Srbin iz Starog Sela za silcvanje malo-
letne Albanke kanjen samo jeJnom godinom zatvora).
::9. Pod parolom iseijavanja Srba i Crnogoraca, Srbija.
ali i vie saveznih foruma. Kosovo kao specijalnu zonu, ele
sve Ja ree na utrb vitalnih interesa Albanaca donoenjem specijalnih
zakona (o jeziku, zastavi. kupoprodaji itd) i to uvek bez uvaavanja
miljenja Albanaca, prema njima Jiferencijaciju inkvizi-
torskog karaktera. Protestna okupljanja gotovo pola miliona Albanaca
Kosova u novembru 19t>t>. g. bila su poslednja opomena da tako vie
ne moe.
Diskusija
Rudi Rizman: Nemam nekih posebnih pitanj;]. jer ako mogu d;] pre-
voJim ono to je drug Maliqi kazao u jednu socioloku misao, onda tu
postoji konvergencija naeg stanovita.
Istakao bih misao koju sam sve do u posleJnje vreme Josta ignorisao.
a odnosi se ne tezu iz referata koja sa srpske paci-
fikacije Kosova. Ja se preko Jruge nacionalne drave. preko
svoje manjine i preko odredene reorganizacije jugoslavenske federacije
na neki postigne krajni cilj. \lislio sam Ja je to jeJna utopijska
konstrukcija ali moram da sam od svojih srpskih drugova intelek-
tualaca dobio protivargument koji govori o pacifikacije.
u vidu ono to se Jesilo u Izraelu. naime da se jedan narod posle
hiljadu godina opet vrati na svoju zemlju. i to u jednoj civilizacij-
skoj funkciji. je racionalno objasniti i razumeti tako da se u
potpunosti slaem s imitiranja jednog modela, jedne para-
66
digme koja bi bila za jugoslovenske razmere i koja bi imala
Josta sudbonosnije efekte. nego to ih je imalo Jevreja u Pale.
stinu.
Druga intervencija je vie ili manje pitanje: Da li bi mogao drug
\laliqi svoj referat proiriti na poloaj, odnosno sudbinu albanskog
naroda u Makedoniji. e kakvoj se funkciji, verovatno otva-
ra pitanje poloaja Albanaca u Makedoniji.
Shkelzen Maliqi: e vezi s onim to je rekao Rudi Rizman oko opcije
pacifikacije po uzoru na Izrael, rekao bih da ovde postoje
da se ona ostvari, jer Kosovo je deo Srbije S tim to ne
moemo zanemariti medunaroJni faktor. Kao to Izrael nije mogao da
bude stvoren bez strane intervencije nije ga svojim snagama stvorio
sam jevrejski narod nego je stvoren dogovorom velikih sila i njihovim
orujem - tako je i u naem vaan i presudan internacionalni
faktor. I upravo zbog ove okolnosti meni se ova opcija neo stvar-
ljivom Jer. da bi pacifikacija Kosova bila trebala bi Jugoslavija
(ako bi ona uopte postojala) i njeni delovi da bude pokorena oJ stranih
sila. pa Ja se onda pod njihovim protektoratom obavi taj prljavi posao.
e Jananjim okolnostima Illi se to neostvarljivim,
\!oda s tahom ekstremni nacionalisti u Beo-
graJu ili emigraciji. ali zamislite koje sve balkanske, evropske i svetske
konsekvence to podrazumeva pa vam odmah postati jasno da su to
projekti za vremena opteg haosa.
Isuf Berisha: Progovorio bih o pitanju Albanaca i \lakedonije. Ovom
prilikom bih rekao otprilike ono to stoji u mom referatu - naime da
je sada poloaj Albanaca u \lakedoniji takav da su zapravo ostavljeni u
milost samovolji makeJonske birokracije koja svoj poljuljani poloaj
pokuava Ja stabilizira time to socijalni revolt kanalizira prema tzv.
albanskoj pretnji. Toliko skicirano.
Fehmi Agani: Rekao bih dve primedbe odnosno sugestije na ono to
je Shkelzen izneo. Osnovna teza je teza o Kosovu kao katalizatoru neke
krize u Jugoslaviji. On je dodue rekao da bi kriza postojala u mnogim
sutinskim aspektima i nezavisno od Kosova a ipak Kosovo je u izves-
nom smislu katalizator. J a bill insistirao na izvesnoj relativizaciji ovog
koncepta katalizatora.
Kosovo je b godina jedno oJ osnovnih tema II ivotu
Jugoslavije. Prema tome nisu to samo demonstracije 1981 godine.
Mnogi problemi koji se predstavljaju kao kosovski niti niti imaju
reenje na Kosovu. Kosovo, zapravo mnoga zbivanja na Kosovu se
izazivaju da bi se izmanipulirala Ja bih samo da podsetim sve olle koji
su paljivije pratili nau situaciju. svakog plenuma Saveza komu-
nista Jugoslavije uvek je morala Ja predhodi neka serija incidenata na
Kosovu, jer se preko toga htelo neto drugo to nije bilo
67
neposredno pitanje Kosova. Mnogi problemi se na Kosovu prosto loci-
raj1.L
l drugo. ne radi se o primedbi. eleo bih prosto da istaknem jedan
mitski pristup Kosovu koji apstrahira, rekli bismo stavlja u zagrade
narode Kosova i interese tih naroda, nego se jednostavno pristupa Koso-
vu sa ciljem realizacije nekih drugih ciljeva. Ovaj mitski pristup nije
naravno jedino dananji, niti je to vezano samo za jednu ili drugu narod-
nost. I albanski nacionalizam je stvorio svoje mitove o Kosovu. Npr.
poznati mit o Kosovu kao koljevci iptarizma itd ..
4.
Shkelzen Maliqi
Kosovo kao katalizator jugoslovenske
krize
l Kao to se vidi iz naslova. u ovom radu zastupati tezu da je
problem Kosova odigrao funkciju katalizatora jugoslovenske krize.
Katalizatori su, kao to je poznato iz hemije, supstance koje menjaju
brzinu hemijskill procesa. ili im daju smer, ali se kod toga
same ne menjaju. Prema ovoj analogiji problem Kosova mogli bismo
posmatrati i od aktuelnill kriznill procesa u Jugoslaviji. u
smislu da ovi imaju druge temeljne uzroke. sa dinamikom
odvijanja. Kosovo je tu samo spoljni procesa koji su se ionako
morali odvijati, samo sporije i sa moda neto smerom.
2. U to da jugoslovenska kriza u biti nije neposredno zavisna od
Kosova moemo se uveriti i prostim misaonim eksperimentom u kojem
se jedan od krize, u ovom problem
Kosova, sasvim eliminie iz razmatranja. Neka, dakle, za trenutak zami-
slimo da Kosovo vie nije deo Jugoslavije, ili da je tamo sve u najboljem
redu, da nemarno sve one zamrene probleme koji potresaju ovu pokra-
jinu i koji se na ovaj ili onaj reflektuju u drugim krajevima zemlje.
Da li bi u tom Jugoslavija bila manje u krizi? Mislim da se
sloiti da bi Jugoslavija bez Kosova ili sa mirnim Kosovom svakako bila
liena najotrijeg unutranjeg kont1ikta, ali da kriza federacije zbog toga,
u mnogim vanim aspektima njenog opstanka ne bi bila mnogo manja.
I bez Kosova imali bismo istu ovu alosnu sliku oko nas, od krize siste-
ma. etatizma i borbe za preraspodelu vlasti do
krize modela socijalizma koji zavrava u voluntarizmu i
pojave ekonomskog ostapbenderizma kao u aferi Agro-
komerc i drugim znanim i neotkrivenim aferama. U mnogim bitnim
aspektima jugoslovenska kriza moe se dijagnosticirati i bez Kosova.
3. Ovom analogijom, da ne bude nesporazuma, ne elim nipoto
da umanjim problem Kosova, niti da odgovornost za kosovski deo
krize posredno prebacim na celinu Da Kosovo nije ozbiljan problem,
on ne bi mogao posluiti kao katalizator krize. Ne bi trebalo biti
dVOjbe oko toga da je kosovski problem inherent no uklopljen u optu
krizu. Samo je problem Ll tome na koji je inherentan. Ovo pitanje
postaje utoliko kada se zna za tendenciju koja ide u drugu
krajnost i koja ceo teret jugoslovenske krize nastoji da prebaci na
69
Kosovo, odnosno na Albance, kada se oni tretiraju kao neka vrstajugo-
slovenskih idova ili trojanskog konja koji podrivaju i razaraju Jugo-
slaviju. Tu se, razume se, radi o jednoj velikoj manipulaciji.
4. Inherentnost kosovskog problema i njegova funkcija katalizatora
mnogo se jasnije ocrtati i razumeti ako Kosovo i Albance posmatra-
mo kao neku vrstu ugrade ne anomalije u svim dosadanjim jugosloven-
skim sistemima. Radi se o poloaju Albanaca u jugoslovenskoj fede-
raciji, o stepenu njihove integrisanosti u nju. Kosovski problem mogao
je da poslui kao katalizator globalne krize zato to se odranije nije
Fronaao adekvatan za integraciju Albanaca u Jugoslaviju. Branko
Horvat prvi je javno ukazao na ovu anomaJiju u konstituciji jugosloven-
ske federacije. ukoliko se ona jo preteno odreduje kao drava junih
Slovena. Horvat smatra da se Albanci ne mogu integrisati u jugoslo-
vensku federaciju, ako ona ne postane ujedno i jezgro balkanske fede-
racije.
5. Ideja balkanske federaCije nije nova. Za vie integrativno
koje premostiti isitnjene i izukrtane interese balkanskih dravica i
naroda zalagao se najprogresivniji deo balkanske socijaldemokratije
jo krajem prolog i ovog veka. Horvat je, dakle, samo obno-
vio ideju integracije u razlikama za koju se zalagao ponajvie Dimitrije
koji je i Albance video kao subjekt u balkanskoj federaciji.
6. Kada se radi o redefiniciji Jugoslavije u balkansku federaciju u
malom, se da takav pristup nije neaktuelan ni u sadanjoj konste-
laciji snaga, a u perspektivnom smislu mogao bi biti vie nego plodan.
Vie integracije u razlikama danas je verovatno najperspektivnija
opcija za Jugoslaviju. zbog interesnih i drugih razlika koje ispo-
ljavaju slovenski narodi udrueni u jugoslovensku federaciju, ova sve
manje dri do toga da je inicijalno stvorena kao drava junih Slovena.
Albanci. koji oko 10 jugoslovenske populacije i, to je
je, preUstavljaju ili populaciju po brojnosti, dodatno
problematizuju status drave junih Slovena. S druge strane, Albanci
u strukturnom smislu bitno centrifugalne kompozite fede-
racije (Slovenci. Makedonci i koji strahuju od marginalizacije
i asimilacije. ali i na uspostavljanje ravnotee razlika i na centri-
petalnoj osovini federacije koju sloeno srpskohrvatsko
gde postoje velike tenzije. ne samo na relaciji izme-
Srba i Hrvata, kao i bojazni od asimilacija (Crnogorci, :V1uslimani
itd .)
7. Tu je ideja ako se Albanci ne integriu u Jugo-
slaviju, oni kad-tau moraju da se pojave kao kost u grlu, kao njeni
potencijalni To razume se ne podrazumeva. kako neki tvrde.
da se Albanci u svakom pokazati kao da napri-
mer u svakom teiti ujedinjenju sa Albanijom .. Jer tenja Alba-
naca za ujedinjenjem ne mora biti destruktivna po Jugosla-
70
viju, odnosno po interese drugih naroda. Ako se ponovo aktuelizuje
ideja balkanske federacije. kako je to Branko Horvat, ali to
na neki i balkanski dravnici sa institucionalizacijom, zasad
samo saradnje na Balkanu. onda ta tenja moe da odigra
konstruktivnu ulogu u traenju vieg oblika integracije. Balkan se moe
posredno ujediniti i preko integracije u evropsku zajednicu.
8 Obzirom na sadanju konstituciju jugoslovenske federacije, posta-
lo je da se ona ne moe konzistentno i trajno
samo na nacionalnom principu. kao federacija suverenill nacionaJnill
drava, jer se kod takvog principa i jugoslovenski Albanci na ovaj ili
onaj javljaju kao pretendenti na smerenost i dravnost. to ima
za posledicu ili trajnu destabilizaciju zemlje. odravanje stalnog arita
krize (ako im se to pravo ne prizna) ili bi dolo do strukturalnog naru-
avanja regionalne ramotee na Balkanu (ako bi sc na Kosovu formirala
druga albanska drava) Jugoslavija se, uz puno uvaavanje svih naeio-
nalnill interesa, mora konstituisati na viem integrativnom principu
koji afirmie razlike, tj mora jedinstvo graditi na uvaavanju razlika.
Ovde podrazumevam izvorno demokratsko priznavanje svih razlika,
svih posebnih interesa, svake manjine i kao temelj svega pojedinca.
Sadanja konstitucija Jugoslavije "nije demokratska i nekonzistentna je
i u primeni nacionaJnog mada tei njegovoj apsolutizaciji.
Demokratizacija pourazumeva mnogo vie od ,.reenja' nacionaJnog
pitanja zasnovanog na dogovoru nacionaJnill oligarhija.
9. Kosovo je moglo da postane katalizator opte krize upravo zato
to se njegov status reavao samo u reprezentativnom nacionaJnom
kroz dogovore nacionalnih oligarhija. Reprezenti su na sebe
preuzeli da dogovore status dveju manjina: Albanaca u Srbiji, Srba na
Kosovu. Problem je u tome to se na Kosovu
kao funkcionaJna manjina, a manjina eli poloaj funkcio-
naJne .. Prvi su u .. tudoj" zemlji, drugi u "svojoj". A zapravo niko
nije bio na svojoj zemlji. osim onill koji su neposredno o
repatriciji Kosova. u ime ovog ili onog naroda.
10. Pre rata i do 1966. godine na Kosovu je bio sta-
tus Albanaca: bili su nacionalno sasvim obespravljeni ili su stavljeni pod
tutorstvo srpske administracije. Nad Albancima je i u staroj i u novoj
Jugoslaviji vre n dravni teror i pokuana je kolonizacija Kosova .. zdra-
vim nacionalnim elementima" ... Nezdravi" albanski elemenat gonjen
je na iseljavanje (u Tursku i Albaniju). uran Ll ekonomskoj i kulturnoj
zaostalosti. unitavana je ekonomska osnovica njegovog opstanka.
izlagan neposrednoj policijskoj tonuri. Reim stare Jugoslavije bio je.
razume se. mnogo represimiji od posleratnog. kada je na Kosovu
uspostavljena autonomna oblast i Albancima priznata odredena poli-
i kulturna prava. Ali. drava je i dalje .\lbance tretirala kao
.,nezdra\''' i nesiguran elemenat. pa je samo u akciji sakupljanja oruja.
7l
koja je provedena tajno, 1956. godine, kroz policijske torture prolo
oko 60.000 Albanal:a, preteno seljaka.
ll. Jugoslavija je. nakon 1966 godine. pokuala da izvri potpunu
reviziju politike prema Albancima. t-.ledutim. problem Kosova time nije
reen. Priznavanje albanskoj manjini vieg statusa narodnosti i
autonomije Kosova. koja je preputena albanskoj majorizaciji.
dovelo je do srpske manjine na Kosovu, koja
novu administraciju kao albansku. Najvie su kolonisti.
koji su pre rata na Kosovo stigli sa nacionalnom misijom.
Pre rata je na Kosovu naseljeno oko 60.000 kolonista, koji su trebali
da poprave ,.krvnu sliku" Kosova. Nakon rata oni su. ostalog
i zato to su u ratu dali jezgro pokreta na Koso-
vu, imali relativno poloaj u kosovskom upravnom aparatu i u
privredi. 1966. godine oni se izdanim i naputenim od Srbije
i Jugoslavije. Kosovo je u ovom aspektu primer neuspele kolo-
nizacije .. Recidivi neuspele kolonizacije se i kod kolonizatora i
kod kolonizovanih.
l 1966. godine administracija na Kosovu promenila je vlasnika, ali
nije u biti promenila svoj karakter. Ranije su se ugnjetenim
Albanci, jer nisu imali upliva na administraciju, sada su oni
preuzeli vlast a drugi su se ugnjetenim. Problem Kosova tako je
redukovan na problem vlasnitva i vlasti nad Kosovom i to u smislu
prisezanja za osiguravanjem nacionalnih interesa. Oko
Kosova i na Kosovu vodio se i jo uvek se vodi sukob oko preraspodele
vlasti izmedu nacionalnih oligarhija koje su se formirale u lokalnim
vodstvima SK kao Il1onopolske partije. Narod se u tim sukobima, koji
su prikrivani raf1novanim ideolokim fasadama. nije tretirao kao subjekt
kao objekt manipulacija. Funkcioneri nacionalnih inte-
resa odnose posmatraju kroz optiku dravnih inge-
rencija. Danas, kad su jedna za drugom pale sve ideoloke kulise, videlo
se da svi funkcioneri nacionalnih interesa moraju na ovaj ili onaj
koketirati i stupiti u savez sa nacionalizmima.
13. albanskom nacionalizmu suprotstavio se danas eta
osiljeni srpski nacionalizam. Zahtevu Kosovo republika, u
kojem je izraeno suavanje svesti onil1 koji reenje
nacionalnog pitanja vide samo u tome da se "osvoji" drava koja
nacionalnu birokratiju. suprotstavljen je snaan pokret srp-
skog etatizma koji zahteve "Srbija republika'" 'lj edan Ustav,
jedno sudstvo, jedna vlast za celu Srbiju", .,Srbija - ravnopravna sa dru-
gim republikama" itd .. gde se uopte ne postavlja pitanje te
drave i vlasti. se insistira na njenom nacionalnom karakte-
ru, na dravi srpskog naroda Drugi u tim idejama uopte nisu subjekt,
nego manjine u vlasnitvu, podstanari.
14 Zbog takvih redukcija svesti, i zato to su takvim
idejama izmanipulisane iroke mase. problem Kosova se aktuelno redu-
kuje na nacionalni problem, postao je neka vrsta puke rezultante dvo-
boja nacionalnih interesa u kojima sila. Kosovo se
zbog toga vidi samo kao problem, a u drugi plan se guraju
drugi. vaniji aspekti veoma kosovske stvarnosti. Problem
vlasnitva nad Kosovom postao je od ivotnog a ono to je
stvarno od ivotnog za sve stanovnike Kosova, bez obzira na
nacionalnost. se da biti reeno po nacionalnom "kad
Kosovo bude nae". "kad ga preotmcmo od uzurpatora". U
kosovskom diskursu nisu prisutne veoma izraene razvojne
Kosova (s tendencijom "razvoja nerazvoja" tj .. stalnog zaostajanja u
odnosu na druge krajeve zemlje). problem demografske tranzicije tipi-
za sredinu koja jc tek pre nekoliko decenija industrijali-
zaciju i urbanizaciju itd Umesto stvarnih problema, se oni miti-
zirano nacionalni. Kosovo se posmatra kroz istorijsku konstantu sukoba
ovaju plemena. srpskog i albanskog. Jedini relevantni istorijski procesi.
gledano kroz tu optiku. su procesi srbizacije, odnosno a/banizacije
Kosova, kao uzajamno Takve redukcije pravi
uvid u problem, oteavaju pa i njegovo mirno rea-
vanje.
15. Zato nije uspeo pokuaj nacionalne integracije Albanaca u
Jugoslaviju putem poluetatizacije njihovog statusa narodnosti. koji im
je dat Ustavom iz 1974 godine. sa autonomijom je
blIska statusu republike') Albanci su bili isuvie zaostali II raz-
voju i imali su premalo kulture. a i kosovska birokratija je
bila isuvie mediokritetska i dogmatska, da bi svoj poboljani status i
administrativnu majorizaciju propustili da iskoriste za revanizam prema
Srbima ili. ako on nije bio otvoren. za ignorisanje njihovih
lI1 teresa_ S druge strane, albanski nacionalizam pothranjivan je
nepromenjenim statusom ogromne Albanaca kao manjine u
jugoslaviji i funkcionalne manjine na Kosovu. Oni su ostali ekonomski
i kulturno neravnopravni. teko su se ranijeg kompleksa
inferiornosti, nisu se ba mogli pohvaliti da je nova, "njihova" admini-
stracija od ranijih. u porastu su bile traume nezaposle-
nosti i besperspektivnosti. kod omladine itd Za veliki broj
Albanaca autonomija Kosova i politika najbreg razvoja Kosova
delovale su kao ruganje njihovoj egzistencijalnoj besperspek-
tIvnostI. Zato su mnogi da veruju u albanski model socijalizma
neka je reim ali tamo bar svi rade.
16. Kosovo nije postalo geto kada se, kako se tvrdi, "odvojilo" od
Srbije i Jugoslavije, nego je ono bilo i ostalo geto u Srbiji i Jugoslaviji.
17. Integracija Albanaca nije uspela i zbog odnosa
unutar Srbije. Uticajni deo srpske oligarhije i srpski naciona-
73
listi nisu se mirili sa jacanjem kosovske autonomije i novim statusom
Albanaca. za koje se smatralo da su nametnuti Srbiji- Osporavanje
l'stava iz 1974. godine po ovom pitanju u Srbiji
je on usvojen. Srpska desnica rrikako nije shvatala zato se Albancima
odjednom daje konstitutivni status u federaciji. kada oni to I1lSU
.. zasluili". nego im se to antisrpskom, ujdur
mom. ponovo komadaju Srbiju stari komin-
ternovski zavet. Srpska desnica Albance ne moe videti kao
relevantan subjekt u Jugoslaviji. jo manje kao integrativne
faktore u federaciji.
18. Demonstracije albanskih nacionalista 191:) l. godine su
medvedu uslugu upravo albanskoj narodnosti, dok su dobrodole srp-
skoj oligarhiji i srpskim krugovima. Postoje
a verovatno i dokazi. da je jedna provokatorska grupa Albanaca place-
nika, koja je davala ton i smer studentskim demonstracijama marta
meseca 1981. godine u Pritini. od tajnih slubi stranih
drava. o kojoj ili kojim se dravama radi razume se da su
nepouzdane. J a ovde spominjem te pretpostavke zato to elim da uka-
em na da su na Kosovu za manipulacije velike.
da su tu sve kombinacije Svako moe manipulisati sa besper-
spektivnom albanskom omladinom , kako se ona 198 L godine,
a ni danas nije u mnogo boljem poloaju. Evo jednog ilustrativnog i
podatka koji je objavio tjednik .. Danas": "Prema poli-
cijskom na Kosovu se dnevno uhapsi u prosjeku do 50
ljudi .. \1ahom mladi. do :?5 godina. Osnovna karakteristika tih
koji se udruuju u ilegalne grupe je njihovo seosko pon-
jeklo. ili pak otvoreni policijski dosije ." .. Danas" i jo neka glasila obja-
vili su informaciju kosovske policije u kojem se kae da je u poslednjih
sedam godina. na ovaj ili onaj kroz njene ruke prolo vie od
500.000 lica albanske narodnosti. U tim je ciframa, mada ill ja ne pri-
hvatam kao sasvim pouzdane. iskazan potpuni krah pokuaja integri-
sanja Albanaca u Jugoslaviju na kako je to od 1966 ..
do 1981. godine. kad je renoviran sistem. ali nije osigurana demokrati-
zacija Jugoslavije ..
19. Li zbiru Ustav iz 1974, koji Albanci danas skoro ple-
biscitarno brane. ali ne kao celinu nego zato to je u njemu priznat
njihov ravnopravni poloaj u Jugoslaviji. i samo s obzirom na tu ravno-
pravnost. vie nevolja i represija doneo je njima, nego li onima koji taj
Listav osporavaju zato to ga smatraju antisrpskim. Srpskoj administra-
ciji. pa i srpskim nacionalistima, poloaj srpske manjine na Kosovu nije
sam po sebi toliko vaan. koliko im je vana funkcionalizacija njillOvog
poloaja za obnovu srpske nacionalne svesti i postavljanje nove para-
digme Jugoslavije, odnosno novog poloaja Srbije u njoj. Kosovo se
zato pretvara u pitanje srpske istorijske pitanje ukupnog opstanka
74
srpskog naroda ... Albanska" administracija Kosova od 1966. do 1981 ..
pa i do danas. eli se prikazati loom zato to je "albanska" i zato to
je Kosovo odvojilo od Srbije Prenapuhavanjem ili na osnovu
izmiljotina. stvara se predstava da se pod tom .,albanskom" admini-
stracijom godinanla sprovodio i jo uvek sprovodi genocid i teror nad
Srbima, da su primenjivane najperfidnije metode njihovog zastraivanja,
silovanja itd .. sve sa ciljem njihovog izgona sa Kosova i potpune albani-
zacije Kosova. Objektivnu osnovu za manipUlaciju sa ovakvim preteno
sasvim neosnovanim tvrdnjama, srpska propaganda nalazi u manjin-
skom Srba na Kosovu, i njihovom iseljavanju u druge. razvije-
nije krajeve zemlje.
:?O. Iseljavanje, kako je mnogo puta ima vie uzroka, a iselja-
vaju se u velikom broju i Albanci .. Ovde bill ja dodao samo jedan vaan
uzrok, koji je ostao nespomenut. a vezan je za neuspehl kolonizaciju
Kosova. Kao to sam spomenuo. pre rata je na Kosovo naseljeno 12.000
porodica, ili oko 60.000 dua. skoro seljaci iz pasivnih krajeva
Jugoslavije (Crna Gora, Hercegovina, Lika itd.). elelo se da se violent-
nom albanskom seljaku suprotstavi isto tako violentni
slovenski tip. Jugoslavija, pa i srpski narod. su
dva svetska rata ula u period industrijalizacije i demografske
tranzicije tj urbanizacije. pa je Kosovo zapravo kolonizovano ne s'!J.
stabilnim elementom, kako se smatralo, nego SJ onim naine.
stabilnijim, koje ubrzo pohrliti u gradove .. Kosovo bi mnogo
bilo kolonizovano da su prirodni resursi za ubrzanu indu-
strijalizaciju i da je recimo. oko Titove \!itrovice (gde je rudnik
olova u Evropi) izgraden snaan industrijski centar. kakvi su kasnije
postali Kragujevac i \li. bez tih resursa mnogo doljaka sa
sela. Kod Albanaca je, naprotiv. tranzicija stanovnitva zakasnela naj-
manje pola veka upravo zato to se nije ilo na industrijalizaciju Kosova.
Tako je saIlla pogrena srpska !\.oncepcija kolonizacije pripremala po
njih ,.poraznu" albansku demografsku eksploziju.
21. Mada su Albanci danas izloeni najiroj represiji, oni ipak vie
veruju svojoj represivnoj administraciji. negoli srpskoj, koja eli da pre-
uzme Kosovo, deklarativno Albancima da njihova prava
biti ugroena. Zato oni ne veruju u obnovljenu Srbiju'? Zato to
se u srpskoj tampi, koja je pod strogom kontrolom oligar-
hije, uveliko reafirmie ideja o srpskom Kosovu. koje su Albanci
samo privremeno ,.nasilno uzurpirali", odnosno .,okupirali"! Zato to
se otvoreno trai da se ponovo uspostavi puna srpska vlast na Kosovu.
i to ba kao srpska. u smislu punog srpskog vlasnitva nad Kosovom.
pa i nad sudbinom Albanaca, koji bi delom trebali biti proterani iz
Jugoslavije kao uzurpatori tude zemlje i .. emigranti" koji su zIoupotre-
bili gostoprimstvo u zemlji.
75
'n Problem Kosova je, zapravo, dalekosenije posluio za otvaranje
srpskog pitanja u Jugoslaviji, A srpsko pitanje u Jugoslaviji nije samo
kosovsko pitanje, i ja bih rekao da je najmanje kosovsko pitanje,
je to pitanje statusa Srba izvan ue Srbije, pitanje njihove nacionalne
integracije na jugoslovenskom prostoru, Aktuelno to pitanje
postaje najvanije pitanje Jugoslavije, pitanje njenog opstanka,
n Scenario funkcionalizacije kosovske krize je die se gala-
ma oko Kosova a rui se "vlada" u Vojvodini. i posredno ili direktno
postavlja pitanje Srba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kao i u Crnoj
Gori, Osuduje se getoizacija Kosova u Jugoslaviji (kao da geta stvaraju
oni koji su u njima zatvoreni'; setimo se idovskih geta), a kao kontra-
punkt razvija se nova paradigma Jugoslavije, odnosno Srbije, prema
kojoj J ugoslavije moe i da ne bude, ako ne bude jake Srbije,
::4, Kosovo se, u principu, ne bi ponajbolje uklopilo u jaku Srbiju,
osim ako ne bi bila sprovedena potpuna pacifikacija Albanaca kao
potencijalnih destabilizatora Srbije Srbija je jaka sa Srbima na okupu,
sa aneksiiama delova naroda i teritorija itd, Zato su danas
na delu j;ke snage srpske iredente, i ako se stvari budu odvijale kao do
sada, opcija srpske iredente moe da postane vrlo realna,
::5 J aka Srbija, dakle, trebalo hi da Veliku Srbiju, Ali. onda je
teko \ie zamisliti Jugoslaviju, pa ni balkansku i evropsku opciju inte-
gracije, Slaem se sa onima koji kau da bi Srbija samo kao
demokratska Srbija, odnosno kad bi se borila za demokratsku rekon-
strukciju Jugoslavije, na principima uvaavanja svih interesa, Jer sva
pitanja u Jugoslaviji. i srpsko, i albansko, i hrvatsko, i makedonsko, i
crnogorsko, i i muslimansko u sutini su samo demokratska
pitanja i mogu se postavljati i razreavati samo u demokratskoj procedu-
ri u kojoj niko nikom ne zamera iznoenje neugodnih istina, ali i niko
nikom ne natura "reenja" koja im nisu po volji, argumentom sile, po
pravu pozivom na ideologijom prikrivane feudal-
ne privilegije i Umesto urbi i diktata monolitnosti,
demokratskog centralizma, valjalo bi imati sluha
za proceduru demokratske rekonstrukcije Jugoslavije u
e tvoreno drutvo, u f1eksibilnu zajednicu, u kojoj postoji jedinstvena,
volja za pluralizmom i gde je pluralizam i
optom voljom i zakonodavno putem institucionalizacije prava poje-
dinca, gradanina, kao i nacionalnill i drugill posebnill prava,
::6, Poto je demokratizacija proces koji moe imati jako krivudavu
putanju, s obzirom na sadanje po mnogo nepovoljne
preduslove, ne moe lako zacrtati njen put Ja tu nemam neki poseban
program za generalne rekonstrukcije, niti vidim da se on
koncesualno prihvati u kratkom roku, jer su danas podele jake, nepo-
verenje i velika Ipak, jedan od puteva koji bi verovatno
najbezbolnije postupnu demokI3tizaciju, bez potresa,
76
jeste uspostavljanje i tzv, autonomnih sfera javnog ivota, na
raznim nivoima i u raznim oblicima, LJ tom smislu i na Kosovu i drugde,
procesi polarizacija, koji se danas mnogima opasnim i
ljivim, zato to su samo nacionalno diferencirani i vode ka konfronti-
ranim nacionalnim homogenizacijama, mogli bi zapravo da se preokrenu
u beskonfliktno izraavanje interesa i da uspostav-
ljanje autonomnih sfera javnog ivota kroz postupnu dehomogenizaciju
masa, kako u nacionalnom tako i u transnacionalnom miljeu,
Diskusija
Jaa Zlobec: Pred je \' slovenskih prilo do polemike
med kolego Islamijem in med nekaterimi slovenskimi demografi, se
ne motim Janezom je polemizira\. ko bi bil kolega Islami
tako prijazen, pa bi na kratko povedaL za kaj je Io,
Hivzi Islami: Doao je novinar "Mladine" na Kosovo i zatraio neka
miljenja od albanskih intelektualaca o aktuelnom drutvenom i poli-
trenutku Kosova, tri stranice sam napisao tekst o tome da li
je natalitet kod Albanaca problem ideologije, Tekst je objavljen II grubo
cenzurisanoj formi, to odudara od stavova ,,\lladine", jer se ona zalae
za slobodu miljenja i protiv cenzure, moj tekst, redakcija
je u boksu navela da polemiku oko toga, Sledio je podui pole-
tekst ljubljanskog demografa dr. Doznavi mnogo kas-
nije, poslao sam protestno pismo urednitvu sa objanjenjima o sadraju
cenzurisanih delova, Reagovanje je jedva objavljeno, dok moj odgovor
na reagovanje dr.. nikada nije objavljen iz meni. do danas,
nepoznatih razloga' I "Teleks" se nekorektno poneo. je inter-
vju sa mnom o problemu nataliteta na Kosovu, ali je stavio neku rezervu
prenoenjem delova tekstova iz ,,\lladine" dr sa pogle-
dima nisam rnogao polemizirati zbog pomenutog prava.
Branko Horvat: A u je bilo sutinsko neslaganje?
Hivzi Islami: Prevladavalo je miljenje demografa da su
glavne determinante visokog nataliteta na Kosovu iredentizam, naciona,
lizam i religija, pri tome stvarne uslovljavanja njego,
vog kretanja i nivoa, Tu sam se
Branko Horvat: je on to dokazivao"
Hivzi Islami: Pa 0iisam video da pflIa fakta, Ja sam II onom
kratkom cenzurisanom tekstu naveo podatak da je u Albaniji dosta
opadao natalitet i da je danas nii od nataliteta stanovnitva Kosova i
Albanaca u Jugoslaviji za nekoliko promila, Pad nataliteta u Albaniji on
je time to tamo nije bilo iredente To je zaista neshvatljivo,
Smanjenje nataliteta u toj zemlji. pitanja populacione politike u nekim
77
zemljama, pre svega u Indiji i Kini, nisam mogao dokraja razjasniti
poto sam u polemici bio prekinut.
Jaa Zlobec: Samo dye besedi bi e rekeL mene je okiralo,
da je Janez kot za Kosoyo primeren zgled reeyanja yi soke nata,
litete in kot pozitivno izkunjo nayedel Kitajsko in Indijo, To me je
okiralo, ker ysi vemo, na kakne brutalne so se na Kitajskem in
y Indiji lcteyali teh problemoY, in poleg tega e neuspeno, lato me je
da se zdi sloYenskemu demografu za Kosoyo primeren kitajski
recept. Samo to sem hotel
Branko Horvat: bi trebalo i dalje nastojati s dezinformacijama,
Bio sam u Kini i nije to nita brutalno i To je prihvatio
kineski seljak, a ne samo kineski intelektualac. Ako to ne urade, ne
mogu ziYeti, tu nema dalje diskusije. Tako da su oni to zaista prihvatili,
ja ne znam odakle se to kod nas iri. To je valjda na eYrocentrizam da
"smo mi puno vii, a ovo su neki barbari podloni nekakvim nekultur-
nim metodama. Kineska kultura stara je 3 hiljade godina, i ako je tko
harbar onda smo to mi. \\i jo nismo znali pisati, kada su oni imali kla-
poeziju i bili najkulturniji narod na svetu.
Ne bi trebalo sa tim demografskim stvarima nastavljati dezinformaci-
ju. na Kosovu je savreno jasna stvar, i ne znam zato yi to
malo ne istaknete To se lepo vidi u usporedbi sa Albanijom. U
Al baniji je 45 r;. ena zaposleno. N a Kosovu je 1948. ili 1950. (ne
se godine bilo 25 r'c ena zaposleno. Danas ih je svega 16 CL To
je jedini u Eyropi da se aktivnost ena smanjuje. Kada se aktiv
nost ena smanjuje. onda natalitet raste iz razloga koje ne treba obja'
njavati.
{suf Berisha: Prof Horvat yi smatrate da je kinesko iskustvo pozi-
tivno.
Branko Horvat: Za kineze.
Hivzi Islami: Ja ne znam, da li i Kinezi to prihvataiu. Ja ne znam u
kojoj ste yi meri mogli da razgoyarate sa kineskim seljacima kad se po
svetu da je upravo kineski seljak to odbijao. Drugo su mere repre-
sije koje se tamo vre. To je To je jedno pitanje.
Drugo pitanje, da li ta politika misli ta se dogoditi nakon 20 i 30
godina, jer ti su procesi po prirodi karaktera, da li ona
ostati su tra bez radne snage, bez aktivnog stanovnitva. Za 20 godina
bit o miljoniIila ljudi. I da li se to iskustvo moe u nas preneti, to
je glamo Jer. vidite, sad se na sve strane i ova resolucija koja
treba da se donese kao da su indijska iskust\"a faistoidna, a da je kine,
ska pro\"odi ti u nas
Branko Horvat: Razlika izmedu Indije i Kine je u tome to je Kina
uspena, Indija neuspena. O Indiji ne vredi razgoyarati. KakYe god bile
mdode. \\oj je bila moja studentica koja je znala srpskohrvatski
i prema tome nije bio nikakav slubeni posrednik. niti su bila ikakva
71)
potomkinova sela. Sa njom sam se dogovorio da me odvede tamo,
gue mogu nesto o tom kineskom selu. Dobio sam sasvim nedyo,
smislene utiske da su Kinezi to prihvatili, Hansi, a ne kineske manjine.
Drava je bila toliko inteligentna da manjine ne prisiljaya na norme koje
vae za kineske seljake, dakle upravo obrnuto od onoga to se deavalo
u Jugoslaviji.
Medutim, ono to odgovara Kinezima ne odgovara nama. I ne bi
trebalo te dve stvari meati. Isto tako ono to nama odaovara ne ouao-
vara Kinezima. To treba da bude sasvim jasno. Trebali se
riti i razmisliti kakva bi populaciona politika na Kosoyu bila pr;JlVat-
ljiva. Oumah na treba odbaciti onaj motiv koji je
ne znam kako doao do naih demografa i u zakone da se stanovnitvo
u svim regijama Jugoslavije mora proporcionalno razvijati. Ne srne biti
previe Srba, ni previe \1adara, nego ba ovako kakvo je to sada te
tako mora biti i Notorna glupost. I nije mi jasno kako su
demografi to mogli prihvatiti.
Sa stanovita Jugoslavije albanska populacija, odnosno natalitet
JugoslaYiji da stigne na prag reproducibilnosti stanovnitva.
Da nemamo Albance u Jugoslaviji bili bismo ispod tog praga. ,\lbanci
nam pomau da se to ne deava. Sa te strane nema nikakvih, mislim sa
abstraktno ekonomske strane, razloga zabrinjavati se to je na Kosoyu
2,5, i to je u drugom delu Jugoslavije pola (} porasta.
Medutim sa stanovita Albanaca ima problema kod tako velikoa
l
. e
nata lteta. jer u jednoj siromanoj sredini velike obitelji zna-
da se ta djeca obrazuju, da dobe zdravstvenu njegu
Itel Prema tome stvara Se jedna !lova generacija koja nije produktivna
i koja je na neki hendikepirana. T ako da sa stanovita Kosova
trebalo bi kontrolirati natalitet. I kau bismo nekako uspeli da zaustavi,
mo trend opadanja aktivnosti i da od 16 stignemo na 20, pa na
30 rf,. natalitet bi se smanjio.
Hivzi Islami: Vidite nije sporno opte da se otvara diskusija o smanje,
nju ili o planiranju porodice. \\ada planiranje porodice. znate sami. ne
niti smanjenje niti broja dece Tu se raeli o da
svaka individua. parovi i porodice stanovnitvo ovladavaju i
vlastitom reprodukcijom. I vlastitom. to je i u nauci
Branko Horvat: Ne bih se sa vama sloio. su ankete,
to isto rade mi se i na Kosovu, koje pokazuju ela polovina anketira,
nih ena smatra da Sl! imale previe djece . .-\ bile su sasvim
na koji bi se moglo smanjiti broj novorodene dece Tako da bi i
obrazovna akcija mogla imati efekte
Hini Islami: Jeste o.brazovna i druga. Pre polaska dobio sam resolu-
ciju o planiranju porodice na Kosovu. \ evo ta kae - na osnovu
207. Lstava itd, 84 jugoslovenskog programa, mera i aktimosti
za zaustavljanje i iseljavanje Srba i Crnogoraca sa Koso\"a, bri povratak
79
onih koji su ga napustili. i dolazak svih koji ele. ive i rade na Kosovu.
Skuptina Kosova na sednici itd donosi resoluciju o osnovnoj politici
razvoja stanovnitva i planiranja porodice. To nije prihvatljivo. \\otivi
i c:iljevi nisu prihvatljivi. To je to. mora da se donese resolucija
za smanjenje nataliteta. jer to zahteva jugoslovenski program Srba i
Crnogoraca. To nije prihvatljivo ni Ila Kosovu. ni u zemlji.
.. \ to ic nametnutu. I nema ta sad tll razgovarati. Ja ne znam ta
bi tu 'mogla nauka ili drugi subjekti razgovarati .. To je nametnula poli-
tika.
Samo jo neto sa proL Horvatom. Da li vam je poznata pojava,
poto smo to masovne emigracije u Kini promena mesta
stalnog boravka i.ena koje ele imati vie dece od kvote. One
naputaju mesto stalnoga boravka, preseljavaju se u drugi kraj i tamo se
prijavljuju kao stanovnici novoga kraja. prijavljuju prvog deteta.
a to im je zapravo drugo. ili To je masomo. I jo jedna stvar: ene
ubijaju decu enskoga spola da bi imale dete mukoga pola. Jedno dete.
drugi porodaj strogo kontrolisati. Ta iskustva nisu prime-
rena nikako.
80
5.
Rexep Ismajli
Albanski jezik u Jugoslaviji
Diskusija o jeziku. posebno o albanskom. u okviru teme .. Kosovo/
/ Srbija/ Jugoslavija ,. moe biti motivisana na vie
Jugoslavija spada u zemlje koje na poseban insistiraju na
i daljem razvijanju heterogenosti.
Paradoksalno, rezultati na tom polju, pogotovu o junim kraje-
vima zemlje. to zbog nedovoljne razvijenosti nauke.
to zbog tahuizacije i ideologizacije pitanja odnosa (i
nacionalnim) grupama, nisu na pomenutom nivou.
Jo su \Veinreich, Labov i Herzog l pokazali kako postoji funkcio-
nalna veza izmedu heterogenosti i zahteva kompleksnog dru
tva. Oni su tako de utvrdili da bi ukidanje ili nedostatak heterogenosti
kom p romi tovalo funkcionalnost takvog drutva. Kanadski i talijanski
su utvrdili da postoji stalna korelacija
kog i socijalnog varijeteta, te su jezici ili varijeteti vredno-
vani vie. drugi nie. Tako na primer. u Austrougarskoj se vie vredno-
vao od od rumunskog, talijanski od slove-
i dr. Takva su vrednovanja stvorena kompleksnim uticajem
socijalnih relacija, presudnim uticajem sistema i konkretno prefe-
riranih vrednosti. I tako se preko raznoraznih cenzura varije-
teta manifestuju cenzure slojeva. Talijanski lingvist
Lorenzo Renzi to formulie otprilike ovako' "Radnik koji je danas
cenzurisan zato to govori puljeki dijalekat a ne talijanski,
puljeki. ali i njegov talijanski biti cenzurisan jer je od
ostalih koji nisu radnici, ili radnici doseljenici kao on." 2 U takvim
situacijama ljudi reaguju povrnim pozivom na toleranciju, sim-
patije ili odobravanja u odnosu na sve jezike i dijalekte, no sasvim je
sigurno da sve to biti nedovoljno za ukidanje slojeva i velova ideolo-
gizacija. rasnih i drugih predrasuda. "Otkrivati takve pred-
rasude, kae dalje Renzi. sigurno biti od koristi: ali to samo po
sebi ne predstavlja lek" 3 Ideologizacije i predrasude. nisu samo
problem.
Pravo na upotrebu svog jezika je te zato. tamo ima
institucionalnih i drugih u tom pravcu. ima i
konflikata. Pitanje dobija na aktuelnosti posebno u odnosu na manjine.
81
je problematika vezana za vrednosne sudove. ,,\\anjina" sc karak-
terie ili etnoloko-antropolokim razlikama u ounosu na ostalo stanov-
nitvo. ili pak Se ounosi na razlike II sistemu u sistemu
vanja. T om prilikom je vano koje su vreunosti poeljne a koje ne u
sistemu u kojem je neka grupa manjina. Cherini kae da se
slau u tome ua manjinu ne oureduje samo razlika u boji. jeziku. i
to da te razlike "dovode do i diskriminatorske
raspodele \jegovim bismo dalje rekli., \a osnovu
nednovanja sloja. koja se izgleda.
sistema kOIl1unikac:ije. kulturnih mouela i modela ponaanja.
manjine dobijaju manji udeo u vlasti. a samim tim i manje
za irenje vlastitih vreunosti" 4 L principu. perspektiva koja se naje-
,.dodeljuje" manjinama. izbor izmedu asimilacije, bru-
talnom dekul turacijom. i konzenisanja, "hibernizacije u istoriju".
kako voli da kae italoalbanski sociolingvist A. di Sparti.
5
kao proces
iskorenjivanja svojih sistema u funkciji drugih, neminov-
no vodi u konflikte. dezorijentacije, sociopatogene mani-
festacije. Zbog toga su drutva bila primorana da ozbiljnije razmiljaju
o perspektivama razvoja.
Pravnim aktima. ukupnim drutvenim odnosima. pogotovo strem-
ljenjima, kod nas je proglaen razvoj svih potencijala. Zapravo u cilju
izbegavanja temlina .,manjine" kod nas se govori o
.. narodnostima". Time se zeljelo da ne ciljamo onaj smisao
i onu realnost koja se vezuje uz Tu se medutim svrstava sve to
nema atribute koji odlikuju "narode". nije otklonjena.
I opet smo kod pravne definicije stvarnosti koja podrazumeva i ono to
se shvata pod osnovnim pojmom .. manjine" i neto to to nije.
Slubena upotreba jezika pravno je kod nas uredena posredovanjem
koncepcija ,.narod". "narodnost". grupa", Ona se definie
kao ravnopravnost jezika naroda i narodnosti ..
atributi koji se pripisuju pomenutim kategorijama posto-
janje razlika u statusu jezika. Tako .. na primer. narodi se defIniu kao
nosioci nacionalne driaVIlosti i time se bitno odreduju u odnosu na
narodnosti i grupe. Po jednoj interpretaciji. jezici naroda
srpsko-hrvatski. makedonski kod nas su u slubenoj upo-
trebi na teritoriji SFRJ. dok su jezici narodnosti samo tamo
gde one ive. Jezici grupa su jo vie van tog kruga u podeli
komunikativne Bez pretenzija da razvijamo pravnu problematiku.
postavlja se pitanje ta ravnopravnost. ako se i sa slubenih nivoa
govori o ravnopravnosti i punoj ravnopravnosti')
Definicijama i atributima naroda i narodnosti
postavljene su osnove takozvanom regionalnom odredivanju upotrebe
jezika Pojavila se Ja se nosiocima komunikacije proglase
jezici naroda u njihovim odnosnim dravama. dakle i poznati .. regio-
o':::
nalni princip" u postavljanju bilingvizma e Tada neminovno iskrsava
pitanje narodnosti
No. poslednjim Ustavom stvoreni SLl preduslovi za ravnopravnost
jezika naroda i narodnosti. To ne da su otklonjene sve
nosti hijerarhijskog raslojavanja, koje zavise od pa
i oJ istorije ivljenja u pojedinim sredinama. Izgleda da
su u pravu oni koji kazu da postoje tri nivoa ostvarivanja ravnopravnosti
jezika kod nas:. l nivo jezika naroda; .:::. nivo jezika narodnosti; 3, nivo
varijanata srpskohrvatskog jezika 6 Trebalo bi dodati jo i nivo jezika
kih grupa
kao isto tako vano ono to se moe nazivati
(komunikativnom) jezika. koja je u direktnoj vezi sa
faktorima: demografskim, faktorom rasprostranjenosti. mobilnosti
populacije. e konomij e. id eolokim fak torom. religijskim, kul tumim
i dr -; Jezici su ravnopravni u stepenu u kojem su ravnopravne govorne
zajednice u ukupnosti isprepiitanja pomenutih
N aprimer. kod nas je srpskohrvatski pravno ravnopravan sa make-
donskim jezikom. ali se oni razlikuju po mnogim elementima pomenute
srpskohrvatski govore mnogostruko vie ljudi, koji
nacije nosioce suvereniteta u republike, sa viestruko ekono-
mijom, sa duim tradicijama, i dr.. Zbog
toga je on dobio odlike koje ga favorizuju, a koje pravno
nema: postao je lillgua communis. jezik za sporazumevanje razno-
grupama u Jugoslaviji te zbog toga dobija na atrakciji i poja-
potrebu drugih Ja ga usvoje. Tome treba douati potrebu da ga se
u Armiji. to takode osetno njegovu .. Sve te razlike
makedonski i drugi jezici moraju nadoknaditi prekomernim
vanjem reakcija iz polja. pa i sa pojavama tipa purizmac
Kompleksnost mozemo ilustrovati jo jednim primerom: albanski
kao jezik narodnosti i makedonski Razlika koja je nastala usled odnosa
.. narod/narodnost" prekrije se nekako demografskim realnostima,
situacijom albanskog s obzirom da se on govori i u NSR Albaniji i to u
svojstvu jedinog slubenog jezika. te Ja se govori i u drugim zemljama.
sa kontinuitetom u SAP Koso\'o i dr.. Albanofon u SR Makedoniji slu-
beni makedonski jezik mora da zbog komunikacije sa sagradanima.
za ki domen u celini. ali dalje on mora da zna srpsko-
hrvatski. za slubu u Armiji kao i za optenje sa ostalima van SAP
Kosova: na Kosovu pak moe da upotrebi neto bolje svoj maternji
jezik. obaveze koja se stvara u takvom trojnom odnosu done-
kle se ublauje funkcionalizacijom. to jest poimanjem neto poput
diglosije makedonski! srpskohrvatski _
::; Albanski LI J\lgoslaviji je jezik Sip tara. ,\lbanac:.!, Jugoalbanaca.
potenih i onih drugih. ipaca. Gipsanih glava. Arnauta. Arbanasa.
\aih iptara. onih koji albanizuju. to jest zauzimaju i zatvaraju. pusto-
83
nosnih. ilavih. plodnih i sirovih. ljutih, belokapaca, kali
meraca. ubica. makedonskih albanaca, dvoglavil1, jednorepill,
ivih sastojaka i tako dalje. da ne nabrajam poznata mila i pogrdna ime-
na i karakterizacije iz i onog drugog folklora irom zemlje.
Time ne elim pohvaliti izuzetnu kreativnost, niti dakako
realnu temu o predrasudama prema Al bancima, jednostavno da kon-
statujem da ih ima.
Prema broju govornika. prema kompaktnosti populacije tamo gde
se govori, po kontinuitetu i mnogim drugim elementima, albanski je
danas drugi jezik u Jugoslaviji, odmah iza srpskohrvatskog
8
Komuni-
kacijski to je vana stvarnost, bez obzira na pravnu regulativu. koja.
ako postavlja probleme. samo to potvrduje tu realnost. Tom real-
on pitanje svoje upotrebe postavlja i kao pitanje efikasnosti
funkcionisanja zajednice. Da kaemo i to da je albanski tamo gde se
govori autohton ou uoba, tc su neprihvatljive .. ponude"
gostoprimstva onih koji od njegovih govornika zahtevaju poslunost.
Stepen realizacije funkcija albanskog jezika u jav-
noj upotrebi u Jugoslaviji razlikuje se od sredine do uruge. Saveznim
ustavom neki su segmenti jednako svugde. recimo osnovno
kolovanje i dr. Ostalo je neto vie razlika s obzirom na pravnu regula-
tivu, ali i na pomenutu komunikacijsku One se mogu
u koli. u institucijama kulture, na poslu. u administraciji. u drutve-
organizacijama. u sudstvu. u sredstvima javnog informi-
sanja, na filmu i dr.
3. Kosovu su u upotrebi albanskog jezika postignuti krupni rezul-
tati. T o znamo svi za sve nivoe ivota. Pa ipak. postoje okolnosti koje
deluju u ounosu na optimum. Prva okolnost
jeste upravo statusna rascepkanost govorne zajednice. Dalje, vii stepen
razvoja kulturnil), i intelektualnih delatnosti na drugim stra-
nama zemlje stvara potrebu za temeljitijim usvajanjem srpskohrvatskog
jezika. koji, u naim okolnostima, postaje supstitutom za jezike
narodne cirkulacije .. To u direktno u projiciranju ambicija. S obzi-
rom na situaciju do kraja reducirane cirkulacije informacija
i dobara na nivou nacionalne kulture, to i na ua za odre-
dene funkcije prvi jezik postaje urugim.. Sve to ima za posledicu da se
srpskohrvatski ne samo kao jaik za odredene svrhe u komunikaciji,
kao way nj lifC', to moe ouvesti podalje prema akulturaciji.
U procesu rada. zato to urugi ne albanski. u komunikaciji sa
urugima. poznavanje srpskohrvatskog postaje neminovnim U funkcio-
nalnom stilu auministracije. s obzirom ua se materijali sa saveznih.
pa i pokrajinskih nivoa sastavljaju na srpskohrvatskom.
albanski je u poziciji pasivnog jezika na kome se prevoui. Posledice
takve pozicije su psiholoke prirode, te se potom odraavaju na jezik
U organizacijama se osecaJu tragovi
stvaranja ablona. pozajmljivanja leksike. kalkiranja, pa i promene
koda. tragovi kulture govora, kulture u celini. Na
takvom nivou bilingvizam postaje sudbinom. se fenomeni
koji se na prvi pogled ne bi mogli opravdati. Iako je osigurano simul-
tano iako je pravo i obaveza govornika da se obrati na
svom jeziku. oni govore srpskohrvatski; obratno se ne deava.
Pretpostavljam da se to moe objasniti jeunim od razloga:
l. moe da pomisli da ga na albanskom razumeti deo auditorija.
pa ne eli da ga ::. tema o kojoj govori moe da bude ,.delikatna"'
te je ua nastanu nesporazumi, tako su se pokoji put opravda-
vali visoki pokrajinski funkcioneri to nisu govorili na svom jeziku;
3. moe ua misli da tako izraava na najbolji svoju lojalnost pre-
ma jeziku potpomae grupacija; 4. kolovan
na drugi jezik moe da ne buue u stanju da izrazi svoju misao o kon-
kretnom pitanju na albanskom; 5. konkretna poruka je namenjena samo
onima koji govore srpskohrvatski. i dL To stvara utisak da se albanski
moe upotrebiti u takvim funkcijama. ali da se moe i bez njega, tako
da se prevod smatra nepotrebnim troenjem vremena i novaca. Ako
pak ne buue prevoda svi stanu srpskohrvatski. dok se odbijanje
da se prevodi sebe smatra grehom.
U sredstvima javnog informisanja na Kosovu se albanski jezik upo-
trebljava na visokom nivou, to jest objavljuje se dnevnik
"Rilindja" sa oko 50.000 primeraka, te po jedno glasilo
omladinsko. studentsko. kulturno. i tako redom.
Objavljuju se raznih proma. kao i ne mali broj posebnih izdanja
od beletristike do i monografija, univerzitetskih
udbenika, i dr
9
Tendencija da se sa svakog polja objavi po jedno gla-
silo na vidnu unifikaciju i osiromaenje mnenja. a to se direktno
odraava i na jezik. No, deluje da mnoga glasila
ne izlaze iz svog regionalnog statusa, pa se svode na etnografsku
rasko. Informacije se proizvode na srpskohrvatskom, dok je upotreba
albanskog uglavnom na lokalne vesti. reportae i Kulturni
ivot. Ne samo to se zna da iste stvari mogu imati
u jezicima, i zato to se zajedno sa informacijama stva-
raju i stavovi. to vrlo toliko bitno na jezik informaCije.
da se uticaj ne moe savladati ni jakom mreom lektora. Vana je ne
samo irina upotrebe jezika. mada i tu za albanski ima jo prostora.
u prvom reuu njegova upotreba u proizvodnji informacije, jer
barem kod jeste poruka.
Od velike su vanosti kulturne institucije na albanskom jeziku irom
pokrajine. od amaterskih pozorita i drutava, pa sve uo
folk i rok grupa. Svoju prvorazrednu ulogu u negovanju govo-
ra ne uspevaju da ispune uva profeSionalna pozorita koja oskudevaju
85
u glumcima i reziserima. fer nedostaju institucije koje bi se bavile nego-
vanjem govora u celini. a posebno one gde se formiraju glumci. reiscrL
i dr.. Sredina u kojoj je javna u upotrebi tek odskora. u kojoj je nepi
smenost u tom smislu sveprisutan fenomen. ima za tim itekako velike
potrebe
Film i moderni mediji su jedva prisutni preko .,KosO\ofilma" Naj-
gore jc medutim to to distribucijska mreza ne ostvaruje zakonsku
obavezu da svoje filmovc po bioskopima prikazuje i na albanskom.
To medutim TV Pritina
U praksi svaki Albanac mora da ovlada srpskohrvatskim jezikom
barcm na nivou koji zahteva Armija.
Statusne razlike izmedu albanskog i srpskohrvatskog na Kosovu
nisu formalne prirode. 0ijihova se ravnopravnost garantuje. ali to
nije dovoljno za potrebe u javnom optenju. Celokupni se status ta
dva jezika formira ne samo na Koso"11. i u SRS i u SFRJ. Kao
jezik u slubenoj upotrebi na nivou republike, u sastavu.Pokra-
jina. srpskolm'atski dobiva na celokupnom statusu l u PokraJll11. ]Cr
zadovoljava potrebe optenja na vertikalnom nizu, a to je bitno. Osim
toga, postoje funkcije koje srpskohrvatski obavlja na saveznom l11VOU
i u odnosu na i makedonski, osim Armije, naprimer. u savez-
nim institucijama. u glasilima koja dotira federacija (Borba, \lladost)
i dr. l\,'egativno se odraava to albanski ne drugi u obimu
u kome Albanci druge jezike ni u pokrajini a kamoli van nje. Javna
upotreba albanskog van SAP Kosovo je skoro Tako nume
se funkcionalno ponaa kao manjina (Meckey).
Kao i u jezika drugih "malih naroda". sa kojima albanski
ima podosta sve to na stvaranju svesti da se radi o
jeziku za upotrebu i je potrebno uloziti poseban trud i
volju. S obzirom da je bilingvizam automatski i bikulturalizam, ovakav
status moe imati posledica po status kulture.
Recimo i to da struktura stanovnitva bitno na ekspanzivnost
standardnog albanskog jezika na Kosovu i u JugoslavijL Albansko stao
novnitvo je staro 24 godine; alfabetizacija se tu ogleda izu-
zetno pozitivno stanovnitvo je u obavezno osnovno kolo-
vanje u irim razmerama. a to da je knjievni jezik prisutan u
najire slojeve S druge pak strane, broj nepismenih, ena, jo
uvek je veoma veliki. 10 a to se odraava na upotrebu standardnog
jezika. l\,'a to se direktno odrazava i to da je stanovnitvo uglavnom
seosko. te jc koegzistencija standarda i dijalekta To se negativno
odslikava u situaciii neizbenog bilingvizma sa drugim konkurentnim
standardnim s obzirom da se ovaj drugi samo na tom
nivou Tako se neminovno \'odi bitka izmedu socijalne funkcionaliza-
cije i funkCija.
86
4. U SR Makedoniji albanski jezik ima javnu upotrebu u
situacijama: osnovno obrazovanje. prV:l faza srednjeg usrnerenog obra-
zovanja. i II faza, neto u tampi. na radiju i televiziji, II izda-
vatvu. na pozoritu i u pojedinim optinama u administra-
ciji samo uz makedonski Pre nego to polazimo komentarisati. poku-
ajmo neto od toga izraziti brojkama. iako se mnogi podaci tee
nalaze. II
Prema popisu iz 1981. g. u SR je bilo 377.726 Albanaca
ili 19,8 % od Ukupnog stanovnitva republike. Podatke o
vidimo iz tabele
Osnovna kola Srednia kola
Godina LJkupno a1ban Ukupno ui alban
1980/81 74402
1987/88 276.564 76.210 78Al3 6.276
ili 27.5 ili 8
1988 270.400 76.000 77..040 4.200
ili 28 ili 5,5
Podaci iz 1')1) 7/1)1) razbijeni po razredima u srednjim kolama
pokazuju stepen osipanja nakon instituisanja .. meovitih paraleiki ",
to je dovelo do katastrofalnog pada krajem 1988 g
Razred Ckupno Albanski :V1akedonski
I 25.441 . .507 ili 10,0 22.825 ili 89.7 'c
II 20.859 1912 ili 9.0 18.873 ili 90,0
III 18.878 1.050 ili 5,5 17.808 ili 93.0 'r
IV
l' '),-
.)._.))
807 ili 6.0 l .388 ili ')3.0
dva univerziteta SR \lakedonije 1981/82 g. od ukupno 36.729
studenata Albanaca je bilo ::'.46::' na makedonskom jeziku. Godine
1986/87 od ukupno 35.7::'51 studenata Albanaca je bilo 1.22:; ili 3,../ ?i:.
Poredenje broja u osnovnoj koli iz kolske 1981/82 g. i
1987/88 g. ukaZUje na veliko osipanje ..
Prema podacima iz 1981 godine II SR \lakedoniji je bilo ukupno
444.538 zaposlenih, od toga 12
'.:lakedonaca
Albanaca
367.')M ili 02,0 'i
29.93 5 ili 6.7 li
87
L Skuptini SR '.Iakedonije 13 je 1986. g. izabrano ::50 delegata.
od toga Albanaca 17 ili 6,8 L skuptinama optina je te godine
3 868 delegata. od toga ::98 Albanaca ili 7,7%.
Svi se par;metri negde oko brojke od 7 '; Alba-
naca, kojih je u strukturi stanovnitva 19.8
U izdavatvu. novinarstvu i radiotelevizijskoj delatnosti na alban-
skom jeziku u SR Makedoniji su postignuti rezultati. Osim lista "Faka
e veJlazerimit" koji izlazi 3 puta izdaju se kvalitetna
glasila i ,.Fatosi". zatim za kulturu i nauku "Jehona",
te razna posebna izdanja, uglavnom prevedena beletristika i
literatura. Kadrovske pogotovu potrebe za proirivanjem
takve delatnosti nisu malc. S obzirom da se program TV Pritina u
SR Makedoniji ne moe pratiti svuda, potrebno je da TV Skopje upot-
puni svoj program na al banskom
Treba izdvojiti posebno delatnost Teatra narodnosti koji ostvaruje
projekte na albanskom jeziku ne samo za Skopje, za
kulturnu delatnost Albanaca u SFRJ. Pominjtl se jo 15 amaterskih
grupa, koje gaje uglavnom folklor.
Nivo koji je postigla upotreba albanskog jezika u kulturne delat
nosti u SR Makedoniji sigurno nije optimum, ali u odnosu na akciju
koja se zadnjih godina irna Sada tendencija
ka marginalizaciji albanskog jezika u javnosti te Republike. To se moe
videti iz gore navedenill parametara, a i iz da je njillOva ukup-
na afirmacija u opadanju .. Njihova uloga u udruenjima umetnika,
njaka. pisaca jedva da se dok ih u Akademiji nauka jedno-
stavno nema. Poznati su u i u pojedinim sporto-
vima.
Iz podataka se vidi da je albansko stanovnitvo u SR Makedoniji
uglavnom agrarno, ili van drutvenog sektora rada. Oblici modeme
ekonomije sa kojima idu i moderni ivota u biti su van domaaja
govornika tog jezika, koji ostaje uglavnom nosiocem
ivota, blieg etnografskoj tradiciji .. Kao da jo uvek funkcionie opozi-
cija s jedne strane industrija i trgovina. s druge poljoprivreda, para-
lelno s njom gradi selo S obzirom da je u gradu, posebno u industrij-
skim sredinama makedonski uvek jedini jezik u slubenoj upotrebi,
on se identifikuje kao jezik rada, moderne ekonomije, drave i vlasti,
dok se albanski potiskuje u funkcije jezika porodice i sela, zastarelog
ivota, dakle nestandardnog. To potiskuje potrebu da se izlazi
iz dijalekta. U gradu kao Skopje mogu se zapaziti i
raslojavanja: albanski ima vie ansi da se na Bit Pazaru ili
ulica. uglavnom u niim slojevima drutva.
Poto su neki oblici funkcionisanja standardnog albanskog jezika u
SR Makedoniji postojali decenijama. njihovo ukidanje je bilo
protestima. pa i demonstracijama. U prvo vreme lokalne su vlasti poku-
88
avale ako ne prikriti ono barem ublaiti eho takvih dogadaja. Na vie
mesta je bilo da se nastava na albanskom jeziku u drugoj fazi
usrnerenog obrazovanja ukida slobodnom voljom i njihovih
roditelja da nastave kolovanje na makedonskom jeziku. To je ubrzo
demantovano. jer je sledio masovni ispis iz kola i zahtevi za
mestom u kolskim klupama na maternjem jeziku na Kosovu i u Srbiji
van Pokrajina. U Srbiji je da ih se ne prima, dok su na Kosovu
primljeni, ali je bilo i reakcija .. naime, srpske i crnogor-
ske nacionalnosti u pojedinim optinama, kao u Vitini na primer, prema
pisanju tampe, manifestirali su sa zahtevom da ih se protera iz kole.
Kasnije su izbile demonstracije u Kumanovu i Gostivaru sa osnovnim
zahtevom da im se vrati kolovanja na maternjem jeziku.
Na demonstrante je primenjena sila. dok je sve to proglaeno kontra-
revolucijom. zbog su pojedinci dobili debele kazne zatvora. I
nakon toga. kako pie Dallas, pojedini makedonski intelektualci
se trude da dokau kako je nastava na albanskom jeziku ukinuta voljom

U sociolingvistici nije novo saznanje da ukidanje nastave na mater
njem jeziku ne intenziviranje kolovanja na drugom jeziku,
naputanje kole. Tu treba traiti razloge tako opadanja
broja srednjokolaca iz redova Albanaca u SR Makedoniji, kao i korene
analfabetizma. posebno medu enskom decom koja napu-
ta i osnovno kolovanje. broja nepismenill uporedo sa
nemodernom ekonomijom, uz tradiciju samo mukog
sveta. deluje direktno u otvaranju prostora za delovanje improvizovanih
verskih kola i drugih polujavnih i poluslubenih ideolo-
gija. Sve je to u tesnoj vezi sa nedostatkom perspektive za kolovanje
na svom jeziku, dakle za kolovanje bez odustajanja od identiteta, jer
se po svemu kolovanje na drugom jeziku u masi vrednuje kao
dekulturacija.
Opte je nastojanje da se u gradovima i na javnim mestima albanski
jezik da se svede na neto to pripada privatnom ivotu
Albanaca. To se posebno kod ispunjavanja funk-
cija: koriste se sve javne i druge da ga se ukloni sa tog
prostora. se ne moe objasniti da se vri toliki pri-
tisak za usvajanje jedinstvenih naziva za mesta na osnovama make-
donske forme. da se zabranjuje albanski u natpisima u pojedinim
gradovima. kao to je onaj iz osnovne kole "Liria" u Skopju, a da ne
govorimo o tome kako je premali broj naziva ulica i institucija na alban-
skom jeziku
Sve marginalizacija upotrebe jezika u javnim funkCijama, nje-
govo sa tih funkcija u stvari je njegovih govor-
nika iz konkretne drutvene delatnosti i organizacijec Sa jezikom se
svi koji nisu dostigli nivo akulturacije na make-
89
donskom jeziku. to moe da njegovo vladanje kao prvim
jezikom, S druge pak strane i sama vrednovanja stepena vla-
danja makedonskim ostaje pitanje za izvorne govornike tog jezika, tako
da se iz tog kruga moe jedino kada i ako oni tO ele. Realna kon-
kurencija na taj se za radno mesto kao i za sve funkcije u drutvu
osetno smanjuje Zahtevi da samo Albanci makedonski a ne i
obratno. forsiranje makedonskog od prvih dana kole. suavanje
perspektive daljeg kolovanja na maternjem jeziku. pogotovo nedosta-
tak izgleda da ga se upotrebi na poslu ili u drutvenom ivotu i drugi
elementi ukazuju na to da se eli nametati model jezika kome
nije cilj samo efikasnost u usvajanju u prvom redu akulturacija.
Bez obzira na sve to. u odnosu na albanski. makedonskom nedostaju
elementi koji bi ga nametali kao jezik prestia. Usled svoje vitalnosti
i originalnosti kao standardni jezik. usled duge istorije i tradicije. svojim
strukturo-funkcionalnim osobenostima. albanski standardni jezik danas
je i u dijasporama van direktnog kontakta sa maticom. kao
u Italiji. a pogotovo kod Albanaca SR :Y1akedonije. koji ive u konti-
nuitetu sa ostalim Albancima u SFRJ i na granici sa NSR Albanijom.
T o verovatno znaju i oni koji stoje iza njegovog potiskivanja u drugi
plan. ali su efekti moda na drugu stranu. ta bi trebali da
nipodatavanje vrednota tradicionalnog ivota a da se pri
tom ne haji za stvaranjem novih prihvatljivijih alternativa, ruenje zgra-
da i ograda. zabranjivanje knjiga (pominje se brojka od preko 370 zabra-
njenih knjiga objavljenih u Jugoslaviji). pesama i drugih vrednota sa
Nije mali broj onih koji misle Ja su mnoge od tih stvari pre-
uzete iz repertoara V. iz 1937. godine. i da su im ciljevi
upravo isti.
5 U SR Crnoj Gori situacija je kako zbog demografske
tako i zbog socijalne Ukratko: albanski jezik tamo je u
upotrebi u osnovnom kolstvu. u srednjem obrazovanju. neto malo u
emisijama na radiju. dok ga na TV nema. Od izdavatva treba pomenuti
Koha i poneko posebno izdanje. su manifestacije kom-
pleksa inferiornosti u kada su sami Albanci u nekim mesti
ma zah tevali da ne albanski jer im to kasnije smeta. To da je
kod takvih svest da se moraju akulturisati ; po toj pretpostavci,
taj bi se cilj ostvario utoliko pre ukoliko bi se otarasili tereta zvanog
maternji jezik. Sa tim u vezi je masovna promena prezimena, njihova
adaptacija sa sufiksom se stvaraju preduslovi da se na prvi
pogled ne moe razaznati da li se o Muslimanu srpskohrvatskog
jezika. ili pak o Albancu i Ukidanjem te prepreke i usmerava-
njem panje prema predelima gde ivi vie Muslimana. akul turacija i
asimilacija postaju realnima,
Valja da su protiv takve situacije digli glas pojedini
crnogorski intelektualci. kao recimo Jevrem nizom napisa.
90
6. U tri optine SR Srbije van pokrajina stanje je u Pre
evu. Bujanovcu i \ledvedi albanski se upotrebljava u osnovnom kol-
stvu. dok u prve dve optine i u srednjem kolstvu. u administraci-
ji. u lokalnom kulturnom ivotu. u Preevu se delat-
nost amaterskih drutava., Od posebne je vanosti da su ove
optine u neposrednom susedstvu sa Kosovom. odakle se prima TV
program, tampa i dr. "Jatpisi i imena ulica se mogu pisati i na alban-
skom. U i Bujanovcu bilo je reakCija onima u Baru ili
Reakcija je izazvala tendencija da se u Preevu promeni ime
srednjoskolskog centra .'skenderbeg". kao i to da se u knji
gama zahteva da se deca upisuju samo na srpskohrvatskom i
to Sve to. poreJ nGgiranja osnovnog prava. zadire u veoma
zamrene probleme prirode. zvukovni i sistemi dva
jezika toliko se razlikuju. da je to na taj nereivo
. Srednjokolska nastava na albanskom jeziku i u Preevu
Je tek 1961. g. Tada su bila osnovana takozvana meovita odelenja.
poput sadanjih u Makedoniji. Za albanske meovitog odele-
nja sa nastavom na srpskohrvatskom jeziku odravali su se iz
maternjeg jezika uglavnom nakon opte nastave, to se, kako znam iz
sopstvenog iskustva, doivljavalo kao posebno poniavanje. Takva je
praksa uklI1uta kao neuspela. a srpskohrvatski se ionako u dovolj-
nOJ men .. Nakon brionskog plenuma to se vie nije ponovilo. jer se
smatralo dlsknrrunaclJom. Prole godine. nakon mitinga solidarnosti,
na kome albanske narodnosti te kole nisu ponovo
Je postavljeno pitanje meovi tih odelenja .. T o nije ali se ne
zna da li je taj zahtev bio posledica infekcije iz \lakedonije ili moda
za miting. Ipak u sa \lakedonijoI1l stanje je bilo
drugacIJe I tada. Jer se dozvoljavala barem jedno odelenje na alban-
skom.. \I.ora se da su to situacije II kojima u prvi plan izbijaju efekti
nametanp jednog jezika. marginalizacije albanskog jezika, njegovog
marklranJa kao nepoeljnog i dr.
, 7. stanje uslovilo je veoma situaciju albanskog
JeZIka ll. raZIllm stranama SFRJ. I na samom Kosovu upotreba alban
skog JeZika u pojedinim segmentima drutvenog ivota nije prodrla u
dovoljnOj men. Ponekad je ta upotreba, iako dozvoljena,
na JeZIk Republike, jezik glavnog grada. glavni jezik federaCije. jezik
Armije I uz sve to jezik koji stalno prati insistiranje da ga se mora stclViti
u prvi. plan. dobija na prestiu i Zato ne stoje primedbe o majo.
nzacIJI albanskog jezika na Kosovu zato to je tamo stanovnitva
albansko. Uzgred budi na Filolokom fakultetu u Pri-
tini nema ni jednog jedinog za jezike iz redova Srba. Crno-
goraca i \luslimana koji bi barem govorio albanski manje vie korektno.
dok svi Albanci od reda govore i piu manje vie dobro srpskohrvatski.
Pravu motivaciju prigovora o majorizaciji mogli smo da uvidimo na
91
tek kada su se iz istih krugova zahtevi o ,,izbaciva-
iz skuptine", o "jednoj dravi jednom jeziku", opreispi:
tivanju studiranja na albanskom JezIku, .a opravdanostI
funkcionisanja institucija za albanskog JezIka I kulture, o
promeni naziva institucija samo zato to su na albanskom I dr. Tre_b_a
li podsetiti da je Albanoloki institut jednom bIO zatvoren 19))
godine, i daje ponovo osnovan tek 1967, g, ,
Ovom se prilikom mora i to da je bez ikakvih prigovora prihva-
odluka da se srpskohrvatski kao nematernji jezik od prvog
reda osnovne kole, iako se za to mogu mnogi protIvargumentI
pedagoke i psiholoke prirode. albanskog, nije pri-
jednako miroljubivo. .' ,
U javnosti je povodom diskusija o paroli "izbaCIte IZ skup-
tine" bilo i takvih koji su predlagali da se ona protumacI u smIslu
one nisu potrebne za jezike naroda, a za ostale stvarno Ih treba Izba-
citi. Logika glave u pesak da shvatI opasnost od prefi-
njenosti duha koji je jo u Francuske .. revolu-
cije preko Barera govorio: ,,federalizam i sup::stis,l}a gov?,re bre-
tonskim". On danas moe da bude albanskI ih kOJI drugIjeZIk narodno-
sti. ali koliko sutra bi mogao biti koji jezik naroda.
S obzirom na situaciju svaki pismeni Albanac mora. pre-
uzeti na sebe odredeni stepen bilingvizma, a time i sve prednostIko-
je donosi poznavanje iskustava drugih, ali i posledice medu kOJIma
se u teoriji kao najvanije izdvajaju: nedostatak zatva-
ranje u sebe, da mislima ponekad ja.snoca,
nalne turbulencije, kulturno Iskorenjivanje , hlbndlzaclja, margmahza-
cija kao i preterani uticaj drugog jezika u i Takve
i druge posledice situacije u kojoj ne postOJI mogucnost Izbora, valja
empirijski i kod nas. . ..
Govornici albanskog jezika u SFRJ. osim po cenu totalne IzolaCIje,
nemaju da ne budu u stvari to je
albanski/ srpskohrvatski (ekavski), albanski/ srpskohrvatski. (Ijekavski),
albanski/ makedonski, albanski/ srpskohrvatski/ makedonski, albanskl/
/ srpskohrvatski/ turski, i dr. Posebno su interesan tni odnosi.
Suprotno, govornika kod drugih je u daleko . manjem
obimu. Granice takvog bilingvizma mogli bIsmo svesti u sledeclIl1 okVI-
rima'
l u gradovima, osim nepismenil1. skoro da nema monolingvalnih
albanofona: srbofoni i makedonofoni (izuzetak moda
Debar) skoro su redovno monolingvalni : vie monolingvalnih albano-
fona moe se po selima i posebno u planinskim predelima;
2, najvie bilingvalnih srbofona iIlla stanov-
nitvom 'vletohije . po selima meovite nacionalne strukture, kao I u
i dr. :
3 najbolji albanosrpski bilingvi nalaze se u gradovima i meanim
brakovima;
-t viem stupnju obrazovanja odgovara vii stupanj bilingvizma
albanofona. obratno se skoro ne deava;
5 motivacija za srpskohrvatskog/makedonskog kao drugog
jezika je daleko obratno gotovo da ne postoji:
6. u svakodnevnom ivotu albanofoni teze kulturnoj integraciji na
nivou nacionalne kulture, te su im mnogi napori usredsredeni na tom
polju: drugima to nije problem
Odnosi dijalekat/ standardni jezik od posebne su vanosti u takvim
okolnostima. da za odredeni stepen upotrebe standardnog
albanskog jezika u pojedinim sredinama ne postoje uslovi, direkt-
no na veliki broj pozajmljenica iz junoslovenskih jezika. Svaki put
kada funkciju standarda preuzima srpskohrvatski. albanskom se dija-
lektu ot\'araju a time i perspektiva za produbljivanje
odnosa. Industrijski i tehnoloki standardi koji se nalaze na
srpskohrvatskog jezika, uz to vertikalni odnos u komunikaciji
sa tim centrima. nametnuli su ogroman broj termina, U bilingvalnoj
situaciji oni se i zato to ih kao takve razumeju obe grupe, a
to bi trebalo da bude dokaz za spremnost grupe koja pozajmljuje da
ulazi u to iskreniju interakciju.
t) Opti status albanskog jezika u Jugoslaviji moemo
preko tipoloke skale Heinza Klossa. koja izgleda ovako:
l. SO = jedini slubel1i 2, JO = slubel1i jezik uz drugi slubeni
je::: ik , 3 RO = regiol1allli slu:fbel1i je:::ik. 4. PL = poc/slical1 to jest
jezik koji ne uiva slubeni status, ali se upotrebljava u dravnim
institucijama i u sredstvima javnog informisanja. 5. TL = koji se
podIZosi. priznaje se njegovo postojanje. niti se niti se zabra-
njuje, se ignorie, 6. DL = pOliSI/ill jezik. to jest jezik koji se na neki
zabranjuje ili ometa od strane slubenih organa, proganja se na


Po ovakvoj klasifikaciji, albanski lingvist A .. Kostal-
lari, 15 od koga su preuzete naznake i prevodi, albanski jezik u Jugosla-
viji vidi na mestu. u grupi regionalnill slubenill jezika. L' stvari
on spada u jezike meanog tipa . .\a Kosovu, barem sada, on je slubeni
jezik uz drugi slubeni jezik U SR \lakedoniji se sa
elemen tima. a) ako podemo od upotrebe u osnovnom kolstvu, u izda-
vatvu, novinarstvu, onda bismo imali jednu situaciju: b) ako
od L'stava i od da Ll nekim optinama postoji barem objav-
ljeno opredelenje da ga se upotrebi u administraciji. mogli bismo govo-
riti o drugoj poziciji: e) ako poliemo, najzad, od mome-
nata koji su se istic:ali II poslednje neme, kao to je kanjavanje nastav-
nika i II Kumanovu samo zato to su medu sobom govorili
albanski Ll koli. redukCija njegove upotrebe u srednjim kolama. zabra-
na pisanja firmi na albanskom u Skopju, gradu sa preko 100.000 Alba-
93
naca. proglaavanje kontrarevolucionarnim zahteva za na mater-
njem jeziku i drugo. onda bismo ga nalazili u sasvim drugoj grupi,
e Crnoj Gori on bi mogao imati takode status. kao i u Srbiji.
Elementi stigmatizacije. pojava govornika koji odustaju od svog jezika
u kolstvu i dr.. govore o tome da u pojedinim sredinama postoji kreta-
nje nadole
Prostora za nepreciznosti verovatno irna u samim ustavnim odred-
bama Taj se prostor nakon 1981, g, koristi za pritisak da se albanski
jezik izbaci iz slubene upotrebe u raznim oblastima ivota. u skladu sa
koncipiranom doziranom ravnopravnoscu To potvrduje
postavljanje njegovog pitanja i na prevazila reenja
iz prolosti: to potvrduje inicija tiva za stvaranjem posebnog zakona za
jezike narodnosti. pri se kriteriji stvaraju prema narodnostima
sveukupn'-l realnost odreduje podrede ni status u odnosu na
druge.
Ovakve statusne razlike ukazuju na pitanje razjedinjenosti kulturnog
prostora u SF Rl u celini. Taj je prostor jo jednom podeljen nakon
198 L godine od ostalog dela prostora albanske kul ture van nae zemlje.
to predstavlja ne samo teak udarac daljem razvoju te kulture uopte.
i svojevrsni anakronizam: ovde nas to zanima utoliko pre to se vrlo
negativno odraava na procese daljeg usavravanja standarda.
Ravnopravnost svih. pa i albanskog jezika. u Jugoslaviji. shodno nje-
govoj komunikativnoj realnosti. mora se potivati. Prokrustov leaj
pravnih definicija. ponekad nepreciznih. ne moe biti stalni alibi za nje-
govo sputavanje u odredenim segmentima. kao u Makedoniji, Zbog
toga to je upravo jezik jedan od bitnih elemenata samobitnosti narod-
nosti. jo jednom Kerinija: .,. ,Ako se dominantni sistem
vrednosti zalae za toleranciju. pluralizam. . , .. on ne samo
to .oplemenjuje' svest veoma osetljivu na drutvenu diskri-
minaciju, i njenu racionalnost. On na taj
sve potencijale manjina, na sebe breme kulturnih razlika
postie dve stvari: sistem efikasnijim, a ujedno je na vlasti sa
pristankom manjina,"
Zavreduje razmiljati o svakom predlogu toliko nam potrebne
demokratizacije: u vezi sa naom temom. o demokrati-
zaciji koja se spominje kod D. i :VL koji njenu
karakterizaciju kao . .francuskog tipa", Ne verujem u sutinsku zaintere-
SOVal10S1 takvih za llemokratizaciju. barem iz izloenog, no svejedno.
eleo bih ako je to demokratizacija poput one prOizale iz Barerove
dakle demokratizacija koja je krajnje instrumentalizovala fran-
cuski jezik drave. onda recimo i to da je ona uvodila u
put potpune glotofagije alzaki. oksitanski. u meri bretonski i
baskijski,
Federalizam i bretonski zapravo oplemenjuju drutva.
94
-.


c::
-
o/i
g
'"::J
'"

C.
5'
::::
'" ::::
O
':3
'"
O
C.
>
O
'"
O

-
:::
CO
en
R

O

'"::J

2

t-


:2:
'::)
:...
O
on
O
:...
:.."
.D
:...
VJ
'=j
-
'" .D
=<

C.
.:<:
:::J

.5
'"::J
'-'
(,.,.../
:..-'- x:
l/j x:
::J'
rl
x:


t""-

tr, (" ...
tr:
x: t""-
-:t -:t

<"l q 1/-,
::J' t""- r<')
'""
( ......
r')
::J'
c
-:t
x: O
O.
:x::
x:
::J' O
r') 'r,
-:t

Ir .... C",
'r, t""-
e::
o.


O
-
r:- O ::J'
rl


::J' ::J'
.
::J'

rl
q t""-

rI
-

-:t
rl
rl
-
t""-
-:t
r !
't:
<"l
x: t""- -:t

c<j
:"'> ,
:tJ
-
1,-, V)
r<')
-:t
rl
- t-'-
::J'
q 'r,
e::
- -:t
tr,
'r,
:::S- -:t
::J'
O, r') O.
g
r2
g
X
::J'
O
t""-
v.i
"l-
g
C.
-:t
,r,
t""-
r'l -


q N1
<"l
t""-

rl
t""- -.

r<')
6
::J'
::---:
rl c... ..
't:
x:
-
-:t
<"l

t::::
r",
:x::

rl ::J'
'1-,
'r,
-:t
t""- O,
O
rl O
rl -
:...
'"
.:<:
-
S

x:
::J'

:=:
'"::J
E
CO

::::
:::J ii1J
<
(-r-, :.o (-') r"'j

r-.,...) rl
oo O rl
0..,..;-1/;; :;;
tr, Ir, ..!) -O
95
ti; Pri/og ;;
1'0 istom prlllCipu podatke o zaposleIllma u 1986. g. prema stepenu kvalifikacije i nacionalnostI u grupc:
\o
-..l
Albanci
SrbI Crnogorci
MuslimanI TurcI RomI
l. vIsoko str. obraz.
32.638
10.895 2.104 1.222
547 117
vie str. obraz.
() 7 ,6 22,9 lj
4,3 li 2,5 (,:'; l ,I 'j
O'") ('J
/f'
visoka kvalifikacija
2. srcdnjc str. obraz.
76.193 25.173 3.337 2.194 1.500
539
kvalifikovani radnik
69,3 'i
22,9 'I,
3.0(,; 2,0 ';i
1,3 'i(,
0,5 (,
,:L ni/.c str. obraz.
23.X6l
(). 7 65 X25 l.l 07
510 690
polukvalifikovani
6l).X 'i
19,7 (Ir) 2,5 (,{
, l ('/
1,5 'Ir
2,0 li
- if
4 nckvalifikovani
20.144
5.5% 497 543 lLJ7 1.525
70,0 'I,
19,4 (I, 1.7 'x
l .9 (:i 0,7 'Ir,
S,3
5, magistrI i doktOri
735 166 45
.2 l) 10
nauka
73,0 (i( 16,7 li(
4,6 (/, 2.9 r>; 1,0 'Ir
Ako po navcdenom principu, po Jczicima i prcma bclccnim pozicijama 1111amll
2
,
4
5
.'
Albanski
(J7,6 %
69,3 (i( 69,8 ':{. 70,0
73,O(i
Srpskohrvatski
29,7 'Ir,
27,9 fi( 25,4 'X
23,0 'i 24,2 'ii
PodaCi prcma scktorill shoqciror KSA ti.! Radllici u drll.l'tl'ellOl/I sektoru SAP KosoJ!a, gJclltija /
/SIIII1J(, 3(}. IX. /<)80., Enti Krahinor i Pokrajinski zavod za statistiku, 19X7. bulctlI1 i)i).
Pri/og 3
Podaci o broju knjiga, broura, listova i u SFRJ i po federalnim jcdinicama u I 9i)6. g. na albanskom, srpsko-
hrvatskom, makedonskom i jeziku.
SFRJ SRBIIi SRCC SRII SRM SRSL SRS SAPV SAPK
Ukupno: 15.103 1.242 334 3.521 953 2.623 4.651 1.296 483
100,0'1" 100,0 fi(
100,0 (,i(, 100,0 (Ir
100,0 'Ir
100,0(:( 100,0 'i( 100,0% 100,0 if"
Albanski 404 5 5 51 13
,
326
.'
2,() r;{;
1.45 'I, 0, I 'Ir
5,3
O 1,'f
,_ /f'
0,2 (X)
67,4 'i;,
Srpskohrv, IO.3XO 1.206 320 3.273 55 21i) 4.317 901 90
6X,i) % 97,1 (lo 95,7 % 92,9 % 5,7 %
8 ' II ,_) Jr,
92,i) II,
69,4% l i) ,Cl Si,
Makedonski i)40
2 .2 789 14 25 6 2
5,5 ';;. O, I (/r,
82,7 % 0.5 'X, 0,5 0,4 % 0,4 ';
2.3B4 6 38 4 2.585 41 36
j 5,7 IIr,
0,4%
0,3 (/rl 1,0% 0,4 %
9i),5 l/r O,R (Ir,
2,7 %
Od izdanja na albanskom jeziku raspodela po federalnim jedinicama II postocIIlla izglcda:
Ukupno SAPK SRS SRCC SRM
bcs pokr.
Albanski 404 326 13 5 51
100,0% 80,6%
3,2 (ltJ 1,2 '/r:, 12,6 (Ir
,
BELEKE
t Weinreich. W Labov. \1 Ikrzog. Empirical loundatiom for a theory 01
language change. in Lehmann WP .. \Ialkiel Y I etil. D i r e c t i o n s r or
fl i s t o r i e a l L i n g u i s t i e s. Austin.l'niversity olTexas Press. 1968
'J L. Renzi .. u L a l i n u a i t a l i a n a o g g i: u n p r o b l e m a s e o-
I a s t i e o e s o e i a l c. a cura di L e \1 Cortelazzo. '-lulino. Bo-
logna 1977. Introduzione. str 15
3 btiautor.nav clelo.str 16.
4 Kerini. manjine. i optenje. u K u l t u r a 76-77 /
1987. Beograd. str 104
5 A. di Sparti. Diaspora nel televisivo : linguc minoritarie e mass media, u E t
nia albanese eminoranze linguistiche in Italia.
"'-tt i dd IX Congre"o Internazionale di Studi Albanesi. Palermo 1981. a cura
di A. Guzzetta. Palermo 1983. str 177 -258
6 M. Karada, Cstavna o ravnopravnosti jezika naroda i narodnosti Jugo-
slavije i njihovo ostvarivanje u praksi saveznih organa i organizacija. u J c z i k
i n a c i o n a I n i o d n o s i. Sveske InstilUta za nacionalnih
odnosa. 5 -5. Sarajevo. 1984, str. 139-149
\idl podrobnije o tome William F '-lackey . B i I i n g u i s m e e t e o n -
t a c t cl e, I a II g U e s. Pari, 1976, posebno str 199-220
8 Prema poclacima 1981. g. u Jugoslaviji imamo: 1.730.878 Albanaca. ili
7.7 rf ukupnog stanovnitva, i to: u SR Srbiji van pokrajina 72.484 ili 1.3 rr.
na Kosovu 1.216.736 ili 77.4 u SR \Iakedoniji 377.726 ili 19.0 ri i u SR
Crna Gora 37.735 ili 6.5 Osim na Kosovu, gde apsolutnu u
drugim krajevima ive uglavnom u kontinuitetu, u \Iakedoniji u
optinama: 'Kumanovo 131.3 I. Skopje 122.5 Tetovo 169.8 ':1. Gostivar
(62.4 145.3 Srl. Debar (45.8 '(), Struga (41.8 '.cJ. Ohrid (5,5 Sc),
Bitola (3.8 r;r), Resen 114.6 rc). Titov Veles (4.0 \(): u SR Srbiji: Preevo
(85.3 ':'rL Bujanovac 155.3 r; I. (31.9'/;): lj SR Srna Gora: Titograd.
Bar. Plav. Clcinj
98
u postocima prema broju govornika u Jugoslaviji imamo
sliku:
Jezik 1981 1988
Iprocena I
srpskohrvatski 72.9 'c 73.1
c ,
albanski 7.8 Ci 9.1
(,.
J
7.9 'i ?7 c;
6.1 6.1
1.8 'i 1.7
,.
drugi 3.5
l ' _._1
Lvo i odno,i tl SR Srhiji i SR \Iakedoniji 1981 g:
Jezik
srpskohrvatski
albanski
makcdomki
turski
SAl' Ko,o\'o
19.0 ,
77.8 Cr
O ') r";
0.9 'r
SR Srbija
,a pokr
76.3
14.1 ,;
0.3 f';
0.2 fr
SR \!akedo nija
" " . ),,) J
20.5
69.9
3.4
romski
ostali
1.8 Cr
0.6 'r
1.0 rr
rr
Podaci: Popis stanovnitva. i stanova 1981 " Nacionalni sastav
stanovnitva po optinama. podaci. Beograd. maj 1982. Savezni
zavod za statistiku.
Tabele preuzete iz: Mr Gazmend Pula. Ngushtimi i tc drejtave do thellonte
hendckun ndcrnacional. u R i l i n d j a. 8. I 1989
Godine 1981. u Jugoslaviji u drutvenom sektoru je bilo zaposleno svega
173,944 Albanaca. ili 2.9 od Ukupnog broja zaposlenih. prema 7.7 u str
stanovnitva Od toga:
SR Srbij3
SAP Kosovo
SR \Iakedonija
SR Crna Gora
SFRJ
': zaposlenih
0,-+ !;
63.3 Cr
6,7 Ci
3.1
2.9
": u stanovnitvu
1,3
77,4 ';;
19.8
6,5 S'(
7.7
Godine 1984/5 u Jugoslaviji je nastavu n3 albanskom 384.914
nika osnovnih kola i 77 692 srednjih kola,
9 e 1985 godini na Kosovu su objavljeni na albanskom jeziku 34 novine i listo-
va sa godinjim tiraom od 22097000 primeraka, i 22 sa godinjim
tiraom od 407,000 primeraka
10 Podaci o nepismenima na Kosovu:
pol 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981
mu 94.8 S; 74.5 j; 46,0 39.0 29.8 c;; 21,3 Sr 9.3
ene 98.5 Sr 93,9 78.4 Sr 72.1 58.4 43.9 26.3
ukupno 95.5 84,2 C;r 62.5 54,8 Sr 43.9 'r 32.0 Si 17.6 (;;
Kretanja nepismenog stanovnitva Kosova po ;,tarosnim grupama u postocima:
godina 10 19 20-34 35 -64 65 i vie
1948 46,7 50,9 77.9 94.7
1953 31.2 46.0 77.0 92.4
1961 13.7 37.7 69,4 91,3
1971 11.0 16,5 56,7 87.3
1981 2.5 6.1 33.3 78.0
Premali Islami. Fshati i Kosovcs. PrishtincI985.160-1
II Poclatke o u SR \Iakedoniji ,mo uzeli iz izvora: V Starova.
Kombcsia shqiptare ne dritcn e jetes ,e
k e t n e R S t e !Il a q e d o n i s e. Flaka e Shkup 1'187.
str. 17. 46. 94 Dr. Shaban Shehu. Barazia nacionale dhe vellazerimi
e bashkim i i kom beve dhe i korn bcsiw tona. u J e h o n a 10 il 987. Shkup.
str. 113.114. R, Rugova. Borxhi. u R i I i n d i a od 13. 3.1988. g.
12 Saoptenje Saveznog zavoda z; statistiku od 19. 10 .. 1984, Vidi Z, \claj. Pune-
sia pasqyre e barazise. u R i l i n dj a, 20.10 .. 1984, g.
l3V Starova. cit delo i kalenliar Jugo,lavije
l 98 7
99
14 Heinz Klo. Note, concerning a language-nation typology, u J ,.\ Fishman
and al.. L a n g u a g e p r o b I e m o f d e velo P i n g n a l i o n , .
1968. 69 -85: prema"\ Ko,lallari. G j u h a I e t r a T e e k o m b i t
S h q i P t a r n e e p o k e n e s o t m e. poligTafisan referat na Kongre-
su balkanologa u Beogradu 1984 g ,tT 15
15 Ko,talari. navedeno delo
Diskusija
Nikolle Berishaj: Sem Albanec, ki ivi v Sloveniji. Kar se zadnje
teme, bi naredil repliko z vpraanjem uporabe albanskega jezika v
gori.
Avtor je naredil celovit pregled oziroma uporabe alban-
skega jezika na Kosovu, in v :-'lakedoniji. Rekel bi nekaj o poloaju
albanskega jezika v gori. Referent je glede tega prehitro pospIo-
eva!. V gori so Albanci razporejeni nekako takole: Plav, Gusinje,
okolica Titograda, Ulcinj, pa zela malo tudi Bal, se pravi samo obmejni
pas. V tem teritoriju, kjer ivijo Albanci je osnovno olstvo v materin-
izredno dobro organizirano. En primer prebivalcev oziroma bolj
drubeno organizacij, ki so hoteli spremeniti naslov osnovne
ole od Skenderbeg na nekaj drugega ne vem kaj, ne moremo vzeti kot
eljO Albancev iz gore, da se olajo v srbohrvakem jeziku.
V gori sta tudi dve srednji oli v in to je biva ulcinj-
ska gimnazija, ki ima daljo tradicija, pa gimnazija v Tuzi, to je okolica
Titograda. Radio Titograd ima vsak dan zjutraj in oddajo v
V izhaja Koha, za kulturo, jezik in dru-
bena vpraanja, ki nekako prekriva gore, kar se tega kul-
turnega dogajanja izhaja e 10 let. Koha ima tudi svojo
edicija, izdaja predvsem literarna dela Albancev iz gore.
. Vse to se ne da posploevati z enim samim stavkom, da Albanci v
gori izrazijo eljO za olanje v srbohrvakem jeziku.
Ko gre za Albance v gori. imamo drugih ki
tukaj v tej temi niso bile Prvi taken primer je primer
priirnkov v gori prezimena. Od stare Jugos13vije naprej je bila
intenca. da se vsi albanski priimki slavizirajo. In da se jim doda
ca .. Zdaj se to ne dogaja Ta primer so poskuali postaviti kot
nacionalizem. V gori imamo, ne povsod, table, pred-
vsem \. okolici Ulcinja so povsod napisane table v aIban-
in
problem, ko gre za uporaba v gori, vidim v
za predmet Ti za albanski jezik
za osnovno in srednje olstvo so narejeni po principu skupnih jeder, to
cela Jugoslavija ni sprejeb, v gori v albanskih o13h nekako
e gre.
100
Obnaanje posameznikov Albancev, ki na taken ali
dobivati poene. se ne bi smelo pospleevati n: celo
albansko populacijo v e mi gori.
Druga stvar. ki me je motila. je to. da se z nobeno besedo ni aovorilo
o"uporabi v okolici Zadra. Tam imamo Albanci svoje kolo-
mJe, kI so stare 200 let. T am oni e vedno, v meanici s hrvakim
jezikom. ampak e vedno, govorijo svoj jezik, sicer sicer ima
zela. vseeno pa danes objavljajo knjige'
Lam Je Izsel RIJecmk zadarskih Albanaca, vse to so stvari, ki nekako
manjkajo v tej temi. .
Branko Horvat: Imao bih tri pitanja za referenta i onda nakon nje-
govog odgovora jedno pitanje za svu publikU. Vidim da je kole aa lina-
vist. pa onda mogu sasvim direktno da ga pitam. U vreme kad su 'kastr'f-
ati i Tapije i drugi imali svoje slavenske kancelarije, to neade
12. i 15. st. nai predci nisu govorili Albanija. Albanija se z:ala
Rabn. A od toga su onda napravili ime Arbanas. Vidim da ste vi Arba
nas citirali kao neko pogrdno ime u ovoj listi svil1 epiteta koji
se Albancima daju. taj Arbanas je originalno izvorno ime za
Albance upravo iz vremena najuje simbioze Slavena i Albanaca. Ime
Arbanas se. sve do prvog izdanja Jugoslovenske enciklopedije.
U d.rugom nestalo. Ja sam se uvijek pitao, zato srno mi pod
?f1tI.skoI:l l.utJecaJem Evrope i stranog sveta napustili neto
sto Je bIlo Izvo.rno z.a ovo naime ime zemlje Arbanija i ime
naroda Arbanas!. To Je prvo pItanje.
. moje pitanje je va pledoaje za albanski jezik
biO Je orijentiran. Kad sam da se bavim pro-
blemom Kosova htiO sam malo i da o albanskom jeziku. To se
Je IspostavIlo kao Udbenika nema. sam da postoji
Jedan, alI taj mje do mene dospio. Tako da ja ni danas nemam alban-
skog udbenika. I malo nategnuto izgleda ova obrana ili zalaganje
za razv?J albanskog JeZIka kad vi sami ne radite ono to je elementarno,
da dobIjemO udbenike, da sami pokuamo malo to da pogledamo, a
da ne govorIm o tome kako bi trebalo organizirati nekakve kursove i
ljude upoznati s tim jezikom.
DalJe. tD je drugo pitanje. zato se Kosovari malo ne pobrinu da se
Jugoslovem upoznaju sa albanskim jezikom. Ako vi to ne budete radili.
niko drugi u ovoj zemlji .
pitanje. zato danas Slaveni na Kosovu znaju u bitno manjom
procentu albanski nego pnJe rata. T o se vidi iz ankete koju je provela
beogradska Akademija. Stariji ljudi koji su se iselili znali su 50 ej
albanski, njihovih obitelji, dakle oni koji jo nisu bili puno-
letm. su cml 1111 se znalI samo 15 r:; Kako daje dolo
do toga?
101
I jo jedno pitanje za lingvista: albanski alfabet je ujed-
tek u ovom 1902, ako se dobro skadarska knji-
evna grupa predloila je Ja se u albanskom usvoji manje vie hrvatsko-
-slovenska latinica. Razlika ima moda jedno ili dva slova.
1908. na nacionalnom kongresu. gde su svi alfabeti nije
usvojen taj predlog nego je usvojen predlog koji imamo danas. Kon-
sekvenca je ta da ljudi ne znaju albanska imena, ni albanske
Prema tome tu je direktno u Jugoslaviju neto to potpuno
nesvesno svakoga orijentira na to da albanski zapravo ne spada u Jugo-
slaviju, jer mi to moramo stalno prevoditi. I sad ja postavljam pitanje,
da li je ikada bilo razmiljanja o tome da se taj skadarski predlog iz
1902 I Ja se pokua barem na tom naravno
to je sasvim jezik, ali alfabet jc stvar konvencional-
nosti. da se bar na tom konvencioilalnom nade neto to bi
bilo za sve koji ive u ovoj zemlji.
Rexhep Ismajli: Prvo neto oko postavljenih pitanja povodom Crne
Gore. Zbog duine teksta, a i s obzirom na to daje on umnoen i pode
ljen, neto sam skratio. To sam tako to sam uzeo dva ekstrema
- Kosovo i To to ste rekli o Crnoj Gori mogli ste
tati u referatu: i o kolama, i o Koha, kao i o situaciji u Srbiji.
O pojavi odustajanja od nastave na svom maternjem jeziku, i u
osnovnoj koli, naravno. nisam mogao da govorim kao o optoj pojavi.
To je obeleeno u selu Muriq. Govorio sam takode o s kojom im
je udovoljeno, jer se, navodno, radi o volji naroda. A to je danas u modi.
to se zadarskog arbanakog pak to je sasvim drugo pitanje. To
je pitanje dijaspore kojim se ovde nisam bavio. Arbanasi kod Zadra
(Borgo biLlo) su se nastanili u prvoj polovini 18. sl, Svoja su sela iz
crnogorske Krajine napustili progonjeni od osmanskih vlasti i nastavili
da tamo ive odvojeni od ostalog albanskog sveta. naeg
imali su neto kulturnill inicijativa, i sa kolama i novinama
na albanskom jeziku, ali sve to nije imalo mnogo uslova za opstanak.
Nakon drugog svetskog rata tamo cveta literatura na albanskom jeziku
sa poznatim imenima kao to su J osip Rela, Shime Deshpali, otac
poznatih Depalj. i drugi. Rela spada u red
albanskih dramskih pisaca.
Sve je to. naalost. dijaspora koja nestaje. Kada smo kod Jijaspore.
onda bismo mogli govoriti i o recentnijoj, npr. u Beogradu, Sarajevu,
sada i u Zagrebu. na Rijeci i tu u Ljubljani. Sva ta pitanja se sada.
naravno, postavljaju na ali u zavise od situ-
acije albanskog jezika tamo gJe nije dijaspora
Tu se postavio i problem jezgara u knjievnosti. pa i
jezika. I tu se statusna razlika, se obimi i
kvaliteti knjievnosti svog naroda kod Albanaca u Makedoniji.
Srbiji. Crnoj Gori i na Kosovu. Za istu generaciju se
10:::
knjievnost._ ne po knjievnoteorijskim kriterijima, po
pol!tICklm menl!ma. LeI! se nametati ubedenje da se radi osamonikloj
knjievnosti nakon rata. o njenom izrazitom siromatvu. Ogroman
problem je pitanje jezgara i o tome se jo diskutovati .
Profesor Horvat je postavio pitanje naziva. To je raniji (juno)slo.
venski naziv Arbanas, Arbanija, arbanaki. To je U stvari naziv
arbene. albane. arbene je za sve Albance pre 18. st. Kod
Slovena je preuzet u formi Raban, Rabanija. Arbanas.
Arbanija su jedini nazivi za Albance i Albaniju kod ufflaya, i
drugih jugoslovenskih albanologa. Ja ga medutim nisam upotrebio u
pogrdnom smislu. jednostavno kao iednu od etiketa za Albance da
bih ukazao na irok repertoar tih naziv;. On se moe upotrebiti i danas.
ali moda treba dodati da je u srpskohrvatskom poprimio pomalo stil-
sku vrednost arhaizma. je to razlog to se izbegava kod lingvista
kojima je maternji jezik srpskohrvatski.
to se primedbe o defanzivnosti. pa i o ponekom kom
tonu. moram priznati da ona stoji. ali i dodati. da se radi o posledici
raznih istupanja u vidu optubi koje dolaze prema Pritini, kao npr.
ona od Udruenja univerzitetskih nastavnika Srbije. sa sredstava infor-
misanja i Jr. To je realno. No. slaem se da kodi.
Primedba o nedovoljnoj brizi za rasprostiranje albanskog jezika kod
drugih stoji. opravdana je. no nije celovita> da kaem da kod nas
postoji odredena u albanskog jezika, postoje tekstovi za
kole, postoji neto optiji udbenik koji su napravili nastavnici beo-
gradskog i skopskog univerziteta, postoji udbenik za strance, kao i
seminar za albanski jezik i kulturu koji se odrava svakog leta. Tamo se
pozivaju stranci i Jugosloveni zainteresovani za albanoloka pitanja.
Imali smo Slovenaca. Srba, Crnogoraca. neto manje
Hrvata. Siguran sam da biste i vi bili veoma poeljan gost.
Postavili ste pitanje: zato Srbi i drugi na Kosovu danas manje znaju
albanski nego pre rata? Ja nisam upoznat sa anketom koju spominjete i
koja mi se veoma zanimljivom> No, uputao bill se moda malo u
pretpostavke - verovatno zbog onoga o je jutros govorio Shkel-
zen o nedovrenoj kolonizaciji. S druge strane znam da Srbi - starose-
deoci znaju albanski bolje i vie od ostalih. Oni koji su se 'doselili izme-
dva rata. pogotovo oni koji su doli nakon rata. manje znaju ili ga
uopte ne znaju, pa ga i manje To je uglavnom populacija koja
vie voli da se a time verovatno gubi i neto od motivacije za
nje jezika. Nisam siguran da li funkcioniu ovakva objanjenja. ali su

to se pisma, da ih je bilo Na
u Skadru je postojalo pismo koje je sastavio svetenik Nure
jedan od ajnih al banskih pesnika. On je bio kolovan
pored ostalog i u i Poljskoj. Njego\' alfabet se karakterie
103
znacima i nije to hrvatska azbuka. Verovatno ima
i poneko obeleje iz poljske tradicije, ali to je druga stvar. Na BItolJ'
skom kongresu (1908. g.J Mjeda je bio komisije koja je donela
danas alfabet. Na komisije bio je drugi svetenik
franjevac, istaknu ti pesnik Gjergj Fish ta koji je kolovan negde u Bosni.
se dopisivao sa Matoem (kJic iz "publike"). Uticaj Fishte u
izboru je verovatno veliki, ali je bilo irokih diskusija, i na samom
Kongresu su odobrena dva alfabeta sadanji i jo jedan, koji je bio bez
digrama ali na osnovi.. Praksa je USVOjila azbuku
koju sad imamo, tj. sa digrafima. Onaje dobro funkcicnisala i o tome se
vie nije raspravljalo, a pitanje se smatra reenim.
Vae pitanje, see malo dalje: pitali ste zato ne pokua-
vamo pribliiti tu azbuku onoj koju upotrebljava srpskohrvatska tradi
cija i to u smislu zbliavanja i ivljenja. Ne mislim da ima-
mo bilo kakvo pravo da pravimo odvojenu azbuku samo za Albance koji
ive u Jugoslaviji. S druge pak strane treba se na nivou
govorne zajednice Albanaca, i u ime Albanaca u Albaniji, u Italiji.
u Americi, bilo gde da jesu. To pravo ima ta zajednica. Uosta-
lom, albanski je jezik od i od srpsko-
hrvatskog. Slovenci ne znaju i moraju da transkribuju imena,
kao uostalom i Hrvati iako je ovde latinica
Branko Horvat: Slova su potpuno ista.
Rexhep Ismajli: Jesu, ali su jezici, pa ne vidim potrebe zato
bi morao albanski da se adaptira, Ukoliko neko ima potrebu da
neki jezik, i pismo. sam oba pisma srpskohrvatskog
negde od razreda osnovne kole i to ne zbog neke
radoznalosti, to smatram elementom kulture, Iz istih pobuda obe
azbuke svoje dete. Zato onaj ko albanski, ili ko ivi zajedno
sa Albancima ne bi uloio malo truda da usvoji taj element iz njihove
kulture. Ne kaem da bi morao to da svaki Slovenac u Ljubljani,
ali u Pritini to mora. ivljenje pretpostavlja i neku kulturu
tog ivljenja, a na temelju te kulture treba osnivati pozna-
vanje. U tom ivljenju meramo deliti ne samo dobro,
i ostalo, pa je zato potrebno uloiti i malo vie truda.
Shkelzen Maliqi: Profesor Horvat je rekao da bi Albanci mogli da,
radi boljeg razumevanja sa susedima, prilagode svoje pismo.
on nije uzeo u obzir da albanski ima est glasova vie i da dvozna-
ka u albanskom ti u slovenskim jezicima glasovi. To
su th, dh, IT, x, )" i:. U tome je, mislim, problem, a se i ti dvo-
znaci, kao u srpskohrvatskom, uvek jednako, kao jedan glas.
Th je jedan glas,' se kao teta. Moda bi albansko pismo moglo
da se pojednostavi. da se i za sadanje dvoznake koje
glasove znaci, ali to pitanje, mi se, ne spada
104
ovamo. :v1islim da albanska latinica ne predstavlja veliku smetnju za
komunikaciju
Isuf Berisha: Ja bih umesto ovih pitanja u vezi sa pismom
postavio neka pitanja za koja me je inspirirao prof Horvat svojim pita-
njima .. Prof. Horvat je postao poznat jugoslovenskoj irnoj javnosti svo-
jim angairanjem na tome, da se prevlada taj diskurs
o Kosovu kao neto to ne nudi nikakvu osnovu ela se fomlUlira neka
inteligentna politika za reavanje kosovske krize. da se tu ne bi
moglo postaviti pitanje da kod prof. Horvata nedostaje dobronamer
nost. da se prevladavaju barijere Albanaca i J unil1 Slovena, tj.
da se i pronalazi put integracije Albanaca u jugoslovensko
drutvo. Zanimljivo je, da u pitanjima koja je postavio prof. Horvat
zapaam neke od predrasuda koje su opte prisutne u jugoslavenskoj
javnosti u vezi sa Albancima i njihovim odnosom prema Jugoslaviji i
Junim Slovenima .. Evo o je Moda su moje impresije pogre-
ne, ali dozvoljavam si svoja zapaanja u tim pitanjima. Vi ste pitali:
zato se Kosovo vie ne pobrine, odnosno, zato se Kosovari ne pobrinu
vie da se Jugosloveni upoznaju sa albanskim jezikom. To je bilo vae
pitanje. onda ste dodali, ako oni to ne ko to Ja
tu onda dodati, malo zaotriti to, pa da je jedan od
koji se moe tu da su naime Albanci krivi, to Jugo-
sloveni ne albanski jezik, kaem, to je malo zaotreno, ali sad isto
mi se to i kod tog pitanja u vezi sa pismom, albansko
pismo je smetnja za uspenije albanskog jezika sa strane Junih
Slovena. I onda sta vi postavili pitanje: da li ste vi razmiljali o tome da
se uvede ponovo varijanta koja je bila blia azbukama Junih Slovena i
da se na taj stvori jedna pretpostavka. Da se Albanci i Juni
Sloveni priblie, da Juni Sloveni lake jezik i ta albanska
imena .. Iz svih ovih pitanja ja sad pokuati. da izloim koji
po meni ukazuju na to da su zapravo, i kod vas prisutne neke predra-
sude o komunikacije i integracije izmedu Albanaca i Junih
Slovena, to jest integracije Albanaca u jugoslovenska drutvo. Zapravo
vi kada pitate zato se Kosovari vie ne pobrinu da se Jugosloveni vie
upoznaju sa albanskim jezikom (pogotovo sa ovim dodatkom: ako oni
to ne ko to onda se meni zaista utisak da su
uglavnom tu Albanci krivi to Jugosloveni ne znaju albanski jezik. Ja
mislim da tu ima Ovakav posmatranja komunikacije
Albanaca i Junih Slovena moe se primeniti i u vezi sa celokup-
nom kulturnom komunikacijom Albanaca i Junil1 Slovena,
Recimo posle 1981. jedna od teza za objanjenje toga to se
tamo dogodilo i to je oel strane foruma dobilo ocenu kao
kontrarevolucija itd. navedeno je to to su se Albanci zatvorili prema
JugoslaViji., :vlislim da je to jedna velika predrasuda. l ela uopte ne stoji
da se empirijski moe dokazati da su zapravo Albanci Kosova recimo
105
(da se ogral1lClIl1 ovakvo teritorijalno) da su investirali puno
svojih potencijala kulturnog potencijala i sredstava na tu komunikaciju.
Ja uzeti recimo jedan segment. Pretpostavljam, ustvari nadam se. da
prihvatiti da je prevodenje literature jedan veoma vaan segment
komunikacije. Ukoliko analiziramo kako tu stoje stvari, ovako sa
prevodenjem. sa srpskohrvatskog i drugih jezika naroda i narodnosti
koji ive u Jugoslaviji na albanski i u obrnutom smeru. onda sam tu
imao neke podatke 19b6. da je od posle rata naovamo sa jezika drugih
naroda na albanski jezik prevodeno tamo negde 950 naslova. Sa druge
pak strane u istom periodu smo imali 60 naslova prevedenih sa alban-
skog na sve jezike. mislim na srpskohrvatski, makedonski. Sve su te.
skoro sve te naslove sa izuzetkom dva-tri naslova prevoda sa albanskog
na druge jezike preveli sami Albanci. Onda srno imali jednu situaciju: da
posle poziva da se ta komunikacija intenzivira, posle 1981. drutvo
pevodilaca Kosova formira neki fond za obostrani prevod sa srpsko-
hrvatskog na albanski i vie za prevod sa albanskog na srpskohrvatski i
na druge jezike, da se nekako nadoknadi, ta situacija da se neto
da se intenzivira komunikacija u tom segmentu. ta se dogodi-
lo tu. su neki naslovi onda kada su oni u
Jugoslaviji nisu recimo dozvoljavam da tu ima i opravdanja
jer je da su ti naslovi bili loe izabrani, da nisu odgovarali
onome to bi bilo zanimljivo za druge sredine, ali recimo podatak:
medu tim naslovima bio je i jedan izbor iz poezije trojice najpoznatijih
albanskih pesnika :?O ... Poradecija. Fan Nolija i Midjenija. To
je preveo knjievni Mensur Raifi. I taj vie je energije
troio na raznim iao od jednog do drugog da
nudi to. da se to objavi nego, to se umorio pri samom prevodu. Narav-
no. niko nije prihvatio knjigu, neke pesme su objavljene u nekim
i onda je ta stvar zavrena tako da je taj da je
bio zainteresiran za to, nekako postigao da obezbedi sredstva i
onda je taj naslov sam objavio u Pritini. Kao se pojavilo Dru
tvo prevodilaca Kosova. Mislim da ukoliko ne postoji interes kod
drugih, da upoznaju albanski jezik, da upoznaju albansku kulturu,
Albanci tu puno da doprinose da se tu stvari promene.
Branko Horvat: Za mene je to bilo jako interesantno upravo zbog
toga, to nita od onoga to je kolega pretpostavio i nazvao predrasuda-
ma nije meni bilo na pameti. Ako smo uli u psillOanalizu, da je
nastavim. J a sam vae izlaganje shvatio kao izlaganje jednog preosetlji-
vog i o tome morate dobro razmisliti. Imate naravno razloga, to
ne dovodim u pitanje. Naime moje pitanje bilo je: gde ja mogu dobiti
albanskog jezika jer bez toga ne mogu albanski .. I to
moraju Albanci izdati. valjda od Srba traiti da mi to
naprave .. A vi to sad prevodite (to je predrasuda) da se Albanci namjer
no zatvaraju u svoju pokrajinu i to su nam predbacivali to je kontra
106
revolucija itd. Naravno da se zatvarate, ali ne zbog kontrarevolucije
nego zbog kompleksa inferiornosti koji je upravo u vaem izlaganju
doao do izraza. Vi se morate nametnuti sredini. Jer onaj drugi stav,
naime rekli ste ako nema kod Jugoslovena interesa. onda mi ne moe-
mo nita napravi ti. Naravno nema in teresa. kada ljudi nita ne znaju.
Pa do pred 3 godine o Kosovu su postojale svega tri knjige u celoj
Jugoslaviji. Sve to je o Kosovu napisano napisano je poslednje tri
godine. l tek sada ljudi neto da dobivaju nekakvu predodbu
o tom ko so to Albanci, ta je to Albanija, ta je to Kosovo itd.
Da jo neta dodam, niste samo vi takvi. I Slovenci su takvi, molim
vas, kaite mi, gde i ko i kada je izdao za slovenskog
jezika. Ili kasetu. J a mogu da kupim francuski, panjolski, engleski,
ne znam ta sve ne u Zagrebu. Ali htio sam, da kupim slovenski, da
moja deca slovenski kao to sam ja kada sam bio u njiho-
vom dobu, to je bilo u truloj Jugoslaviji kad smo mi odlazili na Pohorje
na letovanje. svake godine. i tu su bile nekakve jugoslovenske kolonije,
svega toga u novoj J ugoslaviji nema. A ko je zato kriv'? Prije svega Slove-
nija. kao to je na Kosovu prije svega Kosovo.
;vIi se moramo naviknuti na to da srno mi jedna federacija gde je
svaki dio te federacije potpuno ravnopravan a ravnopravnost onda
i jednu obavezu borbe, jednu izvesnu agresivnost da se nametne svojim
stavovima. To je ono: kada vam prigovaraju da kosovska inteligencija
suti, kao to stvarno suti, to nije prigovor sa stanovita predrasuda.
Nego je ba prigovor sa stanovita Kosovara iz tog ambijenta
kompleksa inferiornosti.
Isuf Berisha: U vezi sa ovim in teligencije rekao sam neto
prijepodne. pa ovde da Ali u vezi sa onim to ste sada
o ovome kao odgovor rekli imam da kaem Ja sam rekao una
pred da ne sumnjam da vam je to bila nan1era jer naravno kakve su to
predrasude. ako ste vi njih svesni. J a sam rekao da je meni u toliko
zanimljivije (ja sam malo zaostrio stvar, ali ipak ostajem pri
tome da to u sutini stoji) da koji se zalae da se intenzivira kul-
turna komuikacija sa Albancima i da se prevladavaju bariere, da se
intenzivira i pronalazi solucija integracije Albanaca u jugoslovenskom
drutvu, da neko ko se zalae za to iskreno, da su i kod njega prisutne
te neke predrasude u vezi sa tom komunikacijom. Meni je to bilo zanim
ljivo .. Vi kaete zbog albanskog pisma Sloveni ne uspevaju, imaju pote-
u al banskog jezika in onda se postavlja ovakvo pitanje da
se razmilja o tome da se uvede varijanta koja bi bila blia Junim Slo-
venima.
Dozvolite da ja svojom postavim pitanje' Da li tu, mi
smo tu i sada treba da ostvarimo jednu komunikaciju. da li i o kakvoj
se komunikaCiji radi. ukoliko ja treba da se prilagodim vama da bismo
mogli tu komunikaciju da ostvarimo. Jer je da se moe ovo vae
107
pitanje ovako i tako recimo ukoliko se vi ne potrudite da
budete malo razumljiviji za mene, ja nemam tohko ll1teresa, nemam
toliko motiva da se zainteresiram ovako, da uloim toliko truda.
ipak je tu bitan va motiv za tu komunikaciju. za. to
liko to nedostaje rnoje zalaganje i pa bilo ono I nece. bitno
promeniti stvar. A ovo u vezi i sa izdavatvom. Ja ne nllshm d.a mtere-
siranje drugih u Jugoslaviji za objavljivanje hte:ature
tutorstvo nad Albancima. to da je u tlm sredmarna pnsu tan
interes da se upozna albanska kultura.
Branko Horvat: Ja sam Kadarea dobio iz Kanade. Jel to nije kandaL
Naravno ja sam kriv, nedovoljno poznajem literaturu, ali ja nisam knji-
evnik ja sam ekonomist..0!etko me mora Kako da me
moraju upoznati sa Kadarem. a Imam Kosovo u kuc!. To Je
problem
Vi ste shvatili ovo kad sam ja predloio razmiljanje o alfabetu, da se
vi prilagodite nama. U tom je taj problem od kud to mi i vi: Svi. smo
ovde. Ako znakovi valjaju onda se ml prilagodit!
vama, da upotrebim tu terminologiju, a ako nisu dobri
Pako Berishaj: Zaboravljamo jednu bitnu stvar, govonmo o mtegra-
ciji Albanaca u JugoslavijL Nema niti nikakve integracije Albanaca.
Nema niti nikakvog oivljavanja Albanaca dok se to bude vrilo na osno-
vi jedne platforme. Zaboravljamo da smo u jednoj takvoj
situaciji, da je svaka stvar u vezi Albanaca spolitizirana. A dok budemo
tako gledali dok budemo tako i dok budemo tako dakle
ovo to mi danas radimo nema uspeha. .. .
Isuf Berisha: J a bih rekao, da bih mogao nastavIt! ovaj razgovor
sa prof Horvatom ali ovo da nemamo vremena nastaviti,
ali moemo za
Ivan Bortnar: Samo repliko tov. Horvatu, meni ni tu neke
logike. Vse nacije, ki se smatrajo superiorne v jeziku ali v kulturi, se
to superiomost pokazati na ta da obvlad.ujejo .tudi .druge
jezike, e stem prisiljujejo tiste, katere smatrajo za
da mislijo na njihov To to NemcI.
to Rusi. Ni da imamo Sll1010glJO na
pri Rusih, pri Nemcih, kjer se trudijo Nemci prodati Kitajcem.
najprej kitajsko miseinost, potem pa jim prodati nemki razmi-
ljanja. . _ _. .
Branko Horvat: da mi prodamo Kosovarjem nas nacm razmi-
ljanja. . ..
Rexhep Ismajli: Ja bih samo jednu .replIku hteo da
zim u pitanja koja je postavio posled!1Jl sa cime se.
I !teo bih neto drugo. Ako ste Vl profesore Kadarea dobih preko
Kanade. ja mogu sasvim mirne due tvrditi da se radi o veli.ko) u
hrvatskoj kulturi. Vi ste morali to da dobijete preko hrvatskill1zdavaca,
108
jer se radi o velikom svetskom piscu, koji je preveden na preko 30
jezika. Tako krupnog pisca vi ste morali dobiti preko Zagreba, ne preko
Pritine koja uostalom i sama ima problema da ga dobije nekoliko
godina.
Dalje bih hteo da problemi jezika nisu samo problemi
dobre volje. :Vlotivacija za jezika je uvek socijalnog karaktera.
sa ekonomskom pozadinom. i dr.
Martin Berishaj: Ja bi se vratio na jedan problem. koji se meni
izuzetno bitan. To je problem emancipacije Albanaca u Jugo-
slaviji. koji po mom miljenju moe predstavljati jedan element potvr-
denja njihove legitimitete u samoj Jugoslaviji i tvrdim. da ta
emancipacija Albanaca u Jugoslaviji mora i treba da
emancipaciju albanstva od jugoslovenstva.
6.
Fehmi Agani
osvrt na diskurs
o Kosovu i Albancima
Novembarske petodnevne protestne manifestacije Alba-
naca na Kosovu, moda najmasovnije dosadanje manifesto-
vanje u istoriji Albanaca ovih krajeva uopte, zaista su viestrano i vie-
struko
Jedne zbunjuje njihova masovnost, upornost i manife-
stanata, samoorganizovanosL Zaista, da se odjednom pokrene vie
stotina hiljada ljudi, skoro iz svih mesta, slojeva, uzrasta, da se mani-
festuje istovremeno u Pritini i u desetak centara Pokrajine, da se krene
u ranim prepodnevnim da se i po 50-100 kilometara
po loem vremenu, da bi se u Pritinu stiglo u kasnijim
vima! Da iznemogli i iscrpljeni manifestanti, koji nisu mogli
na i jo manje na dnevnice ili bilo kakve
nadoknade, ipak smognu snage da izraze svoj protest i nezadovoljstvo,
da oskudnim iskazima i parolama izraze svoje zahteve, tako jasno i
glasno da to nadmauje bilo kakav plebiscit ili referendum, da se pokre-
nu stotine grupa i kolona, a da ne bude nijednog incidenta vrednog
panje, to zaista mora da bude i da deluje
slube, koje se sada nanovo izdiferenciraju, zbunjene
su kako se neto tako moglo desiti a da to promakne
i nadzoru! l ko to moe biti volebni
organizator, sada iz redova lica'?
Denuncijantski deo tampe je jedan telefonski poziv. opazio
je jedna sumnjiva kola na nekom sumnjivom mestu'
strukture zemlje. kojima se mora odati priznanje
da nisu podlegle iskuenju varljive efikasnosti. ipak kao da su u najve-
zbunjenosti: kako oceniti ta zbivanja ili. bolje kako izbalan-
sirati ocene. i nuni kompromis. .
Rukovodstvo Srbije je najbre iz pretpostavljam prome-
njenog teksta govora na nije izbacio tvrdnju da je bitku za Kosovo
poveo cco narod ... svi gradani bez obzira na nacionalnost". ali to
nije ozbiljno. Dva predsednitva Srbije. partijsko i dravno. ne
po simetriji i mazohizmu. tom "patolokom sindromu srpskih komuni-
sta". to bi rekao D. manihejski i po nekoj
logici. po nekom pravilu suprotnosti ocenjuju ove dogadaje' poto
III
su skupovi Srba i Crnogoraca - revolucija. to manifestacije .. :\lbanaca
mora da su - kontrarevolucija' I to nastavak kontrarevolucIje, kontra
revolucija koja Zahtevi Srbije za ustavne promene su progresivni,
te ono to im se suprotstavlja mora da je reakCIJa! se da.su te
manifestacije antisrpske, ergo antijugoslovenske, uprkos uzvlku "Zlveo
hrabri srpski narod''', koji je i aplaudir.a.n. Kako .:u se
oruje", "Albanci napolje". ..5mrt Slptanma Ud0I113C1l!,
suprotni tonovi su destrukcija! Neko se i setio da je SrbIJa:.da
je klicano J ugoslaviji. Kosovu i njenom rukovods.t,:,u,. all ne : SrbiJI I
Nije navedeno, medutim kOJa Je I da II je Ik?Ja rec so.ltdar.
nosti i razumevanja ;\lbancima iz toltkog mlt1ngovanJa po
Srbiji. .' .
Rukovodstvo Kosova. proredeno i bitno hendikepIrano, pflmorano
Ja rtvuje J aari za raJ mitinga trijumfalizma na pod
estokom prcsijom i zahtevom za bezuslovnom predaJom .. pod stalmm
nadzorom i viestranom supervizijom, mora da se zadovolji prellllllnar
nom ocenom isolomonskim ocenjivanjem . Skupovi su prvih dana, dok
su ih radnici vodili. manifestacije, da bi se kasnije izrodili u demon
stracije' .."-
Bilo je pokuaja da se manifestacije Jednostavno
u podrku SKJ. to su one dobrim delom I Zaboravljalo se pn
tome da takvo masovno klicanje Titu. vise nego II mu se klicalo
za ivota, implicira i snanu javnu kritiku istom Savezu Komunista
kojem se i klicalo. ..' . . , ....
\ledutim, nije bilo manifestaCija seceslol1lstlcke svestI. I1lJe bilo
destrukcije A to je moda zbunjivalo najvie!
Da li je u tim zahtevima bilo legitimnog.
nog, ili je ponovo prozborila indoktrinacija, mal1lpulaclja. neu puce
nos!')
Pri ovim ocenjivanjima kao da nije osnovno ta je stvarno. bilo i
ta se to zahtevalo na Kosovu tokom tih manifestacija, ta se zbiva pre
i posle njih A zbivanja na Kosovu, procesi i su sna:no
iskazali tokom novembra. zahtevaju najozbilJI1lJu polItlcku I naucnu
analizu i proc:cnu, najozbiljnije. preispitivanje dosada.njeg
diskursa o Kosovu i aktivnosti zasnovane na njemu.
Govor o Kosovu i Albancima u Jugoslaviji, i obilat, reklo bi se
inflatoran, ali uglavnom neplodan, kao i mnogo tota u ovoj
zemlji tokom ove krizne decenije, bio je prvenstveno Pri
ovome, mnoga valjana odredenja govora, misli
mo na to da ga odlikuje tendencija. izraavanje interesa, zastupanje
stava, napad ili odbrana vie nego li objektivnost, i opravdanost.
112
i zasnovanost , traganje za istinom. Ovaj
govor mje jedmstven, postoje u njemu razlike, po sadraju
I usmerenju .
. Ovim govorom o Kosovu i Albancima u Jugoslaviji ne
n1lShmo;naravno, na onu poplavu ,,literature" memoara i feljtonistike,
produkcIje postosamdesetprve, ranijih udbovaca ili predbrionskih
nosilaca vlasti na Kosovu. plitke i prljave, prepune insinuacija i lai,
kop bl da dokae da je zlo sve to je albansko, istina njihov monopol
a Ispravno I nadasve efikasno jedino ono to su oni radili i uradili. I da
je osnovna greka to to su oni i njihovi metodi i
Ne mislimo prvenstveno ni n:! shvatanja .. desnoradikalnog pravca u
savremenom srpskom nacionalizmu" (iYL koja se osnovnim
svoJun. stav.om prema "albanskom pitanju" u Jugoslaviji, njegovoj
genezI I nJcmu njegovog reavanja, kao i tvrdnjom da su zbog nacio.
nalnog mazohizma pali Aleksandar i "ko sve ne" (D
sa prvima.
mora se da ove dve ,.struje" u savremenom diskursu
o Kosovu i Albancima u Jugoslaviji, prvi liferacijom poluistina, insinu.
antmm problematizovanjem i svega albJnskog, dok drugi,
mIsaono vrio bliski strukturama SR Srbije, fabrika.
cIjom o karakteru nacionalne svesti jugoslo.
:ensklh .Slptara" (O:. o Kosovskom paradoksu da ,.manjina ugro.
zava vecmu, da vrsI genocid nad njom'" (J. o albanskom
genocidnom nasilju "uz albanskil1 vlasti i SKJ, pod patronatom
antJs:pske koalicije" i o Srbima koji u miru doivljavaju "pravu ratnu
agresIJu nacionalnim ponienjima " od strane
"beskrupuloznog ogromno su uticale na stvaranje odre.
denog mnenja o Kosovu I Albancima, u Srbiji. Pod njihovim
uticajem vaskrsavaju i produbljuju se ranije predrasude,
na staflm IZVOflma I u novim uslovima nove se zablude pridruuju sta.
flma. U staflm arsenalima zardala se sredstva trae da bi se reili savre.
meni problemi i Ignorira se prekid i preobraaj koji NOB i
. Revolucija i kratkovido se pretpostavlja, pa i pri.
zelJkuje, da bllstoflJskl razvoj u ovim prostorima trebao da nastavi ono
to je neuspeno bio pre Drugog svetskog rata, ili bar pre
1966. godine .
Pod govorom o Kosovu i Albancima u Jugoslaviji mislimo
prvenstveno na stavove i ocene foruma i
instanci. kao i na i informativnu aktivnost koja ih
prati, makar ni ocene ni te aktivnosti ne bile istovetne, kao na osnovni
oblik promiljanja kosovskih zbivanja i svega vezanog za njil1. Ovaj
nametnut! lm govor l1lSU mogli potpuno ni retki, potovanja
dostojni autori. koji su pokuali da o Kosovu i Albancima u Juaoslaviji
misle "protiv struje". b
113
Politika, okviri, procene, orijentacije i delovanja predstav-
ljaju vrlo realnog sagledavanja odno-
sa, problema i njihove ocene i prevazilaenja, u
poimanju i vrednovanju, u akciji i I
u odnosima politika moze b:tl u.spe
na, ukoliko nije dogmatska i blokirana raznorazmm ,IstO-
rijskim reminiscencama', predrasudama i iluzijama, ukoliko je otvorena
i sposobna da pojmi i prihvata novo, u idejama i odnosima, uspet!
ukoliko politika i odnosi i okviri budu bili snaga,
pritisak i koncesija, kompromis. Uspeni ne mogu biti n.1 pOh:
tika i odnos budu bili manipulacija, naduvavanje Jedmh da bl
se zatakavala druga pitanja i problemi. nametanje pseudoproblema,
izazivanje euforija u funkciji ili grupnih ambicija i pretenzija,
ili ukoliko se politika svodi na politikanstvo, trenutnu dobit, podmetao
nje i prevaru, politiku svrenog .
Uspeno poimanje i procena stanja i procesa u
naInim procesima, izraavano sadrajnim kategorijama, pojmovima kOJI
ne bi bili termini diskvalifikacije, jezikom koji ne bi bio smuen, fra-
zom koja ne bi prazno odzvanjala, koja .ne bi bila
zmi, logikom koja ne bi bila nedoslednost moralo bl se potvrditi u
uspenoj akciji. Relativni neuspesi akcije i aktiv-
nosti indiciraju i neuspehe u poimanju odnosa i procesa,
ta bi se u ovom smislu moglo o osnovnim kategorijama poli.
poimanja i izraavanja odnosa i procesa na Kosovu,
Albancima i u odnosu na Albance u Jugoslaviji, u ovih osam godi-
na od 1981. g:)
Kontrarevolucija je osnovna kategorija kojom su i karak-
terizirane demonstracije Albanaca, kontrarevolucijom se igo su mnoga
nastojanja Albanaca danas, mnoge njihove elje, tenje, aktivnosti.
Kontrarevolucija je kvalifikacija i diskvalifikacija, anatema i pretnja
svemu to je nepoeljno sa stanovita politike, ili
snaga i tendencija, u stavovima, zal1tevima i nastojanjima
Albanaca.
Profesor Horvat snano je problematizirao njen legitimitet, osno-
vanost upotrebe te kvalifikacije u odnosu na zbivanja 1981, g,
tim, makoliko i nepojmljivo izgledalo, ipak je istinito da se u
ovih osam godina najmanje radilo na elaboraciji ove kategorije, u doka-
zivanju opravdanosti njene konkretne primene. Tako je oskudno njeno
obrazloenje, da se doima da je kvalifikacija zbivanja
kao kontrarevolucije jedino u funkciji legitimacije i opravdavanja sred-
stava i mera koia se u odnosu na ta zbivanja ele primeniti.
Ukoliko je -odredba kontrarevolucije bila u funkciji opravdavanja
represije, ona je uglavnom istroena. "Je mislimo time da su istroene
primene represije, Da se ne gaje takve iluzije postaralI su
114
se i sudovi u Skoplju, koji osudie pred kraj prole godine u
demonstracijama za odbranu nastave na maternjem jeziku u srednjim
kolama u Kumanovu i Gostivaru, Od u demonstracijama u
Kumanovu, osim preko l prekrajnih kazni, uglavnom od po 60 dana
zatvora, petorica gonjenih, kao to objavi tampa, dobili su
po maksimalnih pet godina zatvora. demonstracija u Gosti-
varu, njih osmorica. optueni za udruivanje da bi se suprotstavljali
meanim odeljenjima, tj. ukidanju nastave na albanskom,
osudjeni su: jedan sa II godina zatvora, dvojica sa po 8 godina, jedan
sa 6 i maloletnika sa po 4-6 godina zatvora! Jo da budu
zahvalni. jer ako budu zdravi i posluni. XXI vek
van zatvora!
Nekada je Lenjin, u Pismima kongresu, pisao' "Ako je stvar
dola dotle da se Ordonikidze mogao dotle da je primenio
nasilje ., onda mogu zamisliti u kakvo smo blato pali. .. "
(V. L Lenjin, Izabrana dela, XIV, 574) Ali, Lenjin je mrtav poodavno,
a u raspravama o nacionalnim odnosima u ovoj deceniji kod
nas, mada je njegova kao i Marksova misao jedan od izvora legitimiteta
naeg pokreta, malo se ko, ako se iko uopte njega!
Iako nisu istroene primene represije, kao to se jasno
vidi, ipak tvrdimo da ona nema u odnosa na
Kosovu, te da je neproduktivna postala odredba kontrarevolucije kao
legitimacije i opravdavanja represije.
Da je represija postala neproduktivna, kontraproduktivna, to
se poodavno i iskazalo u Jugoslaviji. makoliko bilo
uasno o tako bolnom pitanju kao to su zatvorske kazne i godine
zatvora rezonavati kategorijama produktivnosti-kontraproduktivnosti,
ipak daleko su gori licemerstvo i cinizam onih koji ponekad zaista govo-
re o tamnovanju "jadnih ,.jedva punoletnih ", iako se nisu
mnogo kad su oni kanjavanL Naprotiv, stalnim pritiskom
na pokrajinsku birokratiju i optubom da nije skoro nita
najneposrednije su uticali na visinu kaznL A i danas zalau se za oslo-
,Jadnil1 da bi se u zatvorima stvorilo mesta za puno-
letnije'
Ovu kategoriju jo vie je istroila, kompromitovala njena kasnija
upotreba bez kriterija i rigoroze. Tako, u sasvim ozbiljnim forumima
se, neosnovano i neargurnentovano, kontinuiteti kontrarevo-
lucije na Kosovu, u godinama okupacije, u 1944-45, 1968, 1981, kao
i u godinama koje slede, ne se, pored i sutinske
razlike u kontekstu, u ciljevima i zahtevima,
drutvenim akterima i dr. U dvaju Predsednitva Srbije,
novembarske protestne manifestacije na Kosovu kontrarevolucijom se
ocenjuju, jer se protive zahtevima Srbije za promenu ustani "Politika",
u napisu nekog Toma (12. 12. 1988) upotrebu etikete kontra-
115
revalucije davadi da apsurda: ,.sa (1912. 1919,
1941 i 1981) albanski separatisti pakualI su bezuspesna da ad Kralje:
vine Srbije. Kraljevine SHS, Demakratske federativne JugaslaVlje. I
SFRJ atcepe Kasava. "Dakle: eventualni atpan KraljevlIu. Srbije
'1' sil'u KralJ'evine SHS nisu nita druga da - kantrarevaluclja! [stl
II na J ...... 'b r
autar nastavlja' " ... A kad !liSU uspeh aruzJem, separatistI SU pn eg I
zalaganju za perfidnu demagrafsku eksplaziju ". Ta bl I trebala
da bude peta kantrarevaluClp, kajU nazalast separatisti dabijaju.
Nacianalizam. u alternaciji separatizam iredentizam, kao. i
su sutinske kategarije diskursa a Kasavu I
Albancima u Jugaslaviji .
Svaka analiza sadanjih medunacianalnill adna sa i tenzija, na Kasovu
kao. i u zemlji pakazala bi da nacianalizam kao.
danas uglavnam kriva nacianalnill interesa, I pakusaJ
njihavag astvarivanja na utrb realnih narmalnill . naclOnalml\.l1lter.e:a
drugih. predstavlja uzrok I asnavu medunaclOnalnill sukaba: N:J.e teska
dakazati istorijsku neadekvatnast naCIanalIzma danas, .ma kallka kan
junkturnim izgledao. i abjektivnu tetna st bila kajeg naCIanalIzma. .
nedavaljna je. jednastrana. i tetno ana shvatanje
kaje aptu tetnast nacianalizma. fiksira I VidI ga
nacianalizam drugag, kao. albanski nacianalizam I separatizam l:aJcesce;
shvatanje kaje vidi sama ekscesivni nacianalizam a ne I kaJldehlJe,
rekli bismo. palulegalna, ako nije sasvim legalan, kaJI nast?JI a dell
je i uspeo. da stekne legitimitet i prava .kaJI prodire
u farume i se u abliku odredbi, zabrana, rezolUCija Izakana:
shvatanje kaje je spremna da i najnormalniji nacian.alm .zahtev I
druoih. recima prava i zahtev za nastavu na maternjem JeZiku, progla
av: i . gani kao. nacianalizam. Ako. pajam nacianalIzma bude
a upatreba njegava bezkriterna, naravna. da se magu. cItavI
naradi proglaavati nacianalistima. Jer, daista, aka.Je I zahtev I ll1Slstl'
ranje na pravu Albanaca da se. kaluju na JeZiku
lizam. anda su svi AlbanCI naCIOnalistI. I lllJe cuda da dak je za neke
nacianalizam teka igasanje i progan, drugi ga laka padnase, ako. ga I
ne kao. epirizera ornalllia.
Bez ikakve minimizacije albanskag nacianalizma i barbe
protiv njega, ipak treba ua ta borba mae biti. uspesnaJedl1la ako.
se nacianalizam reducira na prave razmere, na ana sto. an s.tvarna Jeste.
uz priznavanje legitimnasti nacianalnih prava, interesa I njihave artiku:
l
". kao. l' pod uslavam barbe protiV svakog naCIOnalIzma l
aCIJe. . .' d d T .
heoemanije Jer, kao. ta je duhavita pnmetla Jedan a. ru ara .repce
u sa grupam rukava SK SrbiJe:. ne maze bm
uspeha u barbi protiv nacianalizma ako. se Jedmma (tJ. Jedl:om nacIla.
nalizmu) atre ragavi a drugima (drugam naClanal1Zl11u) adsece glava.
116
Albanski nacianalizam tei
To je neosporno. Jer tome tei svaki nacionalizam, pagatavu anaj kaji
ne mae sa asimilacijam drugih. Iz ave apte prirode nacia.
nalizma ueuucirana je auredba demanstracija iz 198 L g. kao. manife
stacije kaje tee albanskam Kasavu
Medutim, kasnije krajnje neumerene i neadgovorne upotrebe ili
zloupotrebe odredbe pripisivanje jezikam vulgar.
nag i lai. i zahtevu za kalavanje na maternjem jezi-
ku, da je uperen protiv makedanskag, da je ta zahtev za
adelenja. istroile su i kampramitavale tu adredbu talika da je vie
teka mae ka azbiljna prihvatiti ikarisna upatrebiti.
Zanimljiva je da se tenja za pripisllje jedina
Albancima, tj. albanskam nacianalizmu. i ta talika da se nastaji da
se i ,albanska' skara sinanimna upatrebe. Ja zanimlji.
vije je ta da ani kaji su najgrlatiji prativ zatvarenasti Albanaca.
sasvim su slepi kada se radi a pajavama u njillOvaj
naciji. Odelenja sa nastavam na albanskam su dok ta
nisu makedanska adelenjal Kada bi ti najgrlatiji albanske
zatvarenasti bili upitani' da li je FK Vardar nali bi se u
I ne bi se da nijedan albanske ili turske narodnasti.
i pared preka sto. hiljada Albanaca i Turaka u Skaplju, nije ni debitavao.
u avih skaro deset gadina u prvam timu Vardara, bi se
samam pitanju, tj. drskasti pastavljanja takvih pitanja!
Kantrarevalucija, agresivni nacianalizam, tenja k
maraju rezultirati nasiljem prema nealbanskam stanavnitvu i njihovim
nasilnim iseljavanjem Nasilje, iseljavanje pad pritiskam sa madalite-
tima iderivacijama: silavanje iz pobuda. skrnavljenje
grabava i svetilita, teror i genacid to su termini lliskursa
a Kasavu. Da li su teror i genacid, nasilje iskrnavljenja surava stvamast
adnasa Kasava, ili su ta pak sama - velike lai?
Kasava je ekanamski zaastala. drutvena nerazvijena. sacij alna
problemima i kanfliktima, Ta je neza-
paslenasti. najniih dahadaka. Na desetine hiljada parodica nema ni
jedna zapaslena lice! Siromatva je velika, adnasi su suro-
vast je U sa drugim krajevima. na Kasavu se tee ivi.
nita ne da je to nasilja, poga tovu nacia.
nalnilL
Broj ubistava i krvavih sukaba pajedinaca u razdabiju od 1981. gadi.
ne dastigaa je trocifrenu brojku, sama su u dva ubice
Albanci a rtve Srbi. i u aba ubice su streljani, dak u tri
Albanci su ubijeni ad Srba a ubice su. naravna, na
kazne zatvara, Pokrajinski sekretar za unutranje paslave izvetavaa je
Pakrajinsku skuptinu aktabra 1988 .. g .. da je u izvetajnam periadu ad
gadinu dana u Pakrajini bila 37 ubistava i 57 pakuaja ubistva, ali
117
nijedno medu pripadnicima raznih nacionalnosti; bilo je 15 silovanja i
24 pokuaja silovanja, ali samo jedno silovanje i dva pokuaja silovanja
na tetu pripadnika srpske ili crnogorske nacionalnosti (,.Rilindja'.
26. X. 1988).
Kosovo koje prema popisu iz 1981. g. sa oko 7,7 % u op-
tem broju stanovnitva, u opte m kriminalitetu zemlje u periodu
1981-86 je sa svega 3,3 'lc (Rilindja, 4. 12. 1988). Slika
koju nam prua statistika, mora se priznati, bitno je od one
koju nam pokuava nametnuti dananji diskurs,
srpski govor o Kosovu i Albancima u Jugoslaviji.
Svaki ozbiljniji pristup analizi dosadanjill ocena migracionill kreta-
nja na Kosovu, sa gledita medunacionalnill odnosa, mora da kraj-
nju jednostranost u pristupu, nedostatak objektivnosti i principijelnosti,
ekstremnost iz sasvim nepouzdanih premisa, manipulaciju
neistinama, apriorizam i tendencioznost u raspravljanju o toj proble-
matiki.
Sva dokumenta govore o nunosti borbe protiv iseljavanja
Srba i Crnogoraca pod pritiskom kao i o potrebi da se svako iseljavanje
zaustavi. svi izvetaji o migracijama, kao potvrdu tih iselja-
vanja pod pritiskom navode Ukupan broj iseljenill, to je
sofizam, iako se prema izjavama migranata ni za jedan odsto
iseljavanja ne moe tvrditi da je
da se ne moze dokazati postojanje pritisaka za iseljavanje
a da bi se tvrdnja o pritisku zadrala, pojam pritiska se
nelegitimno proiruje i naduvava, pritisak se iznalazi u zallladenim
odnosima, u strahovanjima, u atmosferi, u besperspektivnosti. Na sku-
povima srpske i crnogorske nacionalnosti i u bojkotu nastave
ove kolske godine kao pritisak su navedeni od pojedinih
komunalnill i kolskill nematina, do naziva imena kola,
ukoliko su albanske Tako je morala promeniti ime, da bi se
nastava odvijala, i kola koja je nosila ime Halit Ibishija, borca NOB-a i
rtve terora! Za pojedince u Kosovom Polju, pritisak su i
pisanje Branka Horvata, ocene Dragosavca, izlaganje Vrhovca, govori
Smolea! Za sve ovo okrivljuje se albanski nacionalizam i Albanci. Zabo-
ravlja se da zall1adenje odnosa, zaotravanje, besperspektivnost zajed-
zivljenja stvara ne samo albanski i srpski nacionalizam,
manifestacije separatizma kao i pozivi na oruje i vojnu upravu, ispisani
letak ili parola. kao i izrazeni i zahtev.
Iseljavaju se ne samo Srbi i Crnogorci, i Albanci, i to u velikom
broju i ne samo sa Kosova. Samo u toku 1988. preko 20.000 lica tra
zilo je azil (ali iz ekonomskih razloga) u SR uglav-
nom Albanci sa Kosova i Makedonije i Romi, pa je SRN u dilemi kako
da se zatiti od navale migranata iz Jugoslavije. Norveka je letos morala
vanrednim merama da se od takve navale zatiti. Albanci su skoro jedini
110
iz Jugoslavije koji se izlazu troku i riziku da se preko i
kojekakvih veza prebace u SAD ili odlaze u nepovrat! Pa ipak. iseljava-
nje Albanaca nije predmet paznje. Oni su prekobrojni'
Iseljavanje Albanaca spominje se i to jedino ako se radi o
nekakvom useljavanju u Makedoniju!
Postoje brojni uzroci iseljavanja: ekonomski. socijalni,
i drugi. svi se oni ignoriraju. pa i njima
neosporna da se u Srbiji, u odnosu na Kosovo, bolje i bogatije
ivi!
Ozbiljna analiza fenomena iseljavanja sa Kosova morala bi kompa.
rirati tu pojavu sa pribliznim iseljavanjima iz June Srbije,
Sandzaka, Bosne. umesto komparacije imamo jedino poli-
arbitrarnu ocenu.
Ako su iseljavanja sa Kosova pod pritiskom, kako da se shvati da
tih iseljavanja ima, skoro podjednako i iz optina, kao to je
gde skoro nema Albanaca. pa ni ko da pritisak vri"? Ili da se 1.200
boraca sa Kosova, koji se javljaju protestima protiv iseljavanja i
pritisaka. nalo naseljeno u Beogradu, iako su dugo vreme bili nosioci
vlasti na K:0sovu, a pojmu borca uopte to da podlegne
pntlsku! Ih. kako shvatiti da se iseljeni pod pritiskom naseljavaju ne
bilo gde. u najboljim mestima Srbije')
Uprkos svemu ovome ogromna propaganda godinama
vri najbrutalniji pritisak da se po svaku cenu prihvati postojanje nasilja
i pritisaka na Kosovu, terora i genocida nad Srbima i Crnogorcima.
Egzodus, patnje, stradanja Srba i Crnogoraca oplakuju se neprestano.
Ogromne se duhovne i materijalne energije troe da bi se uverili prven-
stveno srpski narod, a zatim jugoslovenska i svetska javnost, dok bi se
Albanci primorali da veruju da je stanje na Kosovu Ilovi srednji vek.
Prihvatanje ili neprihvatanje ov ill natuknica kriterij je diferencijacija,
merilo je podobnosti ili nepodobnosti. Bez njihovog prihvatanja i
njihove stalne deklamacije ne moe biti nikakvog kadrovskog inaugu-
riranja.
Kampanja o nasilju i pritiscima. o genocidu i teroru na Kosovu izole-
da nefunkcionalna i promaena. Jer u sutini rrosi poruku o
ivljenja sa Albancima, te samo ubrzava procese
iseljavanja, Ima ih koji u toj buci o nasilju i teroru Albanaca vide,
poznatu pojavu vike i buke sa ciljem dezorijentacije izagluivanja
da se ne bi jauk onih koji stvarno pate. Jer. da se ne zaboravi'
siromatvo i nezaposlenost su prvenstveno za Albance, !vluslimane i
Rome. Albancima pripadaju u proseku najnia primanja, zatva-
ranja, najvie kazne, oni su jedini koji se podvrgavaju testu podobnosti
pri zapoljavanju, proveri pri upisu studija, dokazu lojal-
nosti Ll procesima diferencijacije
119
Ima sve vie onih koji viku o nasilju i teroru, lamentacije
o patnjama - i egzodusu vide u drugoj funkciji. u funkciji ostvarivanja
ciljeva novog konstituisanja srpske drave i ostvarivanja novih jugoslo-
venskih pretenzija Srbije i njenog rukovodstva.
kategorija indoktrinacije i borbe protiv nje nije mogla biti naro-
plodna! Ona je dodue posluila kao opravdanje za niz kanjavanja
i nastavnika, za izbacivanje iz upotrebe izvesnih tekstova
kao svojevrsno demodirano prosvetiteljstvo i vid duebri-
nitva. tutorstva nad savesti drugih, i studenata.
nije mogla vie pruati
Jasno je. dakle, da kategorije kontrarevolucije, separatizma ireden-
tizma, nasilja i indoktrinacije, koje stoer savre-
menog diskursa o Kosovu i Albancima u Jugoslaviji nisu
dovoljne za shvatanje stanja i odnosa na Kosovu, pa prema tome ni za
akciju koja bi to stanje prevazila. Kako se, dakle, na kojim
se osnovama, idejnopojmovnim i akcionim, moe ostvarivati
front Albanaca, Srba, Crnogoraca, Muslimana, Turaka i drugih na
Kosovu:
o o o
odnosi u Jugoslaviji su u krizi, posebno su zaotreni
srpsko-albanski i albansko-makedonski odnosi. Ali mi nismo u ratu,
kako trubi egzaltirana uobrazilja nacionalizma i profi-
terstvo. Naprotiv, krizu moramo smalfati privremenom i njeno preva-
zilaenje
Engels. u ,.Razvoju socijalizma ... " navodi da je SenSimon, u vre-
me najzaotrenijih francusko-engleskih i odnosa.
kada su nakon poraza Napoleona engleske i trupe okupirale
Pariz, projek tovao francusko-englesko, pa i
prijateljstvo. Ovo Engels ocenjuje ne kao njegov utopizam, kao
istorijsku dalekOl,ic!ost SenSimona. Zar mogu danas
inteligencija, stvaraoci humane vokacije, u novo vreme i u neupo-
redivo boljim uslovima i odnosima, da budu tako kratkovidi, da bi
artikulisali drugo a ne stvarne interese svojih naroda, da podlegnu
trenutnim histerijama, da zagovaraju drugo a ne ravnopravnost, da pro-
jiciraju drugo a ne prijateljstvo naih naroda i narodnosti:
Suprotno Dobrici koji u razgovorima o Jugoslaviji, u Knji-
evnim Novinama, pri svoje nespokojstva" izraava
sumnju u albansko-srpskih i albansko-makedon-
skih sukoba "demokratijom i nacionalnim mirom", mislimo da se
jedino demokratijom i nacionalnim mirom mogu, pa prema tome i
moraju reavati navedeni i drugi medunacionalni sukobi.

L' odnosu na Kosovo i Albance u Jugoslaviji. dve su osnovne pret-
postavke. dva su osnovna uslova prevazilaenja sadanjih medunacional-
nih antagonizama: dosledni delllokrati:all1 i na toj osnovi razvijena
kultura ivljenja.
Lenjin je. za Marksom, nacionalno pitanje tretirao kao .. jedno
od pitanja demokratije" U belekama o nacionalnom pita-
nju" pisao je da ima samo jedno reenje nacionalnog pitanja, a to je
"dosledni demokratizam" .
Uprkos raznim manipulacijama i zloupotrebama demokratijo!11.
pseudodemokratizmu i demokratijom prikrivenog etatizma i hegemo-
nizma. nemamo uopte razloga da sumnjamo da je srpsko pitanje u
Jugoslaviji demokratsko. To se isto moe o celini makedonskog
pitanja. Ali se isto moe i sa vie prava. o albanskom
u Jugoslaviji Suprotno imputacijama zle volje ili savesti, alban-
sko pitanje u Jugoslaviji nije pitanje separacije, secesionizam ne pred.
stavlja sutinu nacionalne svesti Albanaca. sutina albanskog pitanja u
Jugoslaviji je demokratska i jedino se doslednim demokratizmoIl1
moe reiti. To je jasno demonstrirano i tokom novembarskih protest-
nih manifestacija u Pritini i na Kosovu. i to je moda najvie zbunilo
krugove i deo obmanjene javnosti.
Ravnopravnost je sutinska odredba doslednog demokratizma.
Ravnopravnost je bila jedan od osnovnih zal1teva i uzvikanih
parola i u poslednjim manifestacijama Albanaca na Kosovu Hegemo-
duebrinitvo i paternalizam. poput onog u \luke-
koji zabranjuje andronim Liridon (Slobodoljuh) Al bancima.
kakvu slobodu mogu oni sad jo poele ti (!), i ovde mogu
upitatI: stao kakva to ravnopravnost')
ravnopravnosti - stvarne. a ne da je egalitarni verbalizam.
ako nije kolektivna i individualna. i neprihvatljiva su miljenja koja.
navodno po nekom hberalnom ili francuskom modelu i navodno pro-
tiv konzervativnog. austrougarskog ili sovjetsko-kominternovskoa
reenja. nude jednakost. individualnu i personalnu. ali ne i
u ovakvim stavovima i prieljkivanjima vidna je
prudo!11stlcka slabost .. srodna sa francuskim ovinizmom", koju jc jo
Marks IsmeJavao. slabost negiranja nacionalnosti. to makar i
nesvesno,_ .,.njihovo absorbovanje od strane uzorne francuske nacije"
A to ZI1:lCl. Lenjin, pred-
rasudama. naime' smatrati ,svoju' naciju .uzornom nacijom' ili .
naciju koja ima privilegiju na izgradnju drave". (Lenjin.
Izabrana dela, 1960. 0,40 lj.
. _ Sa individualnom i kolektivnom, postavlja se fak
!lcki osnOVI1l zalltev Albanaca: priznavanje subjektiviteta Albanaca u
Jugoslaviji. To je zahtev da se u ovom drutvu priznaje i prihvata da
Albanci budu, da se posluimo Sartrovim izrazom, sugovornici a ne
121
samo predmet razgovora u Jugoslaviji, da ravnopravno u
oblikovanju njihove i nae sadanjosti i budu Ovaj
zahtev je, naravno, potpuno u duhu doslednog demokratizma,
makoliko bilo i teko shvatljivo, obzirom na na
dosadanji drutveni i razvoj i na neosporno velike rezultate
u Jugoslaviji. upravo u odnosima, u Srbiji i Makedo-
niji strukture i krugovi, teko prihvataju,
ili u poslednje vreme otvoreno odbijaju zahteve za priznavanje subjek-
tiviteta i ravnopravnosti Albanaca .. sa mitinga u Beogradu
Albancima da je Kosovo pre svega Srbija, ali da oni. naravno,
mogu da tu ive, imali kud ili nemali kud, bili u prolazu ili h teli da
ostanu, jer ,'srbija je oduvek bila otvorena za sve". im biti
loe, naravno, ako se budu dobro vladali, ako ne budu "zli i
I u Makedoniji, u izvesnim poslednjim govorima Mojsova i Tupurkov-
skog. neka se ultimativna pitanja Albancima postavljaju. Ipak, Make-
donija se opredelila prvenstveno za pouke"
Prekorno i staratelj ski su neka rukovodstva, rukovodioci Srbije u
prvom redu, nakon novembarskih protestnih okupljanja Albanaca,
radi se o nesporazumu, nerazumevanju : se ukinuti
autonomija, se dirati kole na albanskom. Nisu albanske
mase strahovale za ukidanje autonomije. jer znaju da se autonomija
moe ispumpati i bez ukidanja. One su oset ile da se upravo to radi.
Nisu one strahovale ni o ukidanju nastave na albanskom jeziku, makar
se to brutalno i bolno radilo u Makedoniji. Znaju Albanci
da je to Jer, pravo na nastavu na maternjem jeziku, koje
je Albancima u ovim krajevima priznavao i okupator, i to ne
samo u tzv. Albanskoj dravi pod Italijom, i tzv. Srbiji,
ne moe se zacelo oduzeti u dananje vreme i u Jugo-
slaViji.
Dosledni demokratizam u odnosima kon-
kretno i principijelno kategorija naroda i narodnosti i nji-
hovog odnosa. Bez pretenzija da razvijamo teoriju o narodnostima,
koju nemamo, samo da bi svaka sociologija narodnosti
morala konstatovati relativnost podele narodnosnih grupa na narode
i narodnosti, nedovoljnost pristupa i kategorizacije,
da se kroz takav pristup i kategorizaciju obuhvate i
izraze posebnosti i i poloaja svih narodnosnih grupa.
Sa gledita posebno je tetna tenja, danas
snano nastojanje, da se podela na narode i narodnosti apsolutizira, i
to na koji bi implicirao i rangiranja u odnosu na prava i
nosti odnosno i drugog konstituisanja. U
osnovi ovakvih apsolutizacija lei misao o dravotvornim narodima i
onima koji to nisu.

;
l
Za naprednu demokratsku i misao nema i ne moe
biti principijelne razlike u odnosu na i druga prava, pa i na
pravo samoopredeljenja, konstituisanja. itd. naroda
i narodnostL Druga je stvar to narodnosti, zbog broja, razme-
taja, koncentracije, istorUskih ili drugih posebnosti, u prin-
cipu istih prava kao i narodi, nisu u da ih ostvare. U tome,
nisu sve narodnosti iste. U konkretnom albanska
narodnost, brojnija od pojedinih naroda Jugoslavije, prostornom kon-
centracijom naroda. sa brojnim kulturnim i drugim speci-
imala je pravo da se samoopredeli, to brojni
partijski i dokumenti iz perioda rata, samoopredelila se i
izrazila svoju volju time to je zajedno sa narodima i narod.
nostima koji na Kosovu ive, stvorila Pokrajinu i pokrajinsku vlast i
izrazila elju da bude, kao autonomna oblast ili pokrajina. u sastavu
republike Srbije i SFRJ. Za Albance u Jugoslaviji biti narodnost
ili bi trebalo da jedino to da nisu svi Albanci, nisu ni njih,
samo oko 40 albanske nacije u Jugoslaviji. Naravno, oni su se
opredelili da budu u Jugoslaviji kao ravnopravni. Demokratska zajed-
nica im priznati ravnopravnost kao i njihove posebnosti, od politi-
konstituisanja. u se najjasnije manifestuje njihov
subjektivitet, pa do kulturnih i obaveza u ovoj zajednici
kao i u okviru albanske nacije kao celini.
Eventualno nepriznavanje subjektiviteta Albanaca kao narodnosti,
nedemokratska nametanja u odredivanju njihovog poloaja i odnosa
prema njima,. to se tako vidno manifestuje u sadanjim nastojanjima
bitne redukCIje autonomije Kosova u okviru tzv. ravnopravnoG' konsti-
tuisanja SR Srbije, suprotno najplebiSCitarnije izraenoj volji
Kosova za osnova Ustava iz 1974. g. bi poraz demo-
kratIZIna, srpsko aneksiono reavanje pitanja Kosova, sa svim
kim i drugim implikacijama i posledicama.
Dosledno demokratsko tretiranje nacionalnog pitanja Kosova i Alba-
naca u Jugoslaviji, i samo uslovljeno stepenom i tempom opte demo-
kratizacije naih odnosa, neosporno bi se snano odrazilo u demokrat-
tokovima Srbije i Jugoslavije. Da se nacionalizmi uzajamno pod-
stlcu, VIdel! smo ubedljivo. uzajamno se i uslovIja-
vaju i demokratizacije. \larks je pisao da je stvaranje demokratske
Poljske prvi uslov za stvaranje demokratske . Sa pravom
moemo tvrditi da jedino stvarno dosledno demokratsko raz-
reavanje kosovske krize mnogo bi za procese demokratizacije
u SrblJl. :\ 1I11pulsI demokratizacije ne bi bili suvini ni Jugoslaviji ni
Srbiji. Nezavisno od onog to nam birokratski govor ili manipulisana
tampa kau. problemi Kosova deluju na tokove demokra-
tizacije. Njima l11anipuliu odredene birokratske snagc_ Uz nuna rela.
tiviziranja. nije na odmet podsetiti na Marksov stav prema irskom pita-
nju i o tome kako se ono odraavalo na drutvene tokove u Engleskoj
\iarks je smatrao da pitanje emancipacije Irske nije za klasu
Engleske .. apstraktno pitanje humanizma i pravde"', "prvi uslov
samog njenog Ako engleska klasa bude dozvo
lila da JOJ Irska bude izvor ovinizma. se posvetiti stvarnim
pitanjima sopstvenog soc:ijalnug Jer. sadanjim odnosima
prema Irskoj pisao je \1arks Kugclmanu (29. II. 11:)69) .. nije para-
liziran samo unutranji socijalni razvoj Engleske. i njena spoljna
pulitika
histerije nema samo na Kosovu. Ima je podosta i u
\lakedoniji i u Srbiji. prologodinje tzv. mitinge solidarnosti.
prizivanje sile na njima, skandiranja vojnoj upravi, pozive na pa
i najnovija bru talna kanjavanja u \1akedoniji. se i nehotice
Sartrovih povodum alirske histerije u Francuskoj ,.Francuska je
bila ime jedne zemlje; pripazima da ne bude ime jedne neuroze!"'
osnovu doslednog demokratizrna uspeno se moe razviti kultura
ivljenja.
Pozitivna tradicija u i odnosima,
kroz brojne uzajamnosti i drutveno kulturna proimanja tokom isto
rije. pozitivna tradicija koja nije oskudna, kako se predstavlja,
nije prema kojoj se neopravdano odnosi-
mo. neodgovorno je obezvredujemo i igoemo, kao u pozitiv-
nih tekovina bratstva iz perioda NOBa. moe biti polazna
osnova, inspiracija i putokaz u razvoju kulture ivota.
Kultura ivljenja pretpostavlja uzajamnost i ravnoprav-
IlOSt. upoznavanje i potovanje. Prijateljstvo se ne moe
nametnuti. ono se zadobiva odnosom prema drugome, kao prema
sebi ramom. pisao je Lenjin.
Ignorantski i stav prema drugom narodu, stalno i siste-
matsko negiranje. u vidovima. njegovog istorijskog, drutve-
nog. kulturnog i identiteta. svojevrstan anakronizam na koji se ne
retko nailazi i danas. stalno i sistematsko problematiziranje njegove
prolosti i sadanjosti. i stalna rezervisanost prema svemu
to pripada i dolazi od drugoga. kao da dolazi ex partibus infide!iam.
pripisivanje zle volje ili zlonamere svemu tome predstavlja smetnju
uzajamnom upoznavanju. distanci.
pribliavanju i saradnji.
Okupljanja srpske i crnogorske nacionalnosti i bojkot
nastave sa kojim je ova kolska godina. rezultirali su zahtevima
da se promene imena kola, ukoliko su to iz albanske istorije
i kulture. Od Preeva. gde je srednjekolski centar pred
prinudne uprave jer se nastavnici nisu usaglasili da promene ime kole,
pa do Kline. na udaru su imena Skenderbega, Frasheri, Fan
ja. Luigj Gurakuqija, Shtjefen Udruenju univerzitetskih
124
nastavnika Srbije se da zgrada univerzitetske biblioteke izra.
ava neke aspiracije. muslimanskih Albanaca, a u
njenim kupolama prividaju joj se albanske kape. A one su neto
strano i neprijateljsko! Pri ovome. kako se moe ili pretendovati
da Albanci upoznaju. potuju i zavole istorijske i kulturne vrednosti
srpskog ili makedonskog naroda. to je nuni elemenat kulture zajed
ivljenja':
Dezinformacije o drugima i o zbivanjima u odno-
sima. koje su obimne i kada se radi o Albancima i Koso.
vu. i takve da se skoro i ne eli prikriti njihova tendencioznost. koje
sa otvorenom lJi i provokacijom. samo mogu da tete
medunacionainim odnosima i da postanu izvor novih podozrenja i
sukobljavanja,
iritira nastojanje i brutalni pritisak da se optube i etikete
apriorno okrivljavanje. neosnovano diskvaliflkovanje prihvati. da se
krivnje int.;riorizira. da se gresi okajaju., Da Albanci prihvate
da su u blato pali i da se jeJinu nekim efektom \lunhausena, hvatanjem
za kosu mogu Oni koji su u novembarskim protestima videli
izraz frustriranosti albanskih masa i da se odbaci krivnja bez
krivice. relativno su odgonetnuli sutinsku komponentu tih

Predrasude. mit i stereotipi o drugim narodima i odnosima sa njima.
pogotovu ke provenijencije. ne mogu drugo sem da pro
dubljuju jaz i nepoverenje da potenciraju stare i prouzrokuju nove
nesporazume. da odbojnost i neprijateljstva. Tako je i mit
o Albaneu nasilniku i siiediji. kome se i danas robuje.
se puno radi da se on produbi i se moe
a imali smo prilike da u vid u reklame jednoj knjizi o odnosima na Koso-
vu u prolom veku nedeijama viJirno isti tekst o dananjem ugnjetava
nju Srba i Crnogoraca onum iz prolog veka. o prolovekovnim
zulum ima dananjim. o potrebi upoznavanja prolog veka i
turske vlasti da bi se shvatila dananjost Srba i Crnogoraca na Kosovu.,
Naravno, nasilja ne turska vlast i okupator. Arnauti, i sami oku-
pirani. kao to to rade i danas blagodeti .narodnosti' i ,auto-
nomije', ovi .zulumi', ova .ubistva', .paljevine'. ,nasilni
tva', Silovanja'. vreme i drutvene uslove komotno
vekove. neokrnjeni iz prolosti udananjost
samo dokazuju svoju mitsko-stereotipnu prirodu. svoju hipnostaziwnost
u mi tske ke en ti tete.
Da su ove i ovakve kvalifikacije ne izraz stvarnog stanja, upravo
mitovi i predrasude. koji se tendenciozno odravaju i ire, moe se
ilustrovati i time ua sve ovo to srpski nacionalizam pripisuje Alban-
cima, zulum i brutalnost. neverstva i silovanja. sv.; j.; to iska-
zao pre vie od osam decenija, to upravo Srbima. pater
125
Gjergj Fishta, neosporno jedan od pisaca Balkana svojeg
vremena. koji je zbog antislovenstva i naginjanja faizmu bio je
italijanske akademije strogo zabranjen pisac i u Albaniji.
Prijateljstvo se i stvara. Medutim, ne moe se prijateljstvo skr-
piti na otpadU. Kadrovska politika je uopte vrlo opte
politike .. Nju su kod nas pratile i prate je slabosti negativne selekcije,
sposobnih. favorizovanja poslunih itd. Ove se slabo-
sti negativnije i tetnije odraavaju u situacijama kada se ispoljavaju
kao opstrukcija sposobnih ili favorizovanje poslunih iz druge nacio-
nalnosti. prihvatanje i onih koje svoja nacionalna sredina
ne eli .. Ne bi bilo preterano ako se kae da je ovo jedan od
momenata nacionalnog nepoverenja i krize na Kosovu.
diskurs o Kosovu u ovih osam godina nije bio adekvatan
i dovoljan da se shvate odnosi i kretanja na Kosovu te nije mogao biti
osnova za uspenu akciju u prevazilaenju krize u
nalnim odnosima. J asno je da jedino principijelna politika, inspirisana
i stalno demokratskim i tenjama i idealima,
idejama slobode, ravnopravnosti i bratstva. tako uspeno formulisanill
pre dvesto godina, bitno novumom i soci-
jalizma i samoupravljanja kao i savremenim ekonomskim, drutvenim,
kulturnim i civilizacijskim tekovinama, kao i iz njih proizili novi poli-
diskurs o Kosovu i Albancima u Jugoslaviji mogu pravilno shva-
titi i voditi reavanju odnosa, uspenom njihovom
razvoju. Medunacionaini odnosi Kosova ne stvaraju se, na
Kosovu izolirano. Mnogim konfliktima na Kosovu
niti im je izvor niti im se reenje moe samo u ovoj pokrajini.
Diskusija
Peter Imam samo vpraanje oziroma dopoinilo k referatu tov.
Aganija. e mednarodno pravo. kolikor sem informiran, v bistvu uvaja
to segregacijo med manjinami oziroma narodnostmi, kakor mi pravi-
mo. in med narodi. Ker po mednarodnem pravu narodne manjine
nimajo pravice do samoopredelitve, to se pravi do odcepitve. Zakaj se
mi zui to tako pomembno? Osebno vidim osnovni problem, poleg tega
kar je povedal tovari Agani o demokratizaciji, v Jugoslaviji v nacional-
nih odnosih, v pravici do samoopredelitve. Problem vidim v tem. da to
pravico jemljemo e a priori kot separatizem.
Slobodan Prvo bill se osvrnuo na karakterizaciju kosov-
skih dogadaja kao kontrarevolucije. o je kolega Agani neta rekao.
Ja mislim da nije samo o kosovskom i o mnogo
drugome u Jugoslaviji od 1945. ovamo, to je karakterisano kao kontra-
revolucija. Svako opoziciono delovanje, svako samostalno okupljanje
126
u manjoj ili meri u zavisnosti od prilika. Sam sistem je podrazume-
vao da ima jedan monopol na istine, na opredeljenje sistema
itd., i sve protiv toga je bila kontrarevolucija. Prema tome, taj izraz je
toliko izprazan da se on ne moe koristiti ni u kom kosovskim
ja sam duan, kada to kaem, da dam neku kara-
kterizaciju, kako vidim prilike na Kosovu, od recimo 1967. naovamo.
Mislim, da je tu o nacionalnom pokretu za albansku republiku na
Kosovu. dakle potpuno se distancujem od ove teze okontrarevoluciji
ali smatram da je upravo o ovome .. To razmatram u dva aspekta:
u aspektu traenja republike koja eksplicirana 1981. godine, i u aspektu
odbrane ustavnog sistema iz 1974. godine. Verovatno, daje interesant-
nije za razgovor ovaj drugi aspekt. jer on moe biti sporan. Naime po
ustavu iz 1974. godine. pokrajine nisu definisane kao avtonomije,
jednim delom i kao suverene, konstitutivni elementi federacije, sa ele-
mentima suverenosti po 4. ustava SFRJ. Prema tome postOji
i neka legitimaciona osnova. i legalna osnova. za ovo to sam je
nazvao nacionalnim pokretom za republiku. i u aspektu kada se
brani ustavni sistem iz 1974. godine na Kosovu. to je mi se situa-
cija kod wih albanskih intelektualaca kod predstavnika dravnih organa
partije i tako dalje.
Tu se postavlja to pitanje suverenosti koje se moe razmatrati jedino
u pravnim kategorijama koje su jedino objektivne kategorije. ostalo je
sve pitanje disputa, rasprave. spora itd. Barem u pravnoj naucije odnos
autonomije i suverenosti relativno jasno reen. Ja mislim da
kosovski narod. kao nacionalna manjina ili narodnost ne moe imati
obeleje suverenosti u Jugoslaviji upravo zato, to on ta obeleja ostva-
ruje SV?joj legitimnoj dravi Albaniji. To je dakle nivo jednog pravnog
tumacenJa.
da se radi o de facto prava suverenosti kosovskog
naroda. albanskog naroda na kosovskoj teritoriji moe se govoriti o
efektima oko toga prava. Ti efekti su. barem to se mog
uvida u stanje stvari, jako loi po koja ivi na
upravo zato, to taj odnos i manjine postaje vrlo akutan i dra-
Naime po mojim informacijama. koje ja imam. manjina
tamo trpi jedan vid nasilja. J a ne bih moda rekao, da je o geno-
cidu iako se ta jako mnogo koristi. pre svega u vidu defini-
ciju ujedinjenih nacija. S obzirom na tu definiciju, ovo to se
na Kosovu u odnosu do Srba i Crnogoraca, moe se smatrati genoci-
dom. Definicija Ujedinjenih nacija je jako Ona pod geno-
cidom podrazumeva mnogo to ta .. Dakle ne samo unitenje
nego i progon itd. \"a Kosovu se po meni radi o progonu Srba i Crno-
goraca. dakle ne o genocidu. to je mnogo nije o
unitenju nego o progonu i u raznim drugim aspektima toga pitanja.
Tu se nije postavila na jedan Nije uspela. da
institucionalizuje tu svoju POZICIJU tako, da da
prava manjini i tako dalje.
1'iajzad' vi ste pomenuli izmedu ostalog i problem iseljavanja. Vi ga
na jedan koji podrazumeva nekakve ekonomske migra-
cije, pa ste pomenuli i primjer Albanaca koji migriraju van Jugoslavije
iz ekonomskih razloga. l pak sa time se to na nivoju infon11acija koje
ja imam ne moe obrazloiti. Ako je izmedu 1968. i 1981. otilo 200
hiljada ljudi iz Kosova, i to ba od momenta, kada je tl ustavnom siste-
mu Jugoslavije dolo do dobijanja elemenata suverenosti pokrajine, a
pre toga procesa iseljavanja nije bilo, onda postoji jo jedan drugi
faktor. Dakle taj faktor nekakvog naSilja Sto se migracija alban-
skog naroda sa Kosova, mislim da se on ne moe objasniti ni analogi-
sa ovim migracijama srpskog naroda, da tu postoji jedna
enormna bioloka ekspanzija, dakle jedan porast stanovnitva, koji je
nenormalan za evropske prilike ::3 promila, mi se jedna celina
koja i ekonomski jako loe stoji, koja ne moe da obezbedi i
ekonomsku reprodukciju uz ovu bioloku ekspanziju, nuno podrazu-
meva i ovu migraciju koja zaista ima ekonomske razloge. Razlozi nisu
istovetni.
Branko Horvat: Prema suvremenoj medunarodnoj pravnoj doktrini
ta doktrina je usmerena protiv otcepljivanja, bilo kakvog otcepljivanja,
zato jer titi integritet drave, a titi ga u cilju stabiliziranja
dne zajednice. To je sasvim nesumljivo.
Drugo, jedino ukoliko u nekoj zemlji dolazi do permanentne diskri-
minacije jedne grupe, neke vrste terora, onda medu-
narodna pravna doktrina dozvoljava opravdanost izlaska te
grupe iz tc drzave. Jer je teror jo mnogo opasniji nego smanje-
nje medunacionaine stabilnosti.
kad bi ovu ideju o otcepljenju naroda u Jugoslaviji hteli pro-
vesti ne moemo je provesti. 1'ieozbiljno je o to se
neda provesti. ta bi Hrvata. Sta je sa Hrvatinla u
Bosni. ta je sa Hrvatima u Srbiji. Sta otcepljenje
Dali to otcepljenje Bosne, a ta je onda sa Hrvatima i Srbima u
Bosni, a pogotovo. ta je otcepljenje Srba, njih ima po cjeloj dravi')
Tako da nikakvo otcepljenje ne dolazi u obzir, jer svako
otcepljenje bi zadiranje u interese drugih naroda a to nitko
nema pravo da radi.
Prema tome. kad se jedanput rijeimo ove utopijske i neozbiljne
ideje o pravu. o takozvanom pravu naroda na otcepljenja koje niti se
favorizira. niti je u Jugoslaviji iz razloga onda nesta-
je razlika izmedu naroda i narodnosti. Jer se razlika dravnoprav-
nosti svela na takozvani suverenitet, moram takozvani. Pravnici,
ustami pravnici imaju sasvim jedno drugo suvereniteta, nego
to se kod nas smatra pravim.
1::8
Peter Mislim, da niste shvatili ta sam hteo da kaem. Ja sam
daleko od toga da bih eleo bilo kakvo otcepljenje. Nego problem je
u tome da Je neki suverenitet u odnosima
uspostaviti ja nemam sva osnovna prava kao subjekt.
A Jedno od tih osnovnih prava je i stvaranje nekih konsenza
medu nacionalnim entitetima. Ako tog prava nemam, onda nisam suve-
ren.
Branko Horvat: Nema suvereniteta republike u jednoj federaciji.
Apsurd je 8 suvereniteta, to nema veze ni sa kakvom definicijom suve-
reniteta, ni sa kakvom praksom, to moe da izazove samo kaos. U fede-
raciji ima samo jedan suverenitet i to je federacija: to naravno ne negira
da unutar federacije postoji to pravo samoopredeljenja. Ali molim vas,
nemojte sa ovim neozbiljnim stalno izlaziti. . .
Kada)e o federaciji i o suverenitetu, ja se
ne. bih da postOjI samo Jedan suverenitet u federaciji, to je isuvie
pOjednostavljeno Teorija federalizma podrazumeva podelu
suverenosti, uakJe podelu izmedu federacije i federalnill jedinica.
Suverenost koja pripada federaCiji J'e u momentu drutvenoo uoovora
d I . '" '"
. e egHana suverenost na federaciju, koju ona suvereno ostvaruje - taj
deo suverenosti, koji njoj pripada. Ostali deo koji pripada federalnim
one realizuju samostalno. Dakle teorija federalizma je jedina
teonJa kOJa podrazumeva podelu suverenosti. Sve ostale teorije drave i
dravnog podrazumevaju suverenu vlast kao nedeljivu vlast.
DakJe tu postaji u teoriji federalizma,
Lev Kreft: elim ipak da upozorim da uporedne analize federacija
nemaju veliku vrednost, jer ne postoje u svetu dve federacije
po !stom principu. Mi vrlo kaemo daje naa kao neto posebna,
pa. Je treba nekim optim federalizma, ali je dosta
tesko govontl o optim federalizma jer se ne moou dve
federacije napravljene po istom principu. '"
Shkelzen Mali.qi: Ja pro.komentarisati dve stvari iz izlaganja Slo-
bodana Prvo, on Je rekao da se otprilike 1967. ili 1968.
godine na Kosovu nacionalni pokret za albansku republiku. Ko.
u ovom smislu Aganijevo izlaganje, je zatim
spomenuo i to da su iza ovog pokreta stajali albanski in telektualei. a
njegova intervencija mogla bi se shvatiti i u smislu generalne ocene da
iza tog pokreta stoji albanska populacija na Mislim da je
to vrlo sumnjivo da se na taj ne moe govoriti o
nekakvom pokretu. Jer, ako se govori o pokretu, onda bi on morao da
se iS.kae mnogo nego to jeste. Koliko je
mem poznato, bIle su samo dve ekscesivne pojave na kojima bi se even-
tualno moglo dokazati da je na povrinu izbilo ono to Slobodan naziva
pokretom. To su bile demonstracije iz 1968, u Pritini, kao i demon-
stracije iz 1981. godine. J a ne znam za neke druoe manifestaciJ'e too
'" '"
129
pokreta u a pokret, kao to sama kae,
valjda organizovanost i kontinuirano delovanje. Po mem, spomenuti
primeri albanskog bunta, koji moda i imaju elemente moguceg pokre-
ta, nemaju dovoljnu organizovanost i kontinuitet delovanja da bi se
nazvali pokretom. Ovo je jedan od primera kako se uopte
gleda na kosovsku stvarnost. Ova primedba je, naravno. vie
postavljena i ja ovJe ne mogu Jalje da je razvijam,.
Druaa moja primedba se razlike koju je Slobodan
izmedu iseljavanja Srba i iseljavanja ;\lbanaca.
takvu razliku. on jedinstvenu kosovsku realnost tretira za Srbe.
za Albance. Ja mislim da to ne moe da stoji. '.10e se, narav
no, objanjavati iseljavanje Srba u odredenim periodima, recimo od
1967, godine. i nekim drugim faktorima, ali i kod
bi smeli da zaboravimo da je Kosovo jedinstvena ekonomska celIna I
da ekonomske podjednako pritiskaju Albance kao i Srbe. A to
to se Srbi od 1968. pa nadalje iseljavaju intenzivnije moe se objasniti
i time da su oni do 1966. godine bili u privilegovanom poloaju ili. ako
da izaberemo neki drugi izraz. manjina, manjina na
vlastL Od 1966. godine oni gube taj privilegovani p01aaj i stupaju u
ravnopravnu konkurenciju. Dodue. ondanja politika. od 1968.
nadalje, zauzimala se za popravljanje nacionalne strukture
koia je bila katastrofalno nepovoljna po Albance kada se uzme u obZir
uk'upna populacija i broj zaposlenih. I poto je u tom periodu Kosovo
da se razvija intenzivnije. onda je bila praksa, pa i
poruka, da Albanci treba da imaju prednost pri Da b.1 se
popravila nacionalna struktura zaposlenih AlbancI su na konkursIma
imali prednost, a Srbi i Crnogorci su bili hendikepirani, bar kada se radi
o generacijama iz tih sedamdesetih godina. Koliko je takva politika bila
dobra i zdrava u to ovde ulaziti. ali treba ukazati na to da se ona
pozivala na to da treba ispraviti raniju radnu diskriminaciju Albanaca.
Druaa je stvar ako se u tome prete ralo i zato se preteralo. Ali
je da je i dandanas nacionalna st!llktura zaposlenil1 nepovolj.na za
Albance. da su Srbi i Crnogorci dva do tri puta zaposlellI nego
Albanci.
Na kraju opet da Kosovo treba gledati kao jedinstvenu eko
nomsku celinu. Isti oni ekonomski uslovi koji vae za Albance. vae i
za Srbe i ostale. Kad ovo kaem ne elim da eliminiem priti,
saka, otvorenih i posrednih. kao jednog od uzroka iseljavanja. Ipak. uzi
u obzir ukupnost uzroka, mislim da ti pritisaka nisu
toliko izraeni i da se ne mogu generalizovati. sve do toga da se govon
da na Kosovu vlada nekakav teror i ta ja znam kakvi oblici nasilja, i
da S3l11O u tome treba videti uzrok iseljavanja Srha i Crnogoraca.
Slobodan to se pokreta on u svojoj definiciji ne
podrazumeva organizovanost kao nuan deo. pokret podrazumeva neto
130
to je spontano. A organizovanost je jedan njegov element E sad kad
sam rekao pokret nisam mislio. Ja je sad to neko organizovao. neke
grupe koje treba policija da tera itd .. nego sam mislio na jedan konsen,
zus koji se uspostavio u albanskoj naciji u pogledu ustavnih promena od
1967 .. do 1974. godine. Konsenzus u pogledu dobijania obeleja suvere.
nostL I taj se konsenzus vidi po tome da se oni dan'as brane na nivou
masovnih akcija. demonstracija. na nivou partijskih struktura i na nivou
intelektualnih rasprava na Kosovu. Dakle tu postoji jedan konsenzus
koji se moe u jednom smislu spontaniteta kao nekakav pohet
za odranje te situacije. Mada postoji ovaj elemenat organizovanog
za albansku republiku to je bilo 1981 godine.
Sto se migracija ja se slaem da postoji jedan elemenat zajed.
kod albanske i kod srpske nacije ekonomski, ali postoji jedan
koji je sasvim a to je iseljavanje pod pritiskom i tako dalje.
One informacije kojima ja raspolaem. koliko pratim ta zbivanja negde
recimo od 198 I. pa nadalje, kazuju da se u anketama ukazuje na to da
se to stanovnitvo seli usled vrsta pritisaka koji su i spontani i
organizovani i sistemski ako mogu tako da kaem.
Fehmi Agani: Ja bih dvetri oko ovog to je Prvo pita.
nje' da li postoji na Kosovu nasilje'? Po svim informaCijama kojima ras.
polaem moe se tvrditi da nasilje na Kosovu ne postOji. Ne
svakako devijacije i ekscese. Kae se da se od 1968. pa na
ovamo iselilo 200 hiljada Srba i Crnogoraca. Kaem vam da to nije
ni za 200 hiljada ni za 100 hiljada. Jer je prema popisu od
1948. godine na Kosovu ivelo manje od 200 hiljada Srba i Crnogo.
raca. Kako je bilo da se od 1968. godine do 198 L godine iseli
200 hiljada a da ih danas ima :WO i neto hiljada'?
Drugi momenat je momenat naroda i narodnosti. Ne moe posto.
jati principijelno nikakva razlika u odnosu na prava naroda i
narodnosti pa prema torne pojedinih narodnosti.
postoje velike razlike u odnosu na ostvarivanja i2vesnill
prava. A u torne sve narodnosti nisu u istom poloaju. Pretpostavimo
pravo na samoopredeljenje. Narodnost kao to je recimo turska na
Kosovu. malobrojna je i disperzirana. Naravno da prava ne
moe ostvariti. :..ie postoji principijelna razlika u odnosu na to da li joj
prava pripadaju ili ne. ali postoji razlika u odnosu na reali.
zacije. U ovom pogledu postoji velika razlika narodnosti i
narodnosti. mnogo je razlika izmedu pojedinih narodnosti,
nego pojedinih naroda i narodnosti. Postoje narodnosti, koje su
po mnogo i po broju i po koncentraciji itd. mnogo naro.
dima negoli ostalim narodnostima. Bilo je miljenja da se recimo alban.
ska nacionalnost treba tretirati kao narod. Za to po mom miljenju
nema nikakve potrebe, II koliko sc priznaju jednakosti naroda i narod.
nosti, ravnopravnost. Sa ovog gledita ukoliko se govori o podeli suve re
131
niteta zato ne bi moola albanska narodnost biti nosilac izvesnog dela
b .
suvereniteta u onom smislu u kojem postoji podela suveremteta u Jugo-
slaviji i u okviru jugoslovenske zajednice. Ja ne vidim razloga pa bih
rado eleo da zato bi se albanska narodnost morala liiti toga.
Hivzi Islami: Ne znam kad ljudi iznose podatke, kao drug
ovde, da li razmiljaju da izvode barem donekle jedan
je, naime, kao i mnogi drugi rekao da je od 1968. do 1981.
godine Kosovo napustilo 200.000 Srba. Po popisu iz 1971. godine na
Kosovu je bilo Srba. Prema podacima popisa iz 1981.
sa Kosova je odseljeno 92.481 lice srpske nacionalnosti, ali to se odnosI
na sve periode. od 1941. godine i ranije. Prema tome podatak
od 200.000 iseljenih Srba sa Kosova za pomenuti period je
izmiljotina. Kako objasniti da je po popisu iz 1971. godine
bilo oko 228.000 Srba, kae se da je od 1968-1981. godine iseljeno
200.000 Srba i da je popisom iz 1981. godine bio broj od
Srba na Kosovu. Ja razumem druga da je neko-
liko godina izbombardiran laima i izmiljotinama, no ne srne
iznositi podatke bez ikakve provere.
Vidite li kako se namerno izbegavaju analize o migracijama
stanovnitva i svemu drugom na Kosovu da bi se na taj stvorio
jo prostor za manipulacije. Uzmimo npr. samo grubu la od
300.000 imigranata iz Albanije na Kosovu Taj podatak nije iT.miljen
iz naivnih razloga. Iza toga se krije strategija, jer ne
zahtev samo za isterivanjem tolikog broja Albanaca, nego
svih Albanaca Kosova u duhu poznate parole na zborovima
Srba i Crnogoraca "Albanci preko Prokletija". Ovde nije samo o
300.000 migranata iz susedne Albanije, pridolill, po njima, od
perioda pre i posle 1941. godine, nego i o njihovim potomcima, o
1.500.000 Albanaca, koliko ih ima danas na Kosovu. Sve to pokazuje
koliko je danas teko i posve probiti se do istine o Kosovu
i Albancima, a deo jugoslovenske javnosti, od Gevgelije do
Kranjske gore, to izgleda tek sada kada srpsku "istinu" o Kosovu
i svemu drugom u Srbiji u vlastitoj koi, kada se na
obaraju delovi jugoslovenske partije i vlade. No druge republike
i Vojvodina brzopleto su ule u srpske igre, usvojivi brojne
nerealne ocene i nikako ostvarljive stavove i o Kosovu, na-
metnute od Srbije. . .
to se pritisaka, Shkelzen je neto govorio kada smo Imali
raspravu o tome, a nije jo doao. Toga ima dosta i u mome
referatu .. U periodu od L Vl. 1983 31. XII. 1987. godine je
da je Kosovo pod pritiscima napustilo II Srba, Crnogorca I Jedan IZ
redova ostalih. Tu su ove publikacije, poneo sam ih sa sobom, To su
podaci koje prikuplja Pokrajinski sekretarijat za unutranje poslove a
obraduje i objavljuje ih Pokrajinski zavod za statistiku na osnovu poda-
132
tab p rij avno:odj avnih slubi optinskih sekretarijata unutranjih poslo-
va. Kosova. Na krajU publikacije za 19'67. godinu npr. stoji komentar:
. osnovu evidencija, od 5.977 iseljenih, nijedno lice
l1lJe IZj:lvtlO da se iselja:a zbog pritisaka." Mogu vam dati ovo da pogle-
date, tu. su pnkuplJeI1l podaci po niz obeleja. To je jedno od tzv.
dublIlsklh anketIllh. Istraivanja, gde svako lice koje odlazi. svojom
ruko.m popunjava taj odjavni sa vie pitanja. Zato tu Srbi i Crno-
gorCI ne kal.I zbog pritisaka. Ne kau to ni u Srbiji ili je
veoma malo ljudI kOJI to kau. Ima istraivanja i u Srbiji, koje je spome-
nuo Shkelzen. Istraivanje je vrila Srpska akademija nauka i umetnosti
a rezultate _saoptila Rua prole godine u Splitu. Od 3.000
Ispltamka ()OO porodica) srpske i crnogorske nacionalnosti iseljenih sa
Kosova zadnjih 20 godina i nastanjenih u Srbiji (u 25 naselja), pritisak
od Albanaca kao motiv naputanja Kosova navelo ie sveoa 15
Shkelzen Maliqi: Da nastavim sa Slobodanom -oko ;okreta. On kae
da se na Kosovu stvorio nekakav koncesualni pokret Albanaca. Ne
znanl on moe da dokumentuje tu tvrdnju. Ja iz rnog iskustva
zn.am da takvog. k?ns.enzusa nema. Jer, pazite, po svim pita-
tonol:llJe .. l njenog oblika, pa i oko zahteva Kosovo republika
uopste .et.atlzacIJe poloaja pokrajine, narod se na Kosovu nije izja-
nJavao. iv1!shm da se slae s time da se narod nije izjanjavao. Zna se ko
Je o tome - oligarhije. I ako se sad iznosi teza o
konsenzusu Albanaca, ja postavljam pitanje tebi i svima ovde prisutnim:
kad su se to Albanci izjasnili pa da imamo dokaza da takav konsenzus
postoji. Neko moe da je do izjanjavanja dolo 1968. i 1981.,
kad su pripadnici al banske narodnosti demonstrirali. Ali, da li su svi
Albanci demonstrira!i
0
Naravno, ne, je demonstrirao deo albanskog
Nel:laf110 I1lJedan slobodnog izjanjavanja Albanaca da
bismo moglI da kaemo po tom i tom pitanju postignut je konsenzus,
pa I ? kOjem se ovde govori. A ja opet ponavljam da mi na Kosovu,
ovde fre s:ega. na intelektualni milje, imamo razne orijentacije,
razna rm1JenJa, all kOJa naalost jo ne mogu do kraja da se artikuliu,
Jer su icfo.rmisanja monopolisana. PostOji neka vrsta
borbe all moemo do kraja da identifikujemo opcije, pa i
one tlokVlnl toga, Sistem informisanja je dirigovan i postoje
mnoge restnk.cI]e oko slobodnog zastupanja opcija
Dakle, teza o konsenzusu je jedna sasvim paualna
ocena I uopste ne moe da se prihvati.
Muhamedin Kullashi: U vezi progona ili genocida, bez obzira kako
je ovaj na ili neki druoi mislim da kon-
. . b
strUlsanje ove slike o progonu Srba na Kosovu nije sasvim jednostavna
stvar i da je tu bila dugo godina mainerija da se takva
slika producira. To ne ni na kakav da nije bilo pritisaka, ili
nasilja ili obesluabljenosti Srba ili Crnogoraca. Ja samo da kaem
133
da je na na koji je konstruirana ova slika konstruirati
i druge slike u naoj zemlji gde ivi vie nacija. Konkretno. kada se
o Kosovu. progon se konstruira uglavnom na temelju IZ k.n:
minala. a svi podaci pokazuju samo jedno. da su najteZI obhcl
kriminala na Kosovu ispod prosjeka zemlje. Od toga dio deli-
kata, konflikata izmedu ljudi i to najteih oblika zbiva se izmedu pri-
padnika iste nacionalnosti. Najmanji dio otpada na pripadnike raznih
nacionalnosti.
Drugi problem je u torne da se zapravo i prirataj Albanaca i_
nica da nakon Briona oni stupaju na neki na scenu. !iocu recI
to se konstruiranja slike ona se moe konstruirati. samo ona ne
moe izdrati minimalni stav prema toj konstrukciji. O obes-
pravljenosti Srba, Crnogoraca moe se govoriti samo ako se
status Albanaca bilo pre Briona pa i posle Briona i nakon 1981.
ive pod istim uslovima. Ozbiljno i racionalno se ne moe utemeljiti
da Albanci imaju prava. . ..
Slobodan To se pretvorilo u srpsku albansku diSkusIJu
iako ja zaista sebe ne predstavljam kao predstavnika niti srpske nacije
niti interesa jer govorim kao pojedinac, gradanin.
to se pitanja da bi albanska narodnost ili nacionalna manjina
trebala da ima neke elemente suverenosti. postavlja se jedan vrlo
lan problem. Ako se stavi na nivo pravnih da se
pravne stvari sprovode i realizuju na univerzalizacIJe, onda bl taj
princip trebalo univerzalizovati jer zato bi onda eksplozivna albanska
narodnost imala to pravo ne neke druge, i onda bi nastao u te
univerzalizacije haos u Jugoslaviji.
to se brojeva ja nisam doneo statistike. mislim. ne raspolaem
statistikama, ali znam podatak da je 1961. godine po popisu (bio je to
poslednji popis pre 1968. godine, kada su se stvari promenile) na Koso-
vu bilo Srba i Crnogoraca n 'lo. .
to se pak podataka o torne kako se ljudi izjanjavaju pa onda
navodite, da je samo nekolicina tako izjavila da je pod pritiskom. je
fenomen koji je barem na nivou javnog mnenja, objanjen tako ?a Je. to
jedini da se ljudi slobodno isele. da daju objanjenje da om ne Idu
pod pritiskom, nego da idu iz ekonomskih razloga. Pntlsak Je dakle .u
osnovi. prema onome to oni sami govore, al! da bl Imal! to odobrenje
administrativno, da bi mogli da prodaju imanje itd .. da bi mogli da ree
papire. oni dobrovoljno izjavljuju da se sele usled ekonomskih razloga.
Prema tome. taj je element jako nepouzdan.
Hivzi Islami: Kada je o pritiscima, kako kae o tome
da Srbi i Crnogorci ne smeiu da izjavljuju pravu istinu pred tim orga-
nima kada te moglo bi se raspravljati. Ako se ispo
stavlja pitanje straha. onda se odmah postavlja drugo pitanje. otkuda
onda smelosti Srbima i Crnogorcima da na ul!CI blate 10PSUJU sve od
134
ustava. drave. partije i vlasti do vredanja naroda. zahteva za
orujem, ubijanjem Albanaca itd. i da niko ne odgovara. Zato bi se
onda bojali da u odjavnom papiru pravi motiv odlaska za Srbi-
ju. Od koga su se u Srbiji bojali anketirani Srbi i Crnoaorci da navedu
pri .. banaca kao razlog naputanja Kosova, u sredini gde
takvm1 IZjavama mogu stvarati sebi komoditet i iskazati se kao patrioti.
Druga stvar: vi kaete da je 1961. godine na Kosovu bio veoma visok
udeo Srba .. ali ne 27 r7c nego oko 23 Medutim. 1961. godine u celoj
bIO Je veoma Visok udeo Srba u Ukupnom stanovnitvu J ugosla-
VIJe, 42 "", .. Sada je taj udeo opao u celoj zemlji. 1981. godine na
oko 36 a valjda kosovski Srbi nisu napustili Jugoslaviju da bi uticali
na to smanjenje nivou zemlje. nego su oni tu S druge strane, njihov
br?] na fllJe tako ni da bi rnogao ua se reflektuje na
t.aJ pad. Vl ste to tako na taj .. :Y1anipulacija je gruba. da
11 zbog toga to ne znate podatke ili ste sve to je napisano i izgovoreno
o tome primili zdravo za gotovo. -
135
7.
Gani Bobi
Kosovska drama i kominternovski
greh
I.
na Kosovu zaotrili su odranije prisutne drutvene protivu-
u Jugoslaviji i (re )aktuelizovali niz pitanja i teza sa zabri-
implikacijama, Jedna od takvih teza, sada instrumenta-
lizovana. jeste i ona o tzv, kominternovskom grehu KP] zbog .,anti-
srpske orijentacije'". se posledice u dravnotvornom, repu,
hendikepu srpskog naroda, odnosno u srpskom kosovskom
porazu sa svom njegovom Zbog toga je normalno i
razumljivo interesovanje srpskih intelektualaca za pitanja koja
se smatraju da su od sutinskog za srpsko pitanje, tim pre to
je donedavno javno postavljanje toga pitanja bilo oteano i gotovo
zato to su nedostajale osnovne pretpostavke za to,
I moda je upravo potreba za osiguravanjem neophodnih pretpostavki
kao i pozitivnog pristupa. koji bi bili utemeljeni na istinoljubivosti i
principu uniJ!erzalizaclje, uslovila to da u postavljanju srpskog pitanja
najglasniji budu srpski
Moj cilj ovde biti razmatranje samo nekill od implika-
cija teze o komintemol'skom gre!zu, kao i pokuaj da se vidi kako ona
,.funkcionie" u sklopu nae dananje teme .,Kosovo-Srtija-Jugoslavija
danas", Da najpre vidimo koji je rezultat istraivanja o "grehu"
Komin terne, Tvrdi se da je tokom vie od est decenija srpski narod
bio izloen .,antisrpskoj strategiji". koja je sugerisala njegovu kolek,
tivnu odgovornost zbog .. velikosrpskog hegemonizma" Glavni kreatori
takve strategije bili su Kominterna, KPJ i SKJ, a konvergirale su joj i
ranije koncepCije nesrpskih i antisrpskih pokreta,
zatim faktor i, svakako. "narcizam malih razlika" (Frojd),
Srpskom narodu nametnut je kompleks kril'ice od onih koji su dobro
poznavali njegove psiholoke konstante, dugo nemena sa namet-
nutim krivice neosJ'etoijubil'i i l'isokotoleralltlli srpski narod
pristao je na sve pa i na permanentna atakovanja upravo
po njegovom nacionalnom - napade na oba mita o njegovom for-
miranju kao naroda' na praros/aFlli sretosarski mit .. na kojem je formi-
rana srpska drava" i na kosovski mit "na kojem je formiran srbizam ".1
137
\ije teko zamisliti kakve mogu biti posledice u prvom
redu srpskog naroda. sa ovakvim istinama u ovo vreme zaotravanja
drutvenih suprotnosti. stvaranja kontliktnih situacija, prisutnosti
stihijskih procesa i u "trenutku" kada, na naem jugu, prak-
da se verifikuje deviza da .. nije pre svega razum,
nego strast .. ! \aravno. ovime ne elim da sugeriem neku svoju posebnu
misao o tome kada treba objavljivati istine narodu niti da pri-
medbu srpskim intelektualcima da 11isu izabrali .. trenutak"
za saoptavanje rezultata svojih istra2.ivanja. Ipak. sama
stalnog repetitivnog objavljivanja istil/a o amisrpskoj orijeIllaciji, o
izneJ'erimnjli i blacel/jli ideala i tragizmll ovog naroda. ukazuje na potre-
bu da se ispita koliko su one ubedljive zbog argumenata koji se iznose,
a koliko usled direktnog delovanja na razum da bi ga iznutra pokorili?
Odnosno. koliko ove istine tee da budu zaista istinite. a koliko u
prvom redu elelotl'orne, da efikasno funkcioniu zarad odredenih ciljeva
(destrukturisanje Jugoslavije iznutra) i interesa (rekonstruk-
cija
Da bismo doli do odgovora na ova pitanja. polazimo od
konstatacije Ljubomira .. otpor koji se u nae vreme ispoljava
u srpskolll narodu protiv pomenute strategije (radi se o strategiji ,.Slaba
Srbija jaka Jugoslavija": G. B.) jasno govori da se kao u prvoj Jugo-
slaviji lirmtsko, na dnevni red istorijskih i zbivanja postavlja
srpsko nacionalno pifallje u svim njegovim oblicima i sa svom svojom
Postavljanje srpskog nacionalnog pitanja (koja je za
Kostu .. otvoreno jo g. ,,3) neminovno vodi otvaranju
nacionalnih pi.t<lJlja ostalih naroda u Jugoslaviji, tako da iz ove prizme
njegovo pitanje o tome .,da li je Jugoslavije, pa i
ona kao rakva, reenje nacionalnog pitanja i svakog naroda
ponaosob,,4 dobija posebnu teinu .. Istini za volju, kae se da je srpsko
pitanje .,legitimno" pored ostaleg i zbog .,elementarne nacionalne rav-
nopravnosti",5 zato to se .. srpski narod skoro dva veka bori za svoj
nacionalni identitet i ujedinjenje, pa ipak i posle nekoliko ustanaka i
ratova, i posle revolucije, on je danas po Lstavu iz 1974. godine u jugo-
slovenskoj vienacionalnoj dravi. za se stvaranje najvie rtvovao.
nacionalIlo n era vllopra van , po/itie'ki, ekonomski i kllltul'/lo elezimegri-
sail, izloen albaIlskim llasiljima i progonima sa Kosom, svoje matie'ne
zemlje, pOdl!rgnllt asimilaciji li Hrmtskoj. islamskim pritiscima II Bosni
i HercegoJ!illi. paralisaIl raskolom partikularnih birokratskih oligarhija,
ophrJ!an depresIjallla i ". 6 (podvukao G. B.)
Shvatanje srpskog pitanja na gore opisani ne salllO da drama
izraava potrebu za njegovim neodlonim reavanjem, i suge-
rie i postojanje mnogo ireg ,.kruga" krivaca nego to bi bio greni
kOillintemovski krug koji je doveo do
i dravno-nacionalnog hendikepa srpskog naroda. Dok je ovaj narod.
138
najvec:i. koji je imao ratne zasluge i podneo
rtve. svoje interese video u onom ops'tejllg()SIUI'Cllskum, ostale
celine od su se zauzimale samo za svoje posebne interese:
one su se. mada su se dogovorile i pristale da ive zajedno u jednoj
dravi. s)'im srecistrima angaovale za svoj nacionalno-dravni partiku-
laritet Stoga je Srbija postala "neautonomnom pokrajinom"
Kosova i Srpski narod vredaju, siluju, teroriu, proteruju.
asimiluju .. , ne tamo neki i tamo negde. nego u svojoj sopstvenoj
dravi i od strane srpskih dravljana I
Kako u objanjavanju ovakvog "stanja" funkcionie i koliko joj
pomae prcdrasudna predstaJ!a o Srbima kao pandu-
mna i lIlilitaristima.? Koliko je ta predstal'G (koja je prodrla do drugih.
ali je pre svega od samih Srba. zato to se srpski komunisti.
vrh na pokorio partijskoj ,Jiniji" i sa retkim
sadiullom progonio "stvarni i imaginarni srpski nacionalizam" 8 ) uopte
I koliko ona moe da poslui kao operativni pojam za rasvetlja-
vanje poloaja Srba i Srbije danas u J \!oe li se danas srpsko
pitanje objanjavati i postavljati kao posledica politike .. naCionalnog
poravnanja" i degradacije ekonomskih i kulturnih kriteri-
juma da bi se nekome (kome')) dala preko nacionalna ravnoprav-
nost? 9
Jasno je da je okretanje srpskih intelektualaca prema .. konkretnoj"
stvarnosti. prema narodu kao "istorijskoj i geografskoj silo-
vito, Ovaj tako snani zaokret u skladu je sa stanovitem da se izvorna
istina o srpskom pitanju. u svim varijantama, nalazi u delo-
vanjll. Izvorna istina je, dakle. u akciji i to veoma akciji.
koja Srbiju dravom. ili nje vie biti! 10 Za takvu akciju
ne moe svako biti sposoban: ona zahteva smelog i beskompromisnog
elan i revolucionarnu snagu, Izvorna istina stvorena
u delovanju treba da predstavlja veliki preokret u odnosu
na red stvari, treba da radikalne promene, treba da
izvri destrukCiju poretka. Pred jednom takvom moe se
postavljati samo pitanje: moe li se uopte da ta destrukcija
bude korelat demokratiji?
Svako pitanje koje izraava i najmanju sumnju u
srpskih gibanja prema otrim zaokretima za srpskih intelektu,
alaca i za vrh partijskog i dravnog rukovodstva Srbije besmisleno je i
sa pozadinom. Iza ovakvih pitanja mogu se kriti samo kon-
zervativci i advokati statlIs qlloa, Ovakva pitanja mogu da postavljaju
samo zavedeni i preplaeni intelektualci, koji su pod kontrolom njiho,
vih oligarhija: jer: zar tolike rtve koje je srpski
narod podneo tokom svoje nisu dovoljna garancija da on
ostati veran svojoj demokra tskoj Lju bomir recimo.
kae da se srpsko pitanje ne moe postavljati na osnovama
l39
"bilo kakve hegemonije, na osnovama elementarne nacionalne rav-
nopravnosti".I I dok se Svetozar zalae za .,progresivan
pristup" i za .. princip univerzalizacije" koji se, po njemu . .el0 sada nisu
potovali u reavanju nacionalnog pitanja,I2 I Dobrica "spas"
vidi u .. radikalnim demokratskim reformama celokupnog jugosloven-
skog poretka" 13
Ovo nisu izjanjavanja za demokratiju i nisu to
jedini srpski intelektualci koji preferiraju .. radikalne demokratske
reforme celokupnog jugoslovenskog poretka ,. da bi se jednom zasvagda
reilo srpsko pitanje, koje, razume se, samo po sebi podrazumeva i
istovremeno reavanje pitanja ostalih naroda i grupa koje su
pristale da zajedno ive u Jugoslaviji .. Koliko su ovakva izjanjavanja.
ipak, u skladu sa stanovitem sa kojeg se objanjavaju iluzije, prevare i
nepravde srpskom narodu, koje su posledice potovanja .,do
samonegacije" ("odustajanja od vlastitog identiteta") ideja bratstva.
demokratije i internacionalizma u tradiciji srpskog socijalizma? Suge-
rie li tzv. reenje srpskog pitanja naputanje tih ideja, poto je respek-
tovanje (prekomerno ) istih proizvelo ,.srpski tragizam ", ili moda potre-
bu za njihovom redefinicijom (da se vidi. na primer. koliko optejugo-
slovensko moe biti konkretl/o ako nisu pravilno definisane sve njegove
posebnosti, koliko je apstraktna i tetna demokratija ako se radi o
.. demokratiji bez naroda" i tako redom?
je da angaovanje nekih poznatih srpskih intelektualaca
oko .. konkretnog" definisanja pojmova koji su od posebnog
za jugoslovensku zajednicu izaziva pometenost medu ostalim intelek-
tualcima u ovoj zajednici: kae se da oni nisu u stanju da ih shvate pra-
vilno zbog nekontrolisanog delovanja .,antisrpske mainerije", Nespora-
zumi su evidentni oko sintagme demokratija sa narodom,
koja je neko vreme postala glavnim operativnim pojmom u Srbiji,
i koju preteni deo srpske inteligencije vidi kao pravu blagodat i kao
ootovo u istoriJ'i .. ,Narod je kae filozof
b '"
svetskog glasa Mihailo - opet jednom postao subjekt isto.rije.
On je to postigao impresivnom samoinicijativom, samoorgalllzo vanj em ,
samodisciplinom i bez primene nasilja iako je i na to inUla pravo, , .
U stvari svako kome su poznate scene brutalnog nasilja prilikom izlaska
naroda na ulice u nekim od najcivilizovanijih zemalja u svetu morao
bi biti ponosan to pripada zemlji II kojoj narod ima tako visoku poli-
kUltlll11. ,,)4 (podvukao G, B) Ovo Mihaila
impresivnom samoinicijativom, visokom kulturom i neko-
prm'a Ila /lasiIje njegovog naroda ne da ushiti i druge
jugoslovenske intelektualce, nesrpske, Stavie. neki od tih
intelektualaca ne samo da nisu oduevljeni samoinicijativom i samo-
,.impozantnim izlaskom naroda na scenu istorije".
naprotiv, na ,.ulicama" i .. trgovima" Srbije zapaaju "filozofiju
140
vanrednog stanja", .. lavinu" ... laganu restaljinizaciju ". jednom
na .. istorijskoj sceni" samo savremene konzervativce i
reakcionare \Iedutim. prema eminentnom filozofu, svi ovi .. pogrdni
izrazi" predstavljaju posledicu .. duboke averzije" prema narodu i
.,dostojanstvenom masovnom angaovanju" vrlih liberala i demokrata
sa severozapada nae zemlje", Tu se radi. kae on. o "istinskOj populo-
fobiji" koju su nesrpskim intelektualcima nametnule njihove nacio.
oligarhije.
U kojoj se meri tu. zaista. radi o .. istinskOj populofobiji" a u kojoj
o onoj vrsti populizma, za koji se kae da predstavlja veliku za
svakog birokratu koji ga se dokopa; o .. narodu ,. koji Ila l'olcball
sve slabosti i mane birokratije e,parazitske vlasti") pretvara u njihovu
suprotnost (demagogiju LI nacionalno nada/zllllc:e, strah u
stJ'enu hrabrost, karzjeri:::all1 u salllopurtl'ul'ilnjc, pultl'Onstl'o - u
tradicionalni heroizam i tako redom): o onom populizmu koji sl'im
sredstvima brani svoju birokratiju. ne da na nju padne
ni senka sumnje i koji preporada mitove i predrasude svoje nacionalne
tradicije: ukratko, o proizvedenom narodu (Vaji) kao snazi koja sru-
iti celokupni jugoslovenski poredak da bi se rekonstruisala jedinstvena
Srbija? Za jednu ovakvu strategiju koja, kako je ranije ima za
cilj da izvornu istinu stl'ori delovanjem, ovakva pitanja pred-
stavljaju tetne apstrakcije koje se ni u ne podudaraju sa kon-
kretllolJl Zato, vratimo se opet naoj temio
II.
Sve teze o antisrpskoj orijentaciji najnesporniju argumentaciju nalaze
na Kosovu i oko Albanaca, Razlozi su mnogobrojni i njima se sada
baviti, samo to kako se izvodi implikacija o "krivici" Komin-
terne iz sadanje kosovske drame, odnosno kako se ova .. drama" vidi
kao krajnja posledica kominternovske orijentaCije za razbijanje Jugo-
slavije. KP] je jo od Drezdenskog kongresa 1928, godine priznala
pravo na samoopredeljenje ne samo narodima i nacio-
nalnim manjinama u Jugoslaviji. KP] je zato bila obal'ezlla ne samo da
pomae pokrete naroda i nacionalnih manjina. nego je
bila duna i da bezrezervno brani pravo na samoopredeljenje do otcep-
Ijellja svakog naroda ponaosob, kao i nacionalnill manjina, KP] je time
preuzela obavezu da na sveobuhvatan pomogne
borbu pode/jenog i lIgnjetenog albanskog naroda za stvaranje nezavisne
i jedins{)'ene Albanije. ) 5 I evo gde sama partija Jugosla.
vije. jo od dvadesetih godina, daje legalitet albanskom nacionalizlTlu i
iredentizmu! Evo gde se vide posledice "ideoloke makete" takozvanog
velikosrpskog hegemonizma' Zar nisu izraz jednog nevidenog
zohizma svi oni napisi u periodici dvadesetill i tridesetih godina (pre
14/
sveoa II Proleteru organu Centralnog komiteta partije
Jug"'oslavijel o navodnin; torturama i teroru nad alban-
skim narodom od strane ..
Za Ljubomira je. recimo. veoma indikativan pod
naslovom .. Smrt Albancima zemlja Belorukcima". koji je objavljen
u Proleteru od 20. januara 1930. godine .. Ovaj u kome ,.seljak
sa Kosova" o tome kako su Srbi jo od 1912. godine .. zauzeli
Kosovo" i otada ,.progone Albance. oduzimaju im zemlju.
globe. pale ene i decu a odrasle ubijaju". naeg eminent-
nog filozofa politike ,.frapantno" na aktuelna zbivanja, jer te
i konstatacije o zlostavljanima i ubistvima, o oduzimanju zemlje
Albancima. te ujejno i o njihovom ,.srbiziranju". nikada nisu potkrep-
ljeni ,.bilo kakvim se po njemu utisak" da je
njihov jedini cilj bio da mrnju" prema ,.belorukcima" i
,.belorukakoj dravi". kao i da opravdaju pobune .. kao nor-
malnu posledicu" ili kao .. otpor nacionalnom ugnjetavanju" Alba-
naca.
16
Naravno. ovde se nipoto ne radi o nekakvom odbranakom stavu
prema ,.velikosrpskoj buroaziji", jo manje prema srpskim .. beloru-
kakim" vlastodrcima. jer sigurno vrlo dobro zna da se takvim
"belorukcima" ponekad da uprljaju svoje ruke Albancima,
a i drugima. I pak, ne moe se da o .. seljaku sa Kosova"
nije izabran sa invencijom upravo za sadanji trenutak, zato to llbedlji-
l'O ilustruje kakve su razmere bile .. sadomazohizma" srpskih komunista
kada su oni mooli da teror drugih nad Srbima dobrovoljno prikazuju
kao srpski tero; nad drugima .. Kolikogod izgledala ipak se
mora shvatiti kao konsekvenci iz .,kominternovskog greha"
i konstatacija profesora beogradskog univerziteta zapisana ne
bilo gde nego u Theoriji. drutva filozofa Srbije: "Kosovo i
Metohija (su) lukavo Albaniji. a ona je trebalo da ih uzima
korak po korak. bez velikog potresa. sve dok Srbija ne bude stavljena
pred svren i da bilo ta bitno promeni." l 7
Ovakve konstatacije. to se sasvim jasno moe videti. ne zahtevaju
nikakvu verifikaciju jednoglasno prihvatanje! Drugim trai
se jedinstveno miljenje o .. porazu u miru" i o .,pobedama izgubljenim
u slobodi" srpskog naroda. se odbija svako i racionalno
miljenje i jo vie oteava sa razuma.
Kako shvatiti tezu o irokogrudnosti"
srpskog naroda prema drugim narodima nae zajednice? I kako. kao
posledicu ove ,.irokogrudnosti" interpretirati tezu o .,moralnom siro-
matvu" ravnopravnosti Albanaca s obzirom na njihovu (ne )odgovor-
nost za saradnju. zajednitvo, progres i za sudbinu Srbije i
Da li je ravnopravnost Albanaca ono je tako
mnogo naruen princip univerzalizacije i u tolikoj meri su degradirani
142
ekonomski. kulturni i u celini drutveni kriterijumi. ili moda
ovde imamo posla sa onim to je From bio nazvao .,rodoskrvnom
fiksacijo m "'J
Ne treba mnogo dokazivati da na koji se pie i govori o Alban-
cima. i to ne samo na .. ulici" i u tzv utoj tampi. i na ozbiljnim
tnbmama l u eminentnim publikacijama sugerie miljenje da su Albanci
nekakva strana i opasna stvorenja. ne samo za Srbiju. i za jugoslo-
vensku zajednicu u celini., Moe se da se tu radi o jednom sve-
optem angaovanju da se stvori takva svest o Albancu kao neprija-
:elju. stvarnosti i trovanjem odnosa medu narodima koji
Zlve na Ovom tlu, posredstvom oivljavanja predrasuda. negativne selek-
cije i iskrivljavanja i proizvodnje iluzija i paranoidnih prevara,
ne bave se vie samo plitkoumni i zlonamerni novinari i ohole
kreature nezdravih preokupacija I nekim filozofima je sada jasno da
su Srbi i Crnogorci od vajkada svoje prisustvo na Kosovu
time to su stvarali i ostavljali u civilizacijska i kulturna dela i
spomenike. dok se prisustvo Albanaca na ovom tlu pm'remeno potvr-
kroz ruenje i skrnavljenje tih spomenika.
ls
i kroz proterivanje
l egzodus do istrebljenja Srba i Crnogoraca sa njihove zemlje' Uverili
su se i mnogi pisci. profesori univerziteta i akademici da Albanci siluju
koga dohvate - starice i decu, udate ene i devojke: siluju po i
ja.vninl mestima, na ulici. na njivi. u autobusu i u kolima hitne pomo-
Cl jednom da siluju svakog i svuda.' l 9
_Ni najmanje nije demantovati bilo ta od onog to je
receno. zato to ovakvi demanti .. ne doprinose razreavanju problema"
l za;o to .Jo vie otupljuju otricu akcije za prevazilaenje stanja"
na Kosovu. Ako se l pored toga pokua objaviti neki podatak protiv
destruktivnosti" Albanaca, onda se takav smatra .. zlo-
namernom mistifikacijom situacije" koji ima za cilj jo intenzivnije
nastavlJ3nJe .. vel!koalbanskog genocida i agresije" na kolevku srpske
kulture Jedan deo srpske inteligencije predano je zaokupljen time kako
to pogodniji i ubedljiviji i forme za prezentaciju masov-
nog terora Albanaca nad nealb3nskim stanovnitvom. Tako. recimo,
istaknuti beogradski filozof i Svetozar misli da
"karakterizacija kosovske tragedije kao .kontrarevolucije' nema nikak-
vIhizgleda na uspeh u inostranstvu. Za svet. ako postoji pravo na revo-
lUCIjU, POstOJI l pravo na kontrarevoluciju. Sasvim je druga stvar - stav-
Ija do znanja profesor kada se ukazuje na da su ljudska
i nacionalna prava nealbanskog stanovnitva ugroena na
Kosovu. T o nije poreci. a ni to da svaka drava irna dunost
da titi prava svih SVOjih stanovnika na dravno-propagandni
aparat toliko je proVincijalan da veruie kako i u inostranstvu moe da
se slui istim jezikom kao kod Dok je za
kog filozofa Svetozara nerazumevanje svetske javnosti
143
masovnog krenja prava nealbanaca na Kosovu posledica upotrebe
dUlIlaL:eg Jezika u svetu, tj .. posledica provincijalizma "dravno-propa-
gandnog aparata", za Dobricu "antisrpske snage II Jugoslaviji,
uz podrku izvesnih spoljnih uspele su, prvi put posle dva veka,
da u delu svetske javnosti ospore i dovedu u pitanje slobodarsko
srpskog naroda, demokratsku sutinu srpskog pitanja, pravednost
i legitimnost sadanje borbe srpskog naroda protiv velikoal-
banskog genocida i agresije, kao i borbe za ravnopravnost, identitet i
integritet u jugoslovenskoj dravnoj zajednici", 21 Da li je stvarno tako')
Zar je zaista u Jugoslaviji najtee narodu? Da li se
stvarno radi o koaliciji antisrpskih snaga u Jugoslaviji, kakva se svest
pokuava proizvesti? Ako nije tako - zbog se onda toliko energije
ulae i toliko insistira na tome da se srpski narod predstavi to omrae-
nijim, to i to ugroenijim od drugih'? Ako jeste zbog
je tako? Zato su u naoj zajednici i legitimne "antisrpska
koalicija" i ,.an tisrpska mainerija ,,'? I ako zaista postoji animozitet
prema narodu, koji je ujedno "najlojalniji" i sa
"najvie zasluga" za Jugoslaviju, da li se ovaj animozitet moe objanja-
vati samo kao posledica "kominternovskog greha" i "narcizma male
razlike" Zigmunda Frojda? Da li je uopte da i Srbi u tome
imaju trunke krivice, ili su uvek drugi krivci za sve'? Ili. da li je
da jedan narod uvek radi na svoju tetu, kako to ponekad sugeriu
neki srpski in telektualci za svoj narod';
Ovakva i pitanja mogli bi ponajbolje da postave sebi sami
srpski intelektualci. Jer oni imaju i da daju najadekvatnije
odgovore na ta pitanja, Zato to ne Zato misao srpske
inteligencije, koja je vie puta dokazana, odbija da u sutinu kosov-
skih zbivanja, se zadovoljava povrnim interpretacijama ovih zbiva,
nja do kojih je dola uta tampa? Ovim ne elim da su srpski inte-
lektualci uvek izbegavali "neugodna" pitanja o njima i njihovom naro-
dlL Naprotiv, ovakvih "nezgodnill" pitanja moe se koliko u
tekstovima ovih intelektualaca, ali samo dok se ona ne zbivanja
na Kosovu i Albancima danas, jer tada ta pitanja odjednom postaju
"potpuno neumesna " i "tetna". Pa ipak, u tematskom broju
Theoria koji je nacionalnom pitanju, beogradski psillOterapeut
i profesor Vladeta upravo dok razmilja o na Kosovu
postavlja pitanje, "ta treba otkriti u senci srpskog naroda'!" i daje
odgovor: "Njegovu (srpskog naroda, prim, G, B.) adolescentnu
ustrost i emotivnu nezrelost ureagovanju, nerazvijen smisao za zajed-
nicu, a opasno negovanje elemenata u sebi,
pohlepnost prema vlasti. potkupljivost i sklonost izdaji. precenjivanje
SVOjih biolokih i intelektualnill snaga to direktno vodi ne samo rasipa
nju ovih, i tenji ka samounitenju uz gotovo potpuno odsustvo
svesti o ovoj pogubnoj tenji," 22 Zarad potpune treba naglasiti
144
da se pod senkom srpskog naroda ovde podrazumevaju Albanci, jer to
kae psihoterapeut kad pie: "Albanac je u nama, on
je ,naa senka, :,23 Drugim Albanci su "alac" "koji je tu" i
kOJI tera srpski narod da sa sebe zbaci "lane kostime" i "in temaeio-
nalne kako bi se bez njih (ponovo) vratio procesu samoosve-
i obnavljanja izgubljenog identiteta!
III.
Na osnovu svega to je dosad ima dosta razloga da se jo
jednom i postavi pitanje: koliko uopte moe biti produktiv-
na orijentaCija za od "greha Kominterne" i za stvaranje
jake i jedinstvene Srbije?: gde su drugi, posebno Albanci, u okvirima
jedne ovakve orijentaCije?: koliko u tome ima aktivnog
odnosa prema sebi i prema drugima, a koliko je ovaj odnos deformisan
zbog svesnog i nesvesnog neprijateljstva, zbog strasti, zbog mrnje
(prema sebi i prema drugima), zbog straha i iluzija; jed-
nom koliko se ovakvom orijentaCijom objektivno moe postaviti
pitanje, i kako se ono moe izgraditi na principima istine i prava?
Na osnovu ovog dosta kompleksnog pitanja moe se formulisati
nekoliko jednostavnil1 i sasvim odgovora za i protiv potenci.
ranja (lle)ravl1opravllosti srpskog naroda "na sceni istorijskih i poli-
dananje Jugoslavije "sa svom njil1ovom
Jedan od odgovora protiv, onaj .. najradikalniji", moe se izraziti
na orijentacija koja nastoji da prikae neravnopravnost
Srba i njillOvu ugroenost u Jugoslaviji u sutini je "neproduktivna
orijentacija" (From), zato to srpsko pitanje postavlja iznad principa
Istme l prava. Ovakav odgovor ima "eksplikativni dodatak";
radi se o jednoj orijentaCiji koja je okrenuta unatrag, ka istoriji (koju
karakterie oivljavanje mitova i predrasuda prolosti), ka volji za rue-
njem, ka proizvodnji straha, ka mrnji i iluziji koja deformira stvarnost,
vri "mobilizaciju" afektivno-iracionalnih poriva, izaziva strasti za domi.
nacijom i . ' , Kao takva ona nema perspektive i vodi ka
destruktivnosti i porazu. Destruktivnost ove orijentaCije moe se ilu-
strovati spisima i publikacijama jednog dela srpske inteligencije, izjava-
ma i govorima na raznim tribinama i mitinzima, nekim "konkretnim
akcijama" koje se preduzimaju, itd.
Kad se radi o Albancima, odgovor na pitanje koji smo upravo formu-
lisali oni mogu da potkrepe nekim svojim "optim utiscima" kao i
nekim "posebnim argumentima", Na osnovu "opteg utiska" oni kau
da ill malo ko u Jugoslaviji za neto pita, i da jo manje ima onih koji
uopte panju na njihove i zahteve i potre-
be: da njih malo ko vidi onakvim kakvi stvarno jesu, to da ih se
ne prihvata objektivno; da nisu zato to ih zbog predrasuda
145
i strahova koji su proizvedeni bivaju oni
sutinski priznati od onih sa kojima ive u istoj drutvenoj
da se, naprotiv, na osnovu povrnog I plttkog Ih
potpunog nepoznavanja, kritikuju, poniavaju
na Jedan drugi "opti utisak" Albanaca Jeste taj da se
oni tretiraju kao strana masa, i .za Jugosla-
viju, i da se njihove kulturne i druge razltke a n;ane,
slabosti i nedostaci apsolutizuju s ciljem da se Istakne nemogucnost
ivota s njima u istoj zajednici ..'_
Kao "posebne" argumente Albanci spomlI1Ju svoJu opstu
nizak kvalitet ivota, veliki broj nezaposlemh, rekordnu I
policijsku represiju i niz i
da bi stvar bila paradoksalnija, argumenti I k?Je Al?ancl.lI1ter-
pretiraju kao dokaze da je njihovo tesko, Ih kao I.zraze
lojalnosti jugoslovenskoj drutvenoj Ih (eventualno) da u
prilog njihovoj nevinosti. postaju optuzuJuce za san;.e Albance _ I Isto-
vremeno ilustrativl1e za tezu onih koji misle da se s njima ne moze zaJe-
dno iveti. Kako se, recimo, moe iveti zajedno sa stvorenjima koje
svaki dan, u buljucima, na stotine njih, hapse i zatvaraju, kanjavaju
sudski ili. kako se to kae onim i kultivisanijim izrazom,
.. na tretiraju" organi SUP-a i sudovi!? Razlika
;zas i njih je zaista velika i esencijalna: na jednoj je strani. "bioloka kO.n-
cepcija ivota" a na drugoj strani "civilizacijska,
ivota"! 24 Ova razlika, i kad je ne bi bilo, trebala bl da bude Izmisijena
i stalno naclaavana da bi se njome prikazale "bioloke pobede" Alba-
naca i porazi Srba"! "Najradikalnija"
neravnopravnosti Srba i njihove ugroenosti u Jugosla:IJI. Izv!sena Je
upravo sa postavljanjem teze o "maksimalnoj efikasno.s:l.
cepcije ivota" Albanaca u socijalno-polItlcklm okvlflma
jugoslovenske zajednice" dok se za "civilizacij.sku kon:epciju
Srba i ostalih nealbanaca kae da u tim uslOVima uopste ne moze da
funkcionira!
Zaustavimo se jo malo na glavnog urednika "Knjievnih
novina", koji je zastupnik takve u kOj,?j se
lutizuje razlika Albanci Srbi (/lealbancI) u SrbiJI, !ugoslavIJI:
unutar ,.bioloke koncepcije ivota" Albanaca ne postoji mkakvo pra-
vilo nikakva norma, nijedna skrupula, nijedan poznati i priznati moral-
ni Dozvoljena su sva sredstva jer ne postoje
u znanom smislu Ti ciljevi,. .da
ostanu difuzni i da budu albanski na b!Oloskt, all metafizlckl
Kolikogod da se ostavlja da sklop. "bioloka. metafi-
zika, biolooija " izgleda kontradiktoran, Ipak se uZima slo-
boda da, kad se radi Ob albanskoj "partikularnoj reli-
gl/i, nepoznatoj u evropskom iskustvu", za koju se jo kae
146
i da je ne ljudi (jer oni, ljudi, "ne bi mogli da budu tako
monolitno porobljeni") ,.ivi sastojci" (!), Albancima se pripisuje
sve zato to je u kontekstu svako takvo pripisiJ!a-
nje koherentno. Koherentne i racionalne su danas i najmisterioznije,
predstave, i tavie one bole-
sne, zlobne i kobne po druge, i koje se biologije, psihologije, mora-
la, politike, kulture i "metafizike" Albanaca, da bi im se, na kraju,
o.tvoreno reklo, da su ivotinje, stvari, samo simbol - "ivi sastoj-
CI", nekakve beslovesne, bioloki fundirane religije. Eto kako se iz zasni-
vanja konflikta Albanci - Srbi (nealbanci) na tezi o apsolutIloj razlici,
uprkos i demokratskOj retorici, stie do
Ovakvo vrednovanje razlike Albanaca i nealbanaca postalo
je skoro za jedan deo srpske inteligencije i ono nije dalo ni mali
a ni doprinos za jo zarnrivanje kosovskog
Ipak, valja respektovati miljenje ovih intelektualaca da su svi
dosadanji napori za razmrsivanje ovog bili bezuspeni i da nisu
dali i rezultate. Rezultati su izostali ne zato to se
"istorijski i civilizacijski um" pokazao nesposobnim "i bez ikakvih
ansi" u sudaru sa "biolokom koncepcijom ivota" Albanaca, kako
kae glavni urednik Knjievnih novina, zato to je u Ovom "suko-
bu" izostao upravo onaj "istorijski i civilizacijski um".
od ovakvih mistifikacija je, stoga, neophodan preduslov za prevladava-
nje kosovske "drame".
Posebno je i zasluuje svaki respekt to to se skoro svi
intelektualci koje sam spomenuo u ovom tekstu, izjanjavaju za "radi-
kalnu demokratsku reformu celokupnog jugoslovenskog poretka",
i njihova u pogledu demokratskog postavljanja
srpskog pitanja, kao i svih drugill pitanja koja danas preokupiraju Jugo-
slaviju. Na nisu samo intelektualci ti koji daju prednost demo-
kratiji. Puna usta demokratije irna i naa birokratija, i naa vojska, i
naa milicija. I, hajd' sad pa ne budi kad vidi opti afinitet,
bukvalno kod svakog, za demokratiju' I kako da ne poleti od radosti
kad vidi da svi, u univerzalnim kategorijama, same sebe da su
razum, a ne vie strast, ne nasilje' I bilo bi vie nego kad bi ovde
podsetio na to da se ljudi ne brinu mnogo zbog toga to postu-
paju determinirani strastima, ali da nipoto dopusti ti da njihovi
postupci nemaju izgled razumne motiviranosti. bi bilo sasvim
neukusno kad bih sada spomenuo da su u ime demokratije
toliko antidemokratska dela; da je, na primer, i jedan Staljin bio
"demokrata". Ne bi imalo smisla ni da se pomene "divlji demokratski
duh" i "divlja demokratija" (Valentini) u onim populizrnima koji se
postavljaju iznad zakonitosti i ustavnosti. Sve to ne odnosi se na nas.
Mi srno za istinsku demokratiju. Pred jednom takvom demokratskom
147
voljom pitam ta se jo Hajdmo da reformiema Jugoslaviju
radikalno i na demokratski sada i odmah!
BELEKE
Usp.: prol. dr. Jovan K o i zato poniava srpski
II a r o d (intervju)' Duga. br. 381 (\-1 ..1. oktobar 19881. str. 28-:-31: prot
dr. Ljubomir D e m o k r a t ij a b e z n a r o d a (intervJu). Duga.
br. 379 (3-16 septembar 19881, str. 14-18 ..
2 Ljubomir K o m i n t e r n a i n e i o n a l n o p l t a II e J u -
g o s l a v ij e. Knjievne nOVine. br 760 ([) septembar 19881. str:J.
Citirano prema: \Iilan S t r a h o d s t var n o g l m o g u -
e g. Danas. br. 351 (8 novembar 19881. str 43.
4 Ko;ta S p o r 11 o b o l e v i k o n a s l e d e. Theoria. br.
3-4/1987. str. 35
5 Ljubomir isto . . . .
6 Dobrica T r a d i e i j e i i d e o log i j e u l s t o r l j s k o j s u d-
b i n i s r p s k o g n a r o d a, Theoria, br. 3 -4 /1987. str. II . .
7 Svetozar B e l e k e o j u g o s love n s k o j k r l z l i n a-
c i o n a l n o m p i t a nj u. Theoria, br. 3-4/1987, str. 28
8 Ljubomir isto
9 Svetozar isto.
10 Parafraziranje poznatog parafraziranja Slobodana .. Srbija ili
po,wti drava ili je biti."
II Ljubomir isto
12 Svetozar S toj isto, str. 25
13 Dobrica isto
14 \Iihailo Z a r a v n o p r a v n u, d e m o k r a t s k u S r b i j u.
Knjievne novine, br. 762 (15 oktobar 1988 l, str. 5
15 V izvirniku manjka opomba. (Op ur )
16 Ljubomir isto . .
17 K r i t i k a j e d n e p o II t l k e, Theoria, br. 3 -4 /
/1987, str. 49. .
18 Usp.: \1ilan K o s o v s k i p r o c e n t n i r a u ll, Theona,
br. 3 -4 /198 7 . str. 17.
19 Usp.: isto, StL 56.
20 Svetozar isto, str. 30. . _
'J l Dobrica J u g o s l a v i j a - d r a v a i z n e ver e n l h o e e
- k i van j a i n e i ves n e b u d u n o s t i, Knjievne nOVine. br. 76)
(l decembar 19881. str 4 ._ .
22 Vladeta J e d a n p s i h o t e r a p e u t r a z m l s l J a o Ll o g a -
a j i m a n a K o s o v u. Theoria. bL 3 -4 /198 7. str 60
23 Isto. m. 6 I b 766
24 \\. S m r t e k a u h o d n i k u. Knjievne novine. l. -
-767 (15 decembar 1988 l januar 19891. str. 2
148
Diskusija
Lino Veljak: Nakon Ganijeveg referata veoma jasnog i razum-
ljivog, veoma kvalitetnog i teko osporivog, rekao bih samo to da bih
bio istinsko sretan da je njegov au tor neki Srbin. Ostala je (ipak jedna
pa bih molio Ganija da mi to razjasni, s time da \;lill eventu-
alno sebi uzeo pravo na repliku.
Naime u referatu od prve stranice nadalje, na nekoliko mjesta spo-
minju se srpski intelektualci, filozofi,
itd. Npr. na prvoj strani kae se, da su u postavljanju srpskog pitanja
najglasniji srpski Zanima me da li se tu naprosto radi o jednoj
konstataciji. ili je time neto miljeno, da li se to onda moe objasniti
naprosto kao konstataCija neke ili ta onda omogu-
jo i neke daljnje
Gani Bobi: Ja sam tu na istakao da je za mene zaista
kako to da kaem, da vidim poznate srpske intelektu-
alce da tako uporno i naporno u postavljanju srpskog pitanja.
me da ne vidim neke bar za mene jasne razlike u postavljanju
tog pitanja srpskih i takozvanill srpskih Tu
su po mom sudu veoma blizu jedni i drugi.
Lino Veljak: U tom smislu stvari treba precizirati. pa tamo gdje pie
srpski treba staviti bivi srpski Ne moe nacionalno
pitanje vlastitog naroda apsolutizirati nijedan bez obzira bilo
to nacionalno pitanje albanskog naroda. bilo to nacionalno pitanje
srpskog naroda. bilo to nacionalno pitanje ili sedmog
naroda.
To ne da pa onda nema pravo da ukaZUje na
neke nepraVde koje se njemu samom deavaju zato jer je pripadnik
nekog naroda ili se deavaju nekim drugim ljudima koji su
pripadnici njegovog naroda, ili se deavaju narodu u cjelini. Kada se
odatle na apsolutizaciju naCionalnog momenta. onda to i
pomak u poziciji. takav pomak koji opravdanog
koritenja atributa
Lev Kreft: Poto je na cilj kao grupe koja se sastaje
javnog slobodnog umnog dijaloga, plasiranje intelektualnog kvaliteta
II iracionalnu atmosferu, analiza te iracionalne atmosfere na samom
nivou uma, koja je obavljena u tom referatu, morala bi vie da vodi
o torne na to je drug Veljak upozorio. Ja smatram daje to
to je on rekao da bi eleo da to napie neko ko je Srbin danas teorijski
argument. To nije pitanje, i mislim da svi intelektualci u Jugo-
slaviji. koji pokuavaju da iracionalne situacije na strani uma pa i
u drutvu prevazilaze, moraju voditi pre svega o strategiji i takti-
ci tog delovanja. Nije uslov naeg delovanja posedovanje istine, nego
149
da sad ne govorim o Brehtu, prezentacije te istine, ako
da doprinesemo fenomenima i procesima"
Shkelzen Maliqi: Slaem se sa Veljakovom intervencijom" je
da se na neki radi o bivim Ali bih hteo da dopunim
tu njegovu tvrdnju ukazivanjem na greh leve beogradske inteli
gencije" Tu pre svega mislim na grupu beogradskih profesora filozofije
i sociologije. Kad je devetoro profesora 1975. godine udaljeno univer-
ziteta, a i neto pre toga, onda su oni stupili u koaliciju sa i
nacionalistima. Tada se govorilo da treba objediniti opoziciju, jer da
vlast lake izlazi na kraj s razjedinjenim opozicionim snagama. se
da smo u to vreme postavljali pitanje da li je takva koalicija i
dobra, ali su stizala uveravanja da se radi o privremenom savezu, o
potrebi stvaranja fronta otpora partijskom monopolu. Kasnije se
tim pokazalo da to nije bila samo privremena koalicija i da je dolo i do
pribliavanja miljenja. I u tom pribliavanju miljenja dolo je do for-
mulisanja jednog nacionalnog programa koji vie nije Sada
nja platforma i jo nekih iz krugova bivih predstavlja
samo prirodnu konsekvencu tog greha koji se zbio sredinom
sedamdesetih godina. Utoliko je analiza Ganija Bobija A.li, sloio
bih se primedbom da ta ocena ne moe da se generalizuje na celokupnu
beogradsku levu inteligenciju" Bobi se mislim s tim slae i trebao bi da u
tom smislu precizira svoj rad. Profesori o kojima govori Bobi bili su
reprezentativnog formata, heroji jugoslovenske levice, pa je
utoliko tee razumeti njillOv obrat.
Isuf Berisha: Samo sam hteo da kaem da kada se govori o srpskoj
inteligenciji, o tome koliko ona u toj nacionalnoj homogeni
zaciji, onda bi trebalo da se koju je dao Veljak da je
deo te inteligencije marginaliziran i zastraen i da je da
iskae neku distancu prema tome. To bi trebalo imati u vidu. Jer ja ne
verujem da je Beograd recimo tako monolitan. Iz prostog razloga jer
poznajem neke ljude, imam neka prijateljstva. Znam za ljude koji
gledaju na to, ali nemaju ili smelosti da se javno
tome suprostavljaju.
Slobodan Imam jednu primedbu prosto metod
ske naravi. Mislim da u zemlji u kojoj ne postoje zagarantovana osnovna
temeljna ljudska prava, gde ne postoje dakle zagarantovano u tom kor
pusu i prava, subjektivna javna prava, gde ne postoji jedan
slobodni prostor. pluralizam zakonski zagarantovan,
da se tu ne mogu upotrebljavati kategorije levog i desnog bez ograde.
Muhamedin Kullashi: Htio sam samo da ne bi trebalo svesti
stvar na kritiku grupe lijevih intelektualaca, i da se onda ide na precizi
ranje toga, to j; lijevo i to je desno. Mislim, kada se radi o nekim dras-
problemima upravo ugroavanja gradanskih, ljudskih pa i
nalnih prava itd. Za mene je vaan stav intelektualaca prema OVIm
150
Minimu.m. racionalnosti, ja nikad
III S a:l1 .. uspeo ?a vld.l.m negde napisanu i izloenu, da mogu pretpo-
stavIti sta znacI teonJa Kosova sa albanskog, srpskog ili
sa stajalita ili itd. niko u ovoj
zemlji JOs IllJe III tl pokuao da misli o samoj da nigde nisu
dva retka bilo gde napisana o tome. Ja sam imao prilike da su mi
ljudi govorili kao da je to tako, da postoje karte i teori-
ja da svaki Albanac dri to u depu.
Shkelzen Ne bih se tako lako odrekao kategorija levo i desno,
levica i desnica, kako je to ovde preporu-
ClO Slobodan Mada se ja slaem s njim oko toga da kod nas
ne postoje na taj artikulisani pokreti i stranke" Ali to bi onda
tre?alo. da vai za sve, pa i za nacionalizme, koje nemamo jamo
artikulIsane l1l (niko ne priznaje da jc nacionalista), a mi ih
kao takve identifikujemo i imenujemo. Jer. ako bi trebao da vai
kriterijum, onda bi za sve pojmove trebali da imamo ana-
lize koliko i kak? su artikulisani i s kakvom se ogradom upotrebljavaju.
Za mene su to Ipak operativni pojmovi koji se mogu koristiti u odre-
Imao bih jo jednu napomenu uz temu o kojoj se
ovde govonIo. MislIm da ovaj jasno pokazuje da je za svaku levicu
opasno kad stupa u koaliciju sa nacionalizmom. Dakle, ne mislim ovde
samo na ovaj u Srbiji, nego i na sve druge Svaka levica
koja stupa u koaliciju s nacionalizmom mora sa konsekvenca-
ma kakve su u ovom
Rexep Ismajli: Imam prvo neto kao pitanje. Iz svega to su svi dosad
rekli, a i.iz stvari oko pitanja izraza i kategorija koja se
up?trebIJavaJu, prOizilaZI da se radi o nekakvim predrasudama kod ljudi
kOJI su .za sve nas vaili za izrazite U njihovom diskursu preko
nekak:lh transformacija pojavljuje se diskurs koji je vladao u srpskoj
kultun u odnosu na Albance recimo veka. Transformisano
iz vremena kada se govorilo opustonosnoj arba-
naskoJ reCI, i drugo, no sada i profinjeno. Moda bi neko od
o kakvim se to transformacijama radi. Kako je
moguce u naSlm uslOVima da se sa jedne na drugu stranu0
je pitanje pomenute represije. Govori se o progonu, o
genocidu prema srpskom i crnogorskom narodu na Kosovu. Ne elim
ni Od. realnih represija" Ali se postavlja pitanje
sta .Je l ko JOJ je ovde izneta vrednovanje da je
reCtnlO _ zadn.Jlh 7 -8 godll1a privedeno. kanjeno i policijski tretirano
preko )00 hiljada Albanaca na Kosovu. Podatak je objavljen i u Dallasu .
to .mu dolazi vie nego svaki drugi odrasli. ta je tu represija')
Pred sobom Imam neto brOjki o zaposlenosti, o kolstvu, kulturi i
drugo. Pokuavam zapostavljenost Srba i Crnogoraca po tom
osnovu, ali je barem u brOjkama ne nalazim. za Muslimane.
15 I
Zato, kada se o tim stvarima razgovara, ja bih voleo da se sve odredi u
nekim kategorijama, pa da se vidi gde i ta je, ovako napamet ne
bi imalo smisla razgovarati o tim stvanma.
8.
Branko Horvato
Prispevek za diskusijo
Ima svega dvije koje sam htio pretpostavljam da ste
knjigu i nema smisla ponavljati te argumente, Prva se odnosi na tezu
da je Juboslavija balkanska federacija. Ne u tom smislu to su druge
balkanske zemlje prile Jugoslaviji, onako kako su to nekada
i srpski socijaldemokrati zamiljali, nego u tom smislu da smo mi sami
otkrivali da u Jugoslaviji ive pored Junih Slovena i drugi balkanski
narodi i to joj daje karakter balkanske federacije.
Jugoslavija je 1918. formirana kao zemlja Junih Slavena SHS.
Zatim je za vreme NOB da ive jo dva plemena, ali sad vie
nisu tako zvani nego narodi i da je bilo pet naroda, je
da drava mora da bude organizovana federalno.
Zatim je posle otkriveno da postoji jo jedan narod i tu
nije bilo u javnosti mnogo diskusija oko toga nego je nekako sasvim
potiho i tajno narod uveden u federaciju. To su bili :Vluslimani. Tako je
zaokruena ta federacija jugoslovenskih naroda. u Jugoslaviji
pored Jugoslavena ive i i Albanci. I naravno ive jo i neke
druge manjine. ali te dve manjine u tolikoj su meri da daju
odredeni toj federaciji koja nipoto nije da upo
trebim ovaj odiazni termin. slavenska. Kod toga su sa Hrvatima
iveli 900 godina u istoj dravi, a Albanci su sa Srbima i Crnogorcima
iveli u raznim dravnim tvorevinama zajedno hiljadu godina, tako da
to nije neto to je upalo u Jugoslaviju. nego su isto toliko
autohtoni u Jugoslaviji kao i ma ko drugi .. [ ta autohtonost tih nejuno-
slavenskih naroda nama i diktira jednu drugu viziju Jugoslavije kao zem-
lje koja je postala balkanska federacija u kojoj i te narode. koji nisu
Juni Sloveni, treba tretirati jednako dravotvorna. kao to tretiramo i
June Slavene. To je prva teza. Konsekvence su ja te
konsekvence iznositi. radi se jedino o taj viziji zemlje kao balkanske
o B Horvat za ni pripravil posebnega referata. Kot je znano. pa je avtor
knjige Kosovsko pitanje (Globus. Zagreb 1988) l"deleencem je bilo
razdeljeno 15 ... poglavje" knjige kot gradivo za razpravo Anor pa je kot teze
za nlZpravo na samem predstavil tekst. ki skeli .. (Op. ULI
153
federacije. Recimo ovo to je u Skuptini nedavno usvojena himna koja
sa Hej, Sloveni, to je direktni napad na realno stanje
da u zemlji ne ive samo Slaveni nego ive ineslaveni.
Druga moja teza je (ima neke veze sa organizacionim ree
njem onoga to se na Kosovu deava): to je diskutabilno ali upravo zato,
to je provokativno hito bih da je iznesem (toga u knjizi nema).
Naime od 1966. moe se da je autonomija Kosova bila zaista
realna, u tom smislu da su vlasti na Kosovu imale da u veli-
koj meri nezavisno pokrajinu. jednako nezavisno
kao vlasti u drugim republikama.
Kako je to kosovska vlada iskoristila u 15 godina koje su joj vlasti
stavile na raspolaganje to je dugo razdoblje jer se to razdoblje
zavrilo sa 1981. godinom. Prema torne pokazalo se da iz razloga u
koje ja ulaziti ali je stvar da autonomno Kosovo nije
bilo u stanju da svoje probleme rei na jugoslovenski
Zatim dolazi jedno koje ima nekoliko perioda
a zavrava se sa 1987. godinom kad na vlast dolazi Vllasi je
nekoliko puta isticao, pa ne samo on nego i drugi, naime otkad je Milo-
doao na vlast i posle njegovog etabliranja dolo je do izbijanja
jedne erupcije, srpskog maspoka, koji je u jednom teem obliku repriza
onoga to se u Hrvatskoj deavalo oko 1970. godine. To je korelirano sa
ekstremnim pogoranjem odnosa na Kosovu. Prema
tome imamo eksperimentalnu potvrdu ne samo da kosovska autonomna
vlast nije bila u stanju da uradi ono to treba, nego nije ni republika
Srbija to bila u stanju. I sad se postavlja pitanje ko u Jugoslaviji treba
to da uradi. Kad bismo imali federaciju, onda bi to trebala da uradi
federacija. I jedno je reenje koje odmall pada na pamet sasvim
reenje kad jedno bankrotira i treba ga sanirati. onda se narav-
no sanacija ne preputa istom rukovodstvu koje je dovelo
do bankrota. Drugim trebalo bi dovesti jednog jugoslovenskog
guvernera sa jednim izvrnim komponiranim od pripadnika dru-
gih jugoslovenskih naroda, i dati mu mandat da u dve godine sredi stvar.
Ja bih imao jedan amandman na ovo guvernersko reenje; naime da
bi ono bilo uvedeno ukoliko bi jedan slobodni referendum koji bi spro-
vela federacija na Kosovu pokazao da stanovnitva na Kosovu
prihvata takvo jedno federalno reenje.
Teoretski gledano to je u redu. Ono to nije u redu jeste da mi nema-
mo federaciju i prema tome to ne moemo sprovesti. I da se
kolega pojavio. samo jedna kratka napomena. J a dakako
znam da postoji teorija o podeljenom suverenitetu ali ta teorija ima
veoma sumnjiv epistemoloki aj. J er ta to da svaka republika
ima jednu devetinu suvereniteta i onu zadnju devetinu jo ima i fede-
racija? Ili bilo kakva predodba o tome podeljenom suverenitetu')
Suverenitet je jedan ili ga nema. Ono na to se misli jeste podela nadle-
154
nosti. to je sasvim neto drugo. Suverena je federacija i ona to svoje
suvereno pravo vri i prema vani i prema unutra ali kad se radi o aktuel-
nom vrenju vlasti prema uIlutra onda se naravno nadlenost podeli.
Htio bih vas upozoriti da se ova zbrka u teoriji pojavljuje ne samo kod
pitanja federalizma nego i kod pitanja podele vlasti. Naime vlast je
jedinstvena, ona proizilazi iz naroda koji je predstavljen u skuptini.
Nema tu nikakve podele. Ali ta je podela? Podela je u funkciji, u funk-
cijama vrenja vlasti. Naime ta skuptina ne moe se meati u sudovanje,
ne moe se mea ti u pravo. Skuptina donosi okvirne zakone koji vae
za sve, a toga, to su te funkcije, su podeljene tako
da bi te dve stvari trebalo razlikovati. Ima jedan kad republike
zaista imaju tu suverenost i tu bih se vratio na ovo to je kolega
govorio, a to je kad imanlO ne federaciju, nego savez drava.
Onda svaka od tih drava zadrava svoju suverenost, i II svakom momen-
tu moe da kae ja vie To je ona ideja, ja ne znam ko je prvi bio,
ili ko je to prvi bio koji je rekao, federacija je ono to se dogo
vorimo. Federacija nije to, federacija ustavno pravno sasvim jasno defi-
nirana organizacija iako ima toliko federacija, koliko federa-
cija ima. Ali u sutini je to veoma definirana celina, medutim
ako insistiramo na tim suverenitetima republika to je sasvim
je sasvim iako znamo da to vodi u
rat gde su poslednje dve konfederacije koje su historijski postajale, to
su sever i jug, i vicarska konfederacija 1848. i zavrile. To je
ali to propast Jugoslavije.
Diskusija
Shkelzen Maliqi: Meni je zanimljiva ova ideja protektorata, za koju
su se ovde zaloili Slobodan i profesor Horvat, mada
njima ima i krupnih razlika. J a ovde pokuati da napravim jednu
paralelu jer mi se ideja zanimljivom.
Prvo, kod Slobodana nema onog to Horvat podrazumeva i
zal1teva: da bi Albanci trebali da se izjasne o torne da su oni subjekt.
Zato bih pitao da li i on podrazumeva izjanjavanje Alba-
naca. Iz njegovog izlaganja stekao sam utisak da on ne sa izja-
njavanjem Albanaca. Albanci se kod njega tretiraju (poto je Srbija
po njemu, ekskluzivno drava srpskog naroda i to po istorijskom i
pravu, o je on ovde govorio) kao nekakvo vlas-
nitvo Srba. I kod njega ideja protektorata Srbija bi,
eventualno. ako se ukae potreba za smirivanjem situacije, to svoje
vlasnitvo mogla privremeno da prenese na Jugoslaviju, na federaciju.
Drugo. oko pitanja guvernera. Ja sam to shvatio kao krajnje reenje,
ako bi se iscrple sve druge reenja kosovskog problema.
155
Naravno. ne bi moda trebalo beati od toga da se i sada razmilja o toj
opciji. unapred da je to poslednje sredstvo. To bi mogla da
bude ta instanca prinudne mere koja je obostrano prihvatljiva jer je taj
privremeni organ neutralan. Ipak. morao bi postojati kontrolni meha-
nizam. da se o tome izjasne stanovnici Kosova. Albanci kao kao
i ostali. to se Albanaca oni su. bar u poslednjim novembarskim
demonstracijama. pokazali poverenje u Jugoslaviju. Naravno. ako odba-
cimo tezu da su demonstracije predstavljale jedan veliki maskenbal.
Po meni one uopte nisu bile maskenbal. nego se stvarno radile o izja-
njavanju za Jugoslaviju. Dodue, spektar izjanjavanja bio je suen na
onih nekoliko parola. jer je manifestacija imala formu protesta, ali ono
se ipak moe uzeti kao neka vrsta referenduma koji pokazuje projugo-
slovensku orijentaciju Albanaca. I ako se to uvai. ako to jeste opta
volja ine Albanaca. onda ja u tome vidim racionalnu jezgru Horva-
tove ideje o guverneru. Albanci bi verovatno prihvatili pri-
vremeni jugoslovenski protektorat. ako se srpska i kosovska admini-
straciia nikako ne dogovore i zaotre odnose Samo ne znam koliko
je ov-a ideja ostvarljiva. jer svi biti protiv nje, u prvom
redu Srbi. Ovde razume se podrazumevam srpsku administraciju. Pa i
na Kosovu verovatno biti otpora od administracije i onih koji se boje
da se time ne izgubi autonomija.
Ll vezi s tezom prof. Horvata o kosovskoj birokratiji, odnosno o
tome da je Kosovo od 1966. godine dobilo nezavisnu vlast, nezavisnu
birokratiju. rekao bih da nisam uveren da stvari stoje ba tako. Ne
znam koliko je kosovska vlast bila stvarno nezavisna u okviru ukupnog
sistema koji je u to vreme uspostavljen u Jugoslaviji. I drugo, ako je i
bila nezavisna, koliko je to bila vlast Albanaca, jer takve generalizacije
postoje. se da je Lev Kreft svojevremeno u tematskom broju
.. za kritiko znanosti", koji je bio Kosovu, u nekoliko
vanih i bitnill teza pokazao da je kosovska birokratija u
sistemu bila vie nego sputana u formulisanju bilo kakve inicijativne
politike. nezavisne politike. Ona se stalno ugroenom, uglavnom
zbog strukturiranosti fonda za nerazvijene i Kosovo. I njen
ie zadatak bio samo taj da distribuira koja je proizila
'zila iz budetske, koncepcije fonda, dok je s druge strane
kosovska birokratija bila da obezbedi ubrzani razvoj
Pokrajine jer se razvoj svodio na ono to ekonomisti nazivaju razvoj
nerazvoja. Moda bi to Kreft poblie mogao da elaborira. jer je stvar
vrlo dobro bio postavio.
Muhamedin Kullashi: Ll vezi s tim rekao bih samo jednu stvar.
\lislim da ja ne bill mogao tvrditi sa takvom da je kosovska
birokracija bila slaem se sa tim da je njena bila uklop
ljena unutar i drugih razina i da se dugo vremena bitne odluke
koje sc ekonomskog i ivota na Kosovu donosile na
156
vrhu. kao to je vredilo uglavnom za celu zemlju dok je onda kasnije
dolo do ovih promena. Medutim rekao bih da je kosovska birokracija
imala i da je delovala na kojeg posljedice
svi. Naalost. na na koji se govori o Kosovu uglavnom se o
nju tih posledica govori samo kod Srba i Crnogoraca. ja mi-
slim da te posledice mi svi i to na svim Govorim o
samovolji. o birokratskOj samovolji mimo bilo kakvog zako-
na. T o je za celu Jugoslaviju. to nije nita
samo to se na Kosovu izraavalo sa obzirom na nedostatak
kulture. tradicije. nepismenosti ljudi koji su itd ..
tako da su se te posledice Da li je da je bila
volja. kosovska birokracija mogla da deluje isto tako ne
znam, samo znam da za posledice i tekako ona snosi odgovornost.
Shkelzen Maliqi: Kad sam rekao da je onda je
prema vani. Prema ovim drugim, a u toliko je onda bila represivnija
prema unutra. Ti si mislio na OV11 drugu dimenziju.
Miha Imam jedno pitanje za prof. Horvata. :.Iaime, ako sam
vas dobro shvatio. ako nisam ispravite me, vi ste rekli da su na svetu
postojale dve konfederacije Amerika i vicarska koje su zavrile II gra-
ratu. jedne zemlje. pogotovo Amerike .. mi-
slim da ne moe da se smatra kao glavni uzrok too gradanskoa rata
Drugi problem. kad ovako o federaciji u kao o
jakoj federaciji mislim da bi trebalo biti vrlo decidiran. Jer bi recimo
Amerika. koja vai za federaciju. za onih koji se bore protiv
federalnih del a J ugosla
1
:ijc va7ib za kon federaciju najgoreg tipa, poto
znam da ako se selite iz jedne savezne drave u drugu, moe
vam se uesiti ua trebate radi ti izpit jo jednom. Da ne govorim
o tim poznatim stvarima da neke drave imaju smrtnu kaznu druge ne.
Koliko ja tu jugoslovensku ideologiju u Jugoslaviji to bi bilo
kao raspad iemIje itd. Tako da mislim, da bi bilo dobro da tu
vau federaciju jasnije definiete.
Lev Kreft: Nezavisna je ona vlast koja zavisi samo od SVOjih
Takve vlasti u Jugoslaviji nema. Da je ima. ne bi se te vlasti ruile kao
kule od karata. Vlasti u Jugoslaviji zavise od dogovora. od
kompleksa drava-partija koji federaciju ne posmatraju kao nuni
oblik. nego i federaciju smatraju ugovornom. vlast smatra da
moe. ako do problema koji ugroavaju dogovor, ua pribegava
nacionalnom legitimitetu kao etOJ1U za svoje pozicije II dogo
voru.
Zato tvrdim. da vlasti kod nas ne podleu nacionalizmu. nacio-
nalizam podlee vlastima koje ga malo jau i male II kad
im vie nije potreban. To je do sada uvek uspevalo. To je poznati efekat
tipa vlasti i mi smo sada u jednoj situaciji kada se naa
drava i nae vlasti nacionalizuju.
157
Fehmi Agani: Mislim daje kriza na Kosovu i ovi problemi oko Koso
va dobrim delom stvar problema razvoja i nae da se prila-
godimo novonastalim stanjima" alim to ne mogu otprilike to elabo
rirati" Kosovo je jednom bilo pod jednim strogim starateljstvom. I to se
pokazalo neuspenim.
Hivzi Islami: Vadio sam neke podatke iz ekonomskill studija, stati-
stike i zavrnih Fonda za bri razvoj nedovoljno razvijenih po-
ali je ovde malo vremena da se svi ti podaci saopte. No nagla-
avam da se uvek u diskursu o Kosovu izostavlja privredni aspekt. Znate
da je odmall nakon IL svetskog rata bila politika razvoja
nedovoljno razvijenih na nivo zemlje, ali je to vailo samo za
Makedoniju, BiH i Crnu Goru, dok je Kosovo to se razvoja i svega
drugog, ostavljeno kao unutarsrbijanski problem. I kada se razgovaralo
o pitanju kome Kosovo pripasti posle rata unutar Jugoslavije, jedan
od upotrebljenih argumenata da se ova pokrajina pripoji Srbiji bio
je upravo i ekonomski: da je Srbija ekonomski jaka, da je velika po
povrini i broju stanovnika i da samo ona moe da Kosovo iz
privredne, drutvene i kulturne zaostalosti.. Srbija, tu nije
nita u periodu od 1948 do 1952. godine stopa investicija npr.
bila je negativna za - 2,7 %. Kada se ima u vidu sve to Kosovo
ima, kakvim prirodnim i ljudskim resursima raspolae, onda je veoma
indikativno kako se to stanje razvoja odvijalo do danas.
Tek od 1956. godine Kosovo dobija tretman nerazvijenog
Jugoslavije. Tada dobija nekih 50 milijardi dinara od federacije i to su
inicijalne investicije. dok Makedonija dobija 80 milijardi dinara.
Godine 1965. osniva se Fond za kreditiranje nerazvijenih republika i
Kosova, koji se formira tako to sve federalne jedinice izdvajaju oko
1,8 Ci: Ukupnog nacionalnog dohotka drutvenog sektora
a onda se ta sredstva nerazvijenim jedinicama. Sto se
Kosova zanimljiva je struktura angaovanja till sredstava. Na pri ..
mer do 80-tih godina preko 60 % a pre 1970. godine i preko 80 % tih
sredstava ilo je u grane (energetika, sirovine, ugalj, obojena
metalurgija, hemijska industrija, industrija materijala) koje
su imale uglavnom eksteritorijalni karakter. Do 1970. godine Kosovo
ne dobija nijedan dolar od banke za obnovu i razvoj.
Posebni problemi pokrajine s obzirom na strukturu njene privrede
bili su i ostali anuiteti i prelivanje dohotka na u razvije-
na pre svega putem primarne raspodele i sistema cena. Tu
cene drava. ProL Horvat to moe bolje objasniti. Sirovine se
izvoze, ali kakva je npr. korist od olovnih blokova koji idu i do
20 Ci ispod svetskih cena. Isto se tako dugo sa
energijom Kosova: Kosovo daje struju elektroenergetskom sistemu,
a onda od njega uzima istu struju jo cenama od prodajnih. Nai
ekonomisti treba jednom argumentima da kau koliko i gde se daje
158
Kosovu, a koliko i od se uzima od njega. Zanimljivo je navesti i
jo neke podatke za Kosovo i njenu privredu" U periodu od 1981 do
1985" godine potpisano je 110 samoupravnih sporazuma na osnovu
udruivanja rada i sredstava na bazi kojih bi se moglo zaposliti oko
25 "000 radnika. Dobar deo programa odnosi se na sirovine, energiju i
repromaterijal. od tih sporazuma ostvareno je svega 20, dok
se javnosti uvek predstavlja samo ono i potpisano, a nikada
ono ostvareno. Imam tu jo puno podataka, no vreme ne dozvoljava
da ih iznosim"
Fadil Demiri: Imam pitanje za Slobodana kada je govo.
rio da pravna nauka ne doputa ekskluzivitet to se suverenosti i
prava itd. Pa bill pitao kako mu se ovaj ekskluzivitet, kada se radi
o restrikcijama kao promena zastave i razne druge"
Slobodan Odgovaram zato to sam pitan. to se
vaeg primera on ne zadire u obrazloivost mog prvog pitanja" Znate,
ali kad je o primeru zastave. ja ne znam, kao pitanje ekskluziviteta,
ono se ne bi postavljalo, ako se stvar rei zakonski i kada se zakon pri-
menjuje. Prema tome svako neprimenjivanje tog zakona od strane drav-
ne intervencije, bilo stvar je za svaku osobu.
Branko Horvat: Shkelzen je govorio, da je birokracija na Kosovu bila
Uvek moramo komparirati. Da li je bila nego
recimo makedonska birokracija" J a ne vidim da je bilo kakve bitne raz-
like, tako da snosi odgovornost naravno ta birokracija, onda i oni koji
su je trpili.. Tu se uvijek na pitanje koje smo diskutirali,
naime, da li su Kosovari, jedan ravnopravan elemenat Jugoslavije ili je
to neka kolonija koja od republike. od saveza da rjeava neke pro.
bleme. Ako su ravnopravni onda su odgovorni zato to imaju lou biro.
kraciju i tu se stvar zavrava.
O fondu. Ja sam se dugo godina borio protiv besmislenosti tog fon-
da. I traio sam da se zavede isti princip koji vai kad
hanka daje kredite Jugoslaviji. naime. da se to pravda i to da se debelo
pravda ekonomskom tih projekata" Meni je uvijek odgo-
voreno: to ne moe u Jugoslaviji.
I na te suverenosti, fond nije imao nikakvu drugu ulogu nego
da pokupi sredstva iz Hrvatske i Slovenije i da ih prebacuje u Makedo-
niju, Crnu Goru i Kosovo, a njihove birokracije su se onda pobrinule
da su ta sredstva tovie neproduktivno utroena. Mogu vam da ono
bitno zaostajanje Kosova upravo sa OVOI11 pravom autonomi-
jom. Iz toga ne bih izuzeo da se moramo vratiti na ranije
rjeenje ali bih htio upozoriti to sc i na Berishu odnosi u njegovom
referatu" Pogledajte podatke i vidjet da je od 1945. do
negdje 1966. razvoj bio pribliIlO isti A onda odjedanput Kosovo
nje naglo zaostajati
159
Druoo je pitanje ovo to je Miha postavio. Napomena da treba
p'reciznije definirati ta se pod federacijama u Jugoslaviji misli
potpuno je opravdana i to se da jednostavno U federaciji su dvije
vlasti o jedna je druga je narod. u dananjoj
strukturi vlasti Tugf'slaviie nema .. to svi mamo. Gradanin kao osnova
vlasti nenosredni izbori i pluralizam. To su sve stvari o
kojima nema nikakve mistifikacije. sve se svodi na proste Kad
rekao da ie druga baza za federaciju narod. nisam rekao
narod. a ne Jer nacija moe biti rasprena kojekuda. Slovenski
kulturni prostor' nije samo u Sloveniii nego i van Slovenije. A narod
ivi na prostor1l. Tako da svi stanovnici jedne odredene
republike imaju pran koja ta repuhlika trebJ da ima u federaciji. oda-
kle proizilazi da nam skuptinski sistem mora biti dvodoman, jedan
dom jedan dom republika i nijedan zakon se ne moe donijeti,
ako oba doma to jednom ne rijee. To su elementarni principi fede-
racije koje je federacija pred 200 godina uvela i da
se oni ustavom koji su onda doneli i danas jo mogu sluiti pokazuju
koliko su to vi talni principi.
to se sada funkcioniranja u Jugoslaviji. da dam primjer. U Slo-
veniii je prvo kampanja protiv paragrafa 133. Ja mislim da je
Slovenija morala imati pravo. ako se ne slae sa tim paragrafom da ima
svoj zakon u kom nema tOg paragrafa. Danas se manje vie
cijdla Jugoslavija sa tim slae. ta bi se onda desilo'; Da onaj koji je
iz bilo kojih razloga naiprogresivniii u nekom odredenom taj
bi to i kad se taj eksperiment pokae kao uspean, svi ostali bi
slijedili. Tako da je princip decentralizacije u jednoj federaciji izuzetno
plodan princip. On u ovom modernom vremenu adaptira-
nja itd .. da se ide naprijed. Jedinstven princip, jedinstveni
zakoni, jedinstvena kul tura, jedinstveni jezik i sva ostala jedin-
stva, to su ogromne zapreke u modernom vremenu da se ide naprijed.
lli drugo pitanje. sigurno sluenje vojnog roka. Ne vidim razlog zato
to Slovenci ne bi uveli u svoje zakonodavstvo ako smatraju da je to u
redu. Kod toga mi je savreno jasno da je to za Crnogorce koji cijeli
ivot provode u nekakvoj mistifikaciji oruja, spavaju sa pitoljem ispod
jastuka. za njih je to neto \1i smo Imali sada situaciju da
Crnogorci nameeu svoje ideje Slovencima, a Slovenci Crnogorcima.
Svaki neh.a radi svoje, pa eksperiment pokazati ko je uspeniji.
Postavljeno je i pitanje za Kosovo. Ja mislim da je rjeenje isto vrlo
prosto. I sVlldi se na dVJ elementa' prvo, apsolutna zatit::!
Kosova bez obzin ili je Srbin ili Albanac i to sudska. policijska i sva.
tako d3 ko ivi na Kosovu ma da nema govora da bi netko mogao
ugroziti bilo koje od njegovih prava. ili njegovog ivota. To
ied:ll1 federalni guverner Ill07e uraditi To srpski ili kosovski nc m07.e iz
'razloga koji su v;ma svima jasni.
160
Drugo, da federacija iskoristi svoju intervencijama na
taj da premiranjem iznad osohnih dohodaka dovede
najholje kadrove na Kosovo, da to Kosovo izvedu iz situacije nerazvi-
jenosti. Pod najboljim kadrm'ima razumijevam da jedan izvjestan broj
50, 100 n::rstavnika sa Univcrziteta iz Lju bljane , Zagreba i Beograda
hude dovedeno na Kosovo na taj to im se dati dvostruka ili
trostruka koju federacija. Pa mladi ljudi vrlo rado
I dobit nivo nastave koii i za Maliqija biti van diskusije.
Ili sa istim takvim premijama zato ne bi mlade slovenske menagere
doveli masovno u kosovska koji su sad pred bankrotom, sa
time ela dobivaju normalnu u svom a premiju dobiju iz
federacije.
Ovim primjerima ela ilustriram kolike su ogromne
federacije ukoliko nastupa kao federacija. I je kad bi se
sistematskim tak vim jednim programom kretalo. mi bismo za dve
godine imali sasvim situaciju u tom smislu ela bi se ljudima
povratila nada i poverenje u
161
9.
Slobodan
.Jugoreformska dilema -
nacionalnog i demokratskog
U poslednje dve decenije izvren je proces dezintegracije jugosloven-
skog drutva i drave. Uporedo s njim tekao je proces unutranjih inte-
gracija jugoslovenskih federalnih jedinica. Sem u dve jedinice
BiH i Vojvodine - je o sistemskim integracijama posebnih jugo-
o
Tov. S. in bralcem se ker nismo ustregli njegovi
elji, ki je zapisana v priloenem tekstu. Poseg v knjigo je bil v mesecu marcu iz
predvsem pa razlogov <Diskusija tov. S. Samar-
tako v tem kot tudi v drugih delih knjige ni avtorizirana.l (Op. ur.)
Dragi Slavko.
Beograd. 3 III 1989.
dolde sam imao volje pokuavao sam da iz loeg magnetagrama rekonmuiem
svoju diskusiju sa skupa o Kosovu. Srbiji i Jugoslaviji. Ta me je volja,
potpuno napustila posle skupa u Cankarevom domu Najgore je to to nemam
razloga da ne verujem da taj skup stvarno izraava javno mnjenje
povodom situacije u Srbiji i na Kosovu. je do koje mere se u tom
mnjenju poloaj Srba i Albanaca na Kosovu neravno pravno tretira. Ako sam
do skoro i verovao da se u Sloveniji zaista misli ono to se govori. naime to da
o Kosovu postoje dve istine, skup u Cankarevom domu (na kojem sam Tebe i
jo neke moje prijatelje i poznanike video u prvim redovima) me je uverio da
tamo ipak uverenje o samo jednoj istini .. Zar bi se u suprotnom
moglo dogoditi da se tako efikasno organizuje masovna propaganda za
jednom trajku sa ciljevima.
Nasuprot svemu tome, poloaj nealbanskog ivlja na Kosovu. koji
traje dvadeset godina. nije tu javnost naveo ni na najskromniji znak razu-
mevanja i solidarnosti. Stereotip oportunosti uvek je nadvladavao
motiv humanosti. koji je sada odjednom izbio u celokupnom svom sjaju. Zbog
svega toga mi se krokodilskim suze koje su svi predstavnici slove-
javnosti prolili povodom trajka rudara na Kosovu.
Posle ove poslednje manifestacije javnosti, mislim da ona ne
ozbiljan razgovor (ili publikaciju) na temu vaeg januarskog skupa.
U to sam se. veruj mi. uverio tek poslednjih elana .. Zbog toga moja autorizacija
sa toga skupa ne bi imala nikakvog smisla. a ni objavljivanje mog saop-
tenja. Znam da vam to ali one mi se
manje stranim od moralnih koje bi eventualno objavljivanje mojih priloga
meni.
to se svih o\talih tema i inicijativa. stojim vam na raspolaganju
Puno Te pozdravlja Slobodan
163
slovenskih nacija sa partijsko-dravnim monopolom u odravanju veza
medu njima. To se odnosi kako na veze saradnje tako i na. jo vie.
veze konkurencije Takvi odnosi uspostavljeni su na skali drut-
venih delatnosti od privrede i sistema informisanja do kulture i
sporta.
drugim oblicima integradje. redmo slobodno-tri-
snom. sistemske veze saradnje i konkurencije nuno su pro-
izvele autarkije koje su. zauzete
same ravani ima na svim ivota, potpuno Izgubile svetske
kriterije svojim unutranjim .. razvojima ", Time su u potpunosti
realizovane ustavne reforme od 1%7 do 1974. godine, koje su sadra-
vale tri strateka cilja: jugoslovensku sistemsku samodovoljnost (u
odnosu na svet). unutranju sistemsku :lUtarkiju delova (u odnosu na
jugoslovensku celinu) i ulogu partije organski
tahom sistemu.
Ovakvo stanje. be: ubzira Ila kalastrufalne verovatno bi jo
dugo potrajalo da ustavotvorac nije u sistem morao da instalira i dve
unutranje .. greke". Upravo su te dve greke. vie nego i
dena privredna situacija. u poslednjoj godini angaovale gro
energija. Prva se odnosi na unitarnu situiranost armije u
ralnom sistemu. a druga na ustavni poloaj Srbije. Cll1Je-
nica da su o\'a dva problema eskalirala u priblino isto vreme i to u
vidu unisono zahteva da se sistemske .,greke" isprave - u
Sloveniji da se armija konfederalizuje, u Srbiji da se neke
funkcije unitarizuju govori o tome da je pitanje jugoslovenske drav-
ne zajednice ponovo na dnevnom redu i jo jednom zbog iStOg povoda
- nacionalnog pitanja. Taj je jugoslovenski usud integrisan u temeljna
ove zajednice. u odredbe koje Jugoslaviju postavljaju kao deri-
vaciisku dravu. tj. ostatak permanentnog dogovaranja njenih federalnih
jedi;1ica kriza. medutim. ne izbija zbog derivacijskog karak-
tera federalne drave. zbog sistemske neravnopravnost! u pregova-
poziciji jedne od federalnih jedinica.
Speci/iclIIll lIstal'llOg polo:faja Srbije
Problem ustavnog poloaja Srbije moe se kao stanje dvo-
struke podele suverenosti prema federaciji i prema pokrajinama
T o da ustavotvorno o pokrajinama kao delovima nJe-
ne teritorije. ili pak njenoj teritoriji kao celini. pretpostavlja saglasnost
svih federalnih jedinica, te da svako o njenoj .. uoj" teri-
toriji pretpostavlja saglasnost pokrajina. Ovaj problem pre svega
kao ust:lVni. pa tek onda kao privredni. kulturalm, bezbednosI1l. pro-
blem ljudskih prava itd .. to da ovi posebni problemi imaju samo
164
jedan svoj aspekt u nereenoj ustavnoj problematici, dok su drugi
njihovi aspekti nesvodivi na ustavna reenja.
Ustavna nekonzistentnost. sadrana u neravnopravnom ustavnom
tretmanu Srbije u odnosu na druge republike. morala je kad-tad izbiti
u jedan od glavnih problema ove zemlje. Na to navode
globalna sistemska reenja koja sveoptu kompeticiju
federalnim jedinicama. istovremeno sve druge oblike konku-
rencija u drutvu: privrednu konkurenciju izmedu pojedinaca i pri-
vrednih organizacija. konkurenciju svojinskih oblika, grupa
i organizacija. konkurenciju slobodnih strukovnih i profeSio-
nalnih udruenja itd. U okviru zakonski doputenih. krnjih. kompe-
ticijskih odnosa Srbiji su se (obe) pokrajine pokazale kao balast. Osnov-
ni razlog je u tome to su one ustavno uspostavljene na dvostruk
- kao sastavni i kao odvojeni deo Srbije (tj neposredovani sastavni
deo federacije) Republika tako nije mogla da vodi jedinstvenu ekonom-
sku politiku. a istovremeno je bila liena dela vanih privrednih resursa
- plodne zemlje. rudnog i energetskog potencijala. Dodue, ekonomska
politika .. udruenog rada" neproduktivna je na bilo kojoj teritoriji i
sa bilo kojim prirodnim izvorima, ali ovde nije o optimalnom
privrednom razvoju. o konkurencijama jugoslovenskih
.. nacionalnih privreda" U takvim okolnostima pokrajine su. kao kon-
stitutivni elementi jugoslovenske federaCije. stekle da stupe
u kompeticijske odnose sa "svojom" republikom tj., u konkretnim
okolnostima, protiv nje. N a taj u mijoj rupi jugoslo-
venskih konkurencijskih igara jedan potencijalno opasni konkurent
mogao se permanentno drati u grogi poziciji, to u uslovima opte
autarkije nije nebitno za opstanak drugil1.
Sistem, kao to se vidi. ni unutar svojih pretpostavki nije bio idealan.
Bilo je. dakle. samo pitanje vremena kada u 12rvi plan iskrsti ne pita-
nje njegove efikasnosti. problem njegove (ne )konzistentnosti.
Nasilje nad nealbanskim stanovnitvom, te progon i iseljavanje Srba
sa Kosova, veoma istorijsko iskustvo, pokazali su pra-
vo lice sistema. T aj problem bio je petnaestak godina, a
zatim formulisan kao jugosla vellsk i. Pokazalo se.
naime. da se Srbi sa Kosova sele upravo zato to je taj problem stvarno
jugoslovenski. To u smislu njegovog reavanja ali sa
odredenom funkcijom u okvirima kompeticijskih odnosa jugoslovenskih
federalnih jedinica. Problem Srba na Kosovu upravo govori o
strukturiranosti tih odnosa.
L' objanjenju funkCionisanja tih struktura polioligarhijski model.
kome pribegavaju neki ne moe. po mom miljenju. da pru-
i valjarre rezultate. :\oviji fenomen jugoslovenskog drutva nije oligar-
hizacija vlasti unutar federalnih jedinica. uspenost oligar-
hija u pribavljanju legitimacijskih obeleja svojih vladavina. To se dobro
165
vidi na primeru Kosova. U federalnil1 jedinica dolazi do simpto-
homogenizacije javnog mnjenja povodom pitanja o
reavanja ovog problema. Danas teko u sredstvima informisanja u
Sloveniji i Hrvatskoj na stav od po kojem je
Kosovo ,.jugoslovenski problem" koga treba reavati u smirenoj i
demokratskoj atmosferi uz svih raspoloivih sistemskih
mehanizama .. Isto tako teko u sredstvima informisanja u "uoj"'
Srbiji na stav koji u okviru postupka za reavanje kosovskog pro-
blema ne podrazumeva ustavne promene barem u SR Srbiji, a unutar
njih uspostavljanje normi koje regulisati dravne nadlenosti u ovoj
republici na tzv. celokupnoj teritoriji. Dok se u Sloveniji i Hrvatskoj
relativna institucionalna i javna stabilnost masovno doivljava kao
doprinos optoj demokratizaciji. u Srbiji se upravo masovan protest
protiv mnogih sistemskih i institucionalnih reenja (dakle njihova nesta-
bilnost) doivljava kao novi potencijal demokratizacije.
Teko je pretpostaviti da su ovi javnomnjenjski procesi jednostrano
dirigovani .. Oni se pre mogu kao spontane artikula-
cije masovnog doivljavanja mesta svoje federalne jedinice (i nacije) u
savezu. je da se srpski narod poslednji navikao na ovu sistem-
sku igru. Tek je s njegovim problem srpske nacionalno-
-dravne asimetrije u Jugoslaviji postao akutnim, dok nastavak alban-
skog terora nad srpskim i ostalim slovenskim stanovnitvom na Kosovu
ovu akutnost Hteo to neko ili ne. ta se
sada iri celim jugoslovenskim prostorom. I to ne zbog spontane ljudske
solidarnosti koju bi bilo realno i u krajevima zapadno od
Srbije onda kada se jedan narod izgoni sa svog vekovnog tla. Takva
solidarnost. naprotiv, sasvim je izostala. Jugoslovenska dramatizacija
kosovskog problema nastupila je u momentu kada se srpsko
rukovodstvo konsolidovalo u pravcu zal1teva za jugosloven-
skom konfederalnom simetrijom i u tome dobilo podrku "svog"
naroda, isto kao to i hrvatsko rukovodstvo
due vreme imaju podrku .,svojih" naroda za sopstvenu politiku jugo-
slovenske konfederalne asimetrije.
Iz ovog .,sistemskog" ugla posmatrane, dananje borbe u
Jugoslaviji ne vode se oko pitanja privredne i reforme,
oko dileme da li sistem pluralne nacionalne suverenosti kona-
uravnoteiti. ili u njemu pod svaku cenu zadrati neravno-
teni STatus q1l0.
"Srpsko pitanje" izmedu autokratskog i usta FIlO-demokratskog reenja
LJ poslednjih godinu dana znatno intenziviranog ivota u
Srbiji javno je i obelodanjeno ono na ta su pojedini srpski
intelektualci ukazivali pre petnaest i vie godina: ustavno zaokruel1je
166
*
.,brionske Jugoslavije" 1974. godine podrazumevalo je sistemsko one-
uspostavljanja srpskog nacionalnog suvereniteta na istorij-
ski legitimnoj teritoriji toga naroda. Da apsurd bude
to se u vreme kulminacije ideologije nacionalnog suvereniteta
jugoslovenskim komunistima. Bez obzira na retrogradne privre-
dne. demografske i kolektivno-psiholoke procese u celoj zemlji, bilo je
realno da problem ravnotee nacionalnih suvereniteta
izbiti kao glavno pitanje. Retrogradni procesi, koje sam pome-
nuo, samo su doprineli torne da se danas to pitanje postavlja u zaotre-
noj i formi. I to na obe strane ovog spora. Jer, dok jedni
u poljuljanoj neravnotei nacionalnih suvereniteta vide opasnost po
privredu, politiku i kulturu svojih dravnih teritorija, dotle drugi u
uspostavljenOj ravnotei vide uslov opte obnove privrede, politike i
kulture na svom suverenom
Obe vrste procena koje su danas na snazi realne su samo
iz uglova posmatranja zainteresovanih grupa u ovom optem
sporu, ih kao srpsku i protivsrpsku stranu. Takva
vrsta procene po sebi je pripadna politici kao delatnosti, pogotovo kada
je ona angaovana na pitanju nacionalnog suvereniteta, jer to je pitanje,
bilo da je o njegovoj ofanzivi ili odbrani, uvek i svugde konkretizo-
vano realnim interesima naroda ekonomskim prosperitetom, slobo-
dama i pravima kulturnim razvojem itd. Ali to je pitanje.
uprkos ovakvim konkretizacijama, tj. bez obzira na njih, uvek u istoriji
imalo mitski ili "viak koji je narod
prihvatao spontano u procesu svog kulturnog i zrenja. Takav
,.viak ostaje u svesti naroda i onda kada neka
vladavina nije u stanju da konkretizuje svoju vlast ekonomskim prospe-
ritetom, slobodama i pravima i kulturnim razvojem. Kao i
u svakom dananjem narodu, i u srpskom se "viak o kojem
govorim izraava .,drava"
da se u Srbiji u poslednjoj godini odigra
vaju u znaku masovnog zaIlleva za srpskom svedoci smo
jednog procesa kojeg je vratiti. Tim pre to su se poslednjih
godina. ostalog i konkretnom politikom svih jugoslovenskih
garnitura, sustekli mnogi razlozi od kojih je svaki pojedi-
dovoljan za priziv dravnosti - privredna stagnacija
i nazadovanje, ustavna i pravo-upravna konfuzija, nasilne demografske
promene i migracije. opti voluntarizam itd. Istorija pokazuje
da je takva opta situacija pogodna ne samo za racionalno razreenje
krize, i za razne vrste demagoga. Pitanje je, kako ovu
dilemu primeniti na dananje prilike u Srbiji. Za dobar deo
javnosti van ove republike dileme kao da nema. Na delu je, naime.
tendencija koja dominira prosto-
rom ove repUblike. Ovaj opti stav brzo se, svojim ponavljanjem.
167
pretvorio u mnjenje koje je unutar sebe diferencirano samo
varijacijama od analogija sa hrvatskim maspokom do poredenja sa
svim poznatim totalitarnim oblicima prepoznatljivim u navodnim
procesima faizacije, staljinizacije i, maoizacije i rumunizacije.
Povrne analogije, uveren sam, ne doprinose diskusiji. One ne samo
da nisu istinoljubive (zavode posmatranje na krivi put), i vie
govore o onome ko ih nego o samoj stvari. Zato se i postavlja
pitanje gde bi se dijalog o .,trenutku Srbije" mogao uspostaviti. Po
mom miljenju to bi se moglo na dva nivoa razmatranja jed-
nom i drugom projektivnom. Prvi se analize uzroka
situacije u Srbiji. a drugi se odnosi Ila razmatranje
pravaca ustavne reforme.
to se prvog aspekta mislim da u o autoritarnom
populizmu postoji zrno istine. Ali takvo potrebno je staviti
u sasvim konkretne istorijske koordinate. Jednu liniju predstavlja
,.jugoslovensko okruenje" koje ne doputa bilo kakvo postavljanje
srpskog nacionalnog pitanja, dakle ni autoritarno ni demokratsko. U
takvim uslovima. a pri izrazitoj dravotvornoj te nacije
i jednog njenog dela na iseljenje sa sopstvene teritorije (ne
kaem da to nije i legitimna teritorija albanskog naroda), autoritarna
varijanta akcije mnogo je verovatnija od demokratske. Ona
se, naime, ne samo efikasnijom, nego i u "okruenju"
jedino
Drugu liniju koordinate autoritarnog populizma u Srbiji komu-
reavanje nacionalnog pitanja po sebi i za sebe. je o
nesretnom spoju koncepcije vlasti i realnog masovno-
-psiholokog i dravno-egzistencijalnog problema. 0:ovina je samo u
tome to srpski komunisti istorijski prvi put postavljaju nacionalno
pitanje kao legitimni deo svog programa. Kod
jugoslovenskih nacija to se davno dogodilo i taj se proces nigde nije
odvijao ni na tradiciji liberalne ni na tradiciji demokra-
tije (u drugom mislim na socijaldemokratiju). Naravno, istorij-
ske prilike i manifestacija ovih spojeva komunizma i nacionalnih
programa bili su ali je u svim iskustvima na delu bila formula
autoritarnog populizma.
Ako se sloimo s time da su ove dve koordinatne linije autoritarno-
kog sindroma dananje srpske politike dobro
postavljene, onda predlazem da za drugi aspekt rasprave - ustavne pro-
mene pokuamo da se izmestimo iz ovog koordinatnog sistema.
ne u smislu pukog .. treba". nego u pravcu brojnih demokrat-
skih inicijativa kojima obiluje deo tzv. beogradske i srpske
tampe i periodike.
lIstavne promene. kako u Srbiji tako i u Jugoslaviji.
treba iskoristiti za pazljive gradnje modernog jugoslovenskog,
168
samim tim i srpskog. drutva i drzave Ne sporim istorijski
realizacije srpskog nacionalnog (urzavIlog) suvereniteta u ovakvom
j ugoslovenskom sistemu i u ovoJ fazi ustavnih promena. Ali.
uveren sam. ako bi se na tOIlle ostalo pri optim
uslovima. dakle institucijama i iueologijama, srpski narod
ostvario bi samo onaj .. viak svog nacionalnog suvereniteta
koji bi mu bio dovoljan samo za minimum samozadovoljstva i samo-
odbrane. ali ne i za dobar zivot u modernim uslovima.
Ustavne promene u Srbiji bi. dakle. sa fiksacije za nacionalni suve-
renitet trebalo pomcriti prema ideji narodnog suvereniteta. To
da telo drzave kao /C'i/C'ralne jei/iniC('
koji kao pojedinci imaju ustavno i zakonski zagarantovani podjednaki
,.status politicus". Razlika izmedu ove uve \Tste suvereniteta nije u
postojanju ili nepostojanju .. nacionalne drave", u stepenu otvo-
renosti prema demokratski artikulisanoj politici. samim tim i prema
dobrog zivota za sve. Dok je ideja nacionalnog suvere-
niteta vezana za dravu koja je u stanju di rei sve
suverenitet predstavlja opciju u okviru koje drava ima samo
funkcije. No takva demokratska opcija ima sasvim uslove:
a) na strani ustava ona podrazumeva javnih i
prava. slobodu privredivanja i slobodu organi.
zovanja pluralizam); b) na strani drutva Lnaroda"J ona pret-
postavlja spremnost na individualni riZik. otvorenost prema novom i
sposobnost permanentnog kolektivnog c) na strani .,politike
kao poziva' demokratska opcija zahteva kulturu javnog delovanja.
odgovornost (legalnost opozicije) i znanje.
Cinjenica je da amandmani na estav Srbije (XIX - XLI) ne zadovo-
ljavaju ove uslove demokratske opcije .. Oni su vie angazovani aspektom
nacionalnog suvereniteta sa zasad jakim alibijem u sistemu
federalizma. I Pri poloaju Srbije u federaciji
teko je prevagu demokratskih reenja u ustavnim prome-
nama ove republike u odnosu na nacionalno-dravna. Zbog toga je per-
spektiva ustavnih promena u Srbiji ue povezana sa promenama savez-
nog ustava u odnosu na bilo koju drugu republiku .. ni prvi
paket amandmana na savezni ustav (IX - XXXVII) ne bilo
kakve promene u ounosima Srbije prema pokrajinama. tj. prema drugim
republikama Osim toga, ovde se ne ni bilo kakva demokratska
institucionalna promena'"
Srbija je dakle. u polozaju u odnosu na sve ostale fede.
ralne jedinice. kako republike tako i pokrajin.: , a aktuelna teza onacio.
nalnoj suverenosti tek simulira njenu samodovoljnost po
uzoru na ostale feueraine (uspenosti ove simula,;ije doprinosi
situacija u Vojvodini od oktobra Ako od
prakse samouo\,oljnosti jugoslovenskih federalnill jedinica.
169
nita ne stoji na putu (recimo neka vrsta delatnog konsen-
zusa) da se u svakoj od njih predlau vrste ustav-
nih promena. Ali, ako nije o predlogu totalne konfederalizacije
do otcepljenja, kakvih predloga ima u Sloveniji, onda je i
odgovorno razmisliti i o modusu sistemskog ustav-
nih promena u pojedinoj federalnoj jedinici sa prome-
nama u ustavu i ivotu federacije kao celine. Rekao bih tim pre ukoli-
ko se predlau demokratske promene.
Demokratska ustavna opcija u Srbiji, kakva je ovde ovla
podrazumeva na jugoslovenskom nivou postepeno ostvarivanje konsti-
tucionalnog federalizma. Dakle. je o potrebi evolucije sadanjeg
u konstitucionalni federalizam
3
Teko-
odranja sadanjeg oblika federalizma sadrana je u
nacionalnog principa organizacije federacije (koji ni sam nije
dosledno izveden) i trajnije odnosa.
Izostanak spontanog ili organizovanog javnog protesta u Hrvatskoj
i Sloveniji protiv poloaja Srba na Kosovu samo je jedan i
trajan simptom ove duboke U situaciji u kojoj je terito-
rijalna ukupnost Jugoslavije stvar (jo uvek) ne samo unutarnje
(i sve vie) spoljne nude tu se tek vidi da ova zemlja nije u Aziji
ili Africi. ipak u Evropi - to se unutranjeg otvara-
ju se mnoge mi se da je samo jedna u podjednakom
illferesu svih jugoslovenskih dravljana da u toj zemlji ive kao slo-
bodni i pravno jednaki gradani. Takva ustavna koja bi
polazila od pojedinca kao apstraktnog otvorila bi potrebu
da se ljudi privredno, kulturno i povezuju preko irokog
spektra svojih potreba i interesa - i grupnih i tako
svela potrebu nacionalnog izraavanja i samoafinnacije na meru moder-
nog i sadanjeg vremena.
U tom smislu, osnovni zadatak ustava bio bi da zatiti
prava pojedinca ne samo u odnosu na drugog pojedinca ili grupu,
i u odnosu na dravu. I to je osnovni smisao konstitucionalizma i na
njemu zasnovane pravne dravnosti. Tada bi federalizam bio u funkciji
nacionalne kontratee (u smislu konkretne institucionalne zatite
nacionalnih interesa) ovim optim pravima. To podrazumeva
meru podele suvereniteta na nacionalni i narodni (u smislu
nedeljivog naroda), po uzoru na demokratske federalne
drave. Jugoslovenski speCificu m ogledao bi se verovatno ureenjima
koja bi podrazurnevala maksimalno zadravanje nacionalnog
suvereniteta u okvirima ili pod reprezentativnom kontrolom federal-
nih jedinica
170
Status Kosom kao poseban problem
Danas vie ne postoje - ustavno-pravna, -
pod koja bi se .. problem Kosovo" mogao podvesti. Taj problem postao
je sindrom nereivih i svaki predlog za njihovo reavanje
ne moe ni s minimumom izvesnosti. Kosovo je jedna od
SAP autonomnih pokrajina) koje po Ustavu
imaju ne samo status autonomnosti. i suverenosti 4). One imaju
dvojnu ulogu istovremenog federalnog pripadanja republici Srbiji i
Jugoslaviji. To je danas relativno homogen prostor albanske
.. narodnosti" (skoro 90 uspostavljen poslednjih decenija enorm-
nOIll biolokom ekspanzijom (ubedljivo u Evropi) i progonom
Srba kao drugim po elementom (po popisu iz 1961
27 stanovnitva) Medu Albancima se u poslednje dve decenije raz-
vio veliki nacionalni pokret za osvajanje potpuno zaokruenog statusa
republike na teritoriji Kosova koja je istorijski legitimna teritorija i
srpskog naroda, a teritorija srpskog
naroda (to je pravo preneti samo na Jugoslaviju kao dravu). Uz
sve to, Kosovo je ekonomski najnerazvijeniji deo Jugoslavije, sasvim
nesposoban za samostalni privredni opstanak, i kao takav izvor najdub-
ljih privrednih i socijalnih problema.
Sindrom je takav da ne bi dopustio eksperimenti-
sanje ni u laboratorijskim uslovima. S druge strane, u ljud-
skim radnjama imperativ delanja je onda kada su
Jer, problemi se ionako nekako reavaju. U varijanti spontani-
teta (institucionalni i status quo) Srbi se sasvim iseliti.
Fond za nerazvijene u kosovskom i dalje bez dna,
privredna i kulturna izolacija nadometana daljom
ekspanzijom nacionalnog pokreta prema prostorima bioloke ekspan-
zije i ekonomska besperspektivnost a
socijalni problemi jo
Zdravi razum nalae, u najmanju ruku, da se imperativ delanja okre-
ne institucionalnim reenjima u odnosu na ona koja su pot-
pomagala nezavidno stanje na Kosovu. Pri tome, neophodno je da i
bude vaspitavan ", tj. da Srbija i Jugoslavija u procesima
svojih upliva u kosovsku stvarnost to uporedo sa vlastitim insti-
tucionalnim i drutvenim preobraajima. Dva su toga upliva
- sistem i ekonomija Kulturni ivot treba u svakom
ostaviti svom samotoku, jer on po sebi teko podnosi institucio.
nalrle okvire propisane od bilo koje instance.
Sto se sistema on bi bio obeleen relacijama maksi-
malne autonomije. Dakle ne suvereniteta, autonomije. To
da bi postojala zakonodavna i izvrno-upravna samostalnost ove pokra-
jine II svim oblastima osim onim najue dravnim - u javnoj bezbed.
171
nosti narodnoj odhrani, spoljnim odnosima. prostornom planiranju i
vrhovnom sudstvu T e bi poslove pokrajimki organi I\..osova uredivali
zajedno sa i saveznim Lzgred treba da nema nikakvog
istorijskog. i opravdanja da taj stepen autonomije
ima druga pokrajina -- Vojvodina. Bez srpskog i jugoslovenskog insti-
tucionalnog upliva teko hi se na Kosovu ikada mogli efekti
pravne dravnosti
Druga oblast aktivnog uticaja na kosovsku stvarnost je privreda.
Ako u ovom presudnu ulogu treba da ima trite. a ne
institucije. onda je ovde o interesnim preduzetnitvima
svih jugoslovenskih privrednih organizacija. Tu onda nema razlike
izmedu Kosova i bilo kog drugog dela Jugoslavije. Ali zbog
da je I\..osovo najnerazvijeniji deo zemlje, i samim tim najudaljeniji od
modela trine privrede. verovatno je da je potreban period
jugoslovenskog privrednog protektorata nad ovom pokrajinom, koji
ne bi bio u sukobu sa trine privrede. ali koji bi se rukovodio
i ciljno-planskim normativima (u oblastima smanjivanja
nezaposlenosti. granskih prestrukturacija. subvencija poljo-
privredi i sl.)
je zamisliti u scenario prevladavanja
kosovskog status quo-a. Otvoriti. naime. da albanska
.,narodnost" u Jugoslaviji ostvari svoju pravu republiku. ]\;0 za razliku
od prethodnog pravca razmiljanja kojem su posledice makar
nesagledive (tj. neizvesne ), u ovom posledice bi bile sasvim
sagledive i izvesne
BELEKE
Kritiku Predloga ustavnih amandmana na Lstav SR Srbije izloio sam u tekstu
.. Ltav kao sredstvo ili cilj". Knjievna br. 328 od 25 IX. 1988
2 O tome dam opirnije pi"ao u tekstu .. Kriza kao pitanje ustava". Knjievne
novine. br. 75l od l I\", 1988
3 LJ tom pravcu ,e Prilog javnoj ra,pravi o ustavu koji SU izloila tri srpska
udruenja LJdruenje knjievnika. Socicloko i Filozofsko drutvo. Vid
Knjievne novine. br. 751
Diskusija
Branko Horvat: Kolega ima pravo da pokreti
vode u autoritarno rjeenje. To je njihova interna dinamika i imamo
dovoljno empIrijskog iskustva u svijetu. To moze da bude dvije-tri
godine. ali to ne moe koegsistirati sa demokracijom u Sloveniji i
Hrvatskoj.
17:::
Prema tome je da su dani srpskom naskoku odbrojeni uz
pretpostavku da ove druge republike uspiju zadrzati demokratska rjee-
nja. Saveznici srpskog naskoka su oni koje prividno on najvie napada.
T o su ovinisti u Al baniji i Sloveniji i ako se ponekad pojave i u Hrvat-
skOj. To su pravi saveznici
j jedno pitanje drugu ahO sam ga dobro razumio on
kae da se slae (zalaze) za potpunu autonomiju pokrajine izuzev poslo-
va koji su dravnog: karaktera. kao to su vanjski odnosi. drzavna bez-
bijednost i vrhovni sud. Pitanje je ovo ako te poslove preuzme federa.
cija kao to bi morala da preuzme i kao to to svaka federaCija u svetu
ima, kakva je onda razlika izmedu pokrajina i republika.
Slobodan Ja sam ovaj problem postavio II kontekstu
ustavnih pror:1ena u Srbiji koje sada idu. PostOji tu jedan konsenzus u
srpskom mnenju, intelektualnom i lako dajje, kOJi ide za
time da se u prvoj faZI te nadlenosti dobiju za Srbiju radi ovog. ove
simetrije. o kojoj sam govorio I realno gledano. to jeste put. medutim,
ono mesto na kojem bi se srpski intelektualci progresime i demokrat.
ske orijentacije mogli odvojiti odmah od ove politike
bilo bi 0\'0 insistiranje na jugoslovcnshi plan hOjl je urugi korak. Ali
bez moog prvog u dananjim uslovima bda jugosk vcnskom Jliv(}u
lit' daju predlozi ustavnih promena instituclonall1lh rjeenja, mislil l
da je ovo ovaj trcn ai-..utno pitanje kOje p[\ o treba reavati II okvirima
ustavnih promjena Srbijc"
Isuf Berisha: Ja bih samo u dve izneo jedan opti utisak.
naime. kolega je na neki smatrao opravdanim zahteve
u Srbiji za zaokruenje nacionalnog suvereniteta, to jest. da se Srbija
rekonstruie kao nacionalna dr2ava srpskog naroda. a istovremeno i
paralelno sa tim zalae se za demokratizaciju, to jest za demokratsku
al ternativu. Ja rnislim da to paralelno ne moe zajedno. On je sad u
odgovoru pokuao to da obrazlozi nekim redom.
Slobodan Zaista je odgovoriti na sva pitanja .
Kvalifikaciju kao maspoka ja sam stvar okvalifikovao kao
populizam. ali mislim da ba te analogije ne stoje. PostOji naime nekak.
va sistemska legitimnost da Srbi postave pitanje nacionalne dravnosti
upravo zbog toga to postoji kako sam rekao. sistemska asimetrija.
Medutim. ja mislim da se iz konteksta mog zalaganja za ovaj drugi
nivo rasprave. za nivo rasprave o promenama vidi da ja tu ne vidim
reenje. Da ovde izvodim samo nune konsekvence i to je ono to se u
Srbiji dogada poslednju godinu ili dve. jer taj problem da srpski komu-
nisti koji imaju apsolutnu \'laSlllloraju jednog dana da postave to nacio-
nalno pilanje. Ako ga oni postave u svojoj verziji kako ga komuni-
sti postavljaju. u verziji apsolutne vlasti. bez opozicije itd ..
ond3 se dohija neto to \I ovoj medunacionainoj situaciji nije dobro,
Tako da stvar ne bih usporedio sa maspokom, jer u okviru ovih ustavnih
173
reenja taj pokret je u nekoj meri legitiman. nij: ni.m0!5ao
da bude: neko demokratsko reenje u sistemu I1lJe se moglo oceklvatL
Koleoa Berisha govori o tome da ako bi se ilo sa ovim koracima,
onda bi to nacionalno reenje potpuno dezavuisalo demokratsko: Ta
opasnost zaista postoji i nema .da to negiram: Ali zato i postoje
ovakvi razgovori gde se mora utvrditi ne samo problem odnosa
Srbije i Kosova, Srba i Albanaca nego i problem
tekstualizacije tog problema i reforme koje u Jugo:.lavIJI I
ci reile problem ljudskih prava, prava manJlI1e, veCll1e, nacIJe I
naroda itd, na jedan demokratski
to se pitanja protektorata, kolege Maliqija, ja sam mi:lio
protektorat tako da bi Jugoslavija dala takav nekakav predlo?
ekonomskih pitanja, dakJe da ne daje fondu i da. fond ne tOJ buo-
kratiji .. Albanski narod, ne znam na koji. instituclOnall1l o t.ome
nisam razmiljao, bi to trebao da pnhvatL Jer bez ne
bi bilo govora o efikasnog reavanja tih privrednih plUll1Ja.
Sad -pitanje kolege Ku\lashija o nasilju. J.a .da bi generalno
reenje za ceo problem nasilja drave nad ltd.: podrazume-
valo nekill elemenata pravne drg.ve I to se odnosI na Albance,
Srbe i sve druge podjednako. mislim da je akutan
problem srpskog ivlja na Kosovu, da on I dalje l.seIJava,.
postoji zaista tendencija za koju se moe proJektlvno .pokaza.tJ za k?ltko
oodina bi pri ovom trendu dobili pokraJll1u kOJa ne bl bila
ba na Jugoslaviji u medunarodnim okvirima a ni nama kao 'p?je-
dincima. Briga za Srbe - tu je o brizi za manjinu, a ne o b.nzl za
Srbe, sticajem okolnosti oni su manjina. Isti se problem posta:,IJa k?d
Albanaca u da Srbija dobija dravne nadlenostL Je SrblJ3
odgovorna da taj problem manjine reava i se moze. vlastima u
Srbiji zaista ukoliko taj problem ne reavaju nemaju pravo .. da
opstanu koliko se naravno demokratski bira ltd. Alt :nanJlI1e
i je principijelan problem I on se mora na sVim mvouna IStO raz
matrati.
Branko Horvat: Kako ja druga Ja .n:islim,. da
je on krenuo sa stanovita realpolitike, onog to treba uraditi da b: se
moglo dalje. I zato bi hteo da pitam jednu I drugu da lt Je
ovakvo jedno pril1Vatljivo. J.edini .:azlog kOJI danas sr?:kI
populisti daju za to to rade jeste da Je S:bIJ.a. .. Nlsta
drugo. Prema tome, ako se taj razlog moe Izbiti, se Izbije Jedan
straan nacionalni naboj i stvar ostaje bez sadrzaja, prema tome,
ako to moemo raditi, zato to ne uradimo. Ali u spr?ve-
demo i savezni protektorat na Kosovu. Srbija Je Ista k.ao I
druge republike, a Kosovo iz razloga o kOJIma smo razgovarah dobija
saveznog protektora.
174
Sada idemo na drugi korak. Sad kad su sve republike iste, nema vie
nikakvih racionalizacije, onda na scenu stu-
paju i uz jugoslovenskog javnog mnenja prebacuju tu
simetriju na federaciju. pod simetrijom se podrazumeva ono to sam
govorio. A u isto vreme ovaj guverner. pretpostavimo da je bio uspean,
na Kosovu je promenio situaciju i pripremio pokrajinu za normalan
ivot. Ukida se protektorat Da li je to
Isuf Berisha: J a bih na repliku kolege mo-
da u neku ruku odgovorio i na pitanje proL Horvata. Slaem se da je u
sadanjim ustavnim pretpostavkama zahtev Srbije da se konstituira
kao nacionalna drava srpskog naroda legitimna, to jesL da je u duhu
ustava. Ali stvar je u tome da ja tu ne vidim reenje, naprotiv, ja sma-
tram da nas to udaljava od pravog reenja. Smatram da bi upravo ovo
zaotravanje problema ba u vezi s insistiranjem na tome da se Srbija
konstruira kao nacionalna drava trebao biti povod da malo razmilja-
mo i da pokuamo pogledati da vidimo reenje u drugom pravcu.
Fehmi Agani: Nekako bih eleo da delim privilegij koji je drug
obezbedio sebi, naime privilegij da govori jedino u svoje
ime. Molio bih da tako budem Postavio bih nekoliko pitanja.
Ja se ne slaem sa tim da je zal1tev Srbije za ravnopravnim konstitu-
isanjem legitiman. Naprotiv, ja mislim da je taj zahtev neodriv. Istorij-
ski i kako god pokrajine su. pa i pokrajina Kosova konstituisane
van Srbije i udruile se, zahtevale su, da se u Srbiju pod
nim uslovima. Ti uslevi su priznavanje njihove autonomije. Prema tome
ja ne mogu da shvatim da moe biti ravnopravnog konstituisanja Srbije
ignoriranjem da su tu neke pokrajine kojih nema u drugim
republikama koje su se konstituisale, samostalno i dogovorno
su se da se udrue pod uslovom da zadre autonomni status.
Taj autonomni status ne moe se izbrisati, niti se moe bez saglasnosti
onill koji u tim pokrajinama ive, izmeniti. Rado bih da ukoliko
bi drug hteo da iznese svoje miljenje o . Poto je
volja na Kosovu izraena na mnogo kroz ustavne dis-
kusije, novembarske manifestacije itd., da se odri, ta se Kosova
status iz 1974. godine. Ne bez modifikacija koje nisu bezna-
ali ne bez sutinskih promjena, ukoliko se pretpostavi suprotno
izraenoj volji kosovskog stanovnitva iznude druga reenja,
na bi se onda legitimisao suverenitet Srbije na Kosovu? I ne bi li
to bilo. da se provokativnije izrazim, aneksiono reavanje pitanja Ko-
sova"
Rexep Ismajli: Hteo sam da se nadoveem na neto to je bilo u
diskusiji kod druga Prvo to pitanje manjine. se status
Srba i Crnogoraca na Kosovu diskutuje preko toga, to jest. su ma-
njina, oni moraju onda biti II situaciji da in se neto prikrati. Po toj
logici svugde u Jugoslaviji trebali bismo razdvajati odnose manjina, a
175
onda opet na nivou drave dolaze sasvim relacije .. L'z sve to
dolazi i opaska da su odnosi kompleksl11Je pnrode:
Rezultati tako jednostrane upotrebe takve distinkcije verovatno ne bl
bili najzasnovaniji.
Prihvatimo uslovno to da se nad Srbima na Kosovu. zato to su
manjina. vri pritisak i da se iselja\anje recimo vri zbog toga. "\faravno.
uz uslov koji je tu nedovoljne ingerencije drave Srbije na Koso-
nl i dr. Sada bi trebalo da objasnimo zato se to isto iseljavanje Srba
deava u kraievima unutar SRS tamo gde ona vri sve dravne in.geren-
cije. bilo to' u okruenju gde ima Albanaca. ili pak gde ih I?e.ma. U tri
optine Preevo. Bujanovac i \ledveda iseljavaju se SrbI al! l::\lbancL
.'laravno stopa nataliteta odrava donekle broj stanOVl11stva kod
Albanaca u Precvu i nakon desctogodinjeg perioda, to bez iseljavanja
i kretanja stanovnitva ne bi bilo U se iseljavaju svi ..
U mnogim optinama u Srbiji i tamo gde nema Albanaca, usled nllgra-
cija sero-grad. ostaju mnoga pusta seh U toj argumentaciji
neto ne stoji Neprihvatljivo je prvo projicirati to da se nekome oduZl-
maju neka rrava. te da se potom kroje mere prema
prava. Taj je stil podosta prISutan u nasoJ J3vnostl. u nOVI-
nama. ali bi ga barem na ovakvim skupovima trebalo ostaviti po strani.
Isuf Berisha: U vezi s onim to je rekao prof. Aganija bih htio preci-
zirati da ie zahtev Srbije da se konstituira kao srpska nacionalna drava
legitiman" u smislu da iz duha ustava 1974. U tom smislu.
rekao sam legitiman. Ali upravo tu mi otkrivamo kamo to vodi. Da je
apsolutiziranje tog pogubno za Jugoslaviju. i onda tu zapravo
otkrivamo i to da se tu Albanci tretiraju kao podstanari, to jest. kao
neko strano telo. u tkivu srpske nacije.
Gani Libaje: da ste potakli pitanje oko ustava, sada mene
zanima ovaj amandman 44. ili 46.
0
koji govori o pravima menjanja
ustava SR Srbije. to da pokrajina dati samo svoje miljenje o
ustavu i nita vie. to rezultira time da se pokrajine u poziciju
Sada bih vas zamolio. ako moete da prekomentariete. kako
to. To meni nije jasno.
Hivzi Islami: Interesantno je da se uvek samo tzv. bioloka
ekspanzija Albanaca. albanofobija. a se da kaem i ksenofo-
biia. poto se Albanci smatraju otudenom narodnosnom ZajedIllCOm u
zemlji .. Nikako da se u Jugoslaviji npr. postavi pitanje kao
druge n:Hodnosti u zemlji. koji slovenskog I JUzno-
slovenskog. ugro-finskog porekla Oni su. naIme. popIsa
1971. i l godine beleili pad broja stanovnika za vie od 50.000.
Zato njih ne spominje'! Unutar Srbije poseban su problem Alban-
ci. Buaari. Muslimani i Vlasi. Svi oni ekonomski i kulturno zaostaju.
(preko 7 u 19::\ 1.) nemaju niti glasilo niti radio-emisiju
na svom jeziku dok se u preevskom srednjokolskom centru .,Skender-
176
begu" vri pritisak na albanske nastavnike zato to nisu izili na
miting .. solidarnosti" sa Srbima u jesen pi"ole godine i to ne pristaju
da se centru menja pomenuti naziv. U optinama Preevo i Bujanovac
nastavnici srpske nacionaJnosti imaju plate od nastavnika albanske
narodnosti na istom platnom spisku. Tamonje albansko stanovnitvo
nalo je .,reenje" - iseljava se na Kosovu, Muslimani idu prema BiH i
Sarajevu. Bugari nemaju gde. zbog granice. pa su podvrgnuti asimilaciji.
dok Vlasi i Romi kao grupe nemaju kuda jer su bez
matica kako unu tar tako i van Jugoslavije. Iseljavaju se i Srbi sa juga
Srbije. Srbija kae da kada bi imala ingerencije i ostvarila dravnost i
nad teritorijama pokrajina, zaustavila bi iseljavanje Srba i Crnogoraca
sa Kosova. Sledi, pitanje: zato ne zaustavlja to iseljavanje u
optinama Preevo. Bujanovac i Medveda u njenom junom delu, izvan
pokrajina. gde ne deluju mehanizmi kosovske autonomije?
Vidite li paradokse: za narodnosti, sve zbog Albanaca. trai se reduk-
cija nekih prava i to krupnih samo zato to one inaju njihove nacional-
ne drave van Jugoslavije Na drugoj strani, pak, isto se postupa i sa
tzv. grupama, sa razlikom da one nemaju njihove nacionaJne
matice van Jugoslavije! U Srbiji je prema poslednjem popisu stanov-
nitva (J 981) oko 130.000 Vlaha izjavilo da govori vlaki jezik, dokje
narodnosno izjanjeno tek oko 25.000 Vlaha. Zato se to pitanje nikada
ne potegne niti u Srbiji niti u Jugoslaviji. nego se u svemu u prvi plan
problem Albanaca, demografski rast. i kojeta
drugo. Ovo je doista besmisleno i ne jednoj evropskoj zemlji.
To je segregacionizam, da ne kaem i pristup prema
jednoj narodnosnoj zajednici. Zato')
ShkeIzen Maliqi: Mislim da taj savezni protekrorat nije da
upravo nije ne u onoj funkciji koju toj
zamisli daje profesor Horvat, da se tog protektorata srui
sadanja vlast u Srbiji. To nije zato to se tu odmah uspostavlja
jedan krug uslovljavanja. Sadanja vlast u Srbiji ne moe da prihvati
ideju ustupanja Kosova nekom drugom, Jugoslaviji, zato to se ona
sad poziva na ideju kontinuiteta Srbije. o kojoj je ovde govorio Kreft.
Dananja srpska vlast Srbiju zamilja kao integralnu celinu u smislu tih
starih kontinuiteta. a u tome onda vie nema mesta za izjanjavanje
Albanaca 1945. godine. da ne spominjem Bujane. koje je pomenuo
profesor Agani. Ako bi prihvatio jugoslovenski protektorat.
onda bi se on na neki odrebo integriteta Srbije. Nije
hajka na srpska rukovodstva u Titovo doba. ona posle 1966.
da su izdaji Srbiju zato to su dozvolili da se Kosovo direktno vee za
federaciju. Da bi Horvatova ideja bila ostvarljiva, onda bi naj-
pre trebali da sruimo sadanju srpsku vlast. Samo u tom
Jugoslavija bi mogla da uspostavi privremeni protektorat i da se
onda na miru. demokratskim putem, u demokratskoj atmosferi. postavi
177
i rei problem Kosova, Za takav demokratski razgovor zaloio se
mi se i drug samo to on kae dajte najpre da se Kosovo
in tegrie u Srbiju. da se smire strasti, pa da se onda osigura demokratija,
se da sam bio jasan zato mislim da ideja protektorata real-
nije po meni je najverovatnija opcija
sukoba, rata. jer niko tu ne poputa .. Ali, mi smo se ovde skupili da tra-
imo reenja, da se postavimo Najmanje oko bi tre-
bali da se sloimo jeste da problem Kosova treba da bude reen demo-
kratski. Ali, jedno su h tenja, a drugo realnost.
Slobodan Zanimljivo mi je to to je govorio kolega Agani
o konstituisanju Kosova. na koji akt vi mislite. i da li je tim aktom
Kosovo konstituisano kao drava. samostalna pa se kasnije
Srbiji i ukoliko je tako, onda me interesuje sa obzirom da je Kosovo
1912, godine bilo na osnovu srpskih ratova
srpskoj dravi bilo je legitimni medunarodno priznati deo srpske drave,
kada se to Kosovo odvojilo od Srbije da bi se kasnije moglo konstitu-
isati samostalno i Srbiji.
Fehmi Agani: Da ne zalazimo u to koliko su balkanski ratovi 1912 ..
godine bili ili jer verovatno biti
sagi asni.
Ja polazim od i IY45, godine, Legitimnost Srbije na Kosovu
z3sniv:\ se n3 ovom dogovoru koji je postignu t 1945. godine. kada je
skuptina Kosova (Oblasni ki odbor). dakle Kosovo
stVQreno kao oblast izjavila. Jekiarisala svoju volju Ja hude
federalnOj SrbIji u okviru Jugoslavije to je NR Srbija prihvatila.
Slobodan Kosovo se nikada nije odvojilo od Srhije.
Fehmi Agani: Mislim da moramo da polazimo od Jugoslavije kako je
stvorena i koja je stvorena sa voljom njenUl naroda i narodnosti tokom
kog rata, A Kosovo tokom ratnih godina nije bilo u
Srbiji. Tokom stare Jugoslavije Kosovo nije bilo Srbija, to je bilo pode-
ljeno banovinama. Zetskoj. MoravskOj, Vardarskoj. Srbija nije postojala
kao posebna jedinica. da bi Kosovo njoj pripadalo. Za nas polazite
moe biti 0\'0 to je stvoreno tokom rata i odmah nakon rata. a u tin
godinama Kosovo se konstituisalo samostalno kao pokrajina i izrazilo
elju da bude kao autonomija l ne se autonomije u sastavu
Srbije, Kosovo je tako konstitUlsalo i izrazilo elju. paje skuptlna
pnhvC!tiia tu izraenu zelju l pnhvatiia dC! buje auto
nOlllna ubbst II njuj, Prellla tume. ukulih.o ovaku pnlazirnu pitanju. a
to je jedan od pnlaza. mislim da legitimitet Srbije na Kosovu
moe se zasnivati jedino na tom dogovoru te prema tome jedino na ree
njima koja budu bila dogovolI1a - i to se odnosi i na sadanje zahtevane
promene, Ukoliko resenja budu nedogovorna. legitimitet se gubi. prelazi
se na aneksiono reavanje, sa svim implikacijama i posledicama.
178
l
Slobodan Imam repliku. Vidite. vi kaete da polazite od
konstituisanja Jugoslavije na osnovu volje naroda i narodnosti u
41-45. Ja mislim da se time negira jedna odluka AVNOJ.a,
a to je da jugoslavenski narodi ne priznaju komadanje Jugoslavije 41.
godine, Od 1943, do 1945, godine insistiralo se na
pravnom kontinuitetu takozvane stare Jugoslavije sa novom Jugosla-
vijom. to je bio jedini uslov. da se Jugoslavija prizna u
okolnostima. I u vezi sa tome odlukom A VNOJa da se ne prizna koma-
danje tu stOji jedan kontinuitet Jugoslavije kao drave, Bez obzira na
pitanje njenog reima i unutranjeg Prema lOme u tom smislu
posmatrano Kosovo ima kontinuitet pripadanja srpskoj dravnosti od
1912, godine. 10 jest od momenta kaJa je taj Jeo teritorije na osnovu
rata oduzet od turske drave a ne od nekakve drave Alba.
nije.
Fehmi Agani: Zar ne smatrate da je ovo i suvie slabo ukoliko se
kae da je legitimnost Srbije na Kosovu zasnivana na onome to se zbilo
1912, i 1914 .. godine. Da li nije suvie slab argument')
Slobodan To je pitanje teritorijalne in tegracije.
Branko Horvat: Mogu j a neto 1912. Kosovo je oruanom bor.
bom izvojevalo autonomiju od Turske, Prema lOme. Kosovo je okupi-
rano a ne osvojeno u Balkanskom ratu. I moe se potpuno legitimno
tvrditi da je autonomija Kosova ponovo uspostavljena u NOB. Moe
vam se vratiti sa pitanjem kada se Makedonija odvojila od Srbije, 1
odvajanje Makedonije od Srbije nije bilo komadanje Jugo
slavije, Tako da ni autonomija Kosova nije nikakvo komadanje Jugosla-
vije. sve to ostaje unutar Jugoslavije i to je onaj princip, apsolutni prino
cip unutranjeg samoopredeljenja,
Lino Veljak: U argumentaciju o tome kada i gdje autonomija
Kosova moglo bi se jo uvesti mnogo daljnjih argumenata i kontraargu
menata, bi se naprimjer dodati argument. suprotan argumentu
kolege odluka A VNOJ-a 1943. prema kojoj se ne priznaje
komadanje Jugoslavije i iz koje se izvodi dravno pravni kontinuitet.
Ta odluka moe se interpretirati i u svijetlosti da se u njoj
spominju i neki zna se na koji nisam
htio ulaziti u tu argumentaciju i na taj argument bi se naao kontra
argument, nego sam htio izraziti jedan sud o tom pravcu diskusije,
Bojim se naime, a to se odnosi podjednako i na kolegu Aganija i na
kolegu i na ostale koji su sudjelovali u diskUSiji. da se sa tim
dravno-pravnim tipom argumentacije je Kosovo ne moe nikamo
dalje. ne moe se. naime. dalje od spora pred medu-
narodnim sudom u Haagu. ili od izlaenja pred skuptinu
naroda, Ali ne vidim na koji to moe rijei ti ona naa jugosloven-
ska realna pitanja vezana uz Kosovo Pretpostavljam da nikome ovde
nije na pameti da ta pitanja rjeava na sudu ili na nekoj
179
instituciji i da se slui pravnom
argumentacijom i pravnim sredstvima u rjeavanju tog
kompleksa problema. I ako je tomu tako, onda mi se da bi taj
aspekt trebalo ostaviti za doista samosvrhovite akademske diskusije,
a kada se ozbiljno diskutira o Kosovu, treba nastojati oko toga da se
neka jugoslavenska perspektiva rjeavanja otvorenill problema, i
da se panja koncentrira na ono to moe biti produktivno za daljnji
razvoj. Eto to bi bila moja sugestija u vezi s perspektivom da se ovdje
dalje nastavi diskusija o aspektu vlasnitva nad
Kosovom.
,
l
10.
Isuf Berisha
Dali je zajednitvo
u Jugoslaviji'?
l.
Dominantan oblik manifestiranja kosovske krize od samog njenog
su nacionalna polarizacija i homogenizacija. Podjele su presje-
kle svaki segment. svaku kosovskog drutva. I kada su ove podjele
posljednjih mjeseci izbile pred javnost i skoro postale konstanta i u
pokrajinskim forumima, vie se nije moglo prikriti da je
nacionalna polarizacija postala totalna. Oni koji su prisvojili mandat
za pronalaenje istine i rjeenja za kosovsku krizu sada sve izlaze
pred javnost s apelima da se to prije podjele" i stvori
front pripadnika svih naroda i narodnosti Kosova H. Ove
apele oni izgovaraju glasom. Oni izgleda misle da su
ni, a zapravo su veoma Jer kada ovi mandatori drhtavim gla.
som apeliraju "da se to prije podjele" oni jako
na amane koji mole duhove za milost. Ali smijehu nema mjesta. Izgo
ove apele nai amani priznaju otvoreno da je njillOva dijagnoza
i terapija za kosovsku krizu bila potpuno pogrena i da ne znaju niti
to se deava niti to treba Zaista, to se danas deava na Kosovu?
Ili, u vidu ovo pitanje mogli bismo ponoviti u formi:
da li je na Kosovu zajednitvo?
2.
No, to je zajednitvo? to biti u zajednici, biti zajedno?
Ukoliko "zajedno", koja je osnova za "zajednicu"
i "zajednitvo", vidjet da biti zajedno ili biti u zajednici
biti za-JEDNO. To JEDNO je ono oko se okupljaju, ili, bolje
ono to okuplja, sjedinjuje jedne zajednice; to je razlog
postojanja zajednice. Postoji li na Kosovu neto oko bi se okupljali
svi koji tamo ive') Ili, oko se okupljaju danas Kosovari? U svojim
okupljanjima i mitinzima Srbi i Crnogorci izraavaju svoju podrku pro-
jektu rekonstrukcije Srbije kao nacionalne drave srpskog naroda.
S druge pak strane Albanci su u studenom prole godine masovno prote.
stirali protiv ovog projekta, jer smatraju da on ugroava njihova
181
nacionalna prava. Kao program okupljanja ovdje se javlja nacija, koja se
apsolutizira kao jedino konstituiranja zajednice. Time
se razlike (pripadanje ovoj ili onoj naciji) apsolutiziraju i one-
zajednitvo Kosovara, u ovom Srba i Albanaca.
Zato se i primjeri ljudskog zajednitva, kao to su prija-
teljstva i rijetki mjeoviti brakovi mogu realizirati jedino ignoriranjem
momenta nacionalne pripadnosti. Ovi primjeri su, dakle,
iznimke koje pravilo. Ali nacionalna gravitacija na Kosovu
danas je toliko jaka da je uspostavljanje ljudskog zajednitva
Srba i Albanaca pravi podvig kome su unaprijed garantirane razne
neugodnosti. koje ponekad zavravaju posljedicama. Zato
se ovakvi primjeri "otpadnitva" sve rjede a pred
zovom nacionalne trube na nacionalno postrojavanje kidaju se i ona
prijateljstva koja su izdrala zemljotres iz 1981. godine. Neki oblik
ljudskog zajednitva na Kosovu danas mogu uspostaviti
samo djeca u igri i to samo dotle dok jo nisu svjesna nacionalne pri-
padnosti svojih roditelja. No pametni roditelji pobrinuli su se da onemo
i ovaj izuzetak, da se svaka u igri kao
eksces.
3.
Ali da bismo shvatili Kosovo moramo od Jugoslavije. Naime,
nacija i nacionalno zapravo su konstitutivno dananje jugosla-
venske drave. Kada se danas govori o ovome, se misli na ustav
iz 1974. godine. Treba ipak da je ovo 1974-te samo dosljed-
no realizirano, a da je ono postavljeno kao konstitutivno u II. zasjeda-
nju A VNOJ-a. Naime. u dokumentu ,.Odluka o izgradnji Jugoslavije
na federativnom principu" izmedu ostalog se kae: "Da bi se ostvario
princip suverenosti naroda Jugoslavije, da bi Jugoslavija pretstavljala
istinsku domovinu svih svojih naroda i da nikada vie ne bi postala
domenom bilo koje klike, Jugoslavija se i
se na federativnolll principII, koji obezbediti punu ravno-
pravnost Srba, Hrvata. Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca, odnosno
naroda Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i
Hercegovine:' No. iako je, kao to se vidi. suverenitet naroda i federal-
nih jedinica postavljen kao princip konstituiranja Jugoslavije, prava
republika bila su sve do kraja 70-ih godina kada
njihov prijenos sa federacije na federalne jedinice. Ova
mogla bi se objasniti time to su se komunisti Jugoslavije u toku drugog
svjetskog rata ujedinili na programu borbe protiv okupatora i osvajanja
vlasti. Tokom realizacije tog programa stvara se jedno jedinstveno ruko-
vodstvo koje je. da bi tek osvojenu vlast, zainteresirano da to
koncentrira u centru, tj. da je zadri u svojim ru
IS2
l
kama. Da bi to bolje obezbijedili osvojenu vlast komunisti proglaa-
vaju monopol i time postaju partija vlasti. A u sistemu
monopola vrijednost svega to postoji se prema
tome koliko to pridonosi. tj. moe se upotrijebiti za vlasti.
\lomenat nacionalnog tu nije nikakav izuzetak, nego i ono dobija mani
pulativnu funkCiju. Ovakvu fllI1kciju nacionalno imati i u frakcij-
skim borbama unutar rukovodstva Jugoslavije. I upravo jedan od ovih
frakcijskih sudara, IV. Brionski plenum. bit povod da se ponovo na
dnevni red postavi pitanje odnosa u Jugoslaviji.
koji uslijediti doprinijet radikalizaciji projekta reforme
federacije. Tu treba spomenuti beogradske studentske demonstraCije
1965. II kojima je zapravo dovoden u pitanje legitimitet
sistema. je elita primorana da se u svom legitimiranju
jo vie osloni na momenat nacionalnog. Tu su jo .,Cestna afera"
1969, i maspok u Hrvatskaj 197 L koji otvaraju pitanje repub-
suvereniteta.
Rezultat znamo. U Lstavu 1974.te ne samo to se inzistira na suve
renitetu nacije. nego nacija postaje jedino konstitUiranja Jugo-
slavije. A stanovite ili doktrina koja uzima naciju za svoju
platformu zove se nacionalizam. Ako je tako onda treba da je
ideoloka platforma Ustava iz 1974-te nacionalizam. Da ne bi bilo
nesporazuma treba napomenuti da kada se u govoru i tam
pi Jugoslavije kae nacionalizam. se misli ovinizam. Postav
naciju kao jedino konstituiranja jugoslavenske drave,
Ustav 1974-te definira pojedinca koji ivi u Jugoslaviji kao pripadnika
skupine: on nije priznat kao pojedinac, kao
da ne moe da se realizira kao kao pojedinac, jer kao takav on
nije priznat i ne moe da postoji. on je nuno na naciju
koja mu je tu nametnuta kao sav i jedini njegov svijet. Stanovnik Jugo
slavije, osuden je dakle da bude samo pripadnik svoje nacije i moe
da se realizira samo kao dobar pripadnik nacije unutar svoje nacije.
Zato je on na to da se angaira za suverenitet svoje nacije,
jer je ona njegov ivotni prostor; zato su recimo i Albanci izili 1981 .. sa
zahtjevom .. Kosovo-republika", a kosovski Srbi i Crnogorci podravaju
projekat obnavljanja srpske nacionalne drave. Nacija i nacionalizam
su sudbina stanovnika jugoslavenske drave. generator naciona
lizma u Jugoslaviji je Ustav.
4.
Dakle, da li je zajednitvo na Kosovu mi smo ujedno
ili zapravo pitali o zajednitva u Jugoslaviji. I preciziranja
radi mogli bismo tu ponoviti ono to je o tome o Kosovu.
naciju i nacionalno kao jedino konstitUiranja Jugo
183
slavije, Ustav 1974 apsolutizira razlike (nacionalnu pripadnost)
i konstituiranje zajednice. Ta
zajednitva u Jugoslaviji na sadanjim ustavnim osnovama na Kosovu
se izraava samo u zaotrenijem obliku. No, iako nije dostigla kosovsku
zaotrenosL ta zajednitva je i u Jugoslaviji.
Postavlja se pitanje zato je ba Kosovo postalo karikatura i istina
Jugoslavije'! Osnovno posljednjeg Ustava na Kosovu nije moglo
biti dosljedno realizirano iz prostog razloga to je Jugoslavija drava,
ili, bolje savez nacionalnill drava junih Slavena. U zajednici
nacija junih Slavena nije bilo mjesta za nacionalnu dravu Albanaca.
I kada su ovi protestirali 1981. godine zbog toga i izili sa parolom
"Kosovo-republika" Srbi i Crnogorci su se suprotstavili tome,
Odbijanje zahtjeva od strane kosovskih Srba i Crnogoraca da se Ko-
sovu da status republike potpuno je razumljivo jer bi njihova
nost u nacionalnoj dravi Albanaca bila preputena milosti dravo-
tvorne nacije Ovo nije nikakvo proricanje nego proizlazi iz sutine
nacionalne drave konstituirane Ustavom 1974, Naime, u nacionalnim
republikama oni koji ne pripadaju dravotvornoj naciji smatraju se kao
strano tijelo u zdravom tkivu nacije; zato se oni u najboljem
doivljavaju kao smetnja ("Bosanci" u Sloveniji) a u onom gorem
kao pretnja (Albanci u Makedoniji).
S druge strane sada se Albanci iz istih razloga protive projektu
rekonstrukcije srpske nacionalne drave. zahtjev da se Srbija
konstituira kao nacionalna drava Srba dosljedno proizlazi iz glavnog
Ustava 1974., tj, iz principa konstituiranja Jugoslavije, No prob-
lem je, pored ostalog i u tome to u Srbiji ivi i oko milijun i po Alba-
naca koji za nacionalnu dravu Srba jesu strano telo. Dodue neki
glasno razmiljaju o tome kako da ih bude to manje, ali da Albanci
dotle puno smetati nomlalnom hodu srpske nacionalne drave to je
oni puno smetaju i sada pri naporima da se Srbija doslje-
dno rekonstruira II nacionalnu dravu. Autori projekta obnavljanja
srpske nacionalne drave sada upiru prstom na Albance i se
jugoslavenskoj i svjetskoj javnosti: eto, vi koji nas optuujete za dogma-
tizam, nacionalizam i staljinizam, pogledajte tko je konzervativna snaga
u Jugoslaviji, pogledajte tko se protivi promjenama! No, bilo bi zaista
naivno da Albanci danas svojom voljom prihvate predbrionsku
Srbiju samo promjene radi. Jer u toj predbrionskoj Srbiji, koju nam
autori i propagatori projekta obnovljene nacionalne drave Srba prika-
zuju kao neko zlatno doba, Albanci su bili izloeni forsiranoj policij-
skoj represiji, njihov kulturni ivot dran je pod strogim policijskim
nadzorom. a kosovska privreda sragnirala je i se
jaz zaostajanja za Jugoslavijom. Ono to danas imaju Albanci Kosova,
kad je o kulturi. privrednom razvoju i standardu, postignuto je
uglavnom poslije 1966. godine. Prema onima koji se danas najvie
184
j
J
zalau za srpsku nacionalnu dravu, Albanci ne samo da su smetnja
nego su i velika pretnja i Srbiji i Jugoslaviji; oni se doivljavaju kao
bioloka. anticivilizacijsb agresija koja nezaustavljivo napreduje i pro-
dire kao voda. A zna se ta treba da preduzima nacionalna drava protiv
takvih pretnji .. S toga Albanci u srpskoj nacionalnoj dravi ne
mogu nita dobrog, a najmanje zlo koje ih moe zadesiti
jeste makedonski model demokracije. A obnovljena srpska nacionalna
drava ima sve preduslove da za Albance bude jo gora od predbrionske
Srbije jer pri sadanjim ustavnim pretpostavkama federacije
za kontrolu i intervenciju u "unutranje stvari" republike su neuspore-
dIVO manje nego prije 1966. godine Dokaz za ovo je poloaj Albanaca
u najjunijoj republici gdje su oni danas preputeni na milost
samovolji makedonske birokracije.
No projektanti nove srpske drave nisu nimalo naivni, Oni su znali
da njihov projekat ne moe bez otpora Albanaca, ali oni danas
ne kriju da su u ignoriranju volje Albanaca i da ih silom natje-
raJu u srpskI raj. SVI znamo "Srbija biti republika ili je
biti", ali znamo i za to da sve to se silom, silom mora i da se
odri. Zato srpska vlast na Kosovu inauguriranje jedne
konfrontacije Srba i Albanaca u jo otrijem obliku od ovog
dananjeg. Srbe i Crnogorce Kosova ne moe tititi srpska pravda, nego
lstll1ska pravda koja sve ljude tretira kao jednakopravne Pravda
koja gleda tko je koje nacionalnosti postaje generator netolerancije,
Jer se na netoleranciji i zasniva, da za ljude priznaje samo pripad-
nike svoga plemena.
5,
Sa svoje pak strane Srbi i Crnogorci Kosova pri sadanjim ustavnim
pretpostavkama su na to da svoj izlaz trae ba u toj srpskoj
nacIOnalnoj dravi. Ali Srbi i Crnogorci Kosova nemaju tu glavnu ulogu.
Glavnu rolu ima srpsko rukovodstvo koje je u situaciji ozbiljnog naru-
avanja legitimiteta monopola partije vlasti zaigralo
na nacionalnu kartu i time je uspjelo obezbijediti masovnu podrku.
za srpsku birokraCiju Srbi i Crnogorci Kosova nisu vani
kao takvi, kao ljudi; oni su tu kao krunski dokaz, slue kao sredstvo.
Isto tako i makedonsko rukovodstvo nekoliko godina pokuava
da stabilizira svoju poljuljanu poziciju tako to socijalni revolt zbog
u privredi kanalizira prema "albanskoj pretnji",
Kosovsko pitanje ne moe se rjeavati nacionalnom nego pravnom
dravom. Izlaz iz kosovskog kruga je tamo gdje se ulo u nj,
tj u ukidanju pretpostavki sadanje krize u Jugoslaviji. Treba,
dakle. prestati s tvrdoglavim inzistiranjem upravo na onome to je
proizvelo sadanju krizu, U Kosova to shvatiti da je upra.
185
vo borba nacionalnih suvereniteta uzrok i sr kosovske drame.
Treba. dakle. prestati s apsolutiziranjem razlika. tj. treba
prestati s inzistiranjem na momentu nacije i nacionalnog kao jedinog
konstituiranja zajednice i Jugoslaviju izgraditi od kate-
gorije pojedinca, To nikako ne da ono nacionalno tre-
ba ignorirati. nego da ne treba manipulirati time kao to se to danas
obilato U sistemu koji polazi od kategorije pojedinca,
koji ima pravo da slobodno izraava i slobodnim udrui-
vanjem zastupa svoje interese. da se i nacionalni identitet
i svi interesi koji su povezani s time adekvatno artikuliraju i zastupaju.
Ali sistem monopola i kategorija slobodnog ne
mogu zajedno. i brojni glasni demokrati koji ne dozvoljavaju
nikakvu sumnju u njihovo opredjeljenje za demokraciju a istovremeno
bezrezervno podravaju projekat nacionalne drave. moraju da biraju
demokracije i nacionalne homogenizacije. A ukoliko biraju
ovo poslednje trebali bi razmiljati malo o da se "Samo
sloga Srbina spaava" transformirala u "Samo Sloba Srbina spa-
ava".
6.
Dakle. takozvano kosovsko pitanje zapravo je jugoslavensko pitanje.
I to kako po tome to kosovska kriza jeste manifestiranje jugoslavenske
krize II njenom najotrijem obliku. tako i po tome to se kosovsko
pitanje moe rijeiti jedino ukoliko se rijei pitanje Jugoslavije. Moe
se da i rjeenje pitanja Jugoslavije bitno zavisi od toga kako
se rijeiti ono kosovsko, tj. da Jugoslavija definira samu sebe, svoju
mjerama i sredstvima koje upotrebljava za rjeenje kosovske
krize. Aktuelna zbivanja u Srbiji su dokaz za to.
Diskusija
Peter Priznajem da toliko dobro ne poznajem ustav iz 1974.
godine. Da li je da je taj ustav na nekim nacionalnim kri-
teriiumima
0
Miha Ja bih imao moda neki sasvim kratak i principijelan
odgovor na to pitanje. Naime. je da je ustav iz 1974. uao tako-
svim narodima Jugoslavije i autonomne
pokrajine. ono to je po meni u tom ustavu.
jest to da laj ustav ne garantuje ni jedno i
pravo svojim To da nemamo pravo na neposredm
izbor. nemamo pravo na nezavisnost suuova. nemamo pravo na neza-
visnost tampe. Ljubljanska afera pokazala je da ne postoji ni nadzor
186
l
drutva nad delovanjem armije. itd .. to je ustav koji je konstitui-
rao Jugoslaviju kao zajednicu naroda, a ne kao demokratsku dravu.
Pa prema tome. kada se u Ljubljani da se raspravlja o ukidanju
paragrafa 133. raspravljalo se kao o nekoj univerzalnoj i civilizacijskoj
pobudi itd .. taje stvar u Beograd mogla da samo kao slo-
ka inicijativa. Kao predlog Slovenaca a ne kao predlog i
prema tome postala je nacionalna itd. inicijativa. Po
mom miljenju na taj ustav iz 1974. konstituie nacionalizme i
jest agens nacionalizama u Jugoslaviji.
Lev Kreft: Kada je \\arks analizirao odnos izmedu radnika i kapitala.
vrlo je lepo rekao da i u najboljoj situaciji kada radniku ne pada na
pamet da se buni. jer mu je nadnica dobra i visoka on je ipak eksploa-
tisan. iako mu to ne pada na um. Mislim da je neto povezano i
sa ovom oko ustava iz 1974. godine . .Nije njegov problem u
tome to je doneo nacionalna prava (o tome se sada najvie govori).
je problem u tome to predstavlja ustav demokratizaCije. a ne ustav
demokratije. U tom smislu se i slaem sa onim to ie Miha rekao. A
demokratizacija je talasanja sistema,
koji u stvari nikada ne daje stvarna prava, nego s vremena na vreme daje
ono to moe. U naoj situaciji ono to je taj sistem mogao ua da, bila
je ustvari podela vlasti koja je i odredenu demokrati-
zaciju u nacionalnom pogledu. Ali, sa druge strane, je
bilo kakvog konstituisanja kao
Prema tome, treba braniti pozicije nacionalnih prava i na stepenu
koji je dostignut ustavom 74. godine. ali ne treba da nas zavede namera
t?g ustava: platiti odsustvo demokratije i nacionalnom demokratiza-
cIJom.
Lino Veljak: :\e bih se u potpunosti mogao sloiti sa odredenjem
druga Krefta da je ustav iz ]974. ustav demokratizacije. Naime suglasan
sam s intencijom. da to nije ustav demokracije. Ali da bi se neto progla-
silo ustavom demokratizacije, ono mora bar u intenciji ako ne u
realizaciji predstavljati bar neki makar i malen korak u smeru
demokratizacije ..
Ukoliko idemo LI analizu historijskog konteksta u kojemu je ustav
1974. donijet. ne moemo do da je ustav 1974. ustav
demokratizacije, moglo bi se ua taj ustav predstavlja korak
nazad. Historijski gledano, taj ustav nastaje na valu jednog konzervativ-
nog zaokreta jedne stabilizacije posredstvom apsolutizacije nacionalnog
momenta itu .. no gledano sadrajno ustav 1974 ..
na razinu njegove mjesne zajednice i osnovne organizacije udruenog
rada. Drugim gradanskog djelovanja na
mikroplan. svi ostali momenti posredovani su ne samo delegatskim
sistemom. nego - to je posebno vano takozvanim kandidacijskim
konferencijama o kojima se veoma malo govori u aktualnim ustavnim
187
razpravama a koje su po mome sudu moment kadrovske poli:
tike. moment utoliko, to one !)redstavlpju. bitan filter kOY
demokratski izbor narodnih predstavl1lka l uspostavlja
kadrovski monopol.
Prema tome ne bih se suglasio s time da taj ustav i intencionalno
predstavlja ustav demokratizacije. To je usta: koji bih kao
ustav unazad. Bez obzira na to to Je sItuaCija kOJoJ Je on
donijet. donijela dakako i poneto dobro. Ako imamo u vidu taj Cjelo-
kupan period. sa obzirom na ono to je dao i to mu je 'pret-
hodilo i s obzirom na perspektive koje su prethodno bile bar naceino
otvorene, moramo se suglasiti sa ocjenom da se tada desio korak
Lev Kreft: \lislim da nas ustvari nema spora, nego se radio
tome da sam ja bez obrazloenja upotrebio izraz demokratizacija.
u sistemima
lja odredenu kategoriju koja se stalno upotrebljava. Ja
upotrebio taj izraz u smislu nekog postepenog dolaska ka
nego ba u tom smislu da to ba nema nikakve veze sa demokratijom.
Za-mene je demokratizacija u socijalizI1lu npr. kada Staljin kae:
smo greili kada smo previe klali kulake, treba to malo prOmeI1ltL To
je sigurno malo bolje stanje, kada se vie ne kolju kulaci i to je demokra-
tizacija u socijalizmLL despotizma. . .
Jaa Zlobec: Ja hih homogenizirao prethodne sugovorl1lke u tom
smislu, da se ne slaem ni sa jednim od njil1. Jer mislim, da su kad su
govorili o ustavu 1974. godine zaboravili na dva bitna faktora. Kad se
govori o koracima nazad, zaboravlja se da se bitan momenat zbio
decembra 197 L u To je jedan strano krupan
korak unazad u ivotu te Jugoslavije i onda se katkad taj
zaokret brka sa ustavom 1974. koji je ipak posledica onih
liberalnih strujanja krajem 60. i 70. godina. Ja smatram kao
apsolutno pozitivno u tom ustavu nacionalno pravo koje je izraeno u
ustavu. Jer ne smemo zaboraviti, da su nacionalna prava jedna od teme-
ljnih ljudskih prava Svi se ovde zalaemo za ljudska prava, ali prema
nacionalnim pravima imamo nekako odnos. To vai bar za
svu trojicu predgovornika. ni Iako se ne slau u nekim
stvarima, kod njih se vidi ta neka
pozicija prema bilo to je u vezi sa nacionalnim. To je ustvari
jedna kardeljevska varijanta ono sveta itd. da je pro-
blem nacionalno dosta komplikovanija stvar. Ba na historijatu alban-
sko.srpskih odnosa moe se puno toga Kamo vodi situacija,
kad se u ime jednih takozvanih viih ljudskih prava zanemaruju nacio-
nalna prava. '. . ..'
Miha Ja na kratko jo malo arhmckl da leVIcanm. Da
(dgovorim Jai. ni samog sebe ni Linu ni Leva nisam shvatio.
Ka-; da smo rekli da je garantovanje nacionalnih prava neto loe. I da
188
je loe to to ustav iz 1974. garantuje nacionalna prava. Medutim ono
to ja tvrdim jeste to. a to sada malo da nacio-
nalna prava Ile garantuju samo nacionalna prava .. da u jednoj
zemlji da su nacionalna prava obezbedena ne da
su ta nacionalna prava stvarno obezbedena moraju biti
i neka druga prava, itd. Drugim mislim da nacionalnih
prava nema bez demokratije.
Lino Veljak: Osvrnu t se na Jaino izlaganje. Veoma je zanimljivo
da se ono to se desilo u decembru 1971. u povezuje i to
gotovo kauzalno s nacionalnih prava. Mislim da Kara-
nema nikakve veze sa time ili samo utoliko to je
zaustavilo jednu tendenciju koja je neumitno vodila tomu da se grada.
nima Hrvatske koji nisu Hrvati po narodnosti, uskrate ne samo nacio-
nalna nego i ljudska prava. Druga je stvar to je jedan
momenat. konzervativnog zaokreta u Jugoslaviji koji dolazi do izraaja,
primjerice u ustavu iz 1974. Ali to nije nego tek jedan od mo-
menata u lancu zbivanja, onom lancu zbivanja kojim su inicijalni koraci
u demokratizaciji jugoslavenskog drutva, to su svoju kulminacionu
doivjeli na Brionima, zamijenjeni programom konstitucije nacio-
nalnih drava, pri su onda pod izlikom garancije nacionalnih
prava ukinuta ili bitno suena prava na adekvatnu konstituciju zajed-
nice
lli da se vratimo na 1971. II Hrvatskoj, na to je Karadordevo bila
konzervativna reakcija 1971 u Hrvatskoj pokazuje upravo koliko i
dokle vodi apsolutizacija nacionalnih prava.
I naposlijetku mislim da ukoliko idemo na pokuaj revizije ocjene od
197 L u HrvatskOj moramo biti bar toliko poteni da priznamo, da su
sve manifestacije naroda u Srbiji opravdane. I mislim da u koliko idemo
na to da govorimo o tendencijama
koje su od 197 L u Hrvatskoj prekinu te Karadordevom, onda nemamo
nikakvo moralno pravo da dovodimo u pitanje bilo to od onoga to
se u Srbiji danas dogada.
Lev Kreft: Potpuno se slotiti sa Zlobcem, ali ga
zamoliti da svoje miljenje, da ja pretstavljam kardeljevsku levicu ipak
dostavi Centralnom komitetu.
Shkelzen Maliqi: Nemam neto da dodam, samo sam hteo
da se sloim sa \1ihom i Isufom da nas Ustav iz 1974. godine priznaje
san!o kao pripadnike nacija, s'amo po nacionalnOj pripadnosti. Kon.
sekvenca toga je da, poto nismo priznati po temeljnim
pravima, ne moe da se uspostavi drutvo i da onda govorimo
o naim pravima u okviru toga. Iz tog razloga onda ne po-
stoji ni pravna drava na kojoj se u poslednje vreme toliko insistira.
Umesto pravne drave pojavljuje nam se vlast, koja isko-
189
nscava taj momenat apsolutizacije nacionalnih razlika. apsolutizacije
posebnosti
Na Isufov referat imao bih samo jednu primedbu. koja moda i nije
tako vana. On je mi se pomalo nezgrapno rekao da su nacionalne
razlike U kontekstu u kojem o njima govorimo. one nisu slu-
Ja bih konstatovao te razlike koje su objektivno date i ne bih
posebno isticao da su one jer se dobija utisak da su i nebitne.
Isuf Berisha: Dobro. iako se Jaa ne slae sa ostalima koji smo govo-
rili ovde. ja se slaem sa njim da je nacionalno momenat ljudskog iden-
titeta i da nikako ne treba da se ignorira. Ja sam to i rekao u svome
tekstu. mada nisam to puno elaborirao. A mislim da sam bio jasan
ne zastupam nikakvo ignoriranje nacionalnog nego da .sam. protiv
tooa da se to nacionalno apsolutizira, to jest da se mampuhra time. Jer
ukoliko se to nacionalno apsolu tizira, onda imamo to da zapravo poje-
dinac ne moe da bude gradanin. pojedinac. da se realizira kao poje-
dinac time je demokracija i time je zapravo one-
i nacionalni suverenitet.
Jaa Zlobec: Ena stvar 'me moti e pri Mihi tudi pri nekate-
rih drugih, kako se postavlja problem nacionalnih svobod. in
svobod kot opozicija. \lislim. da stvar ni tako enostavna.
ker nacionalne svobode za pripadnike narodov veni republik i
recimo. so te nacionalne svobode korektno in dosledno
speljane. e pomenijo visoko olo demokracije.in s tem tudi
svobod. ni izpeljati nacionalne svobode za pripadnike
narodov veni dravi, ne da bi tukaj bila, kot sem rekel, nepri-
merno vija stopnja demokracije. kot je v katerikoli dravi.
Pogledajmo konkretno taj problem sa tim ustavom. sa tim predlo-
zima za ustavne promjene. koje ba proizlaze iz logike da je za sve kriva
republikanizacija. zatvaranje u nacionalne granice itd. Te ustavne pro-
mene i one koje su bile ostvarene a jo vie one koje jo nisu bile ostva-
rene. a bojim se da biti. tee apsolutnoj centralizaciji i ukidanju
prava pokrajina. ukidanju prava i odgovornosti republika za svoj razvoj.
i to na jedan apsolutno konzervativan real
koji je doiveo svoj potpuni krah. to nam mora
biti svima jasno. Ova je drava doivela krah zbog
pristupa i monopola partije a nije ga doivjela zbog republikanizacije u
Jugoslaviji. Jer je da je taj krall veoma l je da to
je vie neka zajednica skrahirana II ekonomskom. pa i ne samo u eko-
nomskom nego i u smislu. to vie tei centralizaciji. to
ne preuzeti nikakvu odgovornost na sebe. A to je jedna logika
koja ne vodi nikakvom progresu.
Miha Poto je Jaa rekao daja mislim daje generator krize u
Jugoslaviji Ceudalizacija Jugoslavije. da kaem da ja to ne mislim.
\lislim pak da je glavni generator krize u Jugoslaviji dogovorna ekono
190
mija, najgluplji izbor i sistem II istoriji itd., nedostatak
demokratskih tradicija itd. l tavie, mislim i to. da opet ponovim. da su
ba ti kao to je dogovorna ekonomija itd" oni elementi koji
onemogucavaJu (da govorim tVOjim punu nacionalnu reali-
zaciju jugoslovenskih naroda i koji da iz te visoke kole
demokratije. koju sa garantovanjem nacionalnill prava
diplomiramo i izademo iz nje
Lev Kreft: Mislim, da je Jaa dao vrlo dobre argumente za ono to
sam. ja Naime, neutralna drava potrebna je upravo kao garant
nacIonalnill prava, Jedini garant nacionaJnil1 prava u vienacio-
nalnoj jeste nacionalno neutralna drzava. odnosno bar jedan
deO osnovnill funkCIja drave koje se ne mogu svesti na nacionalna pra-
va, Kada se govon o demokratiji kao uredenju. radi se upravo o tome.
a n: o nacionalnih prava pripadnika nacije. Radi se o negaciji
nacIonal mh prava drzave.
Shkeizen Maliqi: Hteo bih da ukaem i na to ta je taj Ustav iz 1974.
doneo Kosovu. Da to pitanje razmotrimo i sa kosovskog stanovita.
to da su njime neka nacionalna prava Albanaca.
To mje sporno. Ali ja mislim, i tu sam tezu zastupao i da su ta
prava zapravo pripala kosovskoj oligarhiji. A to da nisan, siouran
koliko je tim ustavom dobio sam narod. Albanci i drugi. b
Da majo zaotrim tu tezu. S jedne strane je da je Kosovo dobi.
lo autonomiju, ali s druge strane na tog Ustava kosov-
ska oligarhija je i pre 1981. a i posle, razume se u ovom dnlgom
I uz svesrdnu. drugih instanci. Jugoslavije i Srbije, kosovskim
AlbanCIma najotriju represiju koja moe da se uporedi sa
onom RankOVIcevog perioda. I ja sad tu vidim pravi problem, Tu se
po mem. ovde se Jai. javlja pitanje nekakvog kon-
cepta demokratIzacIJe, pronalaenja nekog drugog osnovnog konstitu-
tIvnog pnnclpa. I ja mislim da drugovi ovde ispravno postavljaju pro-
blem I Jedmo sad treba osigurati to da se to konzistentno izvede ne dira-
u nacionalna prava. To po meni podrazumeva unu tranju demokra-
tizaciju. Kao i tog fundamentalnog principa koji ovu unu-
trasnJu demokratIzaCIjU A put za reenje ovoga je se da
se uspostave puna gradanska prava. da se prizna apstraktni
pa da se onda IZ toga izvode nacionalna prava. na osnovu izjanjavanja
Ja danas nemam za to, unapred sam limitiran u
IZJ3snpvanJu. za mene oligarhije. Na neki mi je
zadano da sam Albanac. a ja bih voleo da se svaki put izjasnim o tome.
svakI dan. u svakoj prilici, pa da kaem sa takvim i takvim nisam. a sa
takvim i takvi.m jesam. to podrazumeva unutranja demokratizacija.
I da se. na kraJU. na tOJ osnOVI konstituie svaki posebni i opti interes.
a ne da sam vazda terorisan time to sam Albanac.
191
]
l
ll.
Lev Kreft
Kosovo je problem.
o

je bila v neposredno po demonstracijah. osrednja parola,
o kateri smo se pogovarja1i in jo ocenjevali, parola "Kosovo-republika".
in je nato po Jugoslaviji kroilo gesle "Kosovo je jugoslovanski
problem", je danes osrednja parola, ki obvladuje prostor, paro-
la "Kosovo je Srbija",
Leta 1982 za kritiko znanosti 1982. I. 51--52,
"Kosovo-republika.". str. 116-128) sem se upri poenostavljenemu
prve parole, ki je vnaprej postavljalo albanski narod v polo-
aj nejugoslovanskega naroda in postuliralo nereljivost alban-
skega nacionalnega vpraanja (in ni zanikati, da v tako
ali blinjem ali odmaknjenem to pomeni nacionalno zdru-
itev albanskega naroda v taki ali obliki, h kateri brez dvoma
sodi tudi Kosovo), Hkrati pa sem trdil, da izbruh nezadovoljstva na
Kosovu ni pripisati kar spletkarjenju albanskega dravnega
vodstva in emigrantskim skupinam, niti ne tradicionalnemu nacionali-
zmu in ovinizmu Albancev na Kosovu. Zaostritev mednacionalnih
razmerij v pokrajini je bilo kaj lahko pripisati krizi. posebej ekonomski,
kar tedaj sicer e ni bil zelo priljubljen in izraz, vendar se tudi s
takim odgovorom nisem strinjal .. sem bil in sem e danes, da
je napet poloaj na Kosovu v vseh njegovih razsenostih, z
razvojem nerazvoja in nacionalnirni nasprotji, treba pripisati
strukturi vladanja v Jugoslaviji, ki je na Kosovu kot najslabem
jugoslovanske verige najprej in nastalo stanje,
Tej vrsti vladavine mirno lallko vladavina partije, zlite z dravo,
in v primeru Kosova, na nezdravi koncentraciji kapitala in poli-
v nekaj osebah, kar ji je tam dalo karakter nerazsvetljene
polfevdalne vladavine, kje drugod pa sicer malo bolj razsvetljene poteze,
vendar prav tako ki nujno ustvarjajo poloaj nem posa-
meznikov in narodov, da o razredih sploh ne govorimo. Tedanje besedi-
lo sem skleniL in nejasno, kompromisarsko in oportunisti-
razreevanje prisotnih protislovij in njihovih spletov je gotovo voda
? Naslov izbrala urednika, (Op. UL!
]93
na en sam mlin: krepitev apetitov po unitarizmu in centralizmu v jugo-
slovanski federaciji. Ta nesamoupravni Aleksander ex machina bo prese-
kal Gordijev vozel protislovij tam, kjer ga lahko dejansko razplete le
revolucionarna delavskega razreda in vseh delovnih ljudi. Prav
krepitev junoslovanskega unitarizma (v imenu obrambe socializma in
samoupravljanja, seveda .) pa je lahko tisti zgodovinski drubeni
proces, v katerem bi zmogla zahteva "Kosovo-republika" dobiti nacio-
nalno in razredno legitimnost in postati izraz poloaja delav-
skega razreda na Kosovu".
Danes se zastavljata dve vpraanji. Prvo, ali je e doseeno tako
izostreno stanje proti paroli o republiki in kakrnikoli
samostojnosti Albancev sploh, da je e govoriti o
parole "Kosovo-republika" kot edine reitve za poloaj Albancev v
Jugoslaviji? Drugo, ali je razmiljati o nasprotnem procesu,
procesu odprave partijsko-dravne vladavine v Jugoslaviji kot pogoju,
da se tudi vladavina na Kosovu, zdaj blokirana od spopada
republika proti pokrajina vse do popoine delovanja in privedena
do situacije "narod proti narodu", odpirati za proces sporazume-
vanja in napetosti
0
Odkar je klicanje razreda na po-
zamenjala nacionalna delitev drube v glavah, ki je e tako
da lahko govorimo o totalni mistifikaciji dejanskih in ne le ideo-
lokih razmerij, se na kakrenkoli neposreden sploh ne da odgo-
varjati na zastavljena vpraanja, ne da bi se pri tem zapletIi v iracionalne
situacije. Racionalne zamisli o razreevanju stanja na Kosovu so ta tre-
nutek preprosta nemone, ker jih diskurz govorjenja o Kosovu
sploh ne more sprejeti kot mone pozicije. Delitev na nacije se razkriva
kot iracionalna v obeh analizah, ki kot realni delitvi e
obstajata na meji Prva je delitev na Albance
in Nealbance, torej delitev na nosilni narod in tujce. Kajti Nealbanci
niso narod. in ime jim podeljuje le njihovo tujstvo. Tako so avtoh-
toni prebivalci Kosova postali na ravni diskurza tujci, njihovo izseljeva-
nje s Kosova pa kae, da svoje tujstvo dojemajo tudi kot gro-
njo, ki ji je najbolje ubeati. Ali so za ta beg zdaj razlogi naprej v real-
nih pritiskJh in nasiljih, ali v imaginarnem strahu, ali v sploni negoto-
vosti jugoslovanske krize, lO je na Kosovu najbolj nevzdrna in je zato
vs ak drug kraj Jugoslavije za ivljenje sprejemljiveji, je postransko
vpraanje. Dejstvo je. da Nealbanci odhajajo e naprej, je bilo
vsaj po uradnih podatkih pred valom mitingov slutiti, da bi se ta proces
morda dal zaustaviti in celo obraniti. Zdaj to ni
z dotedanjimi sredstvi in enonacionaina situacija
je nevarna tudi zato, ker se l'iealbanci postavljajo kot javna
sila. Niihova identifikacija na osnovi te vsiljene pozicije je pri roki:
Nealbanci se predstavljajo kot Juzni Slovani, kot Jugoslovani. ki jill
194
!
l
jugoslovanski tujci oziroma tujerodci, jugoslovansko neavtohtono prebi-
valstvo ogroa in preganja zato. da bi razbilo trdnjavo slovanstva na Bal-
kanu. Kadar taka interpretacija ni dovolj. in kadar v Jugoslaviji ne naleti
na dovolj razumevanp, omeji na predstavitev svoje pozicije kot
problema Srbov in srbstva, kar je povsem normalno povezati z
vrednost jo Kosuva La srbstvo in Srbijo, ki je vedno obstajala,
le da ni vedno delovala LIko nepusredno
Drug:1 mistificirana dclitev. ki jo je uvclj:lVilo mitingako gibanje,
pudprto \ srb skih medijih. je ,lelite\ na potene in nepotene
\lbancc. zdaj ie razirjcna tudi na pripadnike drugih narodov. Namesto
dditve. ki je govorila o iredenti (putem smu zvedeli. da iredcnt:l
ni mona, ker je KosO\o od zmeraj Srbij:l) in ji dodajala da gre
za :llbansko iredento, smo prili do polo:lja. ko gre \' delit\ ah za narod
kot tak, in se s kriteriji iracionalizma skuJ vsiliti dclitev na potene.
torej tiste, I,; i so z n:1mi. in nepotene .. torej tiste, b so proti nam. ,,\!i"
- to smo mitingai, Srbi. Nealbanci, Jugoslovani. Racionalna vsehina
te mistifikacije je za zdaj e ne pOl'sem izrekljiva r('snica. da je cilj revan-
srhskega kapitulacija in morda tudi reitev
albanskega nacionalnega vpraanja na !.!enociden O tem ozadju
delitve na potene in nepotene, zlasti skrainostni zapisi in izpadi, ki
e postajajo odkrito ne nobenega dvoma.
Na poti delitve naroda na potene in nepotene je prav toliko
najti reitev stanja na Kosovu. kot je reitev vpraanja mogo-
najti z clelitvijo na lenuhe in marljivee. sleclnja vodi delavski
razred \' raj stalinizJ1la, vodi prva delitev narode v raj diktature v imenu
enega naroda nad drugim
Stanje na Kosovu ni samo stanje na Kosovu, ampak tudi stanje
v celotni repuhliki Srbiji, ki e pljuska preko njenih bregov. Tega stanja
ni naprtiti sedanjemu partijskemu vodstvu, saj je obstajalo e
clavno pred njinL Temu vodstvu je da se ni postavilo
po rohu skrajni politi7aciji llajholj orientacije;
dejstvo pa je. da tudi na osmi seji poraena skupina
gibanjem ni bogve kaj nasprotovala. Partija. ki je od pozicije kake
zveze komunistov. je postala pIen nacionalizma, potem ko je odia s
stara nomenklatura .. Reitev tu ni
na kot drugod v socializmu: reforme in vzpostavi-
tev pravne drzave. Temelj pravne drave na Kosovu in v Srbiji pa ni
drugega kot diktatura demokracije. V je diktatura demokracije')
V tem, da vsiljuje enakos! pred zakonom in pravno dravo proti vsem
razlikovanjem. da torej deluje neglede na raso. spol. narodnostno. ver-
sko, ideoloko. partijsko. svetovnonazorsko in kakrsnokoli drugo pri-
padnost. Diktatura clemokracije potisne civilnodrubeni faizem v civil-
no drubo in stem potencialno nazaj v zasebnos!.
195
Sedanja, partijska dr:1Va ne deluje tJko e laknna ki
je i,' posil<;tvJ naredila nacionainn dejanje in s t:m mre<1il:t iz
:110tivac:ijc na!1lesto il dejanja je tn dm olj grobo pobzala,
!Janes sc nadaljuje tak trend do ahsurdm', Med zadnjimi vestmi s K<1so-
va smo lahko prebrali, da po kosovskih olah od alhanskih starev z:!htc'
vajo piS!11en: izjave, d:! so odgovorni za mone napake svojih otrok,
Tako v srednjeolskem centru "Brata Ribar" po nalogu
zveze, pa tudi v gimnaziji ,,Ivo Lola Ribar", kjer so odbor
za odgovornost in kontrolo obnaanja otrok na oli, Ze zamude pri
prihodu v slubo postajajo nacionalno dejanje in tako padajo javni
ki, da se pri tem Nealbancem gleda skozi prste. Skra tka: vsa razmeria,
vsa Jogajanja, vsc, kar obstaja in tudi \'se, kar si je tudi samo
izmisliti, postaja ele tako, da se prevede \' je7ik nacionali
mistifikacije,
'\ov()sL do katere je prilo pn letu l 9S3, je tudi radikalno irjenje
tega tipa spopadanja e na Mekedonijo, Tam se zdaj procesi vrste po
traku, e pred tem pa je potekala akcija albanstva
iz javnega ivljenja republike. Tudi o tem sem e pisaL V Politiki je e
S. decembra 19S7 pod naslovom pevcev s Kosova" izel
Gorana in Slavoliuba ki o imenitni
narodnostni politiki komiteja ZK Predsednik
Joe terjoski jima je razloh!' da \'se probleme z Albanci reujejo brez
administrativnih ukrepov, da se z njimi potem na Kosovu ne bi mani
puliralo, Brez vsake administrati\'ne prisile pa so dosegli e tedaj nas
lednje uspehe:
so nadaljnje prihajanje pevskih skupin s Kosova na
albanske svatbe in druge praznike v svoji in Albanci se zdaj
zadovoljujejo z romsko glasbo,
pri vp isu v osnovno olo vpis k pouku v
tistim otroknm, katerih st:lri so po njihovelIl \Iak:donci
\Iuslimani in ivbkerlonci TlIrki. ne pa\lbanci. in posebej prevcrjajo
tudi njiho\'o znanje -- komisija ugotovL da je ne znajo,
morajo v makedonske oddclke:
- pouk JI srednji oli Mirko :vlileski so ukini1i. ker
niso mocli na noben dobiti dovolj kvalificiranih albanskih kadrov,
in zdaj v skupnem pouku Makedonci in Albanci skupno predavajo
makedonskim in albanskim otrokom samo v
so prodajo iz makedonskih v albansh.e
roke z akc:ijo, po kat eri je pri 'Iakcdoncih prevbdovalo
spoznanje, da gre za osvajaino ekspanzijo Albanc:ev L lastninskili pozicij,
Skratka, tuJi Makedonija se jc v albanske
ga vpraanj;l z vso ZJvzctostju sill1biuze llIeu llacioI1.,liLmol1l in biru
kratskim da,ianJem NaJ boli ZJst! pri vsej stvari
je seve:a dejstvo, da ,e sU-njc: 'kaj malo f:lzLkuje od ne;,daJ
196
1
ta:.o SLl!1jd \' s\)se,lnji Allan'ji. da () prijateljski Romuniji
sploh ne gm'orimo
Pred nami se knt J\lgosla\ije zarisuje
despotilem, sistem vladanja je poglavitna
ovira reevanja problema, Razen spremembc
vbdanja \'si drugi rce\'anja v najboljem primeru odlagajo drav
ljansko vojno, ali pa e sami uvajajo nasilje nad enim ali drugim naro.
rjom ]ugoslov:mska verzija reitve nacionalnega vpraanj1 se je zaletel8
ob zid sistemske 7astruplja merlnacionalne orlnose,

rlelnvanje pravne drave (saj je ta vrsta socializma e vedno

le organizirana, vedno bnlj pa tudi samovolja), Temu niso
razlog preprosto republike in pokrajini. ampak temeljno neupotevanje
tistega "neglede na", ki jc vgrajeno v same temelje realno
samoupravnega socializma, Dravni reu je tu hkrati ideoloki red, pogo.
sto nevamo u red, ki vedno odpira monosti totalitarne vlada.
vine v imenu neke(Ja veleinteresa, Ta vrsta socializma je slaba od dvo.
tretjinske drube, Namesto "neglede na" zdaj kot kriteriji jugoslovanske
ali republike ali albanske dravnosti vedno bolj straijo svetovnonazor.
ske delitve (tudi verske provenience, saj se govori o katolikili proti.
srbskih zarotah in ustreznili bizantinskih stvareh), jezikovne bariere,
slovanstvo in neslovanstvo, ideologizirana delitev na razvite in nerazvite
s teorijo kraje in ropa (tako mora jugoslovanska ekonomija poleg tega,
da ostaja v dravnih rokah, dobiti e ideoloko oznako iz ropar-
skega gospodarja), skra tka, totalna politizacija civilne drube, ki jo pri-
naa tip socializma, je privedia do tega, da se je najskrajneja
faistoidna frakcija civilne drube drave. Kosovo je res
srbski in jugoslovanski problem, saj je problem razpotja med federacijo
socializma in despotijo korporati.
vizma,
Diskusija
Postavit jedno pitanje referentu, Ako sam do.
bro razumio, formulacija negdje iz Levovog izlaganja glasila
je priblino da totalna politizacija civilnog drutva dovodi UO
nosti da elementi otprilike tako je bilo u pozici
ju da na vlast.
Moje pitanje bi bilo dvostruko, Prvo recimo na nivou zani,
ma me, iz kog diskurza je ova formulacija, i drugi dio bi bio
recimo konkretno objanjenje na koju se situaciju u dananjoj tvorevini
samoupravljanja odnosi ta formulacija. Dakle, da li se
cdnosi na ue nacionalne krugove, ili moda na dravnu
strukturu kao cjelinu')
197
Lev Kreft: Prvo, ako govorimo o civilnom drutvu i pravnoj dravi,
postoje izmedu njih dva odnosa. Jedan je odnos posredovanja,
drugi je odnos politizacije.
Upotrebio sam izraz politizacija civilnog drutva upravo u smislu
posreuovanja koja uslovljava ua se civilno drutvo poli-
tizira kao takvo.
Bez posredovanja l drugim instilUCIjama demokratije,
politizacijom civilnog drutva otvara se da ekstremne fai-
stoidne frakcije civilnog drutva do urave i do vlasti.
Drugo. o Jugoslaviji. Izraz korporativizam se dosta upotreb-
ljava da se ne bi reklo faizam, ali ja tu vidim razliku. Postoji
staro-konzervativni korporativizam koji gradi Ila porouici i staleu. i
postoji moderni u koji se mogu ubrojiti poznate varijante socijalizma
na osnovu klase i na(ijc kao oSllovnill korpusa. situacija
vanja vlasti u Jugoslaviji icle u pravcu odbaci\ anja klase kao osnovne
korporativne legitimacije drame korporacije (hiwkratije, :lko
Time dolazi elo ela sc Jugoslavija konstituie kao korpora-
cija nacija (ne federacija'), koja ne moe bez velike nacije. A velika
nacija moe se stvarati modelima koji su svi od reda u ovoj situaciji
(iako nisu istorijski to bili) faistoidni. To su junoslavenstvo i jugo-
slovenstvo, oblici ilirizma i na mit srpstva. To ne da su
mitovi malill nacija nefaistoidni, ali korporacija nacija je uvek zajednica
u kojoj treba da postoji mit velike nacije.
Jaa Zlobec: Samo e majhen dodatek temu, kar je govoril Kreft.
Ta njegova briljantna analiza tog civilnog drutva i segmenta
kojim se onda uzme drava u svoje ruke, to je ustvari varijacija na tu
staru temu proboja iz autoritarnosti u demokratiju. To je jedna dugo-
trajna kola za koju su i neki urugi zapaunoevropski narodi uz straho-
vite rtve trebali vie od sto godina.
Autoritarnost ima uvek deset puta vie oruja u svojim rukama. Njoj
je sve dozvoljeno. a demokraciji nije. l to je taj apsurd i ta slabost demo-
kracije. Ja se bojim da ne vidim nikakvih za to, da u tom
civilnom drutvu ne bi prevladao njegov autoritarni die. pa bill zamolio
Leva da kae kakve mehanizme on vidi da bi se ipak dolo do toga.
Lev Kreft: Prvo bill malo uao u tvoju argumentaciju. Prelazak iz
autoritarnosti u demokratiju veoma je interesantan ba u
gde dolazi do druge situacije, vrlo od
situacije ili jugoslovenske situacije. Jer tamo je argument za obnavlja-
nje autokratskog sistema na odnosno - vaj-
marska uemokratija. nismo do sada ivjeli u Jemokratiji.
nost konstituisanja korporativnog sistema u nas proizilazi upravo iz
autokratskog karaktera uosadanjeg sistema vlasti, i to bi bio
te iste vlasti. korporativizam nije promena, ni pro-
mena reima. Ne moe se kod nas kritikom demokratije uspostavljati
198
I
j
jer autoritarnost postoji. U se moglo vrlo
lepo na Izbonma argumen tovati da je nesposobnost vajmarske demokra-
tije uzrok privredne krize Kod nas je privredna kriza upravo rezultat
autontarnog SIstema. U tome vidim ansu demokratije u
ovom ne moe se masovno nezadovoljstvo suprotstavljati
demokratiJI. To masovno nezadovoljstvo, na kraju krajeva, ipak rui
autokratske sisteme. Slaem se da je vrlo neprijatno, recimo to to se
desilo u Crnoj Gori. Ali je da se vlast u Crnoj Gori sruila kao
kula ?d karata. i to ne zb,?? slabosti demokratije, nego zbog slabosti
auto:.ltarnog socijalizma. Cinjenice su veoma neprijatne. kao to je
nepnJ3tno da II ovoj zemlji ne postoje institucije drave koje bi
se mogle opravdano pozivati na svoj legitimitet i legalitet itd., ali je u
jednoj da taj proces korporativizma ima pr'otiv
procesa, upravo zbog toga. to ne moe da navodi slabosti demokratije
kao svoje prednosti.
Sa tim kategorija faizam na neki
se n: .varam, ?ovorimo o razvoja. \1oje pitanje bi
bIlo otpriJIke: zaI1lma me tvoj Govori
o jednom faizmu. a meni se da bi trebalo govoriti o faizmima.
Zato mi nije jasno, naime polazim od pretpostavke koja je mislim
prihvatljiya, da je za faizam da ima svog Ne
vidim i gledano, da bi se na nivou Jugosla.
vije uspostavio sistem sa jednim Mislim da vjerovatno
uskoro oko predsjednika vlade vidjeti, kako se ta stvar odvijati,
testirati tu postavku.
Lev Kreft: Govorimo u okvirima Jugoslavije. Zbog toga govorim o
korporaciji nacija u kojoj postoji dominanta, bilo junoslaven-
ska. bilo jugoslavenska. bilo ilirska (kao odricanje od vlastite nacije). ili
dominacija srpstva.
Ja sve te vidim kao realne One
postoje u najavljivanjima. Za Jugoslaviju kao zajednicu, uz
guranje albanskog pitanja ili pitanja nejunoslavenskili naroda u pod
svest, velika je junos!avenstva kao faistoidne formacije.
Ali to su za sada vie naklapanja nego stvarna situacija. Inace, ako
govorimo o faizmu i faizmima, ja bi pojam "faizmi" upotrebio u
koje tom pojmu daje Sejmur Lipset da faizam nije
neto to bi se moglo smesti ti na levicu, centar ili desnicu (to razve-
seliti Jau), nego je kancerogenog delovanja
sistema 20. veka. U tom smislu moglo bi se razgovarati da li je u Jugo-
slaviji faistoidnost ili ne kao faistoidnost levice.
Ali poto su se u savremenom prostoru levica, centar i
desnica mnogo ispomeali, verovatno to i nije svrhovito pitanje.
Ja sam upotrebio izraz faizam i faistoidno da bi ilustrovao pome
ranje ka korporativizmu. Udrueni rad je u stvari korporativizacija na
199
klasnom nivou. Sada se to samo pomera na nacionalno. Tako bar ja
na to gledam.
Miha Imam kratku zamjeru na upotrebu faizam. Nai
me kao metafora u jednoj ovakvoj diskusiji u kojoj svi manje vie govo-
rimo u formulama. ta ie prihvatljiva. odmah kad bi ili
da pravimo istorijske poredbe. recimo italijanskog faizma,
nacizma i tOl!a, to se pojavljuje na Balkanu, mislim da bi
se vrlo brzo pokazalo da tih drutvenih sistema postoje veoma
velike razlike. Ja sam se neko vreme bavio
partijske i tradicija. i tu se pokazala jedna vrlo interesant
na stvar. Oni ki pisci. koji su u 30. i 40. godinama vaili za
partijske pisce. za pisce, pisali su literaturu koju po svim
kriterijumima moe da se svrsta u .. blut i boden"
literaturu, u literaturu koja je za zemlje u kojima je nastao
nacizam, za Austriju. itd.
l drugo, jo jedna primjedba. Lev je rekao da je kriza SOCijalizma po
vezana sa djelovanjem sistema i ja se naravno slaem sa tom
tezom. je jedna druga teza koju i ja
zagovaram, naime. da bi ta kriza mogla da se mijenjanjem
sistema. ako uvedemo parlamentarnu demokraciiu
u kojoj biti dom i dom naroda, ti problemi nestati. J a
mislim da to nije istina. Mislim da nije da u Jugoslaviji postoje
II Jugoslaviji i u Evropi - socijalizmi. To je plod dugih
historijskih procesa. historijskih tradicija jer prije svega ako diskutiramo
o tim stvarima, moramo i o tradicijama, koje su proizvele soci-
jalizam na teritoriji Balkana.
Lino Veljak: Htio bih se samo osvrnuti na zadnju ovu Mihinu tezu o
viepartijskog sistema kao pu ta automatskog rjeava
nia nastalih problema u Jugoslaviji.
Suglasan sam sa tezom da parlamentarizma, da tako kaem,
gradanskog tipa ne bi samo po sebi nita garantiralo.
ne samo da ne bi garantiralo. nego bi pod nekim pretpostavkama moglo
imati izravno kontraproduktivne efekte. U svakom ta stvar
ostaje otvorena. Da li bi imalo pozitivne efekte ili negativne to ovisi o
onome, to je bitno. a ono to je bitno jeste duhovna klima u kojoj se
odredena modifikacija sistema vri. Da ne anticipiram svoj
referat. ovde bi se samo na jednu napomenu. U situaciji koja
bi bila obiljeena procesima nacionalnih homogenizacija, do
Io bi tek do evidentiranja onoga to je ionako prisutno, odnosno do
obnove situacije koju smo na ovim prostorima jednom imali. ;-.Je
ovdje prisu tni, neki koji su ivjeli prije nas.
:\aprotiv u nekoj situaciji, u situaciji obljeenoj rastaka-
njem homogenizacije u takvoj situaciji pluralizam bi mogao imati i
pozitivnu funkciju u smislu poticanja razaranja homogenizacijskill
procesa,
200
I
l
1
12.
Jaa Zlobec
Prispevek za diskusijo
. Veoma" je nezahvalno nastupati poslije toliko predgovornika jer
Je _takorecI sve bilo ali ipak na kratko jo
nesto ka:atl. PnJe toga bih samo dao opasku na Linovo izlaganje.
Imam vec preko glave tog argumenta da se sa onih 10 mravih godina.
kao parlamentarne demokracije u staroj Jugoslaviji, dokazuje kako bi
se.to sve ponovilo isto. Pa ipak se u tih 60-70 godina neto pro-
miJenilo I na ovom tlu, ne samo drugdje u Evropi.
A drugu opasku bi dao na \1ihc u wzi sa ,.B1ut und
Boden" literaturom, sa jedmm parafraziranim Preerno\'im stihom.
Pusti \!ika Kranjca petI.
Sad ka ozbiljnijoj ,tvari. Sa velikim sam zanimanjem reJe-
rate. mogao zbog posla sudjelovati vrijeme ovdje. L veLi
s. tehtovlma sa Kosova mislim Ja je strahuvito taj
Cjelokupan dopnnos jer je recimo jedna teorija o pot-
puno pala u prazno, a jo vie mi se vano da se nastupa sa kon-
kretnim podacima, brojkama i analizom tih podataka, iako svi znamo
da je stvar, ja mislim da je prvi preduslov za
pocetak bilokakvog tolerantnog razgovora o poloaju i odnosima na
relaciji Kosovo-Srbija-Jugoslavija. Da se ipak vratimo na Kosovo.
Prije nego to iznesem nekoliko svojih skromnih misli, koje biti
na akademskoj razini mojih sugovornika, rado bih rekao, ne znam,
katkad da na razgovor u jednim apsolutno
nenormalmm uslOVima. U nenormalnim uslovima u smislu da mi raz<Jo-
sa jedne ljubljanske pozicije ovdje sa kolegama koji iveO u
Jedne U ovom momentu sjedi na stotine nji,
hovill sunarodnJ3ka u zatvorima zbo<J stvari zbo<J kOJ'ih ovde ne bi ili
. k o '"
m od suca za prekraje. U tom trenutku ljudi su u Makedoniji
na pet, deset godina zbog stvari. zbog kojih bi morali biti ba
kO,ii stoje na drugoj strani barikade. To ne govorim iz jednog mora-
nego zbog toga, da mi svi vidimo da postoji jedna nenormalna
Situacija u kojoj je teko na akademski gledati na stvari.
. V me ne zanimajo zgodovinski prepiri, kaleri narod
vecJo ivljenja.na Kosovu, ker je samo teh pre-
pirov katastroflcno III zastavIJeno nujno kot boj do iztrebljenja. Gre mi
201
zato, da se enkrat pogovorimo o tem, da ne moremo celega
naroda obtoiti kontrarevolucije. e pojem sam je ostuden in vzet iz
arzenala starega besednjaka. Predpostavlja pa militari-
predstavo socializma. Predpostavlja da je socializem
permanentna revolucija, oziroma kot so rekli nai teoretiki, revolucija,
ki in je zato seveda vseskozi nevarnost kontrarevolucije, ampak
revolucija. ki ves kakrenkoli prehod v normalno
civilizirano, ne e civilno drubo .. In ko imamo enkrat to logiko
kontrarevolucije, se potem nujno to stopnjuje do absurda, tako da dobi-
mo na eni strani plemenite in svobodoljubne rtve, na drugi strani pa
posiljevaIce, morilce, poigalce in faiste, na koncu pa kot vrhunec
neljudi.
Posledice te verbalne eskalacije so e dosti huje, kot si ljudi
misli. bi o tem obirneje, omenil bi samo zadnje direktne
dejansko teh verbalnill ekskalacij. kot sem e prej omenil.
Poloaj v Makedoniji je grozijiv. visoke zaporne kazni obsojajo
ljudi samo zato, ker so protestirali proti zapiranju ol v materinem jezi-
ku. Sem zdaj jaz kriv in hudoben, mi ob takem ravnanju pril1ajajo
na misel kaj prijazne zgodovinske paralele, recimo s poigom slo-
venskega kulturnega doma v Trstu. Ob tem kar se dogaja v Makedoniji,
noben jugoslovanski intelektualee ne bi smel Ne samo, da
makedonske oblasti nepopravljivo in mednacio-
nalne odnose, ne samo, da flagrantno krijo ustavo, zakone in medna-
rodne obveznosti Jugoslavije, e hladnokrvno sekajo v ivo tkivo
albanskega v svoji republiki.
Da ne born samo bolj ali manj ponavljal tega, o so pisali in
govorili briljantno e drugi, bi sebi in drugim rad zastavil nekaj vpra-
anj. Albanska inteligenca na Kosovu (ko govorim o albanski inteligen-
ci, ves mislim seveda na kosovsko albansko inteligenco, da ne bo
nesporazum ov) je prisiljena nenehno odgovarjati na obtobe,
vati podtikanja, posploevanja itd. To jo nujno peha v narodno obram
bno pozicijo, v homogenizacijo, skratka in zouje polje njenega
razmisleka. Zato se mi zdi neogibno to, imenujmo jo obrambno
fazo. Preiti bo treba v aktivno vizijo prihodnosti, vanalizo zrno t in
napak tudi albanske gospodarske in kulturne oligarhije na
Kosovu. Se pravi, da mislim, da je reitev v tem, kar tako marljivo
in lucidno na kolega Maliqi. Ker zgolj zoperstavljanje Srbom ne
vodi nikamor, to je ki je smrtonosen za oba rokoborca.
Drugo vpraanje, ki mi ne da miru, pa je dananji poloaj srbske inte-
ligence. al mi je, da kolega iz Beograda ni tukaj, pa bom vseeno
to temo. Gre za to, da jc zlasti srbska inteligenea dolga
leta utirala pot dananjemu enostranskemu in agresivnemu
uradne srbske politike do Kosova.
r-
I
l
Prav srb ski intelektualci so inavgurirali najbolj emotivne aljive
bele stereotipe o kosovski travmi. In to od pesnikov, se spomnimo
izjave Milana "Gospoda, ja vam ne verujem, mi smo u
ratu," pa do akademikov, se spomnimo samo gorostasnih izjav Mihaj-
..
Kako je da neka razumnika elita, ki sem jo vedno visoko
cenil, l all ko _tako scela pade v najbolj cenene oblike nacionalnega ro-
mantizma? Ce se milo izrazim. Od vedno sem bil da sodob.
nega intelektualca dve lastnosti, brez katerih izgubi svoj
habitus, to sta zavest o individualnosti, ki je edini moen okvir za inte-
lektualno delovanje, in pa skepsa. Predvsem skepsa do in za vse
veljavnill resnic.
Kaj naj si mislim o intelektualcu, ki se odreka ravno individualizmu
in skepsi, ki vzklika z mnoico in verjame, daje vsa resnica skrita v treh
pogromakih parolah. Ta pomislek je e toliko bolj ker lahko na
podobne aberacije naletimo tudi pri dobrnem delu albanskih, make-
donskih in hrvakih intelektualcev. O slovenskih bi lahko govoril pose-
bej, o stanju, ko slovenstvo postaja najviji cilj in ideal, ko so
pripombe na gentilizma e razlog za poskuse ekskomuni-
kacije ipd. O Slovencih bi ob kakni drugi prilonosti
razpravljali.
Stvari so zapletene, danes povsod po svetu prihaja do renesanse
nacionalnega, svoj dele k temu je pridala tudi anaciona1nost oziroma
nadnacionalnost partije v Jugoslaviji, ni preprosto razsojati
o tem, kot sem e prej govoril, ni preprosto potegniti mejo med nacio-
nalnim in e zlasti, ker je bilo toliko zlorab na ta
z ene in druge strani.
Ampak preprosto morali se bomo navaditi posluati argumente drug
drugega in razumeti tudi tujo ne samo svojo. Bojim se, da v
resnici ni zanimanja, pravega zanimanja za probleme drugih narodov v
tej skupnosti, v kateri ivimo mene ni vpraal,
v njej iveti; Kreft si jc je zato zbral, ker mu druge niso ponu.
dili. V tej skupnosti ivimo in bo vsak videl samo svoje probleme, in
vsak ima te probleme zelo hude. potem bodo ti problemi zmerom samo
e
203
j
13.
Lino Veljak
Teze za raspravu o Kosovu, Srbiji
i Jugoslaviji
Prethodna napomena
Prve tri teze pretendiraju na to da u saetom - i nuno
obliku iskau jedno geneze problematskog Koso-
vo-Srbija-Jugoslavija te aktualnog stanja toga preostale su teze
elaboraciji pretpostavki uspostavljanja perspektive smislenog
izlaska iz stanjao
Jo
Korijene sadanjeg stanja zemlje, napose pak Koso-
vo-Srbija (-Jugoslavija) valja traiti u relativno davno minulom vreme-
nu koje negdje pred toga vremena,
obiljeena prividnim radikalnim od rezidua tzvo dravnog
socijalizma. iskazuju se - u svjetlosti nadomjetanja inicijalnih pokuaja
izgradnje integralnog samoupravljanja liberalizacijom te
demokratizacije - decentralizacijom, ideetatizacije -
reetatizacijom kao godine u kojima su pale sve bitne odluke,
se konzekvencije iskazati u aktualnom stanju. Kada su problemi proiza-
li iz spomenutih nadomjetanja razrijeeni internacionalnom stabili-
zacijom uspostavljenog stanja (koja je s obzirom na svoju zamjetnu
obiljeenost regresivnim solucijama ponegdje definirana i kao "biro-
kratska kontrarevolucija ") u osnovi je dovren proces konstitucije repu-
blika kao nacionalnil1 dravao Temeljne dvije rezultata toga
procesa neposredno lee u osnovi problematskog Kosovo-Srbija:
s jedne strane nacionalna drava srpskog naroda obuhvatila je tek dio
jugoslavenskih gradana srpske narodnosti s druge strane -
da se Kosovo de facto konstituiralo kao poludovrena nacio-
nalna drava albanske narodnosti u Jugoslaviji - preostaje
da je brojna narodnost jugoslavenskih Albanaca ustavno-pravno gledano
neravnopravna u odnosu na junoslavenske nacije utoliko to de iure
nema svoju nacionalnu eravu (naime. tiranska monstruozna tvorevina
ne moe se smatrati nacionalnom dravom jugoslavenskih Albanaca _
a ako ipak moe, onda odatle slijede sasvim jasne konzekvencije): ta
205
nipoto ne vaenje ocjene o neravnopravnosti Srbije
u odnosu na druge republike
Ustavom iz 1974., ZURom i onime to ih je intencio
nalnom stabilizacijom uspostavljenog stanja, Jugoslavija se pretvorila
u elementima refeudaliziranosti obiljeen konglomerat nacionalnih
drava doaovorne ekonomije i autoritarno osmopartijskog sistema.
Kada se naeg dalj
njeg odravanja uspostavljenog stanja (pri u naem kontekstu
nije presudno veoma - pitanje o tomu valja li tu
pripisati strukturalnim uzrocima ili ipak prvens::,eno
nedoraslosti nosilaca i privrednih odluka), socIjalne
u nerazvijenim dijelovima Jugoslavije dosegle su razmjere koji
su preli granice tolerancije: eksplozija je izbila upravo na Kosovu, ali
ne u formi socijalnog bunta, nego u obliku zalltjeva za dovrenjem pro
cesa konstitucije nacionalne drave ("Kosovorepublika "), zahtjeva
koji je s pravom okarakteriziran kao kontrarevolucionaran, naime s
onim istim pravom s kojim se nadomjetanje integralnog samouprav
ljanja liberalizacijom a demokratizacije
smije definirati kao proces (preventivne?) kontrarevolucIJe. Forma kOJU
je bunt 1981. poprimio na Kosovu vjerojatno se :nan.i'
pulaciji (pri barem privremeno treba OStaVItI po stram pItanje
da li glavni subjekt te manipulacije valja traiti u kosovskoj birokratsko-
vrhuki ili negdje drugdje). No, ta forma nipoto nije
daljnji razvitak situacije pokazuje daje ona predstavljala
nu kariku u lancu zbivanja to su doveli do sadanjega (barem na izgled
bezizlazna) stanja.
3.
,.Kosovska kontrarevolucija" nije dovela tek do
nacionalnih odnosa na Kosovu i do toga da s Kosova odlazi tko god
moe (to se reducirano tematizira kao . problem iseljavanja Srba i
Crnogoraca"): ona je posluila kao ferment zaokreta duhovne i poli
situacije u Srbiji. Produkt toga zaokreta vidljiv u smanjivanju
(ako ne i u uklanjanju) kvalitativne razlike Beograda, nekada
centra slobodarske. antiautoritarne i od mitomanije
slobodne jugoslavenske misli i duha. te nacionalno homogeniziranill
uskogrudih sredina (obiljeenill tek ili manjim otocima otpora
uskogrudosti, otocima su u Beogradu oduvijek imali svoje
uporite) doprinosi tek izgleda ireverzibilne refeudali
zacije jugoslavenskog drutva, kao i njegovoj rebalkanizaciji
206
j
i u - samo prividno .suprotstavljenoj verziji reprovincijalizacije sred.
nJoevropskog tipa). Cak ni nesumnjiva tjeskobnost poloaja srpskog i
crnogorskog ivlja na Kosovu ne moe umanjiti odgovornost beogradske
lijeve inteligencije (o kojoj historija pravorijek) to je izau.
?ila inicijativu, dopustivi da proces nacionalne homogenizacije
mtelIgenC!Je pod patronatom dominantnih politokratskih struktura
odmakne u tolikoj mjeri da prestaje biti evidentnom razlika
Beograda i onih centara u kojima je ta homogenizacija bila izvedena na
valu konzervativnog zaokreta 70ih godina. Tu odgovornost
da se dio te inteligencije i sam aktivno uklju.
CIO u homogeruzacIJske procese. odabravi saveznitvo ne samo s tra.
(pa i sasvim segmentima inteligencije,
.. i god solidarnost s najkonzerva.
tlvruJlm strujama. umjesto da - kada nije bilo snage
za onemogucavanJe zaokreta - barem ostane pri moralnom odbi.
janja sluenja hegemoniji. Kada se ukazuje na tu historijsku
odgovornost. je ipak naglasiti da nitko u Jugoslaviji nema
pravo da IZ nJezma konstatiranja izvodi bilo kakve
niti da tu konstataciju s prizvukom moralne presude:
nitko. naime. nije sebi svojim djelom izborio pravo na to. Ta konstata.
cij.a ima jedino ukoliko je sa aljenjem i uz priznavanje
SVih prethodnill zasluga, te ukoliko je idejom obnove onoga to
je zaokretom iz sredine 80ih godina izgubljeno. -
4.
Konstatirani zaokret nipoto ne opravdava hornoaenizaciJ'u
'1 o o
nosI dosadanjih otpora nacionalnim homogenizacijama, bilo nako
u ,Jedinstvene frontove" intelektualnih i poli.
t1cklh snaga u vlastitim - prethodno u osnovi homoaeniziranim
sredinama, bilo pak stvaranjem tzv. neprincipijelne koalicije na anti.
srpskoj liniji. Takva bi solucija ireverzibilno zatvorila perspektivu smio
s;enog izlask.a iz stanja u kojem smo se zatekli. U pogledu kompleksa
Kosovo-:-Srblj3 napose teke posljedice mogla bi imati homogenizacija
kOJOJ bl se podvrgao onaj nacionalnoj mitomaniji suprotstavljen dio
i demokratske inteligencije iz redova albanske narodnosti.
5.
Scenariji razrjeenja kompleksa Kosovo-Srbija-Jugoslavija
brojni su i matoviti Odbace li se ekstremna rjeenj.a, poput onoga to
ga nudi koncepcija Kosova (u okviru Velike Albanije ili
izvan nje) ili - javno koncepcija genocida nad albanskim
stanovnitvom, preostaje niz naizgled prihvatljivill i vie ili manje racio.
207
L
nalnih rjeenja, za koja, medutim, nije jasno to bi kvalitativno dopri-
nijela boljitku Jugoslavije u cjelini i pojedinim njezinim dijelovima:
tu spadaju kako rjeenja koja se podvode pod sintagmu
Jugoslavija", tako i rjeenja koja perspektivu vide u raspadu zemlje,
raspadu to nuno vodi stvaranju autoritarnih dravica rumunjskog,
albanskog ili pak turskog i singapurskog tipa (da ne spominjemo jo i
libanonski), S onu stranu svih tih solucija, izlaz iz stanja
valja potraiti u otvaranju povijesne perspektive smislenog opstanka na
razini civilizacijskih tekovina epohe.
6.
Smisleni opstanak na razini civilizacijskih tekovina epohe moe se
tematizirati u terminima demokracije, pravne drave, civilnog drutva,
slobodnog trita. bilo tako da se posebno istaknu neki od navedenih
momenata, bilo pak tako da se oni formuliraju kao organska cjelina
bi realizacija nadmaivanje nacionalnih dioba, autoritarnih
populizama. regresivnil1 tendencija i rasula. te dostojanstven ulazak u
2 L Svaki od tih momenata, oslobodi li se fetiiziranja i hipo-
staziranja, doista moe sudjelovati u izgradnji pretpostavki za smislenu
nadmaivanje stanja. li se samo pa jedan od njih,
pravnu dravu, do da se tu ne radi tek o
nego o nunoj pretpostavci. Alternativa pravnoj dravi u okviru epohe
jest, naime, bespravna drava, a s bespravnom se dravom tragedija
Kosova (koja nije tek tragedija srpskog i crnogorskog ivlja u tOj pokra-
jini) i tragedija Srbije (da Jugoslaviju privremeno moe
jedino perpetuirati i No, svi navedeni momenti (kojima moe-
mo pridodati i jo neke, npr. pluralizam, o kojemu se u novije
vrijeme tako mnogo a i tako govori) sami po sebi
jo nisu dovoljni za razrjeenje aktualnog stanja Kosovo-Srbija:
svi su oni prisutni u Sjevernoj Irskoj ili u Baskiji, a ne vidi se po bi
se npr. sjevernoirsko moglo nekakvom
Potrebno je. dakle, jo neto vie od maksimalnih dosega
epohe.
Pitanje, prema tomu, glasi: to je to to irever-
zibilno pretvaranje Kosova u Sjevernu Irsku ili i njezin
pandan, Nagorni Karaball') U odgovoru na to pitanje ovdje se valja
na ono to inteligencija moe uraditi na stvaranju
onih preostalih pretpostavki, nesvodljivih na maksimalne dosege
ske epohe (ali i unutar nje. ima li se u vidu primjer
ratovima uznemiravane multikonfesionalne
208
vienacionalne vicarske, koja danas slui kao standardan dokaz
nosti opstanka jedne vienacionalne dravne tvorevine).. To to inteli-
gencija moe uraditi (ili stvaranju moe pruiti odlu.
poticaj) samo po sebi vjerojatno nije dovoljno, ali je mnogo
no to bi se to dalo na temelju neke mehanicisti-
ili slike svijeta.
doprinos inteligencije (naravno, ne inteligencije kao takve, nego inter-
ili transnacionalno usmjerene inteligencije,
?d i nacionalno-mitologijske proven-
IJenCIJe) sastoji se u stvaranju duhovne klime u kojoj je
manipulacija nacionalnim momentom. zato jer je taj moment sveden u
svoje prave dimenzije, pa se moe tematizirati tek kao privatna stvar
autonomnog pojedinca, a ne kao temeljna Pod
pretpostavkom takve klime pozivi na nacionalno okupljanje, na podo-
zrivost spram .. onih drugih h, pa i na gajenje nacionalne super-
iornosti imali bi anse. na djelotvornost koliko i uvje-
ravanje stanovnitva ili Poljske da ivi u najboljem od
svjetova.
8.
Osnovna pretpostavka za stvaranje poeljne duhovne klime sastoji
se u razaranju ideje i prakse nacionalne homogenizacije, u otklanjanju
saveznitava s tzv. birokracijom (napose s njezinim "nacio-
nalno osvjetenim" frakCijama, pogotovo ako su one nosioci socijalno
i retrogradnil1 tendencija), u diferenciranju od tradicionalisti-
i konzervativno nastrojenih dijelova inteligencije uz istodobno
odbijanje sudjelovanja u artikuliranim diferenciranjima onih
to misle ili to su ocijenjeni kao pogodan objekt diferencija-
cije. Rastakanje nacionalnih frontova tamo gdje
su oni na djelu i (posredstvom javne upotrebe uma)
njihova daljnjeg irenja stvaranje novih frontova, frontova
osporavanja i opovrgavanja nacionalizma u vlastitOj sredini i istovreme-
nog ujedinjavanja svih onill koji se odupiru nacionalnOj homogenizaciji
i koji su spremni da se izbore za Jugoslaviju po mjeri
ka, ne po mjeri ove ili one nacije, koji iriti uvid u to da svaki
pokuaj odmjeravanja Jugoslavije po mjeri vlastite nacije neumitno
zavrava u spoznaji njezina gu bitnitva i fundamentalne
(kako to zorno demonstrira komparacija argumentacije to je u prilog
teze o nepovoljnom poloaju vlastite nacije iznose hrvatski, slovenski,
srpski, albanski i svi drugi nacionalisti)
209
9.
Besmislen je svaki razgovor o kvalitativnom nadmaivanju
stanja dok se - na prethodno pretpostavkama - ne stvori
situacija u kojoj srpski socijalisti svoju poziciju bliom pozi-
ciji albanskih socijalista i im biti blii - negoli poziciji srp-
skih konzervativaca: to je situacija u kojoj obrnuto, albanski demo-
kratski nastrojeni intelektualci biti na isto tako nastrojene
srpske intelektualce a ne na etnocentrike ili neostaljiniste iz redova
vlastite narodnosti. No, za to je potrebno stvoriti situaciju u kojoj
npr. slovenski socijalisti biti blii srpskim, hrvatskim, makedonskim i
svim drugim svojim jugoslovenskim istomiljenicima nego bilo kojim
usmjerenim svojim sunarodnjacima. U takvoj situaciji
jugoslavenski" razgovori bili bi obiljeeni grupiranjem svih. primjerice,
liberala (iz koje god one sredine dolazili i kakvu god nacionalnu pri-
padnost iskazivali) nasuprot svih drugih neistomiljenika, a "srpsko-
-slovenski", "slovensko.hrvatski" ili "albansko-srpski" knjievni razgo-
vori nacionalnih delegacija postali bi stvar jedne iracionalne i zauvijek
nadmaene prolosti. Korak u smjeru stvaranja takve situacije mogla bi
predstavljati nova jugoslavenska okupljanja svih intelektualnih snaga
spremniti da se odreknu nacionalnih, i tomu
predstavnitava i da se u vlastitim sredinama (ali i na
planu, ne granice Jugoslavije, nego
Jugoslaviju kao nerazdvojan dio Europe i svijeta) bore za
od nacionalne mitomanije i ludila. Okup-
ljanja te vrste nisu kao okupljanja nacionalnih, ili
pokrajinskill reprezentacija, ali ona se u moraju osloboditi
i od iskuenja bilo kakvog sektatva, tomu da bude okuplja-
nja (u najirem smislu, uz
i i demokratskih (uz autoritarno-
intelektualnih snaga. Ne li u najskorije vrijeme do
intenzivnijill okupljanja te vrste. prognoza za Kosovo. Srbiju i napose
Jugoslaviju morat se intonirati krajnje
Diskusija
Lev Kreft: Zar je svetonazorska podela bolja od nacio-
nalne') Ne znam po bi okupljanje na nivou socijalizma bilo bolje
od okupljanja na nacionalnom nivou. Ne elim vie ni zbog koje ideje
ili okupljanja da se liavam neke druge pripadnosti, da jedno-
stavno smanjujem vlastitu izbora svega onoga to jesam i
to mogu biti. Ne elim da kao socijalista moram prestati da budem
Uostalom, jednom mi je blii srpski socijalista od slovenskog
210
konzervativca. a su mi (zavisi od situacije) blii srpski konzerva-
tivci od socijalista.
Lino Veljak: Teza o blizini i udaljenosti je teza koja naravno ima
ilustrativan karakter. Mislim da je situacija u kojoj se ljudi polariziraju,
kada se polariziraju, kada diskutiraju o nekoj stvari, takva da se ne
opredjeljuju po nacionalnoj pripadnosti, nego po istomiljenitvu,
da je to situacija koja ilustrativno pokazuje jedno poeljno sta,
nje. E a naravno sada kada bi odatle slijedilo da time to je netko slo-
venski socijalist pa onda on mora uvijek i u svakom trenutku biti blii
srpskim socijalistima to bi bio problem. Veoma je zamisljivo da
srpskim socijalistima kao i slovenskim bude takvih bedaka sa koji-
ma razuman sjesti za stol, a kamoli da se bliskim.
Sasvim je opet da ljudi iz iste ili druge destinacije koji su na
dijametralno pozicijama biti jo uvijek u intelektualnom
ljudskom itd .. smislu dostojni potovanja. To ne
to. je dakle o jednoj ilustrativnoj tezi. a ne o tome da
se sad dijelimo po svjetonazorskom pogledu. ono o sam
govorio u smislu jugoslavenskill okupljanja tu su upravo okupljanja koja
bi morala nadmaiti svaku svjetonazorsku podjelu. Jedini kriterij tu
bi morao biti, i zato sam sa time i zavrio, razum u smislu nadmaiva-
nja i tome destruktivnill uglova
gledanja.
Nikolle Berishaj: Malo prije sam govorio o ekskluzivnoj realnosti
pojedinca u sklopu nacionalnog. Isto se ovde postavlja pitanje eksklu.
zivne lojalnosti, pojedinca u odnosu na stranku. Da li da se okupljamo
oko nacionalnog ili oko jedne stranke. Gde je onda autonomnost poje.
dinca, u celom tom organiziranju, odnosno gde je taj individua kao
vrednost u znacima navoda najhumanijih sistema, zato se sla-
em sa drugom Kreftom o odnosno o
izbora pojedinca.
Moramo shvatiti da je prolo vreme odricanja kao dokaz pri-
padnosti nekome ili
211
L
14.
Vlasta
Posilstvo po albansko
(Poskus interpretacije fenomena
posilstva na Kosovu)
Problem posilstva je v Jugoslaviji dobil dimenzijo
v primeru "posi1stva po kosovsko", ki je obravnavan kot "nacionali,
ni delikt" in ne, kakor se je to zgodilo v zallOdni Evropi v zadnjih
desetletjih, kot problem, ki ga je postavil na dnevni red femi-
nizem. Paradoksalno se zdi ludi, da se je to zgodilo prav v tistem delu
Jugoslavije, ki ima (vsaj tako je domnevati, si ogledamo te-
vilke) najnije tevilo (prijavljenih) posi1stev.
1
Vendar sta to zgolj dva navidezna paradoksa, kajti govor o posil-
stvih na Kosovu se je pojavil v zgodovinskem trenutku
in na ki nima nobene zveze z "realnost jo" (pri tem
imava v mislil1 trdno, materialno, ali kako dokazlji-
vo "realnost"). Veliko bolj kot na "realnost" se ta govor nanaa na
nacionalne fantazme, ki zato niso mani realne in nimajo
manjega (realnega)
Do "politizacije" vpraanja posilstev je na Kosovu prilo ob
demollstracijah in protestnih zborovanjih ensk srbske in
narodnosti oktobra lani, ki so hkrati predstavljale uvod v
zborovanja solidarnosti v letonjem letu. Posilstvo je s tem postalo
svojevrsten iv, ki je hkrati z vsem drugim ritensko
pomen dogajanju na Kosovu sploh.
Vendar sta za govor o posilstvu na Kosovu ilni dve determinanti,
ki nastopata kot simptoma tega govora. Najprej to, da posilstvo sicer
fungira kot splona predpostavka prikazovanja nasilja na Kosovu, kot
Nasilje nasilja, vendar pa dokazni postopek s konkretnimi primeri vklju.
prvenstveno "poskuse posilstva". Hkrati pa vsebuje nek preseek,
to, da velja za njegov motiv "velikoalbanski nacionalizem,
separatizem, oziroma iredentizem". Ne gre torej za pravni,
medijski ali kak drug diskurz o posilstvu, kakrnega je zaslediti
v nadzorovalnih in kaznovalnil1 praksal1, ki definirajo in sank-
cionirajo posilstvo, za nek preseni diskurz, ki defi-
nira posilstvo (oziroma njegov poskus) kot dejanje, ki naj bi
bilo storjeno iz nacionalnih, oziroma velikoalbanskih
nagibov.
213
Dva diskurza o posilstl'lI
dojemanje tega fenomena poteka na dveh, medsebojna
komplementarnih Pni je zgroena obsodba neverjdno necivi-
liziranih, dejanj poivinjenih barbarov. In ta obsodba iz
svojega dojemanja zelo eksplozivne in
Nikakor se ne sprauje o .,realnosti" ali celo o kakrnih koli
podatkih ali drugih razlagah, ter podatke in/ali razi age vnaprej vsrkava
v svojo sliko obdolevanja, ki je seveda e sama na sebi realna. Drugi
dojemanja fenomena (poskusov) posilstva pa e v prvem koraku,
a priori sploh ne verjame "pravljicam" o (poskusih) posilstev,
skua nekoliko bolj razumsko ,pristopati do teh dejanj (in dogodkov)
in zahteva dokazila otipljive pokazatelje, podat
ke, strokovne obdelave ., ), na osnovi katerih ele "sklepa" o
nosti" teh dogodkov.
Ker so dostopni podatki takni, da ne ponujajo monosti
nega sklepanja o trditev" glede (poskusov)
posilstev kot tistega. kar bi zadostovalo za to. da se ,.kosovski proble-
mi" tako prav okrog posiljevanja, se pri takem doje-
manju ponavadi pojavljajo bolj ali manj izraeni dvomi. 2 Na mesto
apriorne obsodbe dehumanizacije in neciviliziranega ja se postav-
lja sum v ponujeno optiko ali celo le-te. Tisti, ki v prvem
naziranju nastopajo kot "krivci", "ivali", "barbari", se v tem drugem
ponujajo v podobi "rtev" , .,zmanipulirancev" ... bi za prvo doje-
manje lahko dejali, da je nekakna in terpretacija, sklep brez "material-
ne" utemeljitve, pa bi za drugo veljalo zapisati "obratno". da
gre vseskozi za utemeljevaI1je, iskanje materialnih vzrokov, kazalcev ... ,
ki pa se nikakor ne more prebiti do ravni interpretacije. do nekega eks-
plicitnega sklepao Vedno se mu zatika in ponavadi v trditvi o
nesmiselnosti govOIjenja o posi!stvu (poskusu le-tega) kot (velikan-
skem problemu, zaradi katerega bi nek narod ali celo narodi
vztrajali pri revolucionarnih prijemih, ki skorajda e mejijo
na napoved vojne.
Toda kakor koli e, "materialni" dejstvi v tem oziru sta vendarle
dve: da kljub drugemu umevanju e vedno obstaja tako revolucionarno
angairanje mnoic kot tudi ne povsem racionalna utemeljitev lete, ki
se steka v posilstvu (poskusu le tega). Kaj torej')
za bistveni, e prej nakazani preseek posilstva "po albansko" (po-
skusa le-tega), torej za pozicijo domnevnega posiljevalca, ki da je
", . "velikoalbanska" in "iredenti-
- velja. da je obenem tisto. kar najbolj dva predstavljena in
v Jugoslaviji umevanja ter (in kerl da je nedosegljiva za
racionalno argumentacijo. Prav sem bi torej kazalo postaviti mesto
ncstrinjanja. ocenjevanja. morda tudi mesto, ki ponuja e
214
kaj mesto, s kate rega bi se morebiti dalo razvoziati tudi nekatere
druge in ne samo teh kosovskih ini ali srbskih zdrah.
Teza tega zapisaje naslednja: izjava/e o posilstvu (poskusu) iz nacio-
nagibov je absurdna. nesmiselna samo toliko.
kolikor jo iz diskurza. kjer je nastala, prevajamo v nek drug diskurz.
Za ta drug diskurz je da izhaja iz govora o
posilstvu (ki temelji na "spolnem razmerju ") in predpostavlja
ni" in motiJ! posilstva, ki naj bi bil v zadovoljitvi "spolnega
nagona" (seveda mokega). Natanko s te pozicije nekomu ne gre v
da bi lallko nekdo (moki) posiIii nekoga (ensko) zato, ker ga
(je) ,.nacionalno ne prenaa".
Vend ar se tudi prvega dojemanja posilstva
ga) ne tako od govora o posilstvu, kakor se zdi na
prvi pogled (oziroma s pozicije "razumske" interpretacije posilstev),
Prvi je "prevedijiv" v drugega samo, kolikor imata oba isto
in sta drug za drugega konsti tu tivna. Prvi je konsti tu tiven za drugega s
svojim presekom poskus), drugi pa za prvega kot nje-
gova negacija (ne more obstajati motiv, pa zgolj
"normalen ").
posiistvo"
Da bi mogli bolje razumeti tovrstno "prevajanje". ki je obojestran-
sko. si bomo dovolili kratek ekskurz v pravno definicijo posiIstva in
skuali povzeti nekatere temeljne sodnega postopka proti
storilcu posiIstva.
Za drav. v katerih velja posilstvo za kazenski prestopek, je
da je opredeljeno kot spolni odnos mokega z ensko brez
njenega "pristanka", vendar pa je v drav tudi, da ta
moki ne more biti njen zakoniti mo (posilstvo v zakonu v pravnem
diskurzu ne obstaja tudi v nobenem od kazenskih zakonov republik v
Jugoslaviji, razen v slovenskem).3
je pravna definicija posi!stva relativno preprosta, pa so zakon-
ske procedure, v katerih se obravnavajo primeri posi!stev, kompleksne
strukture, skozi katere se_ proizvede vrsta materialov. ki segajo preko
preiskovanih dogodkov . Ce povzamemo nekate re preisko-
valnih in sodnih postopkov v primerih posi!stcv, potcm bi lahko izpo-
stavili predvscm naslednje .
I Procedura v primeru posilster v zakonu nima primerjave v kazen
skem pravu v ko normalna procedura ni samo vzpostavitev name-
nov (motivov) nasiljevaica. pa nameni njegove rtve.
2. Procedura v nobeni ne domneva. dj je namen mokega
- imeti spolni odnos - je vpraanje, ali je nan1eraval
z partnerjem.
215
3. je posiljevalec resno veljel, da enska prostovoljno pristaja na
(ne glede na to, kako nerazumna je bila ta vera), potem bodo
nameni (motiv') rtve tisti. ki bodo bo kaznovan ali ne.
4. rtev na preiskujejo zbistveno nim ciljem kot
stori1ca. Da bi ugotovili njen namen, ki je ob tej priliki vpraljiv, so vse-
vprek preiskovane njene predhodne seksualne izkunje, skrite elje
(dokazi so lahko npr. stil uporaba kontracepcije, zakonski
stan, nastop, obnaanje, ... ) in ne reakcije njenega telesa
na dogodek.
5. Prime rov torej ne toliko dogodki sami, preiskava se
noma ne ukvarja toliko s storjenimi dejanji kot z eljami rtve, pa naj
bodo e tako skri te in nerealizirane, in s poljem njihovega delovanja.
4
Medijski diskurzi o posilstvih pa dodatno podpirajo tovrst
no konstrukcijo posiljeva1ca in rtve, hkrati pa skoraj vedno sproduci
rajo tudi dve vrsti rtev posilstva: nedolne rtve (pod domnevo nepro-
miskuitetnosti, prevelike starosti, neatraktivnosti ali mladosti) in krive
rtve (prostitutke, .Jahke" enske .. .izzivalno"
ne ... ). Posiljevalec tako lahko nastopi v dveh podobah: kot zver, ki
napada nedolne rtve, ali kot ki kaznuje "kurbe" "
Posiljevalec je moki, ki spregleda (misrecognaise)
individuum. nad katerim lallko izvede svoj seksualni namen. Ce posili
svojo eno ali eno ,.nijega moralnega potem ni posilje-
valec.
S tega ho verjetno laje razloiti obe vrsti govora o kosov-
skih posilstvih, saj je e na prvi pogled razvidno, da so njuno
vendarle i pravni in medijski diskurzi o posilstvu, so v
primeru obsodbe posilstva s pozicij albanskega nacionalizma in ireden-
tizma pervertirani, v primeru dokazovanja njegove absurdnosti pa nada-
IjevanL
.. Nacionalisti " pasi lstvo
Oglejmo si e enkrat govor, ki obsoja "posilstva s pozicij albanskega
nacionalizma". Ena od njegovih osnov je prav gotovo tudi zakonska
definicija. ki priznava monost posilstva z
V sebovana je v srbskem kazenskem zakonu in sprejeta je bila v sklopu
dopolnil k srbskemu kazenskemu zakonu po letu 1981 (dve do tri leta
nazaj), ki veljajo za "celotno SR Srbije, s pokrajinama vred".
LalIko bi celo rekli, da je bila ta definicija ena od osnov za
poenotenje SR Srbije in pokrajin, saj je bila brez dvoma konstitutivna
za govor o posilstvih, ki je lanskega leta dal polet prvim
zborovanjem. Tako zdaj poleg posilstva (to je
definirano v poglavju Kazniva dejanja proti dostojanstvu osebnosti in
216
morale. Kazenski zakon SR Srbije), e definiranega v kazenski1l zakonih
republik in pokrajin. v SR Srbiji obstaja e poseben primer posilstva, ki
je pod naslovom Ugroavanje sigurnosti pripadnika drugog
naroda. narodnosti ili grupe napadom na polIm slobodu
61 cJ opredeljeno takole:
(1) Ko izvri silovanje, prinudu na obljubu. obljubu nad
licem. obljubu ili protivprirodni blud sa licem koje nije navrilo 14 godi
na. obljubu ili protivprirodni blud zloupotrebom poloaja, bludnu rad-
nju ili protivprirodni blud. na ili pod okolnostima koje izaziJ!aju
ili mogu da izazovu nespokojstvo ili nesigurnosti kod
pripadnika drugog naroda, narodnosti ili grupe se:
1. za silovanje, prinudu na obljubu. obljubu nad licem.
obljubu ili protivprirodni blud sa licem koje nije navrilo 14 godina,
obljubu ili protivprirodni blud zloupotrebom poloaja ili protivprirodni
blud upotrebom sile ili pretnjom da neposredno napasti na ivot ili
telo, kaznom zatvora od tri do deset godina.
2 za obljubu ili protivprirodni blud izvren nad licem
koje nije navrilo 14 godina ili upotrebom sile ili pretnjom da se
neposredno napasti na ivot ili telo tog ili njemu bliskog lica. kao i u
osobito tekom silovanja, obljube nad licem, obljube
ili protivprirodnog bluda sa licem koje nije navrilo 14 godina. ili protiv
prirodnog bluda, kaznom zatvora najmanje pet godina.
3. Ako je u iz stava l. ovog izvrena samo bludnja
radnja, izvrilac se kazniti zatvorom od jedne do tri godine.
Iz zakonske definicije je neposredno razvidno naslednje :
L posilstvo (in ostali .,spolni delikti ") so postavljeni pod kapo
nov proti nacionalnosti (narodnosti ali skupini):
2. zato so tudi postavljeni pod isti pomenski sklop kot kritev upo-
rabe jezika in pisave, napad na lastnino, skrunitev grobov, telesnill po-
koJb ali uboja pripadnikov drugih narodov, narodnosti ali
skupine:
3. "napad na spolno svobodo" 5 je implicitno definiran kot sredstvo
za doseganje drugih ciljev. torej je impliciran motiv kot .,se-
ksualni":
4. za vse oblike "nacionalisti " spolnill je predvidena v
za dve leti vija najnija kazen kot za spolne

zdaj primeljamo definicijo posiIstva,
sodnih procedur in medijske konstrukcije rtev in posiljeva1cev. ki smo
jih navedli zgoraj. z definicijo posilstva 6 z ireden
pozicij. potem lahko ugotovimo. da se logika diskurza o pose b-
nerr. posilstvu nekako premesti, in sicer v ozirill.
217
rteJ', stori/ec, Nacija
Najprej rtev posilstva ni enska. :cllsk.a nckc
/lOsti je to enska srbskc ali naCIOnalnostI). toreJ
nacionalna enska. enska je potemtakem podrejena Na-Rodnosti in v
skladu s to podrcditvijo funkcionira. Celo v pa;olah ensk',ki .. so
demonstrirale lani na Kosovu. je na mesto rtve stopila celotna NaCIJa.
V tej se pomen besede "posilstvo" premesti iz sfere. kjer domnev-
no funkcionira kot (nenormalen ) element normalnega "seksualnega
v sfero .,nacionalnih razmerij" in tu da!je.
objekt", ki funkcionira v poslistvu kot napacna
enska rtev)' je v primeru posilstva
enska druoe (srbske, nacionalnosti. Ker je motiv prav tako
. seksualni "motiv:' _
posilstvo je le sredstvo - bi to, v povezavI s pOJmI oblcaJnega
posilstvu (ki ima pravi namen. pa zgolj objekt), pom,enilo
da je enska druge nacionalnosti (srbske, rnogorske ) napacen objekt
tudi v prostovoljnem spolnem odnosu.
Za konstitucijo rtve v nacionalnem posilstvu je e neka
poteza. ki jo razlikuje od rtve posilstva. V diskurzu
posilstva je rtev in obr.avnavana
s predsodki. Njeno ,.potenost" je (koltkor m a priOri defimrana kot
.. nedolna" rtev) vpraljiva. Treba je preveriti njene namene, zgodovl'
no, eljo. Hkrati v bolj tradicionalnih drubah mo posiljene ene
sih sploh .. sprejeti nazaj". ker je so
tudi razloai. zaradi katerih enske zamkajo. da so bIle pOSlIJene. V
primerih posilstev pa je rtev vnaprej definirana kot
in nedolna. ker je nacionalna (enska) in ki ima apriorne atribute
(mati. sestra. v nasprotju s kurbo. v tem pogledu je seveda
to. da gre v diskurzu o posilstvih .za
posilstva (ali napad). ne pa za izvreno dejanje - s terrlJe zal:lk:ma tU?l
morebitna seksualna komponenta. ki bi lahko vsebovalo dejanje posil-
stva. kar se seveda ujema s tem. da naj bi imelo dejanje
motiv, ne pa .. seksualnega". Izvreno dejanje posilstva bi lahko prikli-
calo pravno definicijo. kar bi rtev izpostavilo podobnemu
postopku. kot ji pripade v .. ali
nem" posilstvu. potem bi se lahko izpostavtla celo kot "nenedoizna
rte\'.
Namesto preiskovanja motiva in seksualnosti rtve posilstva. ki se
dogaja v diskurzih o posilstvu, se v primeru
nih" posi!stev (poskusov le-teh!) preiskuje predvsem napadalca (naJvec-
krat pripadnika albanske narodnosti), ki ima a priori deviantno seksual-
nost in jo uporabi l' namcnc. Njegov motil' pa se v
iredentizmu, v "prcdhodnih izkunjah ", o kateril1 se
:?l 8
sodi na podlagi njegovega druinskega porekla ali kakega drugega znaka,
pedigreja. ki mu pripade pomen iredentizma.
Zanimivo pri tej prevmitvi razmerja med rtvijo in storilcem je tudi
to. da v posilstvu storilcu vnaprej ni priznana spo-
sobnost imeti seksualni namen, medtem ko se v pravnem diskurzu o
posilstvu to nepriznavanje obstoja seksualnega namena po
svobodni volji skoncentrira zgolj na mlaje od 14 let in na
tudi na zakonske ene (kolikor zakon ne inkriminira posilstva v
zakonu). V tem smislu mu je tudi nasploh zanikana/ni dovoljena izbira
seksualnega objekta (ki bi segal izven nacionalnih meja. kakor se zakon-
ski eni pripisuje zgolj razpololjivost v okviru zakonske zveze).
In tudi tu, seveda pervertirano. primera ne toliko dogodki
sami. kot skriti nameni storiica, pa naj bodo e tako
in nerealizirani (mesto. ki v diskurzu o posil-
stvu pripada enski-rtvj).
Toliko o obmjeni optiki, ki kae, da obstaja v drugi vrsti govorice o
posiIstvih na Kosovu. ki govori o Albancih kot rtvah, zrno resnice.
vendar samo toliko. kolikor ostaja v sklopu posilstva in
njegovega motin. Torej tistega. ki predpostavlja spolno razmerje in
konstituira poloaj rtve in storilca v posilstvu.
Po tem .. ohratu" bi iz dosedanjega prikaza lahko .. potegni!i" nasled-
nje sklepe'
l. rtve posi!stev ali poskusov posilstev na Kosovu. ki so "drugih
narodnosti", so v boljem poloaju, kot so ;l.rtve v drugil1 republikah in
rtve "znotrajnacionalnih ., posilstev, ker jim pripada konstitutivna
herojska nacionalna vloga in niso rtve preiskave njihove seksualnosti.
storilei kaznivih dejanj posilstva ali poskusa posilstva so po zako-
nu stroje kaznovani, bolj preiskovani in nadzorovani, kot so storilei v
drugih republikah ali storilei "enonacionalnega " ali "znotrajnacional-
nega" oziroma posilstva
8
3. ker diskurz o posilstvil1 oziroma poskusill
posilstev govori tega ne Jefinira) o "napadill s pozicij
velikoalbanskega ovinizma ali iredentizma" , lahko domne-
vamo, da so posiljene rtve Srbkinje ali deprivilegirani sto-
rilci pa Albanci 9
Vrnite!' Naroda
Sam prikaz premestitve pozicij ,.rtve" in .,storilca' nam sicer ilu-
strira ob eh "in terpre tacij" posi!stev. da so "-
rtve" (poskusov) posilstev z Albanci in to
podkrepimo z "realnostjo H tevilk in vpeljanega zakona o
nih deliktih, s tem e nismo pojasnili fantazmatske konstrukcije (posku-

sa) .. nacionalnega" posUstva. Ne obstaja zgolj en .,preseni"
element. ki je v "nacionalnem ", pa e drugi, in je "poskus" .
kar nam daje e monost interpretacije. Ce vztrajamo na
,.realnosti", potem se oba elemen ta, ki konstruirala poskus nacional-
nega posilstva kot fantazmatski akt, izgubita. _.. . .
rtev tega fantazmatskega akta pa per defiIlltlOnem ne more bItI
nobena .. realna Lenska ". le enska, ki je proizvedena v
nacionalitet. Gre torej za "nacionalno ensko" oziroma, kar je
za Narod. ki se je znael ali pa je v to, da je v p,?ziciji/
vlogi enske,rtve. Torej v poziciji, ki je zanj najbolj neznosna. Sele ko
problem (poskusa) posilstva na Plc;,st.avimo da gre fan-
tazmatski akt (poskus) posilstva Naroda, Je po naJl11em mnenju mo-
,.racionalno" Jojeti kompleks (poskusa) posilstva iz "nacional,
nih" ... velikoalbanskill" .. .ireden " ... nagibov ... nesmiselnost"
konstrukcije tovrstnega akta pa naenkrat dobi neke povsem racionalne
konture.
Od tod je e enkrat izpeljati tudi rabo "poskusa"
posilstva. Saj gre po definiciji za ,.spodleteli poSkUS".11 Vendar pa
prav ta .,spodletelost" poskusa posilstva bila in je ki je
rala nekaj njeno ne-spodletelost. naclOnalnega vodItelja,
Naroda stem seveda tudi Narod sam, ki si ga brez (njegovega)
sploh ni predstavljati znotraj danih zgodovinskih,
kulturnih verskUl in ostalih koordinat.
pozicijo Slobodana kot tistega mvkega, C.!)
prek katerega bo oziroma je ponovno vrnjena mokost enega Naroda, Je
od tod nekoliko bolj dojemljiva, Saj je kot kolektivni kot naro
da, tisti. ki z "zakonitim in
ensko pred posiljevanjem : se pravi tako vsako ensko kot
tudi ensko-Narod. Pogosto in parolo "Srbija se budi" bi
potemtakem lallko "preveJli" tudi kot Srbif.ja se ne pusti! ,jo posil-
jevati. Saj so/je nali/a svojega rnokega, svojega
Ponovila upri:::orilev
in gledano bi kazalo mitinge Srbov in
pa tudi Albancev na Kosovu in izven njega izpeljevati iz protesta Srbkinj
in na Kosovu lani. saj predstavljajo nekakno "rojstno me-
sto" dogajanj. Niso posilstva povezana z iredento in
iz nje izpeljiva, je iredenta postala ,.realno:t" ele z
no obarvanim ,. posilstvom oziroma poskusom posllstva. Iredenta se je
tako tudi neposredno povezala z zgodovino. Vpeljava .,poskusa posil-
stva" v .. naem primeru" v oziru
"zgodovinsko ponavljanje". ideolokI konstrukt, klje odknto
220
prevladoval vs aj v prvi tretjini tega stoletja v Srbov in
Je bIla predstava o Albancih kot .,divjih arnavtih" 1 2
Vojaki pohod 191:: 1913 prek Albanije je za Beograd (nekoliko
manj za Cetinje) pomeni! pravzaprav prvi spopad s kompaktnim (v
glavnem muslimanskim) prebivaistvom, ki je bilo na svojem "teritori.
ju:' V tem poloaju je bilo seve da povsem jasno, da ne
pndejo v potev prijemi in politika, ki bi na izseljevanje Alban-
se)e .dogajalo e v XIX. stoletju, ko je albanska manjina v
Jlh nllgraclJskih valovlll zlasti ,.oje" in .,june"
Srbije. Jasno je bilo. da od tod ne bo enostavno izseliti.
Zato je bil potisnjen v prvo bojno propagandni stroj takratlle srb.
Jrave ta je s delom na .. dehumanizaciji
Albancev" Slo je za recept. ki ga je kolonialna Evropa v tem obdobju
dobro obvladala. Albanci so v tej optiki postali bit ja, ki sploh niso spo-
sobna upravljati sama s seboj, nekakna vrsta, ki jo je treba bodisi uprav-
IJati-od-zunaJ ali pa iztrebiti. Seveda so z roko v roki s takno postavit.
vijo li tudi ukrcpi. ki so asimilacijo (= srbizacijoj Albancev.
Za dL V. specialista za ljudsko higieno, so bili takratni
Albanci npr.. .,goljavi i divjaki. ki so posedovali ciganske last-
nosti in spominjali na .,praljudi" iz predzgodovinske dobe, ki iz strahu
pred .ivalmi e vedno spijo na drevesih, na katerih se drijo s
r;omoCjO SVOJIh repov .. Albanci so po dr.
svoJe repe ohranili vse do XIX. stol et ja, ivijo pa v krvoskrunstvu (Blut-
schande). Kot je sicer v navadi. pri takill konstruktill pripade
mesto prav ellskam, e posebej pa spolnim navadam in obrazcem pri.
padmkov nekega naroda
l3
V tem intenzivne dehumanizacije
Albancev se je do skrajnih meja eksploatiral tudi npr. ,.podatek". da
priblino 50 Albank e pred moitvijo izgubi svojo nedolnost, kar
potem verino prepire, in kot posledico tudi krvno
Albanski moki pa naj bi poleg tega umirali v velikem te.
\'i!u predvsern zaradi spolnih bolezni ... 14 Skratka. Albanci so bili
b?disi zadnji .(in prvm .. evropski zamorci in / ali izgublje-
m SrbI. kl pa JIm Je treba pokazati pravnjo pot iz barbarstva. Prehod od
taknega ideolokega konstrukta. ki ima za encga od vogelnih kamnov
tudi domnevo o sploni spolni, moralni in d(ugi izprijenosti nekega
naroda. v argumentacijo o .. poskusih" posilstva z in
velikoal banskih pozicij pa se nam zdi skorajda sarnoumeven. saj je
le izprijeno seksualnost .. uporabiti" \' .,nesek-
sualne namene"
Pns[ scriptum
Kot je razvidno iz teksta. najin namen ni hil v tem, da bi se morda
opredeljevala glede vpraanja ,.kdo je kriv" za tO .. kar se dogaja (ne) na
Kosovu \. zvezi s poskusi posilstev z
pozicij. da bi wrej kogar koli obsojala ali pa obalovala nad njim. e
manj sva se hotela spraevati, kje in kakni so "globji" vzroki za to, kar
je. Izhajala sva iz pozicije. da tako je. Hotela sva spregovoriti pred-
vsem o jilllkcioniranja tega, kar je in kar se govori kot .,poskus
posiIstva", o tem. kako se ta fenomen sam v sebi in v kakni
morebitni povezavi je z dvema izrazito vpraanjema sodo-
bne jugoslovanske zgodovine. Po eni plati o tem, v kakni povezavi je
tovrstno .. nenavadno" poskuanje posilstva z ozirom na kompleks
govora o LL posilstvu", ter po drugi plati, v kakni pove
zavi je z aktualnirni nacionalnirni prerivanji v dani nam deeli.
Dejstvo, da sva med drugim govorila tudi o Srbill, AI-
b::mcih ., je z ozirom na najino izpeljavo seveda a se ven-
darie nahaja \. orbiti vn:mjcga. Kajti do podobnih ali celo
mehanizmov in prehodov bi nemara prila tudi v primeru,
bi govorila o hrvakih, muslimanskih, makedonskih, slovenskill ..
za samovzpostavitev naroda konstitutivnih fantazmah. V rem oziru ima
vsak narod svojega ida. Roma ali Albanca. Srba,
Hrvata ... in ensko. do katerih se vzpostavi .. v razlikiH!
LITERATURA
Banac. [vo, The National Question in Yugoslavia, Cornell Univ. Press
1984, prevod: Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Globus, Zagreb 1988.
Brownmiller, Susan, Proti nai volji, Kn, Ljubljana 1988.
Dopune zakona SR Srbije, v: Zbirka zakona, Slu-
beni list SFRJ. Beograd 1988.
Dumaresq, Delia, Rape-Sex.uality in the Law, m/f 5, 6 1981.
- o posilstvih ali poskusih posilstev na
Kosovu,
OPOMBE
Podatki. ki so bili ura dno govorijo 0154 (stotiriinpetdeset!) pasiI-
stvih od lela 1981 (v 7 letih). medtem ko npr. za Slovenija. ki ima zgolj malo
tevilo od Ko,ova, vdja. da prijavi posilstvo okoli 200 ensk
l e t n o
Siecr pa so podatki o posilstvih na Kosovu v obdobju od 1981 do 1988.
leta naslednji:
l. 134 posilstev (od tega so jih 17 izvrili pripadniki albanske narodnosti
nad enskami srbske mrodnostil:
2. 177 P o s k u , o v posilskv (od kga .. 23 pripadnikov albanske na-
rocl nosti nad pripacInicami srbske / narodnosti "):
3 razirjen pojav .. pritiskov" Albancev na pripadnike srbske/-
narodnosti (Li .. bludne radnje". nedostojno obnaanje na ulici.
JJ}
obnaanje. in sicer leta 1987 _ R r" o .
(Izjava Jusufa Kurteshija pokra .k p Imerm: leta 1988 -1 pfl!neri.
Kosova '6 9 1988 .J' jInS ega podsekretaqa za notranJe zldeve
. - . na _ programu) . ,
2 Seveda tu novoriva . k . - .
_ " o ne 'em .. oblcajnem doj' .. bl .
dolaceno tevilo posi],tev jeml)e kot l :.manJu pro. cma posIIstva. ki
P
anj e" d .. norma no vedenje alJ no 1 d
o .. normalnega ,ebualne"a v I ... .. .. rrna no o sto-
znatraj ralm' .. " ec enja \- saj do ncdavnega
nega problema eflj posI!stvo ni pred,tavljalo lloben-ega poseb-
3 V kazenskih zakonih republik i k ..
opredeljen takole. Kd _ "n po rajll1 JugoslavIJe je delikt .. posilstvo"
... orzenskoosebo skat' _.. .
(ta v Slovenskem kaz' .k' ... k cro ne ZIVI v zakonski skupnosti
da bo neposredno na za ne, z _uporabo sile ali
nJej blrznje osebe. prisili v spot l j no zlvljcnje air telc air zIvljenje ali telo
desetih lct " ' llJ al no,. bo kaznovan z zaporom od enega do
(Spolni odnos tu pomeni penetracio .. . '. -
definiran V razi iki do t.i. nenara" .J j l penIsa \ In jC v vseh zakonih
. I ,nIl ol nosov s CInI"r se .
ana no penetracijo.) enske Irazen v 'Sl ., .e. . men na oralno in
more posili ti njen mo. kar zdrunin . 1 'o' . OVenIJI) toreJ po definiciji nc
novano posili svojo eno " II t eSedanl1 pomenI. da mo lahko nckaz-
-l ki sva jih navedia. sva deloma ,,- .
Rape.- in the Lall. m/f 5.6. 1 :Iank:l Dumaresq:
pravnI detmlclji posilstva v ,ne "kdc na konkretne razlrke v
da za preiskovalne procedu " cm ln nascm kazenskem pravu. ker meniva,
naem prostoru kljub :osr!stev tako v anglekern kot v
5 V teh dopoInilih je poleg ostalega up ne zakOnItostI.
da je preeedens v jugoslovamk(jurisd.k .. ta pajem. za katerega misliva,
ustavI ne. e manj pa v kakih ." nobenem od zakonov. tudi v
ra o .. spolni svobodi" L:.t . arauvmh paml1etlh ni "ovo-
sava gOVOf] o enakoprt" "
ne deklarira nobene .. pozitivne ;polne I ne glede na spor' in
..spolna svoboda" pOJavi v ])0 .. . e Glede na deJ,tvo. cla se pOJcm
. . ,vezalI z naclOnalnostjo ..
JO je m. napolniti s kolI (tl d . I . slcer pa JC smta.gma. ki
k t I 1 I S lomoseksualno p l .
o .. spo no \\"obodo" ki j' v SR S b k . ." , o no onentacijo
.. nacionalno spolno S\:otlodLo" Z r Ijl aznlva),je sklepati. cla gre za
. al1lmlVO ob t, . . . .
predlogu slovenskih pisateljev za novo Cs ' . cm Je pnpOrnl1ltl. da je bIla pri
razpravah navedena podobna . t ' tal? slovenskega naroda v uvodnih
6 Kljub temu da je v zakonski na!nrec .. spolna demokracija"
sankCioniranje na naeionaini e l11ICljl vec vrst spolnih deliktov. ki jih zajema
b osnov l. se boya j"
se ne ova v klasirk ,.. .' I. . zgo j na posilstvo in
I aCIje spo mh delIktov, kl so prav tako
Znano na primer cl' . _.J .
'. '. d \ eaSll vOJn osvajalk' k' "'-
zenske tlstih narodo\' lali pa k' ?': .' c. \OjS e mnozlcno posiljujejo
B. ar pr,m,loane stranIl kl >CJ \' .... -
.
rml nrllIller v svoji Prot . , .. l" t" .. POZICIJ' zrtve. Sman
k
l nasI \0 JI .... rt 1988 navaj' t l' .
re. 'o so po vOjnah I"!adn" l .tt .. . " a UL 1 stcvIlne prime-
.1. c n, I uClje moze 'v I. .
pasI jene ene nanJ k 'r . . . a e. naj vzamejo svoje
. . .. '. e nl ,rdmota. da sO bIl, IJO T' 'l, .-
lato junaklI1Jc . e S, jene. (a so vOjne zrtve in
8 Primeri strojega kaznovanJa .... d ;k
I
- PdPU n. ov druge,,"" d l
.. l rug ega .. porekla so zn. .. d ,. .. ... "a naro a ... urugc" rase ali
b .lb al1l IZ zgo mIne Tlplcen tak p . .
o sou e za posilstvo belk v ZD. . mner so (blICi vije
knjlgl poda tek. da je imel ki ., A. Susan Bro\\ navaja v svoji
sedemkrat monos! d' b . b' jc posIlI! belko v casu od 19-15 1965
ali belko. Vendar pa viija' sOJe:l ';3 kot belce. ki je posiIii
kakor je v dananjem primeru posIlstvo nl bIla uzakonjena.
no' posil,tvo ." azens ega zakona za .. mednacional-
es
'", e seveda drugo \ pr,lanlc Srbk11lJa, kl JO
9 Kaj to pI1I1e
S
e konkretnull zenskam, J l' kot '.\lbanka, k1 JO posili Alba-
I v prav takem po ozaju. ' k
pu
s
li1 Srb. 'o namre _ , Ilko slabe za nJo. kajtI potcm JC lahko za '0-
nec (Ce Je z nJIm porocena. to lov sbbem poloaju kot Srbk][lp.
l 0\ o I,a st l lorma noprav n ' ,
nIto POSl Jena I)" , b' ec Hkratl bo pod kapo pnknvanJa .. eno-
kl JO poslh ah poskusl pos!lltJ Al an " naroda vClJetno tudI mnogo
t l tov v kOIlst homogel1lzaclJc
naclonal11l1 pOSl s e d ' Ko sc pos!1stvo kot .. pohtleno vpra-
manJ pflJ3V ][l obsodb IOvrstl11h epn) dejan ke rtve pOSlIstev lahko le
, naclOnall1l osnOVI, so s
anJe . konstJtulla na 'Ine olJtIke" Za cno ,tran sO zrtve potem
oglce. kl SI Jlh podapJo .,naelona k Pt ll' okllvke Diskurz o .,nac1Onall-
heroJske. za drugo pa zgolJ Ul c kl so vseboval1l V
pos!lst\U zgolJ pllkIlJC rea ne yr ovczane
pravl11h ][l drugJl1 dlskurzlh m prabah, kl 'o Zt pred tUJsklm" !lear
b k narod kajti V razmera 1 "- d
l O Seveda gre za sr s I ',,,) lvanstva 1 narodom (AlbancI 1 se z a-
. d' d prek Ideologlj" (Ju"o, s o _.
ka.ze oJetl tu I , ' vanskega razhkovanJa med Srbi 111 CrnogorcI.
ke nc more prnl do ZI1otra
J
slo" ' 'd l't' kot (poskus) posilstva srbskega
k
'l t .. pa JC nemoooce opre e I I , d'
(pos us) pOSl s va, p "l d "h npr.. razlogov bl tu I V
i n o ,e
g
]\;aroda To(iJ to presega
tem kazalo Iskati del a tua ne arg " ,'..'
" k' ., ' " poskusa tematiZacIJe, , '.
namcne naJlflcga tu aJsnJe",a . k' l'" z' 'lJ 'a Albancev' _ torej iredenllstlcna
' prciskovana nese sua na , 1"-
II lfl _, , ,," > k' se kae skozi fantaziranje onaClona btlC-
dja zastopa z;IJo lahko prikazuje le. kolikor se jo mIsli s
posIlstvu Kot .. ncsm na tod izpeljanega pOSlistva I
pozicije "spolnega (In e" ere ni nikjeI.' celo popoinoma zabrisana
Jasno Je. ela .. ,J k'''' rtv'ne identitete, ki se vzpostavl
,'- ' pos!lstvo sluZIonstru CIJI 'I
mora bill. ce naj ", ,.., r Albancev, pOSl stvo
prek elje Drugega Iredentlstlcne ze Je rb'ko nac'lJ'o hkrati pa mora biti
" ' kt'tutivJ1l pomen za s o. ,
irna lorcJ Izrazitu "on> lk ') 'to tudi nima in ne more imeti nobene zveze
zmeraj "spodktelo (pos us. ,za.
z "realnim" tevilom pO>I}"tev na Kosovlu, v, knl'I'UI' IV" Banaca 11le National
d' ' t aJava IZ Izpe lav -" ,
12 Pri orisu te pre stave IZC1 II e 'v Press 1984-, ]\;acionalno pitanje U Jugo.
Question in YugoslaVia. orne J11 '
slaviji, Globus, Zagreb 1988 'lt in epizod najnovejih
1'\ Ob bi rada opozorila na eno od l'lodz'e o reitvi" problema
, ' b avo IZJ'lve I " ..
kosovskih dogodkov - na o k
J
" 'k:"'l J'e vzbudila te Izpve
, L' , 'U lI1 na rca . cIJe. I JI l . .' k"
posilstev na "-oso\ " '--t 'v" da bodo "postene zens e
" poskusu - najti .. ICSI e . , . k
bila v ... postenem, " '_ .,' v te lzpve, er
d poslIstvI I!oclza (tu sc ne s d ...
zavarovane .... 'e skual nasproti konstrukciji ire enllstlenega
je irelevantna glede na uClknke)1 J t' \lbancev postaviti v ospredJe seksuall1l
motiva in se ,sua nos Ir,. 'l _ sten1J1i sc J'im pred
, 'k' , n'Haven r.lZ og .. '. '
motiv po,lblVJ (mos I (kurbel Tako je skozi govor "oblcaJne-
in treba samo najti kot otencialni objekt ,.izivljanja" v pr:po-
ga" pOSlIstva razdelil .. v se k k Pl' 't l' \' pomiritev ,.lredenllstleJ11h
." l in dovoljene ( ur)e I ( , , _
vedane !..postene.. ,", 'e v smislu: saj ne gre za pae pa
duho\''' naj bl sluzIlo l 'o pa ni pravih obJek tov, to
l "'polJ1l nauon norma J1l s , b
za .. normacn s" rf prave objekte in pa ne o vec
je razlog. ne pa IIcdent1z..:rll, aj JIm
posilstev "" , v Srbkinje in na Koso:
Problem pa Je bIl v teIlJ. da sO , J ndevo obrnemo. Albanci 'o bill
'l ' t '!irane v kU! be (OZIloma, k' "
vu znas e lfl 'tve romiskuitemega obnaanja Srb '1I1J 111 rno-
Posredno opredelJcJ1l kot ZI P, 'b'lo sodu' dilO" ZnotraJ' govora o .. obl-
, b'l t 'to kar Je IZ I ,
gork) in pra\ to Je , lOIS: 'l ': k be dovolJ'eno in celo zaeleno, ker
, "1'1' Je namree pOSl st\O ur 'T
pOSl> vu t' k tv' (herojski je v tem pnmeru posIJe
porui celotno konstrukcijo leroJs 'C ZI .
:224
valecl.. In prav v tej 'o se en:,ke izognile poziciji rtvc po,ibtva
tako. da 'o se >amodefinirale kot (prim geslo. ki so ga no,iie:
.. ]\;ismo kurbe, ampak matere in ,estre srbskih in jugoslovanskih
1--1 Ta podoba nenormalne ivaIske in neurejene ,eksualnoqi jc po drugi
strani povezana tueli z dom nevo o .. prekomernem plojenju", \Icd drugimi tudi
eden od slovenskih demografov (J stoji na da bo
o svobodnem o rojstvih na Kosovu govoriti ele takrat. ko se bodo
Albanci .. civilizirali"
Diskusija
Albert Mrgole: Ja imam samo jednu digresiju. Poku-
aj silovanja povezao bih sa falosa, Kampanju oko silovanja
oko mitiziranja ovog ja ovim geslom - moe" to
meni je svejedno ako ima ti ovako ili ti meni nita
ne moe. ili da prevodim. moete vi nama silovati sve nae ene. ali
nita biti od toga" Nemate dosta
Muhamedin Kullashi: na razini, ali imam u
vidu dva-tri pitanja koja mi se oko tog problema silovanja,
Naime problem pokuaja racionalne analize problema na Kosovu sa
svih aspekata. da ova druina ovde. Krt. itd" planira jednu
anketu jedno istraivanje, zaista je Nakon osam godina ovo
je doista prvi pokuaj da netko dolje i pokua napraviti neku stru-
analizu problema" Ako uzmemo u obzir intelektualni potencijal
zemlje, brojne institute, socioloke itd" socioloka drutva, sa velikim
kadrovskim potencijalom, a da je osam godina Kosovo proglaeno
kao glavni problem Jugoslavije, da nije bilo takvih pokuaja
da se izbliza rasvetli problem, mimo onoga to prikaZUje oficijelna inter-
pretacij a a.
da je vrlo mali broj intelektualaca koji su se javno izjasnili
i pokuali sami da objasne neke stvari.
Kada je o silovanjima, recimo upravo konkretno na Kosovu, ja
sam spomenuo to i prije, 1987. godine bilo je na Kosovu jedno silova.
nje, gde je Albanac silovao Srpkinju jedan Bilo bi opet zanim-
ljivo da pokua jedan politolog. ili sociolog da napravi nekakvu ele-
mentarnu analizu onoga to je tokom cele 1988. godine napisano, izre-
na stotine, na hiljade puta u celoj ovoj zemlji u vezi sa Albancima.
kao silcvateljima, ili kao o silovanju kao o to se zbiva svako.
dnevno na svakom uglu u svakoj ulici. To imate u filozofskom
recimo u Theoriji, To kae univerzitetski profesor: oni siluju svuda na
svakoj ulici. autobusnoj stanici. kolima itd .. to je stalno na
delu, Ja uzimam samo ovaj primjer ne da bih na bilo koji prikrio
postojanje pritisaka i netrpeljivosti. Ali onog minimalnog
225
napora i h tenja da se analizira zbilja Kosova. To je dosad izo-
stalo.
15.
Ferid

Nacionalne predrasude na Kosovu
- model destrukcije integriteta
savremenog Jugoslovena
....... ;JUi2
Centralna ideja ovog teksta moda i - zahteva _
realizaciju jednog obimnog socijalno-psiholokog pro-
jekta. Socioloki momenti morali bi u takvom projektu biti osvetljeni
izrazito psiholokom metodologijom, kao to bi se i psiholoki sektori
bolje obradili radikalnom sociolokom argumentacijom. Ovo ne samo
zato to bi se tako ublaile i neproduktivne i prenaglaene razlike
ova dva sutinski srodna postupka razumevanja drutvene stvarnosti;
glavni razlog takve sinteze lei u nerazdvojivom, za svako
krajnje nepodobnom karakteru pojave koja bi bila cen-
tralni predmet takvog projekta naime. fenomenu predra-
suda'
Jer, predrasude izviru kako iz elemenata socijalne stvarnosti.
tako i iz psiholokog univerzuma, i u istoj meri na obe
ove ravni drutvenog ivota. Opravdanost razdvajanja socijalnog i psiho-
lokog je samo na razloge ekspozicijske i metodo-
loke elaboracije: njihove sutinske, ontoloke neraz-
dVOjivosti. ostaje postulat "sine qua non" za svaki pokuaj
geneze i delovanja predrasuda. Ona drut-
vene strukture koja perpetuiraju predrasude nisu monopol
stvarnosti na Kosovu, pa ni u Srbiji - je da su one podjedna-
ko za savremenu Jugoslaviju u celinL Isti
vai i za ocenu psiholokih slojeva iz kojih se reproducira stav
(naCionalnih) predrasuda Drugim ukoliko se uopte igde ozbilj-
no pokua sa eliminacijom takvih socijalno-psiholokih patolokih
obrazaca kakvi su koncentrisani u sferi nacionalnih pred-
rasuda, onda se osnovni postupak u svim bitnim karakteristikama mora
primeniti na teritoriji Jugoslavije. Radikalna transformaCija,
kao nuan preduslov, obuhvatila bi ekonomsku, kultu mu
organizaciju na svim naim meridijanima. Ujedno, to da bi takva
akcija. bi cilj bio ukidanje, ili barem redukcija
o Avtor Sc zaradi zadranosti ni uspeJ uddeiti Za njegov pisni prispe-
vek se mu zahvaljujemo. (Op. ur )
negativnih efekata nacionalnill predrasuda, morala biti simultana i
samostalna ni neki poseban redosled teritorija (republIka ... ). po
kojem bi se vrile izmene, ni bilo kakve intervencIje iz drugih sred1l1a,
ne bi pozitivno uticale na smanjenje prisustva naCIOnalnih predrasuda
kod nas. h d' . t t
Ipak. i pored istaknutog potrebe za o mm SIS -
skim istraivanjem, ovaj tekst se u gramca,ma prezentacije
osnovne ideje. Povremene. samo nune i stoga. nllzno opser-
vacije. prisutne u sferi razjanjenja pOjmova
l cr" d' Sutinski. ipak. ovo J'e vie izvestaj o metodologijI jednog
olJe ra a. '.. . . . l'
miljenja, nego raport o nJegovoJ pnmem I rezu tatima.
Teorijske pretpostavke
Geneza konflikta - Bez obzira na da se u kon-
tlikt na Kosovu (kao i u relaciji .skupa
,.srbija Jugoslavija") investiralo mnogo I postu
paka, je da je sama namera imala. a planovI
uspeh tek nakon procene da izvesne tmJajuce suprotnosti
i da se doziranom i tehnikom mogu razgoretl u plamtece etm-
predrasude. .... . . ".
Izotrenom procenom, ih lf1tUltIVmm nadahnucem:.akclje kOJe su
razbuktale predrasude na Kosovu, I u Srbljl,_ u sVim
blikama i Jugoslaviji u celini, pogodile su u jedan blta.n cvor
otpora, pa je utoliko njihova izuzetna efikasnost.
sve su one nianile - i - u samo srce etlcke PotIskI:
vanje instance, dakle, sredita
formiranja vrednosnih stavova, bilo je O? samog osn?vnz CIlJ
ideoloke akcije masovnog manipulisanja. Polttlckl stereotipI,
su - makar I
improvizovanih pontona, kOJa je Zjapila sadrzaja
nog doivljaja i shvatanja (sadraja kOJI I .mclm msu
vali zadatak distance I I
kovanih, odnosno, amplifikovanih Izves.taJa OT "necIJIm .
ljajirna" (tako po pravilu sve loe stvan na Kosovu - Ih u I
bilo gde u Jugoslaviji. svejedno, kOJe ?prav?anost etmck!h
predrasuda, ,.poznanici' ili :.prijatelji" kOJima su se deSile
kada govore oni koji su sve. Izgleda znatno
optije, kao bezrazlona ili loe uvebana .. Jeka truba zaglu-
ilaje apat sopstvenog znanja i hcnog .
Socijalni i psiholoki fakton ekonomska nejednakost
koja Jugoslaviju potresa doslovno uzduz I popre.ko, I
vertikalno. inter i intragrupno, klasno. nacionalno ltd. osobito
je naglaena onde gde su relativne razlike Takve sredme uvek su
rl
one sa eksponiranom stvarnom bedom - jer tamo i
objektivno srednji ekonomski status irna efekat luksuza
i dublje nepravde, od velikog bogatstva u uslovima bez izrazitog siro-
matva. Kosovo je u tom pogledu naprosto optimalan rasadnik psiho-
logije predrasuda i njenog vezivanja za najiracionalnije, pa i
korene. Ujedno, sastav tradicionalno rival skih populacija (reli-
giozno, itd.) lake ulazi u kalupe nacionalne patologije i s
obzirom na relativne istovetnosti osnovnih aksio-
lokih sadraja i njihove hijerarhijske raspodele ; kompetitivnost je,
bez sumnje, utoliko ukoliko je upadljivija vrednosti koje
dva drutva uzimaju za sopstvene orijentire. Patrijarhalne. dominantno
"muke" vrline. kakve su junatvo. (obraz), princip Starog zaveta
"oko za oko, zub za zub ,. '. podjednako se prihvataju kao ono naj-
vrednije. koliko kao i ono to je s)loje, to je odlika sopst\'enog naroda,
svim grupama i narodima koji u Kosovu vide
svoju rodnu grudu: Albanci. Srbi. Crnogorci, \1uslimani ... naprosto
se oko prvenstva kada su ba ove vrline u pitanju. Po Svom
osnovnom upravo su te vrline bitno kompetitivne i neka nam
taj izraz bude dozvoljen - konfliktoidne!
Ono to moe socijalnog jeste upravo to kako
tako potencijalno eksplozivno takvo obilje nacionalnih i
predrasuda. uz aksioloki toliko kompetitivnu skalu, nije u
neprekidnom, hobsovski stanju .,rata svih protiv svih"!? Kako
je uopte postojanje i one toliko impresivne (i sistematski
toliko prikrivane, minimalizovane) druge strane.' bezbrojnih primera
istinske ljudskosti "), solidarnosti, saradnje, samoportvova-
nja '. kakvima obiluje istorija odnosa naroda kOjima je Kosovo _
otadbina!?
se da je sama takve simbioze (koja je potencijalno
unitenje transformisala u, koliko god surovu i bespotednu, ipak u
osnovi stimulativnu i uzajamno produktivnu konkurenciju I1aroda na
Kosovu) izvedena iz jedne osobine. Suspenzija ideja geno-
cida (odnosno. odbijanje da se pristupi njihovoj realizaciji, ako su se
kada i zagovarale). moe se objasniti, u sklopu spomenutih socijalnill
i psiholokih, odnosno, kulturnih i tradicijskih osobina i suprotnosti
Situacije Kosova, prvenstveno izuzetno potenciranom autonomijom i
Visoka samostalnost, etika koja afirmie
princip zasluge, krivice_ osvete. junatva i
nog (rod ili narod, mogao je, za kratko, biti
ili uzdignut postupkom svog predstavnika. ali se sramota lako praJa
kanjavanjem kao to su se pohvala i presti lako gubili
nedostojnim nekog drugog pojedinca iz istog roda ili naroda).
Drugim stereotipi su postojali i obavezivali. ali uvek na
na koji je Ortega y Gasset shvatao aristokratiju (el nobles, nobilis,
nobilitatis) - kao neto to se nije nasledivalo nego se moralo osvojiti.
opravdati gestom.
Zbog ovog. koliko kohezivnog. toliko i faktora aktivnog inhibiranja
grupnog animoziteta, stvoren je habitat unutranje
napetosti, ali sposoban za vrhunske i podvige -
o i pisana i usmena istorija, kao i
karakteristike sadanjih itelja Kosova. Narodi se tamo nikada nisu
pljuvali ako su to i pojedinci, niti su akcij.e opteg
unitenja - ako se i nisu voleli! Ideje nepomlflJIvoSt! I nacIOnalnog
sukoba, bez izuzetka su na Kosovo stizale! Bivale unoene! Importi-
rane.
Uz oroanizovanu i sistematski kontrolisanu akciju gaenja
kao izvorita donoenja odluka i stvaranja predrasuda, te para
lelno nametanje ili (dakle, pripremljenog,
smiljenog, podmetnutog), bilo je relativno lako - u svakom
principijelno shvatljivo, prelaenje kontrolisanih sukoba
sa makar i na fonu nacionalnil1 i drugih predrasuda, u
i nacionalnu netrpeljivost se eskalacija mogla sve lake ubrzavati,
ali koju je bilo veoma teko, ako jo uopte i - obuzdati!
Metodoloko utemeljenje
Ll okvirima izlaganja, pojam "predrasude" biti maksimalno
precizno definisan. Ipak, potreba obavezuje na osnov-
no ukazivanje u kom se taj pojam ovde koristi. Kao to je
poznato, socijalne psihologije pod predrasudom podra-
zurnevaju neki oblik ,.negativnog. nenaklonjenog stava".
U pooledu porekla, socijalne i psiholoke funkcije, kao i sadraja ovak-
vog stava", razlike medu socijalnim psiholozi:na
znatno su U svakom uvek je o uvidanju da su u pIta-
nju usvojeni stereotipi, kulturno i tradicionalno posredovani, da je nji-
hov sadraj iracionalan, odnosno, da se ne moe potkrepiti iskustvenom
evidencijom u iole relevantnim pokazateljima, da je emo-
cionalni kvalitet intenziviran do stepena aktivnog neprijatelj-
stva, a uvek u sferi odbojnosti, kao i to da se odnosi na grupu,
dakle i na pojedince o kojima se nema nikakvih negativnih uvida, niti
neprijatnog iskustva.. Ta emocionalna rigidnost koja predodreduje
postupke i miljenje u odnosu na neku drugu (nacionalnu,
rasnu itd.) grupaciju, pokazuje se kao trajno jezgro svih sistematski
izloenih shvatanja. zasnovanih na konkretnim empirijskim istraiva-
njima (bibliografija ovakvih radova, samo sa anglosaksonskog
danas zahvata par hiljada tekstova'): ista osobina ujedno je "duu
dala" za efikasne manipulacije, pogotovo ukoliko su one rezultat urne-
no vodene akcije irokih razmera.

Ukoliko se ovako odreden pojam "predrasude" shvati kao izraava-
nje odredenog vrednosnog stava koji obuhvata kulturna, religiozna,
ideoloka uverenja, onda se relativno lako moe na
odredivanje manifestiranih dimenzija nacionalnih predrasuda. Naime,
moglo bi se kvantitativno (a pogotovo uz primenu komparativne skale
primenjene i na temporalne odrediti kakva je:
a. Rasprostranjenost predrasude, odnosno, na koliki procenat
jedne populacije se odnose kliei i stereotipi negativno notirani ;
b. Intenzitet predrasuda, dakle, otrina i stepen i odboj-
nosti prema drugoj naciji, etnosu itd.,
c. Cilj predrasuda, odnosno. njihovo ishodite od marginalizacije
do kompletnog unitenja predstavnika "onih drugih";
d. Funkcija predrasude - u smislu u kom se procenjuje vanost
zadravanja predrasude za sopstvenog nacionalnog identiteta.
Iako ne u obliku hipoteze, ipak se verovatnom pretpostavka
da bi se po svim ovim kriterijumima konstatovalo
predrasuda i to upravo proporcionalno intenziviranju organizovane
propagande nacionalnih predrasuda i paralelnom slabljenju individual-
nog akSiolokog integriteta; Moe se da se ovo potvrdi kako
na Kosovu. tako i na teritoriji Jugoslavije. Dobijene razlike,
u svetlu stepena angaovanosti organizovane pro-
pagande u slubi irenja nacionalnih predrasuda, samo bi potvrdile
karakter ovog odnosa.
Poseban, iako ne manje deo, moe da predstavlja istrai.
vanje veze na relaciji .,predrasude-ponaanje", pri se preferira
upotreba sukcesivnog niza temporainih, komparativno upotrebljivih
preseka.
Afirmacija aksiolokog integriteta pojedinca
ideja sistematskog irenja nacionalnih predrasuda je
ebrazloena. Njeno opravdanje svodi se na stav koji je teko, a naizgled
i osporiti: Interesi sopstvenog naroda treba da budu postav-
ljeni iznad interesa!
istorija pokazuje da je ovaj raubovani motiv bezbroj puta
bio efikasan ali i sutinski zloupotrebljavan; "interesi sopstvenog
naroda" su bili samo ime za "interese sopstvenih narodnih
voda". Medutim. ne u beskrajnu irinu okeana zvanog Dema-
gogija, moe se proniknuti u tehnologiju na kojoj sama
nost spomenutog trika opsenarstva.
da ljudi deluju na osnovu procene sopstvenog interesa, ali i iz pretpo-
stavki vrednosne procene, jedan cilj - konkretno, produblji-
vanje nacionalnih predrasuda na Kosovu, odnosno, Jugoslaviji - ima
pred sobom dva zadatka: da pojedinca ubedi da je nametnuti cilj
231
zapravo njegov, izabran a ne nametnut; da je taj "izabrani
cilj, potvrda kvaliteta i visoka moralna obaveza svakog "pravog
sina svog naroda"
Na taj se ili, u najgorem bitno reducira
korozivni uticaj iskustva koje moe ozbiljno dovesti u sumnju
argumentaciju, pa onda i ciljeve organizovane akcije koja
mora upravo najpre da suspenduje pojedinca kao suverenog donosioca
sopstl'enih sudova i delatnih odluka. Ova suspenzija, dakako,
treba biti izvrena suptilno pa ipak, ne preterano iznijansirano, -
da bi se izbegao pogled na lice istine koje nikada nije ni samo belo,
ni samo crno, nego je uvek sklop beskrajno finih preliva koji opet.
na kraju krajeva. i bitno neopravdanom svaku izvana
usvojenu odluku, njegovim sopstvenim razlozima.
nacionalnim predrasudama, biva doveden II stanje
da se odrekne sopstvene slobode i da pristane na nunost - u smislu
u kojem je Spinoza istakao da je slobodan onaj koji deluje iz
zakona sopstvene nunosti, a neslobodan opet, onaj je delovanje
nametnuto, koji se povinovao nunosti nekog drugog! da je
izgubio sopstveno gravitacijsko sredite, takav vie ne vidi sop
stveno ivotno iskustvo i, ukoliko ga ugleda, ne smatra ga
on svoje akcije na relej - doslovno i prenosno one radio
i TV stanice onih novina i centara iz kojih mu stie poruka, zapravo
- naredba. Cinjenica da njemu nije nikada nita naao ni
jedan predstavnik naroda koji je predmet njegove predrasude koja bi
morala biti presudna, vie ne nita: njegovo ja postalo je apstrakt
no, isfabrikovano "Mi", dok je "on", njegovog nedunog suseda druge
nacionalnosti, degradiralo u "Oni", omrznute nacije! Ono to je do tada
regulisalo njegov socijalni ivot moda se moglo u
"Sve to ljude zbliava, dobro je i lepo; to ih razdvaja - zlo Je ah se
sada sigurno promenilo u predrasudno pe:-vertira.
nje: "Sve to me s njima zbliava, zlo je; to me od nJih razdvaja - do
bro je!" .
Tako se usvajanjem unete nunosti, zapravo ukida svest o stvarnosti
sopstvenog ivota i iskustva. Destrukcija aksiolokog
integriteta utoliko stranija po posledicama i manje podlona povrat
noj kontroli. ukoliko je bila izraena na K?sov.u opta je,
dica potpunog odsustva uskladenosti I koordinaCije Ll Ide%skom I
idejnom de/ovanju na teritoriji Jugoslavije, kroz period
osamdesetih.
U tom smislu. izlazak iz ovakvog stanja, koliko je jo realno nadati
mu se, ne moe biti proizvod nekih mera. Reforme
mo"u nekima olakati i poboljati ivot. olakaju i poboljaju
iv;t onima koji su reforn1e i zamislili, odnosno predlOili. Onima dru
gima, koji reforme prihvate i iznesu na SVOjim one po pravilu
232
iv?t tei.m i gorim. Ukoliko ne zallVate u sferu na kojoj
cellI1a - I ukollko ne izmene ekonomije drutva
izmene ne menjaju nita; one samo jo vie favorizuju celinu delovanja
tog u korist onih koji imaju autoritet da ocene validnost
svih predloenih mera. Zalagati se za radikalne mere u skladu sa predlo.
zima legitimnih je "contradictio in adjecto"
jer bi istinski sutinskim merama moraJi oni sami sebe dovesti u izme.
njen nepovoljan!) poloaj!
Manipulacija predrasudama, naprotiv, moe biti efikasno
oruje za stvaranje privida radikalnih izmena i za sutinsko
sopstvenih pozicija dakle, ,.in ultima linea", za
ma kakvih izmena! Jedina ozbiljna smetnja prolongiranju
"status quo" situacije moe upravo iz sfere nedirnuto" izvora
procene - dakle, neophodno je onesposobljavanje indivtdualnog
vrednosnog integriteta i njegovim ukJapanje u matrice kojima se moe
"daljinski upravljati" Individualni odnosi kao faktor dono.
enja .odluka i bivaju zamenjeni zakonitostima grupne interakcije.
Stvarni II1teresi pojedinca kao i kulturni, kao i eko.
nomski, eliminiu se iz optike upravo onog na kog se stvarno i odnose:
umesto da se posvete problemu sopstvenog ivotno"
standarda (naprimer), bivaju u rasprave i ciljeve koji
potpuno nestvarni i nepovezani sa njihovom sopstvenom ivotnom
I procena iz sopstvene ivotne stvarnosti
lako bi iz temelja preokrenula nametnutu lestvicu prioriteta,
odnosno listu krivaca za stanje u Jugoslaviji ili bilo kom njenom delu.
Ljudi se ponaaju kao da su zemlju uvalili u dugove neki ubogi seljaci
sa Kosova - dok prema onima koji su istinski odgovorni i koji stoje iza
SVih promaaja, malverzacija, privatizacija i zloupotreba, imaju stav
solidarnosti". o "pluralizmu interesa" u naem drutvu,
s,u samo ,;f1atus vocis" - lepet krila u kOji
veruje JOs samo Don KIIwt odu2etog sredita. Namesto plurali,
zma II1teresa Imamo zapravo "razjedinjeno jedinstvo" neku vrstu
karikature Leibnitzove monadoloke strukture: republike nastupaju kao
monade iz kojih nita ne moe niti ta moe u njih - svaka
je svet za sebe, svaka je okupirana samo sobom i sve su jedinstvene u
svojoj beskrajnoj Rezultat je nuno: haos i rasulo. Jer. za
razliku od Leibnitzove tvorevine, ovde nema faktora koji
kao ideja, uskladiti razdVOjene monade u savrenu celinu
-. u najbolji od svih svetova . nema nikakve "harmonie preeta-
blIe" nema cilja koji biti dovoljno visok i vredan da ga svaka mona-
da ponaosob htedne kao svoj sopstveni i najvii cilj i opredeljenje.
U odgovoru na politiku nacionalnill predrasuda na Kosovu,
kao i svuda irom Jugoslavije moe se slogan: "Interesi sopstvenog
naroda moraju biti iznad interesa" dovesti u pitanje
pozivom na potovanje i vrednost sopstvenog aksiolokog integriteta
svakog pojedinca" Jer ko se, bez krzmanja i mirne savesti, moe zakleti
da se "Izdajom prijatelja moe spasiti sopstveni narod"! Da se moe
spasiti bilo koji narod, izdajom prijatelja koje god narodnosti!
I da se stavljanjem "opte stvari" iznad savesti svaki dravnik
ne stavlja u ulogu onoga koji tu "optu stvar", putem vodi u
propasti,)
Izgleda neizbeno da se bilo koja ozbiljna i temeljna radikalna
drutvena izmena u pozitivnom pravcu, u svakom savremenom drutvu,
pa i u jugoslovenskom, moe izvesti samo ako uz sve ostalo (to moe
biti nuno, ali ne i dovoljno). nastupi i faza obnove gotovo potpuno
unitenog integriteta i samostalnosti promiljanja to
broja gradana; Razorni efekti politike pothranjivanja nacionalnih pred-
rasuda na Kosovu dovoljno su nedvosmislen model jednog dela opasno-
sti sadranih u destrukciji aksiolokog jezgra svakog pojedinca.
234
II. del
Govorijo prebivalci Kosova

Razgovori sa stanovnicima SAP
Kosovo
Tekstovi koji slijede ovoj uvodnoj napomeni rezultat su razgovora
sa pripadnicama i pripadnicima naroda i narodnosti na Koso-
vu. U osam intervjua su sudjelovali: Albanka i Albanac. Srpkinja. Srbin,
Crnogorac, Turkinja. Romkinja i ROfTL Razgovore. koncipi-
rane kao dubinske intervjue, sam vodio u periodu izmedu 2::. i 26.
1989. godine Dakle u vrijeme najozbiljnijeg zaotravanja suprot-
nosti u toj au tonom noj pokrajini. je o periodu kada se je ne samo
uslijed trajka rudara u Starom Trgu. i zbog generalnog
nacionalnog "trajka" (kojeg bi bilo bolje kao gandijevski
nacionalni ustanak!) kosovskih Albanaca u grubim obrisima moglo
naslutiti i dalji razvoj Nesumnjivo je ta atmosfera ostavila svog
traga i to kako u postavljanja i fokusiranja mojih pitanja. a tako
i jo izrazitije u odgovorima mojih sagovornica isagovornika.
se za razgovore sa stanovnicima SAP Kosova. svoja
pitanja sam prilagodio naslovnom projektu ove knjige: kompleksu
odnosa Kosovo.Srbija-Jugoslavija. Kao to je barem u osnov-
nim potezima. iz objavljenih razgovora prezentno. pitanja sam, shemat-
ski razdijelio u dvije skupine. Uz onih iz prve sam
pokuao prodrijeti do stavova upitanika u odnosu na .,velika",
kretanja i tome odnose snaga, a u
drugoj grupi sam oblikovao ona pitanja koja bi me moda pribliila
tragu onil1 razmiljanja svojih sagovornika koja ciljaju na "svakodnevni
ivot". na ono tanko. podzemno, neulovljivo, a fluidno
gibanje svakog duha vremena.
razumijevanja rnog pokuaja. to je ujedno i bitna uputa za
razgovora koji slijede, nalazi se u principu sago-
vornici odnosno sagovorniku. Projektu s-am pristupiO s pozicije inicija.
tora, a ne razgovora. sam se pokuao dosljedno pri-
dravatL Namjera je bila najprije a potom slijediti logiku raz-
miljanja i argumen tacije upitanika. dok sam svoju ulogu pokuao to
vie na podpitanja koja bi. moda mogla pojedinoj
artikulaciji.
Koliko je meni iz perspektive kraja. odnosno pisanja ove
l:vodne postoje barem grupe faktora
237
takvog pristupa. Pored pomenute trajkaki nabijene
re, treba uzeti u obzir jo i spremnost. odnosno nespremnost pOJedullh
respondenata na takav rada; zatim vanjsku, granicu koju
je prilikom objavljivanja predstavljao dozvoljeni opseg knjige, a time i
nuno, ponegdje bitno, pojedinih razgovora te na kraju l
,jzvanjskosti", mene kao nosioca razgovora u
odnosu na mojih sagovornica isagovornika.
Svi ispitanici su izabrani na Jedina dva "uvjeta" koja
sam u tom smislu morao zadovoljiti. bila su najprije minimalna sprem
nost. pristanak na razgovor te vrste. Najvjerovatnije je upravo "zaotre
nost" atmosfere na Kosovu kumovala relativnoj otvorenosti i rijetkim
primjerima odbijanja takvih razgovora. U tom smislu bi upravo tu kraj:
nje nabijenu atmosferu trebalo najvjerovatnije istovremeno promatrati
i kao stimulativnu instancu, kao element koji je bitnije uticao na
jasnije, grublje i elementarnije oblike izjanjavanja, odnosno odgovora
na postavljena pitanja. Drugi uvjet je bilo pridravanje principa da na
pitanja "moraju" odgovarati izabrani pripadnici svih naroda i
narodnosti. ene i mukarci. stari i mladi ...
S obzirom na dane kosovske okolnosti, na prirodu tamonjeg sukob-
ljavanja i na funkcioniranje. na strukturiranost i na
namjenu zahvata, na samom sam bio prisiljen
svoje respondente "ugurati" u poziciju nekakvog nacionalnog (samo)
predstavljanja. Iako mi ta vrsta nacionalne interpelacije .nije
srcu, ipak sam svoje metodoloke zahvate morao pnlagodItl IstraZi-
predmetu.
Uslijed pomenute granice objave intervjua, bio sam prisiljen
praviti izbor iz sakupljenog materijala, bi se kriterij mogao
opredijeliti kao ekspliciranost i jasnost stavova pojedinog sagovornika,
odnosno sagovornice.
Svi su bili planirani i ostvareni u strogim okvirima ano-
nimnosti upitanika. Iako je njih posebno izrazila elju i sprem-
nost da se im uz odgovore pojavi i puno ime i prezime, se uslijed najno-
vijeg razvoja dogadaja na Kosovu jednostrano da njillOvu
anonimnost jo brinije zatitim.. Ovim putem se im zbog toga izvinja-
vam, a ujedno molim za razumijevanje u pogledu isputenih
oznaka starosti. stepena obrazovanosti. . mojih sagovornika.
Ljubljana, 18.3.1989
238
Razgovor sa mladim parom Albankom iAIbancem
Da l! neko radno mjesto kada diplomirate?
\.hshm da dobiti zaposlenja. Ali ja ne studiram samo zbog zapo.
slenja, nego l zbog svoje savesti
Kako to mislite?
Pa elim da se dokaem i kao ena
vai roditelji dovoljno novaca da vas koluju?
NemaJU.
Koliko imate i sestara?
Imam tri brata i jednu sestru pet nas je.
Kako gledate na trajk rudara u Starom- trgu?
Mislim, da rudari imaju pravo. I to Imaju rnale plate,
samo za hleb i nita drugo
ta mislite o da Rahman Morina prestane biti predsednik
pokrajinske partije?
\lislim, da imaju pravo.
Zato?
to)e zatvarao potene ljude i tone njihove zahteve.
Om b,lh za to da on bude predsednik. Niko ga nije izabrao.
Tko Je Izabrao Rahmana Morinu za predsednika?
Onaj koji t? Da nije bilo tako. onda ne bi dolo do ovog trajka.
U posled?J,e vrIjeme se mnogo govori o promjeni ustava SR Srbije i
kako tom pnlIkom SAP Kosovo nita izgubiti od svoje autonomije,
Kako gledate na to?
Jo. n.ije istina. Ja nisam za promene, jer oni podcenjuju nau autono-
m.lJu .1 zele nam Je oduzeti. Znam da se moraju promeniti neke stvari.
ml :0 da ;ad.imo, a ne oni iz Srbije. Mi znamo kako menjati.
Sta.znaJu om za nas) Nita ne znaju.
Sto da se dogoditi sa ovim ustavnim promenama?
Om kOJI misle zlo neka se i sami dobro spreme. Mi
nemarno mnogo, ah Imamo svoju To je sve to imamo i nita druao
Ali mi nije lako ignorisati skoro tri milijona Albanaca u celoj
JugoslaVIJI.
? demonstracijama se govori da su bile nacio.
nahstlCke. Kako to vi ocenjujete ?
To je toliko jednostavno, da samo oni. koji nemaju niti miligrama
mogu kau da Sl! to bile demonstracije.
ProtIV cega su bIle uperene te demonstracije?
. Protiv promena koje nam ih ele naturiti. Ja se ne bavim sa politi.
kom alI morao sam novine. jer se svaki dan dogodi neto
novo.
Lju?i su dakle ili na ceste da bi izrekli kako se ne slau sa takvim
ustavmm promenama?
239
Svako to vidi. I slepac je to mogao odmah videti.
Zbog mislite da neki pa i ljudi to ne vide?
Pa ja bi se upitao: to sad oni trae" Zar je Tito imao neto protiv
Srbije ili nekog drugog" Pa ba Tito nas je da budemo i
jedinstveni. Ako se danas ne slaemo sa takvom politikom, onda to
da smo protiv Titovog puta. Kao da je Tito umro'
Jo prije par godina ljudi nisu govorili o tim stvarima, nego
su utjeli? Zato vi ne utite?
Pa ne moe se vie utjeti. Pa ta bi mi onda bili" Gde bi bilo nae

Ima li iredentista Albancima?
Ima takvih i bilo ih je, naravno, ali to je prolost, to je bilo 1981
godine. To je za nas "korpus delikti", kao to se kae, ali mi znamo
tko smo i ta traimo, I svatko zna, ako da zna, jer to nije neka
komplicirana logika. Dananja generacija ne trai ono to je traila
generacija iz 1981 godine, Pogledajte samo novembar 1988. Mogli ste
videti. kako smo udruili tri zastave: albansku, srpsku i jugoslavensku.
A pogledajte kakvi mitinzi su bili u Srbiji i koje parole su bile tamo. To
je sramota za celu Srbiju, za sav poteni narod. );ismo mi manipulisanL
nego su ba Srbi manipulisan i. iako i tu ima mnogo potenih ljudi.
Rekli ste da se ne bavite politikom, ali da ste na neki prisiljeni
baviti se njom. Da li bi htjeli "zaboraviti" na politiku?
Pa ba to mi eleli bi da je zaboravimo, da se ne bavimo
vie politikom, nego drugim, lepim, vanijim, stvarima ..
ta radite kad se ne "bavite politikom"?
radimo korisnije stvari. iako imamo vrlo loe uslove za rad.
Skoro smo bez novaca. Ipak se svatko bavi.
Ima li prilike da se zaradi neki novac preko studentskog servisa (za-
druge) ili na neki drugi
To ne postoji kod nas. );ema ovde Ba zato mi i jesmo za
promenu. jer kod nas ima prave buroazije. T o mi promeniti
ali ne kako to eli. Pogledajte sada su nam nametnuli Marinu.
Pa on dolazi iz sekretarijata i mi se bojimo. \!i znamo kakav je kod nas
sekretarijat i da se samo za jednu ide u zatvor.
se sada najvie bojite? Moda nekakve "diktature" o kojoj se
ovdje mnogo govori?
to biti. );e bojimo se toga. Siguran sam da ni Srbi ne ele da se
srui ova Jugoslavija.
Da li to moda da se ljudi vie ne boje?
\lislim da se vie ne boji. Pa zato bi se bojali
0
ta da se boji
taj ta ima da izgubi. osim lisica kojima imamo zavezane ruke'?
Da li do ustavnih promena u SR Srbiji?
jer je teko kada ima izdajnike u svom narodu. \1i smo sami
krivi za to.
240
Kako to mislite?
. T.o je na)alostnije i [O je glavni problem. Pogledajte samo
kak\ I polItican vode polItiku na Kosovu. Ali sve to ima neki svoj kraj.
Kako to mislite?
Pa mora biti neki kraj naeg Znam da taj kraj moda biti
opasan. alI mora i
Ovdje se govori da bi moglo do prolivanja krvi.
T o Je zadnp ll1stanca .. Dotle jo nismo doli. ali misli se i na to. Da
buden! sas;im iskren, mnogo ljudi misle i na tu O tome
se pnca. : adam se da J ugoslavij.a ima toliko snage da umiri tu situaciju,
Jer onaj ko mislI da nas porobi mora i na kontru. Isto kao i
Izrael protiv Palestinaca. :';emamo oruja. ali imamo dosta kamenja, i
pre svega volje .. \11 l11smo Jevreji. pa da bi tiho i utke ili u lOGore, u
smrt. b
Zbog tako razmiljate?
Pa to ne bi bilo ljudski. mi ne bi bili vie ljudska .. To bi
,nernam,o volje. da ne moemo ivjeti. To je zapravo u pitanju. Nije
cO\Jek onaj kOJI ,nema svoJe p. To Je to .. A Albanci smo imali i jo
Imamo svoJe p. :';as vreda kad nam neko kae. da smo faistoidni. kad
neko kae da je ovde pravi faizam, genocid. To je absurdno. To je za
nas uvred3 To su strasti. Prije je to bilo kod nas da ljudi nisu znali za
svoJu naCIJU, ali vie nije tako. Pogledajte. govore nam da neki Albanci
SilUJU ene .. \Ji se prvi slaemo sa tim da za silovanje sledi smrtna kazna.
posebno na Kosovu. Pa nek to zna i Srbija. pa nek to zna i
da Im nismo bili za to. Mi Albanci nismo nacionalisti. naciona-
lIsti bas proklamiraju neto drugo.
Studirate zajedno sa Srbima, Crnogorcima, sa Turcima. Kako se me-
razumijete?
. l}opte ne kon taktirarno. '-iemam ni jednog prijatelja medu njima. \!i
l11smo krIVI za to.
Da li to da ne razgovarate?
Da. uopte ne razgovaramo.
Da li se moda ili
Indiferentni smo. \Ii idemo SVOjim putem. a oni svojim.
. Kad se.govori o tome da nema zaposlenja, se misli na zaposle.
nje udrustvenom :ektoru. Da.li vi i prijatelji. poznanici razmiljate
o tome. da se na zemlJU, da Imate nekakvu svoju farmu ovaca.
da uzgaJate krompir, itd .. ?
Da, razrniljamo: Ipak bi najbolje bilo da radimo posao za kojeg smo
obrazova:ll I za kOjeg smo Ali. na kraju bi
radiO svasta. Ja cef1lm rad. ;'\Ita ne raditi. to ne vodi nigde. Ali bar da
II tom radu budem slobodan i da znam tko sam ja, a da me netko
odozgo prISIljava na rad \!edu tim. sutina toga nije u tome da dio
nae generacije na selo Problem je gde naa in telektual.
241
nose l\e moemo svi raditi sa svinjama i krompirima ili ovcama. Jer mi
smo nekakvi pioniri. prve generacije in poto
na univerzitet sada ima tek 19 godinao Sto je prema SloveI1lJl. Hrvat-
skoj. Srbiji') '.1 i dakle jo nemamo takve kulture. nemamo .viih produ-
kata u tome intelektualnom smisluo To je sutinaoo Ja cemm rad
bilo gde i bilo kada.
D; li zboo studija mladih i odlaska u grad propada selo, ili jedan dio
djece ostaje ;omagati svojim roditeljir_la u poljopriv:edi?, .
Kod nas ne propada - jer dio i sestara ostaje kod kuce, Tako Je
u svakoj porodicio. .
Kako mislite da se razrijeiti sadanja situacija na Kosovu? Da II
se razrijeiti?
Pravo uvek
U mislite da je sadrano to pravo koje
Pa mi imamo puno poverenje u one ljude u Srbiji koji su stvarno pra-
vi komunisti o
Koji su to pravi komunisti? ."
Sada ih jo nema. ali Oni sada poto moraJu, Ima Srbija
takve ljude, :.lije Srbija samo takva. kao to se javlja da
se milijoni solidariu tamo u Beogradu. pa da se troSI za_ te
avtobuse. za karte i hranu. da je sve besplatno. I da se JOs zaradi nesto.
A kod nas') Peke po snegu su goli iz Dragaa. to je 130 km odavde. To
je volja. to nije nacionalizam. Mi drugo, .nego. to da b.ude.
mo ravnopravni, :.le elimo biti nita vie od .druglh, al! III ..
Prije ste pomenuli da je jedan od glavnih taj su ljudi
koji se nalaze u rukovodstvu, da
li postoji neki na Kosovu za kOjeg mlsl!te da ,I1lJe IzdaJica.
Ima ih. To su komunisti. oni su tu, ali ne mogu dOCI do Izraza.
Mislite li da dobar mora biti komunista?
Da. mora biti,
Postoje podaci, da je poslednjih godina vie od
prolo kroz ruke policije. Jedan veliki dio I
je bilo zatvorenih ili iz javnog ivota. Da h
ima tim ljudima takvih za koje bi se moglo recI da bl bih "dobr!
da bi znali ,.voditi Kosovo"?
Sigurno da ima. Ali takvih nema u sadanjem vodstvu. Oni su neza
posle71L oni su nekakva druga klasa. "
Da li postoji ansa da iz te "druge klase" u ,.prvu ? ..
l\e. U prvu klasu dolaze oni koji rade pol!clJom I kOJI
ispunjavaju takve posebne uslove. I1lkako dru.gacIJe .
Da li bi se moglo da politiku na Kosovu vodi netko Izvan Kosova?
I izvan Koso';;, ali i iz Kosova. je da su ti ljudi sa
Kosova nepismeni ljudi. ukrija je npr. dobar ali veze
nema sa politikom. Kakve on ima veze sa politikom. sa albanskIm naro-
dom
0
A taj Albanac koji ne sebe najpre kao Albanca, taj Albanac
ne valja ni za Jugoslaviju. :.lije on dobar Jugoslaven, ako nije dobar
Albanac. Problem je u tome da nas vode slepci. To kaem slobodno i
pred kamerom bih to rekao, jer kaem istinu.
Kako ocjenjujete razmiljanja sa kojima je dio toga to se
na Kosovu samo dobro posao od strane iredente?
To je smeno. Pa ne moe se tu organizatora jer ga nema. Nika-
da ga nije ni bilo. :.IpI. danas, niko nita nije rekao. Ba niko. Svi smo
rekli da da jedemo. Kako da jedem kad drugi ne jede, npr. onaj
iz od kojeg dobijamo stipendiju') Pa on trajkuje, a kako ja da
jed
em
0 Mi nismo vie u srednjom veku i znamo ta se u
:.lema tu organizacije. svaki od nas se ponaa prema svojoj savjesti. To
Le ono to ne i zato ne zna voditi dobru politiku.
Steta. sad je kasno.
Da li i vai roditelji gledaju na sadanje probleme Kosova?
Da. to je normalno. Verujte nam. svaki Albanac ovako gleda na te
stvari. Moda to netko formulira, ali miljenje je istoo Ima
puno onih koji neznaju cilj ali dobro znaju da je neto loe,
mada moda neznaju zbog
Razgovor sa Srpkinjom
U mislite da je sadran dananji problem? U kao pripad.
nica srpskog naroda na Kosovu vidite taj problem?
Mislim da su ljudski odnosi, prije svega Srba i
Albanaca, a isto tako i drugih nacija. Mislim da postoje proble-
mi u tom smislu da je teko iveti u takvoj sredini uopte. Teko je radi-
ti, bilo gde, u koli, na ulici, u na poslu .. ,
Da li je bilo tako i zadnjih 20-tak godina, ili je to dolo do izraza
zadnjih godina?
Neznam. ne se kako je bilo prije :?O godina. Malo je vie
zaotreno posle ovih demonstracija, posle 1981. godine,
Zbog mislite da je dolo do tih demonstracija?
Pa dolo je zbog toga to jedan deo albanskog naroda eli svoju
republiku,
Novembra 1988. su bile demonstracije, sad imamo trajkove. Mislite
li moda da se radi o istim onih zahtjevima koji su se pojavili 1981.
godine?
Pa ja mislim da je to jedno i isto.
Pomenuli ste da bi Albanci eleli imati svoju republiku. ta mislite
da bi to kad bi Albanci imali svoju republiku?
To bi odcepljenje Kosova od Srbije i Jugoslavije, U stvari
njihov cilj je pripajanje Albaniji.
243
Dakle, kad bi Albanci dobili svoju republiku, onda bi se odcijepili i
Albaniji?
Da, mogli bi se, jer bi tada imali pravo da se odcepe, odnosno da se
Albaniji. kao to se to i navodi u njihovim ciljevima
Sa kojim problemima se u odnosu do Albanaca
do kakvih konflikata dolazi?
Ja sam ivel a u jednoj srpskoj sredini. na selu, gde nema Albanaca,
a onda sam se udala u Kosovom Polju i 10 godina ne radim. Zapravo
uopte nemam kontakata sa Albancima i ne bih mogla neto odredenije
da kaem u su sadrani ti problemi. da li postoje maltretiranja ili
poniavanja itd. :;e bih mogla da o tome govorim mnogo, jer nemam
iskustva.
Da li ste se pokuali zaposliti?
Jesam, ali nikako nisam mogla dobiti radno mesto.
Mislite li da je to zbog toga to niste Albanka?
Pa ne bih mogla to iako mozda ima i toga. :;iih je, znate. pro-
centuaIno vie ;a jednog Srbina dolazi njih pet-est. 'ali uglavnom po,
stoje dmge stvari.
Koje bi to bile "druge stvari"?
Recimo korupcija i veze, pre svega, ali to postoji svugde u naem
drutvu. a ne samo na Kosovu
U posljednje vrijeme su novine mnogo pisale o silovanjima na Koso-
vu, to mislite zbog dolazi do tih silovanja?
ta ja znam. moda je to vid nacionalnog delovanja. Verujem da je
tako. kao to je pisano u poslednje vreme. Znate. iredenta se javlja u
raznim oblicima ovako onako. U stvari neprekidno deluje,
Pomenuli ste iredentu, Kako bi vi odgovorili na pitanje: ta je to
iredenta?
Mislim da je to jedna grupa. jedna ina ljudi koja je moda zmani-
pulisana s strane drugih, koji imaju svoje odredene zahteve. ciljeve.
Mislite li moda da je to albanskog stanovnitva?
Pa ima i potenih ljudi.
Koliko bi procentualno rekla da je Albanaca koji su
usmjereni?
Neznam to bih rekla. Uglavnom mi se da je dosta njih tako
usmereno
Da li manje ili vie od polovice?
Polovica sigurno. a pogotovo ovi studenti
Mislite li da su uglavnom mladi ljudi tako usmjereni?
Da. mi se da su to uglavnom mladi ljudi.
Zato mislite da stariji ljudi razmiljaju na
Zato jer je nekada postojalo jedinstvo, posebno kod generacija koja
su izab iz rata. a i malo kasnije. Ali ova mlada generacija je zadojena
s iredentizmom.
244
ste da su to ljudi kojima netko manipulira. Gdje se ti
"dru",1 nalaze, u jugoslavIJI, npr. na Kosovu, Izvan jugoslavije ili mo-
da na nekom mjestu?
:\'eznam, da s.u to ljudi sa strane ili unutar Jugoslavije.
Uglavnom postOji neko kOJI vodi svu stvar.
Ovdje na Kosovu se demonstrira. manifestira dolazi do silo-
vanja. djeluje iredenta. , . U vidite rijeenja
problema?
Pa u tome da ljudi shvate. da im dode do svesti da to vodi
loem, i da da ive normalan ivot kao to je bio.
Ovih dana je na Kosovu u toku generalni trajk. Kako bi vi umirila
nastalu situaciju?
Ja bih predloila da produe da rade.
,im bilo predloeno, ali nisu prihvatili. to bi vi napravila
u tOJ situacIJI?
bih objasnila ,bi im neke stvari koje im nisu jasne.
oelto Je da to ne Ide na taj
I?a, Jer ne ele da se im objanjava.
Sta sad?
Neznam.
Zbog se ljudi sele sa Kosova?
Zbog pritisaka. U novinama moete svata recimo u
su pose stabla, netko je napadnut ili uboden noem itd. Radi
se o Jednom optem pritisku na imovinu i na
Kome prodaju zemlju oni koji odlaze?
Albancima.
Zbog mislite da Albanci kupuju tu zemlju?
to ih je Uglavnom im treba prostor, jer imaju veliki
nataJltet. Npr. Imaju po desetoro dece, to da ne bi moali da ive
u jednoj nego im treba deset '"
Kako bi se. po vaem miljenju, moglo smanjiti natalitet Albanaca
na Kosovu?
Pa tako da npr.. postoji neko savetovanje ili predavanje tim ljudima,
da se osvesti te ljude, da se ih ubedi da to nema smisla, da je za njih pre
svega ekonomski teko izdravati tako veliku porodicu.
Mislite li da bi se to moglo npr. putem ukidanja
dodatka?
Najvjerovatnije bi i to pomoglo. Trebalo bi da se preduzmu neke
mere, jer zbog nataliteta vlada velika nezaposlenost, zato su i krize,
ekonomske itd.
U posljednje vrijeme se na Kosovu mnogo govori o jednom. slube-
nom NP:' ja:ljaju ,$e idete da bi u javnim ustanovama zapravo
tre balo radIti sa Jedl11m Jezikom. Sto mislite o tome?
245
Poeljno bi bilo raditi sa jednim jezikom. jer bi tako bila laka
komunikacija.
Koji jezik mislite da bi bilo potrebno uvesti?
Srpskohrvatski.
Mislite da bi komunikacija u tom bila olakana?
Da, jer jedan deo stanovnika Jugoslavije govori srpskohrvatski.
a albanski samo Albanci.
Mislite li da bi u cijelcj Jugoslaviji bilo potrebno uvesti jedan jezik?
Pa moda bi to bilo najpametnije, bar to se ovih javnih usta-
nova: vojska, bolnica, itd.
Ali, zar se tako ne bi zapostavljao jezik Makedonaca, Albanaca. Slo-
venaca ... ?
Ne, ne bi se zapostavio, jer bi trebalo u da se neguje svoj
vlasti ti jezik. .
Narod zna da ako milom, da onda Si-
lom. Kako bi vi u tom smislu rijeavala donoenje problema na Kosovu?
Pa ne bi bila za to da sila reava, nego da se rei onako na fin
Mislite da se to moe rijeiti na fin
Sumnjam da se moe reiti na fin
Kao da smo sve blie jednom ne-finom rijeavanja tih proble-
ma. ta bi se moglo dogoditi po vaem miljenju?
Moe da se zarati, recimo.
Bojite li se toga?
Bojim se.
Ali za rat su potrebne barem dvije vojne sile, a Albanci na Kosovu
nemaju svoje vojne sile.
do rata.
to bi vi napravila u tom
J a bi se selila.
Mislite li da i drugi ljudi tako razmiljaju?
Od kud znam. Znam da mnogi razmiljaju o tome da se sele. Skoro
svi. Razmiljaju o tome i svakog dana odlaze.
Mislite li da je realno, da se Srbi i Crnogorci s Kosova kolektivno
presele?
Pa jeste. Bilo je takvih pokuaja.
Tko ih je pritom zaustavljao?
ta ja znam, da se promeniti ova situacija. Jer nama je
najtee.
Kako to mislite?
Pa svima nama. Srbima. Albancima i dmgima ovde, jer nemamo pro-
stora. mnogo nas je. prenaseljeni smo. Ovde ima najvie stanovnika po
kvadratnom kilometru u Jugoslaviji i u Europi, i sad bi hteli da se iri-
ma bilo gde u Jugoslaviji. gde god ima mesta.
Zbog mislite da ljudi odlaze sa Kosova?
246
Prije svega je o razlogu ali se ljudi boje da to kau
itd Jednostavno da diskutuju. ne govore. to se jednostavno krije.
Razgovor sa Srbinom
trajk rudara u Starom Trgu traje esti dan. Kako gledate na taj
trajk?
Ovo to rudari trae moda je opet atak na Jugoslaviju. Mada
oni sada iznose kako su npr. zabrinuti za kolstvo. moda se opet radi
o ideji Kosovo republika. Ti trajkovi se ipak odvijaju pod strogom.
barem po meni. kontrolom onih koji su gore na vrhu. a ne ovih radnika
u jarni. I u svom komiluku da ljudi zatvaraju svoje radnje i
da je sve to odozgo
Mislite da je trajk organiziran od strane nekoga drugoga?
Kako da nije. Koliko saznajem iz nekih krugova. moda su to i dezin.
formacije. a moda nisu. ali opet. gde ima dima ima i vatre!
sa mnogim ljudima na Kosovu sam u vezi sa
R. Morinom ovakvo razmiljanje: on je kojeg nije izabrao
narod nego ga je postavio Kako bi vi to komentirali?
Mislim da nije vano tko je Bitno je ta radi i kako radi,
jer u sutini svega ovoga je da se svi zalau za neke progresivne programe
u drutvu. je najvie doprineo u tome to se je spustio na taj
nivo da ga razumeju i deca, da ga razumeju i starci koji nemaju nikak-
vog obrazovanja. To je ono bitno. On govori stvarno ono to svakom
lei na dui. Znam da su problemi vie ekonomski itd. ali ba
narod briga kako se zove ovaj sistem. da li socijalizam, kapitalizam ....
vano je da je meni lepo. I on ba to doneti ljudima. i to svim
ostalim ljudima i u drugim mestima. je u torne to
on nikada ne polazi od sebe, nego od problema svih. bez obzira tko su
i ta su. Za razliku od njega je npr. ovaj uvar, kad je izlazio pred rad-
nike, celo vreme govorio o tome kako njega preziraju Vojvodina i Srbi-
ja. . nije takav.
U punom jeku su ustavne promene SR Srbije. Albanci se boje da
zbog tih promjena izgubiti svoju autonomiju, svoj jezik itd. Da li je to
opravdana bojazan?
Ja mislim da u nikakvom nebi dolo do problema sa jezikom
i ne bi dolo ni do problema oko autonomije. \1islim da se radi samo o
tome da se uspostavi jedan stepen Jer ne moe to vie
tako da se za Kosovo svakog dana izdvajaju pare iz cele zemlje. a da je
Kosovo i dalje nerazvijeno
Zanimaju me vaa u vezi sa da .. Miloevi-
politika" otvori anse jednom boljem i bogatijem ivotu, viem
standardu ... ?
247
Da li bolje da se ivi ili se to zavisi od a ne od
.. zalaganje je sadrano u tome da se uspostavi
ovo bratstvo i jedinstvo. Dakle. da ljudi ne vode o tome odakle
je netko. da li je iz Slovenije ili Srbije. Problemi uvek postoje i ti proble-
mi treba da ujedine ljude Kad se nade pred nekim problemom
on uvek treba da deluje jedinstveno sa drugima da bi odstranio taj pro-
blem. a ne da se pred tim problemom i da se razdvaja. O Milo-
postoje interpretacije i u zemlji i u inostranstvu. Ali taj
nema nikakvih zlih namera ako da ukine birokratiju koja se
je svugde infiltrirala. se bori i protiv Srbina ako on nije dobaL
Kako ocenjujete .. novembarske na Kosovu i u Pritini?
Tada sam bio ovde i video sam to se Mislim da je bilo
cormalno. Ljudi su doli, branili su svoje interese, ali nisu bili upoznati
sa mnogim stvarima .. je da se u takvim grupama pojave i ljudi
koji imaju svoje posebne pa i ideje. Bilo je i u Srbiji
kada su pozivali na to da na Kosovo i da se bore. Sto se mene
mislim da su to stvarno gluposti i stvarno bi trebalo da se vodi
da smo danas u 20. veku. Nisam neposredno prisustvovao na
mitingu, ali. barem po meni, postoje grupe koje su ule u masu (isto je
bilo i u Crnoj Gori i u Vojvodini) i iskoristile prilikU. U svakom itu
ima i kukolja. ja ne prihvatam tvrdnje da su to bile demonstracije
protiv tekovina nae revolucije. Kazao sam da ljudi imaju pravo da tite
svoje interese, a druga je stvar ako nisu upoznati sa svojim pravim inte-
resima. Za mene je razumljivo da se ljudi plae za svoj jezik, za auto-
nomnost i za sve ostalo. Sa druge strane je opet napraVljena greka jer
ljudima nije bilo pravilno objanjeno da izmenjeni ustav Srbije to ne
menja. Trebalo je kratko i jasno "to je to" i gotovo. Oko toga se
je digla stvarno tolika nepotrebna panika, a radi se o promenama koje
su u interesu cele zemlje.
U kojim pravcima vidite izlaze iz stanja?
Izlaz bi bio u zdravom razumu svih ljudi - to je prvo. U stvari mo-
ramo to da istina stvarno na videlo. Poto je zapostavljeno
druenje medu pripadnicima naroda i narodnosti onda to tre-
ba ponovno uspostaviti. Ovde zapravo apsolutno ne postoji nikakvo
druenje: aktivnost omladine npr. je ovdje toliko a vazduh
tako zatrovan da ljude maltene nita ne interesuje. Tek posle zdravog
razuma i druenja bi dolo ostalo: na ekonomskom, kulturnom, poli-
i drugim poljima.
Imate li prijatelja Albancima?

Imate li prijateljicu Albanku?
Nemam'
Zbog
Mislim daje o razlici u mentalitetima.
248
Poznajete li neki mladi par da je npr. on Albanac. a ona Srpkinja ili
Crnogorka?
Nema toga ..
Zbog
Po meni se radi o vaspitanju. Ovdje na Kosovu stvarno vlada neko
jako patrijarhalno vaspitanje i to kako u srpskim tako i u albanskim
porodicama. Dobro. albanske porodice apsolutno ne poznajem ali za
ove druge koje poznajem mogu da je to tvrdi patrijarhat. Kad
pogledate malo ire vidite da postoji neki slobodnUi ivot, da rade
pokreti ..... a ovde je mukarac jo uvek glava porodice.
U ovako zaotrenoj situaciji vjerovatno dolazi i do konfliktnih situ-
acija studentima?
Da postoje sukobi; desi se to ponekad \.ieznam zato. moda iz
provokacije ili tako neto. sam za neke takve za dva tri.
Poznajem neke ljude iz videnja koji su se potukli. Ali ja izbegavam svaki
konflikt jer cenim zdrav razum.
Jedan od vidova tih konflikata sasvim sigurno su i silovanja
o kojima se je mnogo pisalo zadnjih mjeseci. Poznajete neku rtvu iz
svoje okoline?
Samo iz poznajem jednu deVOjku. Ja je neznam nego su
mi je pokazali.
O silovanjima jedni govore kao o stanju. a drugi govore
kako se to sve umnoava preko masovnih medija. to mislite o tome?
Ne. stvarno je bilo mnogo silovanja i to ne samo devojaka. nego su
silovane i starije ene.
Mislite da do tih silovanja dolazi uslijed nacionalne netrpeljivosti?
Da i zbog nacionalne netrpeljivosti. ali i zbog nekih drugih ciljeva.
zbog se to radi. ali sigurno postoje neki ciljevi. neki drugi
interesi. Kako objasniti silovanje starijih ena? Normalno je za
neku sredinu da postoje silovanja. ali tako i u tolikom broju to
stvarno prelazi granicu normalnosti. Kazao sam. normalno je sve
(mada je to nenormalan ali u jednoj granici. Ako se sve
to deava u tako velikoj onda mislim da stvarno neto lei
iza toga, da postoji neki drugi razlog"
U zadnje vrijeme se dosta govori i pie o natalitetu Albanaca. Zbog
mislite da Albanci imaju takav natalitet?
Pa neznam, kako bi to objasnio. Ako moe da hrani svoju
decu i da ne bude zavisan od socijale. onda ja nisam protiv toga da ima
koliko dece. Ali ako to radi zbog nekog drugog interesa. onda sam
protiv toga.
Da li ste miljenja da se natalitet Albanaca moe interpretirati kao
potez?
Pa je da se tako interpretira. mada ja ne mogu da padem od
nje, jer mislim da je to krajnost. Mislim da je da neko ide i sa

tim pretenzijama. jer i tu vredi ona narodna: sto ljudi sto Sigurno
pojedinci idu i sa takvim pretenzijama i to u smislu razmiljanja - kad
nas ima vie Ja ne mogu da tvrdim da ne postoje takve
predpostavke
Da li se pribojavate nekog od raspleta ove situacije na Ko-
sovu?
Bojim se. stvarno se bojim. Ponekad pomislim na to da ne postoji
generacija koja na ovaj ili onaj neto nije patila pa se mi da
ova situacija stvarno neto tako.
Mislite da je da do rata?
Pa u ovakvim situacijama je sve
ta bi vi, kao pojedinac. napravili kad bi dolo do takve situacije?
Sebi sam postavljao pitanje da li da se javim na zbornom mestu
ili ne. jer sam pacifista u pogledu tih stvari. Za mene je svaki rat
glupost Neznam. Reagirati u zavisnosti od situacije
Sigurno je da se braniti. ukoliko budem napadnut. a za dalje

U vidite izlaz za Kosovo. za Srbiju i za Jugoslaviju? Mislite li
da postoji?
Da. kada bi svi bili jedinstveni. J a sam za to da se granice
republika izbriu. da se dovedu ljudi koji stvarno neto znaju i to bez
obzira na to kome pripadaju. ta su i kako se zovu. Uslov je da se ukinu
sve granice pa da svi jedinstveno djelujemo na tritu. a ne
da smo sami sebi konkurenti.
Da li tako miljeno jedinstvo i jedan jedinstveni jezik?
Da. Trebalo bi stvarno da postoji jedan slubeni jezik. Dakle jedan
jezik u cijeloj Jugoslaviji .. Normalno. slubeni jezik da moemo da se
sporazumevamo. Jeste da je Srbija prva po broju stanovnika i da neki
polaze sa stanovita da Srbija na taj imati celu Jugoslaviju.
Ali radi se samo o tome da govorimo jedan jezik. A ako treba neka to
bude esperanto pa svi da se i da govorimo tim zajed-
jezikom. da jezik ....... .
Mislite da bi to bilo izvedivo u danim okolnostima?
Ne govorim ja o tome da bi npr. u Makedoniji morali govoriti srpsko-
hrvatskim jezikom. Oni mogu da razgovaraju makedonskim ili u Slove-
niji da razgovaraju Ali ako netko sa strane koji nema
pojma o makedonskom ili jeziku. onda to da ipak
treba da se uvede neki slubeni jezik na celoj teritoriji:
bez obzira da li bi to bio makedonski ili neki drugi. To jeste danas neiz-
vodljivo. ali ja sam za jedno takvo stanovite.
Pored varijante jedinstva koju ste predstavili postoji barem jo jedna
koja proizlazi iz postavke da svatko ima i razvija "svoje" i tako dolazi
do to m'islite o tom "protiv" konceptu?
250
Pa neznam to bih rekao. Ako su mene vaspitali. na tekovima socija-
lizma i na tome da oduvek postoji jedna jedinstvena partija. onda sam
ipak vie za ovu prvu varijantu. za ovaj, kao to kau. ortodoksni kon-
cept. S obzirom da sam tako vaspitan. onda stvarno prihvatam sve ovo
i sve ono to sam od prvog razreda osnovne kole dalje i iskustva
koja sam sticao. Vledutim. danas se stvarno pojavljuje to da u jednoj
partiji dvoje komunista vie ne mogu da gledaju na isti pa je
nuno da se u jednoj takVOj partiji javljaju grupacije prema
opredeljenjima.
Predpostavimo da u situaciju kada bi trebalo birati
izlaska iz krize i odricanja od nekih ideala. Da li bi se u toj zamiljenoj
situaciji za izlazak iz krize ili za ideala?
E to je malo tee pitanje. Mislim da bi u takVOj situaciji svi izabrali
izlazak iz krize. da bi se odrekli SVOjill ideala.
Da li bi se vi sloili sa tvrdnjom da je predpostavka da se iz
krize ta da SKJ ne bude vie na vlasti?
Ne bih mogao da se sloim. jer su me da je taj SKJ najbolja
vlast i da ne srne da bude.
Da li ste SK?
Ne, nisam.
Zato niste partije? Da li ste pokuali postati
Nije bilo predloga za rnoje In teresovao sam se da udem
u partiju. ali kad sam video na koji i tko dolazi u paniju. onda
sam odustao od toga. Kod mene, u mojoj optini gledam te
SK. npr. predsednika optine koji irna dve pa sve dmgo, aja okre-
biciklu svakog dana kad odem u trgovinu. ,Tako je svugde. samo
to mi je sad dolaskom da skinem tog predsed-
nika optine koji ima dve mi je da se raspitam da li je
to on stekao zakonito ili nije. Dakle, ipakje dolo do nekih irih
ljudskih prava sa dolaskom Slobodana To isto se deava i
u dmgim mestima i zato ga ljudi vole.
Razgovor sa Cmogorcem
Kako gledate na trenutne "albansko-srbske" odnose na Kosovu?
To postoji odavno, Glavna netrpeljivost na Kosovu je u tome
to smo po veri sve to je sada ovdje to je normalno.
Mislim pre svega zbog onoga to se radilo zadnjih 40 godina. Susedi smo
Albanije i ovo je njihova nacionalna manjina. Ako bi se Illi upravljali
po kako oni vide nae nacionalne manjine. onda bi albansku
narodnost u Jugoslaviji potpuno liili svih prava. Ali poto smo mi zem-
lja mira. Titova zemlja i sve tako Albanci su dobili: obdanita na svom
jeziku. kolu na svom jeziku, srednju kolu na svom jeziku, mogu imati
251
doktore nauka na svom jeziku, imaju tampu, televiziju, radio.. ,sve
na svom jeziku. S druge strane postaji ono nasledena da su oni kao
"nia rasa" Ustvari oni su stekli kompleks i smatraju da ako se predsta-
ve kao Albanci da ja npr. odmah mislim da je on nii od mene. Postoje
neki koji stvarno tako misle, ali ja uopte ne mislim tako. Imaju dakle
kompleks da ih mi tretiramo kao nie zato to su Albanci. Oni se bore
za svoja prava i ako je to samo zato to su potiteni. onda u
redu. Ali nikako ne mogu da shvatim da oni trae jednu Veliku Albaniju
i to na teritoriji nae zemlje. E pa mislim da to nije tako palo sa neba ...
da bih zaboravio svoje ujake i i svoje druge koji su ostali na
Zelengori. Sutina je, dakle, u tome da ne trae Veliku Albaniju, a sve
drugo to trae je u redu.
Mislite da je parola ,.Kosovo-republika" sa Velikom Alba-
nijom?
Ali ja opte ne okrivljujem njih kao narod, nego one u Beo-
gradu koji su znali za to 40 godina.
U vidite osnovu te ideje na Kosovu?
U vaspitanju njihove omladine, koja je indoktrinirana. Oni uopte
ne razmiljaju - po mom miljenju - svojom glavom, nego imaju stalno
neku Veliku Albaniju zemlju u kojoj sve da cveta.. Radi se o
narodu koji nije imao svog nacionalnog preporoda i tek sada su ga doi-
veli. Sve to zajedno sa onim to su dobili im je nekako udarilo u glavu.
Kako ocjenjujete 1981. godinu na Kosovu'?
Koliko je dobro da nije, toliko je dobro da je dolo do toga. Dobro
je to to su se pokazali. jer je moglo da jo vie godin a pa bi mo-
da bilo kasno, moda bi stvarno dobili Kosovo republiku ili Veliku
Albaniju. Ja uopte ne krivim narod, on je potpuno zatrovan idejom.
Sutina je u tome to treba da se krivci, oni koji su to proizveli,
Kako bi, dakle, ocenili te demonstracije?
E pa ocenio bi ih po tome to trae Kosovo republika, to
direktno da se stvori republika, a time i da se pripoje
Velikoj Albaniji.
Kako ocjenjujete "novembarske 1988'?
Pa to je potpuno na istom tragu. Promenila se je samo taktika, neka-
ko su sazreli. To se radi sada nekako mnogo paljivije i sa velikim inve-
sticijama; lova stie sa zapada.
Mislite li da je "glava" te organizacije" izvan jugosla-
vije?
Izvan, sigurno .. Ta glava je najpre u Albaniji. pa od Albanije preko
emigracije, a onda postoje i ovde ti elementi. E samo ovo jo da kaem:
ja mogu da razumem da Albanci koji su u Jugoslaviji ne trae
nita bolje od ove Jugoslavije. Ja se druim sa njima i ja to znam, Ali
ne mogu to da garantujem za 350 hiljada emigranata koji su preli iz
Albanije u Jugoslaviju. Jer postavlja se pitanje kako da se desi da
350 hiljada emigranata koji su preli sve od 1945. do dananjih dana ne
bude nijedan Srbin. Crnogorac ili neki drugi. To je prosto
Mislite da je od ljudi koji ive na Kosovu realno da bi se
htjeli Albaniji?
Pa nije realno. Ali oni kau kad se stvori ta Velika Albanija, kad se
ujedine svi. da bi onda to bila drava Ll kojoj bi bilo blagostanje i u
kojoj bi iveli samo Albanci
Da li je po vaem miljenju opravdan zahtjev rudara Starog
trga u vezi sa odstupom R. Morine?
'\e. to nikako. Na osnovu to zahtevaju. gde su njima
argumen ti')
to mislite o kolektivnog samoubistva rudara'?
je bogastvo to treba svakome da bude jasno: ali
neznam nekako sve se zatrovala i sad stvarno treba Ja bude
pametan ta da radi sa tim rudarima
Ovih dana se je pojavio i zahtjev da Slobodan da ostavku.
Kako gledate na to?
PostOji miljenje da je veliki nacionalista. Ali on sigurno
nije takav. Srbi. Crnogorci i su to stvorili od njega. '\a;od je
guranjem doprineo da je tako ispalo li
Muslimana, Turaka. Albanaca i svih drugih, kao da on ne eli dobro
nikome nego samo Srbima i Crnogorcima A u stnri uopt" nije tako
To je provereni komunista i pravi koji svima u Jugoslaviji eli
dobro.
Da li ste vi SK'?
Jesam.
U vidite sutinsku novost koju je u jugoslovensku politiku
uveo
Imam da se je narod nekako podelio. Postoji veliki jaz koji
ih razdvaja. E sad treba pametno da se radi i da se nade osoba kojoj
svi da vjeruju, da bude to stvarno jedna jugoslovenska osoba, koja
da voli Jugoslaviju od Triglava do Gjevgjelije. koja da se bori za
dobro svih Jugoslavena. radi ha na tome
U vidite progresivnost ustavnih promena u SR Srbiji'?
saIllO zeli da se stvori Srbija, da bude jedna Srbija, da iIlla
Ll\'id u kompletnu teritoriju Pokrajine neb postoje, ali Ja ne bude
tolikog jaza. jer pokrajine su bile jedinice za sebe, mogle su da kontro-
liu sve to se radi u ostalOj Srhiji, Srbija nije imala kompetenci pa nije
mogla da kontrolie to se raJi na teritoriji pokrajine niti u politici
niti u ekonomiji niti u bilo
Mislite li da je to pozitivno za Jugoslaviju kao federativnu zajednicu?
J a sam Jugosloven i da se ja pitam potpuno bi bio za to da se ostvari
jedna Jugoslavija.
ta bi to "ostvariti jednu Jugoslaviju"?
Nekako smo se podelili pa zaboravljamo da ivimo u Jugoslaviji.
Svi vodimo neke svoje politike. svoje ekonomije i potpuno smo se neka-
ko udaljili. Uopte nema nekog ko misli da je to stvarne
jedna drava i da samo tako moemo da opstanemo.
to bi vi napravili u toj situaciji?
\loda je problem u granicama. iako posle rata to nisu bile neke
prave granice. nego samo formalnost Ali sad, zadnjih godina, to su
stvarno postale prave granice, granice koje nas razdvajaju ..
to bi vi napravili sa tim granicama?
Sve drave koje su svetske i evropske nemaju toliko takvih podela.
tvli smo mala teritorija, ustvari mala drava. U svakom pogledu se nam
poznaje da smo da zaostajemo, jer vidimo samo neke svoje zatvo-
rene krugove. jer vodimo neke svoje nacionalne ekonomije ... kao da se
svesno elimo unititi. LJ stvari svest ljudi treba da sazri o tome da smo
svi Jugosloveni. da je ovo naa domovina. Ali mi nemamo
jugoslavensku svest pa i da granice to ne bi nita
Da li bi takva jedinstvena Jugoslavija morala imati i
npr. .. slubeni jezik"?
Samo ako bi svi svesno usvojili da postoji jedan takav jezik na kojem
bi svi trebali da se sporazumevamo, a svako da svoj materinji
jezik. Svi jezici da ostaju, samo da postoji jedan jezik na
kojem se razumeti. Sutina je to da se razumemo. a to moe da
bude i esperanto kojeg bi se svi
Da li bi za vas bilo prihvatljivo da taj jugoslovenski je-
zik" bude albanski?
Ja moda ne bill imao nita protiv. Ali mi se da to ne bi
bilo izvodljivo .. svest i sva ta naa kulturna mislim
da to nikako ne bi mogao da bude albansh Moda bi bio slove-
moda makedonski ali albanski sigurno ne'
Kako bi vi razreili trenutno stanje kad bi u rukama imali apsolutnu
potpunu vlast?
Samo treba da imamo ideju jugoslavenstva, a ako se borimo za demo-
kratiju i sve drugo i ja da idem prvi i da se borim za ljudska prava i
sve to. Svima jednako. svi treba da budu jednaki pred zakonom, jednaki
i u pogledu jezika, i u pogledu kulture, ali samo iz glave da se
ideja Velike Albanije
to bi napravili, ako bi kojim doli do spoznanja da neki
narod npr. to ne eli shvatiti?
To se zna, to svi znamo. Ako je ovo drava, onda je neminovno da
taj narod mora da se saglasi . .\e moe svak da radi ta LJ
da ne, onda mora vojsk::!. . to je krajnije i to je za mene izvan ljud-
skog.
ta mislite da bi se dogodilo, kad bi npr. na Albance morali poslati
vojsku,)
254
Neznam Koliko god da su Albanci ratoborni imaju jaku volju. ipak
ne bi uspeli sigurno Oni jesu narod i to mora da se potuje. Ali mora
da se pomire sa Jugoslavijom i da je prihvate. U svakom drugom pogle-
du ne smemo da im tetimo. ali moraju da imaju svest jugoslavenstva.
Na jednom mjestu ste rekli da je najvia vrijednost, a na dru-
gom postavljate vrijednost drave iznad Kako ta
dva stava?
Ustvari ovo nije drava u smislu kao to su druge drave. J a polazim
od toga da to jeste drava, ali drava u kojoj je glavna vrednost
Mi smo samoupravna,. drava da ne nabrajem sve te.
To svet zna i svi znaju da su se SK i Tito i svaki na komunista
borili za dobroga
A ako treba ubiti nekog za dobro tog "dobrog
Ne mogu ubiti za dobro dobrog to ne postoji. Ako
ubije onda je to kraj. je bogatstvo Ja
kaem. ipak nade ima. je treba da prevlada neto
razumno i ljudsko. ali to je neto izvan mojih moda shvatanja i kompe-
tenciji i svega toga. Ako bi do toga dolo. ja to nikad ne bi elio, to
je stvarno uas. ali. ako . onda sigurno drava. . Koliko god
da se vodi o ali drava. neznam ni ja.
Da li bi. moda, u ovoj situaciji bilo pametno da popuste i Albanci i
nealbanci i da se neki "prostor jezika"?
To je jedini da se izade iz ovoga. Ne mogu samo da popuste
Albanci, jer ako popuste samo Albanci, onda je to samo neto privre-
meno. Sad moramo stvarno korenito. u globalu da izlaz.
Gdje mislite da bi mogli popustiti jedni, a gdje drugi?
Ja bi sve popustio Albancima, samo ne bih popustio Veliku Alba-
niju.
Recimo da oni kau ovako: republiku, ne elimo se priklju-
Albaniji. Da li bi im popustili?
Ne
Zbog se onda mijenja ustav iz 1974.?
Zato jer je ustavom Srbija izgubila kompetenciju na teritoriji po-
krajine.
A ako ele au tonomnu pokrajin u po ustavu iz 1974 .. a ne Veliku
Albaniju?
Autonomnu pokrajinu imaju.
Kako bi odgovorili. kad bi ,.\1 ban ci rekli: ostajemo u Jugoslaviji i
ne elimo niti Veliku Albaniju niti svoju republiku. ali kompetencije
nad pokrajinom imati mi?
Ako tako da razmiljamo to nije dobro, jer ne srne da
postoji mi i vi .. Treba svi da budemo zajedno. jedno. i da se na to gleda

255
Recimo da Albanci sebi izbiju iz glave Veliku Albaniju i Republiku.
ali da Jugoslavija i/ili Srbija izbiju sebi iz glave kontrolu nad pokraji-
nom. Da li bi se bilo na tome sporazumjeti?
Trebalo bi. samo ne mogu da budem siguran da bi Albanci bili
jugoslavenski orijen tisani .
ta mislite da je primjerenije da je netko najprije Jugoslaven pa onda
Albanac. Slovenac. Srb ili obrnuto?
Prvo Jugoslaven. Za mene je to najvaznije
ta o viepartijskom sistemu. privatnoj svojini. sindikati-
ma ... kao da se iz krize?
T o sigurno bi moglo da se izade iz krize.
ta mislite da bi se dogodilo kad bi imali vie stranaka?
Pa to bi bilo rasulo. sad vodimo ekonomije. politike.
sad kad bi dali jo i partiju. onda bi potpuno izgubili sva svoja obeleja.
To bi bila samo neka konfederacija.
Dakle. konfederacija ne dolazi u obzir'?
'-;e. \Ioramo imati jedinstvenu dravu. jedinstvenu partiju.
Razgovor sa Muslimanom
Po narodnoj pripadnosti niste ni Albanac ni Srbin. nego Musliman.
Kako ocjenjujete da za stanje Srbi optuuju Alban-
ce. a Albanci Srbe?
Pa verovatno treba potraiti neku sredinu Ima dosta toga to i kod
AI banaca i kod Srba ne valja. sam ubede n da je sve to to se dea-
va nekakva politika. '-;arod. ljudi svih nacionalnosti su zavedeni na neki
Politiku. interesuje npr. ta je bilo pre hiljadli godina:
to da osvetle i pokau ko je bio njihov vojskovoda. koje narodne
heroje su imali, a ti narodni heroji u stvarnosti moda nisu ni postojali.
Jedni drugima Ja dokau to su oni bili prije neznam koliko hilja-
da godina. govore o tome tko je bio prvi na Kosovu. koga su oterali.
tko se je vratio . Dobro je da se istorija. da se zna ta je
bilo .. Ali to nije dovoljno da izademo iz ove krize. Pogledajte gde je
Zapad. a gde smo mil
Da li vam je teko izdrati . Srba i Albanaca u ovoj situaciji?
Pravo da vam kaem. nije lako.
\1islite li moda da jedl{i i drugi pretjeruju?
Ima u tome ali ne u taj meri u kojoj se ispoljava. Jedni i
JrlH!i kukaju. te ovo te ono . ali mislim da to nije prava slika.
Da li bi' se moda moglo govoriti o tome da na Kosovu postoji neka-
ka\' .. glavni problem"?
Ako postoji takav .. glavni problem" onda bi to. po mom miljenju.
hila ekonomija. na standard. tako da kaem. Prosto stanje
::::56
Ljudi nemaju da se zabave u ovom svetu pa onda
k?paJu I do.kazati neto tamo u istoriji. Da su radnici dobro
m. da Imaju nekI standard. onda bi oni to prosto zaboravili.
je kada se razmilja o Kosovu da se govori i o iredenti-
? .',Kosovo-republika", o ,tome da je glavni cilj tih nastoja-
nJa Kosova NR Albaniji. Sto mislite o tome?
Ja sam siguran da ni jedan Albanac sa Kosova ne bi otiao u Alba-
niju. Albanci savreno dobro znaju kako se tamo ivi, a kako se ovde
ivi. J est da smo mi podosta zaostali za Evropom. ali toliko koliko smo
mi zaostali za Evropom. toliko je Albanija zaostala za nama.
Za populaciju je da se intenzivnije
no druzI. Zamma me kako se razumijete kao studenti
narodnih, vjerskih. kulturnih ... pripadnosti?
Pa situacija nije Ima dosta nesuglasica i takozvanih
ekscesnih situacija. Premalo se medu sobno kontaktira.
Zbog
Zato,ier postoji neka odbojnost Ljudi se ne pitaju ko si tii ta si.
nego najprije kako govori. Zatim gledaju ime.
Kakve su npL da imate djevojku koja je Srpkinja, Aiban-
ka. Turkinja ... ?
Nije ali je teko. a to posebno vai za Albanku.
Poznate li moda neki par iz svoje blizine. da bi ona bila Albanka a
on nealbanac ili obrnuto?
)ie. nije mi poznato da neka Albanka ide npr. sa Srbinom ili nekim
drugim. Verovatno ima i toga. ali to je izuzetno maji procenat.
Kakve postoje da kao student sutra djevojku",
da u dogledno vrijeme privatnu sobu u kojoj zajedno iv-
jeti?
Postoje ali treba da djeVOjku koja je od prilike,
Muslimanka.
Da li ba mora biti Muslimanka?
. Pa n.e mora ba, ali to je jedna od glavnih Nije isklju-
ceno 111 da to bude Srpkinja ili moda Turkinja, ali je skoro 99,9 'lc
da .?iti Jo problem je novac. Moja sti-
pendIJa IznOSI 6 mll!Jona I dvesto hiljada starih dinara. a to nije dovolj-
no niti za studentski dom.
Vjerovatno igrate nogomet, koarku ... Da li igrate mijeano
ili npr. Albanci protiv Muslimana, Srbi protiv Albanaca i tome
igramo .. jedni" protiv .. drugih" ako uopte igramo.
se jednog nogometnog turnira kada je u finaJu igrala ekipa u
kojoj su bili Muslimani i jedan ili dva Srbina, a u drugoj su bili
Albanci. Hala .. ::::5. maj" je bila gotovo puna. Bilo je i viduka i aplau-
za, a i vrlo grube igre. Najvanije je bilo pobediti.
::::57
Proteklih mjeseci i godina su novine pisale o tome kako
na Kosovu i u Pritini sa jedne strane grupiraju Albanci. a sa druge "om
drugi". Da li ima istine u tome? .'
Pa nije to tako striktno podijeljeno. ali dolaZI do nekakvih
grupiranja.
Kako ljudi znaju, prepoznaju koji su "njihovi", a koji nisu? .
Pa neznam. ali levom stranom idu Srbi, a desnom AlbancI.
Da li npr. moete, recimo na udaljenosti od 20-ak metara, opredije-
liti nekoga da je Srbin ili Albanac? .
Naravno da ne mogu, ali mogu kad kako netko govon.
Moe li se moda o tome i po odijevanju?
Pa
U je npr. razlika u odijevanju Albanke i Srpkinje?
Srpkinja sigurno da nosi neki upadljiviji, skuplji komad
kojeg Albanka nema u svojoj garderobi.
Mislite da su Srpkinje bogatije?
Da. A to je verovatno zbog nataliteta. Srbin npr. ima jedno ili dvoje
dece, a Albanac npr. petoro ili estoro.
Da li bi mogli oceniti po po obliku frizure da li je
neka djevojka Albanka ili Srpkinja?
Pa ako ne bih mogao da pogodim ba svaku, pogodio bih
U je ,,finta" takvog prepoznavanja?
Neznam. ne mogu da vam to kaem, ali kad vidim onda to od prilike
prepoznajem.
Kada zavrite fakultet, da li ostati u Pritini, na Kosovu?
Ne, ni u korn
Zbog _
Prije svega. tu je prisutna neka nesigurnost. Strajkovi se smenjuju
iz dana u dan, jedan dan Srbi imaju miting, drugi dan Albanci demon
striraju. Kosovo po mom miljenju nema velike perspektive. Tu se ne
moe iveti. nego ivotariti, nema nikakvih uslova, plate su ispod sva-
kog minimuma Drugo. nisi siguran, svakog moe da neto
pukne. . ...
U kojem pravcu vidite promjene na Kosovu I u JugoslaVIJI?
Ako da se iz ove krize onda je uslov jedinstvena
partija na nivoju Jugoslavije. to se socijalizma, socija-
lizam je u krizi, to da ovakav socijalizam ne valja, treba ga
menjati. . . .
Da li bi po vaem miljenju Jugoslavija mogla funkclOmratl kao "ne-
drava "?
Pa mogla bi. samo ja mislim da mi moemo da iz ove krize
i kao zemlja: ali - naravno - sa bitnim promenama. Te
promene bi se ogledale u ekonomiji, politici.. Nije dobro da sve to je
odbacujemo kao strano i slabo.
::::58
U vidite prednost Jugoslavije ako ostane drava'?
To je ponajvie zbog humanosti, zbog jednakosti o kojoj nam
ju. a koja zapravo ne postoji. Zatim da ne bi postojalo eksploatacije, ali
i ovde kod nas postoji eksploatacija moda nego na Zapadu.
Humanost, jednakost, eksploatacija. Za jednakost ste rekli da ne po-
stoji, a eksploatacija da je moda U vidite humanost socija-
drave?
U odnosu prema prema prirodi. oo
U je unutar drave odnos prema huma.
niji nego to je to u dravi?
Ja bi poredio npr. Japan i Jugoslaviju. Kod njill je u slubi
rada, nije humano, i kreativno On je maina,
prosto su mainu od njega napravili; u Japanu je zapostavljen,
je zadnji na lestvici vrednosti.
A u Jugoslaviji?
U Jugoslaviji se kao da je glavni. da je prvi, da taj danak
mi nismo platili. da ljudi ne radc, da su na neki slobodniji.
Mislite da je humanost sadrana u tome to ljudi manje rade, to
nisu strojevi?
Ne da manje rade. nego da nisll maine, da slobodno misle, da imaju
pravo da kau to valja, a to ne valja, to treba menjati; radi se o torne
da su kreativni.
Mislite da se u Jugoslaviji zaista moe "sve
Pa neznam ja. mi se daje ovaj 133. ukinut.
Kad bi vas netko postavio pred izbor da Jugoslavija iz krize
samo ako prestane biti to bi izabrali?
Pa ovu prvu alternativu, ali to je opasan put.
Mislite da postoji put koji nije opasan?
Pa bez rizika nema dobitka to je poznato. Ne da morati,
moramo riskirati. Nemamo drugog izbora. I ja kad bi se pitao i
ja bi to izabrao.
Da li bi vi riskirali i viepartijskog sistema?
Dozvolio bih u svakom samo da iz krize i
normalno iveti.
Razgovor sa Turkinjom
Kako vi kao pripadnica turskog naroda doivljavate zadnje mesece i
godine na Kosovu?
Grozno. naporno. prosto neka presija je to.
sam ako televizor odmah iste lai, a
sve W ubija i stvarno na ljudsku psihu.
Kako se pokuavate odbraniti od toga?
::::59
-
\loda previe razmiljam. se odbraniti.
Moe li se o tome ne razmiljati?
Ne moe Moda moe neko drugi, sa strane, ali onaj ko tu ivi on
sigurno ne moe. Vidite nepravdU koja se dogada, sluate izmiljotine,
a u stvari znate da od toga nema nita.
Pomenuli ste nepravdu. O kakvoj nepraVdi je
Ne znam kako da vam to objasnim Vidite, ja sam tu dobro
znam Albance i Srbe. Dosta dobro znam i jedan i drugi narod, a ipak
neznam kako da vam to objasnim.
Do kakvih npr. situacija dolazite u trgovini, na ulici, u
autobusu, na poslu? Kakve su te, recimo, "sitne nepravde", koje se
ponekad dogode?
Na poslu nemamo problema. Imam kolegicu Albanku i Crnogorku
i dobro se razumemo .. Ali ima i situacija .. 0ipr pre par meseci
sam neto kupovala. smo u prodavaonici. bilo nas je vie - jedna
majka, jedna i jedno malo dete, Albanac, od prilike 5-6 godina
star. To dete se, ta ono zna, nekako probija preko reda, a
ga je odgurnula. Dete je palo na glavu, udarilo se krv je
odmah potekla. T oliko je ona bila agresivna da ne mogu ni da se izrazim
kako se grozno izrazila.
ta je rekla?
Kae "albansko kopile", gde vi neznate ta je red. Svi su utali.
samo ja sam reagovala. Pa kako moete to da kaete, pa to je
dete? Svi ste vi isti, odgovorila mi je Poznam jo mnogo primera sa
decom, npr. u mom susedstvu ispred Deca su se igrala; deca kao
deca, i malo su se potukla. Nije prolo ni IS minuta, a je nastala
buka. da je ona vritila, nego je pretila roditelju Albancu da zvati
miliciju. Ja kaem: pa stanite to nije nita, to su deca koja
posle 15 minuta da se pomire. Ne, ne, vritila je ja traiti
miliciju, pustiti dete vie na dvoritu da se igra.
Kako doivljavate sluanje vjesti, natpise u novinama ... ?
Strano me nerviraju. Strano je kada sluamo ono o Silovanju, a
znamo da nema nita od toga.
Pa zbog se onda pie o tome?
Neznam, valjda nisu savesI.1i. zbilja uopte nemaju savesti. Ono to
npr. u "Jedinstvu" to je, boe, ludost. A ono to je najgore
kod toga, oni sami znaju da nije tako i znaju da je to izmiljeno.
Kako to mislite?
Pa imam i drugarice Srpkinje sa kojima kontaktiram i koje znaju
to se Ba sam razgovarala sa jednom drugaricom. Verujte,
dobra mi je prijateljica i ba smo intimne .. Jednom mi je ba rekla da i
ona zna da to nije tako kao to se pie ali da ona nita ne moe napra-
viti. Rekoh, kako moe da sve to slua, zar te ne grize savest" )lije mi
260
odgovorila. Mene bi grizla savest da neto nije tako kao to sluam i
a ne reagujem Ali ljudi su ..
_ Cesto se govori o tome da se na Kosovu "genocid" i ,.teror",
Sto mislite o tome?
Boe. to mene to nervira. Genocid! Pa ja neznam da li oni uopte
znaju ta je genocid Pa kakve su sve stanove oni pokupili van. Verujte
uopte neznam (pa stvarno nisam sa time l, ni jednog prime-
ra da su pod pritiskom otili. Bar koliko ja znam, od malil1 noau se dru
im sa jednima i sa drugima. b
Zbog onda odlaze Srbi. Crnogorci sa Kosova?
Zbog

Pa vidite kakve su kod nas. Ovde npr. proda stan,
a tamo kupi drugi, zaposli se i sigurno mu je bolje. Zato je otiao.
Svi mi idemo gde je bolje, to je sasvim normalno. Uopte ne vidim nika-
kve tragedije u tome da netko odlazi. Ba primer znam, da su otili
moji susedi. Prodali su i oprostili se od nas. Kad pre neki dan slu-
am i pie u novinama, kako su otili pod pritiskom! Pa vidi, molim te,
on je bio moj komija, lepo smo se pozdravili (koliko je bilo to plaka-
nja), lepo su otili, a sad ispada da su oni otili pod pritiskom! Evo to
je konkretan primer,
Govori se da tu zemlju i kupuje iredenta, jer da
Albanci ne mogu sakupiti toliko mnogo novaca,
Gluposti! Pa oni masovno rade vani i mnogo Skoro nema
porodice da netko nije zaposlen u inostranstvu. Albanci mnogo rade,
tedini ljudi su i skromno ive. Previe su tedini i preskromno
ive. Steta i greota bi bila da se kae da su to kupili iredentisti. To nema
nikakve veze. Albancima je to nekako pa se tako i ponaaju.
Izuzetno visoko cene zemlju i i tome sve drugo
Da li se bojite onoga to dolazi?
strano se bojim.
Cega se zapravo bojite?
Neznam, nema nita ali bojim se te atmosfere.
Ovdje Ijydi sve vie govore da postoji opasnost od nekakVOG
skog rata, Sto mislite o tome? '"
Pa ako ne bude na bolje, verovatno i do toga .. Ali to bi bila
katastrofa, katastrofa.
Kada bi imali da se zaposlite negdje izvan Kosova, da li
bi otili odavde?
<!tila bi, zato ne') Samo da mi bude bolje, jer ovde postaje sve tee.
Sto mislite o politici koju vodi Slobodan
\1islim da je pogrena politika i da nigde ne vodi.
U mislite da ta politika" grei?
U svakom pogledu grei. Pogledajte samo njegove izjave.
U mislite da su pogrene njegove izjave?
Pa recimo ona da Srbija biti drava ili da je biti.
261
-
Kako gledate na razmiljanja po kojima bi u Jugoslaviji i na Kosovu
trebalo uvesti jedan slubeni jezik?
Pa to je glupa ideja, Zamislite da ivite na Kosovu i da morate govo-
riti samo srpskohrvatski ili da u Jugoslaviji morate govoriti samo alban-
ski, To je strano glupo.
Mislite li da postoji opasnost da se, ukoliko bude dolo do ustavnih
promena u SR Srbiji, uvede obaveznost srpskohrvatskog jezika u javnim
slubama?
Pa sigurno,
Da li se Albanci sa kojima radite i ivite boje toga?
Da, oni sa kojima sam razgovarala, se boje,
U vidite "osnovni problem" kojeg bi trebalo rijeiti pa da se
stvari okrenu na bolje?
Pa ja mislim da bi osnovna stvar bila najprije to da se malo treznije
misli, a to da bi najbolje bilo da da ostavku,
Zato?
Pa zna se da je on doveo do svega ovoga to je danas, Vidite ta radi,
sad u Hrvatskoj nagovara Srbe, Pa to je ludost. To je alostno.
Godinama ljudi ive zajedno, a sad ill odjednom razdvajaju.
Do zaotravanja ovih pitanja je dolo u zadnje dvije-tri godine.
tim, vi se vjerovatno kako je bilo prijanjih godina. Recimo prije
petnaest, dvadeset godina?
Da, tada je bilo Sve je bilo mirno i normalno. Imam pri-
jateljice Albanke i Srpkinje i nikada se nismo razlikovali u tom smislu,
Nikada nismo pravile razlike po tome da li je ona Albanka ili Srpkinja.
Verujte, bila sam tako vaspitana. Ali u zadnje vreme sam se promenila
i ja. Ponekad prosto mrzim samu sebe to sam i ja postala takva,
Kada se govori o iredentizmu, onda se misli kako bi Albanci
sa Kosova eljeli napraviti svoju republiku i potom se NR Al-
baniji. to mislite o tome?
To nije Verujte mi, ja ivim sa Albankama i Albancima pa ni
jedan od njill ne bi hteo da se Albaniji. Svi mi dobro znamo
kako je tamo. Verujte da to nema nikakve veze. To su gluposti. Boe,
kako mogu tako da govore. Ili to govore o rudarima koji su tamo
dana, Govore da manipuliraju sa masom, Verujte mi, da nisam
celu spavala zbog svega toga to se
Poznajete li mjeane parove Srba i Crnogoraca i
Albanaca u krugu ljudi sa kojima ivite?
Jeste. ima ih. Jedna moja se je udala za Crnogorca iz
i lepo ive, Udala se je pre 15 godina i moda im tada nije bilo prijatno
ali su se uklopili i ive kao i svi drugi.
Da li su takve pojave bile neto normalno u vrijeme kada je vaa
generacija sklapala prve veze i poznanstva?
262
r
Sigurno, to je bilo neto normalno pa tome nismo
posebnu panju .. Ali danas vie nije tako, Znam ja to vrlo dobro, jer sam
imala puno prijateljica, npr. Srpkir.ja. sa kojima sam se druila i posle
kole .. A sad vidim da nije vie tako.
Zbog se tee druite sa svojim prijateljicama?
Recimo sa jednom dobrom prijateljicom. Srpkinjom. odavno ni-
smo bile zajedno. Kae zna ta, tvoj mu je Albanac a moj Srbin pa ne
znam. kako bi to bilo u ovoj situaciji. Ja joj kaem. da li ti mene voli,
a ona kae jeste, Pa kakve to veze onda ima. :VIi moemo da se vidi-
mo, idemo ponekad zajedno na kafu, ali u se vie ne
Iskreno vam kaem, oni su odustali.
Da li opaate i prisutnost religioznih razlika?
to se religije bar ja tako mislim, mi se da su najmanje
upravo Turci i Albanci. To ranije nije bilo tako. vam
jedan primer. poto stanujem blizu crkve, pravoslavne crkve ..
sam se da neki moji prijatelji i neke moje prijateljice tek sada, u svojoj
zrelosti, crkvu, Pitala sam ih gde idu, oni mi odgovore
da idu u crkvu, da su prije bili ludi to nisu ili itd, To je tako naglo
dolo da neznam kako je to Sada mnogo vie Srba ide u crkvu
nego pre nekoliko godina.
Da li poznajete primjer, odnosno da li ste o njemu, da netko
samo zbog toga to je Srb ili Crnogorac lake dolazi do zaposlenja?
Sad se to deava,
Prije nije bilo tako?
Pa oni su uvek imali prednost, a pogotovo sada kada dolaze povrat-
nici.
Kakav je odnos prema povratnicima?
Pa kad odmall dobije radno mesto, Ne ni godinu dana,
a on stan dobija! A ovde rade ljudi od 15-20 godina pa ive po
stanovima. Sad je ovde sve a ti povratnici imaju prednosti ba
svugde i zato ih je sve vie.
Razgovor sa Romkinjom i Romom
Imate dvoje male djece; zanima me kako uspijevate zadovoljiti nji-
hove potrebe po
Pa veoma teko. Plate su male. a cene iz dana li dan sve Ja vie
neznam koliko ta kota, Svaki puta kada idem u trgovinu, vidim neke
nove cene. :V10ramo najpre ja i mu da mislimo na hranu, onda na
ili cipele pa tek na kraju ke ako ostane novaca.
Da li ste zaposleni?
Ja nisam zaposlena u ali moj mu jeste.
Pa kako onda sastavljate .,kraj s krajem?
263
-
Teko. Pokuala sam vie puta dobiti posao. ali nije mi uspelo.
Zato moram raditi. ovako. kod drugih ljudi.
Radite svakog dana?
Skoro. Kod ljudi i spremam stanove i tako zaradim
neto da nam je malo lake,
Gdje su vae kada radite?
Pa Ako radim ujutro. onda su one u a ako posle-
podne onda ih mu ili netko iz rodbine, prijatelji ...
Da li se bojite za svoju djecu zbog svega ovoga to se trenutno doga-
na Kosovu?
Kako da ne.
se bojite?
Pa neznam. Sve to je nekako Ponekad se bojim i kad su ovde
ispred i kad se igraju.
Igraju li se sa drugom djecom?
Da, skoro svakog dana. ali starija zadnje vreme kao da izbegava igru
sa drugima.
Zbog
Pa neznam. Pre neki dan sam opazila da su se igrali i odjednom
jem da Rekla mi je da su joj rekli "bei Ciganka". Jednostavno
su je izbacili iz igre. Stajala je po strani i plakala. ta da joj
Pokuala sam da je pomirim.
Da li se to
Hm, dogodi se, a nama Romima vie nego drugima. Mi smo, znate.
na to nekako navikli, ali to to ga boli do dna due.
Pa to je moja gora od drugih, ako je Romkinja: Valjda
biti bolje kad odraste.
Imate li i vi problema samo zbog toga to ste Romkinja?
Pa imam, ali ja sam odrasla pa na sve to nekako gledam
i nekako to prebolim.
Pomenuli ste da ste vie puta pokuavali dobiti zaposlenje pa vam to
nije polo za rukom. Da li to i zbog toga to ste Romkinja, a ne Alban-
ka, Srpkinja .... ?
Pa bilo je i toga .. Ja sam, recimo. zavrila srednju kolu, pa konkuri-
em kao i sve druge. ali ne mogu da se zaposlim
Da li su vae kolske drugarice. koje nisu Romkinje, zaposlene?
Uglavnom jesu. Jo nisu ba sve, ali je dosta njih dobilo radna
mesta.
Mislite li da bi se u pogledu vaeg zaposlenja neto promijenilo. ako
do promjena oko kojih i zbog kojih danas postoji trajk
na Kosovu?
Ja neznam. Moda bi moglo da bude bolje.
Albanci se, prije svega, boje tih promjena. a posebno politike koju
vodi Slobodan Kako vi gledate na to?
264
Neznam vam ja to. Ne volim ja politiku.
da se Albanci opravdano plae
Sta da vam kaem: Valjda znaju zato se plae.
Plaite se vi politike?
Neznam ta da vam kaem.
Mislite li da je ta politika opasna?
Valjda ..
Valjda ., pa reci da se plai. ako se plai. J a znam. da se ona
plai, samo vam ne eli da kae.
Da li se vi plaite i ta mislite o zadnjim na Kosovu?
Ovde se deavaju vrlo stvari. Opasno je sve to. Za
politiku neznam ta bi rekao. ali dobro znam Ja se ga mnogi ljudi
plae. Ja na sve to gledam nekako u smislu. moda bi te promene mogle
doneti neto novoga i boljega. Ovako. kako je sada. sigurno nije dobro.
Neto mora da se promeni. Da li donosi promenu na gore ili
na bolje, to neznam.
Mislite da vi sami tu nita ne moete promijeniti?
Ne. niti ja niti moja porodica.
A Romi?
Ne. mi smo ovde zadnja rupa na svirali. Nas niko nita ne pita. obi-
nas ili gledaju ispod oka.
Kako to mislite?
Pa znate kako je to kad ti neko kae da si .,ciganin". Uvek si samo
ciganin i tu nita ne moe da promeni. Ne pomae ti ni to da zavri
kolu. da radi ni da prima platu kao i svi drugi. Uvek ostaje ciganin.
a sve drugo za njih uopte nije vano.
Tko su to oni?
Pa svi. Srbi, Crnogorci. Albanci bez obzira.
Da li zbog toga to ste Pom imate problema na svom radnom mjestu?
Pa i to se dogodi.
Kakvi su to problemi?
Pa to su one male, banalne stvari sa kojima se svakodnevno
a ponekad i Zadirkivanje, podmetanje, niski udarci. , . Skoro kao
u vojsci gde su me stalno omalovaavali i maltretirali zbog toga to sam
Rom. Ponekad se teko uzdrim da ne vratim istom merom, ali se je
ipak bolje praviti jednostavno kao da ne i ne vidi nita.
Imate li problema prilikom upotrebe svog materinjeg jezika u svako-
dnevnom ivotu?
Romski govorimo uglavnom kod i sa svojim prijateljima.
A na radnom mjestu?
To zavisi od toga sa kime razgovaram. Ako je Srbin onda govorim
srpski. sa .-'\lbancem albanski. A ako imam posla sa Romom. onda.
naravno. govorim svojim jezikom
Dobro govorite srpski, a albanski?
265
-
Pa isto tako, sam se, jer se u ovoj sredini najvie govori alban-
ski jezik,
Kako gledate na ideju da bi u ovako i narodno izmijeanim
sredinama trebalo uvesti jedan slubeni jezik?
Pa mislim da je to dobra ideja. Dobro bi bilo da se za jedan
jezik radi boljeg razumevanja, jer ovako ponekad dolazi do nepotrebnih
problema, Ali za mene to nije problem, jer govorim sve jezike koji se
ovde upotrebljavaju.
Opazio sam da na pritinskoj televiziji imate emisije na romskom
jeziku?
Da, to je velika stvar za nas Rome, Lepo je da moe sluati svoj jezik
na televiziji, Ali tu je jedan problem. Oni misle da kada su nam dali tu
jednu kratku emisiju da su onda sve reili. A to je tek ako ele
govoriti o stvarnoj ravnopravnosti svih naroda i narodnosti, dakle i nas
Roma,
Imate li dovoljno literature za na svom jeziku?
Pa nema ba mnogo, ali u zadnje vreme ipak neto vie.
Da li svojim na romskom jeziku?
Ne, nemarno ih jo, im onako "napamet" kao to su nama
nai roditelji.
Postoji li da vaa djeca kolu na svom materi-
njem jeziku?
To bi bilo ali za sada toga jo uvek nema. Volio bih da moja
deca mogu u koli da romski jezik.
Albanci i Srbi gledaju na ustavne promjene u SR Srbiji.
to vi mislite o tome?
Pa ja se ne bavim sa politikom, ali mi se da jedni i drugi malo
previe govore.
Tko po vaem miljenju, kao "pobjednik" u tom njihovom
nadmetanju?
Neznam, teko je to Tko zna ta sve moe da se dogodi.
Da li bi voljeli da "pobjede" Srbi ili Albanci?
Ja bih najradije da pobede jedni i drugi ili da ne pobedi niko. Jer ako
pobedi bilo ko od njih, onda mi Romi sigurno da izgubimo.
Najbolje bi bilo da se dogovore i da nastavimo mirno iveti dalje i da
popravimo ono to se popraviti moe, da imamo plate i malo bolje
da ivimo. Ovako samo govore o politici, a od toga nita nema. Previe
je politike,
Razgovor sa Albancem
Kakva je dananja situacija na Kosovu u usporedbi sa onom kad ste
vi bili mladi?
::66
ivot je bio teak, tei nego danas, Pre rata je bio dosta teak i
sistem, ali ljudi su bili poteniji. Bez obzira ko je bio, da li
neprijatelj ili ne, je bio., Kad je neto rekao, ondaje to bilo tako,
Ljudi su drali svoju A posle rata je doao reim koji se hvali, ali
ljudi vie nema., Niko ne stoji iza onoga to kazuje, svi neto vrdaju,
lau,
Kakvi su tada bili odnosi Albanaca i Srba?
Koliko pam tim mi Albanci. seljaci. radnici, ljudi nikad nismo
dirali svoje komije, Nikad, jer nama je to prirodno a
je sramota da diramo onoga koji bi moda bio slabiji od nas, Ovi su
uvek bili, i za vreme bive Jugoslavije , slabiji od nas, Ako se sa
Srbinom to je bilo opasno, jer si mogao da ide na sud a to i u
zatvor. Ja pamtim od prilike od 1920, godine. Prva Jugoslavija, ona
stara, nije mogla da uspostavi na Kosovu vlast. Nai junaci, nai ljudi
skrivali su se u umama, branili su se i nikada nikoga nisu u bili bez raz
loga, Srbi su radili ono to je sramota za jer su ubijali i
Nai su samo jurili one ljude koji su njih jurili i koji su ovde
radili strane stvari. Tada je ovde bio genocid, a ne ono to
danas govori.
Zanima me kako je neposredno teklo oduzimanje/dava-
nje zemlje u ono doba?
Pa npr. oduzimanja zemlje 19::8, se dobro, Meni, naoj paro
dici su onda uzeli pola i pola zemlje, a pola su dali jednom Crno-
goreu. Taj Crnogorac nije radio na zemlji nego je moju nekadanju zem-
lju dao meni da ja radim napola. a on je drao svinje, Tako sam ja npr.
radio kao i prije, istu zemlju, ali sam jedan dio morao novom
vlasniku. Nita to za dravu nije bilo zlo. Na taj i npr. sa svinjama,
koje mi ne trpimo, su hteli da se mi odselimo. Mi Albanci smo ovde na
Balkanu trn u oku za slovenski narod pa i za Rusiju.
Zbog mislite da je tako?
Zato jer imamo jednu staru naviku: neprijateljska noga uvek da
gazi: dok je ne poljubi jo si iv, a kad je poljubi, onda si mrtav. E
zbog toga to mi nikada i nikome nismo poljubili nogu, ginuli smo, ali
su neprijatelji odlazili. l neka ne misli niko da niti danas da polju-
bimo nogu bilo kome. Dok je jedan od nas iv, mi nismo poraeni. Mi
smo kao kamikaze, kad reimo neto da napravimo onda to i napra-
vimo,
Mislite li da rudari koji su sada u rudniku i trajkaju ostati unutra
dok se ne udovolji njihovim zahtjevima?
Da. oni ostati i umreti ako bude trebalo, Nego ja tebi kaem, a
da je tu Slobodan i njemu bi rekao. Rudari moda a
moda ali i ti ima da da se nasiljem ne moe nita
Sramota je za Jugoslaviju da se naa nikada nije uzimala u obzir.
Sramota je za Jugoslaviju da ova tri lica na funkcijama (Morina i ona

dvojica) tuku dva milijona ljudi A to su njillOva Gori je nepri-
jatelj tvoje krvi. nego potpuni. tudi neprijatelj.
Kako bi u kratkim crtama ocijenili period 1930. i 1941.?
Tada su ljudi masovno oulazili za Tursku
Svojevoljno?
\la kako svojevoljno. zemlju. uzeli su mu i jo su mu
pomagali da ide. samo nek se skine. Pa ti sigurno zna to je napisao
za nas .. Pa koliko imamo mi koji sa tim srcem
misle na nas I
Da li su se ti ljudi iz Turske ili su ostali tamo?
Nisu se vratili. ali se znaju kao Albanci - nisu se asimilirali.
je postalo govoriti da su Albanci sa Kosova iredentisti,
da ele svoju republiku zato da se Albaniji. Kako vi gledate
na to?
To su za malu decu Vidi, moemo dozvoliti da manjina mla-
dih ljudi tako misli. ali 80 "j sigurno ne. A_zna zato ne: To jesu naa
ali tamo vlada re.im. Sta je staljinizam ti zna to.
a znamo i mi. moda jo bolje od tebe. Taj reim mi Kosovari ne voli
mo, Budi uveren da najmanje u ime 80 ,,; naroda ja to govorim. Lau
oni koji govore da smo mi traili da se Albaniji. lau!
mi to traili. nego neto drugo: mi smo traili i traimo da bude-
mo jednaki kao svi drugi narodi Jugoslavije, a oni su nam nametnuli
ovo da nismo jednah To je istina, a sve drugo su lai. I jo neto
ti Srbi nikad nisu mogli da nas prevare. nego su otili i prevarili
njih.
Koga to .,njih "?
One tamo u Albaniji. Oni su doli ovde, prevarili nas i
stavili nas na srpske ruke. Srbi su nas prevarili s njih. jer su njih
prevarili. a oni onda nas.
Kako bi vi saeli od 1941. do 1945.?
Kad su doli Nemci stara Jugoslavija je pokupila sve ugledne Albance
sa Kosova da jih strelja.
Zbog su to napravili?
Znali su oni to rade. Likvidirati je trebalo sve ljude. Ali nai
ljudi su se borili sekirama. gvodem, a neko je imao i oruje. Jedan dio
su pobili. a mnogo ih je i pobeglo u ume ili se skrivalo po
Dola je
Da li su Njemci vrili teror na Kosovu?
"iisu. Nemci su za nas bili prvi oslobodioci!
Kako to mislite?
Pa kako da ne Lake nam je bilo pod Nemcima nego pod Srbima,
"iemci su nam dali kolu na aibanskom. na naem jeziku. A ba kola
je imcvina za ovaj narod koji je tada bio skoro sasvim nepismen.
To nismo doiveli nikad. to je bilo prvi put u istoriji.
Kako je bilo kada su doli Italijani?
Nita se nije promenilo. Jezik. kolu. vlast smo imali u rukama,
Imali smo nau vojsku da se moemo odbraniti od (oni su bili
najkrvaviji ). da se branimo od ostalih neprijatelja naokolo, I talijani su
imali svoju vojsku. mi nismo bili u redovima njihovim Imali smo vojsku
na naem jeziku. komandu i nae rukovouioce sve do generala, A ako su
Italijani odstupili od nekog neprijatelja onda smo mi bili tu i mi smo ih
jurili. Italijani su slabi vojnici.
Kako je bilo posle kapitulacije Italije?
Kapitulacija Italije je bila u balkanskim narodima. a najvie
Jugoslaviji. Oslabio je Nemac, ljudi su se naoruali Ali neka se Alba
nija i Jugoslavija ne hvale to su se borile sa Nemcem : vie smo se mi
borili sobom: npr. Srbi-Albanci-Muslimani-
-H[\ati .. Vie nas je ginulo medusobno nego sa bilo kojim NemcenL Ali
to se Nemca. oni su isto bili zagrieni gotovo kao staljinisti. A ni
nacionalsocijalizam, ni staljinizam nisu dobri za nas, Nije pametan onaj
koji zna da odvoji od dobrog. nego je pametan onaj koji od uve
rdavtine izabere manju. laku, Za nas je Nemac bio laki neprijatelj
od kraljevine Jugoslavije,
to se je dogodilo kad su Nemci otili?
Kad su Nemci otili onua su pokuali raskomadati Kosovo, Bugari
preko \\akedonije ... \lb:mci iz .\Ibanije. onda iz Crne Gore i ou Srbije, .
svi su juriali. Pa nismo pustili nijeunoga da ulazi na Kosovo. Albanci
su rei1i da dodu. pa smo jill najurili .. Pa ta bi oni tu radili') Ali Komu-
partija Jugoslavije se je sporazumijevala sa komunistima u Alba-
niji. Govorili su im mi ne moemo na Kosovo. iako smo jer
ostat zemlja bez ljudi. Ne veruju nam.. A vi ste jedan jezik, ulazite
vi. Vama verovati. a posle mi lako sobom to urediti. lovi
Albanci su traili posle prvake na Kosovu i prevarili su ih. Zato ja Alba,
niju zovem da je ku[\'a.
Nakon toga do jugoslovenskih i albanskih komu-
nista, Informbiro, ta je to za vas ovdje na Kosovu?
Kosovski komunisti su bili infofmbiroovci, zbog Albanije.
Ali to nije najvanije. Tada je bilo Jovoljno da si Kosovar i da si bistar,
pa si morao da .,prizna" da si informbiroavac Svi nai ljudi sa Ko-
sova koji su se zauzimali za pravedne ili za stvari. ili samo da
su imali ugleda u narodu. odmall su bili kao infomlbiroovci.
Nakon toga slijedi period kojeg neki nazivaju . ta je
to za vas?
Posle rezolucije informbiroa je godine bilo onako mirno.
Pojedine ljude su na neki ukinuli. ali masovno, ovako, je bilo
mirno, Posle die aferu.
Koju "aferu" mislite?

Oruje da pokupi. Ali nije to bilo zbog oruja, nego zato da jo vie
ubije i onesposobi nas Kosovare. Za vreme je sa Kosova
pobeglo oko 100 hiljada ljudi za Tursku - pa nije to zbog oruja!
Drugo, uzmimo da si ti npr. intelektualac Albanac ili ugledni
UDBA stoji na a ti UDBA uzme kredu pa pie "Ziveo
Enver Xoxa" i ., Uhapse te, jer si toboe to ti napisao. To su radili
samo da nas unite, kao to se i sada da radi. A mi seljaci smo i
tada i sada na rukovodioce ta nam oni da donesu. Ali onaj
veliki deo koji sedi u vrhovima je prodat: neko za fotelju, neko od stra-
ha, a neko za karijeru. Nikada mi nismo imali niti prijateljske vlade,
a kamoli svoje. Zato nismo ni volili ni jednog kralja, ni cara, nijedan
reim. A nikad nismo imali takvu nadu kao u ovu partiju
Jugoslavije.
Kako su ljudi iz Kosova gledali na druga Tita, ta im je on pred-
stavljao?
Na narod ni Muhameda, ni proroke nije vie volio kao to je
volio Tita .. I trebalo je da se ga voli. ali on ode evo ta se radi.
Je li Tito, da tako kaem, "zasluio" tu vau ljubav?
Kako da nije zasluio, pa uvek se mi na njega pozivamo. I dok je
bio iv smQ se pozivali na njega. Ali nije smeo da dode na Kosovo, jer
su mu rekli' da ga tamo ubiti. Same lai. Ali jo neto ti u
vezi sa drugom Titom ..
sam negde da je Savka kad je dala ostavku drugu Titu
rekla ovo'. drue Tito, ja ti dajem ostavku, ali sasluaj i ovo: nema ko
vie da vlada narodu Hrvatske, nego samo Hrvat Hrvatima. Ja ti kaem,
da to vredi i za Albance. Nema vie ko da nam vlada, nego mi jedan
drugome. Ako budu hteli u sastavu Jugoslavije, a ako ne budu hteli
onda izvan nje. Mi ne volimo nijedan sistem i kada bi
Albanija dola ovde, ja bih odmah pobegao u Dalmaciju kod naih
Ilira. Albanski narod na Kosovu nikada nije bio povezan
kao sad. Uzrok tome su Slobodan i mitinzi solidarnosti. To
dvoje nas je vezalo, To je ono to je donelo jedinstvo alban-
skom narodu na Kosovu,.
Koji poslijeratni period je bio najugodniji za stanovnike Kosova?
Od dobivanja au tonomije nikad ovo nije bilo slobodnije
u zadnjih dve hiljade godina. Najvie slobode i napredka je bilo od
1967. do 198 L Od 198 L do 1985. je bilo nekako tamo-ovamo, ali od
1985. nam ne daju vie ni da diemo.
Kako to da je dolo do demonstracija 198 L?
To je Srbija organizovala da nam uzme ovu slobodu to je imamo.
Ja mogu da ti garantujem to,
Zbog mislite tako?
Zato ier ie ona videla da smo mi izali iz nedoraslosti i nerazvijeno-
sti. Samo njima je u interesu da nam uzmu onu slobodu to smo je ima-
no
l
li. To je jedno. Drugo, Jugoslavija da ivi jo hiljadu godina, ali mi
ovako nikad ne moemo da idemo napred.
Zato?
Pa pogledaj to radi Slobodan Na Kosovu je uvek bilo
mnogo malill prepreka i problema. Ali po dolasku Slobodana
na Kosovu se dogodilo to da je on sipao benzin u vatru.
Ta.ko moe samo do eksplozije, a ne do nikakvog napredka Pogle-
daj, govore da je ovde genocid. Ej, drue moj, kad bi ti znao kakvi su
ovde genocidi izvreni nad Albancima! Narodna govori, da nepote.
na .uvek prva razglasi potenu za kurvu. Tako ti je i sa silovanjima.
Kad bl tl znao ta su oni prije radili naim enama'
. Ako budu ustavne promene u SR Srbiji, ta mislite da bi
Vl Albanci na Kosovu izgubili?
Ako do ovih promena, onda mi izgubiti sve. Bolje da nas
sa v.oJskom gaze nego da prostovoljno to potpiemo.
Sta je to "sve"?
Evo. o.:ako: narodna odbrana treba da je kosovska, ovaj sekretarijat
un u t.r aSI1J ill P?slova. treba da je kosovski, vrhovni sud treba da je kosov-
skI, skole, JeZik da Je u prvom redu na Kosovu na jezik ali i jezici Srba,
Roma i svih drugih One simbole kao to su zastava. nae tradicije da
se ne takne nitko. Trgovati da moemo s kim Zato mi Koso-
vari ne smerno imati to to svi u Jugoslaviji i u svetu imaju') Ja bi
reka? skuptin.i: nemoj da podpie. Bolje je da cela armija nego
da tl sam podpie.
Da li mislite da postoji da vojska"?
Ne srne da vojska.
Zato?
Ako vojska, onda jugoslovenska armija da izgubi celu Jugo.
slaviju.
Kako to mislite?
Velika riba da pojede male, a lovac i veliku i male ribe.
I tko bi bio taj lovac?
Ima ih dosta to A ta mi Kosovari izgubiti? Nita!
Zato .se. ne bojimo, jer kad ide na dno, on se vie ne boji,
Mislite da ste Kosovari doli do dna?
Da, doli smo. Pa zato da su ovi rudari ili u jamu i govore da
su spremni umretiry J a se malo onim Slovencima, i Hrv;tima koji
nas pokuavaju braniti, jer bogami trebati da oni brane i sami sebe,
Napii jo i ovo o vojsci. jer srno mi Kosovari stari bojevniCi i dobro
ZIlamo ta je vojska i ta je rat Znamo da je JUGoslovenska narodna
arn:ija izgubila poverenje u Albance. ali i mi smo izgubili pove-
renJe II Jugoslovensku narodnu armiju. Jer ne gleda na nas kao na ostale
narode u Jugoslaviji, a najvie njenih vojnika je Albanaca.
Kako bi vi razreili kosovsko pitanje?
271
Ja sam po srcu u topista. Ono to mislim nikad da jer
za mene je pravda u srcima ljudi. Da sam ja predsednik krivce bi terao
do kraja, a narodu, svim narodima i narodnostima dao bi slobodu i
jednakost. Zna ta je 1\jego rekao za Crnu Goru za vreme Turske'?
Zar nijesu Crnogorci ljudi') A mi, zar mi Kosovari nijesmo ljudi u J ugo-
slaviji')
Kako gledate na sadanju autonomiju Kosova?
Imali smo mi autonomiju kad je drug Tito bio iv. :\li sada ... Kak-
va autonomija kad Slobodan postavi i skine koga To
nije autonomija! To je la' To je diktatura Slobodana i
njegovih!
Mislite li da bi se kosovski problem rijeio kad bi Kosovo bila repu-
blika ravnopravna svim drugim u Jugoslaviji?
\loda bi bilo bolje kad bi bila republika .. Ali pogledaj, ja ti niti ne
smem govoriti o republici. meni su i to zabranili. jer da sam ja onda
kontra;evolucionaran iredentista. Nije mene briga za republiku, ali
elim da su Kosovari ravnopravni sa svima u Jugoslaviji. Vidi ovo: Srbu
se za jedan sudi godinu dana, a Albancu za isti deset godi-
na' To je to. E tako mi boga, ako ne krene na bolje, ovako dugo
da ide. Ne moemo vie. Neto morati da se promeni, jer svakom
Albancu, i devojci i momku ulo je u duh da ide da se bori za svoju
slobodu. "iemamo vie kud. \Ii smo kod nae ovo je naa i
nemamo kud .. A ja ti kaem, ako se ovo ne okrene na
onda moe svata da bude.
ta da bi se moglo dogoditi?
Moglo bi biti rata, jer mi ne moemo vie da trpimo.
Armija ne sme da ako onda da izgubi ugled cele Jugo-
slavije i onda je to opasno.
Zar ne postoji neki drugi
Naravno da postoji. nego federacija Pogledaj ta radi Slobodan
On ne pita nikoga nego radi to On je postao kao neki
Hitler i kao ovaj, kako se ono zvao u paniji, Franko:onje drugi Fran-
ko u Evropi. Svi mi ga trpimo, ali sve to ima svoje granice.
Da li mislite da bi problemi bili rijeeni kad bi prestala
politika, odnosno kad bi on podneo ostavku?
70,80 posto bi bilo lake, a moda i sto posto. Tad bi mogli
reavati probleme, a ovako stalno doliva benzin na vatru. lako si poten
ti u nepotenom drutvu ne moe da bude poten. Jednostavno ti ne
daju - eto u torne je stvar.
Da li ste SK?
Nisam.
Zato niste?
Zato, ier ie komunizam la
Kako 'to
I
L
La' Evo ta je komunizam. To je teorija izgledna, lepa, a ta se
sa njom" Gledajte u Zapadna ima kapital,
a irna Marksa! A ta se moe napraviti bez kapitala?
"iita! Pogledajte gde srno mi doli sa Marxom, a bez kapitala! Onda mi
Kosovari: mi jesmo Jugosloveni i u Jugoslaviji da ivimo, ali
samo ako imamo potpuno ista prava kao i ostali. Mi ne moemo da
budemo Srbi, mi srno Albanci' I to vie nas neprijatelj gnjavi da nas asi-
milira, mi smo jc Mi smo za slobodu, za potpunu ravnopravnost.
Da nam to dozvole rnogao nas je Slobodan u vatru da vodi
kao i svoje ljude iz Srbije. Mi srno vernici. Albanci su vrlo poteni ljudi
i kad daju onda pre da umru nego da te izdaju. Ali na silu, nikad
i nitko prijatelj s nama biti .. Nikad. To je naa navika. Kako smo mi
nau naciju, evo dve hiljade godina" Uvek smo imali nepotene
neprijatelje, i ba od njihovog nepotenja srno mi nau naciju.
Da je bilo mirno, da srno se gledali kao jednaki, moja bi uzela
tvog sina, ili moj sin tvoju , .. Tako malo po malo i ne bi
bilo til1 problema. Ali neznaju oni to napraviti, budale su. A ja volim
ovako da se nego da budem druga nacija. da umrem ova-
kav kakav sam se rodio. Pitaju me ljudi, je li se ti umori kada tako dugo
govori? Ja velim, dva puta se umorim ljudima; kad govorim a
nemam kome, i kad sluam, a nemam od koga!
_ Napii jo ovo: Uzeo jednom jedan seljak i stavlja ga u vodu.
Sta radi, pitaju ga, a on odgovara: da ga gusanom, Pa -
kae da budem gusan, jer neznam da plivam, Ne moemo mi
da budemo Srbi, ne moemo da budemo Cigani, jer smo mi Albanci.
Dozvolite nam slobodu kao i svim drugim narodima u Jugoslaviji, a
mi vam dajemu da u Jugoslaviji nijedan narod biti tako
veran kao mi.
Vjerujete li vi II nekog Boga?
Ne, niti ne idem II damiju niti u crkvu. Nita ti ne biti niti
sekretar, niti general, niti pop, niti hoda, niti prorok. . , , ako nisi
Ni vera nije nita ako nema moral, ako nisi sa moralom,
Svaki koji je sa moralom pa ma koje je vere i nacije ili
bio, on je poten, A ko je bez morala, ma koje je vere i nacije
bio, on nije poten. Najvanije je to potenje, "boja vera", "prirodno
to mi kaemo, ono to ti je u srcima. Sve to su na
svetu vere, reimi, sistemi, ideje, sve to ima da nestane. vreme
kad da se poziva na moraL ta je moral" Moral je to da ne
treba da ti neto meni niti ja tebi, nego da ti sebi, a ja sebi.
Sam sebi mora biti odgovoran, mora biti sam svoj sudija.
273
t
t
l
Uspelo nam je izvesti neizvedljivo
Izvesti raztskavo javnega mnenja na Kosovu na vzorcu 1119 ljudi v
sedmih je danes in bo, kot kae, e nekaj zgolj predmet
razmiljanj fantastov. Nam je uspelo.
Uspelo pa nam je zaradi spleta Pogledali si bome neka-
tere, ki spadajo Bolj v polje "novoantropolokega", pa tudi tiste povsem
postopke, ki pri raziskavi zasluijo nekoliko podrobneji
zapis.
Politika
Ob za raziskavo se je kot refleks postavilo vpraanje, kako
bomo sploh vstopili v prostor, ne da bi nas zaustavila politika. KJjub
dejstvu, da zakonodaja ne zahteva za raziskovanje javnega
mnenja nobenih posebnih odobritev s strani struktur in tudi
nikogar drugega ne, je bilo da bo potrebno dobiti predvsern pri-
stanek ravni partijske strukture. (Samo dejstvo, da je bilo
potrebno urediti stvari s partijskimi strukturami, zadosti zgovorno opo-
zarja na dejansko in formalno strukturo oblasti.)
smo pri partijskih strukturah, ki so nam sluile kot
posrednik na poti do srbske in kosovske partije. Na terenu
po nismo imeli nobenih problemov, e lahko,
da smo jim dolni zahvalo in da je velika verjetnost, da brez njihove
raziskava sploh ne bi stekla.
1
Naslednji korak ki je bil storjen
namesto nas, so predstavljali informativni stiki s predsedstva CK
ZK Srbije. Pravega navduenja sieer ni bilo, vendar tudi ne v
Imen ljudi, ki so nam pomagali in smo jim globoko hvaleni. v tekstu ne bomo
navajalL Razlog je prepros!. Povsem zad0sti je. da bomo zaradi raziskave sami
potisnjeni v neljube in bedaste razgovore in da bodo o celotnem projektu
nebulozni komentarji govorili kot o "razbijanju bratstva in enotnosti ter
iredenti" Vemo tudi. da odsotnost imen nekaterih med njimi ne bo
obvarovala pred napadi, vend ar bo drugim neomenjanje vendarIe prihranilo
marsikako lepoto. V imenu K R T a. Var i a n t e i n 111 l a d i n e se
. vam zahvaljujemo in vas pozdravljamo. Ne dajte sc.
275
--
tej e ne. Ob e omenjenem posredovanju smo naredili po nai
presoji korak v pripravljanju terena na Kosovu. Dobili smo
zelelIo l' l'rstah predsedstva PK ZK Kosovo.
Ko je vse kazalo, da smo se prebili in da bomo ob predsed-
stva ZSMJ in ob organizacijski posameznikov v pokrajinskem
vodstvu mladine raziskavo izvedli, ko je bilo do izvedbe le e teden dni,
pa je projekt v trenutku postal vpraljiv. e zdelo se je, da se od
njega za vedno poslavIjarno. Kaj se je zgodilo') Mo l'elikega slovesa, tu
ni mesto za to. ua bi se razpisali o tem, po slovi,je ugotovil: 1. da
projekt temelji na ideolokih prpdpostavkah ljudi, ki so sovrani politik i
ZK, in 2. da projekt ni vse-jugoslovanski, ker v raziskavi ne sodelujejo
tudi mladi iz Makedonije, Vojvodine itd. Ugovori Moa so bili evident-
no deplasirani. Ob sicernji deplasiranosti naj dodamo e to, da je e
tako noro predpostavko o usmeritvi raziskave, ki naj bi bila sovrana
politiki ZK, zgrad il na - ni razpolagal s podat-
kom, da in nekateri drugi niso bili prisotni na v Cankar-
jevern domu, ki naj bi oblikovalo usmeritev raziskave. Zvonili so tele-
foni. Mo je bil visoko visoko )1 partijski hierarhiji ZK Srbije.
Bali smo se, da mu bo uspelo prisiliti nae ljudi na Kosovu, da bi odsto-
pili od pristanka na projekt.
Reilo Ilas je dvoje. dvajseta seja CK ZKJ (naa raziskava je njen edi-
ni nedvoumno pozitivni rezultat) in pa inteligentna ter tudi pogumna
dra povsem konkretne osebe na Kosovu, ki se ji za to na tem mestu
zahvaljujemo in za katero vemo, da se bo prepoznala. Hvala.
Teren
smo med tudenti. Takoj smo se z eno od
ki je spremljala potek celotnega dela na terenu. Kljub temu
da smo priblino deset dni pred prihodom ekipe prek PK ZSM obvestili
pristojne, da bomo povsem dan ob uri pri
njih izvedli anketiranje, je bilo le izjemoma (Istok, Prizren) vse bolj ali
manj nepripravljeno. Na "univerzi" nas je kot e marsikje drugje
priblino petnajst aktivistov, ki naj bi odgovarjali na vpraanja. "Pogre-
lo" nas je. Nai zvitosti in demagokosti pa se moramo zah-
valiti za to, da je anketiranje kljub vsemu steklo. smo zallte-
vali, da nam anketiranje izbranih tudentov.
Opozarjali smo na velik pomen projekta, na velike stroke, nujnost
znanstvene ... Reitev smo nali dokaj hitro. Pokazalo
se je, da v tudentskem naselju obstaja v kateri je v
vsakem trenutku najti PQtrebno tevilo .. tudentov. Odli
smo do in v njej anketirali sto osem tudentov. Anketiranje
je potekalo po vnaprej pripravljenem scenariju. vsakega sre-
z anketiranci smo na osnovi pripravljenega besedila predstavili
276
l
projekt. poudarili njegov znanstveni povedali, od kod
prihajarno in za kaj nam bodo rezultati sluili, ter opozorili, ua je anke-
ta anonimna. Predstavitev je potekala najprej v srbskern (projekt je
predstavil skupine raziskovalcev in anketarjev iz Slovenije), nato pa
e v albanskem jeZiku. V obeh jezikih je bil sestavljen tudi vpraalnik
(na eni strani v srbskem jeziku na drugi pa valbanskem). Ker je anketi
ranje potekalo na ozemlju z inskim albanskim prebivaIstvom je eki-
po estih anketarjev iz Slovenije na terenu spremljalo est anketarjev
z univerze v Pritini, ki so obvladali albanski jezik. Za idiote povejmo,
da tako ekipa iz SloJlenije kot tudi ekipa iz Pritine /lista bili
Sodelovanje /sula, Gzima, Naselja, Astrida in Antona se
je pokazalo kot nujllo in izjemno koristilO. Na tem mestu se jim zahJla-
ljujemo za )'se, kar so storili za uspeh projekta.
istega dne smo se odpravili v dve krajevni skupnosti v Priti-
ni. Ena je bila iz centra mesta, druga iz obrobja. V obeh smQ naleteli
na tisto, kar je pozneje postalo pregovorna .. nepripravljenost" .. Vendar
srno e na sestanku skupine prvi po opravIjenem delu ugotovili,
da bo to sicer pomenilo ogromne napore, pa nam bo izog-
niti se .. aktivistom", ki so jih ponekod prav marljivo zbirali (KS v Pri-
zrenu predstavlja primer ekstremne prizadevnosti te vrste). Vrnimo se k
anketiranju. Veni uri smo z angairanjem aktivistov in anketar-
skih ekip uspeli v obeh KS zbrati okrog 80 dravljanov. V KS na obro-
bju Pritine smo se e prvi tudi z nepismenimi anketiranei.
Kolegi iz Pritine so tako tu kot pozneje v vseh KS na vasi trdo in precej
dolgo delali z njimi v posebni skupini.2
Nekatere posebnosti
Zaradi s prostorom smo se da ne bomo pred-
stavljali pote ka anketiranja v vsaki in oji enoti anketiranja
posebej. Zgoraj smo predstavili nekatere temeljne anketi-
ranja, tukaj pa bomo opozorili e na nekaj posebnosti.
Iz vsega, kar je ekipa doivela na Kosovu, bi bilo napisati
knjigo. Na namen pa je podati osnovno sliko pote ka anketiranja in s
tem opozoriti tudi na nekatere omejitve raziskave.
2 Kako je potekalo delo? Razen na .. univerzi", kjer je anketiranje izvedia devet
anketarjev (trije iz Slovenije in e,t iz Pritine), je ekipa anketarjev tela tri ali
tir i (dva iz Pritine in eden oziroma dva iz Slovenije!. V KS se je na
anketIranju pOjavIlo od dva do pet nepismenih. Z njimi je
"delal" eden od anketarjev iz Pritine, drugi pa je pomagal pri morebitnih
nejasnostih med anketiranjem v skupini oziroma pri delu z nepi>menimi
Kadar ni Io za KS, je delo potekaio veliko laje
l. Eno vpraanj zagotavljanja pravilnih razmerij v vzorcu je
bilo vpraanje zagotovitve udelebe enskega dela populacije pri anketi-
ranju. Problema, kot je razvidno iz sumarnika, nismo uspeli reiti.
Najbolj je bila spolna struktura v KS. Ko smo spraevali,
zakaj ni ensk (v vakih pogosto ni bilo nobene), nam je postalo
nerodna. Spoznali smo, da spraujemo neumnosti (Malievo - tu je ob
tem vpraanju skoraj prilo do incidenta, ko so med sabo iskati
krivca za njihovo odsotnost -, Istok, Gnjilane ... ).
2. Le dvakrat se nam je zgodilo, da nismo mogli anketirati v tovarni,
ki je bila za to predvidena. Obakrat se je zgodilo v Gnjilanah. Prisebno-
sti ekipe in ki jo je v tej sprejel, gre zahvala za to, da je
anketiranje v neki tretji tovarni vendarIe uspelo. Primer govori o tem,
kako prav smo imeli in kako pomembno je bilo vnaprej zagotovljeno
kritje.
3. Bili smo iz Slovenije. To nam je odpiralo vrata pri A lball ciJz , pripi-
ralo pa pri SrbiJz in Govorimo opripiranju. proble-
mov, razen v KS v Gnjilanah, kjer so obtoevanja na Slovenije
nekateri tudi verbalizirali, tako da so jih morali anketarji krat opom-
niti, da to ni miting, vendarle ni bilo. Odgovarjali so, vendar je bilo
dostikrat da Sloveniji ne zaupajo prav Albanci pa so nas
prav nasprotno sprejemali kot "brate". Kljub temu da smo zgolj oprav-
ljali svoj posel, smo veljali za nekaj Ljudje so nas po nekaj dneh
prepoznali tudi e zunaj mest za anketiranje. Veliko jih pozna Mladina.
Govoriti slovensko je skorajda toliko kot govoriti ang!eko. Delavci, ki
so se jezika na verjetno ne prav prijetnem delu v Sloveniji, to
izredno radi pokaeja. Priznati moramo, da je tudi nam prijalo.
4. Na poseben spada v anketiranje tudi nae s
policijo na skopskem Kaj so hoteli in kako je do
splch prilo? Naj razkrijemo, da je naa akcija v celoti delovala na izjem-
no visokem nivoju". Tako na poti na Kosovo kot tudi
med bivanjem na Kosovu smo posebej paziil.i na vpraalnike. Vedeli smo,
da bi bilo najbolj elegantno, da nam preprosta izginejo, najprej prazni,
pozneje pa polni vpraalniki. To vedenje jim je podelilo poseben status.
Ko so bili izpolnjeni. niso v hotelu, ampak na posebnih me-
stih, ki jih tu povsem ne borna razkrili. Ko smo se s
Kosova, seveda prav tako nismo hoteli dopustiti, da bi se vpraalniki
"izgubili" med prtljaga. Vzeli smo jih Ila avion. Pri tem pa se je zaple-
tlo. Eden bolj umnih policajev je ob odpiranju ene od torb doil'ljal
povianje, ko se mu je JI rokah znael Jlpraalllik, na katerem je pisalo
,,Albanska verzija", tekst, ki je sledil pa je bil JI albanskem jeziku.
Stvar je stekla. Hoteli so zapleniti vpraalnike (mimogrede: od 1119 so
jih odkrili le priblino petsto). Na to nismo pristali. Opozorili smo jih,
da rinejo v kandal jugoslovanskih razsenosti. jim tako in gro-
zili, alarmirali pol Slovenije itd. (Za podrobnejo analiza gl. Mladina
278
nekje iz fe.b.ruarja in tekst V. Miheljaka.) Vse skupaj se'e k -
da so dobih prazcn primerek vpraalnika ga zadrz-al' J_ onealo tako,
d
'l ,I eez .
pa S potI' I om o zadranju vmili. Pet ur policije . _. zjutra]
Skopju. No, ja . III noe prespana v
5. ZasmejaJo se nan1 je, ko smo sedli na letalo A.d . .
. d l' d . ne v Sko .
Izve e l, a v Beogradu ne borna izstopili Ko srno . t l' PJU III
bT ." . prIS a I na Bm'k
smo _ I pa se je zasmejalo, ko so zagledali
vprasanJe. SprasevaJI smo po tem aji vedo za kaknega rC nje
Vedeli so. DelovaJa je ' "po I ICnega".
anketarji Variante
l
ZamiseI, opis in izvedba vzorca za
javnomnenjsko razis kav o Kosovo
- Srbija - Jugoslavija
Ko smo si kot nalogo zadali izpeljavo javnomnenjske raziskave na
Kosovu (kjer ne moremo govoriti o nikakrni izkunji taknih razis."
kav!), se nam je seve da takoj postavilo vpraanje vzorca. Vse izkunje,
ki smo jih do sedaj imeli z so se izkazale za nesprejemljive
(za javnomnenjsko raziskavo no terno gotovo ni
primeren vzorec z majhnim tevilom enot, ki bi bil edini
in nerealne glede izpeljave, bi eleli izpeljati vzor-
celotne populacije. Zavedali pa srno se, da moramo z raziskavo
zajeti veliko tevilc anketirancev, predvsem glede na narodnostno pri-
padnost. Albanci so prebivalstvo na Kosovu in ob majhnem
tevilu anketirancev, bi bile ostale narodnosti, predvsem Srbi in
gorci, zajete v tako majhnih absolutnih tevilkah, da bi bili kot skupina
povsem nereprezentativni. Nas pa niso zanimala samo mnenja prebival-
cev Avtonomne pokrajine Kosovo, ampak mnenja prebivalcev posamez-
nih narodov in narodnosti na Kosovu (hipoteza o tak-
nega zanimanja se je vraziskavi potrdila'). srno se za pripravo
dvostopenjskega vzorca: prva stopnja je izbira anketiranja, druga
stopnja pa izbira ciljnih skupin kvot), ki jih bomo v
anketiraiL
l. vzorca. v katerem je kriterij uvrstitve velikost (podat-
ki glede na popis prebivalstva 1981)
Ime
Razred tevi!o Vsota %

Pritina
210.040 13
majhne
8.050- 50.209 13 490.133 31
srednje
50.210- 92369 6 427.718 27
velike
92.370-134.526 4 456.549 29
24 1.584.440 100
Opomba. Spodnja in zgornja vrednost sta na osnovi
podatka o velikosti. ostale vrednosti pa so na osnovi teore-
razdelitve v tri razrede. Pritina je apriorno.
281
Uvrstitev posamezni!z
Majhne
Istok 50.104
Kosovska Kamenica 48.320
Vitina 47.839
Orahovac 47.108
Srbica 46.927
Klina 42.813
40.640
Glogovac 39.141
Malievo 36.149
Drago 35.054
31.072
16 .. 906
lubin Potok 8.050
Srednje

Gnjilane
Podujevo

Lipljan
Suva Reka
Velike
Prizren
Uroevac

Titova Mitrovica
Pritina
92.203
84.085
75.437
65.512
60037
50.444
134.526
113.680
111.071
97.272
210.040
Uvrstitev posamezne ob iz skupine glede na velikost v vzorec je
bila razen pri Pritini, ki je bila v vzorec apriorno.
Dobili smo torej sedem
Definicija ciljnih skupi n je bila odvisna od cilja in vsehine raziskave.
Definicija glede na nacionalno pripadnost se gotovo ponuja na prvem
mestu. Ob predpostavki velikega tevila anketiranih in zato seve da tudi
velikega tevila pripadnikov narodov in narodnosti smo se
za definicijo glede na "delovno aktivnost posameznika". Tak
na definicija llam je anketiranje med celotno populacijo.
smo se da anketiranje ne bo potekalo kot razgovor
anketar-anketiranec, ampak v organiziranill skupinah. Razlogov za
takno je veliko. Pogovor v organiziranih skupinah nam je
anketirati veliko tevilo ljudi, tako organizirano anke-
tiranje pa nam je glede na vsebino vpraalnika, ki je izrazito
edino kar najbolj zmanjati vpliv anketarja na anketiranca in
vzpostaviti enake pogoje (zunanje) za vse. Izvedba taknega anketiranja
nam je tudi edina kontrole akta anketiranja (pri vseh anke-
tiranjih smo bili skupaj s tudenti pritinske univerze). Seveda
pa ima takna ciljnih skupin tudi zelo pomemben minus:
jasno je bilo, da bodo nekatere skupine prebivalstva (upokojenci, kme
t je, gospodinje) podreprezentirane glede na sicernjo delovno strukturo
prebivalstva Avtonomne pokrajine Kosovo. Glede na naravo raziskave
Qavnomnenjsko merjenje utripa), smo v to napako zavestno
privolili. To dovoljuje tudi teorija na osnovi vnaprej
nih kvot (ciljnih skupin).
282
ciljne skupine so bile naslednje :
a) srednjeolska mladina
b) tudenti
c) nezaposleni
d) upokojenci
e) kmet je
f) gospodinje
g) zaposleni: vija, visoka izobrazba (vodiIni delavci)
h) zaposleni: srednja izobrazba (administracija)
i) zaposleni: NK, PK, KV, VKV (izvriIni)
j) uprava/ organizacije.
Na osnovi tako zastavljenega vzorca dobimo Uvrstitev
posamezne konkretne ke anketiranja v je nare kovalo
razlogov: priti v dovolj veliko sredino, kjer bo vzpostaviti
anketarsko situacijo, priti v narodnostno heterogene skupine, ki nam
bodo anketiranje pripadnikov narodov in narod-
nosti ter monost upotevanja spolne strukture. lavedali smo se, da
born o zelo teko zajeli ensko populacijo, posebej e "komunikacijsko
pismeno". S poimenskega vzorca bi bila ta populacija gotovo
toda vrednost njihovih odgovorov bi bila, e ne neupo-
rabna, pa vsaj v veliki meri dvomljiva.
Prili smo torej do po katerem bi lahko zajeli
1.1 OO do 1.300 posameznikov:

o '-' o
B
-
>

>
"
:;
.S;
... o ;;: ':or.
E
Delovna
...
'2 '" 2
"
-g
::;; cl
aktivnost
::... ::;;
Srcdnjeolci x
x x
tudenti x
Nezaposleni x x x x x x x
upokojenci. x x x x x x x
kmet je. x x x x x x x
gospod inje x x x x x x x
Zaposleni x x x x x x
DPO x x x x x x
l vzpostavitvijo taknega so bile vidne ki
hodo pomenile "odklon" anketirane populacije od osnovne. to je prebi-
valcev avtonomne pokrajine. Anketirana populacija bo mlaja, zaposle-
283
na, torej aktivneja tudi v dogajanju, manj bo ensk in manj
bo prebivaistva. Narodnostna sestava pa bo odgovarjala
osnovni populaciji in tudi posamezne narodnostne skupine bodo te-
velike. Z anketiranjem, ki je potekalo od l. do 3. februarja 1989,
smo se v veliki meri pribliali zastavljenemu Anketi
ranje smo opravili na vseh zastavljenih mestih in anketirali 1.119 oseb.
Glede na definirane ciljne skupine je rezultat anketiranja naslednji:
a) srednjeolska mladina n = 182 16,37c
b) tudenti n = 185 16,5 "{-
c) nezaposleni n = 94 8,4 '7c
d) upokojenci, kmet je, gospodinje, obrtniki n = 99 8,8 %
e) zaposleni: vija, visoka izobrazba,
srednja izobrazba. NK. PK, KV, VKV n = 560 50.0 %
Prikaz l: Delovna aktivnost anketiranih
l! II
zaposleni
16.5
I I
50.0
\
nezaposleni
tudenti
srednjeolci
upokojenci, kmet je ,
gospodinje, obrtniki
Vsi podatki o anketirani populaciji so sicer vidni v sumarnem prikazu
rezultatov, tukaj pa si oglejmo le nekaj primerjav populacije z
osnovno populacijo.
V takni javnomnenjski raziskavi je nujno najprej ugotoviti nacional-
no strukturo osnovne in anketirane populacije. Najpomembneja
nam je bila v pravern razmerju ujeti nacionalno struk-
turo in prav nanjo smo bili ob konkretnih anketarskili situacijah najbolj
284
I
J
pozorni in Za rezultate, ki J'ih dobirno s kvotnl'm
ne more d l " . d vzorcem
'k . mo o OCltl stan ard ne napake ocene, zato oba rezultata sam;
pn azuJemo:
Prikaz 2: Katere nacionalnosti ste:
a) Albanci
b) Srbi
c) Muslimani
d) Romi
e)
f) Turki
g) ostali
Osnovna
populacija
Anketirana
populacija
Ej Albanci
Srbi
O Muslimani
Prikaz 3: Starostna struktura
a) 16 do 24 let
b) 25 do 341et
c) 35 do 44 let
d) 45 do 54 let
e) 55 in let
Osnovna
populacija
77.4
13,2 q
3,7';6
") -.., rl
-,_ IC
1.7 je
0,8 rt,
1,0 oi:
r;;g Ronll'
lU!!tl

D Turki
Ostali
Osnovna
populacija
33,6)(,

16.2
12.9 ji:
15.4
Anketirana
populacija
71,7 %
15.3
3,5 '7c
1,4 '7c
2,4 r;{
2,7 '7c
3,0 ':i
Anketirana
populacija
50,0
24,5 %
11,9 (7c
4,9 C{
8,7 01r
285
-
Anketirana populacija je bila stareja od 15 let, osnovnoo1ci so bili
torej izvzeti. Glede na podatke so prebivalci Kosova izredno
mladi; kar 41,4 rf jih je bilo ob popisu prebivalstva 1981 mlaj ih od 15
let. Ob raziskave smo se zaveJali pomanjk1jivosti, da v
raziskavo niso prebiva1ci, mlaji od 15 let (to omejitev.
dvignjeno do 18 let. imajo vse javnomnenjske raziskave), katerih mnenja
in razmiljanja so v tako spolitiziranem okolju, kot je trenutno Kosovo,
tudi izredno zanimiva. Zato nas relativna "mladost" anketirane popu-
lacije ne skrbi (SU je starih 15 do 25 let in glede na popis je ta odsto-
tek 19,7; upotevamo populacijo od O do 24 let, pa je odstotek
61,1), e manj pa seveda ob dejstvu, da sta dve tovrstni ciljni skupini
(srednjeolci, tudenti) v
33,6 50,0 21,9 24,5 16,2 11,9 12,9 4,9 15,4 8,7
16-24 let 25-34 let 3S-441et 45-54 let 55let in
II l"
L-J osnovna popu aCIJa
11\111\ anketirana populacija
286
l
Prikaz 4: Spolna struktura
O. odmiku v anketirani populaciji glede na spol smo
ze Ta odmik je pojasnljiv glede na majhno tevilo anketira.
mh Jn scveda gled.c na majhno tevilo zaposlenih ensko S
posebnll
ll
smo SI ogledali odgovore ensk glede na odgo.
moskl.h (tudI v okviru posameznih nacionalnosti), in to seveda v
da se bodo izkazali kot pomembno
glede na spol bi lahko nekoliko omilile izredno polari-
glede na nacionalnost Toda determiniranost
Je v o.dgovonh od tradicionalne detenniniranosti ensko ozi.
roma JO ravno ta
. Odstopanja glede ki so pravzaprav kot je
vI.detL ker s,o se drug]e (starost, zaposlenost), torej ne morejo
Hipoteza, ki je seveda ne moremo potrdi-
tl, pa .da bl vecJe stevIlo anketiranih ensk iz vseh okolij (stareje in
gospodinJe) pnneslo odgovorov "ne vern". "brez
odgovora" .
enske 48,4
: I
;i,;::!! ,.1.,
moki 51,6
LlJlUII[[llillll1
osnovna
populacija
enske 31 ,5
,j:1 I i
moki 68.5
II i : I i : : : l i IJJJJj
anketirana
populacija
287
Prikaz 5' tevilo gospodinjstva
Po podatkih iz popisa prebivalstva ima gospodinjstvo v
Avtonomni pokrajini Kosovo 6,9 gospodinjstva (za Jugoslavijo
je ta podatek 3,6 V nai anketirani populaciji je podatek 8.1
gospodinjstva, slika glede na podatek o nacionalnosti anketiranca
pa je naslednja:
Koliko ima gospodinjstvo anketiranega:
Albanci
ZZ j,/

Srbi,

Ostali
Zaposleni i
Otroci
Kaken hi bil sk1ep: V pogled vanketirano populacijo glede na stati-
podatke o prebivalcih Avtonomne pokrajine Kosovo nam dovo-
ljuje osnovno zaupanje v reprezentativnost naih rezu!tatov. Predvsem
nam narf'kuje naslednji neke ideje sicer ne srne
iti na kodo strokovnega dela in upotevanja znanstvene metodologije
dela, toda tudi metodologija in znanost ne smeta biti ovira za delo.
Nobl"n idealno zamiljen vzorec ne more biti realiziran idealno, Stem
ne mislimo samo na del vzorca, ampak tudi na vse
njegove izvedbe. Glede na vse omejitve je bila javnomnenjska
raziskava na Kosovu tudi glede vzorca izvedena strokovno.
288
J
Sumarnik: Kosovo - Srbija
- Jugoslavija
Osnovni podatki:
je potekalo od srede, 1. 2. 1989 do petka, 3. 2, 1989
stevIlo anketiranih: 1.119 .
ta je pripravljen za naslednje narodnostne skupine:
- AlbancI 815 (72,7 'lo)
- Srbi, 198 (17,7 'lo)
- ostali 106 ( 9,8 'lo)
odgovori so definirani kot missing values, torej so rezul-
tati delam samo na veljavne odgovore
in obdelava podatkov VARIANT A, trno komuniciranje
ln po1it1cm marketing
I. Verzija sumarnika v albanskemjeziku
A l. Mosha ju aj?
l 16 deri 19
2-20 deri 25
3-26 deri 30
4-31 deri 40
5-41 deri 50
6-5 l e me shume
A 2. Gjinia:
l. mash uli
2. femer
Shqiptare
17,8
29,7
18,0
20,8
9,2
4,6
Shqiptare
75,0
25,0
Serbe
Malazias
27,6
29,7
14,6
16,1
4,7
7,3
Serbe
Malazias
52,0
48,0
Te tjeret
30,0
26,0
16,0
16,0
9,0
3,0
Te tjeret
50,0
50,0
289
-..,..-
A4, \'fare profesioni keni (eUen sh kolle e keni kryer)? A 7,
Ku jeni punesuar?
Shqiptare Serbe Te tjeret
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
Malazias
l, shkollen jo te plote fillore
3,9 1,0 0,9
2. shkollen fillore
9,7 23,7 20,4
l. ne sektorin shoqeror
50,8 51,0 41,7
3. shkollen industriale (2 apo 2. ne sektorin privat
lA 2,0 3.7
vite te arsimit industrial) 4,3 7.1 12,0
3. nuk jam i punesuar
47.8 47,0
54,6
4. shkollen e mesme (4 vite
te shkollimit)
-") ,
)-,- 48,5 60,2
5. shkollen elarte
10,7 12,6 4,6 A 8. Sa anetare ka fam ilj a juaj'l
6. fakulteti
19,2
7,] 1,9
(Jane te paraqitura vlerat mesatare)
Shqiptare Serbe T e tjeret
AS. A jeni te puneSUar'l
Malazias
Shqiptare Serbe Te tjeret krej tesish t-anetare
9,0 5,3 6,5
Malazias prej tyre femije
4,1
") ,
3,1
prej tyre te pune su ar l')
1,7 lA
1. po 55,7 54,5 47,2
::. jo. por punesim 27.8 13,1 25,9
3. jo. as qe kerkoj punesim 16.5 32.3 26.9
A 9. A keni toke:
Shqiptare Serbe Te tjeret
A 6, <;:fare pune kryeni'l
Malazias
Shqiptare Serbe Te tjeret OO.jo
61,6 63,6 79.6
Malazias 1- deri l ha
17,6 16.2 13,0
2-1 deri 2 ha
9,6 6,6 2,8
l. nepunes me sh kolle te 3-2 deri 3 ha
4.6 6,6
larte apo fakultet
17.3 16.2 2.8
4-3 deri 4 ha
, .)
2,5
2. nepunes me sh kolle te 5-4 ha e me shume
4,4 4,5 4,6
mesme apo te ulet
13.9 14.1 13.0
3. i kua1ifikuar,
9.3 11.1 17.6
me kua1ifikim te larte AlO,
Ju apo familja juaj. a keni
4, pune tor i pakualifikuar.
gj ysem kuaI ifikuar
10.0 10,1 10,2
Shqiptare Serbe Te tjeret
5 bujk
4.3 3.0 2.8
\lalazias
6. amvise
3.4 1.0 3.7
7. pensionist
0.5 1.5 0.9
3) shtepi
76,3 57.1 72.2
8. nxenes i shkolles se mesme
12.9 25.8 24,1
b) banese shoqerore
11,3 27.3 16.7
9. student
18.7 11,6 9,3
c) banese private
9.0 8,1 13,9
10, zejtar privat
1.0 0.5 3.7
d) radio
66.5 70,2 66.7
ll, t jeter
8,6 5,0 12.1
e) televizor
70,1 72,2 80,6
2l)O
291
fl automobil
25,5 42,9 39,8 7. nataliteti i larte i popullsise
g) makine te larjes
37,6 61,1 63,0 se kombesise shqiptare
1,3 19,2 5,9
h) frigorifer
57, l 76,3 79,6 8. autonomia tejet e
madhe e Krahines
0,3 6,2 0,9
9.
interesi tejet i vogel i bashkesise
All. Cilen gazete e lexoni?
se gjere jugoslIave per probleme
te Kosoves
5,7 3,4 4,9
Shqiptare Serbe Te tjeret
10. autonomia tejet e vogel
Malazias
e Krahines
6,6 O')
0,6
ll.
durimshmeria tejet e vogel e
,-
a 1. Rilindja 90,5 4,5 26,9
12.
banoreve te kombesise shqiptare
0,6 7,4
1.9
a 2. Jedinstvo
12,4 29,8 13,9
durimshmeria tejet e vogel e
a 3. Zeri i rinise 67,7 0,5 4,6
banoreve te kombesise serbe
a 4. Fjala
31,7 0,9
dhe malaziase
3,8
1,5
5. Politika
14,3 44,9 26,9
13.
shtypi (gazetat), qe raporton nga
a
a 6. Pobjeda
.1,8 4,0 0,9 Kosova eshte joreal (sensacionaO
8,0 0,3 6,2
7. novosti
10,0 58,1 38,0
14. shtypi (gazetat), qe fesheh
a
a 8. Politika ekspres
8,6 53,0 33,3
pozi ten e kombesive serbe
a 9. Vjesnik
13,5 1,5 6,5
dhe rnalaziase
3,8 1,2 1,9
alO. Borba
7,0 ll, l 8,3
15.
nuk di, nuk mund te vendos
0,2 1,0 1,9
all. NIN
10,2 33,8 19,4
OO - pa pergjigje te 1, ose te 2,
a12. Duga
10,6 29,3 22,2
ose te 3.
12,5 7,2 25,0
a13. Danas
30,9 9,6 12,0
a14. Intervju 11,4 37,4 23,1
2. Cila, krru:ine) e ka, sipas mendimit tuaj pas-
cn:
ren
obJek trve per gjendJen ne Kosovi!? (ishin te rnundshme
1. Cili eshte, sipas mendimit tuaj, shkaku i krize s ne Kosove? (ishin te
tn pergjIgje, rezulttet e paraqiturajane shuma e pjestuar)
mundshme tri pergijigje, rezulttet e paraqitura jane shuma e pjestuar)
Shqiptare Serbe Te tjelet
Malazias
Serbe Te tjeret Shqiptare
Malazias l. Bosnja dhe Hercegovina
0,8
1,5
2. Kroacia
7,2 0,5 5,2
1. papunesia e rnadhe 28,1 8,6 20,7 3. KSA e Kosoves
5,9 2,0 2,8
2. Kaudrot jogjegjese ne vendet 4. Mali i Zi
0,2 1,7 0,3
krysore dhe udheheqese 1,4 23,2 6,5 5. Maqedonia
0,8
3. marredheniet ndernacionale 6. Serbia (pa krahina)
0,7 24,6 7, l
tejet te dobeta 3,5 16,5 10,5 7. Sllovenia .., - -
1,2 11,2
4. kriza e pergjitheshme politike 8. KSA eVojvodines
"'.),1
0,1 1,9 0,3
dhe ekonomike ne Jugosllavi
l')
5,4 10,5 9. nuk di, nuk mund ta percaktoj
1,6 3,5 9,6
5. masat tejet represive ne rregullimin o - pa pergjigje te lose te 2
e marredhenieve ndernacionale
3,9 ose te 3.
57,9 63,8 62,0
6. ndihma materiale tejet e vogel e
bashkesise se gjere jugosllave 7,7 0,2 1,2
292
293
3. Cila republike (gjegjesisht kralline) e ka, sipas mendimit tuaj. pas-
qyren krejtesisht te shtrember per gjendjen ne Kosove:
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
1. Basnja dhe Hercegovina 0,1 0,3 0,3
2. Kroacia
0,2 9,4 1,5
3. KSA e Kosoves
0,3 0,8 0,6
4. Mali i Zi
2,7 0,3 1,9
5. Maqedonia
3.5
1,2
6. Serbia (pa krahina)
30,0 0.3 14,8
7. Sl\ovenia
0,7 17,8 5,2
8. KSA evojvodines
l 'J
0,3 0,9
,-
9 .. nuk di, nuk mund ta percaktoj 2, l 6,9 10,2
O pa pergjigje te l
63.9
ose te 2 ose te 3
59.5 63,6
4. Cila republike, gjegjesisht krahine autonome, kontribuon, sipas
mendimit tuaj, me se shumti per zgjidhjen pozitive te problemeve
ne Kosove
0
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
l. Bosnja dhe Hercegovina 0,8
..,
Kroacia
6,8 5,2
3. KSA e Kosoves
4,6 0.3 L5
4. Mali i Zi 1.5
5. \laqedonia 0.3 0,3
6 .. Serbia (pa krahina) 0.5 n,l 8,0
7. SIlovenia
24,8 0.7 12.0
8. KSA evojvodines
2,7 0,3
9. nuk di. nuk mund ta percaktoj 2,0 1.9 7,4
O pa pergjigje te l
ose te 2 ose te 3 60.3 65.5 65.1
5. Sipas mendimit tuaj, si i kuptojne problemet e Kosoves ne pjeset
tjera te JugosIlavise')
294
......,...-
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
ne pjeser tjera te J ugosllavise
kane perfytyrim me te dobet
per Kosoven sev eshte ne realitet
M,4 16,0 67,3
..,
ne pjeset e tjera te Jugasllavise
kane pasqyre me te buhu per
Kosoven sev eshte ne realitet
2,8
3. ne pjeSe! e tjera te lugosl\avise
41.8 14.9
kane pasqyre te drejte per
Kosoven
4.1 15,5 7,9
4. ne pjeSe! e tjera te lugosl\avise
nuk kane kurrfare pasqyre per
problemet e Kosoves
8,7 26.8 9,9
6.
Cili politikan ne lugosl\avi. sipas ll1endimit tuaj. ka kontribuar ne
vitet e fundit me se shumti per zgjidhjen e krizes ne Kosove:
Shqiptare Serbe Te tjeret
.\Ialazias
L uvar
35,4
21,3
.)

_.
0.6 89,9
24.1
3. vl\asi
17,5
1.0
8
.j
4. Kolgeci
5.4
2.8
5. Shukria
0.5 1,9
6. lashari
0.9
7. Hasani
0.9
8. Azemi
0.1
9. etinc
18.3 0.5 3.7
10. Smole
3, l
ll. Dragosavac
2, l
12. dikush t jeter
9,6
1.5 5.3
OO pa pergjigje
7,6 6,6 31,5
7. E cili politikan ne Jugos\lavi, sipas mendimit tuaj, ka ndikuar me se
shumti qe kriza ne Kosove te ashpersohet0
295
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
l. uvar
0,5 8,6 0,9
2.
89,9 2,0 39,8
3. Vllasi
0,4 57,6 12,0
4. Shukria
0,7 0,5 0,9
5. etinc
0,5 0,9
6. Smole
1,5 0,9
7. Hoxha
9,1 1,9
99 - dikush t jeter
2,1 6,1 3,7
OO - pa pergjigje
6,4 14,1 38,9
8. Cilit politikan nga Krahina Socia1iste Autonome e Kosoves i besoni
me se shum ti?
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
l. uvar
0,4 1,9
2.
1,0 0,9
3. Vllasi
25,9 1,0 26,9
4. Husamedin Azemi
6,6 1,9
5. Remzi Kolgeci
45,8 1,0 14,8
6. Rahman Morina
0,2 11,1 4,6
7. Ali Shukria
0,5 21,7 5,6
8. lashari
3,8 0,5
9. Sinan Hasani
0,2 0,5 1,9
99 - askujt
10,8 41,9 19,4
OO - pa pergjige
2,6 14,6 22,2
9. Cilit politikan nga Krahina Socia1iste Autonome e Kosoves i besoni
me se paku?
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
L
0,2 1,9
2. Vllasi
0,5 50,0 11,1
3. Husarnedin Azemit 23,7 0,5 7,4
4. Kolgeci
0,4 1,5 0,9
5. Morina
9,5 1,5 7,4
296
6. Shukria
41,3 0,5 13,9
7. lashari
0,1 10,1 1,9
8. Hasani
1,8 0,5 1,9
9. Azemi
3, l 0,5
10. Hoxha
0,1 1,0 0,9
99 - dikush t jeter
7,5 12,6 5,6
OO - pa perjige
11,7 21,2 47,6
10. C;fare pozite ndaj RS te Serbise do te duhej te kishte sipas mandi-
mit tuaj, KSA e Kosoves? '
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
l. KSA e Kosoves do te duhej te
kishte shume me shume auto-
nomi se deri tani
52,9
2. KSA e Kosoves do te duhej te
5,6 26,8
kishte me shume autonomi
se deri tani
23,3 2,6 19,6
3. te mbese si deri tani
')')
1.0 23.7 --,)
4. do te duhej te kishte me
pak autonomi se deri tani 0,8 26,2 15,5
5. do te duhej te kishte shume
me pak autonomi se deri tani 0,5 64,6 14,4
ll. Si do duhej te rregullohej perdorimi i gjuheve ne sherbimet publike
ne Kosove?
Shqiptare
l. ne sherbimet publike do te duhej
qe te gjithe shqiptaret ta zoterojne
edhe gjuhen serbokroate
2. ne sherbimet publike do te duhej
qe te gjithe nepunesitjoshqiptare
ta zoterojne edhe gjuhen shqipe
3. te gjithe nepunesit do te duhej
fi zoterojne te dy gjuhet
4. perdorimi i gjuhes nuk duhet te
rregullohet me dekret
4,0
11,2
61.2
Serbe
Malazias
63,5
0,5
25.4
10,7
Te tjeret
29,2
6,6
52,8
11,3
297
12. :\ do te duhej. sipas mendimit tuaj. qe nxenesit ne Kosove fi
mesojne ne shkolla gjuhet shqipe dhe serbe?
Shqiptare Serbe Te tjeret
\lalazias
l. po, do te duhej 89.8 61.0 78.1
2. jo, vetem shqiptaret ta
mesojne gjuhen serbishten 6,8 34.9 16.2
3. jo, vetem serbet dhe malaziasit
ta mesojne shqipe 3.4 4.1 5.7
13 A ekziston ne Kosove . sipas mendimit tuaj. irredenta e organizuar.
qe tenton ta beje Kosoven etnikisht te paster dhe ben gjenocid mbi
populi sine joshqipatre'?
Shqiptare Serbe Te tjeret
MaIazias
l. po, pa dyshim ekziston 3,9 86,9 26.9
2. ndoshta ekziston, por pernga
fuqia dhe ndikimi eshte e
parendesishme 14.3 7,1 14,8
3. per nje pohim te tille
nuk ka mjaft argumente 22,5 2,0 18,5
4. jo. aspak nuk ekziston 50.6 18.5
5. nuk di, nuk mund te dekIarohem 8,7 4.0 21,3
14. A ekzistojne, apo nuk ekzistojne, sipas mendirnit tuaj. shtypjet mbi
populIsine joshqiptare ne Kosove')
Shqiptare Serbe Te tjeret
MaIazias
l. po. shtypje te tilla ekzistojne 8,2 85,4 21.3
'l
po. shtypje te tilla ekzistojne,
_.
por ne mase me te vogel sesa
shkruhet dhe f1itet per to 13,4 5,1 31.5
3. jo, shtypje te tilla nuk ka 72,8 7.1 35.2
4. nuk di. nuk mllnd te deklarohem 5.5 2.5 12.0
298
15. A ka. apo nuk ka ne Kosove dhunime mbi baza politike
0
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
L sigurish t ka 5.9 79,8 18.5
2. ndoshta ka 11.4 15.2 27.8
3. nuk ka, pohimet e tilla
jane fantazira 73,6 1,0 38,9
4. nuk di, nuk mund te deklarohem 9,1 4,0 14.8
16. Sipas mendimit tuaj, sa ka emigrante nga Shqiperia qe jetojne tani
ne Kosove" (jane te paraqitura uIerat mesatare )
Shqiptare Serbe
MaIazias
6.442,8 171.783,8
Te tjeret
13.137,9
17. A men domi se emigrantet nga Shqiperia ndikojne ne keqesimin e
marredhenieve ndernacionaIe ne Kosove ,)
Shqiptare
l. po, ndikojne
2. jo, nuk ndikojne
3. nuk di. nuk mund te deklarohem
1.8
81,3
16,9
Serbe
MaIazias
86,4
1,5
12,1
Te tjeret
27,8
30,6
41.7
18. A do te duhej, sipas mendimit tuaj, te debohen emigrantet nga
Shqiperia?
Shqiptare Serbe Te tjeret
MaIazias
1. po, do te duhej
2.1 85.9 26,9
2. jo. nuk do te duhej 76,5 1.5 36.1
3. nuk di. nuk kam men dim
te qarte per kete 21,4 12,6 37.0
19 Ka nje kohe te gjate qe po ndodhin fonna tee ndryshme te tubi-
meve te protestes (mitingje, demonstrata etn te serbeve e mala-
ziaseve si dhe te shqiptareve. Si i \moni ju keto tubime proteste
0
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
l. mendoj se jane te arsyeshme 3,7 20,2 13,9
2. tubimet e protestes te serbeve dhe
malaziasve j ane te- arsyeshme,
kurse tubimet e shqiptareve jo 1,5 13,9
3. tubimet e protestes te shqipta-
reve jane te arsyeshme, kurse ato
te serbeve dhe malaziasve jo 54,6 1,0 16,7
4. mendoj se as njerat as tubimet e
t jere te protestes nuk j ane te
arsyeshme 33,7 3,0 40,7
5. nuk di, nuk kam men dim per kete 6,5 1,5 14,8
20. A eshte edrejte, sipas mendimit tuaj, qe aktet penale mbi pjese-
taret e kombesive te tjera te denohen me ashper sesa te njejtat
akte penale mbi pjesetaret e kombesise se njejte?
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
l. po, vetem ashtu mund ta
zvogelojme numrin e akteve
penale me permbajtje
nacionaliste 11,1 53,0 22,2
2. jo, ashtu s'do te zgjidhen tendo-
sjet ndernacionale ne Krahine 72,1 34,3 49,1
3. nuk di, per kete nuk kam
men dim te qarte 16,9 12,6 28,7
21. yfare duhet te jete roli i femres ne shoqeri? (te mundshme jane dy
pergjigje)
300
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
1 femrat duhet te punesohen
ne mase sa me te madhe 36,7
2. femrat duhet te rrine ne shtepi
25,9
dhe te kujdesen peI familje 1,6 4,8 9,3
3. femrat duhet te angazhohen sa
me aktivisht dhe sa me shume
ne jeten shoqerore-politike te
Krahines
27.3 1,3
4. femrat le te angazhohen ne
jeten shoqerore, por mos te
merren me politike 3,8 10,4 9.7
5. pa pergjigje te l, ose te 30,3 33.8
22. A i miratoni ju martesat e "perziera" pemga kombesia?
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
L po, imiratoj
18,5 28,8 43,5
2. jo, nuk imiratoj
23,7 23,2 8,3
3. paramisht nuk jam kunder, por
eshte me mire qe njerezit te
martohen mbrenda kombesise
se vet
53, l 43,4 41,7
4. nuk di, nuk mund te vendosem 4,7 4,5 6,5
A dini raste te presionit mbi popullsine joshqiptare ne rrethin tuaj?
Shqiptare Serbe Te tjerH
Malazias
L po, raste te tilla di
8,0 73,5 18,7
2. kam ndegjuar, por
nuk jam i njoftuar mjaft 9,2 13,3 29.9
3. jo, raste te tilla nuk di
82,8 13.3 51.4
24. Ne gazeta dhe ne te vende tjera shkruhet dhe f1itet shume mbi
dhunimet ne baze politike. A dini fare rasti te tille ne rrethin tuaj')
301
Shqiptare Serbe Te tjeret
\Ialazias
po, raste te tilla Ji
personalish t 6A 53,5 13,9
,
kam nJegjuar. por
nuk e kam te njokur mire 8,6 ::4,7 ::5,9
3. jo, persona1isht nuk di 85,0 ::1,7 60,::
::5, A keni pasur rast te ndieni \faredo presioni ne baze nacionale ne
,Jekuren tuaj "o
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
l. po, shume here 14,6 33,7 11.5
po, por jo shpesh 43,4
3. jo, kesa pervojash nuk kam 63,8 n,o
26. A ken i fare kontaktesh private dhe miqesore me banore serbe dhe
malazias')
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
l. po, kam kontakte te shpeshta 55.4 36,0 60,2
2. po, por me te nalla 31.3 48,2 30,::
3 jo, kesa kontaktesh nuk kam 13,5 15,7 9.3
27. A do te lejoniL qe femija juaj te martohej me pjesetar te kombesise
serbe gjegjesisht malaziase0
l. po do te lejoja, kjo gje s'do
te me pengonte aspak
:: nuk do te deshiroja, por !luk
do ta pengoja lidhjen e tille
3. lidhjen e tille s'do ta lejoja
Shqiptare
18,8
43,9
37.3
Serbe
\lalazias
9,6
20,3
70.1
Te tjeret
42,9
35,2
::1.9
::8.
Nga cili burim merrni me se shumti informata mbi situaten politike
dhe ekonomike ne Krahine dhe ne Jugosllavi ne pergjithesi
0
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
al. nga shtypi 46,0 7L7 56,5
')
nga radioja 18,9 48,5 34,3

a3,
nga televizioni 81,3 74, l
a4,
nga bisedat me shoke 7,1 30,8 17,6
aS,
nga bisedat me me te afermit
' ,

8.3
;l,_
a6.
nga bisedat me bashkepunetore
dhe bashkenxenes
4.3 31.3 19A
Sipas mendimit tuaj, kujt duhet fi besohet me se shul11ti ne formi
e qendrimeve nJaj politike?
Shqiptare Serbe Te tjeret
\Ialazias
al. shtypit 14,9 18.5
a2 .. radios 7,3 23,7 16,7
a3. televizionit 35,9 60,6 56,5
a4, shokeve 5,7 14,6 5,6
a5, te afermeve 3,7 15,7 5.6
a6. nJhehaqesve politike
12.5 28,3 19.4
a7. bashkepunetoreve apo
bashknxenesve
4.1 10,6 4,6
30 .. A e zoteroni gjuhen serbe')
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
po, e zoteroj plotesisht (e f1as
rrjedhshem dhe e shkruaj)
63.3 13,8 3:.1
'J
e kuptoj aq sa te merrem vesh 33,0
45.3
3. nuk e
3,6 37,9
(1:..;ese nuk e zoteroni)
31.
A do te deshironit ta mesoni
303
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
10 po, do te deshiroja ta mesoj 44,3 41,7
2. do te isha i gatshem ta mesoj,
nese do te ishin te gatshem
ta mesojne shqipen serbet dhe
malaziasit n,5 21,9 21,4
3. nuk jam i gatshem ta mesoj
serbishten 1,3 1,9 6,8
4. e 31,9 23,4 30.1
A mendoni se banoret e kombesisve serbe dhe malaziase jane me te
vertete te gatshem per rregullimin e situates ne Kosove?
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
l. po, mendoj se shumica prej
tyre jane te gatshem 17, l 14,2 57,3
2. vetem te Ilallet jane te gatshem 30,9 51,3 26,2
3. mendoj se ne te vertete
nuk jane te gatshem 8,9 8,1 3,9
4. Jo vetem se nuk jane te
gatshem, por mundohen qe
gjendja te mos rregullohet 43,1 26,4 12,6
33. Per \;fare shkaku, sipas mendimit tuaj, shpernqulen serbet dhe
malaziasit me se shpeshti nga Kosova?
L rrezikimi i drejtperdrejte
i sigorise personale
2. presioni politik
3. shkaqet ekonomike
4. shkaqet familjare
5. shkaqet tjera ...
6. nuk di, nuk mund te
304
Shqiptare
1,7
.., ..,
66,3
16,9
6,3
6,6
Serbe
Malazias
67,7
20,2
4,0
1,5
2,0
4,5
Te tjenH
14,8
9,3
36,1
9,3
9,3
1,3
34. Si i perjetoni personalisht kushtet e jetes ne Kosove?
L edhe perkunder te gjitha
problemeve, ne Kosove
mund te jetohet mire
disi mund te jetohet, por nga
dita ne dite eshte me veshtire
3. situata eshte e tille', qe nuk
ekzistojne as kushtet me
minimale per jete normale
Shqiptare
37,0
41,3
21,7
Serbe
Malazias
13,6
65,2
21,2
Te tjeret
48,0
42,2
9,8
35. Si e perjetoni personalisht dhe si e \!moni standardin jetesor?
Shqiptare Serbe Te tjeret
Malazias
1. jetoj mjaft mire
12,5 9,7 25,5
2. standardi im jetesor eshte i
dobet, por mund te jetohet disi 42,1 61,7 43,4
3. standardi im jetesor eshte aq i
utle, sa qe mezi mund ti plotesoj
nevojat elementare jetesore 40,9 23,0 26,4
4. nuk mund te me jete te
denje njerezore
4,5 5,6 4,7
36. A keni mane pjese ndonjehere ne fare tubimi proteste (miting,
demonstrate)?
Shqiptare Serbe Te tjeret
Ma1azias
1. jo, kune
54,6 26,3 77,8
2. po, kam marre pjese
35,9 66,7 17,6
3. nuk deshiroj te flas
9,5 7,1 4,6
37. A besoni se eshte e zgjidhshme kriza e Kosoves?
305
Shqiptare Serbe Te tjeret AS Da li ste
Malazias
Albanci Srbi Ostali
l po, besoj
80,8 86,2 84,9
Crnogorci
2. jo. nuk besoj
19,2 13,8 15, l
L da
55,7 54,5 47,2
2. ne, ali traim zaposlenje 27,8 13,1 25,9
3. ne, i ne traim zaposlenje 16,5
ll. Verzija sumarnika v srbskem jeziku
32,3 26,9
A 6. Kakav posao obavljate')
AL Koliko imate
Albanci Srbi Ostali
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
Crnogorci
L slubenik sa viom ili visokom
L 16 do 19 17,8 27,6 30,0 kolskom spremom 17,3 16,2
20 do 25 29,7 29,7
,.,
slubenik sa srednjom ili niom
3. 26 do 30 18,0 14,6 16,0 kolskom spremom 13,9 14,1 13,0
4. 31 do 40 20,8 16, l 16,0 3. kvalifikovan, visokokvalifikovan
5.41do50 9,2 4,7 9,0 radnik
9,3 ll, l 17,6
6. Sl i vie 4,6 7,3 3,0 4. nekvalifikovan, polukvalifikovan
radnik
10,0 10,1 10,2
5. poljoprivrednik 4,3 3,0 2,8
A 2. Pol: 6 .. 3,4 1,0 3,7
7. penzioner
0,5 1,5 0,9
Albanci Srbi Ostali
8. srednje kole 12,9 24,1
Crnogorci
9. student
18,7 11,6 9,3
10. samostalni zanatlija
LO 0,5 3,7
l. muki 75,0 52,0 50,0
ll. dmgo 8,6 5,0 LU
2, enski 25,0 48,0 50,0
A 7. Gde ste zaposleni?
A4. Navedite kolsku spremu (koju ste kolu zavrili):
Albanci Srbi Ostali
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
Crnogorci
1. u drutvenom sektoru
50,8 5LO 41,7
l. nezavrena osnovna kola 3,9 1.0 0,9
2. u privatnom sektom
1,4 3,7
2. osnovna kola 9,7 '23,7 20,4
3. nisam zaposlen
47,8 47,0 54,6
3. kola za zanimanja 4,3 7,1 l
4 .. srednja kola 52,2 48,5
5. via kola 10,7 4,6 A 8. Koliko ima vae
6. visoka kola 7,1 1,9
(prikazane su srednje vrednosti)
306 307
Albanci Srbi Ostali
a 4. Fjala 31,7 0,9
Crnogorci
a 5. Politika 14,3 44,9 26,9
a 6. Pobjeda 1,8 4,0 0,9
a. ukupno 9,0 5,3 6,5 a 7. novosti 10,0 58,1 38,0
b" od toga dece 4,1
'1 .)
3,1 a 8. Politika ekspres 8,6 53,0 33,3
c. od toga zaposlenih 1,2 1,7 1,4 a 9. Vjesnik 13,5 1,5 6,5
alO. Borba 7,0 ll,l 8,3
all. NIN
10,2 33,8 19,4
A 9. Imate li neto zemlje? all. Duga 10,6 29,3 22,2
a13. Danas
30,9 9,6 12,0
Albanci Srbi Ostali a14. Intervju 11,4 37,4 23,1
Crnogorci
O. ne 61,6 63,6 79,6
l. ta je po vaem miljenju osnovni uzrok krize na Kosovu?
l. do l ha 17,6 16,2 13,0
(moni so bili trije odgOVOri; prikazani rezultati so deljeni setevek)
2. 1 do 2 ha 9,6 6,6 2,8
Albanci Srbi
3. 2 do 3 ha 4,6 6,6
Ostali
4. 3 do 4 ha
l l
2,5
Crnogorci
-,-
5. 4 i vie 4,4 4,5 4,6
l. visoka stopa nezaposlenosti 28,1 8,6 20,7
2. kadrovi na
poloajima 1,4 23,2 6,5
A 10. Imate li vi ili vae
3. veoma slabi
odnosi
3,5 16,5 10,5
Albanci Srbi Ostali
4. opta i privredna
Crnogorci
kriza u Jugoslaviji 12,5 5,4 10,5
5. suvie kaznenih mera u
a) 76,3 57,1 72,2
vanju odnosa 3,9
b) drutveni stan 11,3 27,3 16,7
6. premalena materijalna iz
c) privatni stan 9,0 8,1 13,9
ire jugoslovenske zajednice 7,7 0,2 1,2
d) radio aparat 66,5 70,2 66,7
7. visoki natalitet stanovnitva
e) televizor 70,1 72,2 80,6
albanske narodnosti 1,3 19,2 5,9
f) automobil 25,5 42,9 39,8
8. prevelika autonomija pokrajine 0,3 6,2 0,9
g) mainu za pranje vea 37,6 61,1 63,0
9. nedovoljan interes ire jugo-
h) friider 57,1 76,3 79,6
slovenske zajednice za pro-
bleme Kosova 5,7 3,4 4,9
10. nedovoljna autonomija
A ll. Koje novine
pokrajine 6,6 0,2 0,6
ll. velika netrpeljivost stanovnika
Albanci Srbi Ostali
albanske narodnosti 0,6 7,4 1,9
Crnogorci
12. nedovoljna trpeljivost stanovnika
srpske i crnogorske narodnosti 3,8 1,5
a 1. Rilindja 90,5 4,5 26,9
13. tampa (novine) koja suvie
a 2. Jedinstvo 12,4 29,8 13,9
odnosno
a 3. Ze ri irini se 67,7 0,5 4,6
nerealno izvetava s Kosova 8,0 0,3 6,2
308 309
14. tampa (novine) koja prikriva
pravi poloaj srpske i crno
gorske narodnosti 3,8
l 'J
,-
1,9
lS. ne znam, ne mogu da se
ta je pravi uzrok 'J ,-
1,0 1,9
OO - bez l ili ili 3 odgovora l
2. U kojoj republici odnosno pokrajini imaju po vaem miljenju
najobjektivniju sliku o stanju na Kosovu?
(moni so bili trije odgovori: prikazani rezultati so deljeni setevek)
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
l. u Bosni i Hercegovini 0,8 1,5
2. u Hrvatskoj
0,5
3. u AP Kosovo 5,9 :::,8
4. u Crnoj gori 1.7 0,3
5. u Makedoniji 0,8
6. u Srbiji (bez pokrajina) 0,7 7, l
7, u Sloveniji 25,7 1.2 11,2
8, u AP Vojvodina 0,1 1,9 0,3
9. ne znam, ne mogu da ocenim 1,6 3,5 9,6
O-bez 1 ili ili 3 odgovora 57,9 63,8 62,0
3. U kojoj republici odnosno pokrajini imaju po vaem miljenju sasvim
pogrenu sliku o stanju na Kosovu?
(moni so bili trije odgovori: prikazani rezultati so deljeni setevek)
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
l. u Bosni i Hercegovini OJ 0,3 0.3
u Hrvatskoj 9.4 L5
3. u AP Kosovo 0,3 0,8 0,6
4. u Crnoj Gori 0,3 1.9
S. u Makedoniji 3.5 1,2
6. u Srbiji (bez pokrajina) 30,0 0,3 14,8
7. u Sloveniji 0,7 17.8
- ..,
).-
8. u AP Vojvodina 1,2 0,3 0,9
9 .. ne znam, ne mogu da ocenim 6,9 10.2

bez I ili 2 ili 3 odgovora 59,5 63,6 63,9
310
4. Koja republika odnosno autonomna pokrajina, po vaem miljenju,
najvie doprinosi pozitivnom razreavanju na Kosovu?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
l. Bosna i Hercogovina 0,8
'J
Hrvatska 6,8
3, AP Kosovo 4,6 0,3 1,5
4. Crna Gora 1,5
5. Makedonija 0,3 0,3
6. Srbija (bez pokrajina) 0.5 8,0
7. Slovenija 0,7
8. AP Vojvodina 0,3
9. ne znam, ne mogu da ocenim 1,9 7,4

bez 1 ili ili 3 odgovora 60,3 65,5 65.1
5. Kako su po vaem miljenju problemi Kosova u drugim
delovima Jugoslavije?
Albanci
l. u drugim delovima Jugoslavije
imaju loiju sliku o Kosovu
nego to je ustvari 84,4
u drugim delovima Jugoslavije
imaju o Kosovu lepu sliku
nego to je ustvari 2,8
3. u drugim delovima Jugoslavije
imaju pravu sliku o Kosovu 4,1
4. u drugim delovima Jugoslavije
nemaju nikakvu predstavu o
problemima na Kosovu 8,7
Srbi
Crnogorci
16,0
41,8
15,5
26,8
Ostali
67.3
14,9
7,9
0,9
6. Koji je u Jugoslaviji, po vaem miljenju najvie u zadnjih
nekoliko godina doprineo razreavanju krize na
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
1. uvar 35,4 1,3
2. C,6 89,9
311
3. Vllasi 17,5 1,0 8,3 10. nikome
10,8 41,9 19,4
4. Kolgeci 5,4 2,8 OO - bez odgovora
2,6 14,6 22,2
5. ukrija 0,5 1,9
6. 1ashari
O OJ
,-
0,9
7. Hasani 0,9
9. Kome iz autonomne pokrajine Kosovo najmanje verujete?
8. Azemi 0,1
9. etinc 18,3 0,5 3,7
Albanci Srbi Ostali
10. Smole 3,1
Crnogorci
ll. Dragosavac 2,1
l.
12. netko drugi .9,6 1,5 5,3
0,2 1,9
OO - bez odgovora 7,6 6,6 31,5
2. Vllasi
0,5 50,0 11,1
3. Husamedin Azemit 23,7 0,5 7,4
4. Kolgeci
0,4 1,5 0,9
7. Koji je u 1ugoslaviji, po vaem miljenju, najvie doprineo u
5. Morina 9,5 1,5 7,4
nekoliko zadnjih godina da se kriza na Kosovu zaotravala?
6. ukrija 41,3 0,5 13,9
7. 1ashari
0,1 10,1 1,9
Albanci Srbi Ostali
8. Hasani
1,8 0,5 1,9
Crnogorci
9. Azemi
3,1 0,5
10. Hoda
0,1 1,0 0,9
l. uvar 0,5 8,6 0,9
ll. netko drugi 7,5 12,6 5,6
2. 89,9 2,0 39,8
OO - bez odgovora 11,7 21,2 47,6
3. Vllasi 0,4 57,6 12,0
4. 0,7 0,5 0,9
10. ta mislite: kakav bi poloaj u odnosu na SR Srbiju trebalo da ima
5. Setinc 0,5 0,9
6. Smole 1,5 0,9
AP Kosovo?
7. Hoda 9,1 1,9
8. netko drugi 2,1 6,1 3,7
Albanci Srbi Ostali
OO - bez odgovora 6,4 14,1 38,9
Crnogorci
l. AP Kosovo bi trebalo da ima
mnogo vie samostalnosti nego
8. Kome iz autonomne pokrajine Kosovo najvie verujete? dosad
52,9 5,6 26,8
2. AP Kosovo bi trebalo da bude
Albanci Srbi Ostali samostalnija nego dosad 23,3 2,6 19,6
Crnogorci 3. neka ostane kao dosad 22,5 1,0 23,7
4. AP Kosovo bi trebalo da ima
1. uvar 0,4 1,9 neto manje samostalnosti
2. 1,0 0,9 nego dosad 0,8 26,2 15,5
3. Vllasi 25,9 1,0 26,9 5. AP Kosovo bi moralo da ima
4.. Husamedin Azemi! 6,6 1,9 mnogo manje samostalnosti
5. Kolgeci 45,8 1,0 14,8 nego dosad 0,5 64,6 14,4
6. Morina 0,2 11,1 4,6
7. ukrija 0,5 21,7 5,6
8. 1ashari 3,8 0,5 ll. Kako bi trebalo urediti upotrebu jezika u javnim slubama na
9. Hasani 0,2 0,5 1,9 Kosovu?
312
313
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
L svi Albanci koji rade u javnim
slubama morali bi da govore
i srpskim jezikom
4,0 63,5 29,2
2. svi nealbanski slubenici u javnim
slubama na Kosovu morali bi da
govore i albanskim jezikom
l\,2 0.5 6,6
3. svi slubenici bi morali da
govore oba jezika
61,2 25.4 52.8
4. upotrebu jezika nije potrebno
uredivati propisima
,., -
10.7 11.3 _J.)
12 Da li je po vaem miljenju potrebno da svi u kolama
albanski i srpski jezik0
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
1. da. to bi bilo potrebno
89.8 61,0 78.1
,
ne, trebalo bi da Albanci/Srbi
srpski/ albanski jezik 6,8 34,9 16,2
3. ne, Srbi i Crnogorci / Albanci bi
trebalo da albanski / srpski 3,4 4,1 5,7
13. Mislite li da na Kosovu stvarno postoji organizirana iredenta koja
eli Kosovo te sprovodi genocid nad nealbanskim
stanovnitvom
0
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
1. da, sasvim sigurno postoji
3,9 86,9 26,9
2. najverovatnije postoji, mada su
njen uticaj i snaga 14,3 7,1 14,8
3. za takvu tvrdnju nema
dovoljno dokaza
22,5 2,0 18,5
4. ne. uopte ne postoji
50.6 18.5
5. ne znam. ne mogu da se
za odgovor
8,7 4.0 21,3
314
14. Da li po vaem miljenju postoje ili ne postoje pritisci na nealban-
sko stanovnitvo na Kosovu?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
l. da, takvi pritisci postoje 8,2 85,4 21,3
2. da, takvi pritisci postoje, ali
u manjoj meri nego to se o
tome govori i pie 13,4 5,1 31.5
3. ne. takvih pritisaka nema 72.8 7,1 35.2
4. ne znam, ne mogu da se
za odgovor
5,5 2,5 12,0
15 Da li na Kosovu dolazi ili ne dolazi do silovanja iz

Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
1. sigurno dolazi
5.9 79.8 18,5
2. moda
11,4 15,2 27.8
3. ne dolazi, takve tvrdnje
su izm iljene
73.6 LO 38.9
4. ne znam, ne mogu da ocenim 9,1 4,0 14,8
16. Koliko po vaoj oceni ima emigranata iz Albanije koji sada ive na
Kosovu? (prikazane so srednje vrednosti)
Albanci Srbi
Crnogorci
6.422,8 171.783,8
Ostali
17. Smatrate. li da .emigranti iz Albanije na sadanje pogoranje
odnosa na Kosovu? (zaokruite jedan odgovor)
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
l. da.
1,8 86,4 27,8
315
2. ne, ne
3. ne znam, ne mogu da ocenim
81,3
16,9
1,5
12,1
30,6
41,7
18. Mislite li da treba proterati emigrante koji su doli iz Albanije?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
1. da, to je potrebno
2,1 85,9 26,9
2. ne, to nije potrebno
76,5 1,5 36,1
3. ne znam, nemam miljenje o tome 21,4 12,6 37,0
19. neko vreme dolazi do oblika protestnih zborova
(mitinzi, demonstracije itd.) Srba i Crnogoraca te Albanaca. Kako
ocenjujete te protestne zborove?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
1_ mislim da su opravdani 3,7 20,2 13,9
2. protestni zborovi Srba i
Crnogoraca su opravdani,
a zborovi Albanaca nisu 1,5 74,2 13,9
3. protestni zborovi Albanaca su
opravdani, a zborovi Srba i
Crnogoraca nisu 54,6 1,0 16,7
4. mislim da nikakvi zborovi
nisu opravdani 33,7 3,0 40,7
5_ ne znam, nemam miljenje o tome 6,5 1,5 14,8
20. Mislite li da je ispravno da se dela nad pripadnicima drugih
narodnosti kanjavaju stroe nego ista dela nad pripadni-
cima iste narodnosti?
1. da, jedino na taj moemo
da smanjimo broj dela
karaktera
316
Albanci
11, l
Srbi
Crnogorci
53,0
Ostali
22,2
2. ne, time se ne reavaju
nacionalne napetosti u pokrajini 72,1 34,3 49,1
3. ne znam, nemam miljenje o tome 16,9 12,6 28,7
21. Kakva treba da bude uloga ene u drutvu?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
1. ene tre ba da se to vie
zapoljavaju 36,7 26,8 25,9
2. ene treba da budu kod
i brinu se o porodici 1,6
3. ene treba da se to masovnije
4,8 9,3
i aktivnije u drutveno
ivot pokrajine 32,3
4. ene treba da se u
27,3 21,3
drutveni ivot, ali ne i da se
bave politikom 3,8 10,4 9,7
O bez 1 ili 2 odgovora 25,6 30,3 33,8
22.
Da li odobravate nacionalno meovite brakove?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
1. da, odobravam
18,5 28,8 43,5
2. ne, ne odobravam
23,7 23,2 8,3
3. nemam nita protiv,
ali je bolje da se brakovi sklapaju
unutar jedne nacionalnosti 53,1 43,4 41,7
4. ne znam, ne mogu da se 4,7 4,5 6,5
23. Da li su vam u vaoj sredini poznati pritisaka na nealban-
sko stanovnitvo?
1. da, poznati su mi takvi
Albanci Srbi
Crnogorci
8,0 73,5
Ostali
18,7
317
neto sam dodue
ali nisam dobro upoznat
3. ne, ne poznajem takve
9,2
82,8
13.3
13,3
29,9
51.4
24. U novinama i na drugim mestima mnogo se pie i govori o silovanji-
ma iz razloga. Da li vam je poznat takav u vaoj
sredini?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
l. da, mi je poznat takav
6,4 53,5 13,9
2. neto sam ali nisam dovoljno
upoznat
8,6 25,9
3. ne, mi nije poznat takav

85,0 21,7 60,2
25. Da li ste na sopstvenoj koi osetili bilo kakve pritiske na nacional-
noj osnovi?
:'\lbanci Srbi Ostali
Crnogorci
1. da, vie pu ta
14,6 33,7 11,5
2. da, ali ne
21,6
43,4 26,0
3. ne, nemam takvih iskustava
63,8
23,0 62,5
26, Odravate li i prijateljske odnose sa pripadnicima albanske
II aro d n os t i?
Albanci
Srbi Ostali
Crnogorci
1.
da, imam kontakte
55,4 36,0 60,2
..,
da, ali sa malo njih
31, l 48,2 30,6
-.
3.
ne, ne odravam takve odnose
13,5 15.7 9,3
Da li biste dozvolili da se vae dete sa pripadnikom albanske
narodnosti?
318
Albanci Srbi
Ostali
Crnogorci
da, dozvolio bih, to me uopte
ne bi smetalo 18,8 9,6
..,
to mi se ne dopada, ali ne bih
42,9
-,
takvu vezu 43,9 20,3 35,2
3 ne bih dozvolio takvu vezu 37.3 70,1 21,9
28. Od.akle dkobivate najvie informacija o i privrednoj situ-
aCIJI u po raJml I uopte u Jugoslaviji?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
al. iz tampe
46,0
a2. preko radija
71,7 56,5
a3. preko televiZije
18,9 48,5 34,3
62,9 81,3 74,1
a4.
aS.
IZ razgovora sa prijateljima 7,1 30,8 17,6
a6.
IZ razgovora sa bliom rodbinom 3,2 24,7 8,3
IZ razgovora sa kolegama
sa posla ili drugima iz kole 4,3 31,3 19,4
29.
P
tal.tm.ikslite: kom.e treba najvie verovati u formiranju stavova prema
o I IC nn pItanJIma'?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
al. novinama
14,9
radiju
29,3 18,5
a3. televiziji
7,3 23,7 16,7
a4. prijateljima
35,9 60,6 56,5
aS. bliOj rodbini
5,7 14,6 5,6
a6. vodama
3,7 15,7 5,6
a7. kolegama sa posla,
12,5 19,4
drugovima iz kole 4,1 10,6 4,6
30. Govorite li albanski jezik')
319
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
l. da, potpuno vladam tim
jezikom govorim i
63,3 13,8 32,1
piem na tom jeziku)
')
razumem toliko da mogu da
se sporazumevam na njemu
33,0 48,2 45,3
3. ne vladam tim jezikom
3,6 37,9 22,6
Ako ne vladate albanskim jezikom:
3l.
Da li biste hteli da albanski jezik?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
1. da, eleo bih da ga
44,3 32,8 41,7
')
spreman sam da ga
ako bi i Albanci/Srbi
da govore moj
22,5 21,9 21,4
3. nisam spreman da
1,3 21,9 6,8
albanski/srpski
4. znam taj jezik
31,9 23,4 30,1
32. Smatrate li da su albanski stanovnici stvarno spremni da doprinesu
poboljanju situacije na Kosovu?
Albanci Srbi Ostali
Crnogorci
l. da, smatram da je velika
17,1 14,2 57,3
spremna za to
2. samo malo njih je spremno
30,9 51,3 26,2
3, mislim da u stvarnosti nisu spremni
8,9 8,1 3,9
4. ne samo da nisu spremni, da
doprinesu poboljanju, se
zalau da se stanje ne pobolja
43,1 26,4 12,6
33. ta je po vaem miljenju razlog da se Srbi i Crnogorci
iseljavaju sa Kosova?
320
Albanci Srbi
Crnogorci
l. neposredna opasnost po
bezbednost 1.7 67.7
2. pritisci
') ,
20,2
3. ekonomski razlozi 66,3 4,0
4. razlozi 16,9 1,5
5. drugi razlozi 6,3 2,0
6. ne znan1. ne mogu da ocenim 6.6 4,5
34. Kako vi doivljavate uslove ivota na Kosovu')
l. uprkos svim na
Kosovu se moe dostojno iveti
2. nekako se ivi, ali je iz dana
II dan nepodnoljivije
" situacija je takva da ne postoje .),
vie ni najosnovniji uslovi za
normalan ivot
Albanci
37,0
41,3
21,7
Srbi
Crnogorci
13,6
65,2
21,2
35 Kako vi doivljavate i ocenjujete va ivotni standard')
Albanci Srbi
Crnogorci
l. ivim dosta dobro 12.5 9,7
2. moj ivotni standard je
skroman ali se moe iveti 42,1 61,7
3. moj ivotni standard je tako nizak
da jedva mogu da zadovoljavam
osnovne ivotne potrebe 40,9 23,0
4. uopte ne mogu vie da ivim
dostojnim ivotom 4,5 5,6
Ostali
14,8
9,3
36,1
9,3
9,3
21,3
Ostali
48,0
42,2
9,8
Ostali
' - -
-),)
43,4
26,4
4,7
36. Da li ste u nekom proteSlIlom zboru (mitingu,
demonstraciji r
i
321
Albanci Srbi
Crnogorci
L ne, nikad dosad
54,6 26,3
35,9 66,7
da, jesam
9,5 7, l
3. ne elim da odgovorim
37. Verujete li da se kriza na Kosovu moe reiti"
Albanci Srbi
Crnogorci
80,8 86,2
l. da, verujem
19.2 13.8
..,
ne, ne verujem _.
Ostali
77,8
17,6
-1-,6
Ostali
84,q
15.1
Vlado Mihelj ak
Kosovo: Od kontrarevolucije do
komunizma
(vmes pa e nekaj demonstracij,
diferenciacij, aretacij in tankov)
- Zakaj si ga !lJari!.?
- Ker je on mene ;zazaj.'
S to infantilno logiko petanovske humornosti lahko oriemo procese
raCionalizacije vseh nacionalnih in kakrnihkoli e spopadov
na jugoslovanski sceni.
Po eni strani se oligarhi vedejo kot prisilni nevrotikL ki so
da sistem funkcionira samo tako dolgo, dokler ne bo popu-
stila njihova koncen tracija, dokler bodo prisotni. Podobno kot na ravni
individualne klinike, ko nevrotik npr. v avionu v mislih vozi skupaj s
pilotom in je da bi avion v tistem trenutku, ko bi njegova
koncentracija popustila. ko ne bi bil zraven, zagotovo pade!. bi s
ttim in zagreil ne samo svojo smrt, ampak tudi smrt vseh
drugih sopotnikov. In slednje je neznosno breme in zaveza, da
bi si lahko nepazljivostL
Po drugi strani pa se je, kot bi to rekli beograjski novinarji, "dogodio
narod V letu 1988 se je prebudilo ljudstvo, ki verjame, da je
stvar prevzemati v svoje roke. To ljudsko gibanje, od traj-
ki napol goli turrnajo na pa do mitingaev, ki delajo
spiske sovranikov ljudstva, izpisujejo njihove menije (,.jagnjetari!",
.,prutari!", "vikendai!" itd.). e nekako najbolj spominja na prevratne
v Iranu. ko so metali aha in kasneje oblegali in okupirali ameriko
ambasada v Teheral1lL Revolucija, ki se dogaja na ulicah Pritine. Nove-
ga Sada, Titograda in e kje. pomeni totalno infantilizacijo Li.
ga subjekta. Ljudje, ko ploskaja govorcem, ki jih fascinirajo
z enostavnimi obrazci, ki so prazne forme. v resnici ploskajo
sebi, svoji elji. Gre za tisto blaeno stanje organizmov udeleenih
osebkov v revolucionarnih in vojnih vihrah, ki jim ele mir preti kot
boja kazen.
stanje pobebljenill mnoic. ki po duhoviti Petanovi logiki
ne za nazaj, ampak za naprej in .. pilotiranje" ogroenih
oligarhov, se najbolj eksemplarno v Kosovu kot simptomu jugo-
slovanske dekompenzacije v najbolj pristnem smislu. Sliko
o Kosovu determinira travma enih in drugih (Srb ov in Albancev) in
323
vseh Jugoslovanov skupaj, Zato je nesmiselno dokazovati, daje npL na
Kosovu pravzaprav izjemno malo posilstev (v jugoslovanskih razmerah),
da so izseljevanja predvsem ekonomsko pogojena, da je iredenta fanta-
zma, da - po drugi strani glavni krivci bede Albancev niso "hegemo-
Srbi", ampak (albanska) oligarhija, ki je popoinoma
nesposobna in despotska. Za travmo je irelevantno ali je ali
lana (determinirana z dejstvO. Travma eksistira ali pa
ne. Zato je dovolj. da da jim posiljujejo mladoletne deklice in
starke, da imajo ali eni ali dmgi peklenski genocida itd.
Prav imajo sicer tisti, ki pravijo, da je nadaljnja usoda Jugoslavije
odvisna od reitve kosovskega vpraanja, Vendar v situaciji. polne odsot
nosti pozitivnega programa ekonomske in prenove, je kosovski
delirij nujni nadomestek za potrebe dravljanov, Kosov-
ske travme in fantazme, ki jih zarisujejo, so element stabilnosti te dra-
ve. Zato velja ravno obratno' reitel' kosovskega l'praanja bi (l' sedal/jih
razmerah) pomenila razpad Jugoslavije.
o o o
V ko ta tekst nastaja (prvi dnevi marca 1989). se zgornja hipo-
teza vse bolj Zato je tudi delati neko poglob-
Ijeno interpretacijo "kosovskega vpraanja". ker jo lal1ko dogodki, ki
jih ni v celoti anticipirati, v trenutku razruijo, Edino, kar se iz
dneva v dan bolj potrjuje, je relevantnost in reprezentativnost
nih podatkov , ki jih razberemo iz rezultatov nae javnomnenjske razis-
kave. Iz teh javnomnenjskih rezultatov se je dejansko dalo predvideti
generalno linijo dogodkov, ki smo jim v zadnjih dneh februarja
in prvih dneh marca 1989. Sploh lahko sedaj da je to "kosov
sko javno mnenje" rezultat tevilnih ki so sovpadala
in ta nori projekt. Sedaj e lahko z gotovost jo zapiemo, da
se kakno podobno me*nje, ki bi nastopalo avtonomno, in ki bi tudi
avtonomno izbiralo resodente, kateri bi brez strahu in neza-
upanja, ne bo tako hitro ponovilo. za uspeh in sploh za
realizacijo tega projekta je bilo dejstvo, da je terensko anketiranje pote
kalo ravno v slovite .;prelomne' 20. seje ZKL torej v nekak-
nega brezvladja v pokrajini. Staro vodstvo je tako in tako imel o posluh
in predvsem interes za takne projekte, ki bi razbili stereotipe in pred-
sodke o pokrajini. novo vodstvo pa je v 13eograJu prisegalo zvestobo in
lojalnost generalllemu kurzu. Dogajunja zaJnjih nekaj
tednov (spremem be srbske ustave, zamenjava stare albanske garniture v
pokrajinskem vodstvu) so tudi toliko spolitizirala
albanski del prebivalstva pokrajine, da je izgubil dolgoletni strah 1I1
nezaupanje in je bil pripravljen spregovoriti in izraziti svoja tudi
o najholj provokativnih vpraanjih kosovskega vsakdana.
324
smo to_rej v.nekakno luknjo med molkom in strahom nekaj zad-
nJIh let tef se veCJlm mol kom in strahom, ki ga lahko realno
JeHlO v
KOSOl'ski JlsakJan
,V k? smo izvajali javnomnenjsko raziskavo, je Kosovo kazalo
najbolj sliko_ svojega vsakdanjega ivljenja. ln ta e najbolj spo.
m,lI1Ja na t.llmu Escape jimn XeIV 1'ork 1997. V tej
CarpenterjeVI l1kclJl Je :\ew 'r ork v neki ne tJko daljnji
mesto-zapor, ki je obzidano in obdano z ico in v katcreaa str-
pajo vsakrne ki naj s.; znajdcjo. kakor vejo in znajo.
pa podobnost obeh situacij Carpenterjeve fikcije in kosovskega vsak-
dana - ni toliko v banalni prispodobi po prvem pribliku. da je
AP Kosovo pokralI/za-zapor na pod ob en kot je CarpenteDev
Ne_\: York mesto-zapor (kar vsaj \' dneh, ko ta tekst nastaja, nedvomno
drzl) .. ampak bolj v drugem. Carpenterju je v omenje-
nem filmu uspelo lepo pokazati, kako se tudi v situacijah odsotnosti
formalnega reda m zakona kaj hitro oblikuje glede na dane razmere
dokaJ nOI_r:ralna. struktura z nOfmalnimi principi in pravili
ZlvlJenJa. kl Slcer 1llS0 regulirani z artiflcielno zakonoJajo.
vendar klJub temu delUJe. In v lej se New York 1997 in
Kos?vo nekaj Kljub temu, da na Kosovu v veliko
men. kot bl clovek l111S111. "vlaJa brezvlaJje" , je situacija neverjetno
n?rInalna. Je normalna, upotevamo, da upravni (drav.
!ll) aparat deluJ.e do konca nelegitimno. brez minimalne podpore in
konsenza drzavijanov, Poleg tega pa je e skrajno in nespo-
so tu?i v relativnega miru (v odsotnosti
mednaclOnalmh konfliktov "in masovnejih Jemonstracij)
ucmkovltl drave specialne policijske enote. ki nastopajo
lfiterventno 111 bl!skovltO, a relatIvno poredko, iz centrov. ki so odmak-
njeni .od ljudi, kot straniki v omenjenem filmu. V
ml:u na kosovskth mest in e bolj na poddelju ni
VIde_tl vehko vec pohcaJev kot drugod po Jugoslaviji.
Ce k administrativnemu aparatu pritejemo e po.
polno razsulo v kosovski ekonomiji, ki potegne za seboj strahotno viso.
ko_ zelo nizke ob visoki nataliteti (s se
vec drugr prispevki v zborniku), je situacija. ki jo podoivlja
nakJJuc!1l Obiskovalec Kosova, kar neznosno nenorn1alna. Oziroma
situacija. podoba. ki smo ji bili konec februarja in v
marca 1989, je pravo, "normalno" stanje Kosova; je najbolj
podoba kosovskega vsakdana. Kosovo je normalno in pristno
sele takrat, ko (albanski) rudarji kot kamikaze trmasto zastavljajo svoja
ivljenja za albansko resnico, ko Srbi in Crnogorci potujejo
v Beoarad, poiljajo svoje otroke iz pokrajine. ko v pobesnela
mnoica skandira ,. Uhapsi te Vlasija! ", "Dajte nam oruJe!", "ldemo na
Kosovo" itd., ko policija in vojska prostoduno lovit a in ko,sov-
ske funkcionarje Albance kot kakne tlhot,apce ltd.,
itd. Skratka, ko je situacija na Kosovu in v zveZl z nJim skraJno ekska-
!irana, je najbolj normalna in
Kosovo dejansko funkcionira kot simptom, v se zgostij?
in premestijo vsa protislovja jugoslovanske njenega
sistema, Kosovo je razgaljena slika JugoslavIJe, Ce V
e kolikor toliko uspeva (oziroma je vsaj do pn,kn.tl
intimne strasti in nagnjenja v preteno mednacIOnalnih
(neglede na to, kje koreninijo njihovi dejanski je na m
e bolj v zvezi s Kosovom konec vsake "zasebnostl . Drobne ,m :el!ke
strasti in nagnjenja se razgalijo, kot se v katerem Bufiel?vlh
razgali kaken srednjeslojni par. ki se v .l:otelm SI
pustnoelegantne cunje' on se v stez11lku,.rdeClh pO,?ve-
zicah in nogavicah vre na vse tm, da ga ona, oblecena v opnJeto
in okovano usnje, natepe po goli zadnjici,
Javno mnenje na Kosovu / Kosovsko javno mnenje
Seveda se v taknem labirintu kosovskega vsakdana in per-
cepcije letega postavi vpraanje, kako in zakaj meriti javno
Predvsem se je raziskovaina skupina, ki je m ta
ambiciozni projekt, zavedala, da je vsakrna
pionirskega in antropolokega osvajanja prostora naJvn,a,; ah kakor so
naivno rekli slovenski novinarji. ki so se odpravll! Kosovo -
mediiski preboj. Temeljni konceptualni problem te prve kot lahko
iz sedanjih dogajanj, tudi za dolgo -
ske javnomnenjske invazije na Kosovo je bil (poleg
kih in e tevilnejih omejitev), kako pntl m ,svoJo
nalogo, ne da bi izpadli kot omenjeni novinarji .. ki jih je
zelo duhovito in (in vsaj delno pnkazal kot "n:ale
z alpskimi opravami, ki so se z N LP-jem spusti,li. na pokraJ:ne
in z i kukali, fotoaparati, belenicanll ltd, Iskali pravo
Kosova. Takih naivnosti si omenjena ekipa ni in na Kosovo 111
odla s predpostavko "prave resnice", ki bi bila onkraj ali
,.parcialnih resnic" , Ravno obratno, predmet nasega
raziskovanj; so ravno te .,parcialne resnice"; izmerjene na
nivoju individualnih percepcij in ter mnenj. "
Taken projekt javnomnenjskega zajemanja
stvarnosti v samill pa mora poleg omenjenih splosnili
326
in omejitev tudi zbistveno
kot v kateremkoli drugem Jugo-
slaVIJe. BI,stveno slabsa opismenjenost" precejnjega
dela preb,l,valcev Kosova Je omeJevala zlasti obseg in vsebinske
V,sa vpraanja smo morali oblikovati v najele,
obl!kl enodlmenzlOnalnega izbora na splono razumljivill
lestvlcah. To seveda pogosto otei vzpostavljanje notranje dinamike
vpraanj,
problem merjenja je biL kako se izoaniti anketi-
vrst ,.potenil,l Albancev". saj so bile delovne
... kraJevne skupnostI. v kate rili je potekalo anketiranje, vnaprej
ob\escene o pnhodu anketarJev. Da smo se temu izognili, in to nam
Je v gl,av?em uspelo, smo morali pogosto nastopati zelo avtoritarno,
odslavlptl cele skup.ine lj,udi, ki so nam jih ponujali, in vztrajno zahteva-
ti delavcev, soIskih razredov, izbranih krajevnih skup-
n?stl ltd. da srno lahko naredilI ustrezen Izbor. Tako imenovano .sku-
?ms,ko anketiranje", je ,manj, za javnomnenjska
bl,lo na Kosovu m nelzoglbno, Ne samo zaradi prevelikih prak-
pro,blemov, IskanJ,a. fiksnih naslovov, izbranih v vzorec, ampak
:udl p:evelIkega rIZika slabe komunikacijske opismenjenosti ter
se bO,lJ zaradi t,ega, ke.: edino v, situaciji skupinskega anketiranja v pri-
mer11lh prostonh dobijo anketJranci absolutne anonimnosti
individualnih Seveda je takno potegnilo za
sebo] ,nekatere aSll::etnje v poklicni, izobrazheni in spolni strukturi
anketl.rane ,PopulaCIje, vendar zaenkrat na Kosovu ni delati
IZjemna homogenizaCija znotraj nacionalnili skupin je asime-
': meri anulirala. Zaradi izjemne hOI11oge-
po em stra11l 111 e razcepljenosti med nacionalnirni sk u-
pmami se tudi nismo da bi predstavili skupne sumarne rezulta.
te cel?tne kosovske, populacije (kot se to sicer ker bi
to d.ejansko pomef1llo nasilno zdruzevanje na podlagi v naj-
slabsem pomenu besede.
, Kak?rkoli e, rezultati kaejo, da nam je ino problemov
111 omeJltev reprezentatlvnega in prezentacije rezultatov ven-
uspelo v precejnji meri Seveda se bodo nedvomno nali
stevIlf1l in zlonamerni kritiki. ki bodo pod drobnogle-
dom ,Iskal! "luknJe" v naem projektu. Zaradi velikeaa numerusa
Visoki homogenizaciji cilj nil! skupin bodo reprezentari:rlOsti rezultatov
vendarie teko opore kali.
Rezultati' Kosovo - dra ali trije oTeto!'i,?
Da ivi ta. na Kosovu dve nacionalno detenninirani skupini. ki imata
malo skupnih mnenj in e manj skupnih interesov, je bilo jasno,
327
e preden smo to hitro javnomnenjsko raziskavo
Sami rezultati so nao hipotezo potrdili in dodatno pokazali,
da poleg mnenjsko najagresivnejih in najglasnejih skupin (Albancev na
eni strani in Srb ov ter na drugi) srameljivo eksistira e
tretja, nacionalno heterogena skupina Turkov, Romov,
Jugoslovanov itd, ki vegetira nekje med eno in drugo dominantno
pino in se,_ globalno vzeto. bolj pribliuje Albancem, bolj
Srbom in Cmogorcem.
Rezultati so pokazali, da obeh dominantnih skupin delujejo
bistveno bolj spodbudno od medijske prezentacije razpo!oenja v pokra-
jini. Pokazalo se je da sta obe dominantni skupini izjemno spo-
litizirani in da celo med enskami, kar je proti zaradi
poloaja enske (v kosovski) drubi (izobrazba, nizka stop-
nja zaposlenosti, tradicionalna patriarhalnost itd.), obstaja dokaj
trden prom, ki pa je seve da nacionalno vezan. Ta spolitizira-
nost in zainteresiranost velike ine prebiva!stva bi
lahko pomenila ob racionalnejem pristopu k razreevanju "krize na
Kosovu" izjemen potencial. Seveda pa teh potencialov ni mono uspe-
no kanalizirati s tanki in specialnimi policijskimi odredi.
Kje vidijo ill kako ocenjlljejo generatorje krize?
e najbolj spodbudni ougovor smo dobili na prvo zastavljeno vpraa-
nje (glej VpI. I v sumarne m pregledu) o generatorjih krize na Kosovu.
Meutem ko Albanci in "ostali" (Muslimani, Jugoslovani, Turki, Ro-
mi ... ), glede na svoj realni poloaj, vidijo temeljni razlog krize pred-
vsem v visoki stopnji nezaposlenosti. pa tudi Srbi in ne posta
vijo na prvo mesto - kot bi glede na medijsko razpoloenje
slabih mednacionalnih odnosov, ampak neustrezne kadre na vodilnill
poloajih. To mnenje nczanemarljivcga uela rnogorske popula-
cije vendarle kae oziroma je vsaj takrat kazalo, da glavni generator
krize niso samo .,iplarski" ovinizcm in njihova visoka nataliteta.
Na druga vpraanja nismo dobili toliko blizu rezultatov.
Javno mnenje se je razcepilo na dva diametraino nasprotna pogleda
(albanskega in
Kako vldUo ill occnjlljejo dJUgc republike?
T :tko kot kacjo vpraanja :::. 3 in 4. imata obe dominantni skupini
popoinoma diamctralnu sliko o odnosu drugih republik do Kosova.
Albanci seleda bolj ccnijo ounos Slovenije in J lrvake in najmanj
Srbije; Srbi in C mogorci pa naj bolj cenijo odnos Srbije in najmanj
3::'8
odnos. SIO\enije in Hrvake Bo:j jc ll1ncnjsko izraanje Li
.. MeJteIll ko J ugusluvalii (kot !lacionalnost) najpozitivneje
ucenJujeju odnos Srbije uo pokrajine, pa Muslimani, Turki in Romi
najpuzitivJleje oCenjujejo odnos Slovenije. Ob njej Turki izbirajo tudi v
velJ.kJ men llrvako, Muslim.ani pa Srbijo (!.l. Pri obratnem vpraanju,
katera repubilka lIna najbulj zgreeno sliko o Kosovu, pa Juooslovani
najpogosteje izbirajo Slovenijo in nekoliko reukeje Srbijo. \Iuslimani in
Romi preuvscm Srbijo, Turki pa Srbijo in goro. l'rotislovnost
odgovorov se ponu:,i tudi pri 4. vpraanju. prispevek k pozi-
t!vnemu razresevanju krize po mnenju J anov, Romuv in Musli
Srbija ill Sluvenija, pu mnenju Turko\ pa preuvscm
SlOWmj3.
"-ak,) occlljlljejo SJ oje ill jllg(!s/urallske roditeljc ')
.Najzanimivcja - e ziasti gkde ;;a dugodke koneC fcbruarJa in v
Il)89 so vpraanja od 6 do 9. Albanc:i menijo, da sta
Suvar Hl Setmc lista POlilib, ki prispevala k pozitil nelllu
razrce\ anju krize na Kosovu. prcdvsem pa k zaostrovanju
(kar 89,9 % vseh vpraanill). Po drugi strani pa vsi Srbi
in Crnogorci vidijo raz/reevalca krize na Kosovu v (spet
8:',9 Kljub temu da je bilo predvideno. da naj v teh dveh vp raa-
njill ne ocenjuJejo kosovskih politikov , so krivce za zaostrovanje videli
predvsem v VIlasiju, Hodi in na tretjem mestu v uvarju ... Ostali" so
svojim protislovnim ocenam in na obe prvi mesti dali
MIlosevIca. Ob tem so na drugo mesto dali kot osebnost. ki
prispeva k pozitivnemu razreevanju krize, uvarja. k osebnostim. ki
zaostrujejo krizo pa VIlasija.
v tem sklopu sta vpraanji 8 (Kateremu politiku v pokrajini
najbolj zaupate'J) in 9 (Kateremu politiku v pokrajini najmanj zaupate?).
S poznavanjem teh rezultatov se je dalo z veliko verjetnostjo antici
pirati dogodke zadnjih dni februarja in prvill dni marca tega leta. Rezul-
tati kaejo, da so Li. "kontrarevolucionarni dogodki" presenetili samo
tistega, ki popoinoma ignorira javnomnenjsko razpoloenje in insko
voljo Albancev. Kot je razvidno iz rezultatov na vpraanji 8 in 9 in kot
kae spodnji ni prikaz, so bile zalneve starotrkih rudarjev popol-
noma legitimne in "pokrite" z inskim odnosom Albancev do pokra-
jinskih funkcionarjev: Albanci najbolj zaupajo Kolgeciju. Vll:lsiju in
Ja:harijevi, najmanj pa Shukriji. Azemiju in Morini. Shukriji zaupa samo
O,) Morini O,::: rc in Azemiju 0,0 " anketiranih Albancev!
Ce!o .pri po izobrazbi, ki kaejo e javnomnenjskill
razhajanj, se nepriljubljenost omenjenih treh politikov ponovi v vseh
lzobrazbenih kategorijah. Edino pri visoki izobrazbi se Azemi in Shuk-
rija zamenjata na prvem mestu.
3::'9
Zanimivo je. da Srbi in ne kaejo zaupanja Jo nobenega
pokra]inskega politika srbske ali narodnosti. Najmanj pri.
ljubljeni politiki albanske narodnosti v Albancev so obenem naj
bolj priljubljeni politiki v kosovskih Srbov in Ob tem
je signifikantno. ela kar 41,9 VC Srho)! ill Crnogorce)! Ile zaupa /lobelle
mu pokrajillskemu politiku. Iz tega pa izvira tudi eden temeljnih pro
blemov minimalne .. sprave". minimalnega konsenza obeh dominantnih
skupnosti. Srbi in nimajo SVOjih pokrajinskih (formalnih)
lielerjev. ki hi lahko nastopali kot partner v vzpostavljanju .. koalicije
tolerance" v pokrajini. Srbi in se identificirajo s srb skim
republikim vodstvom oziroma - s Slobodanom
Seveda pa to potegne za seboj temeljni razcep v projekciji statusa pokrao
jine, ki ga razgaljajo odgovori na 10. vpraanje. Medtem ko velika
Albancev meni. Ja bi morala pokrajina imeti l'eliko al'tollomije kot
do sedaj (5::.0 r;) oziroma vsaj (::3.3 rC). ter samo 1.3 da manj ali
bistveno manj, pa Srbi in menijo v kar 64,6 da naj bo
avtonomije bistJ'eno manj, in ::6,:: da naj je bo manj dej
stvo. da si Srbi in ne znajo ali ne morejo izoblikovati !astnih
funkcionarjev. ki bi ob podpori svoje skupnosti voditi
.. avtollomako politiko" pokrajine. oblikovanje pakta obeh
sprtih strani. Da bi takna "avtonomaka politika", ki bi nujno sledila
iz interesov ambicij funkcionarjev in interesov pokra
jine obstajala, dokazuje primer Vojvodine. kjer so imeli in e imajo
bivi .. avtonomaki politiki" , ki so bili prete7.no Srbi, veliko podpore e
zlasti med prebivaistvom dmgih narodnosti v Vojvodini (npI. Madarov).
Kdo so "ostali" Ila Kosovu?
uganka kosovske profilacije javnega mnenja so Li. "ostali",
torej vse tiste narodnosti (zlasti Jugoslovani, Turki, Muslimani, Romi),
ld smo jih na silo homogenizirali v enotno skupino in ki pravtako ivijo
na Kosovu. vendar so ali manj na obrobju dogajanj in
"Ostali" sicer po eni strani s svojimi odgovori enkrat nagibajo
bolj k mnenju Albancev, Srbov in Crnogorcev. po drugi strani pa
narodnostne skupnosti oblikujejo javno mnenje (tako
denim o Turki razmiljajo zelo podobno kot Albanci), pa s krianjem
ne razloimo do konca protislovnega mnenjskega profila in
pozicije. Kako na primer interpretirati rezultate, ki kaejo, da so "osta-
li" kot politika. ki mu v pokrajini najmanj zaupajo, hkrati izbrali VIla
sija in Shukrijo. Ali pa, da Vllasiju hkrati najbolj in najmanj zaupajo.
Rezultati (na precej majhnih numerusih) so pokazali. da so izbire zno
traj nacionalnih skupin enako protislovne. Nekoliko bolj konsistentni
so edino Turki, ki, kot e nagibajo s svojim javnim mnenjem k
330
-
Albancem. Iz krianj podatkov po nacionalni stmkturi vidimo. da Jugo.
slovani najbolj zaupajo Kolgeciju in Shukriji. Muslimani VIlasiju. Shuk.
in Kolgeciju. Turki VIlasiju in Kolgeciju, Romi pa VIlasiju in Shuk.
nJL
Po drugi strani pa Jugoslovani najmanj zaupajo Vllasiju. Muslimani
Vllasiju, Shukriji. Morini in Azemiju. Turki Azemiju in Shukriji. Romi
pa Vllasiju, Morini in Shukriji.
Monih interpretacij razcepljenih "ostalih" je najbr
Po eni strani so kosovski boji nekaj, kar gre mimo njih in od njih najbr
ne morejo imeti nobene koristi; noben izid jim ne zagotavlja izboljanja
poloaja, ki ga predvsem za v smislu ekonomske
ogroenosti (brezposelnost etc.). Po drugi strani pa podobno kot v
glavnem . ne zapadejo al banskemu fokUSiranju krize, pravtako ne zapade.
JO srbskim 111 militantnim scenarijem izhoJa iz krize .. "ia
primer: vse nacionalne skupine ("ostalill ") izberejo za tistega
politika, ki je prispeval k zaostrovanju kosovske
Njihova razcepljenost kae na njihov razcepljeni poloaj v pokra.
J1I11 Poleg dveh dominan tnih pozicij (al banske in
obstajajo v pokrajini zaenkrat kot nekakna eksotika, ki je
ne vp raa in zato tudi sami ne tijo nobene posebne potrebe, da bi
kogarkoli posebno podpiralL Vsekakor pa ostajajo kot potencialno "tre.
t je ki lahko vznikne iz spanca.
Raba jezika Ji pokrajini
V vseh mednacionalnih konf1iktih se vedno znova problematizira
ne/enakopravnost rabe jezikov narodov in tako je e vseskozi
tudi na Kosovu. Na vpraanje II (raba jezika v javnih slubah) in l:?
jezikov v oli) je javnomnenjsko izraanje pokazalo po eni strani
precej visoko strpnost in percepcijo Albancev, po drugi
strani pa - po mnenju presenetljivo - nestrpna in
mnenja Srbov in Crnogorcev. Medtem ko je za veliko Albancev
(61 'lc) normalno, da morat a biti venakovredni rabi oba jezika ("vsi
uslubenci bi morali govoriti oba jezika") in samo ll,:? da naj samo
uslubenci obvladajo tudi albanski jezik, pa velika
Srbov in Crnogorcev (63,5 st) meni, da bi se samo albanski uslubenci
morali srbski jezik. mnenje "ostalih" se pokriva z
albanskim mnenjem. Bolj gledajo Srbi in trnogorci na
jezikov \' oli, saj jih (61 meni. da bi se vsi
morali oba jezika. 34,0 jih meni. da se naj samo albanski
srb ski jezik. (prim. e vpraanji 30 in 31)
331
Jfeani ali etil zakoni
Postavili smo tudi dve vpraanji o tem, kako gledajo na meane
zakone. Eno na ravni odnosa, dmgo na ravni osebne situacije
e.ali bi dopustili, da se va otrok .. "). Medtem ko na ravni
ob presoje (vpf. 22) ni velikih razlik \' Albancev in Srbov ter
(Srbi in so rahlo bolj tolerantni do meanih zako-
nov nasploh), pa na vpraanje ali bi dopustili, da se njili ov otrok
s pripadnikom albanske narodnosti (vpr. 27),jih kar 70 pravi, da tak
ne zveze ne bi dovoHli. Med Albanci je 37 'lc takih, ki ne bi dovolili
poroke lastnega otroka s predstavnikom Srbov in
Emigranti. iredenta
Zadnja leta je del beograjskega zagnal pravo hajko na emi-
grante iz Albanije. Po nekaterih pisanjih jih naj bi ivelo na Kosovu kar
400.000! Nae respodente smo prosili. naj napiejo, koliko je po njihovi
oceni emigrantov iz Albanije. ocena Albancev (6.428) je za
kar 27-krat nija od (171.784). Ob tem je treba
povedati. da je tudi albanska ocena po uradnill podatkih bistveno vija
od uradne. Obstaja nekaj verzij "uradnih podatkov". Do nedavna so
veljali za uradne podatki zadnjega ljudskega tet ja (iz leta 1981), po
katerih je takrat ivelo v Jugoslaviji 1.543 albanskill emigrantov, po
podatkill pokrajinskega sekretariata za notranje zadeve na Kosovu pa
704. Ravno v pisanja tega teksta (4.3. 1989) so dnevni
objavili izjavo sekretarja ZSNZ Predraga da so po
raziskovanjill ugotovili, da se je k nam vsega skupaj priselilo
15.000 Albancev, od tega jih sedaj v Jugoslaviji ivi 12.000. K.?liko jill
ivi na Kosovu, ne pove. Vsekakor je ocena Srbov in Crnogor-
cev odraz splonega razpoloenja, kjer so dejstva kaj slab
argument zoper fantazmatsko zaokroene resnice.
Huje za perspektivo skupnega ivljenja na Kosovu je videnje vloge
emigrantov iz Albanije v mednacionalnih odnosih v pokrajini. Medtem
ko vsi Albanci menijo, da emigranti ne vplivajo na poslaba-
nje odnosov, pa Srbi in v veliki menijo, da
Slednja ocena pa potegne za seboj grozijivo zahtevo Srbov in Crnogor-
cev, da je treba emigrante enostavno izgnati. Ta mitingaka
ima svojo legitimiteto tudi v mnenju kosovskih Srbov in Crno-
gorcev; 85,9 rc jih meni, da je emigran te treba pregnati.

Namesto
Na podoben se razcepljajo mnenja Albancev ter Srbov in
gorcev tudi v vseh ostalih vpraanjih aktualnega ir tudi
ivljenja v pokrajini, ki smo jih postavili naim respoden-
tom. In kolikor bolj je razcepljenost med obema dominantnima skupi-
nama pnvedena do skrajnosti, toliko bolj se mnenja znotraj skupin
homogenizirajo. Skupnih ivljenja "enili" in "dmgill" na Kosovu
ni Zato je vsakren optimizem kontraproduktiven, tako kot je kontra-
produktivno vsiljevanje "potenih Albancev" prebivaistvu.
Govorjenje o bratstvu in enotnosti namesto e kakne (obseneje in
nenazadnje ekzaktneje) javnomnenjske raziskave bo pokraj ino pripe-
ljalo do ko se bodo Albanci in Srbi ter gledali samo
e preko .. niana" Do sedaj so vsi pristopi k razreevanju krize na
Kosovu vodili samo e v njeno poglabljanje Tanki. avioni in specialni
policijski odredi, ki v dneh. ko nastaja ta tekst, pomagajo pri prosluli
.. diferenciaciji", kaejo na to, da bo Kosovo prej prilo v komunizem
kot svoj mir.
M!r na Kosovu pa ni neizmerna ljubezen med narodi. ampak mini.
malm konsenz o skupnem ivljenju tistih, ki se prav ne marajo, pa
so (teritorialno) obsojeni na skupno ivljenje. Kaj bi na Kosovu
bilo nerealno . negativnih izkuenj in zgodovinskega
spomma nosijo v sebi eni in dmgi, da bi jih lahko sarnoupravnosociali-
spremenilo.
333
Slavko Gaber
S. M.: Napravite mi to deelo

RudOlji rudnika Gole zapet trajkaju (9. 3). Oblast ima pravico z
njimi ravnati v skladu z o izrednem stanju. ki predvidevajo
delovno obveznost kot element pomirjanja stanja v pokrajini. Se bodo
umaknili rudarji ali pa jill ho umaknila oblas!'? Karkoli se bo zgodilo. bo
slabo .. Brezizhodnost se bo le e Kaj se bo dogajale v prihod-
njih dneh. je tezko napovedati. vendar pa je gotovo. da so mehanizmi
reevanja nastavljeni tako. da nujno vodijo l'saj l' terorizem, ne J'
lokalno dravljal/sko ]Jajna.
Kot kaze. je to nujna pot razbit ja fantazem. ki obvladujejo polja
fenomena Kosovo. ele mrtl'i bodo zadosten dokaz, da bo potrebno za
postopno nomlalizacijo stvari in za bolj ali manj soitje Srbov
in ter Albancev spremeniti sistem. Nikakrna zaklinjanja na
ljudstvo. delavski razred. narode in narodnosti ali pa na .,enotno spreje-
te sklepe ZKJ", kar je sploh posebna zgodba, ne pomagajo. Kosovo je
rem ica Jugoslavije - reSllica njel/ega samoupravljanja.
I.
Resnica je posredovana skozi Kosovo in Srbija sta dve
entiteti, od katerih je dmga v prvi nala idealen element struk-
turiranja lastne travme. Kosova ne bi bilo, bi ga bilo potrebno nare-
diti. In v kolikor samo ni zadosti kosovsko. ga taknega ze nekaj
delajo. Srbija je resnica Jugoslavije in njenega povojnega
samou pravnega razvoja: je realizirano strukturiranje oblasti partije.
delavskega razreda in dela. Kot realizacija pa je seveda tudi njen konec.
Konec Jugoslavije, ki nasto pa na obupnill in silno nevarnill
poskusov ohraniti v partikularnosti nekaj, kar je prelo. Ohraniti velike-
ga voditelja. ohraniti monolitno in svetlo partijo. realizirati neposredno
demokracijo, \'Sa ta in e druga prizadevanja ohranitve pa so jasen znak
konca. Kosovo je simptom smrtne agonije zivih mrtvecev. je bilo
dragega voditelja v celotni Jugoslaviji e nekako verjeti.
potem so poskusi prepesnjenja v Tita dvakratna farsa. Pov-
sem je. da je njegovo pretendiranje na izpraznjeno mesto v .,veli-
ki fantazmi" povsem nerealno. Vse bolj paje tudi, da
se danes tudi sama "velika fantazma" ne izide .. je
potrebni so ljudje in n sistem ....
je resnica Tita. Kosovo je resnica SrbIJe. Ce Je v SrbIJI
danes e iveti v iluziji, da sistem funkcionira, da se bo gospo-
darstvo izvleklo, da bo nastopil taknega strukturiranja drube,
ki bo nerevolucionarno ivljenje, potem na Kosovu
te iluzije I;i !'-la Kosovu je ob zdajnjem sistemu iveti le
e v senci tankov. Tanki, zaostalost, apatija in molk so ena od
postaj poti, ki jo s svojim konceptom reevanja ogromnih problemov
Jugoslavije ponuja Govorimo o eni zadnjih postaj, obstojajo
pa e tiste onstran govorice molka. Bati, se je, da jim bomo na Kosovu
kaj kmalu Spregovorila bo smrt. Se posebej je tu za Srbe.
in Za /ljih je )'saka n01'a zlllaga 1I0V poraz. UkrepI
republike Srbije pa l' najboljem primeru neposredni koraki k pospee-
ranju i:seljevanja s Kosova. To, da [ega ne 1'edo, je za njih toliko
slabe. (GL vpr. 4, 6)
II.
Kaj govorijo tevilke. Same le Kot dejstva
opozarjajo na rezultate nekega razvoJa. !'-laclOnaina homogemzacIJa Je
od doseene bi lahko obravnavali le e kot primer
norosti akterjev. Potek dogodkov, e posebej zadnje leto, to
homogenizacijo popoInoma pojasnjuje. Lahko bi rekJi, da
da e ni prela v medsebojna na nacionalni
osnovi. To dejstvo govori o relativno obstojni bazi skupnega ivljenja
na Kosovu. ,.Relativna obstojnost" poleg dejstva, da ivi na nekem
prostoru. ki je skupen in iz izhaja mrea odnosov
subsumira tudi dejstvo, da so tako Srbi ill Crnogorci kot AlbancI ter
nasploh ves ivelj Kosora mjeni irIjenja, ki ga marsikdo ne bi vzdral.
Od kod takne razmere: Nobenega dvoma ni, da je
del "krivde" za razme re pripisati preprosto dejstvu, da je bila v tem
delu drave .. startna osnova" izjemno nizka, tako da je e sama izgradnja
ti. infrastrukture zahtevala enormna sredstva in da je bilo potrebno
veliko zato. da se velika transfomlacija ruralnega okolja
v industrijsko. Kljub velikim strukturnim problemom ekonomske nara-
ve pa je gotovo temeljni problem Kosova problem.
strukturiranje je bilo v letih, ko je bila oblast centralizirana, kot
tudi v letih. ko je centralna oblast zrahljana, strukturiranje komunisti-
oligarhije. Tako albanski akterji kot tudi akterji drugih narodov in
narodnosti so skrbeli za neartikuliranje interesne pluralnosti na ozemlju
dananjega Kosova. Zatiranje vsakrnega pluralizma, ki bi
presegal pluralnost spletk. je bilo rigor.aZl1?
0la taken razvoj izredno jasno opozarja dejstvo, da Je edma !dent!fikac!J-
336
ska nacionalna. Nemol1ost artikuliranja interesov
po .,,"IllJl. dr:aI'IJalloJ' Je pripeljala do tega, da danes Srbi na Kosovu ni-
maJo polmkov (vpr. 8) Tako na vpraanje, komu od politikov v
pokraJlI1! najbolj zaupajo. skoraj v 4:: Cc odgovarjajo z nikomur.
V kohkor pa spl.oh komu verjamejo. potem sta to politika, I ki sta
skraJno nepnlJublJena pn Albancill, sta pa neSrba. To sta Ali Shukrija
III Rahman \'lorina.
povedo e nekaj 0la Kosovu in tudi drugod v Jugoslaviji
pravih. nacIOnalnih voditeljev vse do danes ni bilo. Kosovska oligar-
IllJa tl:dl ko Je bila alqanske narodnosti ni bila l'oditelj Albance!'.
JI ne za:lpajo. Se kot vse kae, ji le teko pozabijo vsa
tlacenJa. krIVIce. pomanja in vse pred drugimi oblast-
rm. T ako. Je v nasprotju s Azem Vllasi kJjub temu, da smo
ar.lketlralI po novembrskih dogodkih, dobil zaupanje le 25,9 vp raa-
mh (vpT. 8) Pomemben Albancev (I 0.8 pa ne zaupa nikomur.
V teJ razpored1,tv1 .. glasov" - paje kot. zdi se. e nekompromitiran poli-
tIk dobIl najvec glasov Remzl Kolqeci, ki bi ob sprostitvi razmer verje-
tno postaJ IId.er Albancev. Ob zdajnjem razvoju dogodkov
bo pot bolj "ovmkasta". Verjetno bo postal trn v peti srbske
olIgarhije m bo odstopljen. Udejanjenje napovedanega poteka dogod-
bo. vodIl,o v u,st)!arjalZje lika herojev. Vllasi to e postaja,
K.olqecl pa se bo. Enoznacm pa so podatki e veni Rahman
111 n!sta kader. ki bi uival podporo pri Albancih
(,pr. 8, 9). Nasa alZ.keta Je JaslZO napOJ'edo!'ala, da ho lVlorina pade! in
da ga bodo tokrat 1zJemoma vrgli Albanci.
Posebno vpraanje liderstva v pokrajini predstavlja odnos
do Slobodana Danes je verjerno vsa-
se ne znotraJ fantazme, jasno, da je
hornogemz1ral ne le velik del Srbov, ampak tudi ogromno
stevIlo A!bancev" Kar 89,9 7r AlbaIZce)! meni, da je prav on tisti, kije v
JugoslaV1]1 najvec pnspevaJ. da se je kriza na Kosovu v zadnjih letih
zaostrovala (vPT. 7). Ob tem podatku se jasno pokae, da
postaja lIder .enega dela prebivaJstva republike, je pa od tega, da bi
uspel poenot!t1 celotno Srbijo.
polilik JC v naih potrebno vedno z zadranostjo. Kljub
:,elIkemu -'-pIt jU okrog politike politik v smi"lll politike kot poklica
sele nastaja .. kot nastaja politika. in upamo tudi korak i k parlamen-
tarnemu. 1':1 p o I I C a j II \Iorini pa je zadranost ob rabi besede e toliko
bolj upravIcena.
2 Govorimo o .. glaso_vanju" Raziskava javnega mnenja. ki jo interpretiramo, je
bIla na pose ben naCIn prvo Javno reprezentativno izjavljanje prebivalcev Koso-
va o nekatcflh. za njih izjemI10 pomembnih vpraanjih .... Gla,ovali" so tudi
novem,bra ln nekolIko manj. februarja. vendar je to .. glasovanje"
proglaseno za delo uedcnk. razIskava pa je
337
III.
Ellotna Srbija je pod samo ob eliminiranju
milijona ill pol Albancev. Glasovanje pa ne govori samo o tem. Implika
cije so e daljnoseneje. Nobenega dvoma ni, zdaj je to tudi
preverjeno, da so Albanci frontalIlo proti srbski politiki na
Kosovu, Nikakor ne gre za ki bi zavajala in se upirala
vanju politike ZK in raznoraznih predsedstev . Besede Lazarja Mojsova
na seji obeh zborov Jugoslavije predstaJ!ljajo pre-
verjeno la, Ne gre za skupine Albancev niti ne za trideset traj-
gre preprosto za ogromno albanske narodnosti. To je
treba povedati odkrito. Seve da je ob tem e vedno govoriti o
"pravilnosti ali nepravilnosti", o usklajenosti njihovih s politiko
ZK, itd., vendar je to, gledano kaj malo pomem-
bno - je Politika do KosoJ!a je za Albance
nelegitimIla.
IV.
tvegamo interpretacijo, potem je da se dogaja e
nekaj drugega, Bati se je, da bo tudi jugoslovanska politika na Kosovu
izgubila vso legitimnost. Ob naem anketiranju e ni bilo tako.
Od kod tak sklep? V dravi, ki nima vzpostavljene delitve med partijo
in dravo, je vsaj posredno legitimnost dravne politike
meriti skozi priljubljenost partijskih voditeljev. Stipe uvar je po mne-
nju kar 35 % Albancev politik, ki je prispeval k razreevanju
krize na Kosovu, mu dodamo e glasove, ki jih je dobil e en
dravnega partijskega vodstva, Franc etinc, (18,3 %), potem se zdi,
da je e majhen odmik od v zvezni partiji za prido-
bitev Albancev za jugoslovansko politiko. uvarjeve zadnje poteze - ob
februarskih dogodkih - predvsem pa igre okrog spiskov ter pristajanje
na diktat ulice, pa verjetno ob za Albance nesprejemljivih potezah
predsedstva drave postavljajo pod velik vpraaj tudi monost izvajanja
jugoslovanske politike na Kosovu. Razen policije in J!ojske
skorajda lli ljudi, ki bi jo sprejemali in izvajali.
zadnjih dni s Kosova govorijo o molku. To je seveda le molk
za bebce ill tiste, ki se sprenevedajo. Odgovor je jasen. li ste
Greste J! prazno - J!aa politika vodi v brezIlo. Predsedstvo drave ob
pristajanju na politiko kljub topoumnemu
nju, da vodi politiko ohranjanja Jugoslavije, koraka na pohoda v
prepad. JugoslaJ!ija brez demokratizaCl/e, brez odkritega pluralizma tudi
strankarskega tipa in brez zagotovq'enill draJ!ljanskih pravic vsakega
dravljana do organiziranja tudi na nacionalni oSl1OJ!i bo eno samo
Kosovo, Dejansko vse teji poloaj Srbov in pa bo iz dneva
338

v dan teji. Za Srbe )J Jugoslavi'i ni d. .,
sla)Jije kot dr7ave 3 To k J k 1 uge resztve kot Jugo-
-. pa on retno . I
pravno dravo, afirmaci'o nove o .. _ amen tarni sistem,
koncu Edma :eitev je torej v
Jugoslavije - tiste ki jo najavl"a' lOS .avIJ.e In v zacetku ne
skem. ' J ogaJanp v Sloveniji in na Hrvat-
Albanski del populacije s politiko k' . '. _ " .
vanska zvezna vodstva pa na n' "d" 1 JO. - Jugoslo-
ljanje o ivlJ'enJ'u zuna]' Srb" JoTce alje bolj pnstaJajo - silijo v razmi-
IJe, emu se seveda ne k' - d' . N
malno, bi bil "b' . '" aze cu Itl. enor-
lallko tvegamo trditev da Verjetno
bliki veliko manj Alb;ncev kot d o Kosovu kot repu
ni bilo narejeno veliko za zrna " an.es,. ?raJ gotovo pa je, da
Zaradi negativnih tJstlh, kl razmiljajo na ta
opredeljevanje za Koso)Jo republ';/ pre vsem pa ker na Kosovu

je kot jo ima po KOASpO\K'O J!eliko aJ!tollomi
l
'k' , o " OSOVO bl mo al' .
J!e I o mall] avtonomije kot dosle]'" . I 1--" rairnet!
tudi na v . . , zaje sta Isca, kl bodo odaovorila
so se o _ ali pa le neke vrste Albanci
..J., /0 OC I za oso k' b' '.
avtonomije kot doslej, Ob vseh Ime t! veliko
trdili, da je med J!praanimi kar v '. se. J1h zavedamo, bomo
republika ni llarobe 4 Da b/-,9 % da s parolo Kosovo
dosleJ' mislI' 73 3 cr. Alb . moralo bItI Kosovo samostojneJ'e kot
- , /0.'"\ ancev.
V,
Vsi, ki bi po naih podatkih l r" .
dopo ln il k ustavi SR Srbije pred proti sr.rejetju ustaJ!nih
narodnosti.5 Le ir ,s aJ!ja]o . . ,7 % preblJ!alstva albanske
kot rniliJ'on in gpo!mAnlobsant k(1 Je sprejeta z 98,7 % NE
,,"\ Je OCitna vpr la) T d' - b'
naill podatkov odstopala od sta' 48 7 ' ,u I ce. I
podpore, nJa za , ustava ne bl dobila niti
3 Teza o nuji Srbov in Juuo I ,.. . .
.. (gl. tudi njegovo delo iu
o
I Je povze.ta po IZvajanjih Zorana
Novi Sad 1988) - "os aVIja ao nedovrsena drava, Anthropos.
4 je zanimivo, da tudi 5 6 ci: '. .-
morala biti avtonomija Srbov Jn Crnogorcev meni. da bi
ostalimi kar 16 8 r' Z d 'f' .,cja. Veliko IfCdentlstov pa Je tudi med t I'
" ' - , .C, a I erenCJaCIJo Jn pr" b d I . ' .
J Na anonimnem "glasovanju" se'e rot" o ICIJO o e a tore] vec kot dovolj.
nju avtonomije _ izreklo 79 9 I sbpremI embam ustave proti zmanja
P b
"c 1 pre Iva cev Kosova in 70 l q t . .
omem no Je tudi dejstvo da je b'l d .. ,.e ,I. ostalIh.
anju avtonomije AP tudi 9 ebru_arsklml dogodki proti manj-
.- /e rtJov Jn Crnogorccv (vpr. 10),
339
, ' , ' " kako iasno je povsem lju-
Pri tem je Iz)emno l" A.lbancem, zakaj pn spre-
, Cmoaorcem a I pa ' '\ k t
dem, najsibO Srb om 1I1" '" Ver'etno ogromna tako eJ1l1 o,
membah ustave SR Srbije gre, ebrlla Oboji pa vedo, kaj se obeta,
drugih ustavnih dopolJ1l1;J1l pr" d 'e potrebno avtonomno pokraJ1I1o
in kar v 64,6 rr bi brali, jim je prezentna
spremeniti v neke vrste obClI10
d
, " k' (Jovori o tem, da se ustava SR
47 aman map, I o ,. ' ," K skup-
vsebina ' , k"'. daJ 'e na fTllslJenJe, o
nl po 'rajim" 'l" "
Srbije po noveI:1 avton?,m olnila oziroma nove ustave IJO
avtonom
mh
dop, nomne pokrajine ali pa tudi obeh ne
jih republika, se skupsclI1a to ostavno na referendumu
strinJ'a z dopoinili ustave, z en da pokrajine ne
I blIke V pnmeru, .. ' ' SR
na teritoriju celotne repe, ' dvotrefinsko v skupSCUll
protestirata, se ustava spreJme z J , '
Srbije
6
, " da okrajine ne izgubljajo, da gre
Voditelji sicer efral'ljani jasIlo J'eefo, kako Je,
zgolj zato, da dobiva bo imela albanska po nOVI
stem, PojasnJevatl rudafJem, k" k'eaa sindikata l L .JJ, Je, blago
'(' 'ava po 'raJlI1S '" l b
us
tavi celo vec pravIc IZJ , k t'ld'l znak lastnega s a ega
" Idarjevampa e
ne le IZ rt. lb menijo , da bi morala imeti pokra-
okusa. Tako kot na em stram A C' aorci ob setevku dveh moda-
, t tudi Srbi 111 oo '
jina samosto]nos " oo 1 e' bilo potrebno avtonomlJO vsaJ
litet (VpT 10) \' 90,8 f'( rnemJo: a; politika srbskega
zrnanjati Na prvi pogle? se tore] z l, Nobenega dvoma ni. da ima
vrha v prid Srbom lI1 crno,gorcbem"l' , in skorajda
k t n A.I anCl1, pn . d'r
prav nasprotno o, p ']' 'k . Toda to je na zalost mogoce tr, I I
P
opoino podporo za svoJo, P?ltdl o kO' t da ima podporo za polItlko
, em n1c ruaega, .' - e
z gotovostjO, to ne porn ,'0'- ,'" l'G olitika efolgoroCIlO nanllec; II
c'istega Kos?!'a, Ice prav J' izselitvi SrboJ' ill Cmo-
more rezultirati l' IlIceme! nlgem
garcel',
"1 ct 'lov pravi takoje',
o , enem svojih pO!l1c!l1bnejSll e .'. 'va SR
6 tItavno dopoinilo lt -+
7
\ ",,', o redlOf!u akta opromem c,w ,
o SR Srbije pre odlucl\,l!lja p l S Gl skupt1l1ama a\to-
"SkupslIna . , l j e n j e {poucrta .
\ .. > I It'lVlja medlO\! na ml s ..0'
Sr .)!jl.'Iop"o'kraj'ir;a i o tim miljenjima zaUZIma o promeni tstava SR Srbije
nO!l1I11 l ,,-' predlof!U a a
Skuptina SR SrbIje odlUCUJe o, k' tini SR Srbije ' .' "
SVIh delegat.! U Sk Skuptina SR SrbIje raspISuje
l\a zahtev skuptine POa
r
p;edlOg
U
akta o prome1ll Ustava
ubi referendum radI odluCI\an] - , '
rep ,ko \" za nju IZJa-
SR Srbije dumu Imatra se donetom a .'
Odluka na 'u celoj Republici.
Ini vie od polovine ukupnog rOJ '
3+0

VL
Dejstvo je, da so kraj i revni. da bi vsak od nas temeljito premisli]'
preden bi se iveti v razmerah, ki vladajo v Pritini, tudi bi
tam ne bilo izrednih razmeL Vendar bo nedvomno e slabe, Kljub
temu, da kar 80,8 rr;' vpraanih Albancev in celo 86,2 rfr vpraanm Srbov
in verjame v to, da je krizo na Kosovu reiti (vPT.
37), se vse bolj zdi. da se od reitve oddaljujemo s hitrimi korah Nova
velika zmaga nad iredento, za katero je da njen vp liv in
nost zavisita od tega, kako jo opredelimo, je privedIa do
molka in uvajanja delovne obveznosti, Oboje bo e okrepilo Li, beli
trajk, Gospodarstvo bo, kot po vseh velikih zmagah, nazadovalo, z
njim pa se bo e tako nikakren standard e zn iz a!. Ljudje bodo iveli
e sIabe. Logika tega zaprtega kroga je neizprosna, Kefar bo le mogel,
se bo iz se/il, Srbi ill tmogorci Ile bodo izjema, Kriva bo iredenta, ki
bo organizirala obupane trajke delavcev . .\Jujni bodo izredni ukrepi
itd. ne ve, ela kdaj Ilaj bi [!'ajal [(l bloelIli krog, Postavlja se resno
vpraanje, kako naj bi iz njega izstopili, Posredno so na to vpraanje
odgovarjali prebivalci Kosova, ko smo jih povpraali. kaj menijo, da je
osnovni vzrok krize v pokrajini (vp!'. I), Po mnenju Albancev je osnovni
vzrok krize v nezaposlenosti, sploni in gospodarski krizi v
Jugoslaviji in tiska o dogajanju na
Kosovu, Srbi pa menijo, da je osnovni vzrok v dejstvu, da so .na vodilniJ1
mestih neprimerni kadri, da so slabi mednacionalni odnosi in v dejstvu,
da je nataliteta albanske narodnosti visoka. T ako mislijo prebivalci.
pa je, da je iskati generatorje krize, s tem pa tudi mo-
nosti za njeno reitev, tudi drugje.,
VII.
Kot ze/o pogns( odgOJ'or /la probleme se pOilUja izbolja/lje ekollom-
skega poloaja, sanacija gospodarstva, delovna disciplina ill
takoj zatem zmalljallje tel'ila rojsteJ'. :\a prvi pogled se zdi, da obema
receptoma ni ugovarjati. Oivitev gospodarstva bi prinesla
viji standard, z njim bi prilo bolje ivljenje, to bi zmanjalo nezado-
voljstvo in , 0 S tem bi nekako reevali tudi drug problem,
problem velikega tevila otrok, bi temu dodali e znanstveno
utemeljeno druine, potem bi. 0' Vse to pa je, blago
domella domiljje, pa e to domiljije slabe vrste, komu to ni
bilo jasno do febmarja, mu je mogo(e pogledati skozi prste. Komur
pa to ni jasno po oblsku dr.. Stipeta Suvarja na Kosovu 111 po pozivi!1
delavcern, naj se vrnejo na delo po pozivih, ki so gomazeli iz njegovill
in pozneje e iz ust. [emu ill pomo<..'i, Vsi konceptualizatorji
in veleumnih sovlaganj na dohod kovni osnovi vztrajno
341
\
spregledujejo, da je Kosovo z posredovana resnica Jugosla-
vije. Spregledujejo, da je kriza Ne dojeti tega, da ni
nikakrnih delovnih rezultatov pod prisilno delovno obvez-
nostjo, ob tem, da si popoinoma brezpraven, da vsako tvojo
beseda in zdaj tudi e molk proglasijo za iredento, da ne ve od
iveti in da ni nobene perspektive niti zate niti za tvoje otroke - ne
dojeti tega, meji na idiotizem. Reitev krize lahko Kosovu prinese le
konec politike Ila Kosovu in jugoslovallske poli-
tike. Osnovni problem Kosova je Jugoslavija, ki je vse bolj
ska. Gospodarstvo kot realen problem bo ele, osvobojeno jeklenega
objema reima, zadillalo. Njegovi problemi bo
do ele s tem postali njegovi problemi. Veliko jih bo in desetletja
bodo pretekla, preden bodo stvari kolikor toliko normalno stekle.
Podobno je tudi z razvpitim demografskim problemom. Kot je bi
lo opozorjeno e na v Ljubljani, se druine za-
ele onstran pritiska, ki tevilo rojstev obravnava kot
del peklenskega iredente. Kosovo obupno potrebuje konec
parapolitizacije in politike, ki bo pluralno sestavljena onstran
!antazem ene resnice. Kosovu je potrebna bistvello Jugosla-
vija. Ce je Ile bo, tudi "nonnabzega" Kosova ne bo. Vsi koraki Jugosla-
vije v smeri so nadaljnji koraki k Kosovu kot
resIlici gesla samo Jugoslavija je Jugoslavija.
342
Krt
Knjinica revolucionarne teorije
Glavna urednica: ?v10jca DOBNIKAR
Odaovorni urednik: Slavko GABER
" . Zdravko KOBE,
Urednitvo: :>'1iha D EMi\?\, Vlasta,JA NC IaO! OMERZA,
Mitja MARUSKO_, OGRISUKLJE
lvlarcel '
Janez UTERSIC, Tadej ZUPAl
. DOBNIKA.R Slavko GABER,
Izdajateljski svet: MOJ.ca l fK
HLADN r Mitja MARUSKO,
IzJajatelj:
Ustanovi telja:
Stavek:
Tisk:
Sonja LOKAR, 1,,0 Andreja STOPAR,
?v1arija N' Pavel ZGAGA
Franc SALI (predsedllIk), , even
Krt. Knjinica revolucionarne teorije,
Univerzitetna konferenca ZSMS,
Ljubljana, Kersnikova 4
Republika kon ferenca ZSMS in 'br .
Univerzi tetna konferenca ZSMS v Lp Jam
Erna Ljubljana
ptujska tiskarna, Ptuj 1989
rd
Knjige zbirke Krt
Steinar Kvale / Izpiti in gospostvo (razprouano)
2 frieurich En!!cls / Proti zaroti molka
3 .\lichael / .\Iarxova in Engelsova teorija razredo\' (razprouano)
.t Zbornik / Studentsko gibanje (razprouano)
5 H . .\l Enzensberger / Razgovori z \lanom in Engelsom
6. Toma \Iasrnak / H kritiki sralinizma (razprodano)
7 Aleksandra Ko!Jontaj / enska v socializmu
8 Johann \lost ! in kapital / Anarhizem in komunizcm
9 Ciril I CSSR 1968
10 Leo eerko I Naravoslovje in blagovna forma (razprouano)
Alfred SohnRethel / Duevno in telesno delo
I IF. Engels in K. '.!arx / Kritika socializma
Il. Jasna Fischer / Cas vesolniga socia I nega punta se blia
13 Zbornik / Delavska opozicija
14 Wilhelm Reich / Sexpol
IS \Iike Brake! Sociologija mladinske kulture in mladinskih subkultur (razpr)
16 Igor Kirn, Boj:ll1 Konika / Kapital in uelo v SFRJ
17 Zbornik / Punk pod Slovenci
18 Pavel Gantar i Crbanizem, drubeni konflikti, planiranje (razprodano )
19. Hubert Poarnik i Alternative. Poti in stranpoti napredka (razproelano)
20 Lesley Doyal / ekonomija zdravja (razprodano )
2 I Karl .\Iarx, Friedrich Engels / Cenzura in svoboda tiska
12 Antonio Negri i Gospostvo in sabotaa. Delavci in drava \brx onkraj
\larxa
23 Geoffrev Kav / RazvilOst in nerazvitost
14 '.lanfredo T,jfuri ! Projekt in utopija (razproelano)
25 Stane Andolek, Dana \Iesner / v poljski krizi 1980-1982
26 Zbornik enski in enskem gibanju (razprodano)
27 Zbornik civilna druba (razprodano )
28 Zbornik Boj proti delu
29 Zbornik Pogledi na Sovjetsko zvezo (razprodano I
Podobe prednikov, Zapiski Janeza
30, l knjiga - pohujljive za vsakcga
3 l. 2 knjiga - "V saka svinja naj si rije svoje korenje"
32 3. knjiga - Trezne vinske in prazl1.overne. .
33. \Iirjam Janez / Solska reforma je papirnati tiger
34 Silva / "Bosanci" A kuda idu Slovenci nedeljom')
35 Simon Frith / (razprodano )
36 Ernest \landd / Desetletje krize 1974 198,,) (razprodano)
37. Antologija anarhizma I
38 Antologija anarhizma II
39 Braco Rot,ar / Pigmalionova pregreha
..)0, Vlaelimir S.eks / Intimni dnevnik in razmiljanja (razprodano)
.tO. II VladiIllir Seks / Intimni dnevnik in razmiljanja, srbohrvaka izdaja
,,)1 Igor 0!I1crza / Ricardova teorija vrednosti
,,)2 Duli Sviga / zloba
,,)3 Duan Pllit ! Slovenija - zelena deela ali pustinja')
44.
45
46
47
48
49.
50
Sl
52.
53.
54.
SS
56.
57
58.
59
60.
61
62.
63.
64.
65
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75
76.
77.
78.
Bob Black, Grega Tome! Pozdravi iz Babilona
Susan Brownmiller! Proti nai volji
Zbornik! Kosovo-Srbija-Jugoslavija
Zbornik! Oikos in Drugo. Od Adolfa Loosa do Ludwiga Wittgensteina
Janez Koelj, Ale Vodopivec ! Iz arhitekture (razprodano)
Bojan Baska! ! pro,im'
Gyorgy Konrad! Antipolitika. Srednjeevropske meditacije
Gunnar Heinsohn, Otto Steiger ! modrih ensk
Tafuri ! Benetke in renesansa
Marcel jr.. ! Najbolja leta naega ivljenja
Gregor Tome! Druga Slovenija
Ale Debeljak! figure
Labinski trajk
DQ.1gan ! Slovenska muza pred prestolom (Antologija slovenske
dravotvorne poezije)
\Iichel foucault / Vednost - oblast - subjekt
Zbornik! Vzgoja m!!d gospostvom in analiza
Rosalind ('0\\ ard! Zenske elje
\Iartin Berishaj / Mednarodni pomen Prizrenske lige
Richard Plant! Ronati trikotnik
David Held! Modeli demokracije
J ohn Keane! Civilna druba in socializem
! Pravna prva
Pavel Zgaga ! Grundrisse - od renesanse do krize marksizma
Maximilien Robespierre! Izbrani spisi
Edmund Burke! Premiljevanja o revoluciji v Franciji
Friedrich Von Hayek ! ekonomija svobode
Zbornik! Sodobne teorije zgodovinopisja
Stephen Jay Gould! Darwinova revolucija
Martin Jay! Adorno
Hannah Arendt! Vita Activa
Zdenko Kodelja ! ldeologija(e) v vzgoji
Renata Salecl! Disciplina kot pogoj svobode
Igor Zabel ! Druga narava - eseji o slikarstvu Emerika Bernarda
\Iarjan Dolgan ! Fuk je Kranjcem v kratek (Antologija slovenske porno-
grafske poezije) _
Nancy Friday ! Zenske seksualne fantazije