Metode za prikupljanje podataka

Prikupljanje podataka u istraživanjima predstavlja prvi fazu procesa istraživanja. Način na koji će
podaci biti prikupljeni uticaće i na kvalitet samih podataka. Neki od načina prikupljanja podataka su :
opažanje, intervju, anketa, testovi i upitnici. Pošto ne postoji generalni kriterijum za prikupljanje
podataka, danas se sve više profesionalna ispitivanja sprovode pomoću paralelne metode za
prikupljanje podataka. U toku rada će biti prikazano prikupljanje podataka pomoću anketa i intervjua.

1. Metode ispitivanja Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom

iskaza,prvenstveno usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici. Metode ispitivanja
podrazumeva prikupljanje podataka o percepcijama, mišljenju,sudovima, ponašanju,
navikama, motivima, željama i stavovima ispitanika, postavljajućiim pitanja usmenom ili u
pisanom obliku.1 Metode ispitivanja se koriste u različite svrheali najpre u društvenim
istražiivanjima kao i u poslovnoj ekonomiji. Najčešće korišćenetehnike ispitivanja su anketa i
intervju.Anketa Najčešće korišićena tehnika prikupljanja podataka u društvenim
istraživanjima jeanketa. Anketa predstavlja najrašireniju metodu prikupljanja podataka još od
19. veka.Pod pojmom anketa podrazumeva se anketa u užem smislu kao i anketa u širem
smislukao metoda ispitivanja. Anketa u širem smislu predstavlja svaki istraživački
postupakkojim se neposredno prikupljaju podaci, dok u užem smislu predstavlja onaj
postupaktokom kojig se odabranim ispitanicima pismeno ili usmeno postavlja određeni
brojpitanja na koje oni daju odgovore koji se zatim podvrgavaju raznim vrstama kvalitativne
ikvantitativne analize. Za dobro pripremljenu anketu potrebo je utvrditi njenu svrhu i cilj.Pri
sprovođenju ankete potrbno je utvrditi način na koji će ona biti sprovedena, usmenoili
pismeno. Pismena anketa omogućava anonimnost i zahteva manje truda, dok usmenaanketa
ima nekih prednosti kao sto su: mogućnost pojašnjava težih pitanja u koliko ihispitanik ne
razume, ne verbalnim govorom mogu se shvatiti neki odgovori
itd.http://www.phoenixlifestyle.com.hr/?id=2&action=anketa1 Ana Tkalac Verčič, Dubravka
Sinčić Ćorić, Nina Pološki Vokić “Priručnik za metodologiju istraživačkograda“ MEP. Doo
Zagreb 2010.

1. Najsloženiji posao u pripremanju ankete jeste sastavljanje pitanja, da li

upotrebitiotvorena ili zatvorena pitanja? Pitanjima otvorenog tipa ispitaniku se ne
postavljaju krutiokviri za odgovor već on odgovara spontano i prirodno. Dok kod
zatvorenih pitanja,ispitanik je ograničen mogućnostima za odgovor, gde su mu
najčešće ponuđena dva iliviše odgovora. Za dobru pripremu ankete potrebno je
izvršiti preliminarno istraživanje usklopu kojeg se mogu utvrditi svi elementi koji su
nužni za dobro sastavljanje pitanja i zasve druge okolnosti od kojih zavisi kvalitet
istraživanja.Intervju Intervju je unapred pripremljen, planirani tematski razgovor
između ispitivača(intervjuiste) i ispitanika. Učesnici intervjua nisu ravnopravi, već se
uvek zna kojeispitanik a ko voditelj tj. osoba koja vodi intervju. Intervju može biti
informativnogkaraktera pa mu je cilj dobijanje podataka o mišljenu, stavovima,
interesima i td. Takođepostoje standardizovani i ne standardizovani ili slobodni
intrvjui. Standardizovaniintervjui u mnogo čemu podsećaju na anketu jer u tom
slucaju se beleže odgovoriispitanika korišćenjem unapred definisanim obrascima za
prikupljanje podataka. Kod nestandardizovanog intervjua unapred se pripremaju samo
teme za razgovor i najvažnijapitanja, a ispitivač na licu mesta formuliše mnoga
pitanja i određuje dužinu razgovora.Između ovih krajnosti se nalazi
polustandardizovani intervju za koji je karakteristično dasu unapred pripremaju
većina pitanja ili samo najvažnija pitanja.2 Razvoj sredstavakomunikacije dovodi i do
novih podela intervjua. Tako je danas veoma rasprostranjentelefonski intervju umesto
„licem u lice“ intervjua. Prema nekim analizama, to jenajrasprostranjeniji oblik
intervjua, koji omogućućava ispitivanje na široj teritoriji. Priprema intervjua zahteva
detaljno proučavanje literature i dostupnihistarašivanja kao i analizu ostalih
informacija koje su istraživaču dostupne. Preporučljuvoje pre srovođenja samog
intervjua da se uradi i testno intevjuisanje kako bi se proverilaforma sadržaja, jasnost
pitanja te i kombinacija reči u rečenici. Uobičajeno je da seintervju snima radi
postizanja kvalitetnosti informacija, takođe je važno postići saglasnostispitanika o
snimanju intervjua. Takođe intervju može biti i grupni (Fokus intervju). Grupni
intervju jenestrukturan i slobodne forme sa manjom grupom ispitanika, od šest do
deset osoba.Intervju sprovodi moderator čiji je zadatak da uvede sagovornike u temu,
ohrabruje ih dadaju odgovore, postavlja podpitanja i usmerava ih o temi koja je
predmet istraživanja. Osnovna svrha grupnog intervjua jeste da se posredstvom
grupne dinamike dođedo informacije o stavovima prema određenom problemu
(pitanju) u odnosu na kojisubjekti obično imaju drugačije, različite ili suprostavljene
stavove.32 Ana Tkalac Verčič, Dubravka Sinčić Ćorić, Nina Pološki Vokić “Priručnik
za metodologijuistraživačkog rada“ MEP. Doo Zagreb 2010.3 Slobodan Đurić,
„Fokus - Grupni intervju“ Beograd 2007.