Uvod u filozofiju i kriticko misljenje

Predavanja 5

George Bealer: A priori

Cilj rada: a) rasclaniti pojomve nuznosti, analiticnosti i a priori.

b) Razviti pojmove intuicije i dokaza a priori

Tri tradicionalna razlikovanja

A priori i a posteriori spoznaja

Nuzno i kontigentno
Analiticko i sinteticko

Logicki pozitivisti su povukli znak jednakosti izmedju ovih kategorija ali je taj znak
jednakosti u medjuvremenu doveden u pitanje.

Neke istine su nuzne ali ne i analiticke – Primer:cinjenica da je p kontigentno je nuzna ali

ne i analiticka.

Neke stvari su spoznatljive a priori ali nisu analiticke – Primer: cinjenica da je p

kontigentno je nuzna ali ne i analiticka

Neke nuzne istine nisu ujedno i spoznatljive a priori – Primer: naucne definicije: Vode je
H2O.

Neki tvrde da neke (iskazi sa indeksalijama) jesu analiticke ali ne i nuzne: “Ja sam ovde”

Naucne definicije ako su analiticke nisu spoznatljive a priori. (Voda je H2O)

Neki tvrde da sve sto je spoznatljivo a priori nije ujedno i nuzno. Covek koji je uveo
mernu jedinicu metar znao je to a priori ali je ta jedinica za duzinu kontigentna a ne
nuzna.

- Kvajnov napad

Kvajn napada razliku izmedju analitickog i sintetickog. On prvo prihvata shvatanje da

postoji ekvivalencija izmedju nuznog, a priori i analitickog sa jedne strane i
kontigentnog, a posteriori i sintetickog sa druge strane a potom odbacuje sve tri razlike.

Medjutim ukoliko odbacimo identit ovih pojmova moguce je da kazemo nesto

supstancijalnije o znanju a priori a da pri tom ne identifikujemo takvo znanje sa
analiticnoscu ili nuznosti.
- Nasa strategija
Bealerov cilj je da pokaze vezu izmedju intuicije, dokaza intuicijom, i znanja a priori.
Nada je da ce uspesna odbrana dokaza intuicijom rasvetliti ulogu takvog znanja u
matematici, logici i filozofiji kao i odnos ovih disciplina sa naukama.

- Intuicija i dokaz

a) Nas uobicajeni postupak opravdavanja verovanja

Dosta je rasprostranjen u filozofiji (naravno i u matematici ili logici). Cilj takvog metoda
je sledeci: za stanoviste za koje hoces da pokazes da je pogresno konstruises primer koje
ce pokazati da je takvo stanoviste kontraintuitivno. Ako se to postigne onda je na onoj
drugoj strani da objasni zasto nam se cini kontraintuitivnim.

Primer: Patnamovo pobijanje bihejviorizma.

Serlov primer sa Kineskom sobom
Naravno ovo jos ne znaci da su nase intuicije dokazi na to ce se Bealer vratiti kasnije.

b) Fenomenologija intuicija
Intuicija nije nikakav magicni cin ili tajna sposobnost. To je prosto (intelektualni) osecaj
da nam se nesto ‘cini’ tacnim.

Intuicija nije verovanje. Za mnoge matematicke dokaze verujem da su istiniti jer sam
video dokaze za njih ali mi se niti cini niti ne cini da su istiniti. (Ja za njihovu istinitost ne
znam preko intuicije). Verovanja su podlozna uticajima dok su intuicije mnogo manje. (i
dalje ne mogu da zamislim kako to da se dve paralele mogu da ukrste u beskonacnosti
iako postoje neeuklidske geometrije koje su bazirane na tom principu). Isto vazi i za
direktna culna opazanja. Ja mogu da znam da stap u vodi nije polomljen ali ga ja i dalje
vidim polomljenim.

Slicna fenomenoloska razmatranja (razmatranja sta osecamo kada milsimo da nesto

intuitivno znamo) mogu pokazati da se intuicije razlikuju od sudova, nagadjanja,
predosecanja, kao i zdravog razuma.

c) Dokazivanje iz epistemickih normi

Do sada smo videli da intuiciju koristimo i da je koristimo kao dokaz. Naravno cinjenica
da nesto koristimo kao dokaz ne znaci da je to zaista i dokaz. Mozemo koristiti astroloske
karte kao dokaz da ce se nesto desiti ali to ne znaci da one i jesu dokaz za pojavu
odredjenog dogadjaja u buducnosti.

Kako se to intuicija razlikuje od astroloskih karata?

Prvo, intuicije pojedinca u konkretnim slucajevima su vecim delom konzistentne.

Drugo, iako razliciti ljudi mogu imati svremena na vreme razlicite intuicije vecina se
slaze oko konceptualnih, matematickih, logickih, modalnih intuicija. (Slicno je i sa
opazanjima iako neki ljudi mogu ponekada videti razlicite stvari vecina se slaze oko toga
sta vide u spoljnom svetu).
Trece, iskustvo i opazanja vrlo retko pobijaju intuiciju sto ne vazi za astroloske karte.
To je u glavnom zbog toga sto sadrzaj nasih intuicija je vecim delom nezavistan od naseg
iskustva i opazaja.

Intuiciju moramo da zadrzimo kao standardan oblik dokaza jer ne mozemo dokazati
suprotno. Odbaciti intuiciju bi bilo slicno odbacivanju svih drugih cula sem vida u
dokazivanju odredjenih cinjenica ( a to deluje kao arbitraran i besmislen potez). Dakle,
nema jakih razloga za odbacivanje intuicije.

- Modalni reliabilizam: Zasto su intuicije dokazi?

Sada se postavlja pitanje na koji naci su nase intuicije dokazi? Da li zbog toga sto su
iskazi do kojih preko intuicije dolazimo nuzno istiniti u svim uslovima? Ili zbog toga sto
u povoljnim kognitivnim uslovima kada koristimo intuiciju dolazimo do istinitih sudova?
Oba ova zahteva bi bila prejaka i mogu se naci kontraprimeri. (Iskazi do kojih dolazimo
intuicijom ne moraju biti istiniti a kamoli nuzno istiniti).
Umesto toga intuicija se moze smatrati ‘temeljnim izvorom dokaza’ zato sto nas u
povoljnim kognitivnim okolnostima dovodi do procena istinitosti i laznosti odredjenih
sudova a te procene su vecinom ispravne.

2. Rasel: O intuitivnom saznanju

Opsta nacela kao samoocigledna:

Za neka logicka nacela vazi da je njihova istina za nas ocigledna i koristimo ih pri
sastavljanju demonstrativnih dokaza, ali njih same, ili bar neke od njih, nije moguce
demonstrativno dokazati.
Induktivna nacela (generalizacije)
Samoocigledna eticka nacela?

Istine opazanja ili sudovi opazanja kao samoocigledni. Treba praviti razliku izmedju
onog sto direktno vidim (culnih data) i sudova o culnim opazajima. Samo su sudovi
istiniti ili lazni a ne i same culne date koji sacinjavaju takve iskaze.

Dve vrste intuitivnog suda opazanja: prosti sudovi koji ne zahtevaju dalju analizu i
slozeni sudovi koji zahtevaju dalju analizu. (Ovo je crveno. Ono crveno parce je
okruglo).

Intuitivni sudovi pamcenja: mi intuitivno znamo da predstava koju imamo o nekom

predmetu jeste slicna predmetu koji smo videli ali isto tako da taj predmet nije vise
prisutan. Od ovih sudova zavisi nase znamnje proslosti a i samo shvatanje proslosti
(ukoliko ne bi imali ovakvu vrsu intuitivnog znanja ne bismo mogli da shvatimo znacenje
pojma ‘proslost’ kao sto ni slep covek ne moze da shvati znacenje reci’svetlost’.)
Naravno postoji neprekidna gradacija u verodostojnosti mog pamcenja dakle i njegove
samoociglednosti.

Vazna implikacija: samoociglednost ima stepene: od apsolutne izvesnosti do neopazljive

nejasnosti. Istine opazanja i neka nacela logike imaju najvisi stepen samoociglednosti.
Kod induktivnih nacela nalazimo manji stepen samoociglednosti nego kod nekih nacela
logike. Secanje je sve manje ocigledno sto je udaljenije. A stepen samoociglednosti
matematickih i logickih istina je sve manji sto one postaju slozenije. Eticki i estetski
sudovi izgleda da poseduju samoociglednost ali ne u visokom stepenu.

Ali cini se da odavde sledi da najvisi stepen samoociglednosti garantuje istinu iskaza dok
svi drugi stepeni govore u prilog verovatnoci istinitosti iskaza.

- Istana i neistina

Tri zahteva za teoriju istine:

a) Da moze da dopusti da nesto bude i neistinito
b) Istina i neistina su svojstva verovanja a ne svojstva sveta
c) Verovanje je istinito ili neistinito zbog svog odnosa prema stvarnoscu a ne neke
intristicne vrednosti

Pitanje: Sta bi Kant na ovo rekao? Kako bi Dekart pristupio ovom pitanju?

Pitanje: Sta bi po Raselu onda bile logicke istine? Da li se i njihova istinitost sadrzi u
slaganju ili neslaganju sa stvarnoscu? Ako da kakva bi to stvarnost bila?

Vrste znanje: Intuitivno i izvedeno. Izvedeno znanje je ono koje je valjano dedukovano
ili izvedeno pomocu asocijajcija iz intuitivno zasnovanih premisa. (pored logickog
postoji i tzv psiholosko zakljucivanje – primer bi bio zakljucivanje od slova ka znacenju
ka vesti da je kralj mrtav).

Dakle kriterijum istinitosti naseg izvedenog znanja je njegova zasnovanost na intuitivnom

znanju. Ali kakav kriterijum mozemo dati za isitinitost intuitivnog znanja?

Dve vrste znanja:

a) Znanje putem drugih sudova (astronomi mogu da nam kazu tacno vreme kada ce
sunce zaci)
b) Znanje putem direktnog opazanja (ako je vedro a mi smo napolju mozemo
zalazak direktno da opazimo)

Za neku istinu mozemo reci da je samoocigledna (cija je istinitost zagarantovana a ne

samo verovatna) kada smo upoznati sa cinjenicom kojoj ta istina odgovara. Potpuno su
izvesne na ovaj nacin cinjenice nase svesti (sta osecamo, mislimo itd) ali su te cinjenice
dostupne samo nama. Sa druge strane cinjenice o opstostima nemaju ovu privatnost.
Mnoge osobe mogu da budu upoznate sa istim opstostima. Takvim direktim
upoznavanjem znamo logicke istine (koje su po Raselu opstosti). Kod logickih istina
znamo da se izvesni termini nalaze u izvesnom slozenom odnosu. Samoocigledno je da a
ne mogu biti istovremeno A i neA. (Kroz opazanje mi znamo da je ovaj sud nuzno
istinit).
Stepeni samoociglednost: kada opazamo prelazak jedne boje u drugu, cujemo topot konja
koji se udaljava.

Kod izvedenog znanja prve premise moraju imati izvestan stepen ociglednosti.