Besede o Bogu PDF

Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
BESEDE
Izdaje:
IK “Dabar”
Mitropolija dabrobosanska
Dobrun - Sarajevo, 2007. godine
S BLAGOSLOVOM
MITROPOLITA DABROBOSANSKOG
GOSPODINA N I K O L A J A
Izdaje:
Izdava~ka ku}a “DABAR”
Mitropolija dabrobosanska
Urednik:
Sin|el Kalistrat (Bobu{i})
Tehni~ki urednik:
Sin|el Jovan (Gardovi})
Redaktor i korektor:
Proto|akon Radomir Raki}, prof.
Ra~unarska priprema {tampe:

Miroslav Radulovi}
[tampa:
“GRAFIÂR”
Uìce
Tira`:
500 primeraka
ISBN 978-99938-730-7-3
PREDGOVOR
U svom ìvotu i radu, svako od vjeruju}ih u Hrista trudi se

da li~i, i da se prema svojoj mo}i ugleda na Wega. U tom sqedo-
vawu Hristu ~ovjek ~esto doìvqava i ushi}ewa i razo~arewa,
uspone i padove, radost i tugu, ali sve, pa i najve}a stradawa
prevazilazi uz pomo} i Presveto ime Onoga koji se raspeo za
nas.
Besjede koje su pred vama nastajale su tokom vi{egodi{we
pastirske slu`be Mitropolita dabrobosanskog g. Nikolaja, a
najve}i broj ovdje objavqenih izre~en je dok je kao episkop
upravqao pravoslavnom Dalmacijom. îtaju}i ih, ~ovjek moè
na}i odgovore na razli~ite probleme s kojima se susre}e u sa-
vremenom ìvotu. Prisjeti}e se na{e bogate i mu~ne istorije i
predaka ukra{enih vjerom i dobrotom. Uvidje}e da je grijeh ~o-
vjekov najve}i neprijateq, da je porodica (koja je u dana{we
vrijeme potpuno razorena) predivna zajednica i stub normalnog
dru{tva, da je ~edomorstvo stra{an grijeh, i jo{ mnogo toga. No
i najve}i grje{nik ne treba da o~ajava ve} treba da se pokaje i
vrati Hristu koji je pokajanog razbojnika prvog uveo u Raj. O to-
me nas pou~ava pri~a o japanskom razojniku I{iju i wegovom
obra}ewu.
Za svakoga }e se na}i korisna rije~ me|u ovim besjedama
koje su svoj Isto~nik na{le u Svetom Jevan|equ. G. Nikolaj je
vodio ra~una da ne povrijedi ni~ija ubje|ewa, osje}awa i vjero-
vawa ali da svakom pokaè qepotu na{e vjere koju na jednom
mjestu opisuje: “Pravoslavqe je istina, svjetlost, dobrota, sli-
vene u ìvotvorno jedinstvo nazvano qubav”.
jero|akon S. G.
4 Besede
Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 5
1
NA PUTU ZA HRISTOM
S
a strahom i trepetom pristupio sam danas svetim de-
snicama Va{e Svetosti, bra}e Arhijereja, poloìo
arhijerejsku zakletvu Bogu ìvom i veli~anstvenom
pred Vama, Va{a Svetosti, pred svima sluà{~im Arhijereji-
ma, ~lanovima Svetog arhijerejskog sabora i pred svima vama,
draga bra}o i sestre. [to sam se vi{e pribliàvao ovom veli-
kom danu po mene, siroma{nog u dobrodeteqima, ose}ao sam
strah u du{i svojoj.
Najpre sa ovog svetog mesta zahvaqujem Bogu rukovoditequ
Crkve srpske, i moralna mi je obaveza da za dovo|ewe na ovo od-
govorno mesto zahvaqujem Va{oj Svetosti i Svetom arhijerej-
skom saboru, {to ~inim u duhu Jevan|eqa Bo`jeg i moje arhije-
rejske zakletve koju danas poloìh, sve najboqe u duhu Hristo-
vog Jevan|eqa, svetih kanona i pozitivnih propisa Crkve moje.
Svestan sam da je ovo veoma odgovorna slu`ba u Crkvi i da
je “stra{no pasti u ruke Boga ìvoga”, kako kaè sveti Apo-
stol (Jevr. 10,31).
Jasno mi je iz istorije Hri{}anske crkve da je ona uvek vo-
dila bitku, a pojedinci borbu, re~e blagoupokojeni vladika Ni-
kolaj. Pojedini ~lanovi weni mogu izgubiti borbu, a Crkva ne
moè izgubiti bitku. Juda je pao, Crkva je pobedila. Julijan Ot-
padnik je propao, Crkva je odnela pobedu. Carevine su propada-
le, Crkva je ostala. Na pojedinim frontovima ovozemaqskih
qudskih ratova beleèni su gubici, a ceo front Pravoslavne
crkve nikada nije doìveo poraz. Sablazniteqima i sabla`we-
nim, otpadnicima i otpadnutima, prore~ena je propast, a Crkvi
pobeda. Uporne i kolebive gre{nike adska sila je lovila i gu-
tala, a Crkvi adova vrata nisu odolela (sr. Mt. 16,16). Hri-
{}anski carevi, arhijereji, sve{tenici, monasi, monahiwe i
1 Na hirotoniji za episkopa u Sabornoj crkvi u Beogradu, u nedequ

posve}enu Srbima svetiteqima, 9. septembra 1973. g.
6 Besede
verna ~eda Crkve su gubili glave, a Crkva nije ostala obezgla-

vqena. Ona je plovila po uzburkanim talasima ovog sveta i ì-
vota, i nikada je nije obuzimao potop. U slobodnim dràvama i
narodima Crkva je napadana od poroka, razvrata, lenosti, gordo-
sti, bezbo{tva, napadana je od svih mogu}ih negativnih mikroba
koji se mnoì{e na pripeci slobode, a Crkva se slobodonosno
odràvala. \avo je lovio koga je mogao kako na pripeci slobo-
de, tako i na mrazu robovawa, a front Crkve je ostao nepokole-
ban. Tako je Crkva uvek vodila bitku, a pojedinac borbu.
Tako je to bilo kroz ove dve hiqade godina, isto tako i u
na{oj svetoj Srpskoj crkvi. Kao nekada galilejskim ribarima
na moru, Bogo~ovek i danas dovikuje: “Ne bojte se onih koji ubi-
jaju telo, a du{u ne mogu ubiti; nego se vi{e bojte onoga koji mo-
è i du{u i telo pogubiti u paklu” (Mt. 10,26-28). Crkva pravo-
slavna i u woj Crkva srpska, krepqena, prosve}ivana i rukovo-
|ena neprekidnim prisustvom Duha Svetog, doìvela je 780-go-
di{wicu svoje samostalnosti. Ovaj veliki jubilej u istoriji
roda srpskog jo{ je jedan vi{e dokaz, podstrek i ohrabrewe me-
ni, ~uvaru groba Svetog Save, prvog Arhijereja, prosvetiteqa i
u~iteqa naroda srpskog, prvog u vencu velikog broja potowih
arhijereja, sve{tenika i drugih pravih poslenika.
Nama je upu}ena re~: “Sluìte Gospodu sa strahom i raduj-
te se s trepetom” (Ps. 2,11). Da se, dakle, radujemo s trepetom du-
{e, jer na{a mo} je od mo}i Bo`je, pred veli~anstvom Boga ì-
voga. Ovo i stoga {to je “jedan dan pred Gospodom kao hiqadu go-
dina, i hiqadu godina kao jedan dan” (2 Petr. 3,8), po re~ima vi-
dovitog proroka i apostola Petra. Dakle, onaj koji ima svoje
bi}e u beskrajnoj ve~nosti, druga~ije gleda na vreme, negoli
{to gledaju vremenom ograni~ena bi}a.
Ro|en sam u Crkvi, koja ima svoje bi}e u ve~nosti, od mojih
bogoboja`qivih i divnih roditeqa Milana i Milice, fizi~ki
i duhovno uzrastao na wihovim toplim rukama. Bile su im moli-
tve Gospodu da na meni bude uvek desnica Gospodwa i da se ja
uvek ose}am veruju}i. U ovom vremenu, Crkvom mojom i Bo`jim
blagoslovom rastao sam i uzrastao pred nogama u~iteqa u {ko-
lama koje sam svr{io i na drugi na~in, rastao sam u sve{teno-
mona{kom razvijawu uvek pomagan mnogobrojnim prijateqima.
Svima toplo blagodarim, po~ev{i od mojih vrlih roditeqa, pa
sve do moje bratije koja mi je svesrdno pomagala, naro~ito u po-
slovima kada sam kao pomaga~ Wegovoj Svetosti sve najboqe ~i-
nio na planu raznih pomo}i qudima u nevoqi preko ôvekoqu-
bqa.
Ovde ne mogu zaboraviti predusretqivost i mnoga dobra
koja ~ini{e arhijereji, sve{tenici, monasi i bogoqubivi narod
Gr~ke, i iz drugih dràva. Ja sam bio samo izvr{iteq dobre vo-
qe i wihovog plemenitog srca. Hvala svima koji ima{e povere-
wa u mene, a trudio sam se, koliko sam god vi{e mogao, na ovom
planu dobro~initeqstva. Ako neko o~ekuje od mene da ~uje ka-
kav je moj budu}i program rada, mogu sa punom li~nom odgovor-
no{}u re}i: bi}e onakav kakav je bio i do sada, samo sa jo{ vi{e
samoodgovornosti i u duhu Jevan|eqa Hristovog...
8 Besede
2
O NO[EWU TERETA JEDNI DRUGIH
(Gal. 6,2)
N
eta~no je misliti da se danas u Evropi, pa i kod nas u
Otaxbini, vodi samo nacionalisti~ki rat. Doba naci-
onalnih ratova bar kod nekih naroda, me|u kojima su i
Srbi, pro{lo je. Zemqe koje su bile socijalisti~ke, - a neke su
jo{, - preìvquju danas socijalnu revoluciju, kroz nacionali-
sti~ku formu. Ekonomsko i socijalno pitawe istavilo se kao
glavni razlog svih prisutnih nesre}a kod nas.
U ovom nemirnom vremenu kada se vidici kod mnogih tra-
gi~no suàvaju, vi{i moralni principi gase i sebi~nost uzima
sve vi{e maha, prisustvujemo vrlo grubim i obesnim napadima
na sve {to je srpsko, na duh na{e velike pro{losti, na osnove
na{eg nacionalnog bi}a i na sve ono {to smatramo velikim i
neizmenqivim i, tako, neophodnim u na{em daqem hodu u bu-
du}nost. Sasvim se razume da se ovo odnosi i na Crkvu srpsku.
Meta je svima napadima i ekscesima, ~esto neuravnoteènim i
hirovitim, Srpstvo sa svim svojim konstruktivnim stvarala-
{tvom. Kao da smo prokaèn narod u svetu i kao da nam te{ku i
mukotrpnu pro{lost ne krase bezbrojni herojski podvizi i
ostvarewa. Ne iznena|ujmo se: “Ne moè se grad sakriti kad na
gori stoji” (Mt. 5,14). Taj grad u ovoj zemqi su bili i ostali Sr-
bi, uvek konstruktivni, po`rtvovani i {irokogrudi. Nas je ve-
liki duh Pravoslavqa, wegova neporo~na ~istota, oplemewivao
i vaspitavao da strpqivo nosimo bremena jedan drugoga i tako
ispunimo Zakon Gospodwi (Gal. 6,2).
U tom ~asnom naporu pripisuju nam ono {to nikada nismo
bili. Prisvajaju sebi ono {to nikada nije bilo wihovo. Sve zle
neda}e vremena i posledice obesti obezduhovqenih i nacional-
2 Sastanak bratstva sve{tenstva Eparhije biha}ko-petrova~ke,

Sanski Most.
10 Besede
no odro|enih pripisuju nama. I kao na neku zbuwenu i bezì-

votnu masu, nasr}u otimaju}i se ko }e ugrabiti vi{e. Ali, zabo-
ravqaju srpskog genija, moralnu ja~inu na{eg narodnog ~oveka,
na{ duboki smisao za realnost i tako dobro istorijski doku-
mentovani dràvotvorni smisao. Mi smo preodoleli sva isto-
rijska isku{ewa, hvatali se u ko{tac sa velikim carstvima i
ru{ili ih. Pod vi{evekovnim neprijateqem izgradili svoj od-
brambeni sistem, zasnovan na pravoslavnoj i svetosavskoj preda-
nosti Hristu, qubavi prema otaxbini i domu; vi{e nego ijedno
pleme kod nas, pokazali smo vitalnost i sposobnost snalaèwa
i u najmra~nijim situacijama, kojih je bilo ~esto u na{oj pro-
{losti. Nikada se nismo upla{ili ni pokorili }udqivosti
drugoga. Kada smo izgubili carstvo, vaskrsla je u nama jedna ve-
lika ideja i oplodila se najlep{a koncepcija ìvota: prven-
stvo duhovnog nad prolaznim, dubok smisao za pravi~an dru-
{tveni poredak sa svim pozitivnim komponentama {to ih ovaj
te{ki problem nosi.
Obnavqawe biv{e Eparhije biha}ke sa sedi{tem u Bosan-
skom Petrovcu i titulom Biha}ko-petrova~ka, odluka je u ovim
prilikama vredna visoke pa`we i pomo}i prvenstveno nas sve-
{tenika, a potom i vernika. Do{la je u vreme kada se srpski na-
rod budi, prilazi svojoj Crkvi i donosi odluke da obnavqa svoje
ratom postradale hramove. Ovo je vreme kada sve{tenik i Vla-
dika moraju u ovoj Eparhiji biti bezrezervno vredni, biti u
svom narodu, u~iti ga i upu}ivati kako }e najboqe savladati pr-
va pismena svoje vere, pravoslavqa i svetosavqa.
Ovo je na{ prvi bratski sastanak na kome moramo doneti
odluke koje }e biti kamen temeqac celog ovog poduhvata i svih
zalagawa. Molimo da ovo {to je u~inio Sveti arhijerejski sa-
bor na svom ovogodi{wem redovnom zasedawu shvatite kao pr-
venstveno dar neba.
3
BOGOSLU@BENO ZAJEDNIÂREWE
Zar niste znali da ja treba da budem

u domu Oca svoga?
(Lk. 2,49)
Neprestano sastajawe
U
Svetom Pismu imamo odgovor na svako pitawe. Ono
nam odgovara i na pitawe za{to je potrebno da {to ~e-
{}e idemo u crkvu.
Sveto Pismo kaè za prvu hri{}ansku zajednicu: “Svako-
dnevno su bili istrajno i jednodu{no u hramu...” (Dap. 2,46).
“Bili su postojani u apostolskoj nauci, i u zajednici, u lomqe-
wu hleba i u molitvama” (Dap. 2,42). Vidimo, dakle, da su prvi
hri{}ani svakodnevno pose}ivali hram. U Svetom Pismu hra-
movi se kao najsvetija mesta nazivaju “domovima Bo`jim”. Zato
su u svakom kraju, gradu ili selu hramovi najzna~ajnija sveta
zdawa. Na pitawe za{to je potrebno da ~ovek bude {to ~e{}e u
hramu, ove Spasiteqeve re~i daju nam odgovor: “Zar niste znali
da ja treba da budem u domu Oca svoga” (Lk. 2,49).
Ne znamo li mi da nam je potrebno da budemo {to ~e{}e u
domu Oca na{ega nebeskog? Na àlost, u ve}ini slu~ajeva kao
da ne znamo. îni mi se da ni kod jednoga naroda, ni hri{}an-
skog, niti pravoslavnog, nisu tako slabo pose}eni hramovi kao
kod nas. Zbog toga bih danas èleo da razgovaram sa vama o po-
trebi pose}ivawa crkve, naro~ito zato {to va{ hram doìvqa-
va svoje pro{irewe.
3 Beseda odràna u Sanskom Mostu

12 Besede
Istrajni u nauci
U svakoj {koli ~ovek moè da zavr{i {kolovawe i dobije

diplomu; time prestaje da bude u~enik. Hramovi su, pak, Bo`je
{kole u kojima su qudi doìvotni u~enici. Ma koliko da ~ovek
u~i u Crkvi, nikada ne moè sve da nau~i. Uvek ostaje ne{to nedo-
vr{eno i nedou~eno. Hristovo Jevan|eqe je neiscrpna kwiga; ko-
liko god je ~itali i prepri~avali, nikada niste sve nau~ili, pa
makar da ste i naju~eniji ~ovek.
Eto, to je prvi razlog da se stalno pose}uje hram Bo`ji, da
se vazda u~i i slu{a re~ Bo`ja; ona se ne u~i samo slu{awem i
pam}ewem, nego doìvqavawem. Zbog toga su i prvi hri{}ani
bili “postojani u apostolskoj nauci” pose}uju}i hramove. Zato
i mi tako treba danas da ~inimo.
Zajedni~arstvo u Gospodu
Hristova Crkva je duhovna porodica. To nije obi~na orga-

nizacija koja povezuje qude nekim svojim ciqevima. To je Bo`ja
porodica u kojoj treba svi da di{u jednim duhom, da {to ~e{}e
budu zajedno i da budu “jedno srce i jedna du{a”. Zbog toga je
neophodno da se pravoslavni hri{}ani sastanu {to ~e{}e u sve-
tom hramu, kako bi doìveli zajednicu u Hristu Gospodu.
“A svi koji verovahu behu zajedno i imali su sve zajed-
ni~ko”, veli jevan|elist Luka za prve hri{}ane (Dap. 2,44). To
neki nazivaju prvim komunizmom, iako tu ni{ta nije bilo od so-
cijalnog, politi~kog i ekonomskog karaktera. U pitawu je bila
velika me|usobna hri{}anska qubav, koja je sve vi{e rasla i
pred kojom je sebi~nost uzmicala. Najzad je do{lo dotle da su
verni postepeno gubili ose}awe za svoju svojinu, pa su po~eli da
preoravaju me|e na wivama, unose}i porodi~na i li~na imawa u
op{tu crkvenu imovinu. Stoga “behu zajedno i imali su sve za-
jedni~ko”.
I danas je potrebno da pravoslavni hri{}ani budu {to ~e-
{}e zajedno ose}aju}i da su bra}a i sestre u Hristu Gospodu. To
nam je i danas potrebno kako bi bilo vi{e qubavi me|u nama,
vi{e ose}awa odgovornosti jednih prema drugima, vi{e sloge i
dobre voqe me|u nama, a mawe iskqu~ivosti, nesloge, egoizma i
mr`we. To je razlog da se u crkvi {to ~e{}e sastajemo i vidi-

mo.
Pri~e{}ivawe
Najva`niji ~in za vreme svete Liturgije u hramu jeste sve-

ta tajna Evharistije - Pri~e{}a. To je prino{ewe beskrvne `r-
tve Bogu pod vidom hleba i vina koji se pretvaraju u Telo i Krv
Hristovu. To je sveta tajna koju qudi ne mogu razumom shvatiti;
doìvqavaju je u trenutku kada primaju sveto pri~e{}e.
“Ovo ~inite za moj spomen”, rekao je Spasiteq ustanovqu-
ju}i svetu tajnu Pri~e{}a (Lk. 22,19). îne}i taj “spomen” qudi
se sjediwuju sa Bogom. Doìvqavaju i me|usobno jedinstvo kroz
Hrista Gospoda, {to je velika tajna, misterija, i u isto vreme
vrhunac molitve, bogosluèwa, u~e{}a u jedinstvu sa Bogom, i
tajna me|usobnog sjediwewa qudi. Stoga se i zove pri~e{}e, to
jest, u~e{}e ~oveka u ovom svetom sjediwewu.
Zajedni~ka molitva
Spasiteq je rekao: “Gde su dvojica ili trojica sabrani u

moje ime, onde sam i ja me|u wima” (Mt. 28,19). îne}i taj spo-
men, ~ovek ne izlazi usamqen pred lice Bo`je, jer je pred Bogom
odgovoran i za one qude sa kojima ìvi. ôvek ~ini dobro pred
Bogom ìve}i pravednim ìvotom me|u qudima, a, opet, qudi
gre{e pred Bogom ~ine}i zlo bli`wima oko sebe. Zbog toga je
Bogu najmilija zajedni~ka molitva koja se vr{i u hramovima.
Mole}i se zajedni~ki, qudi u molitvama pomaù jedni drugima.
Kao i u svakom poslu, tako i u molitvi vi{e qudi predstavqaju
ve}u snagu pred Bogom. I ovo je zna~ajan razlog zbog ~ega ste se
re{ili da pro{irite svoj hram, da budete ja~i pred Bogom u
svojim zajedni~kim i masovnim molitvama.
Pro{irewe hrama ‡ pro{irewe svoje vere
Ovaj hram je danas svojim pro{irewem i osve}ewem temeqa

doìveo veliku sve~anost. Po~ev{i od temeqa, ova crkva }e do-
ìveti gotovo potpunu unutra{wu i spoqa{wu izmenu sa re-
14 Besede
prezentativnim zvonikom. Pored toga, ovaj hram }e biti oboga-

}en novim sadràjem koji }e predstavqati duhovnu i umetni~ku
dragocenost.
Izdaci oko ove obnove ne}e biti mali. Mene }e radovati
ako budu pokriveni iskqu~ivo dobrovoqnim prilozima pobo-
`nih vernika. Veoma mi je drago {to sam danas imao ovu prili-
ku da sa preosve}enim Jefremom, sve{tenstvom i vama osvetimo
wegove pro{irene temeqe, sa èqom da se i srca va{a obogate
svakim Bo`jim izobiqem. Molimo se ~esto: “Boè, sazdaj u me-
ni ~isto srce, i duh prav obnovi u meni” (Ps. 50,10).
êstitaju}i sve{teniku ove parohije Milo{u, Crkvenom
odboru i vama, draga bra}o i sestre, na ovom bogougodnom poslu,
moli}u se Bogu da se u du{ama sviju vas jo{ vi{e obnavqa qu-
bav, sloga i dobra voqa. Naro~ito }u se moliti da se u du{ama
qudi ove parohije obnovi èqa za {to ~e{}im pose}ivawem
ove crkve.
Tako prizivam Ime Bo`je na sve vas, a sve ostalo pripada
Bogu, Trojici Svetoj, jednosu{tnoj, ìvotvornoj i nerazdeqi-
voj, sada i vazda i kroz sve vekove. Amin!
4
NA PRAGU DOMA BO@IJEG
Mi smo, naime, hram Boga ìvoga, kao {to re~e

Bog: Useli}u se u wih i ìve}u me|u wima, i bi-
}u im Bog, i oni }e biti moj narod.
(2 Kor. 6,16)
Draga bra}o i sestre,
P
ratili ste danas osve}ewe temeqa ovoga novoga hrama.
Me|u vama ima verovatno i onih koji se upita{e u ~e-
mu je su{tina ovog crkvenog ~ina.
Da bismo mogli objasniti ono najva`nije, moramo po~eti
od najstarijih vremena hri{}anstva. U po~etku je Hristova Cr-
kva bila gowena. Hri{}anima je bilo zabraweno da podiù cr-
kve i da se okupqaju na sveta bogosluèwa. êsto su se okupqa-
li po skrivenim mestima, kao {to su katakombe, {ume, doline,
pe}ine. Po starom rimskom zakonu, jedino na grobqima niko ih
nije smeo uznemiravati. Zbog toga su hri{}ani u ono vreme sku-
pqali se i na grobqima, a potom i crkve podizali. Naro~ito su
voleli da obavqaju svetu Liturgiju na grobovima svojih mu~eni-
ka, ispovednika i svetiteqa. Stoga je uvedeno pravilo i ~in: pr-
vo osve}ewa temeqa hrama, a zatim i hrama kada bude podignut i
u svemu spreman za osve}ewe. Dakle, iz potrebe da se sluì sve-
ta slu`ba Bo`ja na mo{tima svetiteqa, javila se i potreba po-
dizawa hramova.
Kada je hri{}anstvo postala slobodna vera, crkve su podi-
zane i na drugim mestima. Sada ve} zbog mno{tva hramova nije
bilo mogu}e da se svaki hram podigne na grobovima mu~enika i
drugih svetih Bo`jih ugodnika. Stoga je uvedeno da se prilikom
osve}ewa crkve u sveti presto polaè ~estica svetih mo{tiju
nekog od svetiteqa. Ovde }emo, kada za to bude vreme, poloìti
4 Beseda odràna na osve}ewu temeqa crkve Sv. Kneza Lazara kod

Sanskog Mosta
16 Besede
deo mo{tiju svetog kneza Lazara, kosovskog mu~enika. Sada,

prilikom ovog osve}ewa, poloìli smo u temeqe hrama pisanu
povequ sa odre|enim podacima koje ste ~uli. Tako je ovim sve-
tim ~inom najavqeno da }e ova crkva biti posve}ena svetom
knezu Lazaru Kosovskom, ~ije sveto telo po~iva u manastiru Ra-
vanici kod ]uprije u Srbiji. Vi ste o prenosu wegovog svetog
tela pro{le godine dosta ~uli i ~itali.
Rekosmo da je u pro{losti hri{}anstvo imalo mnogo te-
{ko}a, {to nije bilo samo u prvim vekovim Crkve Bo`je. Te-
{ko}a je bilo i kasnije, pa sve do na{eg vremena. Da pomenemo,
kao primer, momenat iz na{e srpske pro{losti. Nije Kosovo
bilo najve}a grobnica na{ih mu~enika; wih je bilo i pre i po-
sle Kosova, pa sve do na{e najnovije istorije.
Osve}uju}i danas temeqe ovog novog hrama, i mi smo se
ovim molitvama osve{tali i potvrdili temeqe svoje vere, se}a-
ju}i se svetih mu~enika od najranijih vremena do danas. Osveta-
li smo se tako|e i uspomenom na wihove primere, wihovu veli-
ku veru i qubav prema Bogu i ~oveku. Osve{tali smo se i wiho-
vim molitvama za sve nas.
Davno je psalmopevac rekao: “Radije }u biti na pragu
Bo`jeg doma, nego stanovati u gre{ni~kim {atorima” (Ps.
83,10). Stoga se danas radujemo ose}aju}i da se nalazimo na pragu
ovog budu}eg Bo`jeg doma, gde je sva wegova vojska svetiteqa,
mu~enika, vitezova, junaka, koji su `rtvovali sebe, svako na svoj
na~in, iz qubavi prema Bogu, svojoj Crkvi i {ire. Radova}e se
danas zajedno sa nama i veliki svetiteq srpski knez Lazar {to
}e se svakog Vidovdana ovde vr{iti uspomena na taj najve}i do-
ga|aj u srpskom narodu, a koji je bio svojevrsna kapija Evrope.
Nema sumwe, raduju se ovome ~inu svi na{i preci, a osobito po-
kojnici ~ini domovi i grobovi pripadaju ovoj crkvi.
Ovaj hram nije veliki po svom obimu, kao hram Sv. Save u
Beogradu {to ga u ovom vremenu podiù Srbi. S druge strane,
on }e biti veliki pred Bogom onoliko koliko vi u wega unosite
svoju veru, svoju me|usobnu qubav i po{tovawe, koliko ~istoga
srca pristupate wegovoj izgradwi. On }e biti onoliko veliki
koliko }ete u wega dolaziti, moliti se, ispovedati, pri~e{}i-
vati, decu kr{tavati, mladence ven~avati i molitveno pra{ta-
ti jedni drugima. On }e biti onoliko veliki koliko }e biti
{kola va{e pobo`nosti, vaspitawa i uzrastawu u Bogu.
Tako, dragi moji, vi ste dobro delo izabrali, pred Bogom i

narodom blagosloven posao zapo~eli. Molite se neprestano da
ga sa uspehom i dovr{ite.
S druge strane, draga bra}o i sestre, ovo dana{we slavqe
sluì na ~ast svima vama. Isto tako, ono sluì na ~ast i ponos
va{e dece, va{ih pokolewa. Sve ono {to ste uradili zajedno sa
va{im sve{tenikom ocem Ilijom, zablistalo je u svojoj najlep-
{oj mladosti. Ovaj hram u va{em mestu po~iwe da se u~vr{}uje
me|u mnogobrojne hramove u Srpskoj crkvi i narodu. Ovo posta-
je ovda{wi krajeugaoni kamen va{e kulture, istorije, prosvete,
nas samih. Wegova svedo~anstva su ve} sad mnogobrojna, a kada se
zavr{i, bi}e jo{ mnogobrojnija.
Pomenuli smo da smo narod koji ima mnogo mu~enika, ali
uvek sa ~asnom i svetlom pro{lo{}u. Nema sumwe, mnoge bujice
i nepogode udarale su o vas ovde. Me|utim, iako nam je ru{ena
dràva, propadala carstva, duhovno zdawe na{e crkvene i na-
rodne svesti nikada nije bilo pomereno. Na sna`nim ple}ima
svoje duboke vere, narodne svesti i neprestanog podmla|ivawa
sebe svojim precima i velikanima, svako novo pokolewe preno-
silo je svoje najve}e vrednosti kroz svoju istoriju i kroz najvr-
letnije bujice ìvota. Na{a stara i izmu~ena pro{lost stalno
se preobraàvala i uvek ponovo sijala sjajem nove mladosti i
lepote, budu}i no{ena u srcima i du{ama svakog novog pokole-
wa.
Ovo govorim stoga {to su pro{lost i stari doga|aji oni
temeqi na kojima po~ivaju savremena zbivawa, kao i budu}a. Na
wima opstaju kultura, vera, moral, umetnost, nauka, narodni
obi~aji, Krsna slava, podizawe crkava i jezik svakog naroda. Na
tim starim temeqima po~iva i na{a narodna i duhovna ku}a.
Zbog toga smo i mi vezani za na{u pro{lost i temeqe postavqe-
ne od na{ih predaka. U Jevan|equ se kaè da je “mudar ~ovek
koji sazida ku}u na kamenu; i pade ki{a, i do|o{e vode, i dunu-
{e vetrovi, i navali{e na onu ku}u, i ne pade; jer be{e uteme-
qena na kamenu” (Mt. 7,24-25).
Pa tako, dragi moji, imaju}i ovo u vidu {ta sta sve na ovom
bogougodnom delu u~inili, ja pohvaqujem vas sa va{im sve{te-
nikom i od srca èlim da ovaj hram uskoro dovr{ite, da u wega
unesete sve ono {to je najlep{e, kako bi se u wemu sluìla sve-
ta Liturgija ovoga i onoga sveta.
18 Besede
Neka mi bude dozvoqeno da svima zahvalim na ovom izuzet-

no dragocenom prilogu, kao i na svemu {to ~inite kako bi va{a
srca bila sabrana na jednom mestu, da su va{i domovi i srca
uvek otvoreni prema ovom svetom mestu. Da budete blagosloveni
i od Boga nagra|eni Wegovim bogatim darovima...
5
BESEDA O TRI ISTINE
S
vaka istina donosi radost. Presveta Bogorodica je na
nama nepoznat na~in donosilac Istine u ovaj svet. Do-
ga|aj u Vitlejemu pokaza jedinstvenog Boga u ovom sve-
tu kroz Presvetu Djevu. An|eli Bo`ji objavi{e ovaj dolazak,
kao i tri istine, pesmom: “Slava Bogu na visini, i na zemqi
mir, me|u qudima dobra voqa” (Lk. 2,14).
Ove tri istine Hristos je potvrdio kasnije. Wih je potvrdi-
la Majka Bo`ja, potvrdili su ih svetiteqi svojim ìvotom i
re~ju.
Prva je istina o slavi, druga o miru, a tre}a o voqi. Nezna-
boà~ki svet do Hristovog dolaska izvrtao je te tri istine i bio
je zbog toga nesre}an. I posle Hristovog dolaska i obja{wewa
ovih istina, svako qudsko shvatawe ovih istina donosilo je veli-
ke nesre}e u svetu. To je uvek onda kada qudi ne vide istinu o sla-
vi Bo`joj od svoje slave, ne vide mir Bo`ji do jedino onaj koji je
osiguravan slabo{}u suda i oru`ja, i nisu znali za voqu Bo`ju do
one koja gospodari.
Traè}i sebi slavu od qudi, ~ovek je osiguravao sebi mir
oru`jem i klawao se jakoj voqi onoga koji wime vlada. Sujeta,
strah i ropstvo, ova tri bi~a kao tri {korpije ~inila su ovaj
svet nesre}nim. Umesto istine o pravoj slavi, vlada sujeta; ume-
sto istine o pravom miru, vlada strah i umesto istine o dobroj
voqi vlada ropska zlovoqa. Ovo su istinite ~iwenice mnogo
puta potvr|ene.
Slava Bo`ja, mir Bo`ji, voqa Bo`ja ‡ ovo su u su{tini
tri istine, koje su vesnici Bo`ji pesmom objavili ovom svetu.
Sva tri ova dobra pripadaju Bogu, pa bi se moglo re}i da su ro-
|ewem Sina Bo`jeg ro|ene i one u ovom svetu. Ko ovo zna, taj ne
traì slave od qudi ve} od Boga. Neznabo{ci ovo nisu znali i
5 Beseda odràna drugi dan Boì}a u Kninu

20 Besede
wihovom neznawu pridruìli su se i Jevreji. Zato ih je Tvorac

slave jednom prekoreo re~ima: “Vi primate slavu jedan od dru-
goga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne traìte” (Jn. 5,44). Mo-
è li ovo dati slavu golome? I kako moè ~ovek dati slavu ~o-
veku kad je slava Bo`ja svojina? Govori li voda vodi u no}i:
obasjaj me? Govori li jedno oko drugome oku u mraku: osvetli
me? Zbori li zrno zrnu pod zemqom: oìvi me? Ne, nego sva pri-
roda ~eka jutro kada }e se na visini nebeskoj pojaviti sun~ani
krug da obasja, da zagreje, da oìvotvori i obraduje svu tvar.
U hri{}anskim bogosluèwima naj~e{}e se ~uju pesme:
“Slava Bogu, ili: Slava Tebi, Boè na{; ili: Slava Ocu i Sinu
i Svetome Duhu. Ove re~i mi hri{}ani izgovaramo kada se krsti-
mo i time ispovedamo veliku istinu da je sva slava u Bogu i od
Boga, kao {to je sva prirodna svetlost u srcu i od srca. âk ni
svetiteqima nikad ne pevamo: Slava tebi! jer znamo da je i slava
svetiteqska od Boga, da nije od wih samih, ni od qudi, niti od
prirode, nego od jedinoga Boga koji je sav Slava. Ovim saznawem
istine o slavi mi sami podsecamo koren svakoj sujeti u sebi i za-
ustavqamo ludo tr~awe za prolaznom i la`nom slavom koja dola-
zi od qudi. Ta sujeta i to ludo tr~awe za la`nom slavom, koje je
uvek pra}eno privremeno{}u, donosilo je ~ove~anstvu neiskaza-
ne gor~ine i nesre}e. Zar i danas ne donosi? îtate o nesre}ama
po ovome svetu na stranicama {tampe, u kra}im i duìm publi-
kacijama.
Istina o miru druga je istina, objavqena istim an|elskim
glasovima, kod pe}ine pri Hristovom ro|ewu od Presvete Dje-
ve, nad kojom je stala putevodna zvezda. “I na zemqi mir” pevali
su an|eli Bo`ji. Kao {to je mir na nebu, tako neka bude i na ze-
mqi mir. Tako smo u~ili u O~ena{u, Molitvi Gospodwoj kad
smo po~eli sricati iz we prve re~i. “Neka bude voqa Tvoja, ka-
ko na nebu tako i na zemqi!” Kao {to su nebeski narodi u miru
sa Bogom, tako neka budu i narodi zemaqski u miru sa Bogom. I
jo{ ne{to vi{e od ovoga: kao {to An|eli u prisustvu Boga
uìvaju mir, tako neka i qudi na zemqi ose}aju}i sa celom pri-
rodom prisustvo Boga, uìvaju mir. Jer je mir uìvawe, aktivno
stawe blaènstva, pri kome se ne ose}a strah. Gde je strah pri-
sutan, Bog je odsutan, a gde je Bog prisutan, strah je odsutan. ô-
vek je svojim prestupima zaratio sa Bogom uzev{i za saveznika
|avola, zbog ~ega je obuzet strahom. Neka se ~ovek odrekne save-
za sa protivnikom Bo`jim, i bi}e u miru sa Bogom. Tada }e ~o-

vek mo}i re}i: “S nama je Bog!” S nama je Bog, razumite, narodi,
i pokorite se, jer je s nama Bog! Oru`jem se ne stvara mir, niti
se odràva u idealnom smislu ako niste s Bogom i Bog s vama.
Gde je Bog, tamo je mir. Gde je Bog, tamo je ve}ina. Ako je Bog ma
i s jednim ~ovekom u svetu, taj ~ovek je u ve}ini nad celim sve-
tom, jer je Bog s wim. Ako su i svi qudi protiv Boga, opet je Bog
u ve}ini. Jer je Bog Bog, a svi qudi bez Boga - trava koja danas
cveta a sutra vene. Nije li, bra}o moja, jasno, da samo dolaskom
Boga na zemqu moè biti mira na zemqi? Nije li o~igledno da
dok su qudi u ratu sa Doma}inom jednog doma, u ratu su sa svom
wegovom ~eqadi? Ako se neko izmiri sa Doma}inom toga doma,
prestaje rat i sa wegovom ~eqadi nastaje mir. Ne moè ~ovek
ratovati sa Bogom, a hteti mir sa Bo`jom decom i Bo`jim stvo-
rewima. Neka se qudi izmire sa Bogom kao Doma}inom, i sva ~e-
qad Doma}inova i na nebu i na zemqi bi}e u miru sa wima. Ovo
bi bio smisao druge istine objavqene an|elima nad Bo`jom ko-
levkom.
Tre}a istina jeste istina o dobroj voqi. Dobra voqa je ona
sila u ~oveku koja stvara i peva. Zla voqa je ona koja ru{i i
{kripi zubima. Dobra voqa je u Bogu i od Boga. Van Boga ne mo-
è biti dobre voqe. Kao {to je sva slava Bo`ja i sav mir Bo`ji,
tako je i sva dobra voqa Bo`ja svojina. Sjediniti se s Bogom zna-
~i u}i u Wegovu dobru voqu i ispuniti se Wegovom dobrom vo-
qom. Odre{iti se od Boga zna~i pasti tamo gde je pla~ i {krgut
zuba. “Niko nije dobar osim jedinoga Boga” (Mt. 19,17), rekao je
Spasiteq sveta. Dobrota se sastoji i u dobrim mislima i u do-
brim ose}awima, ona dolazi do najsjajnijih izraza kroz dobru vo-
qu. @ive}i u ovom svetu izraàja i ispoqewa, mi moèmo javiti
i izraziti bilo svoju zlo}u kroz zlu voqu, bilo svoju dobrotu
kroz dobru voqu. No, odakle }emo uzeti da bismo dali? Gde }emo
se napuniti dobrotom da bismo joj mogli dati izraza? Sami od se-
be ne moèmo; od qudi ne moèmo, od prirode ne moèmo. Sva do-
brota je u Onome Koji je sve stvorio i u sve usadio ~e`wu za do-
brotom. Zato nas je i u~io Sin Djevin: “Neka bude voqa Tvoja i
na zemqi kao na nebu” (Mt. 6,10). Tvoja dobra voqa, Boè, koju
nebeski narodi primaju s rado{}u kao svoju voqu, neka zavlada i
me|u qudima na zemqi. Qudska voqa sama po sebi je zla. Odse~e-
na od Bo`je voqe, ona je samovoqa, tiranija i bezumqe. Neznabo-
22 Besede
à~ki svet je od takve voqe bio neiskazano àlostan i nesre}an.

Kada se javio Spasiteq qudi, an|eli su pesmom objavili dobru
voqu me|u qudima (Lk. 2,14).
Za{to su an|eli objavili pesmom slavu Bo`ju, i opet pe-
smom mir Bo`ji i opet pesmom dobru voqu Bo`ju? Zato {to je
slava Bo`ja radost i sre}a za qude, i zato {to je mir Bo`ji, ra-
dost i sre}a za qude. I zato, najzad, {to je dobra voqa radost i
sre}a za qude. U istini za sve qude. Svaka radost i sre}a obja-
vquju se pesmom. Zato je i dana{wi sveti Bogorodi~in praznik
radost i sre}a za sve qude, objavqen pesmom o dobroj voqi, miru
i slavi. I ovaj praznik predstavqa tri obrta i tri ispravne
vrednosti. Umesto slave, koja je kroz sve vekove pre Hrista zna-
~ila sujetu i ni{tavilo, Bogorodica donosi qudima pravu sla-
vu, slavu Bo`ju. Umesto varqivog mira na zemqi koji je zna~io
zabludu vezanu sa strahom, ona donosi pravi mir na zemqu, Hri-
sta Gospoda, mir Bo`ji. I umesto zle voqe, ne od Boga i izvan
Boga, ona donosi dobru voqu me|u qude, voqu Bo`ju Hristom
Isusom. Zatim je ona sama svojim ìvotom postala ovaplo}ena
slava Bo`ja na zemqi, ovaplo}eni mir Bo`ji na zemqi i ova-
plo}ena dobra voqa me|u qudima.
To je glavni razlog za{to smo se danas ovde okupili, rado-
sno gledaju}i i mole}i se pred likom Majke Bo`je. Do{li smo
da bismo i mi bili puni prave slave, puni pravog mira i puni
dobre voqe u ovom smutnom vremenu. Do{li smo da proslavimo
Bogomajku, najproslavqenije bi}e na zemqi sa wenim Bogom i
po telu Sinom, kome neka je slava i hvala vavek. Amin.
6
O HRAMU BO@JEM
Tvoja svedo~anstva potvr|ena su veoma; Tvome

domu pripada svetost, Gospode, na dugo vreme.
(Ps. 112, 5)
Bo`ja svedo~anstva
B
og je svedok svoga bi}a, svoga stvarala{tva, svoga po-
stojawa, pa je i vera u Boga nastala Bo`jim svedo~e-
wem o samom sebi. Psalmopevac je odavno rekao: “Kako
su uzvi{ena tvoja dela, Gospode; razveselio si me Tvojom tvore-
vinom” (Ps. 111,5).
Qudi tako|e svedo~e o Bogu. Ta svedo~anstva su zasnovana
na wihovim doìvqajima, na religiozno-moralnom iskustvu. I
hramovi su jedna vrsta svedo~ewa vere u Boga. Ta svedo~anstva
su oduvek postojala. Jedan rimski istori~ar je davno govorio da
je sretao qude bez kulture, pismenosti, dràvne organizacije,
ali ne bez vidnih znakova da na neki na~in veruju u Boga. Tako je
i na{ narod kroz istoriju, podizawem i obnavqawem hramova,
svedo~io o svojoj veri u Boga.
Na{a pravoslavna, a posebno srpska koncepcija o hramu je u
tome da je on ne samo bogomoqa, nego i uzdarje koje prinosimo Bo-
gu za sva nebrojena Wegova dobro~instva. Zbog toga u istoriji na-
{e kulture, hramovi i sve ono {to je za wih vezano: freske, ikone,
kwige, pesme, crkvena muzika i arhitektura, jeste ne{to najlep{e
{to imamo. Tako su na{i manastiri i crkve postali ono dragoce-
no nasle|e za koje pesma kaè:
Da vidite na{e manastire,
da vidite, pa da se divite,
kakvi su i koliki li su.
6 Neodràna propoved na osve}ewu hrama

24 Besede
[atori sastanka sa Bogom
Hramovi imaju vi{estruku ulogu i mnogostruki zna~aj. U

najstarija biblijska vremena Izraiqci su nosili sa sobom jedan
{ator, skiniju pod kojim su vr{ena bogosluèwa. To je bio prvi
hram o kome govori Sveto Pismo. Prozvan je “[ator od sastan-
ka”, to jest, mesto gde se qudi sastaju sa Bogom. U Bibliji se ka-
è: “Mojsije ulaà{e u {ator od sastanka da govori sa Gospo-
dom” (4 Moj. 7,89).
I danas je hram prvenstveno mesto sastanka sa Bogom. ô-
vek se moè sastati sa Bogom bilo gde, po{to je “nebo presto
Bo`ji, a zemqa podno`je nogu Wegovih”. Me|utim, hram je po-
sebno odre|en za sastanak sa Bogom, po svom unutra{wem i spo-
qa{wem ure|ewu, naro~ito je pripremqen za susret ~oveka sa
wegovim Tvorcem. Hram je to i daqe, pa }e do kraja ostati “{a-
tor sastanka”, u koji }e qudi dolaziti kao na duhovnu smotru: da
prekontroli{u svoje savesti, da prelistaju stranice svojih do-
ìvqaja, da prebroje svoje misli i dela, svoje kontakte sa da-
qom i bliòm okolinom. Tu dolazi ~ovek da iskaè Bogu {ta
ose}a, da se ispovedi i pokaje, da zamoli za opro{taj ako je gre-
{io, da izrazi èqu za popravkom, preobraàjem, promenom. U
hramu qudi upu}uju svoje molbe i molitve za pomo}, obra}aju se
svom nebeskom Ocu, po{to se sami ose}aju slabim i nemo}nim.
Isto tako, qudi u hramu najboqe mogu da ~uju Bo`je poruke
i da razumeju ono {to je Bog wima govorio preko biblijske, je-
van|elske re~i, propovedi, svete Liurgije, svetih tajni, preko
crkvene pesme i molitve, ikone i freske, mirisa tamjana i za-
paqene sve}e. Zbog toga su hramovi bili i ostali najmilija me-
sta u koja vernici dolaze sa velikom rado{}u. Davno je Psalmo-
pevac rekao: “Du{a mi ~ezne i gine za dvorovima Gospodwim;
srce moje i telo moje obradova se Bogu ìvome” (Ps. 83,2).
Mesto zajedni~arewa
Hramovi su ne samo “{atori sastanka” sa Bogom, nego i

najsvetija mesta me|usobnog bratimqewa i zajedni~arewa me|u
qudima. Osnovna istina pravoslavnog hri{}anskog u~ewa jeste
da na zemqi treba ìveti u zajednici sa bli`wima, toliko bli-
sko da se i pred Bogom moèmo pojaviti samo zajedno sa wima,
odgovaraju}i Bogu ne samo za sebe nego i za wih. Zbog toga su na-

{e crkve tako gra|ene da je tu sve zajedni~ko i upu}uje na zajed-
ni~arewe. U na{im hramovima se ~ak i mala deca mole i pri~e-
{}uju zajedno sa odraslima.
Ovo hri{}ansko doìvqavawe zajednice bilo je nagla{e-
no ve} u ìvotu prvih hri{}ana i smatrano je isto tako va`nim
kao i bogosluèwe. U Svetom Pismu se kaè da su prvi hri{}a-
ni “bili postojani u apostolskoj nauci, u zajednici, lomqewu
hleba (pri~e{}u) i u molitvama” (Dap. 2,42). Dakle, zajedni~ar-
stvo je va`no kao i molitva, u~ewe vere i pri~e{}ivawe, po-
{to se ovo sve ne moè zamisliti bez zajednice svih hri{}ana.
Stoga su od prvih vremena pa do danas hri{}anski hramovi
ostali mesta posebnog doìvqavawa hri{}anske qubavi. To je
razlog {to pored na{ih hramova, skoro svugde, postoje takozva-
ne bratske ku}e, gde se posle bogosluèwa odràvaju trpeze
bratske hri{}anske qubavi.
Bliì Bogu - bliì jedni drugima
Dana{we osve}ewe ovoga hrama, koji vi obnoviste sa va-

{im sve{tenikom, ima dvostruku svrhu: da pribliì qude Bogu
i da qude me|usobno pribliì jedne drugima. To se postiè
kroz qubav prema Bogu i bli`wima; jedno je zavisno od drugoga:
ukoliko qudi vi{e qube Boga, utoliko vi{e vole jedan drugoga.
Ovaj sveti hram, danas osve}en, a od predaka osnovan, na sve-
titeqskim mo{tima je osnovan. Zaista, divan je hram i ovaj dan
koji stvori Gospod, da ga osvetimo i posvetimo.
îtao sam nedavno o postupku jednog ameri~kog lekara,
psihijatra, koji svoje pacijente pre le~ewa redovno pita: “Kako
stojite sa Bogom?” Posle toga tek po~iwe le~ewe. Ocewuju}i
po hramu narod ove parohije, moglo bi se re}i: “Ovi qudi dobro
stoje sa Bogom”. Zaista, to je najvi{a ocena kojom qudi mogu bi-
ti oceweni, jer qudi dobro stoje}i sa Bogom, moraju dobro sta-
jati i me|usobno, jedan sa drugim i sa svima ostalim qudima.
êstitam vam ovaj dan i veliki uspeh {to ste obnovili
ovaj svoj hram, kojim }e se ponositi i va{i najdaqi potomci.
Neka vam svima bude sre}no i od Boga blagosloveno! Neka se u
wemu stalno i redovno, za va{e spasewe i zdravqe kao i za pokoj
du{a va{ih umrlih, sluì Liturgija “ovog sveta kao i onoga”.
26 Besede
@elim vam da se u wemu {to ~e{}e sastajete sa Bogom, slu{ate

{ta vam Bog kaè i upu}ujete Bogu va{e molitve, ispovedawa,
kajawa, èqe i ose}awa. @elim vam da u ovom hramu kr{tavaju-
}i de~icu, ven~avaju}i mlade, opojavaju}i upokojene i doìvqa-
vaju}i u wemu najva`nija ìvotna zbivawa, budete bliì jedni
drugima. Ovo je mesto mirewa, opra{tawa, bratimqewa, kumqe-
wa i me|usobnog zbliàvawa qudi. Neka zvona sa hramovnog
zvonika na|u odjeka u du{ama svih qudi ove parohije, bude}i
qudske svesti i podse}aju}i ih na pravdu, istinu, milosr|e i do-
brotu Boga ìvoga.
Duboko zahvaqujem va{em sve{teniku na svesrdnom zauzi-
mawu oko obnavqawa ovog hrama. Isto tako zahvaqujem svima
prilo`nicima. Zahvaqujem izvo|a~u radova. Zahvaqujem svima
qudima, a posebno me{tanima koji su i najmawim prilogom ili
na drugi na~in, u~e{}em doprineli da se ovaj hram obnovi. A
Bog nikom duàn ne ostaje.
7
O DELOTVORNOJ QUBAVI
Niste vi mene izabrali, nego sam ja vas izabrao i

postavio da idete i rod donesete, i va{ rod da
ostane.
(Jn. 15,16)
S
pasiteq je rekao: “Niste vi mene izabrali, nego sam ja
vas izabrao i postavio da idete i rod donesete, i va{
rod da ostane”. Ove re~i je Gospod Hristos uputio svo-
jim sledbenicima, ali i svima nama. Bog je izabrao i uputio u
svet dana{wu svetiteqku, svetu velikomu~enicu Ne|equ da do-
nese rod i da wen rod ostane. Izabrao je On svakog ~oveka sa od-
re|enim ciqem i zadatkom. Svakome ~oveku dao je sposobnost da
za ìvota u~ini ne{to dobro, da “donese svoj rod”, i da “rod
ostane” kao ve~na vrednost. Zbog toga, i u tom smislu, svaki ~o-
vek je u ovome svetu Bogu potreban, a isto tako i qudima oko se-
be.
Jednog ~oveka je obuzelo razo~arewe zbog tog {to je osetio
da je proma{io ìvot i da nikome nije vi{e potreban. Odlu~io
je da izvr{i samoubistvo i poku{ao da to u~ini. Ali, u posled-
wem ~asu na{ao ga je jedan ~ovek i preneo u nesvesnom stawu u
bolnicu. Po{to mu je ìvot bio spasen i kada se oporavio, upi-
tao ga je lekar za razlog ove nesre}ne odluke. “Osetio sam da vi-
{e nikome nisam potreban”, rekao je ovaj ~ovek. “Izgubio sam
ciq pred sobom. Nisam imao vi{e razlog da ìvim”.
Lekar je neko vreme }utao, pa je rekao: “U prvom redu, ti si
Bogu potreban. Dokle god ìvi{, nije izgubqen za tebe smisao
ìvota. Bog je stvorio qude da budu Wegovi saradnici. Razmi-
sli, pa }e{ se uveriti koliko je jo{ puteva ìvota na kojima ti
moè{ pomo}i Bogu. Bog }e i tebi pomo}i. Ja sam u to siguran.”
7 Beseda odràna u hramu Sv. velikomu~enice Ne|eqe u Ko`lovcu kod

Benkovca
28 Besede
Ovaj ~ovek je bio preporo|en i spasen. Posle ovoga je nastavio

ìvot ~ine}i dobro~instva na svakom koraku, i u svakoj mogu}oj
prilici. Na{ao je ponovo sebe i smisao da ponovo ìvi. Osetio
je da je potreban i Bogu i qudima.
“Pripremqen za dobro delo”
Sveti apostol Pavle poru~uje ap. Timoteju da je svaki

“Bo`ji ~ovek” duàn da bude “pripremqen za svako dobro delo”
(2 Tim. 3,16-17). Ponekada se ~oveku u~ini da je mogao vi{e u~i-
niti za Boga i qude, pa i za sebe, da je i{ao nekim drugim putem
u ìvotu, da je izabrao druk~iji poziv, drugo dru{tvo i sredinu.
Me|utim, ovo rasu|ivawe je pogre{no. Najbitnije je da ~ovek
bude uvek “pripremqen za svako dobro delo”, da ose}a da je odgo-
voran za svakoga ~oveka oko sebe. Najva`nije je da ima qubavi
prema Bogu. Ako ima qubavi prema Bogu, ima}e i prema qudima!
Qubav pomaè o~ima da boqe sagledaju nevoqe i te{ko}e dru-
gih qudi, pomaè u{ima da boqe ~uju vapaje onih koji su u nevo-
qi. Ona pruà rukama snagu da pomognu i nogama da prisko~e
bli`wima u pomo}. Dovoqno je da ~ovek u~ini koliko moè
svima i oko sebe. Nije bitno koliko je ~ovek u~inio. I ono ma-
lo delo je veliko ako je u~iweno sa velikom qubavqu. Najglav-
nije je da ~ovek uvek bude pripremqen za dobro delo!
Bog }e biti s tobom
Bog je, na brdu Horivu, stavio u du`nost Mojsiju da izvede

Izraiqce iz Egipta, gde su bili u ropstvu, i da ih odvede u Obe-
}anu zemqu. “Mojsije re~e Bogu: Ko sam ja da idem faraonu i da
izvedem sinove Izraiqeve iz Misira? A Bog mu re~e: Ja }u biti
sa tobom.” Posle ovoga Mojsije je ose}ao da je Bog sa wim. Zato
nije znao ni za kakve prepreke na ovom te{kom putu u Obe}anu
zemqu. Ose}ao je da je Bog uvek u wegovoj blizini da mu pomogne.
Bio je uveren da su wegova misija i wegova pomo} neophodno po-
trebni wegovom narodu.
U toku Prvog svetskog rata pro~itala je jedna devojka u
Engleskoj o mukama i nevoqama srpskih vojnika obolelih od ti-
fusa. Odlu~ila je da, kao medicinska sestra, dobrovoqno ode u
Srbiju i da pomaè. Mnogi su je odgovarali da se ne upu{ta u ta-

kvu te{ku misiju. Ali ona je bila uporna, neprestano odgovara-
ju}i svima koji su je odgovarali: “Ose}am stalno da to ~inim po
voqi Bo`joj, i da je potrebno da to u~inim Hrista radi”. I oti-
{la je u Srbiju, me|u obolele od tifusa. Me|utim, kada je sti-
gla u Vaqevo, opet je nai{la na ~u|ewe bolesnika kojima je do-
{la da pomogne. Jednom joj re~e jedan vojnik koji je bio prebo-
leo tifus: “Ti }e{ sigurno zaraditi veliku sumu novca le~e}i
ovako opaku bolest”. “Ne, ja ovde ne primam nikakvu platu, ja
sam dobrovoqna medicinska sestra”, odgovorila je ova mlada
Engleskiwa. “To zna~i da radi{ zabadava”, re~e opet ovaj voj-
nik. “Ne, ja ne radim zabadava”, odgovori devojka. “Ja ovo radim
radi Hrista, a iz qubavi prema qudima. Ja sam uverena da je ov-
de Bog sa mnom. Do{la sam zajedno sa Bogom ~uv{i da je ovde za-
vladala te{ka zarazna bolest i da se umire masovno. Stalno
ose}am da sam Bogu potrebna, i znam da }u svima vama pomo}i.
Ni{ta se ne bojim, do{la sam da vr{im Bo`ji posao!” Ove re-
~i, koje su bolesnici ~uli, otkrile su im sasvim novo vi|ewe,
ulile novu snagu i ohrabrewe koje se prenosilo iz jednog odeqe-
wa u drugo. Ova devojka je, svojom verom u Boga, unosila veru u
du{e te{kih bolesnika. Na veliko ~u|ewe lekara, ustajali su
iz kreveta mnogi za koje se mislilo da su izgubqeni.
@ivot je ono {to doìvqavamo
Sveti apostol Pavle je pisao Filipqanima: “Nau~io sam

da budem zadovoqan onim {to imam. Znam i poniziti se, znam i
izobilovati... biti sit i gladovati, izobilovati i oskudevati.
Sve mogu u Hristu koji mi mo} daje” (Flp. 4,11-13). âk i u svo-
jim mnogobrojnim nevoqama Apostol je ose}ao da je mo}an i sna-
àn. Stalno je doìvqavao jedinstvo sa Bogom, ~ak kad je pre-
ìvqavao najteà isku{ewa. “Ko }e nas rastaviti od Hristove
qubavi? Nevoqa, ili gowewe, ili glad, ili golotiwa, ili
ma~?” - pita sveti ap. Pavle (Rm. 8,35).
Veliki ruski kwièvnik i mislilac Lav Tolstoj ìveo je
u po~etku lakim i povr{nim ìvotom. Doìveo je sva mogu}a
zadovoqstva i sam je rekao da “nije bilo greha koji nije isku-
sio”. Ali se vrlo brzo razo~arao. âk je bilo trenutaka kada je
pomi{qao i na samoubistvo. Spaslo ga je obra}ewe Bogu. [eta-
30 Besede
ju}i jednom prilikom kroz {umu, sreo je grupu seqaka i poveo

razgovor sa wima o onome {to ga je najvi{e obuzimalo u ono
vreme: o pitawu ìvota i smrti. Otkrio je da je najdubqi izvor
unutarweg mira i optimizma onih neukih i bezazlenih qudi wi-
hova vera u Boga. To je bio dan Tolstojevog preobraàja i po~e-
tak wegovog novog ìvota. “U{ao sam toga dana duboko u {umu,
veli Tolstoj, i taj dan mi je darovao ìvot u Gospodu. Iznenada
je ceo svet oìveo u meni. Sve je postalo novo i druk~ije. Do-
{ao sam do uverewa da su Bog i pravi ìvot jedna ista stvar.
Poznati Boga, to je ìvot. Nema ìvota bez Wega.”
Doìvqavaju}i prisustvo Boga i ìve}i zajedno sa wim,
kao i sa svetom velikomu~enicom Ne|eqom, ~ovek doìvqava
pravi ìvot, ìvot po Jevan|equ, koji moè da uvek bude ispu-
wen rado{}u, ose}awem da ~ovek do posledweg trenutka pripada
Bogu i qudima. Sreli smo jednom prilikom paralizovanu mona-
hiwu u jednom manastiru, koja se jedva kretala pomo}u jedne ma-
le stoli~ice koju je pomerala pleve}i cve}e u manastirskoj
porti. Zadivila me je svojim raspoloèwem i rado{}u {to se
bokore weni mirisavi cvetovi. “Ja mogu samo Bogu da se molim
i da pomalo negujem ovo cve}e. Ali sam Bogu blagodarna i veoma
sre}na {to to mogu da ~inim sluè}i Bogu i pomaù}i sestra-
ma.” Tako je govorila ova blagorodna monahiwa.
“Nau~io sam da budem zadovoqan onim {to imam” (Flp.
4,11), govorio je sveti ap. Pavle. To je velika mudrost ìvota i
visoka stepenica duhovnog ìvota! U na{em vremenu je preve-
liki broj qudi koji doìvqavaju gorka razo~arewa, strah {ta
}e biti sutra i kuda }emo se okrenuti. Najpotrebnije je pewati
se duhovnim lestvicama Bogu - to je na{ podvig i zadatak, a sve
ostalo u~ini}e Bog i sa wime sveta velikomu~enica Ne|eqa,
kojima neka je slava i hvala, sada i uvek. Amin.
RASU\IVAWE O SNAZI VERE
Proslavite Boga, pa }e i Bog proslaviti vas
N
a{e stole}e nije bogato u mudrosti. Od svih prethod-
nih stole}a ono je mo`da najsiroma{nije u mudrosti.
Ne samo da ne ìvi po mudrosti, nego ne zna ni {ta je
mudrost. Ranija pokolewa su znala {ta je mudrost, pa su zato
znala i kada su se gre{ila o Mudrost i odstupala od we. Pa su
umela i stideti se. U na{em pokolewu mnogi, premnogi niti
znaju {ta je mudrost, niti znaju koliko su odstupili od putokaza
prema mudrosti. Zbog toga se vi{e ne vidi rumenilo stida na
licu gre{nika. Zbog toga, malo - malo, pa srqaju u propast i bi-
blioteke wihovih kwiga padaju na wih kao mrtva~ki pokrov.
Iako je ovo vrlo àlosno, ipak nije novo. Hiqade ~udesa
u~inio je Gospod Bog, Bog Svemogu}i, hiqade ~udesa pokazao je u
toku ~etiri stotine godina u Egiptu i u pustiwi na o~i naroda
izraiqskog, pa ni{ta. Videli su, zadivili se, zaboravili i ot-
pali od Boga, kao da ni{ta nije bilo. Ono isto pokolewe koje je
~udom Bo`jim pro{lo kroz Crveno more kao po suhom drumu, i
koje je pilo vodu iz suhe stene, i koje je videlo propast faraona
i Amalika ~udom Bo`jim, i koje je godinama iz dana u dan jelo
{to je padalo iz neba, i koje se le~ilo tako {to je gledalo u ba-
karnu zmiju - to isto pokolewe sumwalo je u Boga, otpalo od Bo-
ga, poklawalo se idolima i, bez pravog saznawa o Bogu i Wego-
voj stra{noj sili, ìvelo u tami i senci smrti. A kad su u{li u
Obe}anu zemqu, bili su jo{ gori, jo{ vi{e su gnevili Boga, jo{
vi{e sumwali u Boga, jo{ vi{e otpali od Boga. Posvednevni
gresi toga zaslepqenog naroda bili su kao iverje koje je sve vi-
{e raspaqivalo ogaw gneva Gospodweg.
Najzad, Izabrani narod Bo`ji dobio je ono {to je zaslu-
ìo. Ka`wen je kao ni jedan drugi neizabrani narod. Razvejan je
kao pleva po celom svetu, dok je wegovo ogwi{te uga{eno i we-
32 Besede
gova otaxbina pre{la u svojinu neznabo`nih naroda. Zato se

Gospod àli kroz usta svoga proroka, svetog Jeremije re~ima:
“Narod je moj bezuman, ne poznaje me. Ludi su i bez razuma, mudri
su da zlo ~ine, a dobro ~initi ne umeju” (Jer. 4,22).
Kako su sveè i nove re~i ove! Kao da su danas izre~ene.
ôve~anstvo je i danas mudro zlo ~initi, a dobro ~initi ne ume.
Zaista je mudro otimati, ali davati ne ume.
Mudro je ubijati, ali ne ume po{tovati tu|i ìvot. Mudro
je praviti sprave za uni{tavawe qudi, i stoke, i gradova, i se-
la, i useva, sprave nadvodne i podvodne, sprave tr~e}e po zemqi
i lete}e po vazduhu, ali ne ume da bude pred Bogom ponizno i
prema slabijim narodima milostivo.
Mudro je izmi{qati otrovne gasove, da bi otrovalo vazduh
{to ga qudi udi{u, a sâmo ne ume da di{e Svetim Duhom Bo`jim
kako bi podraàvalo ìvote koji su od Boga, a ne od wega.
Mudro je sebe slaviti i prevaznositi re~ju i perom, i fil-
mom i radijem, i {tampom i mnogim drugim sredstvima, ali ne
ume ni jednim od tih sredstava slaviti i prevaznositi Gospoda
Boga Stvoriteqa svoga.
Mudro je biti sebi~no i svuda pronositi svoje “vjeruju” se-
bi~nosti, ali ne ume biti nesebi~no, bogoqubivo i ~ovekoqu-
bivo.
Mudro je sebe zemqom hraniti, ali ne ume sebe nebom hra-
niti. Zato je sve prekriveno kao grobnom plo~om, i korov ze-
maqski prorastao mu je kroz o~i, u{i, duh i du{u, te ni{ta ne
moè da vidi sem zemqe.
“Narod je moj bezuman, ne poznaje me”, govori Svemogu}i
Gospod. On poznaje kamen i pesak, poznaje drve}e i trave, pozna-
je majmune i majmunske sinove, ali Boga ne poznaje niti Hrista
priznaje. Zato su osu|eni, sami sebi ostavqeni i svojim brigama
predani.
A vi, bra}o, budite pravi izbrani narod i ~uvajte se od
propasti pred Bogom. Celim svojim bi}em usvojite Boga i ì-
vite Wime i u Wemu. Sveta Crkva nas u~i da se jedino tako po-
staje sin Bo`ji i brat Hristov. Amin.
8
O CELISHODNOSTI
K
ao i ranije na ovaj dan, danas sam zajedno sa vama. Ovih
dana sam razmi{qao o ~emu da vam govorim. Moja bese-
da se ne}e mnogo razlikovati od ranijih na dana{wi
dan. Karakter ovog slavqa name}e i temu moje propovedi.
Sakupili ste se iz raznih krajeva na{e Eparhije dalmatin-
ske da ispunite svoj zavet pred Bogom i svetom Ne|eqom. Sreli
ste mnoge poznanike i one koje prvi put vidite. Ovo sastajawe i
zborovawe je ~isto verskog i molitvenog karaktera. Ja se svake
godine ovde duhovno osnaìm gledaju}i vas i doìvquju}i va{u
veru i pobo`nost. Radujem se sa svima vama u crkvi, {to se su-
sre}em i sa vama, draga bra}o i sestre, koji ste do{li iz dale-
kih krajeva, pa i inostranstva, pred lice svete velikomu~enice
Ne|eqe veruju}i u wenu pomo} i blagoslov. Zato se danas ose}a-
mo duhovno podmla|eni i osnaèni. Verujem, ovaj molitveni su-
sret utica}e na sve, pone}ete ne{to lepo i trajno i uzvi{eno
odavde, da lak{e brodite ovim ìvotom i svetom. îni mi se,
ko god prvi put do|e ovde, zavoli ovo sveto mesto i ne{to ga po-
novo vu~e ovamo. Da nije tako, zar bi nas bilo ovoliko kod ovog
svetog hrama i pred ikonom svetiteqke, dana{we slavqenice.
Nalazimo se u O}estovu, pred likom svete velikomu~enice
Ne|eqe, pod ~ijim je pokroviteqstvom ovo mesto i ovo na{e ve-
liko svetili{te. Hvala vam {to ste do{li slede}i primer
onih na{ih predaka koji su ovu svetiwu podizali i zami{qali
ovakav odziv vernika.
Kada smo po{li iz svojih domova, zamislili smo da ovde
najpre potraìvamo mir du{i svojoj, mir domu svome. Zatim, po-
traìte od Boga mir prijatequ i kom{iji, mestu u kojem ìvite
i zemqi svojoj. Ima svoje razloge za{to to ~inite. Mi smo se
molili da ovaj dan bude savr{en, sveti, miran i bezgre{an. Da
8 Beseda odràna u hramu Svete velikomu~enice Ne|eqe u O}estovu, u

nedequ po Petrovdanu
34 Besede
nam Bog po{aqe an|ela mira, vernog nastavnika, ~uvara du{a i

tela na{ih. Traìli smo opro{tewe i ostavqewe grehova i sa-
gre{ewa na{ih, da podari {to je sveto i korisno du{ama na-
{im i mir u svetu. Zatim, da ostatak ìvota na{eg provedemo u
miru i pokajawu, da nam podari hri{}anski kraj ìvota, bez bo-
lesti, bez sramote, mirnu savest i da dobar odgovor damo na
Stra{nom sudu. Da nam Bog podari mir neba i blaènstvo sve-
titeqa. Sve su to razlozi koji su nas danas ovde doveli.
Mi se nismo molili da nam Bog podari kulturu i civiliza-
ciju, preimu}stvo i nasilni{tvo, mr`wu i zluradost, da razde-
li srce na{e na vi{e delova i rastroji snagu na{u, kako bismo
bili duhovno razroki qudi. Ah, kako razrok ~ovek gleda u dve
strane i ne vidi ni jednu potpuno! Kako je besciqan ìvot mno-
gociqnog uma! Kako je neosetqivo podeqeno srce! Kako je sla-
ba{na rasuta snaga voqe! I najve}u razlivenu reku moè prega-
ziti mala snaga. Dana{wi dan i svetiteqka nam poru~uju: Samo
je jedno na potrebu: Carstvo nebesko! U tu jednu ta~ku teìo je
Hristos ~udotvorac, da bi upravio poglede celoga ~ove~anstva.
Ko u tu jednu ta~ku gleda, taj ima jednu misao - Bog, jedan ose}aj -
qubav i jednu te`wu - pribliàvawe Bogu. Blago onome koji ta-
ko radi. Postao je sli~an staklenom so~ivu koje sabira mno-
{tvo sun~anih zraka tako da moè da proizvodi ogaw.
Sve {to svemogu}i Bog tvori, sve tvori celishodno i ni-
{ta nema u Wemu besciqno, nepotrebno i izli{no. Za{to neki
qudi tako besciqno hode i toliko se besciqnih poslova predu-
zimaju? Zato {to ne znaju ciq svoga ìvota, ni metu svoga puto-
vawa. Za{to se neki qudi predaju nepotrebnim brigama i jedva
gamiù pod gomilom izli{nih stvari? Zato {to ne znaju ono
{to je jedino na potrebu.
Bog je pravi u~iteq celishodnosti i onih qudi koji Wegov
put ne ostavi{e. Bog je svaku svoju re~ potvr|ivao delom. Tako,
nikada Wegova re~ nije bila izli{na, niti Wegovo delo necelis-
hodno! Kakva plodotvornost re~i i dela Wegovih?! Po milioniti
i milioniti put svaka re~ i svako delo Bo`je do dana{weg dana
plod su istinit, i ne na|e se niko pod ovim nebeskim svodom da do-
nese ne{to ve}e i savr{enije, boqe i celishodnije. Sve je to sla-
dak, mirisan i ìvotvoran plod!
Za{to Gospod nije pretvorio kamewe u hlebove kada je to
|avo od Wega traìo? (Mt. 4,3-4). Me|utim, u dva maha kasnije,
kada je narod oko Wega bio gladan, on je od malo hleba stvorio

velike koli~ine, tako da je vi{e preteklo nego {to je bilo u
po~etku obroka? Zato {to bi prvo ~udo bilo necelishodno, ne-
potrebno i izli{no, a drugo je bilo celishodno, potrebno i
umesno.
Produì}u sa istim pitawima.
Za{to Gospod Isus Hristos nije hteo pokazati znak s neba
farisejima kada su to od Wega traìli? S druge strane, on je u
bezbroj prilika pokazivao te znake s neba, ta nevi|ena ~uda nad
bolesnim, prokaènim, ludim, boja`qivim, mrtvim? Opet zato
{to bi svaki znak sa neba pred zavidqivcima i sujetnim qudima
bio necelishodan, nepotreban i izli{an, dok je u ostalim slu-
~ajevima bio celishodan, potreban i umesan.
Za{to Gospod Bog nije preme{tao gore sa jednog mesta na
drugo, i za{to ih nije bacao u more? On koji je mogao zapovedi-
ti burnom moru da se uti{a i vetrovima da ne duvaju (Mt.
14,22-34), mogao je bez svake sumwe i gore preme{tati i bacati
ih u more. Me|utim, kakva je potreba bila za to? Zato Gospod
nije to ni ~inio. S druge strane, potreba je bila velika da se
more uti{a i vetrovi prestanu, jer su se qudi davili i vikali
za pomo}.
Za{to Gospod Hristos nije zemqu pretvorio u zlato i ga-
vrane u golubove? Kad je mogao pretvoriti vodu u vino, bez sva-
ke sumwe mogao je i to. No ~emu to? Nije bilo nikad nikakve po-
trebe da On pretvara zemqu u zlato i gavrane u golubove. Me|u-
tim, bila je velika potreba da se jednom, na jednoj svadbi na|e
vina za goste. I da bi zadovoqio tu potrebu i spasao doma}ina
od stida, Gospod je pretvorio vodu u vino (Jn. 2,1-11).
Na ovim primerima hteo sam naro~ito ista}i celishod-
nost Gospodweg rada u svetu sve do sada.
Tamo gde je sve celishodno ~iweno, tu se neminovno vidi po-
beda, vidi uspeh i radost. I pobeda je Bo`ja vrlina. Ako me pita-
te ko je pobednik u svetu i ko odnosi pobede od prve do posledwe,
nikada ne trpe}i poraze, odgovori}u Vam: pobednik je Bog na{ i
oni koji su sa Wim.
On pobe|uje nered u vasioni i ustanovqava red.
On pobe|uje nered me|u qudima, prouzrokovan gre{nici-
ma, i vaspostavqa red. I kada se najgori me|u qudima uzdignu na
prva mesta i najboqi padnu na posledwa, On obr}e taj bespore-
36 Besede
dak, te prvi postaju posledwi, i posledwi prvi. On pobe|uje za-

vere i spletke zlih duhova protiv roda qudskog i razgoni ih kao
jak vetar {to razgoni r|av zadah. On pobe|uje svaku oskudicu:
tamo gde je malo, On umnoàva; a tamo gde nema nikako, On stva-
ra obiqe.
On pobe|uje bolesti i muke; samo rekne re~, i bolesti i
muke i{~ezavaju: slepi vide, gluhi ~uju, nemu{ti govore, oduze-
ti ustaju i hode, gubavi se ~iste.
On pobe|uje smrt; i kad god On naredi, smrt popu{ta iz
svojih ~equsti `rtve svoje.
On caruje nad jednim beskrajnim carstvom nebeskih sila,
an|ela i svetiteqa; nad Carstvom nebeskim, prema kome je car-
stvo ovoga sveta tako teskobno i tamno kao jedna poro|ajna
utroba.
On zapoveda elementima i tvarima ovoga sveta, i Wegovoj
zapovesti ni{ta se ne moè odupreti a da se ne ru{i u ve~itu
propast.
Dan za danom, pobeda za povedom! Istorija ovoga sveta je
niz Bo`jih pobeda, obelodawewe Bo`jih pomo}i i neodoqivo-
sti. Kao jagwe je krotak, a od Wega se potresaju nebesa i zemqa.
I kada se dao poniziti, time je obelodanio Svoju visinu; i kada
se dao popquvati, time obelodawuje ne~istotu svega onoga {to
nije On; i kada se dao umreti, time je obelodanio Svoj ìvot.
Kao slikom obelodanio je Bog Svoju svetlost kroz sunce;
Svoju mo} kroz bezbrojna ogwena tela vasionska? Svoju mudrost
kroz poredak stvari i bi}a s kraja u kraj vasione? Svoju krotost
kroz krasotu tvari? Svoju milost kroz bri`qivu negu svega
{to je sazdao? Svoj ìvot kroz sve {to ìvi. No sve je to samo
trenutna i bleda slika Wegovih svojstava; sve su to samo ogwena
slova ispisana po gustome dimu. Sva ova svojstva Boga ìvoga
pokazala su se u najve}em blesku, u kom su se mogla pokazati u
ovom svetu, u ~oveku. Ne u svakom ~oveku, ne uop{te stvorenom
~oveku, nego u nestvorenom ~oveku, Gospodu Isusu Hristu. Sva
sjediwewa u Wemu su zasijala i pokazala se telesno: i svetlost,
i mo}, i mudrost, i krasota, i milost i ìvot.
[ta ozna~ava svetlost do pobedu nad tamom? [ta ozna~ava
mo} do pobedu nad slabo{}u? I mudrost, {ta je drugo nego pobe-
da nad ludo{}u i bezumqem? A krasota {ta je drugo do pobeda
nad rugobom i nakazno{}u? Milost, ne ozna~ava li pobedu nad
zlobom, pako{}u i zavi{}u? I ìvot, zar nije boànska pobe-

da nad smr}u?!
[ta mislite vi, draga bra}o i sestre, {to za Hristom ide-
te, Wegovim imenom se nazivate i Wegovim se imenom krstite?
Nije li Hristos pokazao sve ove pobede kao nikada i niko od po-
stawa sveta? Ne ose}ate li da svaki dan idete za Najve}im Po-
bednikom od kada je sveta i vremena? I da se krstite imenom
Onoga koji sve moè i sve zna; Koji Svojom krasotom krasi sva
stvorewa i Svojom milo{}u miluje ih i Svojim ìvotom oì-
vqava ih? Ako to ne ose}ate, ne koristi vam mnogo idewe za
Wim i imenovawe sebe Wegovim imenom. Samo kroz Gospoda
Hrista, moète bez sumwe i kolebawa verovati u potpunu po-
bedni~ku mo} ìvoga Boga nad svakom tvari, nad svakom stihi-
jom i nad svakim slomom u svetu. Samo vam Gospod Isus moè da-
ti hrabrosti da ìvite, i hrabrosti da kroz smrt pro|ete. Samo
vam On moè opravdati nadu u boqi ìvot ovog trule`nog ì-
vota. I samo vas On moè zagrejati qubavqu prema svakom ce-
lishodnom dobru.
Jer On je ìva i ovaplo}ena pobeda Bo`ja nad svetom. Je-
van|eqe je kwiga Wegovih pobeda, svedo~anstvo Wegove svemo-
}i. Istorija Crkve do danas, i do kraja sveta, jo{ je prostranija
kwiga Wegovih pobeda. Ko god posumwa, izgubi}e plod tih We-
govih pobeda.
Zato bez ikakve sumwe, pristupimo celishodnosti i pobe-
di ìvota dana{we svetiteqke. Wen ìvot, weno verovawe Bo-
gu svome, wena predanost i odanost Bogu i pobedniku nad svima
vojskama vidqivim i nevidqivim, wena mu~eni~ka smrt sa ve-
rom u pobedu dobra i ìvot ve~ni, jedan su primer od mnogih ko-
jim se tuma~i i potvr|uje sve dosad re~eno.
Vojska Crkve Hristove jesu an|eli Bo`ji, svetiteqi i qu-
di koji po Bogu i u Bogu ìve. Uvrstimo se i mi, ne samo imenom
i zvawem, nego delima, verom koja kroz qubav dela, u Hristovu
vojsku, uvek pobe|uju}u i nikada pobe|enu. To je ciq na{ega ì-
vota ovde i odlaska tamo.
38 Besede
9
SVETA TAJNA POKAJAWA
K
ad je sveti Jovan Krstiteq, najve}i ro|eni od ène,
iza{ao na javnu propoved iz pustiwe zajordanske, po-
vikao je: “Pokajte se...”
Kad je Car nad carevima, plotonosni Gospod Hristos,
otvorio svoja boànska usta, pozivao je narod na pokajawe: “Po-
kajte se, jer se pribliì Carstvo nebesko”.
Po silasku Svetoga Duha na Apostole, prva apostolska
propoved po~ela je re~ima: “Pokajte se”.
Crkva Hristova, divna nevesta Bo`ja, kroz vekove stalno
isti~e pokajawe kao po~etak ~ovekovog spasewa. Pokajawe je
po~etak svetiteqstva, duhovna bawa u kojoj su se kupali svi
tvorci najvi{ih dela u hri{}anstvu. Pokajnici su do pepela
ponirali, ali se i do neba uzvisili.
Pokajawe je bunt protiv samoga sebe
To je najteì i najva`niji rat, protiv samoga sebe. Stra-

{no je robovati strastima u svome gre{nom “ja”. Ropstvo grehu
je crno ropstvo, jer je u pitawu du{a skupqa od celog sveta. O
du{i vrlo malo govorimo i vrlo malo mislimo, a u pitawu je
ve~ni ìvot; u pitawu je smrt koja nikoga ne mimoilazi i kao
kradqivac no}u dolazi.
Naro~ito u vreme vi{ednevnih postova vernici se pripre-
maju za svetu tajnu Pri~e{}a, a sve{tenici uvek kada vr{e sv.
Liturgiju. “Za ovo sjediwewe sa Bogom potrebno je unutarwe
o~i{}ewe, kroz pokajni~ko, bolno samosaznawe, samopoznawe i
priznawe svojih sagre{ewa pred Hristom.” “Svaki ~ovek ima
uro|enu te`wu da se izjasni. Bog koji poznaje srca, zna na{u
9 Predavawe na ispovesti sve{tenika Eparhije dalmatinske

slabost i è| du{e za o~i{}ewem. Zato nam je i dao sv. tajnu is-
povesti” (sv. Jovan Kron{tatski).
Gde nam je pokajawe? Gde nam je ode}a, tj. na{a dobra dela?
Gde su suze i milost? Mi smo onaj jevan|elski du`nik, brat i se-
stra, koji je dugovao svom gospodaru pet miliona dukata. Rob ro-
bu duguje samo sto gro{a. Kakva razlika izme|u boànske bez-
gre{nosti i qudske ogrehovqenosti, pitahu se naj~e{}e pri-
klonici svetoj Tajni Ispovesti i primaoci svete tajne Pri~e-
{}a.
Po rimskom pravu, sve grehe, sve dugove treba isplatiti,
vratiti vlasniku wegovo. Du`nik koji nije mogao da plati, mo-
rao je sa ènom i decom postati robom zajmodavca. Poznati je-
van|elski du`nik obratio se milosti gospodarevoj, da ga pri~e-
ka za izvesno vreme da bi mu sve vratio {to je pozajmio. Gospo-
dar se saàlio na toga slugu i dug mu oprostio. Milost uvek
opra{ta i qubav qubi qubqene svoje. Dakle, Gospod sudi po mi-
losti, a zemaqski zakoni po zemaqskom pravu. Sluga misli i
moli da mu se odloì pla}awe duga, a gospodar mu opra{ta dug,
bezbroj grehova na{ih. Kao da Gospod govori: malo mi dajte, a ja
vam sve dajem. Ovako ne postupaju zemaqski gospodari. Car ne-
beski je gotov da oprosti mno{tvo grehova svakom gre{niku ko-
ji se osvesti i pokaje. “Rasu}u kao oblak prestupe tvoje, i greho-
ve tvoje kao maglu, vrati se meni, govori Gospod.”
Tajna ispovesti Pravoslavne crkve ne zahteva samo jedno-
dnevno pokajawe pred Bogom, nego ispovedawe svojih prestupa
pred duhovnikom. Wemu je povereno apostolsko ovla{}ewe, da
opra{ta grehove i da miri gre{nike sa Crkvom Hristovom. Is-
povest sa~iwavaju: zajedni~ki, slobodni i svesni akt vernika i
duhovnika, pri ~emu posledwi nosi veliku odgovornost. Vr{e-
we ispovesti predstavqa delo qubavi, jer te{ko je primiti is-
povest na na~in kako to treba. Zato je nu`na stalna priprema,
neprestana, usrdna molitva. Jer qudi su bezumni, danima i no}i-
ma treba ih upu}ivati sa blago{}u i strpqewem. Za sve{tenika
je veliki krst kad ispoveda qude pune neznawa, hladno}e i rav-
nodu{nosti prema svojoj du{i i nebrizi za svoje grehe. Ovo uto-
liko pre ako i sami imaju slabosti i nehata, kada im je srce tro-
mo za pravo saose}awe i revnost u spasavawu drugih. Kako tu
ubita~no deluje ne~astivi? Kako on lako okre}e ovo delo quba-
40 Besede
vi u nemar, kad razgovor duhovnog oca sa svojom decom pre|e u

zanimawe najamnika koji se bez voqe obra~unava sa slugama.
Sveti Jovan Kron{tatski pi{e: “êsto sam pred ispovest
imao da podnosim isku{ewa. Ali ja sam se molio celim srcem i
~vrstom verom u Gospoda: O~e, Ti si rekao: Traìte i da}e vam
se. Zato Te molim, podari mi danas Duha Tvoga Svetoga i osna-
ì moje srce za pametno vezivawe i razre{ewe qudske savesti,
za strpqivo blagonaklono opho|ewe sa mojom duhovnom decom.
I ja sam celu ispovest odràvao u dobroti i strpqewu bez uzru-
javawa.”
Gresi su uzroci nesre}a
Greh je bezakowe i bezumqe. Zbog greha postoji pakao, zbog

wega postoji ova i ovakva sramna istorija sveta.
Jesi li sagre{io, pitaj, upozoravaj: do|i u crkvu i ispove-
di grehe svoje. Jesi li gre{an ne o~ajavaj, no do|i i pokaj se. Re-
ci pred Bogom: sagre{io sam. Ispovedi greh da ti se oprosti.
Kain ne priznaje svoj greh, zato i dobija bratoubila~ki ìg na
~elo kao ìvi znak, kao stub pokretni, }ute}i ispu{ta glas ja-
snije od svake trube. Nije priznao greh i osu|en je. Prorok Da-
vid je priznao svoj greh pred Bogom i prorokom Natanom: “Sa-
gre{io sam pred Gospodom”; Natan mu odgovori: “Gospod skide
sa tebe tvoje sagre{ewe. Ti si se sam osudio, a ja ti opra{tam
greh”. Prorok je sagre{io i prorok donosi lekariju. Car Ahav
je u~inio ubistvo i vinograd oteo. Sv. prorok Ilija mu govori:
“Ovako veli Gospod: Po{to si ubio Navuteja i prisvojio nasle-
|e wegovo, i krv pravednog prolio, i psi }e krv tvoju polizati,
i bludnica }e se u tvojoj krvi oprati”. Kada je Ahav to ~uo, od-
mah otpo~e àliti i plakati i prizna da je nepravedno u~inio.
Po{to se prvo pred prorokom Ilijom pokajao, Bog mu je opro-
stio.
Kada je Gospod bio u domu Simona Fariseja, neka poznata
gre{nica dotakla se nogu Spasiteqevih, suzama ih okupala, ko-
som otrla, i Gospod joj re~e: “Opra{taju ti se gresi tvoji” (Lk.
7,48). “Zaista, ako gresi va{i budu kao skerlet, posta}e beli
kao sneg” veli prorok Isaija (Is. 1,18).
Ubrzo }e do}i dan kada }emo ~itati u Jevan|equ kako se
Petar tri puta odrekao Hrista, ali je odmah gorko plakao. Kad
je Petrov greh, pla~ zaglado i oprostio, zar ne}e i drugome biti

opro{teno? Odre}i se Hrista nije mala stvar, ali suze su i ta-
kav greh oprale, suze iz same qubavi isplakane. Gospod i{te od
svakog gre{nika samo malo truda da bi ga ogromnim nagradama
nagradio. Zbog svake na{e pokajne suze |avo pla~e i govori: po-
kajawe mi otrè moje najboqe sasude: bludnicu, carinika, raz-
bojnika i hulnika.
Treba znati, pokajawu pomaè: svest, pam}ewe, predstava,
ose}awe i voqa. Kao {to svim snagama svoje du{e gre{imo, ta-
ko isto i pokajawe mora da dolazi iz cele du{e. Bez ose}awa po-
tresenosti srca, bez namere da se popravimo, na{e pokajawe je
licemerstvo. Svest o grehu treba izo{travati, uspavanu savest
buditi, svoju slabu voqu u~vr{}ivati i goniti je da se odupre
grehu. Carstvo se Bo`je samo kroz napor sti~e. Zato, neka se po-
ro~an pokaje i neka ostavi svoj porok, srebroqubivi - svoju
gramzivost, laòv - svoje laì, pijanac - svoje pijanstvo, poho-
tqivac - svoje sladostra{}e, slavoqubivi - svoje ~astoqubqe,
gordeqivi - svoju gordost, nestrpqivi i bunxija - svoje nestr-
pqewe i roptawe; da se svaki trudi oko hri{}anske qubavi, da
nosi slabosti slabih, veli sveti Jovan Kron{tatski.
Greh odvaja od Boga
Kroz ~estu ispovest greh gubi svoju mo}, zavodqivost i

prijatnost. Ako bi se qudi ~esto i iskreno kajali, brzo bi se
istopile wihove strasti i wihovi grehovi izgubili svoju snagu.
Treba biti strog prema sebi, ne{tedimice sebe osu|ivati,
energi~no se boriti protiv svojih pohota i lo{ih navika. Svom
snagom teìti ka svome preobra}awu kroz iskreno pokajawe, uz-
dr`qivost, kroz dela qubavi, a pre svega, kroz molitvu srca.
Ose}ati dubok bol zbog greha jeste Bo`ji dar. To je puno pokaja-
we, samoosu|ivawe, sa ~vrstom namerom, da se ostavi dosada{wi
ogrehovqeni ìvot, da se postane novi ~ovek, da se sa Bogom i
sopstvenom save{}u izmiri. To je, tako|e, i ~vrsto poverewe u
Bo`ju sveopra{taju}u dobrotu. Samo onaj ko se svesno i iskreno
kaje dobi}e opro{tewe, a nepokajniku sledi propast.
Radi opro{taja grehova Bog preporu~uje milostiwu. Ona
je nerazdvojiv pratilac pokajawa. Biti milostiv prema drugome
zna~i: Bog }e i prema nama biti milostiv. Otpu{tati grehe
42 Besede
bra}i - oprostiti im sto gro{a, zna~i: Bog }e nama oprostiti

bezbroj grehova. Tome pravoverne u~i Molitva Gospodwa i celo
Jevan|eqe. Ne moè se ~ovek spasti bez bli`wega. Milostiwa
je neophodna. “Milostiwa je carica svih vrlina”, veli sveti
Zlatoust. Ona najbrè podiè ~oveka na nebo i svemo}na mu je
zastupnica. Velika su krila milostiwe; prosecaju vazduh, pro-
le}u pored meseca, sun~ane zrake prolaze. Prelaze nebo, an|eo-
ske sabore i likove Arhan|ela, pa i sve gorwe sile obilaze i
nastawuju se pred prestolom Boga qubavi. “Kornilije, molitve
tvoje i milostiwe uzi|o{e na spomen pred Boga” (Dap. 10,10).
Ma kako ~ovek gre{an bio, ako ima milostiwu za zastupnicu, ne
mora se bojati. “Gospodu pozajima ko poklawa siromahu”, veli
Premudri Solomon (Pri~e 19,17).
Poslu{ajte {ta u vezi sa navedenim kaè blaène uspome-
ne episkop ì~ki Nikolaj, ~ija se tridesetogodi{wica od pre-
stavqewa navr{ila 18. marta ove godine.
“Jedan ~ovek doma}in ima{e sina jedinca, veoma mudra i
veoma milostiva. Jednoga dana {eta{e sin doma}inov u pratwi
mnogih slugu svojih po imawu svome, pa vide ~oveka prosjaka,
svega u ranama i drowama. Saàli se sin doma}inov, uze onoga
bolesnika, okupa ga, o~isti i rane mu zale~i, pa ga dovede u dvor
oca svoga i re~e: O~e, primi ovoga ~oveka, neka bude tebi posi-
nak i meni brat. Odgovori otac: Sine, moj vozqubqeni, tvoja
èqa i moja je èqa. [to god ti ho}e{ i ja ho}u. I tako bi onaj
bedni prosjak primqen u carski dvor kao posinak i poìve u
dvoru kao pravi sin i slu{a{e oca doma}ina i qubqa{e sina
doma}inovoga, koji ga iz gnoja i jada uzvisi i proslavi kako se
nikada nije nadao. Ali, dogodi se ono {to se neretko doga|a, ka-
da se gladan najede tu|ega hleba i kada se gola} odene u carsku
dolamu. Posinak ustade protiv sina doma}inovog, po~e ga tuì-
ti i goniti, dokle ga sasvim ne izgna sa wegovog sopstvenog ima-
wa i dokle se on ne napravi samozvani gospodar i naslednik sve
imovine onoga ~oveka doma}ina. Razgnevi se ~ovek doma}in na
svoga posinka i naredi da se baci u tamnicu i da se bije dokle
god ne prizna svoje bezumqe i ne pokaje se.”
Vladika daje obja{wewe ove pri~e. Prvi posinak Bo`ji
bio je Izraiq, drugi Evropa. Onaj zavetovan Bogu obrezawem,
ovaj kr{tewem. Onoga je Bog izbavio iz ropstva misirskog, ovo-
ga iz ropstva satanskog. Misirci su tiranisali izraiqski na-
rod, satana je sa svima svojim demonima tiranisao narode Evro-

pe pre kr{tewa. Ne zna se ko je od wih dvoje bio u àlosnijem i
sramnijem ponièwu? Tad se Sin Bo`ji smilovao i umolio Oca
svoga nebeskoga da ih posini i uvede u dvor svoj, da mu budu bra-
}a. Aj, bra}o moja, i jo{ se ne zna koji se od wih dvoje pokazao
vi{e neblagodaran prema Ocu Doma}inu, niti ko drskiji prema
Doma}inovom Sinu Jedinorodnom. Sunce je spremno da pomr~i
zbog takve neblagodarnosti, i stene gotovo da prsnu i puste po-
toke suza zbog takve drskosti.
“Dobro nam je biti u Egiptu”, govorili su Izraiqci oti-
maju}i se iz ruke Bo`je i ruè}i Mojsija, Bo`jeg ~oveka i svoga
vo|u. “Zar nam nije bilo boqe vratiti se u Egipat?” - vikali su.
Bog nas vodi u pustiwu gde nema ono {to ima u Eiptu, nema luka
ni kupusa, ni ribe ni mesa. Opomiwao je prorok Bo`ji i vikao:
“Ako vi okrenete lice svoje da idete u Misir i otidete, stignu-
}e vas ma~ koga se bojite i glad, i onde }ete pomreti... Izginu-
}ete od ma~a i od gladi i pomora i nijedan ne}e ute}i od zla ko-
je }u pustiti na wih” (Jer. 42, 13).
I obistinila se prorokova re~. Oni koji se vrati{e u Mi-
sir da, tobo`, izbegnu ma~ i glad i pomor, svi izgibo{e u Misi-
ru od ma~a, gladi i pomora.
To se dogodilo sa Izraiqem pre nekoliko hiqada godina.
To se doga|a u na{e vreme sa drugim posinkom Bo`jim, sa
Evropom. Bunt Evrope protiv Hrista u na{e vreme je najve}i i
najgnusniji doga|aj u istoriji sveta. I Jevreji su buntovali,
zbog ~ega su smokvino prokletstvo navukli na sebe. Ali je bunt
Evrope teì greh od jevrejskog greha. Evropski greh uop{te ne-
ma sravwewa u vremenu od postanka sveta do danas. Jer, dok nije
Hristos do{ao u Evropu, pa na{av{i evropsko ~ove~anstvo u
ranama i drowama, okupao ga, o~istio, nahranio i obukao u car-
sku porfiru sinova Bo`jih, ‡ dotle je Evropa leàla u takvoj
gnusobi i u takvom divqa{tvu da se to ne da ni opisati ni zami-
sliti. I tu drowavu, izgladnelu, podivqalu, strvinarsku Evro-
pu Hristos je primio za izabrani narod, na mesto Jevreja, da bu-
de “videlo neznabo{cima do krajeva zemqe” (Is. 49,6). Pa, je li
Evropa danas videlo neznabo{cima? Pitajte neznabo{ce i oni
}e vam re}i. Evo {ta }e vam re}i muslimani: Mi volimo Muha-
meda vi{e nego Isusa, jer kod nas Muhamedovih sledbenika ima
vi{e milosti nego kod evropskih hri{}ana. Re}i }e vam Indi-
44 Besede
ja: Evropa je bankrot u veri, prema tome, bankrot u po{tewu i

bankrot u pameti. Evropski narodi su pod prokletstvom
Bo`jim, jer oni nisu vi{e narodi, nego jazavci koji samo grabe
od svakoga i sa sva~ije wive i vuku u svoje podrume. To su dvono-
gi majmuni, jer drè da im je majmun praotac; i to su dvonogi ja-
zavci, jer grabe, otimaju i vuku, i nikad nisu siti. Zverovi, a ne
qudi. Re}i }e vam Kina: Evropa je izgubila dve glavne stvarno-
sti, pa se sada hvata za ono {to je prolazno i sporedno. Izgubi-
la je Boga i du{u; ne veruje ni u Boga, ni u du{u. Telesni ~ovek
je jedini ~ovek koga Evropa poznaje. O duhovnom ~oveku pre }ete
mo}i ~uti ne{to od Samojeda i Zulukafa nego od Evropejaca.
Evropa je samo ono {to o~ima vidi. Ona je duhovno slepa, sle-
pqa od svih kontinenata; tele koje blene i bleji. Bojmo se od
we, ~uvajmo se od we, udrimo po woj, to je bezbo`na avet ~ove-
~anstva.
To vam je pri~a, bra}o, o tome kako je posinak hteo poti-
snuti sina iz o~eve imovine, pa je quto ka`wen. Jevreji su bili
ka`weni raselewem po svemu svetu, a Evropejci bivaju sada ka-
`weni ma~em, i gla|u i pomorom. To je trag Evrope: ma~, glad i
pomor. Molite se Bogu, bra}o, da poludelome povratite pamet i
da vi ne poludite. Slavite Hrista Boga da bi i vi bili od Wega
proslavqeni navek veka.
Qudi su nemilosrdni i zle pameti, a Gospod spira grehe da
im se za trag ne zna, {to je pri telesnom spirawu nemogu}e. Le-
kar oblaè rane melemom i zale~uje rane, ali }e beleg uvek
ostati. Gospod ~isti od greha, tako da nema ni belega, ni traga,
ni primedbe, ni senke. Jesi li sagre{io, do|i u crkvu i tu iz-
gladi greh svoj. Na ulici, ma koliko puta da padne{, ti se opet
diè{, pa tako, ma koliko puta da zgre{i{, kaj se, veli sv. Zla-
toust.
“Blizina srca Bogu zadobija se kroz mnoge napore, znoj i
suze. Boè moj, veli sv. Jovan Kron{tatski, kako je te{ko oba-
viti ispovest kako treba! Koliko samo smetwi ~ini ne~astivi!
Kako te{ko gre{i onaj sve{tenik koji tajnu ispovesti ne oba-
vqa kako dolikuje! Moli se za spasewe drugih kao za svoje sop-
stveno.”
Svetiteq je potpuno u pravu, jer ga je Bog postavio za slu-
ìteqa i savr{iteqa sv. tajni. Slede}i primer potvr|uje re~e-
no ustima svetoga. Jedan o~evidac pri~a: “Jednu tako iskrenu,
potpunu ispovest, takvo pokajawe nikada ranije nisam doìveo.

Ne samo o~i, ve} i srce pla~e. Nikada se u svome ìvotu nisam
tako molio, i tako duboko sagledao svoje unutarwe bi}e. Do{ao
sam bio u hram slu~ajno, sa svojim svakida{wim, uobi~ajenim
raspoloèwem. Jedva sam se bio pripremio za ispovest, i sad,
najednom, otvorila se preda mnom najdubqa unutra{wost moje
du{e. Sve zemaqsko je nestalo, i ja sam bio zahva}en vatrenom
èqom da sve ~ime je moja du{a bila optere}ena slobodno iska-
èm. Osetio sam prisustvo neke spasonosne sile koja me je za-
hvatila i podigla iznad mene samoga.”
Svetiteqi preporu~uju
Kada sve{tenik ose}a veliku potrebu da se moli za qude,

on u molitvi istovremeno zahteva, po snazi koja mu je data, kao
sve{teniku od Boga, da svi koji ~ekaju na opro{tewe budu milo-
{}u Bo`jom oslobo|eni od greha koji nevidqivo vezuje wihove
du{e. Blagodatna snaga sve{tenikove re~i osvetqava najtana-
nije kutke wihove du{e. One se zabadaju kao ma~ u dubinu srca,
gore kao vatra i dovode pred lice ìvoga Boga, sveznaju}eg i
svedobrog. Tada je sve{tenik ispuwen sve{}u ogromne odgovor-
nosti za sve ove slabe qude koji su mu poverili spasewe svojih
du{a. Wegova qubav je spremna da ceo ìvot svoj zaloì za wih.
A koliko je nesebi~ne qubavi potrebno da bi se neprestano za
wih molio sve{tenik; da bi liturgisao i druga sveta bogoslu-
èwa savr{avao; da bi se wihove slabosti i stradawa nosila?
Naravno, to se moè samo onda kada se sluì jedino Bogu, a ni-
kako i mamonu, poput pomenutih Izraiqaca i Evrope.
Pri~ao mi je jedan monah studeni~ke isposnice, kako je i
koliko je dugo traìo opro{taj pred sveto pri~e{}e. Dok se na
sav glas ispovedao, prosto je vikao i od svake tvari traìo
opro{taj, jer je pred svima i pred sva~im kriv. Veli, nikada
kraja takvom ispovedawu. Ne{to me iznutra goni na ispovest,
misli naviru neprestano kao iz neke dubine i suze se ne zausta-
vqaju lako. Tu sam jedino razumeo one Svete koji su se svakog da-
na ispovedali. A posle te i takve ispovesti i svetog Pri~e{}a,
ose}ao sam se novoro|enim. Bilo mi je kao da se sa moje du{e
svalio neki teàk kamen, koji je godinama pritiskivao moje bi-
46 Besede
}e. Bilo mi je jo{ svetlije i uzvi{enije nego u samoj vaskr{woj

no}i.
Zatim, zahvalio sam Gospodu na ~udu Wegove svete tajne ko-
ja se na meni ispunila: Ti nas silno, neodoqivo privla~i{, Ti
na{ Tvor~e i Spasitequ, svu decu Crkve Tvoje Sebi privuci.
Neka osete koliko si Ti veliki i kako blagotvorno deluje sveta
tajna Ispovesti na du{e wihove.
Zakqu~ak
Ovaj kratak osvrt na svetu Tajnu ispovesti, koju ste i vi

danas primili, nije ni{ta drugo nego obnavqawe i podse}awe
na one momente iz na{eg sve{teni~kog ìvota kada smo ovu sve-
tu tajnu doìvqavali u svojoj blagodatnoj puno}i. Ako to neko
od vas nije doìveo, stoji mu od Boga zapovest da se u ovome po-
trudi postom i molitvom i ostalim vrlinama, a po umnoèwu
blagodati Duha Svetoga u celom bi}u. Ovde izneta pri~a blaè-
nopo~iv{eg episkopa Nikolaja ima svoj dubok smisao, i svako
od nas tamo moè na}i sebe u malome, pou~iti sebe, i drugog na-
u~iti.
Ponekada se i kod ponekog sve{tenika ~uju i ove re~i:
“Gde }u da na|em prave hri{}ane koji se u plamenoj revnosti bo-
re za spasewe svojih du{a? One uzvi{ene, koji radi Gospoda
podre|uju sve svoje nagone i strasti svome razumu i Bo`jem za-
konu? Koji se bore vatreno za du{e svojih bli`wih, za wihovo
prosve}ewe u svemu dobrom i istinitom?”
Na ovo moè biti samo jedan jedini odgovor. Postani ti,
sve{teni~e, to svetilo preko koga }e Bog ~initi dela svoja u
nama. Bez te i takve jevan|elske praktike, ne privla~e se du{e
poverene ti na starawe. Ako nema zra~ewa iz na{ih sve{te-
ni~kih du{a, nema ni prilaska nama onih koji ose}aju duhovnu
hladno}u. Tu je problem na{eg neuspeha u pastirskoj delatnosti
i zakqu~ak: parohijani su mi samo oni koji me primaju u svoje
domove, a sa onima koji su se udaqili ne ra~unam. Neispitani su
putevi Bo`ji ovde na zemqi, pa i du{e poverene nam pastve. Ne
znamo kada }e i na koji na~in nastati obra}ewe jedne du{e. Mi
ne znamo ko, kako i koliko se moli. Zar sv. prorok Ilija nije
bio opomenut kada je pomislio da je ostao on jedan jedini koji se
molio jednome Bogu? Nije li mu Bog rekao da ih u Izraiqu ima
jo{ sedam hiqada kao on? Da, tu opomenu i mi moramo da imamo

uvek u vidu, pa da usrdnim molewem blagotvorno uti~emo na sve
povereno nam stado, da ga Bog sa~uva na okupu, uvek svesni svoje
velike uloge ovde na zemqi i u onom drugom svetu, kroz Crkvu
Bo`ju.
48 Besede
10
MAWE BRIGE, VI[E VERE
[
to mawe vere, to vi{e briga, draga na{a omladino. Jed-
na od glavnih blagodati vere jeste ta {to vera osloba-
|a ~oveka od mnogih briga. Dok dete zna da ima oca i da
se otac brine o ku}i i svima ku}evnim poslovima, dotle se sva-
ka wegova briga brzo zavr{ava pesmom. îm ovo wegovo saznawe
i{~ezne, umukne i pesma, siro~e se oseti usled roja briga kao
usred roja str{qenova. [to se ~ovek vi{e dre{i od briga sâm
svojom snagom, sve se vi{e zapli}e u brige. I radost zamire, i
kosa sedi, i telo isparava i gnev se slaè na gnev dok od ~oveka
ne ostane suha ko`na torba, ispuwena gnevom i nagnuta nad gro-
bom.
Na {ta se ove brige?
Ovo je bitno pitawe Spasiteqevo ~ove~anstvu, rastrzanom
od briga.
Ovo je i za vas ve~eras novo pitawe, i da li ste ikad o we-
mu razmi{qali?
“Ko od vas brinu}i se moè pridodati rastu svome lakat
jedan?” (Mt. 6,27).
êmu vam sve brige ako se sutra ujutru sunce ne rodi? A
Onaj ko se brine o tome da se sunce sutra ujutru rodi u odre|enu
sekundu, zaista zbrinu}e lako i sve va{e male brige.
Veli drevni filosof Epiktet:
- Neobrazovan ~ovek se tuì na druge qude {to mu ne ide
sve kako treba; onaj ko je po~eo tek da se obrazuje, tuì se na se-
be; a obrazovani ~ovek se ne tuì ni na sebe ni na druge qude.
Obrazovan ~ovek za ovog filosofa iz drevnih vremena je
onaj koji se potpuno predao u ruke Vasionog Razuma, u ruke Boga.
Jo{ lep{e obja{wava qudski udes sveti prorok Isaija:
10 Beseda mladima o Sv. Jovanu Prete~i u Benkovcu

“Gle, sluge }e moje pevati od radosti u srcu, a vi (koji ste

ostavili Gospoda), vi }ete vikati od àlosti u srcu svome i ri-
da}ete od tuge u srcu” (Is. 65,14).
Sluga Gospodwi je za proroka Isaiju onaj ko oslu{kuje vo-
qu Gospodwu i po woj sledi bez roptawa, bez brige i straha.
A najlep{e veli Gospod Isus:
“Marta, Marta, brine{ se i uznemirava{ za mnogo, a samo
je jedno potrebno” (Lk. 10,41-42).
A {ta je to jedno?
Vera: 1) da je Otac ìv, 2) da On vodi glavnu brigu o svemu
i svakom i 3) da Sin ne moè ~initi sam od sebe (Jn. 5,19).
Kako onda da se svaka va{a briga ne prelije u pesmu? Ako
istinski verujete u @ivoga i Budnoga Boga Oca, onda su sve va-
{e zemaqske brige nepotrebne. Svojim bezbrojnim brigama do-
kazujete svoje neverovawe u Boga. Ako, pak, kaète da verujute, a
ipak klecate pred teretom briga, va{a vera je slaba, i kao da
Doma}in doma vaseqene ne moè, ili ne}e, ili ne ume da vodi
brigu o Svome domu, nego je sve predao najamnicima. Kako }e na-
jamnici spasti dom ako ga Doma}in ne spase?
Vi }ete re}i: sinovi, a ne najamnici. Me|utim, ako sinovi
prenose sve svoje brige na Oca, i svi svoju voqu, i sve svoje mi-
sli, i sve svoje srce i bezbri`no vr{e samo voqu O~evu, takvi
su pravi sinovi. A drugo su sve najamnici, neobrazovani najam-
nici. Jer niko se ne moè nazvati obrazovanim ako ne ose}a na
sebi obraz Oca nebeskog. Sve drugo je mra~no stado, bri`no i
pe~alno, bilo ono sa velikim {kolama ili bez {kole.
Vera je kao hladan prst pruèn stanovnicima pakla. Sve
drugo je usijani ogaw. Bezumni sipaju rastopqeno gvo`|e na ras-
topqeno olovo. Ogwem se ogaw ne gasi.
Brige su kao rastopqeni metal u kome se kuva{. Samo vera
moè pogasiti ogaw. Sve drugo je sipawe ogwa na ogaw.
Mnogo vere ‡ malo briga.
Savr{ena vera ‡ savr{ena radost.
Savr{ena vera ‡ savr{ena bezbri`nost.
“Radujte se i veselite se!” (Mt. 5,12).
I “ovo vam kazah da radost moja u vama ostane i radost va-
{a da se ispuni” (Jn. 15,11).
Ne ide li Mojsej za Bogom kao dete za ocem? Tako i Avram,
Isak, Jakov. Tako i Samuilo i David. Pogledajte kada je Mojsiju
50 Besede
i Davidu bilo najteè. Zar ne onda kada su gubili poverewe u

Gospoda i tovarili na sebe bezbrojne brige, uzdaju}i se u svoju
sopstvenu snagu? A Isus? Nije li On najsavr{enije dete u apso-
lutnoj predanosti i poverewu prema Ocu?
Jevan|eqe Hristovo je radost, a ne tuga; olak{awe, a ne
briga. Toplo vam ga preporu~ujem. îtajte ga i oseti}ete radost
u va{im mladim du{ama. Nosi}e vas kao na krilima kroz ovaj
svet. U wemu }ete na}i odgovore na sva va{a pitawa i wime raz-
re{iti sve va{e brige, sve va{e strahove, naro~ito sada u ovom
va{em uzrastu kada se nalazite pred kapijom naro~itog zajedni-
{tva i ìvota u woj.
îtaju}i Sveto Pismo, naro~ito Novog zaveta, uveri}ete
se da vi{e vredi gram vere nego tovar briga.
Hri{}anin koji ovo nije shvatio i usvojio, survava se sam
niz brdo, kr{ten je samo vodom, no ne i Duhom.
Bo`ji blagoslov, mir i zdravqe prate onoga Hristovog
sledbenika koji je u stawu iz sve du{e uzviknuti:
- U istinu, vi{e se postiè verom nego brigom.
Tako, dragi moji, brige su prepreka ìvotnim uspesima.
Imajte vere iz koje }e se roditi hrabrost da ste stalno sa Cr-
kvom, Bogom, Svetim Savom i ostalim svecima, duboko ose}aju-
}i da ste wihov sastavni deo. To je najva`nije u ìvotu. Mla-
dost je po prirodi hrabra i poletna, pa èlimo da i va{i kon-
takti sa va{om svetom Crkvom u kojoj ste kr{teni i weni ~la-
novi postali, uvek budu u poletu mladosti. Tu je kqu~ i mesto
gde }ete razgoniti va{e bure, me|usobni jezik na}i i jedni dru-
ge u svemu razumeti.
Neka ova sveta molitva bude na pomo}i najpre vama koji
èlite u ovoj godini otkloniti mnoge svoje brige i uspe{no
obaviti svoje planirane poslove, i da su ti ostvareni planovi
od op{te i va{e koristi.
Bogu na{emu i svetome Jovanu Prete~i, kome se ve~eras
pomolismo, neka je hvala za svaki, pa i najmawi dar. Amin.
11
O SEKTAMA
ûvajte se onih koji vam dolaze u odelu ov~ijem,

a iznutra su vuci grabqivi
(Mt. 7,15)
U
ovo posledwe vreme u na{oj Eparhiji dalmatinskoj
u~estali su naleti raznih sekta{a. Na ulici, u ku}i i
na drugim mestima prosto nasr}u na qude, nude im bes-
platno svoje kwige i govore im kako na{a vera nije prava, da
smo u zabludi, da treba {to pre pri}i veri koju oni propoveda-
ju. To je napast na vernike na{e Crkve. Ima onih koji se za tre-
nutak povedu za wima, uzmu wihove kwige i drè ih u svojim ku-
}ama. Me|utim, od sekta{a se treba kloniti, ne dati im ni da
razgovaraju sa vama, a kamoli da ih primite u svoj dom ili da
imate wihovu kwigu.
Pravoslavna vera je osvedo~ena vera, svetiteqima potvr-
|ena, postojana i nikako zavodni~ka. Na{i preci nisu se tako
lako podavali drugom u~ewu, ~uvali su svoju pravoslavnu veru i
svoju Crkvu.
[ta je Crkva, a {ta sekta?
U obi~nom govoru re~ “crkva” se upotrebqavala u razli-

~itim zna~ewima. Vrlo ~esto se upotrebqava kao zgrada u kojoj
se hri{}ani skupqaju na molitvu i bogosluèwa. Tako, kaèmo
za pojedine hramove u jednom mestu: pravoslavna, rimokato-
li~ka, reformatorska, evangelisti~ka, anglikanska crkva.
Sekta{ke bogomoqe se obi~no ne nazivaju “crkvama” nego
“skup{tina”, “zbornica” ili prosto “bogomoqa”. Izuzetak ~i-
ne adventisti i baptisti koji svoje bogomoqe nazivaju i crkvom.
To oni ~ine iz sasvim odre|enih propagandnih razloga. Musli-
11 Predavawe u Kninu i O}estovu

52 Besede
mani svoje bogomoqe nazivaju xamija ili mo{eja, Jevreji sinago-

ga, budisti pagoda. Za sekta{e “crkva” je samo zgrada gde drè
predavawa za ne~lanove, one koji se pripremaju za prelazak u
wihovu veru, a hram je ne{to posebno. U hramu vr{e svoja bogo-
sluèwa i tu ne pu{taju nikoga ko nije “posve}en”, tj. ko nije
postao ~lan wihove verske zajednice.
Me|utim, re~ “crkva” kod nas Srba, i u Pravoslavqu uop-
{te, ima vi{e zna~ewa. U ovom slu~aju ozna~ava hri{}ansku
versku zajednicu, dok su ostali samo verska zajednica neke sek-
te. Kad god se kaè Crkva, u wenom pravom zna~ewu uvek se mi-
sli na Crkvu Hristovu, na Crkvu koju je On osnovao. U {irem
zna~ewu ili, boqe re~eno, naj{irem zna~ewu: Crkva Hristova
je zajednica slobodnorazumnih bi}a koja veruju u Hrista, Spa-
siteqa roda qudskog i koji su sjediweni u Wemu kao jednoj gla-
vi Crkve. Sveti ap. Pavle kaè da je Crkva izraz Bo`je voqe i
blagonaklonosti “da u Hristu sastavi sve, ono {to je na nebu i
{to je na zemqi” (Ef. 1,10).
Prema napred re~enom, Crkva je ustanova Bo`ja, ne qud-
ska. Zatim, Crkvu Bo`ju sa~iwavaju ne samo ìvi qudi na ze-
mqi, nego i an|eli nebeski, i du{e onih pokojnika za koje kaè
Sveto Pismo “da su dobru borbu izborili, trku zavr{ili, veru
sa~uvali” i “kojima je Gospod pripremio venac pravde” (2 Tim.
4,7-8), i da “Bog nije Bog mrtvih nego ìvih, jer su u Wemu svi
ìvi” (Lk. 20,38). Prema tome, postoje nevidqiva ili nebeska
Crkva i vidqiva ili zemaqska Crkva, a obe sa~iwavaju jedno
isto tajanstveno Telo kojem je Gospod Isus Hristos glava.
Verske zajednice u Jugoslaviji:
Ustavom na{e zemqe proklamovana su dva principa koji su

od bitnog zna~aja za status verskih zajednica na wenoj teritori-
ji. To su princip odvajawa Crkve od dràve i princip slobode
veroispovesti, {to je privatna stvar svakog gra|anina.
[to se ti~e broja registrovanih verskih zajednica, kod nas
je mnogo druk~iji nego pre posledweg rata. Iz Amerike i Zapad-
ne Evrope prispela su ovamo mnoga nova verska u~ewa i verske
organizacije, koje su se razvijale punom parom naro~ito me|u
pravoslavnima, propovedaju}i “spasewe”, koje se, navodno, po-
stiè jedino kod wih. Pomenu}u poimeni~no neke, a ima ih sko-
ro pedeset. Ostale “misionarske” verske zajednice su: Savez

baptisti~kih crkava, Nezavisna baptisti~ka crkva, Hri}anska
adventisti~ka crkva, Unija reformnog pokreta adventista sed-
mog dana, Reformni pokret adventista sedmog dana, Crkva
Bo`jih sedam dana, Crkva Bo`ja, Hri{}anska verska zajednica
Jehovinih svedoka, Trinaest Jehovinih sinova, Crkva poznog da-
`da, Hristova pentikostna crkva, Hristova crkva bra}e u
SFRJ, Hristova crkva jevan|elske bra}e, Isus Krist “Bo`ja
crkva svetih”, Nova apostolska crkva, Gospodwa nova crkva, ko-
je je novi Jerusalim, Novi mir (Novi Salim £), Hristova duhov-
na crkva malokr{tenih, Hristova duhovna crkva velikokr{te-
nih, Hristova crkva nogopranih, Hri{}anska nazarenska zajed-
nica, Mali hri{}ani, Filadelfija, Verska zajednica ezoterij-
ski univerzitet, Crkva svetaca posledwih dana (mormoni), Za-
jednica islamskih dervi{kih redova i dr.
Ja }u danas samo govoriti o adventistima, sekti koja je
mnogobrojnija i vrlo nasrtqiva.
Adventisti
Re~ “adventizam” dolazi od latinskog adventus, {to zna~i

dolazak. Ovde se misli na Drugi dolazak Hristov. Prema tome,
adventisti su qudi koji o~ekuju Drugi dolazak Hristov. Ovakav
naziv ne ozna~ava nikakvu specifi~nost adventisti~ke sekte,
jer cela Crkva pravoslavna od svog postanka u~i o Drugom dola-
sku Hristovom, pa je to u~ewe unela i u Simvol vere, u svoje
pravoslavno vjeruju: “Verujem... i u jednoga Gospoda Isusa Hri-
sta Sina Bo`jeg... koji }e opet do}i sa slavom da sudi ìvima i
mrtvima, i Wegovom carstvu ne}e biti kraja”.
Me|utim, adventisti sebe smatraju posebnom grupom koja
o~ekuje skori dolazak Hristov, koji nije daleko od na{eg vre-
mena.
No, ni ta razlika ne opravdava wihov naziv. Prvo, Crkva
nikada nije odre|ivala datum kada }e do}i Hristos po drugi
put, jer sam Hristos nije nigde prorekao taj datum niti godinu.
On otvoreno kaè apostolima: “O danu i ~asu tome niko ne zna,
ni an|eli nebeski, do Otac moj sam” (Mt. 24,36). Kada su ga apo-
stoli posle vaskrsewa o tome danu i ~asu upitali, odgovorio je:
“Nije va{e da znate vremena i rokove koje Otac zadrà u svojoj
54 Besede
vlasti” (Dap. 1,7). Zato Crkva jednostavno izraàva veru u po-

novni dolazak, ali ne odre|uje godinu i datum dolaska.
Drugo, adventisti nisu jedini koji izraàvaju veru u skori
dolazak Hristov. To ~ine i Jehovini svedoci i druge strane sek-
te.
Kratka istorija adventizma
U 18. veku ovu sektu je osnovao neki Vilijam Miler, pa su

od Jehovinih svedoka nazivani “milerovci” ili “milerizam”.
Ovaj osniva~ je ro|en u Americi i bio je farmer, bez neke ve}e
{kolske spreme, ali je mnogo ~itao.
U mladim godinama zapao je u dru{tvo nevernika, pa je od-
bacio Bibliju, iako je po zvani~noj veri pripadao nekoj bapti-
sti~koj zajednici. U dru{tvu nevernika bio je 20 godina. U 34.
godini ìvota probudilo se u wemu “versko ose}awe i intere-
sovawe” za Sveto Pismo. îtaju}i Sveto Pismo po~eo se naro-
~ito baviti problemom drugog dolaska Hristovog i do{ao do
uverewa da }e Hristos do}i izme|u 21. marta 1843. i 21. marta
1844. godine, ali se prevario. Isto tako su se i kasnije varali
vi{e puta.
Ovim wegovim dokazima poverovalo je u Americi mnogo
qudi. Po~eli su se pripremati za Hristov dolazak, a na nekoli-
ko sedmica pred Hristov dolazak velika ve}ina pristalica pre-
stala je sa zemqoradni~kim poslovima. Jelena Vajt, wihova pro-
ro~ica, pi{e: “Iskreni verni su ispitivali bri`qivo svaku
misao i svaku èqu svoga srca, kao da se nalaze na samrtni~koj
posteqi, da kroz nekoliko ~asova za sve na zemqi moraju zaklo-
niti o~i”. Kada se ovaj dolazak nije ostvario, Miler je u jednom
svom pismu pokajni~ki priznao svoju zabludu. Mnogi razo~arani
napusti{e ga, a oni su nastavili da traè razloge zbog ~ega
Hristos nije do{ao.
Adventizam kod Srba
Nama Srbima adventisti~ki propovednici stiù tek po-

~etkom ovoga (20.) veka. Najpre se javqa 1903. godine u Mokrinu
i Boqevcima, a zatim u Turiji i Loku. U svom “Glasniku” pisa-
li su o po~ecima adventizma, i ko je prvi “istinu primio”, ko je

i kada “zavet sa Gospodom” u~inio i kako je “istina do{la u
Stari Sivac”. u Beogradu su prime}eni 1909. godine i skupqali
su se u ku}i nekog Antonija Stankovi}a, ciglara. Pokojni prota
Qubomir Mitrovi} pisao je o pojavi subotara, adventista u Be-
ogradu pod naslovom “Verske lutalice” i “Iz tame na sve-
tlost”. On je verovatno bio prvi sve{tenik onda{we Kraqevi-
ne Srbije koji je delovao me|u sekta{ima i upozoravao na opa-
snost od wih. Po wegovim izve{tajima, tada ih je u Beogradu bi-
lo oko desetak du{a.
Stvarawem nove dràve Srba, Hrvata i Slovenaca, posle
Prvog svetskog rata, pojedine grupe sekta{a su se ujedinile u
posebno misionarsko poqe u novostvorenoj dràvi. Istaknute
vo|e bili su: Albin Mo~nik sa sedi{tem u Beogradu, Robert
[i~inger sa sedi{tem u Novom Sadu i @iva Jana} sa sedi{tem
u Nikincima. Zatim, osnovali su u Beogradu “subotnu {kolu”,
“misionarsku {kolu” za spremawe misionara (propovednika) i
kolportera (kwigono{a), “Samari}ansko dru{tvo” i dru{tvo
“Preporod”.
Posle Drugog svetskog rata adventizam se na teritoriji
SFRJ razmahao svom snagom tako da su podignute mnoge i mnoge
adventisti~ke bogomoqe, naro~ito po uòj Srbiji, i to u mesti-
ma i krajevima koji ranije nisu ni ~uli za subotare. Otvorili
su i svoje bogoslovske {kole, stvarali svoje horove, folklorne
grupe, koje u~estvuju na adventisti~kim saborima u inostran-
stvu i redovno odràvaju ~asove veronauke.
Adventisti~ka, tj. subotarska propaganda je vrlo jaka, pot-
krepqena naro~ito iz Amerike gde im je glavna centrala. Oba-
vezni su od celokupnog svog imetka, pa i od plata, davati svojoj
zajednici 10% svojih prihoda, tzv. desetak. Kwige su im sa bom-
bastim naslovima, privla~nim naro~ito za one koji slabo po-
znaju svoju veru.
Kakvo je wihovo u~ewe?
Wihovo u~ewe nije ono {to u~i Pravoslavna i, sledstveno,

na{a Srpska pravoslavna crkva. Oni imaju svoje tuma~ewe Sim-
vola vere i svoje specifi~nosti za koje Crkva nije znala niti
zna.
56 Besede
Adventizam kao protestantska sekta ima izvesna u~ewa ko-

ja su zajedni~ka svima protestantima, ima takvih koja su zajed-
ni~ka mnogim sektama i ima takvih koja su specifi~no adventi-
sti~ko-subotarska.
Da pomenemo osnovna, jer nam vreme ne dozvoqava da se
upu{tamo u detaqe.
1. Izvor vere i pravilo neke istinitosti je Sveto Pismo,
nije i Sveto predawe, kako u~i Pravoslavna crkva. Pravoslav-
na crkva uvaàva i Sveto predawe kao i Sveto Pismo, jer je to
nezapisana Re~ Bo`ja. Po adventistima, Sveto Pismo samo sebe
tuma~i. Nije potrebno rukovodno na~elo Crkve ni svetih Ota-
ca.
2. ôvek se spasava samo verom u iskupiteqsku `rtvu koju
je Hristos podneo. Ni ovo se ne slaè sa pravim u~ewem.
3. Hristos je posrednik izme|u Boga i ~oveka, pa se ne tre-
ba obra}ati svetiteqima i Presvetoj Bogorodici molitvama,
niti ih treba svetkovati. Po wihovom mi{qewu, mi danas ni-
smo ovde trebali biti, uvaàvati kao svetiteqku svetu veliko-
mu~enicu Ne|equ, niti joj se moliti.
4. Nemaju sedam svetih tajana, kako to na{a Crkva u~i i mi
ih pravoslavni hri{}ani primamo; postoji samo obred kr{tewa
i ve~ere Gospodwe (pri~e{}a), ali se hleb i vino ne pretvaraju
u Sveto Telo i Krv Gospodwu. Zatim, ne postoji posebno sve-
{tenstvo, nego op{te i moè svako biti sve{tenik ako ga zajed-
nica izabere.
5. Odbacuju po{tovawe svetih ikona, âsni krst i druge
svete stvari, kao {to su svete mo{ti svetiteqa. Prema wiho-
vom u~ewu, ne treba i}i Sv. Vasiliju Ostro{kom, ne slaviti
Sv. Savu i ostale svetiteqe, iako wihove netrule`ne i svete
mo{ti vidno govore o wihovoj svetosti i bogougodnom ìvotu.
Po wima, svetiteqe Bog nije proslavio na zemqi i ne treba im
pridavati nikakvu ~ast kao ni Majci Bo`joj.
6. Odbacili su mona{ke zavete i asketske podvige svetite-
qa.
7. Zatim, u~e da ~ovek nema posebnu duhovnu du{u razli~i-
tu od tela, besmrtnu i neraspadivu, nego je du{a isto {to i krv
ili, prosto, ìv ~ovek. Vera u besmrtnost du{e, po adventisti-
ma i ostalim sekta{ima, |avoqa je izmi{qotina. To je razlog
vi{e {to se, navodno, ne treba obra}ati svetiteqima, jer oni
nisu ìvi. Iz ovog sledi da je besmisleno moliti za svoje umrle

i verovati u zagrobni ìvot.
Tako adventisti odbacuju sve hri{}anske praznike zajedno
sa svetom Ne|eqom, a vra}aju se na starozavetno praznovawe su-
bote. Nedequ je, po wihovom mi{qewu, uveo papa. Praznovawe
subote i Drugi dolazak Hristov su uglavnom dve teme koje se
provla~e kroz wihove propovedi i kwige. Subota je za wih do-
kaz da su oni prava crkva, jer samo oni ispuwavaju deset Bo`jih
zapovesti. Drè se starozavetnih propisa o podeli jela na ~i-
sta i ne~ista, pa ne jedu sviwetinu i drugo, i u tom se potpuno
slaù sa Jevrejima.
Ovo {to sam vam danas ovde govorio, jeste upozorewe svima
vama da im ne verujete, jer su to naru{ioci prave vere i zavod-
nici u }orsokake. Uop{te u svetu deluju svugde na isti na~in i
prava su napast, i imaju prvenstveni zadatak da odvra}aju qude
od pravog verovawa u Boga. Wihova agresivnost se pre}utkuje,
mada se ponekad i pi{e u dnevnoj {tampi. Nedavno ste gledali
na televiziji nekoliko emisija pod naslovom “Male verske za-
jednice”. Mogli ste zakqu~iti koliko su u sebe zatvoreni i fa-
nati~ni. Treba znati da ni jedno krivoverje ne moè opstati
bez fanatizma, a kod wih se to dobro uo~ava.
Odvajawe od svoje vere, svojih svetiteqa, Presvete Bogo-
rodice, svetih an|ela Bo`jih, u~ewa svoje Crkve, odvajawe je od
sebe samog, od svojih predaka koji u veri pomre{e i ~ekaju svoje
vaskrsewe. To je odvajawe od svoje istorije, koja nam je veoma
svetla i ponos za sve nas. ûvajte svoju veru, svoju Crkvu i slu-
{ajte svoje sve{tenike, a ono {to vam nije jasno pitajte. Sada
se dobro uo~ava ona na{a bezazlenost i nemarnost {to svoju de-
cu nismo dovodili na veronauku, pa su nam ostala neuka u svojoj
veri. Nisu retki slu~ajevi da mladi traè ispis iz svoje Crkve,
jer su stupili u brak sa osobom druge vere i lako se predaju i
podleù tu|em u~ewu.
Moje su iskrene molitve upu}ene Bogu i svetima wegovim
za sve vas, draga moja deco duhovna, ali u isto vreme sve vas mo-
lim da ~uvate svoju veru i ne dozvolite onima koji vam dolaze sa
laskavim re~ima, lepo ukori~enim kwigama, galantnim poklo-
nima i lepo obu~eni, da vam razvodwavaju va{u veru, da izbacuju
kandilo i slavsku ikonu iz va{e ku}e, da odbacuju na{e lepe
obi~aje i tako napu{tamo svoje tople i lepe hramove.
58 Besede
Ja znam da je na{ pravoslavni narod u Dalmaciji vazda

imao veliko poverewe u svoju Crkvu. Ona ga je vodila i do dana-
{weg dana o~uvala u onome u ~emu jeste, kroz mnoga nasrtawa na
wegovu du{u, obraz, po{tewe, ~ove~nost, veru i nacionalnost.
Neka bi Bog dao da vam ovaj dolazak u ovu veliku srpsku
svetiwu bude od duhovne koristi i da se vera otaca va{ih jo{
silnije useli u vas, molitvama svete velikomu~enice Ne|eqe.
KAKO TREBA POSTAVITI PITAWE:

12
KO JE ISTINA? ili [TA JE ISTINA?
N
e treba pitati {ta je istina, nego ko je Istina? Pilat
je pitao Hrista: {ta je istina, i nije dobio odgovor.
Hristos nije hteo da odgovora na pogre{no pitawe. Da
je Pilat postavio pitawe pravilno, dobio bi odgovor. “Ja sam
istina” (Jn. 18,38), rekao bi mu Hristos. Rekao bi mu tako kao
{to je pre rekao svojim u~enicima: “Ja sam put, istina i ìvot”
(Jn. 14,6).
Ja govorim o uzrocima {ibe koja udara ~ove~anstvo zbog
pogre{nog ispovedawa ili odricawa istine. Jedan od krupnih
uzroka leì u tome {to je cela Evropa odavno po~ela postavqa-
ti ono Pilatovo pitawe Hristu: [ta je istina? Prestalo se sa
pitawem: Ko je istina i otpadalo se od drevne apostolske Cr-
kve. Jer kada bi pitawe bilo pravilno, ono bi dobilo ove odgo-
vore: Istina je li~na, a ne bezli~na. Istina je Bog, a ne stvor.
Istina je Onaj, a ne ono. Onaj je istina koji je uvek isti, a ne
ono {to se neprestano mewa. Istina je Bo`ja triipostasna
li~nost, ve~no isto, nepromenqiva, neprolazna, nezavisna, ne-
dosti`na, neodoqiva. To je Alfa i Omega svega ìvota. Po~e-
tak i svr{etak svega stvorenog. To je ogwi{te neugasive sve-
tlosti. Kolevka ìvota. Isto~nik razuma i premudrosti. Neo-
doqiva snaga. Visota nepobedive qubavi, duh kojim se oìvqa-
va. To je re~ koja sve stvara. Radost {to prevazilazi pesmu. Mir
{to prevazilazi razum. Ve{tina {to prevazilazi svaku ma{tu.
Umetnik koji mrave, p~ele, ptice i qude u~i umetnosti.
Bog je istina, draga bra}o i sestre, Bog, a ne stvar. Bog, a
ne novac; Bog, a ne naprava ve{to sa~iwena i pu{tena da usta-
qeno obavqa svoj programirani zadatak.
12 Beseda u novopodignutoj crkvi u Karinu (u gra|anskom ratu potpuno

sru{ena)
60 Besede
Oni koji su se otpadili ili nisu poznali istinu tvrdili

su: istina je pramaterija svih stvari, a to je: ili vazduh, ili vo-
da, ili ogaw, ili zemqa, ili etar, ili broj ili elektrona. Bo-
ànska li~nost je istina, a ne stvar.
Istina se ne moè na}i u stvorenome, nego u Tvorcu. Isti-
nu ne}e javiti tvar ako je ne javi Tvorac.
No, ~uj i raduj se, narode Bo`ji na zemqi: Tvorac je nama
javio istinu, pojavio se u telu kao ovaplo}ena istina! Rekao je
qudima nere~ene tajne, u~inio je ne~uvena dela, pobedio je ne-
prijateqe, stvorio je vernima prebogate nebeske riznice svih
blaga koje srce èli.
Ko je sada taj, pitali su wegovi savremenici i protivmi-
{qenici? To je Onaj koga ste vi odbacili, glasio je odgovor. To
je Onaj koga ste vi pitali: {ta je istina? Pa kako je On u}utao i
nije vam ni{ta odgovorio, vi ste se okrenuli filosofima-gata-
licama. To je Onaj koji je rekao: “Ja sam zato ro|en, i zato do|oh
na svet da svedo~im istinu” (Jn. 18,37). To je na{ blagi, no sve-
mo}ni pravoslavni Hristos “silan u mislima i blag u krepo-
sti”. To je Onaj koga stari i novi traìteqi istine u stvarima
odbaci{e, kao da stvari imaju neku su{tinu izvan re~i Bo`je!
Razumete li sada, bra}o moja, o ~emu ja govorim?
Govorim da je svet odstupio od istine. I hri{}anski svet
je to isto u~inio na razne na~ine. Kada se za dlaku odstupi od
istine, za kilometre se odstupa od pravde i po{tewa. Pravo-
slavna Crkva uvek povra}a qude istini. Tako se i danas, posle
Drugog svetskog rata, vidi po crkvenim zdawima koliko je ko od
pravoslavnih prilazio ili okretao lice od istine. Tamo gde su
okretali lice Bogu, hramovi, te svete Bo`je ku}e, popravqeni
su, ulep{ani, a gde su okretali lice svoje od Boga, i hramovi su
im ostali onakvi kakvi su iz rata iza{li.
Ovaj sveti hram je podignut kao svedo~anstvo istine, i `r-
tve za istinu svih na{ih predaka zajedno sa blaène uspomene
vladikom Simeonom Kon~arevi}em. Mi smo ovaj hram nazvali
Crkva zahvalnica pravoslavnog naroda dalmatinskog.
Ja sam radostan {to vam ga u ovakvom svetlu i lepoti danas
mogu predstaviti, mada jo{ nije dovr{en. Ja mislim da on mora
i treba biti lep kao {to je va{a du{a lepa, da bude {kola isti-
ne, a mi svi weni u~enici. Ovo je {kola pobo`nosti.
Radostan sam {to su hramovna zvona danas osve}ena i za-

zvonila - dar va{ih sinova iz Sidneja i okoline (Australija).
Radostan sam {to smo danas osvetili i ikonu svete velikomu~e-
nice Ne|eqe - dar Wegovog Preosve{tenstva episkopa ì~kog
Stefana, a priloì je za pokoj du{e svojih dobrih roditeqa
\ure i Naranxe. Hvala mnogo prilo`nicima. Prekrstimo se i
recimo: neka im Bog uzvrati dobrom po wihovim molitvama i
èqama.
Ako me pitate {ta }ete vi ubudu}e ~initi, moj vam je odgo-
vor i zapovest: Poznajte istinu i ona }e vas obradovati i biti
saputnik kroz ovaj mukotrpni ìvot. Va{im pose}ivawem ovog
svetog hrama i molewem u wemu sebe }ete preporoditi, pokaza-
ti Hrista u ìvotu svome, li~nom, porodi~nom i dru{tvenom.
To i jeste zadatak podizawa ovog svetog hrama i posve}ivawa
svetoj velikomu~nici Ne|eqi, koja je u veoma visokom po{tova-
wu kod pravoslavnog i rimokatoli~kog naroda u Dalmaciji.
Tako i ovog puta sve vas, bra}o i sestre, pozdravqam dobro-
do{licom u ovaj sveti hram, nov po izgradwi, a veoma star po
ideji i zadatku koji ima i koji }e imati u budu}nosti.
Pozdravqam bra}u rimokatolike i bra}u drugih veroispo-
vesti ako ih ovde ima, i, daj Boè, da odavde ponesete ono duhov-
no blago koje va{e srce vazda èli, da osetite i doìvite na-
predak u domovima svojim.
Pozdravqam sve prilo`nike, poslenike koji su ovde radi-
li i rade. Tako|e sve svratnike, prolaznike i dobroèlateqe,
koji na bilo koji na~in zajedno s nama u~estvuju u ovom molitve-
nom zborovawu.
Tako, mi èlimo i blagosiqamo da ovaj sveti hram bude od
koristi svima i na razne na~ine. Da bude koristan i kao zdawe
sa kojim }e se ovda{wa op{tina, mesna zajednica i ovaj narod
Bo`ji, uvek podi~iti i kazivati svima koji iz drugih strana i
zemaqa dolaze i ovuda prolaze: ovaj sveti hram je uvr{}en u
mnogobrojna zapaqena kandila na{e vere i pobo`nosti u dragoj
nam otaxbini.
Pomolimo se svetoj velikomu~enici Ne|eqi, svima sveti-
teqima i svecima, da nas pomiwu u molitvama pred Bogom, kome
neka je slava i hvala, u sve vekove i u ve~nosti. Amin.
62 Besede
13
I[INO OBRA]EWE
Ime je moje prqavo,

Telo moje u apsu umire.
AlÄ du{a moja o~i{}ena,
Vra}a se danas u Grad Bo`ji.
M
oja dana{wa propoved bi}e ispovest jednog japanskog
razbojnika. Nije on bio prvi, niti }e biti posledwi.
Ovaj svet poznaje najuàsnije grehove. Kada bi vaseqe-
na glasno pri~ala {ta se sve de{ava na zemqi i pod ovom nebe-
skom kapom, pitali bismo: je li ovo stani{te qudi? Treba u}i u
ona najtajnija odelewa velikih bolnica, pa videti one bolesni-
ke ~ije su bolesti izrazite posledice wihovih greha. Treba u}i
u tamnice i robija{nice pa ~uti iskaze tih qudi zbog ~ega su
dospeli tamo. Treba si}i u burdeqe i kojekakva razvratna mje-
sta pa videti kako se qudska du{a obezli~ava i bri{e slika
Bo`ja u woj. Treba oti}i i na druga mesta najprometnija i naj-
ìvqa pa ~uti kako se psuje, laè, razme}e, podvaquje, pije i ~i-
ne drugi mali i veliki gresi, i pitamo se ~emu to sve vodi? Nije
greh nikakva tajna i do wega nije potreban veliki napor kao do
dobra. On je tu u nama i u drugima. Brzo ga vidimo, suo~avamo se
sa wim i wegove plodove znamo ako samo vr{imo voqu onoga ko-
ji je Bo`ji i na{ protivnik. Posmotrite ispovesti ovog Japan-
ca, po imenu To{iko I{i.
Detiwstvo i veliki pad
To{iko I{i je ro|en u siroma{noj porodici u mestu Hi-

koni, na imawu nekog bogatog barona. Otac mu je bio nepopra-
vqivi pijanica, a majka dobra, ~estita èna i doma}ica. Provo-
13 Beseda odràna u Zadru, u crkvi Sv. Ilije

dio je dane u kafani, porodicu ostavqao bez hleba i drugih po-

treba. Malog I{ia majka bi svakodnevno slala u kafanu da oca
dovede ku}i, ali se odupirao i pla~u}i bi se vra}ao ku}i. Kad
god bi i{ao da ga zove, rekao bi: “Hajde ku}i, majka je àlosna
zbog tebe”. Zbog nesre|enosti u porodici, mali je napustio
{kolu kada je zavr{io drugi razred i vi{e je nije nastavio. U
ku}i nije bilo ni hleba, pa bi ga majka slala da bere po poqu ne-
ku travu koju su kupovali radi odbrane od komaraca.
U tom mestu kockawe je bila obi~na razonoda qudi. Kocka-
li su se mali i veliki, odrasli i deca. Mali kockari privuko-
{e I{ia sebi ube|uju}i ga da }e kockawem zaraditi mnogo nov-
ca. Tako je I{i postao pravi kockar. Da bi se jo{ vi{e mogao
kockati, po~eo je krasti, usled ~ega je dopao tamnice. Tamnica
mu je bila stra{na i kasnije je napisao: “U istini, tamnica nije
ni{ta drugo no {kola u kojoj se u~i biti zlo~inac”. Kada je
zbog kra|e peti put dopao tamnice, bilo mu je svejedno gde se na-
lazi i izdrào je 11 godina robije samo zbog kra|a.
Nije se mirio sa tamnicom. Nagon za kra|om i drugim gre-
sima terao ga je da provaquje tamni~ke zidove i beì. Kaè: “U
tamnici je bila najteà kazna kada ne bi smeo ni{ta raditi ni-
ti se kretati”. Jednom se zavadi sa tamni~arem, pa ga obesi{e
tako da su mu samo vrhovi stopala dodirivali zemqu, tek toliko
da se ne udavi. U takvom poloàju trpeo je neopisive muke - telo
mu je drhtalo i kupalo se u znoju. Pomo}nik upravnika zatvora,
koji je bio kr{ten, skine ga sa ve{ala, obrisa mu znoj sa lica i
saàli se na wega. To delo dobrote toliko je wega ganulo da se
zaplakao prvi put otkad se odao nevaqalom ìvotu.
Zatim pri~a daqe: Nikada nije video da neko pla~e u za-
tvoru. Svi di{u mr`wom prema celom svetu. Mr`wa isu{uje u
srcu suze, kao {to ih qubav proizvodi. Jednog dana za~udio se
kada je vidio kako neki zatvorenik pla~e i drì pismo u ruci.
Pisao mu je sin: “Dragi moj tata. Pi{em ti ovo pismo sa suzama
u o~ima. Moji drugovi u {koli rugaju mi se govore}i: tvoj otac
je u tamnici! I ti }e{ za ocem u tamnicu! Ja sam izbegavao svaku
igru i svaki razgovor sa wima, samo da mi ne bi ponovili ove
gorke re~i. Ali me oni ipak nisu hteli ostaviti na miru, nego
su me dirali kada god me vide: “Eno sina razbojnikova!” Nisam
mogao ovo sve podnositi, nego sam napustio {kolu. Ne idem u
{kolu, nego sedim kod ku}e i pla~em. Kako si ti, tata, sa zdra-
64 Besede
vqem? Ja i mama neprestalno brojimo dane kada }e{ nam do}i.

Qubi ti ruke i noge tvoj gorki sin Ariman.” Pro~itao je I{a
ovo pismo i rekao: “Ostavi, detiwa posla!” Ovo pismo je utica-
lo na oca, su{io se i umro u tamnici na o~igled svih zatvoreni-
ka.
Ovaj slu~aj je ipak uticao na I{ia i on re{i da se popravi
kada iza|e iz tamnice. Po izlasku se nastani kod nekog svog
prijateqa sa pove}om porodicom. U nema{tini prijateq mu
predloì da po|e u kra|u. Poslu{a ga i, pored obijawa tu|ih
radwi i ku}a, po~e ubijati qude. Jednom prilikom upao je u neku
ku}u gde je ubio muà i ènu, a stvari je iz ku}e prodavao na
ulici. Pri pokazivawu objave policiji, noèm je u stomak ubo
policajca i usmrtio ga. Ovom prilikom je umakao policiji.
Svrativ{i jednom u budisti~ki hram, ukrao je jedan no` sa ko-
jim je kasnije vr{io kra|e, otmice, provale i ubistva. înio je
to godinama dok policiji nije pao u o~i. Uhva}en je u Tokiju, a
pre toga ubrusom je zadavio na ulici jednu devojku koja je radila
u nekoj ~ajxinici. Policija je posumwala da je ovaj zlo~in izvr-
{io wen verenik Komori, pa ga zatvore i stave u okove.
U tamnici sa Jevan|eqem i ‡ preokret
Posle velikog tragawa, policija ga baci u zatvor gde je na-

{ao verenika one ubijene devojke. Ono malo preostale savesti,
slu~aj ovog nevinog mladi}a uzbudio je I{u, pa se po~eo sam sa
sobom razgovarati: “Mogu li ja dopustiti da ovaj nevin ~ovek
bude osu|en na smrt za zlo~on koji sam ja u~inio?” O prazniku
Nove godine zato~enici su dobijali poklone od gra|ana, pa je i
wemu neka Amerikanka poslala kola~a i jednu malu kwiìcu.
Kola~e je pojeo, a kwiìcu je stavio na policu i tamo je dugo
stajala. îsto iz dosade i radoznalosti, jednog dana uze onu
kwiìcu i pro~ita: “Novi Zavet Gospoda na{ega Isusa Hri-
sta”. Zagledao je u kwiìcu ovde-onde i ponovo je stavio na po-
licu. Zatim je ponovo uzeo i ~itao one tekstove koji govore o
stradawu Hristovom. Qutio se na Pilata i Jevreje {to su se ta-
ko pona{ali prema Hristu. Tada se be{e setio i Komorona, ko-
ji je nevin leào u zatvoru zbog wega. îtao je sve pa`qivije i
pa`qivije, jer se zainteresovao {ta }e biti na kraju sa Isusom.
Do|e do re~i: “A Isus re~e: O~e, oprosti im jer ne znaju {ta ~i-
ne”. Kada je ovo pro~itao, osetio je kao da ga je neko iglom ubo u

srce. Ovaj Isusov postupak I{i nije ulazio u glavu. On pi{e:
“Ja drìm, najve}i je neprijateq jednog ~oveka onaj ko traì da
mu oduzme ìvot. Sigurno, nema ve}eg neprijateqa od ovoga. I
gle, u trenutku kada je ìvot Isusov oduziman od wega, On se
molio za svoje krvnike Bogu nebeskome: ”O~e, oprosti im jer ne
znaju {ta rade!" [ta mogu o Wemu misliti nego da je bio Sin
Bo`ji? Ja sam pomislio: kako se svaki obi~an ~ovek ispuwava
gnevom i svakom drugom odvratnom stra{}u zbog najmawe zlobe
koja mu se ~ini? Me|utim, Isus se molio za svoje neprijateqe,
upravo u trenutku kada su mu ìvot oduzimali - i to jedan takav
dragocen ìvot koji ni{ta u svetu ne moè zameniti. Takav po-
stupak je sasvim nemogu} za obi~nog ~oveka. Zbog toga moramo
priznati i re}i: On je bio Bog. Tada je I{a poverovao i postao
hri{}anin.
I{ina ispovest i osuda na smrt
U svojoj ispovesti daqe pri~a zanimqive stvari: “Ja è-

lim da napi{em i objavim sve kako je moje srce promeweno si-
lom Isusa Hrista”. Ovo je pisao na samom po~etku. Zatim: “Ja
}u poku{ati da opi{em prosto i istinito ono {to se sa mnom
dogodilo od detiwstva do sada, i da iskaèm kako sam do{ao na
to da u tamnici poverujem u neizmernu mo} i duboku milost
Bo`ju. Da bih ovo u~inio, moram izloìti moj sram i ispovedi-
ti bez rezerve sva moja bezakowa. I bi}u sre}an ako se neki ne-
vaqalac, sli~an meni, bude ovim koristio...”
Prema wemu je, kaè, Bog u~inio tri milosti:
“Pre svega, kaè on, dobio sam nepropadivo spasewe svoje
du{e. Pisano je: "Zaista, zaista vam kaèm, ko god slu{a moju
re~ i veruje Onoga koji me je poslao, ima ìvot ve~ni, i ne}e do-
}i na sud nego }e pre}i iz smrti u ìvot". I daqe: "Onoga koji
do|e meni ne}u nipo{to odbaciti".
Druga milost koju mi je Bog dao jeste: Dok sam bio na slo-
bodi, i{ao sam kuda sam hteo i radio sam {to sam hteo sti~u}i
razna iskustva. Sada sedim u }eliji tri metra dugoj i dva {iro-
koj i hrane me ~emernom hranom, ali se ose}am mnogo zadovoq-
niji i blagodarniji nego da sam u najprostranijem dvorcu {to
sam ikada video u svetu. Ma kakva tuga da se javi u srcu mome, u
66 Besede
stawu sam da je savladam. Ma kakve neugodnosti da me pritisnu,

ose}am samo radost u srcu.”
“Tre}a milost Bo`ja prema meni je najve}a od svih milo-
sti koje mi je pruìo Hristos: to je mo} Wegova, koja se ne moè
meriti nikakvim svetskim merilima. Ja sam na robiji proveo 20
godina i dobro sam poznao {ta je to stradawe. êsto sam bio
opomiwan da se pokajem za grehe i bezakowa svoja. Bio sam sve
okoreliji i tvr|i, sve do onih re~i Hrista Spasiteqa: "O~e,
oprosti im jer ne znaju {ta ~ine". Moje okameweno srce se pro-
budilo, postalo je meko, pa sam u stawu da ispovedim i pokajem
sve svoje grehove.”
“Nisi ti, govorio je on, ubio svoju verenicu Komori, nego
ja. Opisao sam ceo doga|aj i nisu mi verovali. Svi su mislili da
sam poludeo kada sam ovo govorio, pa me i prvostepeni sud oslo-
bodio kazne. Stalno sam mislio kako }u nevinog ~oveka spasti
od sigurne smrti. Zamolio sam mog advokata da mi napi{e àl-
bu apelacionom sudu. Boje}i se da ne bude odbijena àlba, po~eo
sam svim srcem da se molim Bogu da On pomogne i otvori o~i su-
dijama. Pisao sam i onoj Amerikanki {to mi je poslala Jevan|e-
qe, da se i ona moli Bogu, jer sam verovao da }e qudi do}i do
prave istine jedino Bo`jom pomo}i.”
“I dogodilo se onako kako sam molio. Apelacioni sud je
nevinog verenika oslobodio, a mene osudio na smrt.”
Sav radostan i zadovoqan, I{i je o~ekivao smrt mole}i se
Bogu za sebe i druge ovako:
“Gospode Isuse Hriste! Po tvojoj velikoj milosti i mo}i,
u~ini da moje srce bude kao srce deteta i pomozi mi verovati da
je sva mo} u Tebi jedinome.”
“Gospode Isuse Hriste! Kao {to sam se ja pokajao pred Bo-
gom od grehova svojih pomo}u Tvoje mo}i, u~ini da se i mnogi
drugi pokaju.”
“Gospode Isuse Hriste! Iz dubine srca blagodarim Tebi
{to si usli{io sve molitve moje. Jo{ Ti se molim da ubudu}e
kada napadnu na mene neprijateqi moji - na du{u moju sa svih
strana (mislim na napad demona na mene posle smrti), podari mi
mo} Tvoju da ih sve odagnam.”
U pripremi za smrt posetio ga je budisti~ki sve{tenik i
upitao: “Dok se sav ostali svet raduje svanu}u dana, dotle ovi
bednici u zatvoru strahuju od svetlosti dana, da ne bi toga jutra
bili izvedeni na ve{ala. Kako se, I{i, ti ose}a{ u o~ekivawu

smrti?” “Ja ovih dana i ne pomi{qam na smrt ili ìvot u telu.
Ja sam odlu~no re{en da se u tom pogledu predam voqi Bo`joj i
stavqam se u ruke Wegove. U du{i mojoj nema ni trunke àlo-
sti. Kada do|e svanu}e, ja s rado{}u pozdravqam dan. Moja moli-
tva je uvek Bogu upu}ena”, odgovorio je.
Pogubqen je 17. avgusta 1918. godine u Tokiju u 9 sati izju-
tra.
Tamni~ki sve{tenik je taj doga|aj opisao ovako:
“Kod I{e se ni malo nije prime}ivalo nastojawe da zado-
bije dobro ime, niti naprezawe da otrpi neizbe`no, kao kod
drugih osu|enika. Sa smerno{}u i velikom ozbiqno{}u, on kao
da ni{ta nije video osim slavu nebeskog sveta u koji se povra-
}ao po{to je zbacio sa sebe breme svojih grehova, upravo tako
kao {to se neko s velikom ~e`wom vra}a svome ro|enom ogwi-
{tu.
Kada je stao pred ve{ala, kada mu je ìvot trebalo da
i{~ezne sli~no kapqi rose, otpevao je ove re~i:
Ime je moje prqavo,
Telo moje u apsu umire.
AlÄ du{a moja o~i{}ena,
Vra}a se danas u Grad Bo`ji.
Ima li ovde pouke za qude?
Ima, draga bra}o i sestre! Ima itekako mnogo! Slu{aju}i

ovo, vi se se}ate Razbojnika na Golgoti, se}ate se bludnog sina i
ène gre{nice iz Jevan|eqa, pa se hrabro okrenimo sebi i za-
pitajmo: gde sam ja do sada bio? Gde se nalazim? Gde li }e{, du-
{o moja, biti sutra kada smrt do|e. Znajte, ona ista i jedinstve-
na sila Bo`ja koja je mnoge ranije pokretala na pokajawe i spa-
sewe, pokre}e i na{e srce, dejstvuje i danas isto onako kao onda
u Japanu, kao nekada u Jerusalimu. To je sila Hristova, kome mi
verujemo, kome se upodobqavao sv. prorok Ilija koga danas ovde
proslavqamo, celivamo wegovu svetu ikonu i palimo vo{tani-
cu. Upitaj se da li si otvorio svoje srce toj ìvotvornoj sili
ili nisi, sili koja preobraàva srce qudsko. Pokajani razboj-
nik iz Japana napisao je ovu svoju dramu i objavqena je na japan-
68 Besede
skom i engleskom jeziku, opet radi qudi. Ovo sve rekoh kao pou-
ku jevan|elsku doìvqenu od jednog ~oveka koji je prvo bio pao
vrlo duboko, a Bo`jom silom i wegovom verom uzdignut iznad
mnogih qudi.
Pomolimo se Bogu i sv. proroku Iliji da i u na{im du{a-
ma i u srcima svih ostalih qudi bude useqen mir Bo`ji i dobra
voqa, sada i uvek i u sve vekove. Amin.
14
TEMEQ PRAVOSLAVQA
P
rolaze godine i godine, smewuju se generacije, na teme-
qima starih smewuju se i rastu nove generacije. Svaka
epoha donosi ne{to svoje, ne{to novo, na iskustvu ota-
ca deca se u~e, usavr{avaju ve} postoje}e i stvaraju novo boqim
i korisnijim.
Me|utim, postoje stvari koje svojom vredno{}u i svojim
zna~ajem ne mogu da se mewaju, a jo{ mawe zamewuju, jer su same
po sebi najbitniji preduslov za stvarawe novog, boqeg i savr-
{enijeg, a u ciqu blagostawa i sre}e ~oveka i ~ove~anstva. Ta-
kve vrednosti su ve~ne i jednostavno ih nazivamo temeqima za
sve ono {to kroz wih i po wima dolazi.
Takav temeq, zaista neuporediv i nezamenqiv za srpski
narod, jeste Sveti Sava:
Temeq srpske dràve
Temeq {kole i kulture
Temeq prvih bolnica
Temeq arhitekture, najkra}e re~eno, temeq srpskog naro-
da.
No takav temeq, hristoliki, apostolski, pravoslavni koji
svima nama, bra}o i sestre, dade ~ast i mogu}nost da se nazovemo
Svetosavski narod. Zato i nije ~udno {to je Sveti Sava jo{ za
ìvota od svojih savremenika nazivan svetim ~ovekom, jer je
u~inio za Crkvu Hristovu i svoj narod upravo ono i onoliko ko-
liko mogu da u~ine samo sveti Bo`ji qudi. Srpski narod je iz
zahvalnosti za sve ovo odvajkada slavio Svetog Savu, a dan wego-
vog prestavqewa proslavqao kao slavu Srpske crkve i {kole,
kako se kaè u himni svetosavskoj. Toliko veli~awe, molitve
wemu upu}ivane i veliko uzdawe u pomo} wegovu, uvek su nekome
bile trn u oku. Da bi obeshrabio srpski narod, Sinan-pa{a spa-
14 Pozdrav na Svetog Savu u [ibeniku.

70 Besede
li wegovo telo na Vra~aru u Beogradu (gde mu danas blagodarno

Srpstvo podiè hram - najve}i na Balkanu), nadaju}i se da }e ta-
ko uni{titi kult Svetog Save. No postigao je upravo suprotno -
ja~e je raspalio buktiwu vere i svetosavqa. Me|utim, àlosno
je {to i danas, posle vi{e od ~etrdeset godina ìvota u slobo-
di, jo{ uvek postoje pojedinci u nekim krajevima i mestima ko-
jima kao da smetaju Sveti Sava i wegovo proslavqawe. Tako, u
{tampi moèmo pri~itati kako je neki u~enik maltretiran od
strane nastavnika zbog recitovawa, u~estvovawa u programu
svetosavske proslave. Hvala Bogu da su takvi primeri ipak sve
re|i, a samo su sramota onih koji tako ne{to primewuju.
A da je to samo wihova samovoqa i hir, citira}u ovde neke
delove ~lanka pod naslovom “Sveti Sava” i podnaslovom: Us-
kliknimo s qubavqu Svetitequ Savi, Srpske crkve i {kole
svetiteqskoj glavi, objavqenog u Vjesniku, organu Narodnog
fronta Hrvatske, ve} poodavne 1945. godine:
“Istorija svih na{ih naroda, a napose srpskog, prepuna je
krvavih borbi za slobodu i nezavisnost, bilo nacionalnu, soci-
jalnu, vjersku ili kulturnu. I ba{ u tim i takvim borbama nica-
li su veliki qudi kojima se ponosi svaki narod posebice...
U srpskom narodu je najpopularnija li~nost u Crkvi i u
tradiciji Sveti Sava... Sveti Sava organizira srpsku pravo-
slavnu samostalnu Crkvu... kojoj on daje ~isti nacionalni ka-
rakter, te postaje prvi srpski arhiepiskop. I ne samo to. Sveti
Sava je udario temeqe nezavisnosti i slobodi srpske dràve...
On podiè {kole, crkve i manastire koji su tada bili tako|er
àri{ta znawa i prosvete.
Uspomenu na dan smrti Svetog Save slave svi na{i narodi,
a naro~ito Srbi. Kult Svetoga Save i tradicionalne proslave
duboko su ukorewene u srcu na{ih naroda... dok bude “svijeta i
vijeka”, dok bude jednog Srbina, slavi}e se Sveti Sava...”
Se}aju}i se danas ovih svetlijih primera i zdravog rasu|i-
vawa, i mi }emo, draga bra}o i sestre, sa nekoliko prigodnih
recitacija ugraditi jedno zrnce u op{tu blagodarnost celog
srpskog svetosavskoga naroda i svih po{tovalaca dela i imena
Svetoga Save.
15
GRADITE TREZVEN DUH I JAKU VERU
Dragi moj narode srpski,
D
ozvolite mi da vas u ovom divnom bosansko-kraji{kom
gradu, Bosanskoj Krupi, pozdravim i poèlim uspeh u
svima va{im nastojawima na svakom dobrom delu u
ovom gradu, kao i sre}niju i mirniju budu}nost.
Sin sam ovoga kraja, pa iako ne ìvim ovde, nije mi svejed-
no ako ste vi zabrinuti zarad svojeg sre}nijeg i bagoslovenijeg
sutra. ôvek sam koji sam u vrlo velikoj radnoj aktivnosti. Bez
we se u inozemstvu ne moè niko odràti, niti i}i napred. î-
ni mi se, taj dar Bo`ji ovde nije shva}en kao neophodnost ìvo-
ta pojedinca i zajednice, odnosno dràve. U ovom posleratnom
vremenu mnogo se pomiwao radnik i rad, a koliko je sve to bilo
vrednovano, rezultati govore.
Mudrom svetu i smernoj pameti otvarao se i otvara narod
kao cvet suncu. U takvim prilikama narod i su{tinu svoga bi}a
pretvara u ìvotne smernice. Bez sumwe, narod lako prepoznaje
falsifikat po nadmenosti. Retko koji narod ima tako razvijeno
~ulo za razlikovawe vrednosti u oblasti dobra i zla kao srpski
narod. On je svojom logikom srca uvek odvajao i odvaja plevu od
kukoqa. To ~ini i danas na ovom veli~anstvenom skupu.
Razo~arewe koje je ovladalo u du{ama naroda u ovom vreme-
nu izazvalo je op{tu zebwu i dubqe je od obi~nog gubitka vere u
odre|ene socijalisti~ke ideale i socijalisti~ku demokratiju.
Stvar nije samo u pojedinim gre{kama ranijeg (socijali-
sti~kog) pogleda na svet. U ime slobode, jednakosti i bratstava
zacario se ~udovi{ni despotizam, stvorio op{ti razdor i pani-
~an strah sa ru{ewem ekonomskog ìvota. Zbog toga, slom “dru-
{tvenog ideala” ne samo {to vodi u anarhiju, ve} ne traì ni
politi~ku ravnodu{nost. Ako ja znam radi ~ega ìvim, na ~emu
15 Re~ u Bosanskoj Krupi prisutnim vernima u jo{ neizgra|enom hramu.

72 Besede
je utvr|eno moje bi}e i ~emu ono sluì; ako je moj ìvot zagre-
jan i oìvotvoren pravom verom koja mi donosi radost, sveìnu
i jasnost - onda }u ja umeti da izgradim svoj dom, svoju dràvu i
ume}u da odredim spoqa{we uslove i poredak, koji je neophodan
i najboqe odgovara unutarwem sadràju moga ìvota. Ovaj pore-
dak i ovi uslovi ìvota za mene }e se neposredno odre|ivati
vi{im ciqem. Zna}u za{to qubim i prihvatam jedno a odbacu-
jem drugo. Oni za mene ne}e biti idoli koji traè qudske `rtve
i koji }e u trenutku razo~arewa pasti, nego postati putevi pu-
nog smisla moga sluèwa Bogu i narodu.
Ovo govorim iz sopstvenog iskustva po svetu, gde sam vi{e
od dvadeset godina bio ne samo posmatra~, nego i aktivan u~e-
snik. Otuda, kada danas govorimo o boqoj budu}nosti, ne moè-
mo o woj govoriti a da se u potpunosti ne oslawamo na omladi-
nu. Naravno, ra~unawe na omladinu zavisi od wenog vaspitawa,
od wene umne i moralne ja~ine. Zavisi od toga kuda }e povesti
dru{tvo, da li putem dobra, sre}e i napretka, ili putem zla i
propasti. Po{to je svakom narodu potrebno da ga omladina doc-
nije vodi samo dobru, omladina se moè staviti na ~elo svoga
naroda ako sama bude moralno i intelektualno na besprekornoj
visini; ako je vaspitana u hri{}anskom duhu, tj. duhu pravi~no-
sti, samokriti~nosti, istinitosti, ~ove~nosti i plemenitosti.
Sem tog moralnog sadràja u sebi, omladina treba da bude dobro
upu}ena u intelektualni ìvot, da raspolaè znawem iz raznih
struka. Treba da radi na svome zdravstvenom i ekonomskom do-
bru i dobru celog dru{tva. Ne moè se neradom, podvalama, gu-
bqewem vremena, neu~ewem kora~ati napred li~no i voditi na-
rod.
Ja se sa ovih nekoliko re~enica obra}am naro~ito vama
mladima, jer u vama vidim zadatak da ~inite vi{e dobra me|u
qudima nego {to je ~iweno. Vidim u vama ose}aj da u tu|oj sre}i
i tu|em dobru vidite svoju sre}u i svoje dobro, {to se postiè
stvarala~kim radom i u~ewem na delotvornosti predaka. Vidim
u vama gvozdenu voqu i snagu sa kojima u sebi moète ugu{iti
svaku nisku sklonost. Verujem da znate da su sva prekomerna
~ulna uìvawa i telesne naslade vrlo {kodqive za qude i da
niski prohtevi uvek donose kako ponièwa i bedu, tako i duhov-
no rastrojstvo gde se ìvot tragi~no zavr{ava.
Ako niste, potrudite se da zavolite znawe, rad, red, isti-

nu, pravdu, bratoqubqe, ~estitost i dostojanstvo, pa }ete biti
sre}ni i ponosni {to ose}ate da ~inite ono {to je bogougodno,
staloèno, dobro, ~ove~no, pametno i plemenito. Narod koji
ima ovakvu mlade`, mora i}i putem moralnog, intelektualnog i
ekonomskog dobra i napretka. Dok ovo govorim mislim na {kol-
sku i van{kolsku omladinu, a ona je potrebna {koli, Crkvi, na-
uci, umetnosti, jednom re~i, kulturi, narodu, dràvi. Mora se
znati: ako se u ìvotu sve zida na istini, pravdi, po{tewu, ka-
rakteru i mudrosti, ne moè biti proma{aja bilo koje vrste,
kao {to ih je bilo do sada.
Ovo govorim zbog toga upravo vama mladima, a, razume se, i
svima ostalima, jer je javna tajna da dana{we ~ove~anstvo pre-
ìvquje vrlo te{ke i, rekao bih, sudbonosne dane. U ovom vre-
menu zavr{ava se jedno poglavqe istorije od nekih 45 godina
kod nas i zapo~iwe novo, koje svojim praskozorjem najavquje jo{
ve}a iznena|ewa. Na{ je narod u svojoj pro{losti preìvio
mnoge te{ke dane, mnogo nevoqa i neda}a.
Dva su ~inioca najvi{e doprinela da se na{ narod odrào
u najteìm ~asovima istorije. To su zdrav duh i jaka vera. Ova
dva ~inioca se stalno proìmaju i prvi je uvek potpora drugom.
Na{ narod je odràla vera u Boga, vera u postojawe vi{ih, du-
hovnih sposobnosti, vera u ~ovekovo vi{e nazna~ewe, vera u po-
bedu istine i pravde nad la`ju i nasiqem, pobeda dobra nad
zlom, duha nad materijom. Vera u sud Bo`ji i odgovornost ~ove-
kovu za sva dela wegova. Ta ista vera odrà}e srpski narod i u
ovim godinama brzih promena i nastojawa nekih qudi da razje-
dine srpski narod, da ga dovedu do me|usobnih razmirica, kao
{to su ga bili doveli u Drugom svetskom ratu.
Me|utim, ne dajte se zavesti. Ovaj mnogoqudni sastanak da-
nas i re~i qudi kojima na srcu leì jedinstvo na{eg naroda i
iskreno bratoqubivo ìvqewe sa svima ostalima narodima u
ovoj zemqi, svedo~anstvo je i potvrda na{eg zajedni~kog ìvqe-
wa i vere u boqu sutra{wicu, jedinstveniju zajednicu u ovoj ze-
mqi, razume se, uz punu tolerantnost sva~ijeg verovawa i uvere-
wa, uz puno po{tovawe svake nacionalnosti, bez primesa mr-
`we i nesigurnosti bilo koga i bilo gde. Tako poru~uju}i i ~i-
ne}i, mogu pomenuti re~i pesnika: “Gde ja stadoh ti produì,
{to ne mogoh ti oduì”.
74 Besede
NEKOLIKO MISLI O CRKVI
Vjerujem u Jednu Svetu,

Sabornu i Apostolsku Crkvu.
@
ive}i u ovom vidqivom svetu, mi hri{}ani u stvari
ìvimo nevidqivim svetom, onim svetom za koji se
bogoslovskim jezikom kaè da je Trijumfuju}a Cr-
kva. Iako smo u ovome svetu, mi nismo od ovoga sveta, poreklo
nam je odozgo. Gospod Hristos je zato i do{ao iz onoga u ovaj
svet da nam proputi put iz ovoga u onaj svet, omogu}i nam povra-
tak u na{u pravu, ve~nu otaxbinu na nebu. Radi toga je osnovao
Crkvu u ovom svetu, koja je svim bi}em od onoga sveta. U woj su
ovaj i onaj svet dvojedno bi}e, ìvo bogo~ove~ansko telo; izme-
{ani su nebo i zemqa, An|eli i qudi. I mi, nalaze}i se u woj
koja je sva sa neba, nalazimo se na nebu iako boravimo na zemqi.
@ive}i u woj, mi u stvari ìvimo onim svetom, a kroz ovaj svet
prolazimo kao kroz privremeni svet. Zato Spasiteq tvrdi za
sve sledbenike, za sve hri{}ane: “Oni nisu od sveta, kao ni Ja
{to nisam od sveta” (Jn. 17,16; sr. Jn. 15,19).
Mi ovda{wi qudi verujemo u glavu Crkve, Gospoda na{eg
Isusa Hrista, i u Wegovu svetu Crkvu, tj. verujemo u sve{teno
dru{tvo, koje je Gospod ustanovio od duhovnih pastira i u~ite-
qa i od sviju ostalih pravoslavnih hri{}ana. Ovo Bogom ure|e-
no dru{tvo, koje zovemo Crkvom, zovemo i Telom Hristovim,
Nevestom Wegovom. Ovom blagoslovenom dru{tvu prinadleì-
mo i mi, kao delovi Tela Hristovog, kao sinovi porodice, kao
gra|ani Carstva kome je Otac i Car Hristos Spasiteq. Zbog
toga je nu`no da znamo kolika je va`nost Hristove Crkve i na{
odnos prema woj.
Dràva se pojavila na zemqi onda kada se pojavio prvi ~o-
vek. Gospod je stvorio prvi par qudi da bi umnoìo i raspro-
stranio qudsko dru{tvo, koje }e ga slaviti svojim ìvotom, i
re~ju i delima, stalno pokazuju}i da je dostojan jedinstva sa

Wim, svojim Tvorcem. Pa, iako je ovo prva crkva, a padom prvih
qudi u raju je umnogome poru{ena, ipak je po neograni~enom mi-
losr|u Bo`jem, upravo u istom raju i obnovqena i utvr|ena na
veri u Iskupiteqa i Spasiteqa ~ove~anstva, te je od toga vre-
mena i o~uvana me|u istinitim poklonicima kroz sve vekove.
Koliko su velike opasnosti uznemiravale istinitu i spasono-
snu Crkvu?! Koliko li je bivalo neprijateqa i gonilaca Bo`je
Crkve?! Pa ipak, usred burnih talasa pokvarenog sveta, usred
groznih i zverskih mu~ewa ‡ Crkva, to sveto dru{tvo veruju}ih,
kao i Nojev kov~eg posred vode, spasava se desnicom Bo`jom i
bezopasno prispeva u nebesko pristani{te.
U po~etku, Bo`ja Crkva je bila ograni~ena samo na jevrej-
ski narod, pa i on, po{to se pokazao neveran i neblagodaran pre-
ma Bogu, gotovo samo {to nije propao, jer je ~esto dolazio pod tu-
|u vlast i upravu, na kraju je sam taj narod razorio svoj dom, svoju
Crkvu. “Dom wihov osta}e pust”, rekao je Spasiteq. No, i u vre-
me kada je Crkvi pretila najve}a opasnost, do|e Svemogu}i Spa-
siteq i Gospodar Crkve, pa ne samo {to je sa~uva od opasnosti,
nego je jo{ boqe osigura i utvrdi, i to na kakav ~udesan na~in?!
I pre ovoga postojala je spasonosna nauka vere, jer, kao {to kaè
Bo`ji apostol: “Bog je iz davnine mnogo puta i raznim na~inima
govorio ocima preko Proroka, u ovo posledwe vreme govorio
nam je preko Sina” (Jevr. 1,1). Pa radi ispuwewa svih proro{ta-
va sam jedinorodni Sin Bo`ji do{ao je da bude na{ u~iteq i po-
kaè nam svetu voqu Bo`ju. Da bi se istinita vera me|u qudima
utvrdila, svemo}ni je Bog jo{ od najstarijih vremena pokazivao
razna ~uda i znamewa, ali nikada nije u~inio toliko, koliko kad
je Sin Bo`ji do{ao na zemqu da osnuje i utvrdi Crkvu blagodati.
Pre Spasiteqevog dolaska verni su umilostivqavali Boga
`rtvama, koje su bile samo slika one `rtve koju je Gospod Spa-
siteq prineo na Golgoti za ìvot i spasewe celog sveta. U No-
vom zavetu Gospod nam je darovao istinitu `rtvu ‡ Svoje pre~i-
sto Telo i presvetu Krv radi opro{taja grehova i radi ìvota
ve~nog. ûdesan je bio upliv Bo`je blagodati i nad starim
Bo`jim ugodnicima, nad praocima i prorocima, divna je bila
wihova vera, prekrasne su bile i wihove vrline, no nesravweno
je uzvi{enije sve ovo kod svetih Apostola, bezbrojnih mu~enika
i drugih svetiteqa i Bo`jih ugodnika hri{}anske Crkve. Po-
76 Besede
sle silaska Svetog Duha na Apostole, posle ovoga velikog doga-

|aja koji nazivamo wenim ro|endanom, moèmo re}i: ona je ìva
riznica blagodati Bo`je, otvorena za sve narode i za vasceli
qudski rod. Veli sv. ap. Petar: “Sad su nam sve boànske sile
koje su potrebne za ìvot i pobo`nost darovane poznawem Ono-
ga (Spasiteqa) koji nas je pozvao (na spasewe) slavom i vrli-
nom” (2 Petr. 1,3). Sve boànstvene sile za ìvot i pobo`nost
u izobiqu su darovane svakoj dobroj du{i i svakom ~istom srcu.
Ovakva je, dakle, Crkva u koju mi verujemo, od koje smo dobi-
li nov ìvot i u kojoj nalazimo sva sredstva za ve~no spasewe.
Na{a sveta Crkva je na{a istinska duhovna majka, najverniji i
najpouzdaniji vo| za ve~ni ìvot. Ona je “Crkva Boga ìvoga,
stub i tvr|ava istine” (2 Tim. 3,15), blagajnica boànskih daro-
va, koje svima vernima razdaje. “Ona je najstarija, najuzvi{enija
od sviju hri{}anskih crkava. Ona se oslawa direktno na samog
Gospoda i Wegove Apostole”, veli sv. Jovan Kron{tatski.
Da bismo jo{ boqe znali na{e du`nosti prema na{oj sve-
toj Crkvi, potrebno je da se upoznamo sa wenim osobinama izre-
~enim u Simvolu vere, obrascu na{eg verovawa.
“Gde }u da na|em prave hri{}ane koji se u plamenoj revno-
sti bore za spasewe svoje du{e? One uzvi{ene, koji radi Gospo-
da podre|uju sve svoje nagone i strasti svome razumu i Bo`jem
zakonu? Koji se bore vatreno za du{e svojih bli`wih, za wiho-
vo prosve}ewe u svemu dobrom i istinitom?”, pita sv. Jovan
Kron{tatski.
Odgovor bi glasio jednostavno i jasno: u Jednoj, Svetoj, Sa-
bornoj i Apostolskoj Crkvi.
Po Simvolu vere, Crkva je jedna, jer ona od sviju veruju}ih
sa~iwava jedno telo koje oìvqava jedan Duh Sveti i koje se sje-
diwava jednom glavom, Gospodom Hristom, pa zato sv. ap. Pavle
kaè: “Jedno je telo, jedan je duh... jedan Gospod, jedna vera, jedno
kr{tewe, jedan je Bog i Otac sviju” (Ef. 1,4-6). Ovde nije re~ o
pomesnim crkvama, a ako bi i bilo, i u wima je ista nauka, svuda
isti zakoni Crkve, jedna crkvena slu`ba, svuda je jedan Gospod i
jedna blagodat, pa zato se svima narodima preporu~uje jedinstvo
Crkve kao {to i Bo`ji Apostol savetuje: “Molim vas, bra}o, da
se vladate dostojno zvawa na koje ste pozvani, sa svakom smi-
reno{}u i kroto{}u, sa dugotrpqewem, podnose}i jedan drugoga
u qubavi, staraju}i se da ~uvate jedinstvo duha u svezi mira”
(Ef. 4,1-3). Svi smo mi pozvani u jedno Carstvo Hristove blago-

dati, pa zato smo i du`ni da budemo u jedinstvu, da ispuwavamo
jedan jevan|elski zakon, da smo bra}a kao sinovi jedne matere
Crkve, kao gra|ani jednog nebeskog Carstva.
Savremena negativna literatura, materijalisti~ki i por-
nografski spisi i mnogo {ta drugo, kvare qude. Qudi su izgubi-
li ideju svetosti i ne teè za wom, pa tonu u bezbrojne poroke i
strasti. Svetost se sti~e jedino u Crkvi, a kako }e kada su qudi
daleko od wene ideologije i od we same? Crkvu je ne samo stvo-
rio, nego i osvetio Ve~ni Arhijerej svojom velikom i iskupiteq-
skom `rtvom, i ona se svagda osve}uje Wegovim boànskim Tajna-
ma. “Hristos zavole Crkvu i sebe predade za wu, da je osveti, o~i-
stiv{i je kr{tewem u vodi re~ju, da je stavi preda se, slavnu Cr-
kvu, koja nema mrqe ni bore, ili {to tome sli~no, nego da bude
sveta i neporo~na” (Ef. 5,25-27). Crkva je jo{ sveta i zato {to se
u woj savr{avaju svete Tajne i propoveda sveta nauka, ona se upra-
vqa po svetim zakonima, u woj ima svetih ~lanova i wu oìvqava
blagodat Bo`ja. Zbog toga i mi ìvimo kao ~lanovi svete Crkve,
treba da smo prijateqi svetosti i da se odlikujemo ìvotom ~i-
stim i svetim. Dakle, du`ni smo da izbegavamo svaki greh, pa ako
nekada i pogre{imo, istoga ~asa da se pokajemo i od greha o~i-
stimo. Treba da se neprestano bojimo neispravnog ìvota, ìvo-
ta bez popravke i kajawa, jer takav hri{}anin nije dostojan da se
zove ~lanom i sinom svete Hristove Crkve.
Ve} smo naglasili da je Crkva sveop{ta - saborna, vase-
qenska. Ovo zna~i da ona ne postoji samo u jednoj dràvi ili na-
rodu, ve} po celoj zemqi, gde se god nalaze pravoslavni hri{}a-
ni. Spasiteq je rekao svojim u~enicima: “Idite po svemu svetu
i propovedajte Jevan|eqe svakome stvorewu” (Mk. 16,15). Crkva
se sa svojom saborno{}u moè jo{ {ire posmatrati i jeste {i-
ra. Potpunija definicija Crkve nego {to je u obradi ove teme
bila bi u ovome: Crkva je Gospod Isus Hristos produèn kroz
vekove. Crkva je ~ovek produèn kroz vekove. Crkva je svaka
tvar produèna kroz vekove. Ova sabornost Bo`je tvorevine je
Crkva u kojoj se neprestano i na razne na~ine proslavqa ime
Boga kao tvorca ove saborne Crkve. Zato kada se molimo za bra-
}u koju poznajemo, koji su nam bliè, ~inimo li veliko delo?
Jo{ je ve}e ono kada se molimo o vsjeh i za vsja. Zato se u veli-
koj ili mirnoj jekteniji molimo: “Za mir svega sveta, za nepoko-
78 Besede
lebivost svetih Bo`jih crkava, za sjediwewe svih,... za one koji

sa verom i pobo`no{}u ulaze u svete hramove,... za ~asno prezvi-
terstvo, u Hristu |akonstvo, za klir i verni narod,... za svaki
grad i zemqu i za one koji verom ìve u wima, za one koji plove,
putuju, za bolesnike, pa}enike, su`we i izgnanike.” Ona je sa-
borna i zbog toga {to wome upravqaju sveti Sabori i {to se u
woj saborno molimo.
Na{a sveta Crkva je i apostolska, jer je od svih svetih
Apostola rasprostrawena i utvr|ena po celom svetu. Oni su bi-
li i ostali samo poslanica koji donose tu|u, a ne svoju vest,
blagu re~, ve~no Jevan|eqe Hristovo. Ova stalna i neprekidna
boànska i bogo~ove~anska blagovest po~ela je od svetih Bla-
govesti da se nikada, nikada ne zavr{i. Tu je sve toliko boàn-
stveno i savr{eno da sveti apostoli ni{ta svoje nisu unosili.
Wihov vid je sav obuzet vizijom Gospoda Hrista i sluh ‡ sluhom
samo Wega, i srce ‡ ose}awem samo Wega, i saznawe ‡ saznawem
samo Wega. Zato je apostolstvo sveti i nad~ove~anski podvig. A
ko je sposoban za to? Niko od qudi po svojim sposobnostima, ve}
samo onaj koga pozove i osposobi sam Bog: “Pozvani voqom
Bo`jom” (1 Kor. 1,1). U Crkvi Bog poziva i daje boànske sile
~oveku za sveti apostolski priziv. Po svojstvu Crkve znamo ko-
ja je Crkva prava Hristova Crkva, a koja ne. Samo ona Crkva ko-
ja ~uva svetu nauku i sve{tena apostolska predawa; koja ni u ~e-
mu nije izmenila apostolske ustanove ni Simvol vere koji nam
je ostao od Apostola i Vaseqenskih sabora ‡ samo je ta Crkva
prava Hristova Crkva, a takva je i na{a Srpska crkva.
Od Blagovesti, pa do vi|ewa sv. ap. Pavla pred Damaskom i
daqe sve do na{ih dana, mnogo je najre~itijih dokaza da je Go-
spod Hristos Bog i Gospod, a Crkva Wegova ‡ Crkva Bo`ja, jer
je sve od Wega kako u svoj svojoj vaseqenskoj celosti, tako i u
svojim pomesnostima. Gospod Hristos je kroz Crkvu produìo
da boravi ovde na zemqi.
Crkva je ovde radi ~ega? Radi osve}ewa qudi. Osve}uje ih
o~i{}uju}i ih od svakog greha i zla i ispuwuju}i ih svetim bo-
ànskim silama. Ona je o~istili{te i osvetili{te qudskog
bi}a. îm je postao wen ~lan, ~ovek je po{ao putem sebeo~i-
{}ewa i sebeosve}ewa. Otuda je na{a danono}na du`nost da duh
svoj, svu du{u svoju i sve telo svoje neprestano osve}ujemo sve-
tim jevan|elskim podvizima. To je poziv svih hri{}ana skupa i
svakog hri{}anina posebno, ma gde bili i ma u koje doba ìve-

li. Uvek biti heruvimski budan i svestan svoje osnovne du`no-
sti: Pozvan si da postane{ svet, i bude{ osve}en kroz Jednu
Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu.
80 Besede
16
IDEAL CRKVE
Vrlina je takva: kada je pobe|uju, ona postaje

mo}nija, i kada protiv we spletkare, ona po-
staje nepokolebivija.
(Sv. Jovan Zlatoust)
N
iko pod suncem nije veliki, osim ~oveka koji veruje u
krajwu pobedu dobra. I niko ozbiqnije ne veruje u Bo-
ga pod ovim suncem, osim ~oveka koji veruje u krajwu
pobedu dobra. Te dve vere se podudaraju, kao {to se sun~eva sve-
tlost podudara sa suncem. Kao {to se ne moè priznavati sun~e-
va svetlost, a odricati sunce, tako se ne moè priznavati kraj-
wa pobeda dobra, a odricati Bog. Verovati u Boga zna~i verova-
ti u krajwu pobedu dobra. U trenutku kada potamni na{a vera u
Boga, potamnila je i krajwu pobedu dobra. Jer, ako Bog postoji,
to wemu pripada pobeda i nikome drugome. U ovom svetu se bori
dobro i zlo. To je rati{te koje ne prestaje ni u ~oveku ni van
wega. Ova na{a slu`ba ovde, darovi i molitve jesu vera u kraj-
wu pobedu dobra.
U ovom svetu dve su ludosti vrlo prisutne i izrazite. Jed-
na je vera u Boga bez vere u krajwu pobedu dobra, a druga je: vera
u krajwu pobedu dobra bez vere u Boga. Pitate me kako to? Evo
kako: Vera u Boga nikako nije ogaw koji se gasi u mraku, niti je
vera u krajwu pobedu dobra mrak koji se sam od sebe razgoreva u
ogaw.
U svetu se stalno prepiru dve grupe qudi. Jedni su pobo-
`ni koji ne veruju u pobedu dobra, a drugi su bezbo`ni koji ve-
ruju u pobedu dobra. Obema je grupama zajedni~ko ime zabluda.
Prvi su stablo bez krune, a drugi su kruna drveta u vazduhu.
Ima li me|u qudima takvih ~ija bi du{a bila toliko {i-
roka i dovoqno jaka za normalnu, potpunu veru? Ima li nekoga
16 Propoved na praznik Svete Nedeqe

~iji duh ne bi predstavqao razbijeno ogledalo, u ~ijim se par~i-

}ima moè ogledati harmonija sveta i ìvota? Ima li koga ~iju
li~nost istovremeno osvetqava vera u Boga i zagreva vera u
krajwu pobedu dobra? Ako ima samo jedan takav, onda na{e vre-
me nije bez Mesije, a ako ih ima vi{e, onda na{e vreme nije bez
proroka i apostola, bez heroja i mudraca.
Vi pitate, ko je Mesija? To je ~ovek koji vidi Boga u svome
ìvotu i u ìvotu svega oko sebe, i vidi krajwu pobedu dobra u
svetu.
Ko je prorok, opet pitate? To je ~ovek koji se ose}a nadah-
nut Bogom i nadahnut verom u krajwu pobedu dobra.
Ko je apostol, opet produùjete sa pitawem? To je ~ovek
koji propoveda Boga i krajwu pobedu dobra.
Vi biste hteli znati, ko je heroj? To je ~ovek koji je uveren
da }e dobro na kraju krajeva nadvladati zlo i koji se za ìvota
neustra{ivo isti~e kao braniteq i zato~nik dobra.
I na kraju, jo{ vas interesuje, ko je mudrac? To je ~ovek ~i-
je sve misli vode Bogu i ~ije srce gori verom u pobedu dobra.
Svako vreme u istoriji ~ove~anstva nosi svoje obele`je,
kao {to svaka planeta u vasioni ima svoju boju. Sva su vremena
tesno utkana jedno u drugo, kao raznobojna potka u jedno isto
tkivo. Najpre se vremenu davala va`nost u kultu tela i fi-
zi~koj snazi, a zatim kroz filosofsku povu~enost i asketizam.
U tre}em obele`ju vremena data je prevaga negovawu nauke i
umetnosti, a u na{em vremenu daje se prevaga tehnici. Wena
vladavina danas gotovo prelazi u apsolutizam, dok se sve ostale
oblasti qudskog duha moraju zadovoqiti skromnijim rangom i
mestom. Izgleda da se i Crkva Hristova mora zadovoqiti
skromnijim rangom pred savremenom tehnikom. Da, prava Crkva
Hristova je uvek zadovoqna rangom koji joj qudi daju, ali nije
zadovoqna qudima.
Vi ~ujete ove misli o Crkvi i pitate: [ta je ideal Crkve?
Ideal Crkve je poboàn ~ovek sa verom u krajwu pobedu
dobra. Dokle god takvog ~oveka ne vidi u svojoj sredini, Crkva
ne}e mirovati svojim pozivawem k woj. Ideal Crkve nije ne{to
nemogu}e i ne{to neostvarivo. On je do sada kao ostvaren zapa-
èn mnogo puta u istoriji ~ove~anstva. Ostvarila ga je i dana-
{wa svetiteqka, sveta velikomu~enica Ne|eqa.
82 Besede
Ima mnogo qudi na zemqi koji ìve daleko od ideala Hri-

stove Crkve. Crkva predlaè svima duhovima na zemqi bogat-
stvo vere u krajwu pobedu dobra. Ona to predlaè kao bogatstvo
koje mogu imati svi qudi i koje mora nadìveti i naslediti sva
ostala bogatstva. Ne oglu{imo se o ovaj spasonosni predlog Cr-
kve! Ona ga ne ~ini radi sebe, nego radi nas. Ona moè bez nas,
ali mi ne moèmo bez we.
Da bi vam bile jasne ove wene poruke, setite se qudi zdra-
vih i lepih koji ne veruju u pobedu dobra nad zlom. Setite se
filosofa i sve{tenika koji neumorno pri~aju kako je pravda
boqa od nepravde, ali i kako je nepravda ja~a od pravde. Setite
se milijardera kako im pod tim milijardama du{a ìvotari kao
pritisnuta zmija pod gvozdenom polugom i koji se od sveg srca
jadaju kako ovaj svet brzo prolazi. Setite se umetnika koji jedi-
no vide lepotu u svojim tvorevinama, u slici ili stilu, u sim-
foniji ili poemi. Za takvog umetnika ceo svet je samo rugoba, a
od wega je uzeo samo kristalizovani deli} i stavio u svoje delo.
Setite se nau~nika koji klasifikuje ili ispi{e nekoliko he-
mijskih formula, pa sa prekorom gleda na Crkvu koja propoveda
neki vi{i razum od wegovog. Setite se uop{te svih onih qudi,
starih i mladih, koji se svakog dana àle na triumf nepravde,
nemorala, rugobe i nerazuma u svetu. Setite se onih qudi koji
svoju veru u krajwu pobedu dobra zasnivaju na sitnim razlozima,
naj~e{}e na dnevnim neprijatnostima. Tih ima svugde, pa vi i
oni ~ujte jednu staru pri~u, koju Crkva mnogo puta predo~ava i
koja je dobar odgovor na sve sumwi~ave malodu{nosti, na wiho-
vu malovernost i zlovoqnost.
Jedno se dete rodilo u pe}ini na slami i be{e prinu|eno,
jo{ u naru~ju majke, da ostavi svoj zavi~aj, tako mio svakom deti-
wem srcu, i da beì u tu|u zemqu radi spasewa golog ìvota od
smu{ene }udi despota wegovog zavi~aja. A, druga deca su ro|ena
u svetlim sobama, u perju i svili, pod brigom lekara u porodi-
li{tima. Ne ose}aju gor~inu hleba u tu|em zavi~aju, jer od svo-
ga vladaoca oseti{e ni{ta drugo do o~insku brigu, milo{tu,
ne`nost i pa`wu, pa se opet àle na nadmo} zla u svetu i veruju
da je zlo ja~e od dobra. Me|utim, ono vitlejemsko dete se nije
àlilo.
To dete ro|eno u pe}ini poraslo je u de~aka koji je godina-
ma morao raditi zamoran posao u stolarskoj radionici. Kada je
odrastao i postao punoletan, po~eo je propovedati jednu novu

nauku, voleo je qude, voleo je svet, voleo je ìvot, utvr|uju}i
qude u veri i u krajwu pobedu dobra. Imao je na tom te{kom pu-
tu mnogo neprilika i nije se àlio. Drugi de~aci, pak, ne rade
gotovo ni{ta zamorno do svog zrelog doba, a onda ih umnogome
tehnika zamewuje, pa se ipak àle na mnoìnu i teìnu zla u
svetu. @ale se kako su izvesni sva svoja bogatstva zasnovali na
zlu i nepravi~nom sticawu.
Toga ~oveka koji je u~io qude da krajwa pobeda pripada do-
bru a ne zlu, jednom je ku{ao demon zla. U jednom trenutku poka-
zao mu je sva carstva ovoga sveta i rekao mu: “Ja sam umoran od
upravqawa ovim svetom, ti si pod ovim nebom za to najsposobni-
ji; ako se pokloni{ preda mnom sve }e to biti tvoje” (sr. Lk.
4,7). I daqe, toga ~oveka koji se nije hteo pokloniti ni po cenu
da vlada nad svima carstvima zemaqskim, qudi su ismejali zbog
wegove vere u krajwu pobedu dobra. Nisu ga tada ismejali niì
staleì, nego oni najvi{i, oni prvi, za koje je vladika Wego{
rekao: “Velika{i, proklete im du{e”.
I najzad, taj ~ovek koji je ro|en u slami, beào iz svog zavi-
~aja, ku{an od |avola, popquvan i ismejan od qudi, bio je osu|en
zbog svoje vere, {iban, uvr{}en me|u razbojnike i osu|en na smrt
raspe}em. Sve je otrpeo ostav{i ~vrst u svojoj veri da }e na kraju
dobro pobediti. Nikada triumf zla u ovom svetu nije bio tako
veliki kao kada je On bio raspet. Kada je izdahnuo na krstu, We-
govi prijateqi sa wegovom majkom stajali su ispod krsta pogru-
èni, utvr|uju}i svoju veru u krajwu pobedu dobra nad zlom u sve-
tu. I, vrlo brzo se pokazalo da je nad Wim triumf zla bio krat-
kotrajan, jer je vaskrsao iz mrtvih, a sve wegove pristalice reko-
{e: “Gde ti je, smrti, àlac, gde ti je, pakle, pobeda?” (1 Kor.
15,55)
Svi Wegovi prijateqi i sledbenici, najpre tu`ni a zatim
radosni, poneseni Wegovim vaskrsewem, javqawima po vaskrse-
wu, zajedni~arstvom i vaznesewem na nebo, po|o{e po celom
svetu propovedaju}i Wega raspeta i vaskrsla, uvereni u krajwu
pobedu dobra nad zlom. To ih je vodilo, krepilo, do prolivawa
krvi dovodilo, kao stalne sledbenike Wegove.
Ovo je jednostavna pri~a, sa velikom poukom koja se lako
pamti. Ta prosta starinska, ali istinita pri~a u stawu je i u
na{em vremenu i veku tehnike ponovo oplemeniti mnoga uvela i
84 Besede
zabrinuta srca. U stawu je povratiti veru mnogim razo~aranim

du{ama i deci na{oj koja jo{ nisu okusila ìvotne terete.
Ovih dana u jednom na{em dnevnom listu pojavila se fotogra-
fija dece, osnovaca iz Sidneja - Australija, ozbiqnih lica i
pogleda. Tekst ispod slike glasi: “Prema jednoj studiji ‡ izra-
|enoj na osnovu anketa me|u pola miliona u~enika sidnejskih
osnovnih i sredwih {kola ‡ polovina anketiranih ima izrazi-
to pesimisti~ki pristup budu}nosti, a ~ak osamdeset procenata
veruje da je novi svetski rat neizbeàn”. Ova zabrinuta lica i
o~i moè osveìti i prosvetliti samo Onaj koji je rekao: “Pu-
stite decu meni, jer je takvih Carstvo nebesko” (Mt. 19,14).
Ovako se vladavina tehnike odraàva na decu i odrasle.
Pogotovo na decu koja nisu doìvela nijednu ratnu katastrfu.
Oh, ta tehnika! Ona je te{ka i hladna; ona udaqava ~oveka od
wega samoga; ona prenosi teì{te u svetu sa ~oveka na ma{inu,
sa ìvota na mrtvo. Ona je jedan gigantski pancir iza koga se
~ovek jedva vidi. Dakle, delo je zasenilo stvaraoca, stvar je za-
senila ìvot. Otud o~ajawe, opu{tawe ruku niza se i ispovest:
zlo pobe|uje dobro u ovom svetu...
U takvom o~ajawu Crkva Hristova se drì suprotnog gle-
di{ta. Usred strahovite huke novog tehni~kog stole}a, pla~a i
jecawa pobe|enih zlom, velikovaro{kog bezbo{tva, sujeverja,
zlo~ina i histerije sladostra{}a, Crkva Hristova, kao {to je
uvek govorila i kao {to }e govoriti, i u na{e vreme govori: ne
bojte se, krajwa pobeda pripada dobru. Crkva je spomenik i do-
kaz te pobede! Ona je zbir dokaza o pobedi dobra nad zlom, koji
sluè kao ohrabrewe novim pokolewima. Vara se ko misli da
Crkva po~iva na goloj teoriji koja se dade dokazivati i pobija-
ti. Ne, Crkva po~iva na nepobitnim ~iwenicama. Vara se onaj
koji misli da Crkva slabi i sve je siroma{nija. Iako je materi-
jalno siroma{nija, ona je bogatija i ja~a mnoìnom novih ~iwe-
nica, novih dokaza. Crkva Hristova raste najboqe kada joj je te-
{ko. Svi qudi koji veruju u krajwu pobedu dobra, jesu ìve ste-
ne od kojih je sagra|ena Crkva Hristova, a wena deca, kao ìvi
hode}i krstovi, sami sobom govore o krajwoj pobedi dobra.
U ovo na{e tehni~ko vreme qudi teè veruju u pobedu do-
bra zato {to vi{e vremena posve}uju razvi}u tehni~kih sposob-
nosti nego karaktera. I u ranijim vremenima qudi su se u mla-
dosti morali obrazovati za neki naro~iti posao, ali im je pre-
te`nije bilo obrazovawe srca, karaktera, dok u na{e vreme ima

boqih ve{taka i majstora svakoga posla, a mawe karakternih
qudi. Otuda je pesimizam na{eg vremena tako snaàn da dovodi
do razo~arewa, o~ajawa i samoubistva. Otuda je u jednoj na{oj
parohiji bilo 39 samoubistava u toku jedne godine. Da, nekada se
~ovek uzimao za merilo stvari, a sada se stvari uzimaju za meri-
lo ~oveka. Nekada se ~ovek cenio po onome {ta moè, a danas se
ceni {ta ume, i takvome se obi~no opra{taju sve slabosti ka-
raktera.
I jo{ ne{to da se razumemo: Crkva nije protiv savremene
tehnike; ona joj se vrlo raduje. Crkva samo traì rang vredno-
sti i to: prvo dolazi Bog, pa ~ovek, pa tehnika. Na{e vreme je
izvrnulo taj poredak: prvo dolazi tehnika, pa ~ovek, pa Bog.
I na kraju da ponekoga upitam jo{ ne{to.
Ti majko, ponesena pa ispu{tena, kaè{ da ne veruje{ u
krajwu pobedu dobra? Veli{, tvoja du{a sumwa? Zapamti, sum-
wa nikada ne ra|a. Ti se ne bi mogla nazvati majkom da si sum-
wala i da nisi verovala u dobro.
Ti trudbeni~e, isto to kaè{? Tvoj je rad tako teàk da
ako neguje{ u sebi sumwu, bi}e ti jo{ teè. Klonu}e ti kolena,
i olabaviti mi{i}i i misao potamneti. Pogledaj Crkvu. Ona ti
ma{e belom maramom i dovikuje: samo napred, bez straha i sum-
we. Ja sam sazidana na slavi hiqada trudbenika, ~iji je teret
bio teì od tvoga; wihova pobeda poti~e od wihove vere u pobe-
du.
Ti star~e, veli{ isto da ne veruje{ u krajwu pobedu dobra.
Tvoje neverovawe je tvoj grob i ne o~ekuj teì i tamniji grob.
Star~e, ne boj se. Ti si starac samo u o~ima sveta, a du{om mla-
denac u o~ima Crkve.
I vi mladi, kaète da ne verujete u pobedu dobra? Mladost
nije ni{ta drugo do ovaplo}ewe vere u pobedu dobra. Ne poni-
àvajte se sami pred sobom. Stanite du{ama na kapiju ve~nosti
i pogledajte. Tamo }ete videti svoje vr{wake i vr{wakiwe, pa
i mla|e od vas oven~ane oreolom svetiteqstva. Me|u wima je i
dana{wa svetiteqka sveta velikomu~enica Ne|eqa, kojoj su nu-
|ena dobra ovoga sveta, {to je sve odbacila jer je verovala u po-
bedu dobra i mu~eni~ki okon~ala svoj ìvot. Ne bojte se, samo
verujte i izbi}e prava mladost na povr{inu, bez obzira {to se
susre}ete sa siroma{tvom, bolestima, teretom i intrigama...
86 Besede
O VERI
Vera je osnov svega ~emu se nadamo, potvrda

stvari nevidqivih.
(Jevr. 11,1)
K
ada se neka plemenita biqka probija kroz korov i bo-
ri da iza|e na svetlost, weni napori nisu mali. Ona se
bori za ìvot, za opstanak. Tako se u nama svaki ple-
meniti pokret srca bori protiv strasti. Me|utim, {ta bi bila
vera drugo do plemenita misao koja izaziva plemenite pokrete
srca?
Ne moè biti i nema plemenitije misli od misli o Bogu,
niti plemenitijeg ose}awa od onoga o Bogu. Svi ne`ni impulsi
na{e du{e predstavqaju ne`no i blagorodno cve}e koje se bori
za svetlost, da je iznad tame, za prevlast nad grubim impulsima.
Kada u tome uspe, na{a du{a predstavqa nebo, harmoniju, a kada
ne uspe, ona predstavqa pakao i disharmoniju. Kada bi ~ovek do-
bro sagledao du{u, video bi isti onaj sudar dobra i zla kakav
posvednevno vidi i susre}e me|u qudima.
Kada vera uspe da se uzdigne iznad svega onoga {to je sputa-
va i gu{i, kao korov ne`ni cvet, onda ona postaje vo| i uteha
na{em celom ìvotu. Tada kada pogledamo u nebo, verom vidimo
po nebu ogwem ispisano ime Bog. Kada pogledamo u prirodu koja
nas okruùje, vidimo u woj ispisano to Ime. Isto tako, kada ve-
ruju}i pogledamo u dubine svoje du{e, i u woj nalazimo ispisano
ovo veli~anstveno Ime.
Ali, ja bih danas upitao: {ta je to {to pomra~uje to Ime
pred na{im o~ima? [ta ga ~esto ~ini ne~itkim i nerazgovet-
nim? Kakav to sun|er bri{e to Ime, koje je svugde i na svakom
mestu upadqivo ispisano?
Ima vi{e uzroka zbog kojih vera malaksava i zamire. Po-
menu}u samo neke. Jedan od uzroka je naviknutost na ovaj svet i
ìvot u wemu. Dokle god nam se svet ~ini novim i neobi~nim,
dotle je na{a vera u Boga sna`na. Onoga dana kada nam se svet
u~ini sasvim star i sasvim obi~an, vera se u nama gasi. Gde se
useli dosada ovog sveta, odatle se vera u Boga iseqava.
Nije ni{ta mawi uzrok slabom verovawu ili gotovo bez-
verju - pretrpanost duha mnogim sitnim znawima, gde odsustvuje
saznawe nad saznawima. Saznawe nad saznawima jeste poznawe
Boga. Sva ostala sitnija saznawa jesu saznawa o delima Bo`jim,
o domu prirodnom i wegovom name{taju. Koli~ina znawa u na-
{em vremenu ve}a je nego u ma koje drugo vreme {to je bilo. Juri
se za saznawem svakog dana, a na kvalitet znawa se slabo gleda.
Od glave se prave ogromna slagali{ta ~iwenica iz tehnike, so-
ciologije, hemije, fizike, astronomije, ve{tine igrawa, kuva-
wa, svirawa i udvarawa. Mnoge glave su ~itave hemijske labara-
torije, zoolo{ki vrtovi, muzi~ki repertoari, prave male enci-
klopedije. Ali zato, opet, u mnogim mozgovima nema mesta za
Boga, za velika saznawa nad saznawima. To je saznawe bez istin-
ske vere. To je mrtva~ka {kriwa u nama. I {to god je na{e zna-
we ve}e, a bez vere je, utoliko je ve}i mrtvac u nama, odeven,
oki}en, prostran. A mi “verom saznajemo da je svet re~ju Bo`jom
sazdan, tako da je vidqivo postalo iz nevidqivoga” (Jevr. 11,3),
veli ap. Pavle, tj. verom znamo a ne gledawem.
Isto tako, qudska dela su uzrok zbog ~ega strada i propada
vera. Dela na{a skra}uju nam pogled u daqinu, {irinu, visinu i
dubinu. Isuvi{e se na wima zaustavqamo. Gledamo na{u nauku,
delo pameti na{e i na{e zadovoqene o~i su nesposobne da vide
svetliji i {iri horizont. Od visokih domova na{ih, bele teh-
nike, kola, poloàja i zvawa, materijalnih primawa i u~enosti
ne vidimo nebo. U nepravdi svojoj ~esto cenimo vi{e delo nego
Delaoca. Posmatraju}i sa divqewem neku veliku sredwevekovnu
crkvu, vi{e se divimo gra|evinskom materijalu, nego veri qudi
koji su je podigli. Kao da je crkva dostojna ve}eg divqewa, nego
weni graditeqi i Onaj u ~iju je slavu izgra|ena. Sa divqewem
posmatramo prirodu oko nas i ne se}amo se wenog i na{eg Tvor-
ca. Ili, posmatramo ~oveka u wegovoj ulozi ovde, i vi{e se di-
vimo wemu nego Onome koji ga je poslao ovamo sa tom ulogom.
Vera je uvek stroga opomena Tvorca koja stoji iza stvore-
noga, iza dela. Vera uvek rezervi{e apsolutnu vrednost za ne-
{to skupqe od svega onoga {to o~ima vidimo i rukama doti~e-
mo. Otuda vera i stoji u borbi sa svima silama ovoga sveta, koje
88 Besede
èle relativnom dati vrednost apsolutnog. Najve}a i najstra-

{nija ìvotna tragedija ra|a se onde gde pobe|ena vera umire.
Od mnogih uzroka da pomenemo jo{ i socijalnu nepravdu
kao uzrok zbog koga vera u qudima trpi poraze. Jedan ~ovek po-
gleda u svod nebeski ukra{en plamenim svetiqkama, i vera we-
gova svetli i greje kao plamen. Kada taj isti ~ovek pogleda u
prirodu i od we traì sve, wegova vera postaje uska, mr{ava,
sparu{ena i crna kao pokisli otkos. Socijalna nepravda ti{ti
sve qude, baca u mu~ne misli, podgriza optimizam i muti pogled
na nebo. Vizija socijalne nepravde moè da ima dejstvo pustiw-
skog vetra koji pred sobom sve osu{i. Pred takvim pustiwskim
vetrom sparu{i se i su{i na{a vera.
Socijalne nepravde su i danas prisutne u svetu, pa mnogi
postavqaju pitawe: Za{to onaj koji radi umire od gladi? Za{to
ìvot mnogih da bude protegnuti ponedeqak, a ìvot jednog ma-
log broja qudi - stalni praznik? Za{to da strada pravednik?
Za{to da dobrotvor doìvi neblagodarnost? Za{to da skroman
~ovek ve~ito ìvi u senci hvalisavca? Za{to da razvrat ima
tako {iroke i bogate odaje, a vrlina se gr~i u tesnim }elijama?
Za{to da heroj bude potisnut i guran laktovima kukavica u po-
zadinu kada mu je mesto napred? I tako, na planu socijalne ne-
pravde postavqaju se mnoga pitawa! Pod teretom tih pitawa du-
{evna hrabrost mnogih klone, a gde hrabrosti nema, nema ni ve-
re.
Poga|am va{e misli i znam {ta }ete da me pitate? Ho}ete
da me pitate: ima li kakvog izlaza iz svih kriza vere i kako ih
otkloniti?
Ima, draga bra}o i sestre. Samo pre nego vam dadem odgo-
vor, ho}u da postavim nekoliko pitawa. Va{a du{a je, velite,
{iroka? [iroka je i sve se vi{e {iri. Ona ~ezne za zelanom
dubravom koju jo{ ne moète dosegnuti. Nemojte biti {iroki
kao zelena dubrava ili duboki kao pustiwski bunar, ve} {iroki
i duboki kao nebo. Udubqujte se u svoje korito {to revnosnije,
jer ako se kao pli}ak razlijete, presu{i}ete i ostati bez ì-
votne struje. Ili, {ta vredi odenuti hladno telo koje du{a ne
greje? Ili, {ta vredi imati utopqeno telo ako u wemu stanuje
zamrznuta du{a? Plugom vere treba razoravati wivu svoje du-
{e, zemqu zagrevati i po sto puta sejati dobro seme. Bez toga
ste vi potro{a~i i plitko-ora~i, kao mnogi pre vas i oko vas.
Va{a vera mora imati tri znaka po kojima }e se poznati i

izle~iti mnoge slabosti qudskog bi}a. To su svetost, sabor-
nost - zajedni~arstvo i apostolstvo.
Podignite o~i va{e nebu i prebrojte ona mnogobrojna kan-
dila {to vise iznad va{ih glava i svetle pred licem Bo`jim.
Jedna sve{tena jeza podi}i }e vas, jer }ete saznati ono {to se u
svakodnevnoj galami i vrevi te{ko saznaje. Sazna}ete da celo
nebo stoji u oreolu svetosti. I opet podignite o~i svoje nebu
kada se du{a va{a oseti sama sebi tu|a, ili kada joj se najdaqa
sunca u~ine bliska, potom spustite o~i zemqi i pogledajte sve
ono {to je na zemqi i re}i }ete: sveta je zemqa i sve {to je na
woj! Me|u tim mnogobrojnim stvarima na zemqi na}i }ete i ~o-
veka i re}i: sveti je i ~ovek, jer je on najve}i sve{tenik Bo`ji
na zemqi. Sveto je i sve ono {to je vezano za wega: i ro|ewe, i
kr{tewe, i ven~awe, i dana{wi dolazak ovde u ovaj sveti hram i
pred ikonu svete velikomu~enice Ne|eqe. Sveto je i umirawe, i
molitva, i vaspitawe i briga za druge, jednom re~ju, sve je sveto,
jer je od svesvetoga Boga. To saznawe sveop{te svetosti zapali-
}e u vama sveop{tu veru, i qubav i svaku vrlinu. U viziji sveop-
{te svetosti sazna}ete svoju sveop{tu veru, koja je ìva i
kroz qubav dela. Tako }ete imati viziju Najvi{ega i Najsveti-
jega Boga u koga verujemo i kome se klawamo.
Svetost je prvi znak po kome }e se poznati va{a vera, a
drugi je sabornost-zajedni~arstvo.
Vi ste svedoci da se u na{e vreme vera u Boga sitni u razna
veroispovedawa, u sekte. Dokle }e sektanti razarati duhovnu
gra|evinu Bo`ju na zemqi i tako poniàvati rod qudski, pita-
te? To }e biti sve dotle dok vi ne po~nete propovedati svoju
pravu veru. Dokle }e ~ovek od ~oveka beàti u ime Bo`je, pqu-
vati na svetiwu brata svoga? Stavite sebe u slu`bu sabornosti
i izbrisa}ete granice me|u qudima, me|u narodima i rasama,
me|u verama i filosofijama. Sva~ija vera na}i }e jedan ton na
va{oj harfi i u sva~iju veru }ete uneti po jedan dubok i zna~a-
jan ton. Va{a vera, pobo`nost, slu`ba, molitva, qubav, ìvot
po Bogu i u Boga, treba da bude palata pod koju se moè skloni-
ti bogat i siromah, nau~nik i skudouman.
Va{a vera mora biti {iroka kako bi sva zemaqska pleme-
na mogla ste}i u woj svoje duhovno dobro, biti duboka da bi mo-
gla napojiti najèdnije du{e, a da nikada ne presu{i.
90 Besede
Saberite od nau~nika ono {to je najsitnije u nauci, i pod

svoj krov sabra}ete sve umetnike. Saberite svu pravdu u pogledu
podele bogatstva me|u qudima, i sabrali ste sve gladne i èdne
u svoj dom i re{ili socijalne probleme. Saberite one koji se u
malome razlikuju, a u velikom slaù, i vi ste ujedinili Crkvu.
Saberite sve one koji su se slabo poznavali i zbog r|avog po-
znanstva omrzli, i nau~ite ih boqem poznanstvu i boqoj quba-
vi, i stvorili ste harmoniju me|u qudima.
Va{ je poziv da sabirate, a ne da rasipate. Svetost je, opet
velim, prvi znak na{e vere, a zajedni~arstvo - sabornost drugi,
a apostolstvo tre}i.
Apostolstvo je ube|ewe i po`rtvovawe. Apostolstvo je
do{lo sa Istoka; Evropa nije znala za wega. I danas svako apo-
stolstvo traì svetlost i toplotu na Istoku. Ja opet poga|am
va{e misli. Vi biste me pitali: Ako je apostolstvo ube|ewe i
po`rtvovawe, od ~ega onda svet najvi{e strada? On najvi{e
strada od zabludelih fanatika i od lewivih dobroèlateqa. A
posle? Strada jo{ od pritvornih ube|ewa, od la`nih ube|ewa,
od poluube|enih ili la`no ube|enih. A posle toga? Strada i od
hladnih ogweva. Pitate {ta su to hladni ogwevi? To su mnogi i
premnogi u~iteqi vere, koji prizivaju svet na vatri{te na ko-
me se ni oni sami ne mogu ogrejati.
Rekosmo da je apostolstvo do{lo sa Istoka. I sunce se
stalno ra|a na istoku, a zalazi na zapadu. êka se na vas da do|e-
te i kaète novu re~. Opu{tena su srca u qudi; u prostih od
prostote, u u~enih od nauke. Vi treba da do|ete i kaète: gore
srce! Ubu|avele su du{e od sumwawa. Skupile se od straha, jer
ne poznaju qudsko bi}e u kome stanuju. Na wemu nema lepote, ni-
ti onih crta kako ga je stvorio Bog. Vi }ete morati izdi}i le-
potu i ponovo ozdraviti oboleli ukus qudi. Religiozan, veruju-
}i ~ovek ‡ to je umetnik s Bogom, i qudima, i prirodom i jedini
siguran lek.
Treba da se nau~ite od prirode, da decu svoju i sve druge
pravilno vaspitavate. Priroda upu}uje biqku da raste jednim
delom u zemqu, a drugim u visinu ka suncu. Dana{wi qudi upu-
}uju svoju decu da rastu u zemqu. Zato su mnogi zemqani i malo
je dece sunca. Va{ je zadatak da svu decu u~inite decom sunca.
Treba obnoviti stari i jedini ispravan metod vaspitawa: da ne
ìvi ~ovek o hlebu i za hleb, ve} i od re~i Bo`je (sr. Mt. 4,4),
da raste navi{e, ka Svetlosti, ka Bogu. Propovedajte heroizam,

a ne samoodràvawe i borbu za opstanak, {to ~ine pla{qivi
apostoli i ne usu|uju se napraviti jedan korak napred. Samoodr-
àvawe i borba za opstanak su po~etna ta~ka ~ovekovog ìvota,
a heroizam je posledwa.
U zakqu~ku isti~em: bilo je dosta krize vere i duha. Vi ste
najmla|i brat evropskih naroda. Potomci Jafeta, kome je Otac
dao najve}e nasle|e. Pronosite vedrinu i toplinu! Neka sve o~i
koje vas gledaju, budu svetle, i sva lica osmehnuta. Neka Bog i
dana{wa svetiteqka idu pred vama i neka se Sin Bo`ji odraà-
va na vama u sjaju i slavi! Bog ho}e svet. Ako Boga imate, ima}e-
te {ta doneti svetu i ima}ete radi ~ega izlaziti na pozornicu
istorije. I ako bi vas upitao svet: ko ste vi, vi }ete im odgovo-
riti: mi smo najmla|e i najnedostojnije sluge Bo`je, koje On po-
sla u svet radi spasewa svih qudi. Me|utim, ne odgovarajte ovo
sve dotle dok se ne osetite duboko veruju}i. Tada }ete biti
uverqivi i poverova}e vam.
92 Besede
17
SVETI SAVA
S
rpski narod je veoma naklowen deci. Bog je Stevanu
Nemawi i wegovoj supruzi Ani podario i tre}e mu{ko
dete. Ono je bilo ~udo od deteta, lepo i bistro. Na kr-
{tewu mu dado{e ime Rastislav, a svi su ga zvali Rastko. [to je
Rastko vi{e rastao, sve je vi{e bio voqen, ne samo od svojih po-
starijih roditeqa, nego i od sve uè rodbine i cele dràve.
Sre}ni roditeqi gledali su dete sa ne`nom qubavqu i
sveta~kim po{tovawem kao da ga nisu ni rodili, nego kao da je
poslato sa neba. Mnogi su verovali da }e ono biti novi znak
svetu.
Vaspitavali su ga najboqi u~iteqi. U u~ewu i vladawu bio
je ponos svojih nastavnika. Po napuwenoj petnaestoj godini,
otac mu dade jednu pokrajinu u Zeti kako bi sticao iskustvo u
upravqawu i administraciji, i dodeli mu nekoliko dràvnika
i vojnih zapovednika da ga upu}uju u prin~evskim du`nostima i
vojnim ve{tinama.
Rastko je revnosno i pa`qivo pratio uputstva svojih sta-
rijih. Nije izbegavao ni poneke od pristojnih razonoda sa svo-
jim mla|im drugovima. Uvek otvoren, qubazan i ìvahan, i{ao
je sa drugovima ponekad na javne igre, u lov i naro~ito na vojne
ve`be. Umesto da je tro{io vreme na sujetne razonode, ~itao je
ozbiqne tekstove i kwige koje mu je otac nabavqao, naro~ito
dela iz religije i istorije. Redovno je prisustvovao bogosluè-
wima u crkvi, molio se, postio, pri~e{}ivao i davao milosti-
wu siroma{nima.
Svi su se divili wegovoj ~ednosti. Bio je omiqen sa neo-
bi~ne plemenitosti. âk i u svojoj ranoj mladosti, a ne samo ka-
snije, voleo je da duboko i mnogo razmi{{qa o veri. Ovo ne zna-
~i da nije voleo rad i da radi. Naprotiv, bio je veoma vredan i
17 Predavawe o Svetom Savi

izvr{avao je svoje obaveze vrlo savesno. U slobodnim ~asovima

je najradije razmi{qao o velikim tajnama ~ovekovog bitisawa i
sudbine. Ove dve uro|ene osobine kod Srba stvorile su najmu-
drije i najja~e li~nosti kojima je Sveti Sava rodona~elnik.
Prihvatio je i u ne~em, na moralnom planu, dopunio izreku ki-
neskog mislioca Konfu~ija: “Lako je raditi, te{ko je misli-
ti”.
U svojoj sedamnaestoj godini, Rastko je sagledao svu ta{ti-
nu ovog sveta, i bez probawa svetskih uìvawa, osetio je wihov
bol i nizak kraj. Bez ijednog ozbiqnog greha, na drugima je po-
smatrao wihovo razaraju}e dejstvo. To ga je povelo u Svetu Goru,
u manastir Rusik, gde se zamona{io i dobio ime Sava. U Rusiku
je ostao nekoliko meseci, a zatim je pre{ao u gr~ki manastir,
Vatoped, gde je ostao punih devetnaest godina. Ovaj boravak u
Vatopedu bio je po wega od neprocewive vrednosti. To je, pre
svega, bio carski manastir, manastir gde su vizantijski carevi
dolazili, odsedali i odatle preduzimali svoja pokloni~ka pu-
tovawa po Svetoj Gori. Ovde je dobro izu~io gr~ki jezik. Kori-
stio je veoma bogatu biblioteku o Svetim ocima na original-
nom gr~kom jeziku. Tamo je kao na izlo`bi mogao posmatrati i
u~iti se naprednoj vizantijskoj kulturi i civilizaciji. Zato
Savin dolazak u Vatoped nije bio wegovim izborom, nego dale-
kovido{}u Bo`jeg promisla.
Tako, stekav{i bogato duhovno iskustvo, Sveti Sava se ja-
vio u srpskom narodu kao veliki neimar, diplomata, podvi`nik,
upraviteq, mirotvorac, pastir, propovednik, pisac, prosveti-
teq, arhipastir, poklonik ‡ svetiteq.
Prosvetiteqska misija Svetoga Save
[ta je Sveti Sava u nama potvrdio i utvrdio? Potvrdio je

i utvrdio veru pravoslavnu, uvek savremenu i novu. Nikakvu
drugu veru nije usa|ivao u nas, nego onu kojom je sebe tako viso-
ko uzdigao do neba. Ovo svi znamo, kao {to znamo da je wegov i
na{ Bog sav potvrdan, a nimalo odri~an; sav pozitivan a nimalo
negativan; sav istinit a nimalo neistinit, sav ON - Onaj koji
jeste.
Po wemu, srce traì potvrdu bi}a Bo`jeg u ~oveku, potvr-
du qubavi Bo`je, potvrdu ìvota ve~nog, kao i potvrdu ìvota
94 Besede
po Bogu i u Bogu. Srce je most izme|u neba i zemqe. Ono nije sa-
mo organ krvi, nego i organ duha.
Me|utim, u na{em vremenu qudi malih duhovnih sposobno-
sti i velikih materijalnih preokupacija, ne naslawaju se na po-
tvrde srca, smeju mu se i odri~u sve ono {to je najvrednije u we-
mu. Tako smo dugo slu{ali, pa ~ak i debele kwige su napisane,
da je pravoslavna svetosavska vera nepotrebna srpskom narodu
po{to je, navodno, jednostavna. Da li je jednostavna vera srp-
skih careva i kraqeva? Da li je jednostavna vera koja je u nesa-
lomqivom otporu dràla trideset kolena srpskih? Zar je jed-
nostavna ona vera koja naziva qude decom Bo`jom i bori se za
wihovu slobodu? Zar je jednostavna ona vera koja propoveda qu-
bav i prijateqstvo me|u svima narodima?
Na{ narod kaè: “Kome je svet skup, tome je Bog jeftin”.
Ko se zaplete u pau~inu stvari, taj gubi vid za pravi svet slobo-
de. Na{a je vera, tj. Pravoslavqe, vera slobode od despotizma
qudi, od despotizma stvari i despotizma od samog sebe. Zatvori-
ti pravoslavnu veru u granice jedne nacije ili jedne provincije,
isto je {to sun~evu svetlost zakqu~ati u metalni kov~eg. Moè
li se to? Kako se moè ograni~iti vera pravoslavna - a kod nas
Svetosavqe, koje nije ni{ta drugo nego Pravoslavqe - da ne sve-
tli celome svetu? Ako ne svetli celome svetu, nikome ne sve-
tli. Ako ne greje qubavqu sve i svakoga, nikoga ne greje. To je
beskompromisan zakqu~ak koji je Sveti Sava uvek imao u vidu.
Sveti Sava ‡ otac Crkve i {kole u Srba
Svetiteq Sava je utemeqiteq Srpske crkve i na{ih {ko-

la. Po wegovom mi{qewu, Hristova Crkva je ìvi organizam,
sastavqen od ìvih }elija svojih ~lanova. Svaki wen dan je oro-
{en suzama pokajnika i klicawem pobednika. Crkva vodi bitku,
a pobednici borbu. Pobednici mogu izgubiti borbu, a Crkva ni-
kada ne gubi bitku. Ona je kroz minulih 20 vekova crpela i crpi
snagu od Osniva~a Crkve, Gospoda Hrista. Uz sve to je jo{ kre-
pqena, prosve}ivana i rukovo|ena prisustvom blagodatnoga i
svemogu}ega Duha Bo`jega. Ona jo{ vodi bitku, a datum zavr{et-
ka bitke je ozna~en kao zavr{etak vremena, a vreme je uvod u
ve~nost.
Postojawe i opstanak Crkve u tako dugom vremenu je pravo

~udo sveta. Ona, taj nebeski sistem dobra, istine i pravde, u su-
{tini predstavqa samu ne`nost qubavi i ~istotu an|elsku. Je-
dino obnavqana Wime (Hristom) ona se mogla odràti, rasti i
{iriti u neposrednoj blizini neznawa, grubosti, idolopoklon-
stva, mr`we i zemaqske prqav{tine. Ona je kao najne`nije cve-
}e usred nabujalog korova, a korov ne ugu{i cve}e. “Svetlost
svetli u tami i tama je ne obuze”, veli sveti apostol i jevan|e-
list Jovan (Jn. 1,5).
I ne samo to. Kada nastupe svi prore~eni uàsi na bezbo-
`ni svet i kada se zemqa bude tresla od ratova, On (Hristos)
unapred predo~ava i hrabri svoje vojnike: “Ne bojte se, jer sam
pobedio svet” (Jn. 16,33), i kada bi ceo svet ustao protiv Crkve,
On govori: “Gledajte da se ne upla{ite” (Mt. 24,6).
Istakli smo da je Sveti Sava otac na{ih {kola na svim
nivoima. On je najpre u srpskim manastirima, me|u wima i u Hi-
landaru, ustrojio ono {to mi sada zovemo akademijama, univer-
zitetima. Stvorio je prosvetna ogwi{ta. Bavio se i sam kwi-
èvno{}u i naukom. Kr~io je put onome duhu koji proìma naj-
boqa dela srpske kwièvnosti i nauke. Uzmite, na primer, we-
gov “@ivot Svetog Simeona Nemawe” i uporedite sa delima
gr~kih agiografa. Dok su Grci sladuwavi, retori~ni i, ono {to
mi zovemo, senzacionalni, Sveti Sava pi{e trezveno, stvarno i
iskreno. Jezik mu je jezgrovit i jednostavan, bez poze i fraze.
On je i danas radostan kada se u na{im {kolama radi na
prosve}ivawu uma, ja~awu i oduhovqavawu sopstvene voqe. To
su garanti sutra{weg savesnog odgovora na poslovima koje }e
preuzeti mla|i. [kola, ta duhovna radionica, od malih sposob-
nosti stvara velike, kod onih koji ho}e da rade. Rad je svojevr-
sna molitva za ~oveka i siguran put ka postizawu zvawa dostoj-
nog ~oveka.
Blagodare}i ovoj specifi~noj molitvi (tj. radu), Sveti
Sava je ostavio dubok trag ne samo u duhovnoj, nego i u socijal-
noj kulturi svoga naroda. Wegovom zaslugom Srpska crkva po-
staje autokefalnom 1219. godine, dok je to Ruskoj crkvi po{lo
za rukom tek 1589. g. On radi na tome da i Srpska dràva bude
nezavisna, te postavqa svoga brata Stefana Prvoven~anog u po-
loàj samodr{ca vladara. Po{to ovakva dvostruka emancipaci-
ja izaziva surevwivost suseda, Sveti Sava se svesrdno trudi da
96 Besede
ih ne samo umiri, nego i s wima dogovori o nenapadawu, zalaù-

}i ceo svoj autoritet.
Poznavaju}i mentalitet svoga naroda, smatrao je da nije
dovoqno stvoriti uslove za spoqa{wi mir, politi~ki i soci-
jalni. Shvativ{i dobro i ovaj zadatak, on oja~ava simfoniju, tj.
saglasnost, izme|u duhovne i svetovne vlasti. Izmirio je zava-
|enu bra}u Stefana i Vukana; ublaìo je stale{ku mr`wu, ~i-
me je u punom smislu re~i zasluìo naziv “mirotvorac”. Na{
ugledni kwièvnik Matija Be}kovi} re~e: “Izmirewe bra}e,
najve}i je posao koji je obavio Sveti Sava”.
Pokosovstvo u svetlu Svetosavqa
Posle Kosovske bitke prilike u na{oj zemqi bile su veoma

ozbiqne i te{ke. O srpske zemqe se otimao Tur~in, stigao pod
Zadar, severno pod Be~ i pro|e Pe{tu. U svemu ovome srpski na-
rod je traìo puteve za svoju Crkvu i dràvu. Re~i Svetog Save:
“Bra}o i ~eda, kao prvo molim vas, poloìv{i svu nadu u Boga,
drìmo se prave vere Wegove”, bile su uvek na umu svetosavaca.
Ova molba Svetog Save je prihva}ena kao program za o~uvawe
pravoslavnog i nacionalnog imena. Srbi su Svetog Savu i Svetog
velikomu~enika kosovskog Kneza Lazara ose}ali saputnicima
kroz sve vrleti pokosovskih vekova, ~uvaju}i narod ota~astva
svoga. Kao Mojsije oni idu pred svojim Izraiqem nose}i bukti-
wu svetosavske svesti, koja se nikada nije gasila.
U ovom ose}awu i smislu su i poruke svetog apostola Pa-
vla: “Bra}o, {to god je istinito, {to god je po{teno, {to god je
pravedno, {to god je ~isto, {to god je dostojno qubavi, {to god
je na dobrom glasu, bilo koja vrlina, bilo {to pohvale dostojno,
to mislite” (Flp. 4,8).
Upravo danas na Savindan, misle}i na sve na{e pretke,
borce za sve ono {to je istinito, po{teno, ~isto, na dobrom
glasu i pohvale dostojno, osnaùjemo i svoju sada{wost.
Nedavno proslavismo {est vekova od Kosovske bitke, ali
mnogoimenita kwiga srpskih stradalnika i novomu~enika ispi-
sivana je i daqe novim stradalnicima i novomu~enicima. Wiho-
vi grobovi su kolevke novih snaga. To su grobovi novih Lazare-
vi}a, Obili}a, Popovi}a, Jankovi}a, Sin|eli}a, Gavrilovi}a i
drugih. U ovim delovima na{e Crkve i naroda, mi smo na ispitu
bili uvek, pa i sada. Ne treba se ovoga pla{iti. Podvizima iz

na{e pro{losti dali smo srazmerno vi{e slavnih qudi i èna,
vi{e svetaca i heroja, vi{e presudnih megdana po Balkanu i
Evropi, nego ma koji susedni narod.
I jo{ ne{to, duh Svetosavqa {irio se i na{im zadu`bi-
narstvom po susednim zemqama, i {ire. Najve}i zadu`binari u
Rumuniji bili su Srbi i Srpkiwe. Najznamenitiji veliki vezi-
ri u Stambolu bili su Srbi. Najve}i pesnik ma|arski bio je Sr-
bin. Nekoliko Srba vojskovo|a bili su me|u prvima u Rusiji.
Na spisku velikih qudi u Austro-Ugarskoj bili su i Srbi. Prva
i najve}a svetiwa u Albaniji jeste manastir [in \on sa mo-
{tima Sv. kraqa Jovana Vladimira, kod Elbasana. Prva i naj-
glavnija svetiwa u Rumuniji su mo{ti Svete Petke Srpkiwe u
Ja{u. Dvorska crkva sa mauzolejom u Kurte de Ar|o{u, gde su sa-
hrawivani rumunski vladari, jeste srpska zadu`bina. Prva i
najva`nija svetiwa u prestonici Bugarske jeste crkva Sv. Nede-
qe, gde su mo{ti svetog kraqa Milutina. U neposrednoj blizi-
ni Groba Gospodweg nalazi se zadu`bina kraqa Milutina, po-
sve}ena svetim Arhan|elima, Krsnoj slavi Nemawi}a. U gr~koj
Tesaliji, naj~uveniji manastiri su na Meteorima, u kojima se
nalaze mo{ti Srba svetih i ktitora. Da ne govorimo o Svetoj
Gori, koja je obnovqena blagodare}i najvi{e srpskoj brizi i
pomo}i duhovnoj i materijalnoj. I najzad, u na{e vreme u Ame-
rici dva ~oveka Srbina u{li su u red dvadesetorice najzaslu-
`nijih qudi Amerike: Nikola Tesla je otac energetike, a Mi-
hailo Pupin komunikacija.
Najnoviji doga|aji u svetlu Svetosavqa
Istorija Srba je dugo putovawe po trnovitom putu. Neka

fizi~ka sila, ~ak dvostruko ili trostruko ja~a, bez moralne i
duhovne snage, ne bi izdràla ono {to je u pro{losti izdrào
srpski narod. Tri Tur~ina su se borili u ~uvenoj Kosovskoj bit-
ki protiv jednog Srbina. Ne{to tako se dogodilo i 1914. godine.
Ali, srpska du{a je tokom pet stotina godina robovawa strada-
la i verovala. Stradawe ponekad slama veru. Me|utim, srpsko
stradawe je ja~alo veru srpskoga naroda. Sa verom je dolazila
nada, sa nadom snaga, i tako su Srbi izdràli najteè ropstvo
ikada zabeleèno u istoriji.
98 Besede
Svi ste vi svedoci ovih novih nesre}a koje su se sru~ile na

srpski narod. Stari planovi za politi~kom dominacijom od
Berlina do Bagdada oìveli su ponovo. Srpski narod je na putu
i glavna smetwa ostvarewu tih planova. Kao {to je u tursko do-
ba put sa Zapada preko srpskih zemaqa i{ao ka Konstantinopo-
qu i Solunu, i sa Istoka od Bagdada ka Be~u i Berlinu, tako bi,
po wima, trebalo opet biti. Jo{ jedna ni~eovska teorija je da-
nas aktuelna: “Mali narodi nemaju pravo na samostalno postoja-
we”. Svi mali narodi i dràve moraju se udruìti u veliku dr-
àvu. Prema toj postavci, ona jedino ima pravo na nezavisno po-
stojawe i sposobnost za kulturno stvarawe. Kada se kaè, veli-
ka i sna`na dràva ima pravo da gospodari nad susednim malim
dràvama, onda se pre}utno kaè i prihvata mi{qewe da jedan
ja~i ~ovek, isto tako, poseduje pravo da gospodari slabijim ~o-
vekom. Kada se u~ewe Ni~eovo o Nad~oveku i vi{oj rasi utvrdi
u qudskoj svesti, onda je vrlo kratak put da se ono ostvari u ì-
votu. Kada se Nad~ovek silom nametne kao idol ~ove~anstva,
istorija i kultura ~ove~anstva bi}e srozani na kanibalizam Ju-
`nog mora. Kakav tuàn i tragi~an eho pesme o Ri~ardu £££: “Ne-
ka mi{ice na{e budu savest, a ma~evi na{i zakon!”
Mi smo se, uvereni u pomo} Boga i Svetog Save, vi{e od
sto godina o~ajni~ki borili protiv ove surove i ne~ove~ne ide-
ologije ‡ da mali narodi nemaju pravo na ìvot i slobodu, bori-
li se protiv jedne ideje koja je tako stara kao Tamerlan i turski
Sultanat, tako stara kao austrijska deviza “zavadi pa vladaj”,
pa ~ak i kao najsuroviji nagon qudski. Tako Srpski ustanak tra-
je vi{e od 180 godina. Verujem da je sada na vrhuncu i u svojoj za-
vr{noj fazi.
Ne}u preterati ako kaèm: blagodarimo Bogu {to smo ro-
|eni u svetosavskom podvi`ni~kom narodu. To nam olak{ava te-
rete nenavidnika, tu|inaca, koji olako primaju protiv nas sve
{to do wih do|e. Neka oni to ~ine, a mi imamo daleko vi{e raz-
loga da budemo i daqe sve ~estitiji, uredniji, svetliji, revno-
sniji i radosniji, nego oni ~iji su preci napustili ono {to im
je bilo najsvetije i najvrednije. Budu}i da smo nau~eni od car-
skog sina Svetog Save da se mu~imo i ~inimo vi{e nego {to mo-
èmo, ispuweni smo, na kraju krajeva, pobedom i zadovoqstvom.
Zato, nikako ne moèmo verovati da su na{e nade uni{tene
ovim nametnutim prqavim ratom. Mi smo u pro{losti izdrà-
li, preìveli i duhovno pobedili. To je lekcija iz srpske i sve-

tosavske pro{losti na{oj sada{wosti i sivilu. Sveti Sava ni-
kada svoj narod nije ostavqao. On je sa nama, kao i svi ostali
srpski velikani. Oni su sa nama, kao {to smo i mi danas sa Sve-
tim Savom.
100 Besede
QUDSKA LI^NOST ‡ PREDMET

PO[TOVAWA CRKVENOG PASTIRA
Gledajte da ne prezrete jednoga od ovih malih.

(Mt. 18,10)
D
anas je neophodno govoriti o qudskoj li~nosti, wenom
po{tovawu i ìvotu srca. Dok razmi{aamo o ovoj te-
mi, naro~ito nas zanimaju ova pitawa: vapiju}a nejed-
nakost ~oveka i ~oveka, moralni sukobi i socijalna nejednakost
dru{tva.
Crkvenog pastira interesuje i pakao koji qudi stvori{e.
Zatim, za{to se nevoqno re{avaju socijalni problemi, koji su u
svojoj su{tini eti~kog karaktera. Jevan|elsko je pravilo: neo-
zbiqno je re{avati ìvotne probleme, ìvotna pitawa ~oveka,
bez ~oveka. Stalno lutawe po periferiji, analizirawe “grube
kore crnog neobi~nog nanosa”, ne obaziru}i se na su{tinu, bit-
nost ~oveka, nije ni{ta drugo do stvarawe la`nog ponosa i po-
uzdawa u svoju sopstvenu li~nost. Ti problemi osta}e nere{eni
sve dotle dok postoji uverewe da ~ovek nije ve~an, da je izjedna-
~en sa crvima, sa mravima, sa bilo kojom tvari, kra}e ili duè
}ute}i umom i srcem, pretrnuo od kontradiktornosti. U takvom
stawu samo jednim malim deli}em srca ose}a suprotno tome,
ose}a skoro prekinu}e saveza, zaveta, i Bog mu ne rawava srce
svojom qubavqu, kako re~e sv. Vasilije Veliki. Ako je ~ovek
isto {to i pra{ina koju najmawi pustiwski vetri} nosi i raz-
nosi, za{to ga mu~i pitawe je li izjedna~en sa svim onim {to ga
okruùje. Ako je ~ovek isto {to riba u vodi, ptica u vazduhu i
ìvotiwa na zemqi, za{to ga od pamtiveka mu~i pitawe o smi-
slu ìvota? Nema~ki pesnik Hajne veli:
O razre{ite mi zagonetku ìvota,
Ve~no nespokojstvo i stra{na pitawa!
Odgovor mi dajte {to je tajna veka
U ~emu sudba ~oveka.

Otkud je do{Äo? Kuda ide?
I ko tamo nad zvezdama ìvi?
Ako je ~ovek jednak sa svim onim {to se zove zemqa i ze-
maqsko, za{to tolika nezadovoqstva, klecawa, padawa, jauci i
vapaji? Zar je ~ovek samo telo ‡ vrsta ma{ine; fizi~ki automat
‡ jedna brojka celokupne sume ‡ sveta, samo deli} svetskog meha-
nizma?
Ako je tako, {to se danas i uvek potencira, uzaludno je go-
voriti o ~asti, obrazu, ponosu i dostojanstvu ~oveka. Na{e srce
nema prava kad nam iznosi na{a tanana ose}awa. Sva stradawa
~oveka i ~ove~anstva samo su privi|ewa. Na{a qubav prema ro-
diteqima, deci, prijateqima, ~oveku, a naro~ito prema ìvome
Bogu, jeste besmislica, buncawe, bez ikakve sadràjnosti. Takva
rezonovawa su nelogi~na, apsurdna. Duboko uroweno i uìvqe-
no bi}e u Bogu, a to moè biti samo ~ovek, ne prima ovu drsku
optu`bu protiv sebe, slike i prilike Bo`je. On je li~nost i
svaki otkucaj srca gromovito govori da je ~ovek ozbiqno bi}e
pod ovim nebom, jedino psihofizi~ko bi}e. Slovesno bi}e ne
moè razumeti kamen, jer ne doìvquje stra{ne bolove, griù
savesti, nepodnosiva stradawa, `rtvenu qubav, samoodricawe i
mu~eni~ko li{avawe samog sebe zbog Gospoda i Boga svoga. Sve
ovo nije od zemqe; ovo mora biti sa neba, od Boga.
Problem ìvota je problem li~nosti
Problem ìvota je oduvek bio problem li~nosti, slove-

snog bi}a, stvorenog po Savetu Svete Trojice. Kaè sv. Makari-
je Veliki: “Bez ~oveka se ne mogu re{iti problemi ~oveka. Pod
pojmom “~ovek”, veli on, razumemo li~nost - heruvimsku sr` na-
{e du{e, an|eosko jezgro weno, koja je uvijena u tajnu i za o~i
nevidqiva. Bog je stavio u ~oveka svoj najboqi dar - obraz
Bo`ji. No, taj dar, taj najskupoceniji biser skriva se u riznici
du{e, u blatwavoj ru`noj qu{turi zariven, usred tiwe na dnu
du{evnog mira. Taj dar je oslepquju}e svetlozra~an. Skinite sa
~oveka odelo, ublede}e telo, podlo`no isku{ewima, bolestima
i smrti. A ako biste skinuli i telo, onda biste ugledali debeo
sloj grehova koji kao r|a izjedaju du{u. No, ako biste sa du{e
102 Besede
skinuli taj truli, smrdqivi deo, onda biste tamo ugledali

obraz Bo`ji, ikonu Wegovu, a to je su{tina ~oveka. Tu je
li~nost - ~ovek, wegovo dostojanstvo i nazna~ewe. To je sveta
unutra{wost du{e qudske, istinsko “ja” ~ovekovo, koje je va-
`nije od ~itave vaseqene.” ôvek je neprolazan kao ideal i on
je najdragoceniji u ìvotu. “Kakva je korist ~oveku ako sav svet
dobije, a du{i svojoj naudi? Ili kakav }e otkup dati za du{u
svoju?”, po Hristovim re~ima (Mk. 8,36).
Govore}i o visokom dostojanstvu ~oveka, sveti Makarije
Veliki veli i ovo: “Nema takve bliskosti kao {to je u du{i s
Bogom i u Bogu s du{om”. Bog je stvorio razne stvari, kao: nebo,
sunce, zemqu, mesec, vodu, plodonosna drveta, ìvotiwe svake
vrste. Me|utim, ni u jednoj od ovih tvari ne po~iva Bog. Svaka
je tvar u Wegovoj vlasti, ali u wima nije utvrdio Svoj presto,
niti sa wima ustanovio zajednicu. Blagovoleo je samo jednom
~oveku, stupiv{i sa wim u zajednicu, u wemu stanuju}i. Kao {to
je Bog stvorio nebo i zemqu za obitavawe ~oveka, tako je telo i
du{u stvorio za ìli{~e Sebi, da bi se uselio u telo wegovo
kao u dom Svoj, imaju}i prekrasnu nevestu, qubqenu du{u, stvo-
renu po obrazu Wegovom. Zato sveti ap. Pavle kaè: “Mi smo
dom Wegov”, “Hram Duha Svetoga” (1 Kor. 6,19). Tako je i ~ovek
postao u~esnik u Bo`joj prirodi.
Materijalni svet je stvoren po re~i Bo`joj, a ~ovek po
obrazu i podobiju Bo`jem. Stvarawu ~oveka prethodilo je save-
tovawe Svete Trojice, u Troji~nom Boànstvu, posle ~ega sva
tri Boànska Lica neposredno i li~no stvaraju ~oveka. Zato je
~ovek dragoceniji od svih tvari. Bi}u smeo i re}i }u: ne samo
vidqivih nego i nevidqivih, tj. slu`benih Duhova. Za arhan|e-
le Gavrila i Mihaila nije Bog kazao: “Sotvorim po obrazu i po
podobiju na{em”, ve} je kazao s obzirom na umnu su{tinu ~ove-
ka, podrazumevaju}i pri stvarawu razumnu du{u i telo, hram du-
{e. Tako, ~ovek je slavan i ~a{}u oven~an.
“ôvek je stvoren od Tvorca da bude ovaplo}eno obli~je
transcedentne Boànske mo}i”, veli sveti Grigorije Nisijski.
“Du{a je ìvot tela, a ìvot du{e - srce, a u srcu ~ovekovom je
duh Bo`ji”, veli sv. Makarije Veliki. Du{a je tajanstveni, sve-
{teni hram koji blista nebeskom krasotom. Vazda se traì du-
{a ~ovekova, i ko se u ovom svetu za wu ne bori? Na wu se uti~e,
~iste sve naslage i ona postaje glavni ciq propovedi Hristove,

~itavog ìvota i rada Gospoda Isusa Hrista.
Ono {to odre|uje put pravoj kulturi

po~iva u srcu, u du{i
Tajne ve~nosti susre}u se u srcu qudskom, gde je srce srca

qudskog Bog. Ono {to ostaje sakriveno u du{i, u riznici vred-
nosti unutra{weg sadràja, Gospod Hristos je nazvao qudsko
srce u kome ose}amo potajni boànski plamen. Spasiteq visoko
ceni taj izvor duhovno-moralnog stvarala{tva, wegovu ~istotu,
pa neumorno traga za ~ovekom u ~oveku, za wegovom su{tinom, za
wegovom svrhom.
U qudskom srcu je “Carstvo nebesko”, sakriveno u poqu,
koje na{av{i ~ovek odlazi i prodaje sve {to ima samo da bi ku-
pio poqe ono (sr. Mt. 3,44). Riznica svakog ~oveka zakopana je u
poqu du{e wegove. U srcu je skupoceni biser. Taj biser nije da-
leko, wega svuda sa sobom nosi ~ovek. Samo rob greha to ne zna,
niti veruje, putuju}i kroz ovaj svet, da je u wemu tako skupoceno
blago. Zemaqske stvari vidi onaj ~ije je oko zdravo, dok }e nebe-
sku stvar ugledati samo onaj u koga je nebesko oko zdravo: “Bla-
go ~istima srcem, jer }e Boga videti” (Mt. 5,8).
Marko Aurelije veli: “Zagledaj u sebe, u tebi je izvor do-
bra - neiscrpni izvor. Istina nije van tebe, nego u tebi; na|i
sebe u sebi, ovladaj sobom i ugleda}e{ istinu. Istina se ne na-
lazi u stvarima - nije van tebe, a nije negde daleko preko mora,
nego je u tebi u tvom srcu.” Mi smo hram Bo`ji i Duh ìvi u na-
ma. Dragi kamen, dijamant, pokriven je grubom korom. Na prvi
pogled ne razlikuje se od obi~nog kamewa. îste}i ga i gla~aju-
}i mesecima, pa ~ak i godinama, skida se gorwa kora i pojavquje
unutra{we kao rosa prozra~no jezgro, blista se i preliva na
suncu u raznim bojama. Tako i ~ovek, spoqa prqav, a unutra tako
divan, da Bog radi wega nije po{tedeo Sina Svoga Jedinorod-
nog, predao ga je ~ak na muke i na smrt.
Problem li~nosti i ìvota, duhovne kulture u Bogu re-
{io je ne ~ovek koji kaè da um wegov caruje, nego Bogo~ovek
koji kaè: “Ja sam put, istina i ìvot” (Jn. 14,6). ôvek ili iz
gordosti, ili iz neznawa, ili iz ukorewene mr`we prema svemu
Hristovome, traì sam sebi puteve i ciqeve, stvara kvazi kul-
104 Besede
turu, luta i spoti~e se, premerava ~itavu vaseqenu, stavqa u

brojke, u kvantitetu traì smisao sveta.
Rezultanta svega toga je pitawe koje nas mu~i: za{to vlada
zlo, ili, dana{wim jezikom re~eno, kriza u svakom pogledu? Za-
{to je, takore}i, vapiju}a razlika me|u qudima, bez obzira na
dru{tvene sisteme? Otkud tolika razlika izme|u bogatih i si-
roma{nih, bolesnih i zdravih, silnih i bednih? Za{to i ~emu
pobune i prevrati? Sve je to ~edo mehanizacije, racionalizaci-
je ~oveka. Na srce ~ove~je, na wegove moralne kvalifikacije se
vrlo malo obra}a pa`wa. Ne postoji dru{tveni sistem koji ove
probleme moè sam re{iti, ne uvaàvaju}i koncepcije neba.
Treba znati ‡ to~ak istorije pokre}u moralne li~nosti, genije
srca, a ne samo uma.
Ko je pa`qivo ~itao Sveto Pismo, morao je opaziti da se
uvek daje prednost qudskom srcu, pred wegovim razumom. Po we-
govom shvatawu, i misli qudske imaju izvor, ne u umu ve} u srcu.
U Svetom Pismu se veli da je veliko nevaqalstvo na zemqi:
“Predade ih èqama srca u ne~istotu, da se pogane telesa wiho-
va me|u wima samima. Pretvori{e istinu Bo`ju u la`, vi{e
po{tova{e i posluì{e tvari nego Tvorcu” (Rim. 1,24-25). Spa-
siteq pita: “[ta mislite u srcima svojim?” (Lk. 5,22); “[ta se
pla{ite i za{to takve misli ulaze u srce va{e?” (Lk. 24,38);
“Porodi aspidini, kako moète govoriti kada ste zli, jer usta
govore od suvi{ka srca” (Mt. 12,34); “Iz srca izlaze zle misli,
ubistva, preqube, kra|e, la`na svedo~anstva, hule na Boga” (Mt.
15,19).
Materijalna dobra su qude podelila na dostojne i nedo-
stojne; prema bogatstvu, prema svemu spoqa{wem, formalnom,
odre|uje se ~oveku mesto u dru{tvu. Kako je to plitko shvata-
we?! Ko para nema ni{ta nema. Nema ni dostojanstva, ni ~asti,
ni po{tewa. Lepo je kazao Dostojevski u svom romanu “Bedni
qudi”, kad Djevu{kin pi{e Varvari: “Da, Varinka, ne treba ma-
lodu{ja, ali ipak recite sami... u kakvim }u ~izmama sutra u
grad i}i? îzme su mi, znate,... nu`ne da o~uvam ~ast i obraz.”
Makaru je vrlo te{ko zato {to se qudi cene i mere po ma-
terijalnom stawu, pa pi{e Varvari daqe: “I svako zna, mila
moja, da je bedan ~ovek jadniji od krpe, i da ne moè ste}i ni~ije
po{tovawe, pa pisali oni {to im drago. Neka drqaju kako im je
voqa, bedni }e ostati kakav je bio. Ovo znate, jer u bednog ~ove-
ka treba da bude sve izvrnuto”... “Ja sam, dodu{e, veli on, nezna-
lica i mo`da glupan, ali srce je u mene isto tako kao i u drugih
qudi. Dodu{e, ni~im ne blistam, nema u meni sjaja ni tona, ali
ja sam ipak ~ovek, ~ovek srcem i mislima. Prosjak je... prosjak,
ali plemenit prosjak se umorio, prozebao, pa ipak se trudi, do-
du{e, na svoj na~in...”
Zatim nam Dostojevski daje vrlo àlostan prizor i ne je-
dinstven u na{em vremenu: Desetogodi{wi de~ak u ko{uqici
bosonog stoji, ruke i noge su mu se uko~ile (od zime), drh}e i
gricka okrajak na rukavu i pruà molbu svoje bolesne majke:
“Dobro~initeqi moji, kaè, majka de~ja umire, troje dece gladu-
ju, zato nam sada pomozite”. êmu }e se nau~iti bedni mali{a-
ni? Samo }e im se srce napuniti gor~ine. Prolaze qudi. Srca
su im kamena i ~uju se re~i: “Odatle! Nosite se!” Dakle, de~aku
zebu noge i ruke, ali duh radi, jer se na primedbe ne osvr}e, i da-
qe prosi sa napisanom molbom majke.
Sveti Jovan Zlatoust, propovednik srca, morala, svagda i
na svakom mestu je davao moralne pouke i primere. Wegove bese-
de su uvek nove, prijatne i potrebne. On veli: “Manija je i javno
bezumqe puniti sanduke odelima, a ~oveka, stvorenog po obrazu
i slici Bo`joj, gledati naga kako trpi hladno}u i jedva se drì
na nogama”... “Zar se tu ne sramoti zajedni~ka priroda qudska?”
Sveti Jovan Kron{tatski, sav pogruèn u sluèwe ~oveku
- slici Bo`joj, podiè radni~ke domove, skloni{ta za bespo-
slene, dnevna boravi{ta, sirotiwske domove, osnovne {kole,
radni~ke {kole, ure|uje besplatnu lekarsku slu`bu, za nevoq-
nike, prosjake i druge. Molio je Gospoda ~esto: “Gospode, ti si
do{ao da bi sluìo qudima. Ti nisi samo u hramu govorio re~
istine. Ti si pose}ivao gradove i sela, dolazio si, pre svega,
onima ~ije si àrko pokajawe boànski predvi|ao i tako si ne-
govao zajednicu qubavi. Podari i nama ovu zajednicu da se mi
sve{tenici ne zatvaramo pred qudima u svoje ku}e; da ne iznosi-
mo samo ono {to smo nau~ili, samo po du`nosti, nego da im se
obra}amo slobodnom i ìvom re~ju vere i qubavi.”
Drevni pastiri Crkve upodobqavali su sebe Pastirena-
~alniku Hristu koji prosi, boluje, ne traì ni{ta skupoceno
do hleba, krova i re~ utehe. Nije govorio: oslobodi me od stra-
dawa, ne daj mi bogatstvo, mada sam radi tebe, ~ove~e, osiroma-
{io. Mada sam u tamnici, ne zahtevam, ne zahtevam da me od oko-
106 Besede
va oslobodi{, traìm samo jedno - da poseti{ su`weg radi te-

be, da primi{ dovoqnu blagodarnost i samo za to ti dajem nebo.
Mada sam te oslobodio od te{kih okova, meni je dosta ako me ve-
zana poèli{ pogledati, tj. rekao sam, “kad jednome od ove moje
male bra}e u~iniste, meni u~iniste” (sr. Mt. 25,40).
Kakvim besmislicama i gordostima kipti ovaj na{ gordi
vek?! Pored sve kulture i civilizacije, hiqade i hiqade umiru
od gladi; jednom re~ju, prezreni su. U pojedinim delovima ove
na{e planete, ko zna koliko bolesne dece sisa hladne grudi svo-
je majke koja je umrla od gladi ili neke druge neda}e. Tragizam
jevan|elske pri~e o bogata{u i Lazaru nije ni danas - na vrhun-
cu civilizacije - izgubio svoju snagu. To su negativni dijagno-
sti~ki sistemi evolucije.
Socijalni problemi su prvo problemi srca
Oni su svagda u osnovi isti. Oni su prisutni u ovom vreme-

nu i prostoru, i ne mogu se druga~ije re{avati no prirodno i
hri{}anski. Svaki ~ovek kakav bio da bio, ima svoje dostojan-
stvo; to mu je Bog dao. Zato treba po{tovati tu|e dostojanstvo.
O po{tovawu tu|eg dostojanstva Dostojevski veli: “I gle, nema
sudaca i nema osu|enih, - ima samo qudi”. Moramo dodati: nama
klasa, staleà, bogatih, siroma{nih, silnih, starijih - postoje
samo qudi kao slika i prilika Bo`ja.
Nikakvo ìgosawe, niti lanci, nisu u stawu nekoga u~ini-
ti ~ovekom. Sa wim treba ~ove~anski postupati. Taj ~ove~anski
postupak moè o~ove~iti onu li~nost gde je davno potamneo lik
Bo`ji. Dobar postupak cene vi{e qudi od dobre plate, naro~i-
to qudi od ponosa i dostojanstva. To je prirodni i hri{}anski
pogled na veru koja “kroz qubav dela”. S druge strane, ko moè
re}i da je istraìo dubinu tih srdaca i pro~itao u wima {to je
sakriveno od celog sveta? Srca onih koji su stradali i koji
stradaju, veoma su osetqiva za qubav, za ukazivawe po{tovawa.
Wihova bitna patwa sastoji se u prezirawu ispoqenog mi{qe-
wa, cene qude samo po spoqa{wim znacima bogatstva. Bilo ko
mu drago i kako god mislio, makar i instinktivno, neznala~ki,
on traì po{tovawe svoje qudske li~nosti, a hri{}ansko po-
stupawe moè uquditi onoga kod koga je odavno potamnela sli-
ka Bo`ja. Ako tako ~inimo, to je wegov spas i radost.
Pitawe socijalne nejednakosti najpre je postavqeno u Bi-

bliji. Postoji mi{qewe da religija podràva eksploataciju,
vlast i kapitalizam. Da bismo pokazali da je ovo neta~no treba
se setiti re~i: “Teè je bogata{u u}i u Carstvo Bo`je, negoli
kamili pro}i kroz iglene u{i” (Mt. 19,23). U Starom zavetu je
o{tro postavqena razlika izme|u dobra i zla. Tako i socijalno
pitawe postavqa se u starozavetno doba vrlo o{tro, u duhu ne-
po{tedne borbe sa izrabqiva~ima, i to ~ak u duhu osvete i ka-
zne: “Zato {to gazite siromaha - oduze}e vam se ku}e i vinogra-
di” (Amos 5,11); “opleni}e one koji ih opleni{e” (Jez. 19,10). U
to vreme, proro~ko doba, isti~e se naro~ito vrednost siromaha
i potla~enih, wihova izabranost i bliskost Bogu. Tako kao
ostvarewe pravde veli psalmopevac: “Izbavi}e ubogoga koji
cvili, svi narodi bi}e mu pokorni. Bi}e milostiv ni{temu i
ubogomu i du{e }e jadnima spasavati” (Ps. 72,4 i 12-13). Stari
zavet, kao {to je re~eno, {titi siromaha i ugwetene, ukazuje im
naro~itu pa`wu, smatra ih kao izabrani narod, i zato, u odnosu
na wih, naro~ito nagla{ava pravdu: “Nemoj izvrnuti pravde si-
romahu svojemu u parnici wegovoj” (Izl. 23,6), a u istoj glavi,
samo tre}em stihu, veli: “Siromahu u parnici wegovoj ne gledaj
{to je siromah”. Kolika je razlika izme|u ove preporuke i
pravde koju qudi reù, nije potrebno raspravqati.
Hri{}anstvo je primilo sva starozavetna merila koja se
odnose na siroma{ne i bedne, produbquju}i ih u ideji bratstva,
qubavi i bogosinovstva. Hristos zapoveda da se razda imawe si-
romasima. Siroma{tvo je nazvao blaènstvom. Zna~i, ne sabi-
raj blago na zemqi: “~uvajte se svake gramzivosti, jer niko ne
ìvi od imovine svoje, {to je suvi{e bogat” (Lk. 12,15). Sve ovo
ne sluì kapitalizmu niti brani burùjstvo. [ta vi{e, mi u
hri{}anstvu nailazimo na tako radikalne stavove odricawa
burùjskog duha i kapitalisti~ke psihologije da oni izazivaju
strah i trepet: “Ne brinite se {ta }ete jesti, {ta }ete piti i u
{ta }ete se obu}i”... “Pogledajte ptice nebeske”... “Pogledajte
na qiqane poqske”... (Mt. 6,19; Lk. 12,15-34). Kapitalizam i
buròazija su, u stvari, apsolutno poklonstvo stvarima, tj. ido-
lopoklonstvo. To je ro|eno dete materijalizma. To je, po izrazu
Karlajla, “mamonizam”, priznavawe izobiqa, obezbe|enosti i
bogatstva kao vi{ih i apsolutnih vrednosti. To stawe Hristos
prikazuje u svojoj kratkoj pri~i ovako: “Re}i }u du{i mojoj: du-
108 Besede
{o moja ima{ blaga za mnogo godina: ne brini se, jedi, pij i ve-
seli se” (Lk. 13,19). Suprotno ovome mamonisti~kom principu,
Hristos je dao novo na~elo i ukazao na jedini mogu}i put: “Tra-
ìte pre svega Carstva Bo`jeg i pravde Wegove, a sve ostalo }e
vam se dodati” (Mt. 6,33).
Prva hri{}anska op{tina je postavila socijalno pitawe
na osnovama Bo`je nauke i iz srca qudskog. Tu se realizovala
qubav prema Bogu i bli`wima i re{eno pitawe socijalne ne-
jednakosti i bede, uvek najpre traè}i “Carstva Bo`jeg i prav-
de Wegove”. “A svi koji verovahu behu zajedno i imahu sve zajed-
ni~ko” (Dap. 2,44). Ovde je postignuto ono {to je Platon iska-
zao kao ideju u svome delu “O dràvi”: “Me|u drugovima je sve
zajedni~ko”. Va`no je ovde ista}i da je ova komuna qubavi bila
ostvarena na zemqi samo u prvoj hri{}anskoj op{tini i u naj-
boqim hri{}anskim manastirima, koji su ovakvu komunu quba-
vi podràvali. Ovakva komuna qubavi moè da ìvi samo kroz
qubav, `rtvu, samoodricawe, pregnu}e duha. Iz Dela apostol-
skih se vidi da je i u prvoj hri{}anskoj op{tini bilo takvih
~lanova koji ovu komunu qubavi nisu mogli izdràti. Slu~aj sa
Ananijem i Sapfirom ovo potvr|uje (Dap. 5,1-11).
Ovim socijalnim pitawem bavili su se veoma mnogo i Oci
Crkve, veliki hri{}anski mislioci i filosofi. Oci Crkve,
koji su ìveli u epohi sumraka anti~kog sveta i pada rimske ci-
vilizacije, posmatrali su sliku koja je sli~na dana{wem kapi-
talisti~kom poretku svake vrste: è| za boga}ewem i naslada-
ma, gubitak granica izme|u moralnog i nemoralnog u sticawu
bogatstva, uàsnu rasko{ i koncentraciju ogromnih materijal-
nih dobara. U takvom dru{tvu Sveti Oci su bili za uvaèwe
qudskog roda, traè}i radikalno re{ewe socijalnog pitawa. U
“Apostolskim pravilima” i “U~ewu dvanaestorice Apostola”
nailazimo na slede}e stavove: neka ti je sve zajedni~ko s bratom
tvojim i ne nazivaj ni{ta svojim, jer kada vam je zajedni~ko ono
{to je neprolazno - nebesko, utoliko vi{e treba da vam je zajed-
ni~ko ono {to je prolazno - zemaqsko.
Mi{qewa svetih: Klimenta Aleksandrijskog, Vasilija
Velikog, Jovana Zlatousta, Grigorija Nisijskog, Amvrosija Mi-
lanskog, Blaènog Avgustina, Jeronima, Laktancija i drugih,
mogla bi se uglavnom svesti na slede}e: “Bog je stvorio na{ rod
za zajednicu”... “Sve je zajedni~ko, i bogati ne treba da imaju vi-
{e”... “Bog nam je dao pravo kori{}ewa, ali samo u granicama

neophodnog i za zajedni~ko dobro”... “Bogati treba da su kao
upravnici nad dobrima koja se dele siroma{nima”... “Priroda
je dala zajedni~ko pravo, a boga}ewe privatno pravo”. Avgustin
smatra da je “privatna svojina uzrok sukoba, neprijateqstava,
pobuna, nepravdi, ubijawa”.
Zatim Sveti Oci ta~no razlikuju sve vrste siroma{tva i
dve vrste boga}ewa. Sveti Vasilije Veliki razlikuje “blaène
koji su siroma{ni duhom” od onih koji su siroma{ni po svome
imawu i neobi~no gladni po svojim stremqewima. Sv. Grigorije
Nisijski govori o siroma{tvu koje poniàva ~oveka i o siro-
ma{tvu koje uzdiè ~oveka: “Onaj koji je dobrovoqno siroma-
{an svim zlim pomislima i nema ni{ta u svojoj riznici od sa-
tanskih blaga... toga }e Hristos prikqu~iti onom blaènom si-
roma{tvu ~iji je plod Carstvo nebesko.”
“Bogatome ne smeta bogatstvo ako ga na dobro upotrebqa-
va, a siroma{nog ne uzdiè siroma{tvo ako u ritama i bedi ne
izbegava greh”, veli blaèni Jeronim. Zatim: “Nisu blaèni
svi koji su siroma{ni, jer je siroma{tvo samo po sebi moralno
neutralno. Siroma{ni mogi biti dobri i r|avi”, veli sveti
Amvrosije Milanski. Sveti Zlatoust na isti na~in daje ocenu
bogatog i siroma{nog. On kaè: “Ni{ta tako ne doprinosi su-
kobima kao srebroqubqe, a najgore je kada se ono pojavi iz siro-
ma{tva, jer se ova bolest javqa u du{ama siroma{nh i poja~ava
wihovo siroma{tvo... Bogatstvo i siroma{tvo ne treba ocewi-
vati po koli~ini imawa, ve} po kakvo}i misli... Nije siromah
onaj koji ni{ta nema, nego onaj koji pohlepno ùdi da mnogo
ima; niti je bogat onaj koji mnogo ima, nego onaj koji niu~emu ne
oskudeva... @eqe ~ine ~oveka bogatim i siroma{nim, a ne izo-
biqe i oskudica u novcima.”
Prema ovde izloènome, postoji duhovno stawe koje zatva-
ra ulaz u Carstvo Bo`je, u ostvarewe bratstva, sabornosti i
qubavi, tih vi{ih vrednosti. Kada ovo govorimo, imamo u vidu
duhovno stawe bogata{a i siromaha, duhovni odnos prema stva-
rima i vrednostima. Tada je ìvot lak i sre}an, tada du{a cveta
kao cvet i postaje ~ila za let kao ptica.
Pridruìmo ovome i mi{qewe blaène uspomene episko-
pa Nikolaja: “Svi su qudi kraqevski sinovi. I oni siroma{ni,
koji ne stoje u kraqevskom odelu pred vratima i traè milosti-
110 Besede
wu. Vi se odnosite prema va{em ko~ija{u koji vas vozi s mawe

interesovawa, nego prema biqu i kamewu ukraj puta, i zausta-
vqate svoj pogled na svakom drvetu i kamenu kraj puta vi{e nego
na wemu. Poneke elegantne dame, kako one iz “Dru{tva za za-
{titu ìvotiwa”, tako i one van svih dru{tava, obla~e svoje
ku~i}e u svilu i polaù ih na kadifenu postequ, dok nijednu
misao svoju ne poklawaju slugama svojim koji na asurama spavaju.
Pravi kraqevski sinovi odlikuju se po{tovawem, prvo prema
samom sebi i po{tovawem prema drugim qudima, jer po{tovati
sebe moè samo onaj koji vidi u sebi jo{ nekoga. Po{tovawe je
mogu}e samo udvoje. Po{tuju svakog ~oveka jer nalaze kraqevsko
dostojanstvo u svakom ~oveku.”
A Aleksa [anti} veli:
Mene sve rane moga roda bole,
I moja du{a pati sa wim i grca.
Ja }u da vas te{im i sa vama da stradam,
I da ku{am sa morem i nebom!
Ho}u da se s vama molim i nadam,
Ho}u da se s vama istim hlebom hranim.
Zato Crkva ne sme da se pretvara u ma kakav zemaqski ob-
lik, ne sme da se ograni~i na neku socijalnu ili individualnu
ulogu, na prosve}ivawe ili moralisawe. Crkva nije samo “savez
vernika”, niti je neka filantropska ustanova ili pak privatna
stvar pojedinih lica. Crkva je stvarna veza “ovoga” i “onoga”
sveta, ona je projekcija ve~nosti kao i ~ovek, u vremenu “prava
lestvica od neba do zemqe” niz koju silaze an|eli, i uz koju uz-
laze qudi. Weno je da preobraàva zemaqsko i da ovaplo}uje du-
hovno, da realizuje ve~no i da spasava tro{no, da od ovih na{ih
bednih grehom ophrvanih du{a i od ove smrtne prirode izgradi
neumrlo savr{enstvo i ~istu lepotu Tela Hristovog. Crkva ve-
zuje ~oveka s Bogom i an|elima, ona ga ujediwuje i sa bra}om we-
govom, jer je ona Istina izvr{ena u obliku qubavi.
Da bi mogli raditi na zemqi, weni pastiri i vernici tre-
ba da imaju ~vrst izgra|en kostur, gipke organe, razra|enu orga-
nizaciju i neiscrpnu qubav. Ne smeju pre}i u konzervatizam, u
tupo ponavqawe mrtvog slova, prazne forme od kojih je duh od-
leteo i ~iji je smisao izgubqen. @ivo i stvarno op{tewe sa
Apostolima, svecima, velikim u~iteqima Crkve, isto je tako
duboka potreba, kao i formirawe novih Zlatousta i spasavawe

ìvih du{a. Puno}a ìvota pastirske delatnosti upravo se u
tome i sastoji ‡ da se naslawa na apsolutne vrednosti prekora-
~iv{i granice vremena i prostora. Pastir treba da zna da se
Crkva ne moè otkinuti od svog korena, niti se sme odre}i svog
zadatka u dana{wici i budu}nosti, sve do posledweg dana na ze-
mqi.
Danas posebno Crkva treba da aktivira svu mo} svoje quba-
vi kako bi mogla da svojom istinom obasja tminu na{eg ìvota.
Ako to bude tako, sve osnovne te`we ìvota na}i }e svoje izmi-
rewe i koordinaciju u Crkvi, po ~ijem }e obrazu i podobiju ude-
siti qudski ìvot i tako re{iti sve socijalne probleme. Pro-
ma{i li taj ciq, mo`da }emo ubrzo prisustvovati prvom ~inu
apokalipti~ke tragedije ~iji je rasplet Stra{ni sud.
Dakle, hri{}anstvo, obogo~ove~ewe, nije nam samo dato,
nego i zadato.
Dato kao istina i zadato kao qubav. Istina je ve~na sa
projekcijom dogme i otkrivewa, a qubav ima da dela svakog tre-
nutka i svakog trenutka da pronalazi nova sredstva i nove `r-
tve. Istina osloba|a od klawawa idolima, a qubav koja deluje u
Istini radi slobodno. Tako je Hristos lik savr{enog bogo~o-
ve~anstva, a Crkva i u woj pastir - neumorno pribliàvawe
stvarnom oboèwu ~oveka, realnom oduhovqewu svemira.
Rekao je Vi{eslavcev: “Samo boànska re~ dopire do slu-
ha srca”... Tada se sjediwuje du{a sa du{om, srce sa srcem, voqa
sa voqom. Ovo je ono normalno ose}awe religioznosti vere u
Boga, koje Biblija naziva srcem ili duhom. Ko srcem nije nika-
da i ni{ta doìveo, taj ne zna {ta je vera u Boga, {ta je religi-
ja, {ta je qubav prema Bogu i ~oveku, {ta je to ~initi dobro. Ti
doìvqaji su veoma va`ni, uzvi{eni, i za wih je potrebna ple-
menitost duha. Zato je na primer: ciq jevan|elske qubavi da
dvoje postanu jedno, i to jedno su{tinom. Bogom re~eno i oprak-
tikovano: Qubav je su{tina u Boga, a time i su{tina svake qud-
ske li~nosti uop{te. Veli Stjepan Mitrov Qubi{a: “Ako ste
gladni, evo vam tela moga; ako ste èdni, evo vam krvi moje”. Za-
to je u ovim mislima i postupcima jedino re{ewe socijalnih
bolesti, kao: neprezirawe bednih, a u svetlosti Hristovoj gde
nema grupa, kategorija, partija, bogatstava, dvoli~nosti, laì i
za koga je dragocenija jedna du{a, jedna li~nost, nego ~itava va-
112 Besede
seqena. Hristos ceni i meri li~nost ne po spoqa{wosti, po

bogatstvu, slavi, nego po srcu wegovom, po duhovno-religioznim
moralnim osobinama. “Evo pravog Izraiqca u kome nema lukav-
stva” (Jn. 1,47), rekao je za Natanaila. Tu, i jedino je tu kqu~ za
re{ewe ove qudske zagonetke.
Po svemu i u svemu izloènom, qudska li~nost - predmet
po{tovawa i ìvot srca u ulozi crkvenog pastira, mogu} je sa-
mo onda u potpunosti, bez ikakvih primesa sa strane, kada po-
stajemo ono {to jesmo. Rekao je Bog: “Budite savr{eni kao {to
je savr{en Otac va{ nebeski” (Mt. 5,48). Postajati i postati
svesno i aktivno ono {to po mo}i i ustrojstvu Bo`jem na skri-
ven na~in ve} jesmo, temeqi se na na{oj stvorenosti po slici i
prilici Bo`joj i obnavqawu iste praktikovawem Jevan|eqa
Bo`jeg. Nama pastirima Crkve Bo`je je zapovest od Boga da
traìmo one koje je On ve} na{ao. Poslao nas je na raskr{}a
ovoga sveta bez {tapa, torbe, hleba i novca, bez ikakvog oru`ja,
da jedino jevan|eqem Bo`jim - propove|u, dovoqnim razlozima
privodimo qude domu Carevom i postavqamo ih za trpezu Care-
vog Sina (sr. Lk. 9,3). Veli sveti Makarije Veliki: Oni koji su
oku{ali dar Svetoga Duha, doìvquju u svojoj svesti dve stvari
ujedno: radost i utehu, s jedne strane; drhtawe, strah i optuìva-
we sebe, na drugoj strani.”
Ujedno gledawe Boànske slave i svest o ~ovekovom grehu,
neprestani su predmeti pastirske slu`be. Ona je u neku ruku
uvek àlost koja se preta~e u radost, po re~i sv. Jovana Les-
tvi~nika. Tako shva}ena pastirska slu`ba neprestano stremi
izvoru Bi}a, izvoru Dobra, izvoru Savr{enstva, Onome koji ra-
|a sve vrednosti, Ocu svih vrednosti. To je ono {to pastir nazi-
va svojim vi{im blagom, kome poverava svoje srce kako bi oni
koji su mu povereni mogli mu poveriti svoje srce, odn. preko
wega svoje najboqe emocije i stremqewa poveriti Svetiwi -
Bogu. Tako shva}ena i vr{ena pastirska slu`ba je ìva i ìvo-
tvorna, i qudsko bi}e je moè shvatiti kao puno}u i punotvor-
nu.
Iz re~enog o ulozi i zadatku crkvenog pastira proizlazi:
kao {to je ime Sina Bo`jeg veliko i neizmerno, koje nosi ~itav
svemir, tako je isto neizmeran i veliki zadatak crkvenog pasti-
ra da u svoj svojoj ozbiqnosti poziva pronosi kroz ovaj svet pra-
vi lik i ìvot srca qudskog. Ne}emo mo}i pravilno oceniti
mo} i zadatak ako u sebi ne osetimo mo} Bo`ju, pokaèmo punu

samoodgovornost, ~ak strah i trepet od Spasiteqevog priziva
upu}enog “izgubqenim ovcama doma Izraiqeva”. âk i jevrejska
tradicija vrlo mnogo ceni onoga koji ne{to ~ini u ime nekoga
drugoga, ime mu priziva ili se na wega poziva.
Da zakqu~imo ovo izlagawe mi{qewem ~oveka koji je od
prvog dana svoga sve{tenosluèwa sledio pravilo da se u najve-
}oj meri predano odnosi prema svom Tvorcu i sve{teni~kom de-
lu, strogo paze}i na sebe i svoju unutra{wost. To je sveti Jovan
Kron{tatski, pastir i na{eg veka. On kao prvo pita:
[ta je sve{tenik? I odgovara: On je Bo`ji poslanik. Na
svakoj slu`bi Bo`joj, na molitvi, on stoji pred prestolom Naj-
vi{ega ~ijoj su sili nebo i zemqa pot~iweni. On neprestano go-
vori o Bogu i - Bog mu odgovara. Wegovoj zastupnoj molitvi po-
veravaju se najve}i i najmawi. On moè da se moli za qude, za
svaki dar i za oslobo|ewe od svakog neduga. On stoji pred prai-
zvorom ìvota i blagodari pred Bo`jim svedobrim, svemudrim
svevide}im Gospodstvom.
Zatim: Kakav treba da je pastir? On uvek mora da ìvi u
Duhu Hristovom, sve qude da voli qubavqu Hristovom i da ih
posmatra Wegovim ~istim, ne`nim i bezazlenim pogledom. Svi-
ma da bude sve. On je nosilac dugotrpqive qubavi, prestavnik
Istine i postojanosti Crkve.
I tre}e: Kakvu bestrasnost treba da ima sve{tenik? On
uvek treba da ima qubavi: kada se moli, kada vr{i tajne ili ka-
da op{ti sa qudima, ali prvenstveno kad obavqa boànsku Li-
turgiju - taj sveti obred neizmerne qubavi Bo`je. Da li je lako
imati savr{enu qubav? Qubav - to je sam Bog. Sve{teni~ko do-
stojanstvo je uzvi{eno: to je ~ast Hristova. Mi smo obu~eni u
blagodat Wegovog sve{tenstva i On sâm deluje kroz nas. Tako je
sve{tenstvo Pravoslavne crkve po svome bi}u najradosnija, naj-
svetija i sveprosve}uju}a slu`ba na zemqi. Ono je posrednik iz-
me|u stvorewa i Tvorca, uzvo|ewe qudi ka sinovima Bo`jim. To
je naro~ita milost Bo`ja, ~ovekoqubqe Bo`je, neprestana bla-
godarnost Bogu za izlivene darove i ìvot od Svetog Pri-
~e{}a.
114 Besede
18
BAWA VITEZDA
U svetu }ete imati nevoqe, ali ne bojte se, jer

ja nadvladah svet.
(Jn. 16,33)
U
svetu je bilo, i danas ima, mnogo nevoqa i gor~ine ko-
je ispuwavaju qudske du{e. Ne treba ih se bojati, hra-
bri nas sveta Crkva, jer je Hristos sa nama. Treba se
Bogu moliti da pomiluje ceo svet, pa i nas.
Dana{we jevan|eqe, kao deli} velikog ogledala ‡ Jevan|e-
qa Bo`jeg, prikazuje jednu nevoqu koja je trajala punih 38 godi-
na. Pomenuti mladi}, po svome grehu, dugo je leào nepomi~an
od Boga mole}i samo jedno - da ozdravi. Ovo je izuzetna i stra-
{na bolest. âsovi sre}e su krilati, a ~asovi muke su bez krila
i ~esto bez nogu. Jedan dana{wi ~ovekov radni vek proveo je
ovaj bolesnik nepomi~an, ~ekaju}i ozdravqewe. Divimo se nesa-
lomivoj veri ovog pa}enika, nad~ove~anskim naporima da se do-
vaqao do bawe kada An|eo zatalasa vodu i postade lekovita.
Isto, divimo se nasalomivoj nadi wegovoj u ozdravqewe, i to iz
dana u dan, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju. Misle}i o
wemu, ~ovek ne moè a da ne pogleda na blede karaktere na{e
sada{wosti, koji sa nesravweno mawim mukama diù ruku na
svoj ìvot i odlaze Bogu kao samoubice.
Ovaj bolesnik je ~ekao i do~ekao Onoga koji le~i svaku bo-
lest du{e i tela. “Ho}e{ li biti zdrav”, upita ga Gospod Hri-
stos. “Da, Gospode; ali nemam ~oveka da me spusti u bawu kada se
voda zamuti; a dok ja do|em, drugi si|e pre mene”, odgovori mla-
di}. Posle svakog neuspeha, ~uju}i korake i glasove prolaznika,
pesmu i ìve razgovore, jadikovawa i blagosiqawa ispred i oko
jerusalimskog hrama, pitao je: ima li ~oveka u ovom gradu? Ko
18 Na osve}ewu crkve
zna koliko je puta zakqu~io: nema ~oveka u svetom gradu Jerusa-

limu. Vidite li kako se izrodio rod izabrani? Vidite li kako
je korov uzrastao na nekada rodnoj wivi? Kako se nekada{wa
pobo`nost izraiqskog naroda izrodila u tupu bezose}ajnost i
hladno}u? Kako se ~ak i sve{teni~ka slu`ba Bogu, “koja je ve-
nac, uqe pomazawa oca vi{wega”, qudskom voqom izvrnula u po-
nositost, samozadovoqstvo formalnog `rtvoprino{ewa i zvec-
kawe hramovnim novcem?
Ja ne mislim tuma~iti detaqno ovaj jevan|elski doga|aj.
Da bismo ga razumeli i wegov smisao primenili na doga|aje iz
na{eg ìvota, treba ~initi ono ~ime su se posve}ivali na{i
preci stotinama godina. “Nije li ~ovek na vojsci na zemqi? A
dani wegovi nisu li dani nadni~arski?” ‡ govorio je pravedni
Jov. Ako smo na vojsci, ovde smo radi ve`be, borbe i pobede; i
ako smo nadni~ari, onda smo radi nagrade. Nikako ne mislite da
je istorija ovog mladi}a daleko od nas i da nema ni{ta zajed-
ni~ko sa na{im ìvotom. Nije li u pet na{ih ~ula, kao u pet
tremova, zgomilano celo stovari{te bola i jada, suza i gnoja,
greha i bezakowa, bolesnih misli, slepih èqa i strasti, hro-
mih poku{aja i suhih nadawa? Jeste! îme ovo ublaìti i koga
~oveka potraìti da nas isceli, ako ne Hrista? Ostavimo sve
druge stvari i po~nimo najpre u~iti veru svoju i dobrim delima
~initi je ìvom. Danas je vera potrebnija nego ikada ranije. Ka-
da god su se nadvili tmurni oblaci nad qudima, oni su pribega-
vali Bogu, toj bawi Vitezdi, {to je sasvim prirodno, jer On “sa
svetim postupa sveto, sa ~ovekom vernim verno” (Ps. 18,25). Ta-
ko je ~inio i Sveti Sava u~e}i nas kome se treba obra}ati. Iz
ovih materijalisti~kih perspektiva te{ko je o~ekivati da sav
svet u~i svoju hri{}ansku veru, a trebalo bi jer ona daje svet-
lost i mudrost, prosvetquje tamu, opasuje nas snagom i ~ini nam
veran put; wom nas drì desnica Bo`ja i milost Wegova ~ini
nas velikima; {iri korak na{ i ne spoti~u se noge na{e. Ona
ja~a nadu u boqe, i molitva usta na{ih ne}e biti odbijena.
Dana{we jevan|eqe neodoqivo ukazuje na nakoliko pri-
sutnih stvarnosti u svetu:
ôve~anstvo je grehom bolesno, onemo}alo i o~ekuje Bo`ju
pomo}.
Zatim, Bog promi{qa o qudima iako po gresima svojim
prolaze kroz stradawa i, tre}e, stradawa su posledica greha, pa
116 Besede
isceqenima uvek zapoveda: “Vi{e ne gre{i da ti ne bude gore”

(Jn. 5,4).
Samo verom koja kroz qubav dela, stvara se red u du{ama,
reguli{e i upravqa spoqa{wim stvarima. Bog se raduje kada
~inimo dobro, kada Mu prilazimo i molimo: “Ne udaquj se od
mene; jer je nevoqa blizu, a nema pomo}nika me|u qudima. U Te-
be se uzda{e oci na{i i Ti si ih izbavqao; Tebe priziva{e, i
spasava{e se; u Tebe se uzda{e i ne ostaja{e u sramoti.”
Bo`ja usta izgovorila su i ovu misao: “[ta vredi ~oveku
ako zadobije ceo svet, a du{i svojoj naudi, ili kakav }e otkup da-
ti za du{u svoju?” (Mt. 16,26).
Pre pro{log rata, kao i mnogo ranije, crkveni propoved-
nici i straàri nad du{ama pitali su: Za{to ponosita Evropa
sa tako mnogo veli~anstvenih hramova ne stavqa Bo`je iznad
qudskog, duhovno iznad materijalnog kada je ovo prava medicina
za ozdravqewe ~ove~anstva?
Niko danas ne prodaje skupu stvar za jeftiniju. Najumnije
glave ekonomista u svetu danas pronalaze profit i do sitnica
izra~unavaju kako }e najboqe i na koji na~in robu skupo unov~i-
ti. Kada je tako sa materijalnim stvarima, a svi smo svedoci da
jeste, za{to onda davati du{u za jeftinije? Ovo nije pojava sa-
mo na{eg vremena, ve} je iz drevnih vremena, ~ak od prarodite-
qa na{ih. Pitamo: za{to i danas, kao onaj mladi} iz Jevan|eqa,
mnogi izjavquje da “nema ~oveka”? Gde je otkup ako du{u izgubi-
mo? Sva carstva i gospodstva ovoga sveta, kulturne tekovine i
starudije, poloàji i vrednosti, ne mogu otkupiti jednu du{u.
Ni za celu vasionu ne moè{ kupiti jednu du{u. Ona stoji iz-
nad svega toga.
Nedavno je sve{tenik sa carskih dveri ~itao re~i iz Je-
van|eqa kako je Juda prodao svoga U~iteqa za trideset nov~i}a
i obesio se. Obesio je telo svoje. Nije se obesio {to Ga je jefti-
no prodao, ve} zato {to je izdao Krv pravu, {to je uop{te izdao.
Da mu je ponu|eno Rimsko carstvo, da mu je Tiberije krunu ponu-
dio, on bi se ipak obesio, jer je onom nepomeniku dao du{u svoju.
Ovakav nikome dobro ne ~ini, pa ni sebi.
Vi stariji ~itali ste na{e narodne pesme u kojima je na{
narod izrazio svoju du{u. Se}ate se da nijedna ne po~iwe, niti
se svr{ava, a da u woj nije pomenuto ime Bo`je. U wima je izne-
ta narodna dogmatika. To je bilo i ostalo narodno jevan|eqe, ne
samo u doba Sv. Save, cara Lazara, majke Angeline, starca Vuja-
dina, Jankovi} Stojana, ve} i danas. I to narodno jevan|eqe, po-
sle ukazane Bo`je pomo}i, nedvosmisleno napomiwe: “Idi i ne
gre{i vi{e, da ti ne bude gore”. “Sine Marko, jedini u majke,
boqe ti je izgubiti glavu, nego svoju ogre{iti du{u”, govorila
je majka Marka Kraqevi}a. Gre{iti zna~i buniti se protiv Bo-
ga, sebe i svakoga drugoga. To je buna protiv naredaba i uredaba
Bo`jih, kojima je tako mnogo sluìo i sebe posvetio doma}in
ovoga svetog hrama i na{e Crkve uop{te. Crkvom u~en i vo|en,
na{ narod se uvek posve}ivao Bogu i stideo greha. Tako vaspita-
van sa crkvene propovedaonice, na materinom krilu, porodi~no
sjediwavan, za nebesa vezivan, u~io se shvatawu i praksi ìvota
koje se zove Pravoslavqe.
Tako i ova nedovr{ena bawa Vitezda, hram, koji, kao i svi
nedovr{eni hramovi, pruà op{tu sliku. Sa jedne strane su mu
prvi neimari, sa druge pokolewa i pokolewa dolaze u susret.
Mnogih danas nema koji se radova{e prvim wegovim po~ecima i
podizawu, a mi pogledamo sa nadom kada }e u potpunosti prope-
vati. Onda kao i sada, on na jednoj strani ~uva pro{lost, a na
drugoj vaspitava budu}nost jednog naroda kraj uzburkanih talasa
plavog Jadrana, vazda dele}i sudbinu sa drugim narodima u ovom
gradu i podnebqu. On je trajna veza izme|u vremena i ve~nosti,
izme|u generacija koje dolaze i odlaze; on du{u odmara, uzdiè
i {iri srce za zagrqaj svih qudi dobre voqe.
Tako i mi prisutni danas na ovoj molitvi, ~itaju}i pro-
{lost, posmatraju}i sada{wost i gledaju}i u budu}nost, a pou-
~eni dana{wim Jevan|eqem, polaèmo nadu u Boga da }e ovaj
hram biti priveden svojoj funkciji. Recimo: kako je ovo sveto
mesto zanosno lepo, skladno i privla~no u ovom gradu gde su se
vekovima smewivale kulture i civilizacije, svaka ostavqala
svoj pe~at, pa i najnovija, zaduùju}i ga i ~ine}i ga zna~ajnim.
Bogu na{emu neka je hvala za sve u~iweno i {to }e u~ini-
ti. Amin.
118 Besede
SVETI SAVA I MI
S
veti Sava, blagosloveni sin svetog Nemawe (Simeona)
i majke Ane, u mona{tvu Anastasije, napisao je Tipik
(pravilnik ìvota) za monahe u manastiru Hilandaru.
Ali ve}i deo toga manastirskog Tipika on je naloìo na sav
srpski narod od carskog dvora do kolibe pastirske. I seoski i
gradski srpski narod odràvao je taj Tipik do dana{wih dana.
Znao je da nema ure|enog naroda ni dru{tva bez discipline duha
koja se utvr|uje na osnovu vere. Ovo su dobrodeteqi jevan|eqa
koje je Sveti Sava naloìo na sav srpski narod, a mi ih imenuje-
mo jo{ jednim imenom ‡ Svetosavqe.
Nije bilo davno kada su kod nas Srba zadruge bile veoma
prisutne. Wihov jevan|elski sadràj bio je u slede}em: Biti uz-
dr`qiv u jelu, oprezan na re~i, po{ten i razuman, ~edan u devo-
ja{tvu i veran u supru`ni{tvu, biti molitven i pokajnik, ~ist
i milostiv, poslu{an prema starijima i milostiv prema mla|i-
ma, biti pri~e{}en i uvek za smrt prigotovqen; sve{tenike po-
{tovati i svetiteqe Bo`je slaviti, a naro~ito Presvetu Bogo-
rodicu, mrtvih se se}ati, podu{ja im davati. To je od starih vre-
mena tipik srpskog doma, koga se drì srpski narod i danas, sa-
da ne{to i poja~ano zbog neda}a koje nas snalaze.
Ne}u preterati ako kaèm da blagodarimo Bogu {to smo
ro|eni u svetosavskom podvi`ni~kom narodu. To nam olak{ava
terete neprijateqa i tu|inaca koji olako primaju sve do wih
prispele klevete protiv Srbina svetosavca. Imamo daleko vi-
{e razloga da budemo ~istiji, uredniji, pitomiji, svetliji, rev-
nosniji i radosniji, nego oni ~iji su preci napustili ono {to
im je najsvetije, svoju veru i naciju, pa se i dan-danas dokazuju
velikim nedelima, naro~ito u izuzetnim situacijama kao {to je
rat.
Rekosmo da je srpski narod, narod podvi`ni~ki, mona{ki

narod. Nau~en od carskog sina Svetog Save, on se mu~i da u~ini
vi{e nego {to se od wega traì.
Istorija Srba, to je putovawe po dugom i trnovitom putu.
Jedna fizi~ka sila ~ak dvostruko i trostruko ja~a, bez moralne
i duhovne snage, ne bi mogla izdràti ono {to je u pro{losti
izdrào srpski narod.
Tri Tur~ina su se borila protiv jednog Srbina u ~uvenoj
bitci na Kosovu 1389. godine, upravo kao {to su se tri Nemca -
Bugarina borili protiv jednog Srbina u Prvom svetskom ratu.
Dva na{a kraqa su poginula u roku od sedamnaest godina pri za-
ustavqawu te turske najezde - kraq Vuka{in na Jedrenima i
knez Lazar na Kosovu. Sad moèmo lako pojmiti koliko je mno-
go na{eg plemstva izginulo u tim okr{ajima kad su samo u se-
damnaest godina dva vladara `rtvovali svoje ìvote u prvim
borbenim redovima.
Svi ste vi svedoci ovih nesre}a koje su se ponovo i ko zna
po koji put sru~ile na srpski narod.
[ta bih mogao re}i o Srbima u Bosni i Hercegovini? Da-
na{we ubice tela pokazali su nad Srbima svoju ve{tinu ubija-
wa. Uni{tavali su stare qude, ène, decu, bolesnike i raweni-
ke, klali su sa uìvawem. Palili su ku}e, {kole, stogove sena,
otimali blago. Ako me pitate {ta je Bosna i Hercegovina da-
nas, ja }u vam odgovoriti: velika hrpa poklanih mrtvaca koja
prezire svoje ubice. Ho}ete li da vam dam jo{ jedan odgovor?
Bosna i Hercegovina bi}e od sada savest svojih neprijateqa i
prijateqa. Kao Ri~ard £££, neprijateqi }e biti uznemiravani i
u snu vizijom razorene Bosne i Hercegovine, koja kao duh {apu-
}e: Za{to ste se tako te{ko ogre{ili o mene? A weni prijate-
qi }e se od sada prezati u snu od privi|ewa novomu~enika srp-
skih, sa ve~nim prigovorom: Za{to mi niste u muci pomogli?
Ali, ne, ja pogre{ih! Moderne ubice su tako savr{eno izvr{i-
li svoj zlo~in protiv Srba u Bosni i Hercegovini ubijaju}i
wihovo telo, ali su im du{e ìvqe nego ikada ranije.
Ho}ete li mi verovati da niko na svetu ne pla~e toliko
koliko mi Srbi? To nije na{a fizi~ka mana, ve} osobina na{e
du{e. Na{a du{a je u na{im suzama. Mi pla~emo u radosti i à-
losti. U radosti, jer je ona na{ redak posetilac, a u bolu, jer je
on na{ stalni doma}in.
120 Besede
âk i na{ narodni junak Marko Kraqevi} plakao je gleda-

ju}i srpski narod u ritama i pqa~ka{e u svili i kadifi. Pla-
kao je i nad Tur~inom Musom koga je smatrao boqim junakom od
sebe. Bio je divovskog stasa - kako ga je narodna tradicija opisa-
la - mada je imao setnu du{u punu bola i suza. To je prava srpska
du{a.
Na{ narod kaè: “Boqe se okupati u suzama, nego u reci
Jordanu”. “Koliko molitava, toliko i suza”. “Sa kapima suza
gresi se peru”. “Boqe je plakati sa mudrima, nego pevati sa lu-
dima”. “Tugovawe pa}enika budi an|ele, smejawe pijanaca budi
|avole”. A sveti Bernard re~e: “Suze pokajnika su vino an|e-
la”. U suzama se rodila srpska demokratija. To je ono {to ho}u
naro~ito da naglasim pred na{im evropskim “prijateqima”.
Na{a srpska demokratija je sasvim druga~ija. To je ne{to
neplanirano, spontano i izvorno. Dugo smo mi imali demokra-
tiju i ne znaju}i joj ime. Jednog dana kada svet bude prou~avao
poreklo i su{tinu na{e demokratije, za~udi}e se da je to bilo
po~etkom na{eg nezavidnog bitisawa pre nekoliko stotina go-
dina.
Na{a srpska istorija pruà op{ti dokaz kako ugwetavawe
tela vodi preporodu du{e. [to je srpsko telo bilo vi{e mu~e-
no, to se srpska du{a vi{e uzdizala. U sre}nom vremenu ~ovek
vi{e ìvi telom, a u tamnom vremenu fizi~kog ugwetavawa ì-
vi vi{e duhovnim ìvotom. Kada je telo u lancima ropstva, on-
da samo du{a moè biti slobodna.
U vremenu stradawa na{a du{a je bila sli~na muwi u cr-
nim oblacima. “Moje telo pripada mu~iteqima, ali moja du{a
je moja”, bila je jedna srpska izreka. Du{a je izdràla, preìve-
la, pobedila. To je lekcija iz srpske pro{losti i sada{wosti.
Ne verujte da su na{e nade uni{tene sada{wom katastro-
fom. Nisu. Mnogo puta smo u pro{losti bili sudbinom bacani
na dno pakla, pa smo i na dnu toga pakla jo{ uvek verovali u
raj...
SRPSKO HRI[]ANSTVO
K
onstantin Filosof opisuje srpsku zemqu kao zemqu
“kojoj se u celoj vaseqeni ne moè na}i ravne, da ima
sva dobra sabrana”. Ovako opisuje Srbe u vremenu Ste-
vana Visokog, car Lazarevog sina:
“Hrabri su tako da takav glas u vaseqeni niko drugi nema
me|u qudima. Dobro}udni su i u poslu{nosti da im nema ravna u
svetu. Gde je potreba, brzi su na poslu{nost a spori na govor. A
gde je neka protivnost, brzi su na odgovor svakome. Telesnom ~i-
stotom prevazilaze druge narode, a isto tako, lakom i svetlom
krvqu. Jo{ su, uz to milostivi i druèqubivi. Ako bi ko od
wih osiroteo u potrebama, ostali mu daju sve potrebno, svakome
svagda, i ne samo davawem potrebnoga, no dvostrukom milosti-
wom.
@ivot pak u celoj toj zemqi je kao Crkva Bo`ja, a ne kao
ostali koji se pona{aju skotski i protiv prirode. Ure|ena je
kod wih molitva od malog do velikog dva puta na dan i vi{e. â-
sno je da sin, mada je u svome domu, kada je sa roditeqima, kao
sluga stoji pred wima. Ovo se moè videti kako kod bogatih, ta-
ko i kod najprostijih i posledwih siromaha. Gde se ~ulo kod
wih da je neko uvredio oca ili mater? Zaista nigde. No, po Hri-
stu vr{e zakon ~ine}i jedan drugoga ve}im od sebe, gospodinom
imenuju}i gologlavi, kao u starini, i kao sada u isto~nim ze-
mqama. Izuj obu}u sa nogu tvojih, zemqa na kojoj stoji{ sveta je;
{to }e re}i, po{tuj zemqu obi~ajem. Otuda je kod wih Srba zai-
sta sve izvanredno, pa i ostalo sve, shodno Pavlu, {to je ~asno i
pobo`no i izbrano (Flp. 4,8), a osobito qubav koja je kruna svih
vrlina.”
122 Besede
Epsko hri{}anstvo
Tako se moè nazvati srpsko Pravoslavqe. To je vera na

delu, u akciji, vera vojinstvena. Grci su logi~ari. Wihov duh je
oduvek filosofski. Oni su dali logi~ne formule hri{}anstvu.
Srbi su od Grka primili i usvojili razra|eni sistem hri{}an-
ske nauke, koji im je bio dovoqan kao osnov delatnosti i borbe.
Kod Rusa prevla|uje ose}ajnost, lirika. Rusi su shvatili
hri{}anstvo kao qubav. Kod Srba, pre svega i iznad svega, pre-
vla|uje delo. Kada je re~ o veri, Srbi èle da je vide na delu.
Ne vredi samo govoriti, mora se i tvoriti. I ko delom druge
u~i, najboqi je u~iteq. Otuda i poznata izreka: “Dobar pastir
sve {to kaè inom, i sam svojim potvr|uje ~inom”. Sveti Sava
se proslavio me|u Srbima svojim delima, a ne zbog re~i. Tako i
drugi mnogobrojni srpski svetiteqi, heroji i mu~enici.
Ne bismo hteli da ovim kaèmo da u ruskom hri{}anstvu
oskudeva logika, niti da u srpskom hri{}anstvu nema ose}ajno-
sti. Isti~em ono {to su istorijske prilike i du{evne naklono-
sti istakle kao najvidnije obele`je ovih pravoslavnih naroda.
Ni Rusi ni Grci nisu imali vekovno geslo “za Krst ~asni i slo-
bodu zlatnu”, imali su ga samo Srbi. Jer borba, nametnuta borba
za Krst ~asni i slobodu, trajala je duè i bila je upornija kod
srpskog naroda negoli kod gr~kog i ruskog naroda. Otuda je srp-
sko hri{}anstvo primilo epski karakter, a to zna~i, karakter
dela, akcije, borbe.To je hri{}anstvo jake voqe, voqe na dobro
upravqawe. Rekao je Spasiteq: “Ako ko izvr{i i nau~i, taj }e
se veliki nazvati u Carstvu nebeskom” (Mt. 5,19). Dakle, prvo
delo, pa kroz delo pouka drugome.
Ono {to Konstantin Filosof govori o Srbima H¤ veka,
neka vaì i danas i za ovaj grad. Srbi treba da budu jo{ boqi i
pobo`niji danas, jer su petvekovnim iskustvom postali bogati-
ji.
Neka Bog pomogne i vazda u budu}nosti bude sa svima qudi-
ma ovoga grada. Neka bude sa svima op{tinskim, crkvenim, po-
licijskim, {kolskim ustanovama radi boqeg sutra.
MUÊNI[TVO
Z
apadna Evropa se sa uàsom se}a jedne krvave Vartolo-
mejske no}i. Trebalo bi mi mnogo vremena da nabrojim
sve na{e uàsne i krvave srpske vartolomejske no}i.
Kada bi Evropa bar sada po~ela u~iti srpsku istoriju, druga~i-
je bi se pona{ala u svima ovim novim neprilikama.
Usrpskoj pro{losti je bilo vremena kad su Turci mogli
videti oko sebe samo sakate prosjake. Bilo je to u nekada{woj
otaxbini velikih junaka. Telo srpskog naroda je bilo ubijano, a
du{a je jo{ bila ìva. Bogaqi i slepi nisu o~igledno bili
predstavnici nekada{we srpske fizi~ke sile, nego srpske du-
{e. Ako malo dubqe zagledate u qudski ìvot, za~udi}ete se
koliko je du{a smerna u univerzumu. Najuzvi{enija du{a pone-
kad ìvi u najsiroma{nijoj i najneuglednijoj ku}i. Slepi Mil-
ton, grbavi Poup i hromi Bajron ne mogu se uzeti kao primeri
engleske fizi~ke lepote i snage, ali mogu kao primeri engle-
ske du{e.
Nisu li prethodni i najskoriji veliki ratovi pokazali ko-
liko se besa i mr`we izlilo na srpski narod. Sa demonskom ve-
{tinom uni{tavani su stari qudi, ène, deca, bolesni i rawe-
ni, klali su ih sa uìvawem. Ku}e, {kole, stogove sena u kojima
su se krile srpske izbeglice, palili su i u pepeo pretvarali. I
danas se ~ine stra{ne stvari. Ako biste me pitali {ta je srp-
ski narod danas, rekao bih: “Stari vavilonski car, razoriteq
Jerusalima, postideo bi se kada bi danas ugledao razorene srp-
ske ku}e, bogomoqe, {kole, umnoèna grobqa i grobove, zajed-
ni~ke grobnice koje se jo{ kriju i o wima se ne govori”. Srpski
narod je jedan veliki i prostrani zbeg sa nadom u boqe sutra. On
je bio i od sada }e biti savest koja }e kucati na savesti wegovih
neprijateqa.
124 Besede
Demokratija
Engleska demokratija se iskristalisala posle dugotrajnih

opita i rasu|ivawa. Mudrost je osnova demokratije. Srpska de-
mokratija je druga~ija od engleske demokratije; sli~na je ame-
ri~koj. To je ne{to spontano i izvorno. Dugo smo mi imali de-
mokratiju i ne znaju}i da joj je tako ime. Jednog dana kada se bude
prou~avala demokratija u Srba, svi }e se za~uditi da je we bilo
kod nas jo{ pre nekoliko stotina godina.
Na{a srpska istorija pruà op{ti dokaz kako ugwetavawe
tela dovodi do preporoda du{e. [to je srpsko telo bilo vi{e
mu~eno, srpska du{a se vi{e uzdizala. U spokojnom vremenu mi-
ra i zadovoqstva, ~ovek ìvi vi{e fizi~kim ìvotom, a u tam-
nom vremenu fizi~kog ugwetavawa, vi{e duhovnim ìvotom.
Kada je telo potpuno slobodno, ono postaje vo|a ~ove~jeg ìvo-
ta. A kada je telo u lancima ropstva, onda samo du{a moè da bu-
de slobodna i ona postaje vo|a ~ovekovog ìvota.
U na{im srpskim stradawima, pa i sada, na{a srpska du{a
je bila sli~na muwi u crnim oblacima: telo je bilo prezreno, a
du{a veli~ana. Moje telo pripada mu~iteqima, a moja du{a je
uvek moja. Ja~ina ìvota du{e odgovara ja~ini mu~ewa tela. Du-
{a uvek izdrì, preìvi, pobedi. To je lekcija svima mu~ite-
qima iz srpske pro{losti. To je lekcija i danas svima mu~ite-
qima koji su se tako silno okomili na srpski narod. Mnogim
sudbinama u pro{losti bacani smo do najdoweg pakla. Pa ipak,
na tom dnu pakla verovali smo u raj. Engleski pesnik Edison je
rekao: “Nije na smrtnicima da nare|uju uspeh; ali }emo u~initi
vi{e, moj prijatequ, mi }emo ga zasluìti”.
Ove re~i se mogu veoma lepo primeniti na srpsku sudbinu.
Tako i mi Srbi moèmo re}i: Nije bilo u na{oj mo}i da nare|u-
jemo uspeh, ali smo u~inili ono {to smo najboqe mogli. Mi smo
uspeh zasluìli.
A sad, kakva nesre}a?! Opet isku{ewa i nevoqe navali{e
na celokupan srpski narod zapadno od reke Drine. Vojska se do-
stojanstveno borila. Politi~ari tako|e. Mnoge stotine qudi,
èna i dece sa majkama napusti{e svoja vekovna ogwi{ta, a da
nam niko nije rekao krivicu zbog koje to moramo u~initi. Isti-
cali su nam naciju i veru kao osnovni greh. Kao da smo samo mi
narod pod ovim nebom koji ima svoju nacionalnost i versku pri-
padnost, pa nam je to veliki greh! Svi narodi imaju svoju nacio-

nalnu i versku pripadnost. Sve ovo donelo je velike `rtve sve
do mu~eni{tva, pa ipak je srpski narod sa~uvao svest o svojoj
srpskoj du{i koja se ne veè u lance, ne zatvara u tamnice, ne
gubi u gudurama i provalijama. Ona je uvek na vidiku puna vere i
nade u boqe sutra. Ona pogleda preko mora u blagosloveno ostr-
vo {apu}u}i:
Ja ìvim za ciq koji sadrì hri{}anske ideale o slobodi,
o ~ove~noj civilizaciji. Ja ne mogu umreti. Ubice moga naroda
ne mogu ubiti wegovu du{u, moju narodnu du{u. Kakav je tuàn i
tragi~an eho pesme Ri~arda £££: “Neka mi{ice na{e budu na{a
savest, a ma~evi na{i zakon”.
Povodom ovoga imamo pravo da kaèmo: mi ne smatramo se-
be gospodarima ovoga sveta. Na ovaj svet gledamo kao na wivu
Bo`ju, a na qude kao Bo`je seme. Ko nam je dao pravo da kaèmo
da ovo ili ono stvorewe treba uni{titi, jer mi smeta da ostva-
rim svoje planove? Ili zato {to nije na{e boje, na{e rase, na-
{e vere? Ko nas je u~inio sudijama sveta da presu|ujemo i dono-
simo tako krupne i sudbonosne odluke u smislu: ovaj narod treba
uni{titi, jer je premali; treba ga raseliti, jer je opasan; on se
mora pot~initi, jer ne govori na{im jezikom i ne moli se Bogu
kao mi. Ne, niko nema takvo pravo sile, ve} moralne obaveze i
du`nosti prema drugome.
Srpski narod ima pravo da ìvi na ovome svetu, ali i oba-
vezu da dozvoli drugome da ìvi.
Mi imamo pravo da budemo slobodni, ali i obavezu da pri-
znamo slobodu drugim narodima.
Mi imamo pravo na svoj nasu{ni hleb, ali i obavezu da se
staramo o svojim gladnim susedima.
Mi imamo pravo da zahtevamo za{titu svoje li~nosti, ali
i obavezu da {titimo druge u opasnosti.
Mi imamo pravo da gledamo na sebe kao sinove Bo`jeg na-
roda, ali isto tako i obavezu da gledamo na sve qude kao na si-
nove Bo`je i sve narode kao Bo`je narode. Mi Srbi drìmo se
takve filosofije ne zato {to smo mali narod, nego zato {to je
to uzvi{ena Bo`ja filosofija.
126 Besede
19
PROPOVED O SVETITEQIMA
S
vetiteqske praznike je ustanovila Crkva. Na prvom
mestu zato da bismo praznovawem svetiteqa slavili i
veli~ali Boga. Svetiteqi su najve}a i najlep{a tvore-
vina duha Bo`jeg u ovom svetu. Te predivne tvorevine duha
Bo`jeg utoliko su ~arobnije, ukoliko su vi{e svetiteqi Bo`ji
u wemu sara|ivali. Ima veoma mnogo razloga zbog kojih slavimo
svetiteqe. Najpre da bi oni koje slavimo posluìli dobrim
primerom onima koji ih slave. Neznabo{ci nisu imali svetite-
qa, kao i mnogi narodi danas, niti svetiteqskih praznika. Na
koga su se ti qudi mogli ugledati pri odsustvu svetiteqa? Pred
kim su se molili i ko im je bio uzor? Ugledali su se jedan na
drugoga, a o stidu nije bilo ni re~i.
Moète zamisliti u kakvoj smo prednosti mi hri{}ani
nad onima koji nemaju svetiteqa! Mi smo moralno i duhovno ne-
sravweno bogatiji. Svi na{i dani u godini ukra{eni su sveti-
teqima i svetiteqkama, i tu nije re~ o nekakvim izmi{qenim
bi}ima, nego o svetim qudima za koje se zna da su ìveli u ovo-
me svetu i Bogu se upodobili. Na{a hri{}anska godina predsta-
vqa jedan nevidqivi ikonostas i svaki Bo`ji dan podse}a nas na
nekog sveca, an|ela na zemqi i ~oveka na nebu.
Tako nas dana{wi dan podse}a na sv. velikomu~enicu Ne-
|equ, plodnu maslinu sa veoma bogatim rodom. Kao {to u sv.
hramu o~ima gledamo mnoge svetiteqske ikone, tako danas du-
hom svojim gledamo lik svete Ne|eqe. Gledamo wen obraz, ka-
rakter, wene vrline, wenu oja~anu veru i sjaj wene qubavi.
Praznuju}i ovu Krsnu slavu, svesni smo da je ona bila po-
maga~ velikoj hri{}anskoj porodici, pomaga~ svakom ko se woj
u molitvama obra}ao. Na taj na~in ona ukra{ava Crkvu svoju.
Wena vera je bila zapojena velikom prosve}eno{}u wenog duha.
19 Na praznik Sv. Ne|eqe

Wen uticaj se {irio kroz ceo pravoslavni svet, dosegao u ove

na{e krajeve, kao blagouhani miris i ~udesan lek koji tako ì-
vo ose}amo i nosimo u sebi.
Mi Srbi se imamo na koga ugledati, po~ev{i od svetiteqa
srpskih, pa sve {ire i {ire, do najnovijih vremena podvi`ni-
{tva i bogougodni{tva.
Na primer, {ta je Sveti Sava u nama utvrdio? Utvrdio je u
nama veru na{u. Mi smo se wime uzdigli iznad ostalih. On ni-
kakvu drugu veru nije usa|ivao u nas, nego onu kojom je sebe tako
visoko do neba uzdigao. To svi znamo, kao {to znamo da je wegov
Bog, Bog svete velikomu~enice Ne|eqe i na{ Bog sav potvrdan,
a nimalo odre~an; pozitivan, a nimalo negativan.
Na dana{wi dan, narod srpski dolazi u ovu svetiwu u veli-
kom broju. [ta je to {to vas dovodi ovde? To je zavet va{ i vera
va{a, draga bra}o i sestre. Mi se javqamo kao zavet i vera, kao
ìvot i sila ìvota, kao Crkva koja se lako odràva u zavet-
nom narodu. Mi se ovde javqamo kao obestra{}eni, otvoreni
prema Nebu, predani svome zavetu. Ne javqamo se kao oni koji
mrze, jer nismo promenili verom, a znamo da niko tako silno ne
mrzi kao onaj koji je promenio verom. Zato smo izazov za mnoge
druge narode.
Na{ pojedina~ni ili op{ti zavet izloìo je Srbe poseb-
nim isku{ewima i doneo iskustva koja su za nas veoma zna~ajna
i sudbonosna. Na{i zaveti su utoliko zna~ajniji i vredniji,
ukoliko su bile ve}e `rtve i patwe. Te `rtve su otkrile pravo
na{e lice i lice drugih. Na{i zaveti nas u~e da nema Carstva
nebeskog bez pokajawa, {to je zapravo preobraàj na{, kojim se
~ovek osloba|a strasti i postiè bestra{}e, zlatnu slobodu u
svom zavetu. îne}i ovako, hteli mi to ili ne, mi smo u stalnoj
matici svetskih zbivawa.
Jedino na ovaj na~in razumemo istorijski poloàj Pravo-
slavqa, Svetosavqa i na{ pojedina~ni. Jedino na ovaj na~in mi
se orijenti{emo, a svetiteqi nas upu}uju kako da prevazi|emo
sve nevoqe. Wego{ misli da se zavetom ‡ i samo zavetom ‡ mogu
pomiriti qudi zava|eni me|u sobom, i da to pomirewe nije puka
ravnodu{nost, nije ravnodu{nost iscrpqenih qudi mr`wom i
ratom.
Naro~ito sam ovo naglasio i molim vas, poja~ajte svoje za-
vete pred svetom velikomu~enicom Ne|eqom i drugim svetite-
128 Besede
qima. Molitva stradalnika i pravednika mnogo moè pomo}i

(sr. Jak. 5,15). To bi bio na{ odgovor na istorijski izazov pode-
qenosti u na{em narodu. înimo to u ovom vremenu raznih ne-
voqa i zala koje su tako mnogo prisutne u na{em narodu. To je
na{a hri{}anska du`nost, propoved i ìvot pred dragim Bo-
gom...
Pri|i danas Bogu, sabore srpski, pravoslavni. Svojim za-
vetima osveàvaj se i osnaùj. Pri|i i pokloni se svetoj veli-
komu~enici Ne|eqi, da bi nepovre|en ostao i video se kao og-
weni stub protegnut od zemqe do neba, kao i preci tvoji.
PRAVOSLAVQE
K
ome je svet skup, tome je Bog jeftin. Ko se zaplete u pa-
u~inu stvari, taj gubi vid za pravi svet slobode. Pra-
voslavqe je religija slobode od despotizma qudi, de-
spotizma stvari i despotizma od samog sebe.
U na{em vremenu kada se sve uzburkalo do krajwih mogu}ih
granica, o~ekuje se nova re~ od Pravoslavqa. Ta re~ ne moè do-
}i samo sa jezika, nego i sa srca. Ko }e imati srca ako ga stra-
dalnici nemaju? Ako hri{}anski Istok, ~ije raspe}e traje od
same Golgote pa do danas, nema vizije sveop{teg bratstva qudi,
ko }e ga imati? Podignuti na krst treba da imaju daqi horizont
od onih koji sede pod krstom. Pravoslavqe je u su{tini jedan
spasonosni duh obu~en u rasko{nu ode}u, izatkanu od Azije i
Evrope. Pravoslavqe je istina, svetlost, dobrota, slivene u ì-
votvorno jedinstvo nazvano qubav.
Zatvoriti Pravoslavqe u granice jedne nacije, ili jedne
provincije, isto je {to i sun~anu svetlost zakqu~ati u metalni
kov~eg. Kako se moè ograni~iti Pravoslavqe da ne svetli ce-
lome svetu? Ako ne svetli celome svetu, nikome ne svetli. Ako
ne greje qubavqu sve, nikoga ne greje.
Pravoslavqe nije uslovqeno nikakvim politi~kim ili
ekonomskim sistemom. Ono je protiv nepravde i nasiqa, bilo da
nepravda i nasiqe dolaze iz svile ili drowa. Ono ne deli qude
na gospodare i sluge, na bogate i siroma{ne, nego na pravedne i
gre{ne. To nije vojni element duhovne strategije. To nije siste-
matski duhovni vojni element nekakve religije koja bi bila sve-
tovna, zemaqska, nezavetna zajednica koja gaji prividan odnos sa
Bogom. Naprotiv, kada qudi pobede voqu za grehom u sebi, lako
}e ostvariti najsavr{eniji politi~ki i ekonomski ideal. Kada
se u qudima zacari poverewe umesto podozrewa, saàqewe ume-
sto osvete, radost u tu|oj radosti i tuga u tu|oj tugi, qudi - bo-
130 Besede
goqudi sa bolom posmatra}e pokolewa iza sebe koja su ispuwa-

vala svoje bele dane ù~nim gloèwem oko vlasti i hleba.
Na{i preci su stradali pet stole}a za Krst ~asni i u tim
stradawima, pokolewe za pokolewem sagorelo je kao suho li{}e
u ogwenoj pe}i. Stradao je i ceo hri{}anski Balkan. Treba da
smo ponosni, no u ponosu smireni pred Bogom zato {to je palo u
udeo na{im precima da nose najteì krst muka na Balkanu to-
kom posledwih pet stotina godina.
U~e}i istinu, Pravoslavqe u~i mir i jedinstvo. Vi }ete se
setiti iz istorije kako je Sv. Sava delovao celoga ìvota na
miru i jedinstvu otklawaju}i razdor i rat me|u bra}om i me|u
susedima. I po smrti sve do danas wegovo ime sluìlo je devi-
zom mira i jedinstva u narodu.
Mir, bra}o, ne zna~i monotiju, nego harmoniju. Jedinstvo,
bra}o, ne zna~i slabqewe nego osnaèwe. A mir i jedinstvo sa
Bogom izvor je svakog istinskog mira i jedinstva u svetu. Malo
je re}i da Pravoslavqe propoveda; ono gori ~e`wom za mirom i
jedinstvom naroda.
Kako }e se ujediniti narodi dok se ne ujedine Crkve, najdu-
hovniji izraz wihove du{e? Kako }e se zasnovati me|usobni
mir naroda sa ukr{tenim materijalnim, rasnim i jezi~kim raz-
likama, ako Crkve wihove, sa istovetnim duhovnim interesima,
ne zasnuju me|usobni mir? Svi savezi naroda, stvoreni iskqu~i-
vo na materijalnim interesima, ka{qivog su zdravqa i o~ajno
kratkove~ni. Pas i ma~ka iz straha jedno od drugog mogu se za~as
i sloìti o podeli ru~ka, no nikakav savez ne mora neophodno
otkloniti rat oko ve~ere.
Samo savez du{a je dugove~an, savez morala, ustrojen na sa-
vesti, na istini, svetosti i dobroti. Svaka qudska du{a u ovom
vremenu mora se podi}i i utvrditi na ova tri osnova kako bi se
ovo maleno dru{tvo, ovaj svet pred Bogom i istorijom, mogao
odràti na wima. Ne mogu svetiteqi i zlikovci biti gra|evin-
ski materijal Carstva Hristovog, nego samo svetiteqi. Niti
moè biti mira me|u svetiteqima i zlikovcima do svr{etka
vremena.
Pravoslavqe je religija mira i jedinstva, religija svetih.
Otuda i ~e`wa Pravoslavqa za jedinstvom i mirom me|u naro-
dima ozna~ava ~e`wu za vi{om svetosti naroda. I ~e`wa Pra-
voslavqa za jedinstvom Crkava ozna~ava ~e`wu za vi{om sveto-
sti Crkava. Qudi i narodi prirodno }e se ujediniti kada posta-

nu svetiji. Od svetosti crkava i naroda, i od svakoga ponaosob,
zavisi kada }e se mir i objediwenost doìveti kao voda u jezeru
koja pristiè sa raznih strana. Srce Pravoslavqa treba da ku-
ca podjednako toplo za sva qudska bi}a na zemqi koja se u buri
ìvota hvataju za Hrista kao za svoju kotvu spasewa.
Probu|ena religija u korenu du{e je probu|eni ose}aj slo-
bode. Religija zna~i slobodu pred qudima, pred stvarima, pred
demonima, pred smr}u. Ona zna~i i slobodu pred Bogom. Religi-
jom ~ovek prestaje biti rob Bo`ji i postaje sin Bo`ji, prestaje
biti neprijateq stvari i postaje drug stvari. Kada jelen na|e
zelenu pa{u u planini, wemu je otu`na suva hrana.
Ako ste se borili protiv nasiqa, sujete i laì, onda se to-
ga drìte i daqe. Ako ne izdrìte ono {ta }e re}i drugi o va-
ma, zar ne}e re}i: dobru su {kolu zavr{ili kod nekoga drugog, a
svoju napustili. [ta }e re}i va{i umrli ako opaze da ne osve-
}ujete wihove grobove plemenitim mirom i uzvi{enom moli-
tvom, ako se niste ven~ali, decu krstili, postili, kajali se,
pri~e{}ivali, decu dovodili na veronauku i u strahu Bo`jem
ìveli, no da ih obesve}ujete niskim mislima, otrovnim re~i-
ma i delima nepravde.
Ne, bra}o i sestre. Ne vre|ajte ni ìve ni mrtve, ve} budi-
te izvor radosti i jednima i drugima. Tako }ete kroz oìvqenu
veru na}i melema bezbrojnim ranama, sa kojima je va{a du{a
iza{la iz godina surove borbe, ponièwa i agonije smrti.
132 Besede
20
NA KRSTOVDAN
Ako ko ho}e da ide za mnom, neka se odrekne sebe

i uzme krst svoj, i za mnom ide.
(Lk. 9,23)
Za{to se krstimo
O
d najstarijih vremena sveta Crkva ukazuje na Krst i
smatra ga za sveti znak i znamewe hri{}anske vere.
Hri{}ani se krste prilikom svake molitve i svakog
va`nijeg posla. Krste}i se prizivaju blagodatnu silu koja zra~i
iz Krsta Gospodweg; Krst je znamewe te boànske i blagodatne
sile. U crkvenoj pesmi se kaè: “Krst je ~uvar cele vaseqene,
krst je ukras Crkve, krst je snaga careva, krst je tvr|ava vernih,
krst je slava an|ela i rana demona”. Krstimo se sa tri ujedno sa-
stavqena prsta: palca, kaìprsta i sredweg prsta. êtvrti i
mali prst su savijeni doti~u}i dlan na desnoj ruci. Ovako sasta-
vqena tri prsta ozna~avaju Svetu Trojicu: Oca koji nas je stvo-
rio, Sina koji nas je spasao, i Svetoga Duha koji nas prosve}uje
obitavaju}i u nama. Tri Lica su u jednom Bogu. To je Sveta Tro-
jica. Dva prsta, savijena prema dlanu, ozna~avaju dve prirode u
Gospodu Isusu Hristu - boànsku i ~ove~ansku. On je i Bog i ~o-
vek - Bogo~ovek.
Krste}i se doti~emo najpre ~elo izgovaraju}i: “Vo imja
Oca - u ime Oca”, ~ime obe}avamo da }e sve na{e misli biti po-
sve}ene Bogu i svemu {to je dobro. Potom stavqamo tri sasta-
vqena prsta na grudi, prsi, govore}i: “I Sina”, ~ime izraàva-
mo Bogu obe}awe da }emo Ga voleti svim srcem. Naposletku,
stavqamo ruku na desno i levo rame govore}i: “I Duha Sveto-
20 Beseda odràna u kapeli u Drni{kom poqu

ga”. “Amin”. Ovo je obe}awe Bogu da }emo Mu sluìti svojom

celom snagom. Krste}i se tako ispovedamo veru u Svetu Trojicu,
obe}avaju}i da }emo ispuniti najva`niju Bo`ju zapovest koja
glasi: “Qubi Gospoda Boga svim srcem svojim, svom du{om svo-
jom, svom mi{qu svojom i svom snagom svojom” (Mk. 12,30). U
isto vreme ispovedamo najbitnije hri{}ansko u~ewe: veru u
Svetu Trojicu, u bogoovaplo}ewe i iskupqewe qudskog roda.
Krst i samoodricawe
Spasiteq je rekao: “Ko ho}e da ide za mnom, neka se odrek-

ne samoga sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide” (Lk. 9,23).
U svakoj hri{}anskoj zemqi krst je veoma vidan znak. Vidi
se na vrhovima zvonika, u oblicima hramova, na oltarima i sve-
tili{tima, u rukama sve{tenika, na grudima vernika, nad uzgla-
vqima posteqa. Me|utim, nije dovoqno da hri{}ani pokazuju
krst i da krste}i se izraàvaju po{tovawe prema Krstu Gospod-
wem. Potrebno je da ga ne nose samo na sebi, nego i u sebi! To
nije jednostavno i lako, jer zahteva veliko samoodricawe. Neop-
hodno je da se ~ovek odrekne sebe samoga.
U Hristovo vreme krst je bio znamewe sramote, kao, na
primer, u na{e vreme ve{ala ili elektri~na stolica. Raspe}em
na krstu u ono vreme su ka`wavani najve}i zlo~inci. Stradaju-
}i na krstu, Spasiteq je pretrpeo ne samo najteè mu~eni{tvo,
nego je time pokazao najve}e samoodricawe “uniziv{i samoga
sebe... do smrti na krstu” (Flp. 2,8). To je u isto vreme, i najvi-
{i stupaw samoodricawa iz qubavi prema qudima. Tako je krst,
kao negda{we oru|e srama i zlo~ina, postao najzna~ajnije i naj-
uzvi{enije znamewe qubavi prema bli`wima i znak samoodri-
cawa.
Znamewe koje le~i
Spasiteq kaè: “Kao {to Mojsije podiè zmiju u pustiwi,

tako treba da se podigne Sin ~ove~ji, da svaki ko veruje u Wega
ne pogine, nego da ima ìvot ve~ni” (Jn. 3,14-15). Upore|ewe je
uzeto iz Starog zaveta. Na putu za Obe}anu zemqu Izraiqci su
ponekad duhovno padali i moralno popu{tali. Radi popravke i
134 Besede
opomene Bog bi na wih pu{tao razne kazne. Tako jednom “oslabi

duh u narodu”, koji “vika{e na Boga i na Mojsija”. “Gospod pusti
na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu” (Br 21,5-6). Po{to se
“Mojsije pomoli za narod”, Gospod mu re~e da napravi zmiju od
bakra i da je stavi na veliku drvenu motku, pa }e svako ko pogle-
da u wu sa verom ozdraviti od ujeda zmije. Tako su bili izle~eni
svi Izraiqci koji su pogledali u ovo znamewe veruju}i u Bo`ju
pomo}.
Ovo drvo, na kome je bila obe{ena zmija od bakra, bilo je
praslika krsnog drveta na kome je Hristos bio razapet. Veruju-
}i u Gospoda i gledaju}i zmiju na drvetu, le~ili su se Izraiqci
od zmijskog otrova. Tako isto, na putu u Obe}anu zemqu ve~no-
sti le~e se qudi od zemaqskog otrova gledaju}i sa verom u zna-
mewe Hristova krsta. Hristos je svojim Vaskrsewem pobedio
sve zmije otrovnice u ovom svetu, me|u kojima je najopasnija ona
zmija u kojoj je bio satana, koji je naveo prve qude na greh. Stoga
treba da qudi {to ~e{}e gledaju u Hristov Krst sa verom u mi-
lost Bo`ju, àle}i {to su sagre{ili, da se pokaju, promene i
preobraze. Tu je najve}e zna~ewe i smisao Krsta Gospodweg.
Krstu Tvome poklawamo se, Vladiko
Danas se u na{im hramovima ~uje divna pesma: “Krestu

Tvojemu poklawajemsja, Vladiko, i svjatoje Tvoje voskresenije
slavim”. “Krstu Tvome klawamo se, Vladaru, i sveto Tvoje Vas-
krsewe slavimo”. Krstimo se svakog dana i klawamo se svako-
dnevno Krstu Gospodwem, a posebno danas, na Krstovdan, doì-
vqavamo smisao i blagodat Krsta Gospodweg, koji je, “~uvar ce-
le vaseqene” i “tvr|ava vernih”. Klawaju}i se danas, u du{ama
i srcima, znamewu svetoga i ìvotvornoga Krsta, sagledavamo u
wemu dve najve}e stvarnosti. Prva stvarnost je stradawe radi
istine, pravde, qubavi, vere i Boga radi; to je stvarnost trpqe-
wa, samoodricawa, no{ewa svoga krsta. Druga strana ove stvar-
nosti jeste sagledavawe Vaskrsewa Hristovog. To je vaskrsewe
istine, koja uvek nadìvqava neistinu. To je doìvqavawe
pravde, koja na kraju uvek pobe|uje sve nepravde ovoga sveta. To
je doìvqavawe i qubavi, koja uvek pobe|uje sve mr`we koje se
pojave na zemqi.
Zbog svega toga radujmo se ovom prazniku Krsta Gospodweg

i ovom divnom znamewu na{ih nada u pobedu dobra i vrline, i
ovom savr{enom izvoru na{e vere u ve~ni ìvot u Ocu i Sinu i
Svetome Duhu. Amin!
136 Besede
BESEDA NA KRSTOVDAN
[
ta je ìvot ~ovekov, pita se jedna devoj~ica koja je za
vreme protekle okupacije ostala bez igde ikoga? Gle,
rekla bih da ìvot ~ovekov po~iwe u jednom toplom
grobu (utrobi majke); putuje preko jednog uskog brvna ìvota i
na kraju leè u hladnu utrobu majke zemqe. Gospode, kako je te-
àk ovaj moj ìvotni krst! Da mi je neko rekao pre mog dolaska
na ovaj svet, {ta me u ìvotu ~eka, rekla bih, verujte mi, hvala
lepo na ulaznici, ja ne}u u to svetsko pozori{te tragedija.
Majko, gde si da mi pomogne{! Pa ti si me uvek podràvala
telesno i du{evno dok si bila sa mnom! Nema te, legla si u grob.
Onda kad sam se najvi{e nadala tvojoj pomo}i, ti si me morala
napustiti. Savijala si se i previjala od tereta i naposletku na-
{la si kraj pod svojim ìvotnim krstom. Se}am se onog posled-
weg momenta, pre proboda bajonetom tvoga srca, kad si odva`no
rekla: “Stanite, vojnici, junaci, za ~asak stanite! Spustite svo-
je bajonete. Stanite da predam krst sa grudi detetu svom. Ja sam
ga nasledila od majke moje. êdo moje, evo predajem ti krst koji
sam stalno nosila i nikad se u ìvotu nisam odvajala od wega.
Metni ga na sebe i se}aj se uvek Boga, svojih roditeqa, bra}e i
sestara. Se}aj se svih qudi, moli se za wih Bogu. Predajem ti
krst, budi mi hri{}anka, pa }emo se na}i u onom svetu, Carstvu
Hristovom.
Primila sam onda krst od tebe i pitala te: “Kaì meni,
slatka nano, jelÄ od Boga tako dano, da nam ovaj ìvot pruà vi-
{e trwa nego ruà.” Tvoje posledwe re~i su bile: “Ne boj mi se,
k}eri moja, nek se sti{a du{a tvoja. Vi{e trwa skupqa ruà, to
nam ovaj ìvot pruà.” Eto, dajem ti krst kao utehu i predajem
te Bogu. Boè, sa~uvaj mi u ìvotu ovo dete!
Onda, majko, kad si izdahnula pred mojim o~ima i kad sam
te svu bledu i krvavu svojim nejakim rukama spu{tala u grob, ce-
livala sam rane tvoje i kao da sam i daqe slu{ala onu divnu pe-
smu krstu koju si ~esto pevala: “Krst spasava verne qude od svih
povreda..., Krst je sila, Krst je slava, Krst je pobeda.” Hvala ti
na krstu, majko moja. Ja vas danas, roditeqi moji, ose}am vrlo
blizu.
O~e moj, ti si uvek govorio: “êdo, Krst Hristov nama je
su|eno nositi i tako ispuniti Zakon Hristov,” ali ni tebe sada
nema da mi u ovoj najve}oj te{ko}i pomogne{ re~ju svojom. Oti-
{ao si od ku}e, odveli su te tamo daleko u logor Dahau i tamo si
na{ao svoj kraj u krematoriju. Pri~aju da su te bacili ìvog.
Bra}o i seje, pa ni vas danas nema. Oti{li ste pre majke; ona je
svedok va{ih muka. Oti{li ste Gospodu s majkom i ocem. Za{to
me ostaviste sirotu? Ne bi li bilo boqe da sam ja s vama oti-
{la? Oh, za{to i meni ìvot ne oduze{e kao i vama? Ostavi{e
me da budem svedok va{ih muka. Bila bih im zahvalna, a i moj
ìvotni krst bio bi mi potpuno skinut sa nejakih le|a.
O, Boè moj, {ta ja govorim? Oprosti mi! Ti svakako pro-
mi{qa{ o meni, i imao si u svom planu da ja ostanem ovde i mo-
lim se za wih. Oprosti, Boè, seti se, Boè, du{a mojih poginu-
lih roditeqa, bra}e i sestara, seti se sviju qudi. Ja }u kao moja
majka pevati onu pesmu: “Krst je sila i znamewe, Krst je spase-
we”. No, jo{ }u dodati re~i sv. ap. Pavla: “Ako }u se u svome
ìvotu ~ime hvaliti, hvali}u se Krstom Gospoda Hrista” (sr. 2
Kor. 12,9). On nije za mene sablazan kao za Jevreje, niti bezumqe
kao za nevernike.
Eto, dragi moji, tako o Krstu Hristovom rezonuje jedno na-
mu~eno dete, devoj~ica. Ona qubi Krst Hristov i nosi ga kao
amanet Boga i svojih roditeqa. Gle, ona nije kao ona dama koja
moli, a pomalo i nare|uje, da joj mu` od honorara sa slu`benog
putovawa po inostranstvu kupi nekakav medaqon, medaqon na
kome moè biti lik Bude, Konfu~ija, Muhameda, cice mace i dr.
Ona jo{ moli da za wenu }er~icu kupi zlatnog oxa~ara, jer veli
da je on sre}a wenom detetu u ìvotu. Ona jo{ isti~e da joj ne
kupi slu~ajno krsti}, jer ne èli da se kiti onim {to je bilo
najsramnije oru`je na kome su se ka`wavali najteì gre{nici
kod Jevreja. Nemoj mi kupiti krsti} na kome je razapet najve}i
slabi} sveta, jer ja se s wim ne}u sigurno pojaviti u parku, na
korzou, u bioskopu, pozori{tu ili na nekom drugom javnom me-
stu. Tako, eto, rezonuje èna u kojoj jewava vera, a raste sujever-
138 Besede
je. Onde gde Bog postaje izgnanik, tu razni medaqoni postaju do-
ma}ini.
Danas sam stavio pred vas ova dva primera. Prou~ite svo-
jom pobo`nom du{om i srcem oba slu~aja, pa }ete videti ko je
boqi radnik na dobru. Uveri}ete se da je ono dete vaspita~ mno-
gim roditeqima. Kad se u ovo budete uverili, ote}e vam se iz
grudi pesnikove re~i: “Krst je sila i znamewe, Krst je spase-
we”, i jo{ vi{e od ovoga: “Poklawam se, Gospode, ~asnom Krstu
Tvome, jer je on sila Bo`ja na spasewe svakome koji u wega veru-
je.”
Ê@WA ZA @IVOTOM
Ko ho}e da qubi ìvot i da vidi dobre dane...

neka se uklawa od zla i neka ~ini dobro.
(1 Petr. 3,10-11)
@ivot u izobiqu
S
vaki ~ovek èli da ìvi {to boqe, sre}nijim i puni-
jim ìvotom na zemqi. U ovome se svi qudi slaù, i
ovde su svi jednaki. Razlikuju se u pogledima na ìvot,
u odgovorima za{to ìvimo, za{to se borimo i radimo, {ta
o~ekujemo od ìvota i, na kraju, kakav je ciq qudskoga ìvota
na zemqi. Dokle su neki qudi prete`no vedri i radosni, drugi
su tmurni i tu`ni. Neki su, opet, ìvahni i hrabri, drugi su ma-
lodu{ni i obeshrabreni. Jedni su puni snage i stvarala{tva,
drugi jo{ za ìvota postaju pravi mrtvaci bez voqe za ìvot,
bez snage i vere u budu}nost.
Gospod Isus Hristos je rekao: “Ja sam do{ao da imaju ì-
vot i da ga imaju u izobiqu” (Jn. 10,10). Celokupno Hristovo de-
lo na zemqi svodi se na bu|ewe qudske svesti i savesti, da bi
~ovek ìveo {to punijim ìvotom. Ispuwavawem ìvota najve-
drijom i najlep{om sadrìnom u qubavi prema Bogu i bli`we-
mu, u duhovnom i telesnom stvarala{tvu, - ìvot dobija puno}u
i obiqe.
Spasiteq je do{ao da otvori o~i i srca qudi kako bi vide-
li i shvatili {ta je ìvot i da bi ga “imali u izobiqu”. Mnogi
qudi i danas misle da }e boqe ìveti mawe rade}i i beè}i od
borbe, stvarala{tva i napora u ìvotu. Veliki broj qudi nala-
zi zadovoqstvo u raznim vrstama opijuma, alkohola, drogirawa,
ma|ioni~arstva, sujeverja i sli~no. To su, u stvari, razni na~i-
ni povla~ewa iz ìvota i beàwa od stvarala{tva.
140 Besede
Nasuprot ovome, Gospod Hristos ukazuje ~oveku na puteve

ìvota koji su “i strmi i uski”, na kojima }e se ~ovek namu~iti
i ~esto “zaridati i zaplakati”. Ali }e ìveti punim ìvotom
i na kraju }e se “radovati”.
Pravi putevi ìvota
Reka ima svoj tok da bi imala stalnu vezu sa svojim izvo-

rom, ina~e bi presu{ila. Bog je izvor qudskog i svakog ìvota.
Zbog toga ~ovek mora da ima stalnu i ìvu vezu sa Bogom, izvo-
rom ìvota. Prekidawem te veze qudski ìvot se su{i u ideja-
ma, stvarala{tvu, dostojanstvu, puno}i.
ôvek je do{ao od Boga i u boànskim predelima je pravi
qudski zavi~aj. Qudi su svesno ili nesvesno uvek ~eznuli za
ovim boànskim zavi~ajem. Ogra|eni raznim ve{ta~kim ograda-
ma od Boga i ovog nebeskog zavi~aja, oni su ipak uvek nesre}ni.
Ptice selice, prezimqavaju}i u tu|im i dalekim krajevima,
stalno ~eznu za svojim starijim zavi~ajem. Preletaju hiqade ki-
lometara da bi se vratile svojim gnezdima u starim grmovima.
Ne{to sli~no ~ovek ose}a stalno ~eznu}i za krilom svog Oca
Nebeskog, iako ~esto nije ni svestan toga.
Celim svojim ìvotom i radom na zemqi Gospod Isus Hri-
stos ukazuje qudima na puteve vra}awa u ove boànske predele.
Wegova nauka ‡ Jevan|eqe nije teorija. To je pravi puni ìvot i
praksa najsavr{enijeg doìvqavawa ìvota. Stoga re~ Bo`ja i
kaè da u wemu “be{e ìvot”, i taj “ìvot be{e svetlost qudi-
ma” (Jn. 1,4).
Svojim primerom je Spasiteq osvetlio puteve vra}awa
Bogu ukazuju}i kako se najpotpunije ìvi na zemqi. @iveti po
Jevan|equ zna~i voleti, dobro ~initi, radovati se, verovati,
nadati se dobru, u~estvovati u Bo`jem stvarala{tvu. Daju}i u
qubavi, u dobrim delima, ~ovek ne gubi, nego, naprotiv, prima
puno}u ìvota. Zbog toga je sv. ap. Petar zapisao re~ Bo`ju koja
kaè: “Ko ho}e da qubi ìvot i da vidi dobre dane... neka se
uklawa od zla i neka ~ini dobro” (1 Petr. 3,10-11)
Zbog toga je vrlo pogre{no shvatawe da je ìvot puniji
ukoliko se vi{e uzima od ovoga sveta, od qudi, od ovoga vreme-
na. Naprotiv, {to vi{e dajemo u qubavi i dobru, vi{e primamo
u puno}i ìvota. “Bogu uzajmqujemo” da nam se mnogostruko vra-

ti, kaè se u na{em narodu.
Qudi ~esto govore da su proma{ili ìvot zbog lo{eg iz-
bora poziva, zbog nesre}nog braka i sl. Me|utim, svaki poziv je
dostojan ~oveka i najglavnije je da ~ovek ose}a da na svakom po-
slu sara|uje s Bogom i da ~ini “dela onoga koji ga je poslao” u
ovaj svet i ìvot (Jn. 9,4). Va`no je da ~ovek bude toga svestan i
da stalno ima ovo u vidu. Odlagawe ove misli je uvek posao sata-
ne, koji sve preduzima kako bi ~oveku na{kodio, jer uvek dolazi
kao “lopov da ukrade” ne{to lepo i plemenito iz qudske du{e.
Hristos je do{ao da qudi “imaju ìvot i da ga imaju u izobiqu”,
i to vr{e i ~ine dobro bez odlagawa, po{to }e “do}i no} kada
niko ne moè raditi” (Jn. 9,4).
Prevazilaèwe ìvotnih te{ko}a
ôvek susre}e mnoge te{ko}e, prepone, neprilike, nesre-

}e. Me|utim, stradawe je stvarnost koju je u najteìm oblicima
doìveo i Gospod na{ Isus Hristos raspe}em na krstu.
U prevazilaèwu ìvotnih te{ko}a Spasiteq, u prvom
redu, ukazuje na borbu koju ~ovek najpre ima sa samim sobom. Po-
trebno je da se savladaju sva zla koja dolaze od samoga ~oveka i
koja se prvo za~iwu u wegovom srcu. Na bojnom poqu qudskoga
srca vodi se najteà bitka unutarwih sukoba. To je najteà vr-
sta gra|anskog rata koji se odvija u qudskoj du{i izme|u dobra
i zla, izme|u ìvotiwske i an|eoske prirode. On mora najpre
da prihvati tu bitku i da izvojuje pobedu pomo}u Bo`jom. Ni-
{ta se ne moè u~initi beàwem od ìvota i od samoga sebe.
Naprotiv, vra}awem sebi vra}amo se pravom ìvotu. Jedan od
velikih mudraca sveta je ~esto govorio: “Put kojim se pewem
Bogu je isti kojim silazim u samoga sebe”. Uzdiù}i se Bogu ~o-
vek u isto vreme sti~e veru u dobro i u krajwu pobedu dobra.
“Sve mogu u Hristu koji mi daje mo}”, veli sv. ap. Pavle (Flp.
4,13). Ose}aju}i prisustvo Bo`je ~ovek dobija snagu da prevazi-
|e ~ak i strahote koje donose ~asovi susreta sa smr}u. Zabele-
èn je divan primer mladi}a, studenta medicine, kome je u jed-
noj bolnici saop{teno da boluje od najstra{nijeg oblika raka.
Po{to ga je najpre ovo mnogo uzbudilo, zamolio je sve da iza|u
iz wegove sobe re~ima: “Pustite me da budem nasamo sa Bogom”.
142 Besede
Posle toga wegovo lice je bilo potpuno mirno. Tako je potreb-

no svakom ~oveku da oseti prisustvo Bo`je. To ose}awe pomaè
uvek, a najvi{e u savladavawu nevoqa i nesre}a koje ~oveka za-
dese u ìvotu.
Sveti ap. Pavle je ose}ao svoje qudske slabosti i o wima
javno govorio i pisao u svojim poslanicama. Me|utim, on je uvek
pobe|ivao ose}aju}i u sebi ìvo prisustvo Hrista. âk je i go-
vorio: “Ne ìvim vi{e ja, nego Hristos ìvi u meni” (Gal.
2,20).
@ive}i u zajedni~arstvu sa Hristom, ~ovek postaje grana
Bo`jeg stabla, “loza na Hristovom ~okotu” koja ra|a bogate
plodove dejstvom Duha Svetoga. Ti plodovi su: “qubav, radost,
mir, dugotrpqewe, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdràwe”
(Gal. 5,22-23). To su najbogatiji plodovi qudskog ìvota na ze-
mqi. To je i najboqe {to moèmo da u~inimo da bismo ìvot
“imali u izobiqu”. Ovim vrlinama najdostojnije proslavqamo i
na{eg Oca Nebeskog s wegovim Jedinorodnim Sinom i Presve-
tim i Preblagim Duhom.
21
O QUBAVI PREMA BOGU
Ra|ajte se i mnoìte se, i napunite zemqu, i

vladajte wome, i budite gospodari od riba mor-
skih i od ptica nebeskih i od svega zveriwa
{to se mi~e po zemqi.
(Post. 1,28)
N
a prvom mestu govorio bih o otu|enosti dana{weg ~o-
veka. @ivimo u vremenu punom nasiqa svake vrste, vre-
menu skoro bezdu{nom kad se najvi{e ceni novac, a “ko
qubi novac, ne}e se novca nikada nasititi”. Upravo zbog toga,
svaki drugi smisao ìvota, pa i produètak ìvotne loze broj-
nim porodom, izgubqen je, ili potisnut u drugi plan. Time je iz-
gubqen i pravi pojam vrednosti samoga ~oveka.
Naravno, ovo nije jedini uzrok, ve} jedan od prvih uzroka
otu|enosti ~oveka od ~oveka. Ono {to se najpre name}e kao kon-
statacija jeste: ima tu ne~eg nemoralnog za nas hri{}ane. Otud
pitawe: za{to je to tako; a odgovor glasi: to je uglavnom i na pr-
vom mestu odsustvo osnovnog zahteva Hristove vere, odsustvo
qubavi prema bli`wima, pa time i prema svojoj sopstvenosti i
budu}nosti.
Nave{}u jedan tipi~an primer ove otu|enosti. Prilikom
osve}ewa obnovqene crkve u Gradi{tu (oblast Brani~evo), pa-
trijarh Pavle upita blaènopo~iv{eg vladiku brani~evskog
Savu: “O ~emu bi trebalo proizneti koju re~ narodu?” Vladika
zamoli Patrijarha da govori o natalitetu - prira{taju. U tom
kraju, kada se rodi prvo dete u porodici, pogotovo mu{ko, retki
su bra~ni parovi koji èle drugo ili tre}e dete. I dodade jo{:
Jedan bogat doma}in oèni sina i do|e prinova u ku}u - mu-
{ko dete. Proslavi{e ovu radost, a potom jednog dana re~e otac
sinu gotovo prete}i: “Sine, pazi, ako mi rodite jo{ jedno dete,
21 Beseda o braku
144 Besede
ja }u ga zadaviti, jer ne}u da mi se deli imawe.” Na àlost, do-

ma}in ~ije je srce priraslo za materijalne stvari, ne ose}a i ne
zna da je “~ovek najlep{a pesma koju je zemqa otpevala u slavu
Boga; pesma puna tuge i bola, ali i radosti”. A za ovoga mladog
oca, ~ini mi se, nesre}a je voleti istinu (u ovom slu~aju hteti
vi{e dece), a nemati snage suzbiti la` i biti toliko pritisnut
èqom oca da bi je morao izvr{iti.
Verovatno }e neko od hri{}ana re}i: ako makar i samo taj
navedeni primer otu|enosti dana{weg ~oveka - iskazuje duh
vremena i negativne tokove savremene civilizacije, onda pro-
tiv toga nema vaqane i uspe{ne za{tite. Pogotovo tamo gde se
to name}e i kao, tobo`, dru{tvena potreba savremenog ~oveka -
civilizacije. Da, civilizacija je tanka kora, politura na ~ove-
ku, a ispod we, u dubini du{e, vriju ìvotiwske strasti i po-
trebe. I kao {to ~ovek u dru{tvu pokriva svoju telesnu nagotu
odelom, tako i svoju duhovnu nagotu maskira prividnim dobrom,
qubazno{}u, u~tivo{}u. Zar nam doga|aji koji se u posledwe
vreme name}u od “kulturnog” zapadnog sveta, ne potvr|uju ovu
~iwenicu? Koliko je do sada ugla|ene gospode selo za pregova-
ra~ki sto, koliko je vremena utro{eno u pronalaèwu nekakvog
izlaza za sve zara}ene strane u prethodnoj Jugoslaviji? Jasno je
pokazano koliko je tu prividnog dobra, qubaznosti i u~tivosti.
Toliko bih rekao o savremenoj otu|enosti ~oveka, a dozvo-
lite mi da sada pre|em na brak kao Svetu tajnu qubavi. Tajna
bra~nog ìvota je velika. Gospod Isus Hristos je u Kani Gali-
lejskoj - u~iniv{i po~etak Svojim ~udima - pretvorio vodu u vi-
no, pokazuju}i time da je put bra~nog ìvota - put preobraàva-
wa ìvota: da je ~ovek u hri{}anskom braku pozvan da u qubavi,
slobodi, `rtvi i susretu preobrazi svoj biolo{ki i prirodni
individualisti~ki na~in postojawa u bra~ni, odnosno crkveni
na~in postojawa, a to je na~in qubavne zajednice po obrazu ì-
vota Svete Trojice. Ciq hri{}anskog braka je da bra~ni drugo-
vi nau~e da celokupnim svojim bitijem i ìvotom bivaju ~lano-
vi Crkve Hristove, kao zajednice Boga i ~oveka, pri~asnici
wenog bogo~ove~anskog ìvota - zajedno sa svojim kr{tenim i
ohristovqenim precima i potomcima.
“Ima nekih koji kaù da je brak blud i da ga je |avo izmi-
slio”, veli Sveti Kliment Aleksandrijski. Ovo govore iz oho-
losti, a “Bog se protivi oholima, a krotkima daje blagodat”.
Otuda, pod takvom blagoda}u, kako mu` tako i èna treba da

stupaju u brak po slobodnom izvolewu i saglasnosti. Zato sve-
{tenik na ven~awu pita mladence da li voqno i saglasno stupa-
ju u brak. Bez saglasnosti obeju strana ne moè biti ~vrst brak,
pa ni ~vrste odluke o ra|awu dece. Svako prinu|ivawe, pa i ono
na prvi pogled najmawe i naivno, veliko je zlo u braku. Oni koji
ìve u braku, uvek moraju imati na umu da su hri{}ani, da su
svojim zajedni~kim ìvotom postali, po re~ima Sv. apostola
Pavla, “Crkva u malome” (Rim. 16,4; Flm. 2), gde je mu` sve{te-
nik, a supruga sve{tenica doma ove doma}e crkve. Wihova deca
su ~lanovi te crkve. Ni mu` ènu, ni èna muà ne bi trebalo
da ostavi do smrti, ve} da podraàvaju boànsku harmoniju koja
blagodatno deluje na wih i na potomstvo.
Kr{tewem se u dete polaè seme ìvota u Hristu. To seme
postoji i deluje u wemu kao sila koja ga oblikuje, ali koja nije
wegova sopstvenost. Duhovni ìvot za~et u detetu kr{tewem,
posta}e wegova sopstvenost i javi}e se u svom punom vidu tek
onda kada svojom slobodnom odlukom sebe posveti Bogu, te dra-
govoqno, radosno i blagodarno usvoji blagodatnu silu koju je za-
teklo u sebi.
To su po~eci detetovog duhovnog ìvota, koje se u wemu
proteè na neodre|eno trajawe.
Kada ovo imamo u vidu, ose}amo i saznajemo {ta biva sa de-
tetom i kakav je wegov put. Onda }e biti potpuno jasno i razu-
mqivo {to je razmnoèwe qudskog roda Bo`ja voqa. To je
Bo`je ume}e na~ina na koji se rod qudski razmnoàva, i Bo`ja
tajna kako ~ovek ostavqa oca i majku i prilepquje se èni svo-
joj (Ef. 5,31).
Ostaviti roditeqe ne zna~i napustiti roditeqe, nego i
sâm postati roditeqem. Kada deca postanu roditeqi, nisu vi{e
samo deca, nego i drugovi svojih roditeqa. Kada oèweni sino-
vi poznaju tajnu ra|awa, - a re~ je o onim roditeqima koji ose}a-
ju strah Bo`ji u sebi, - onda jo{ vi{e po{tuju svoje roditeqe.
Nikad bra~na veza ne osloba|a ~oveka od po{tovawa i po-
slu{nosti wegovim roditeqima. Prvobitna zapovest Bo`ja o
po{tovawu roditeqa mora se ispuniti. Me|utim, po prirodnom
toku stvari, ~ovek postaju}i roditeqem, ostavqa roditeqe svo-
je, postaje zasniva~ nove budu}nosti, dok wegovi roditeqi svr-
{avaju svoju ulogu i odlaze iz ovog sveta. Ipak, nije u tome sve
146 Besede
ostavqawe roditeqa. Po nekoj nedoku~ivoj tajni, ~ovek se pri-

lepquje èni, a odlepquje od roditeqa.
Blaèni Teodorit pi{e: “Sam Hristos, ostaviv Vi{wega
Oca, sjedinio se s Crkvom”.
Sveti Kliment Aleksandrijski u~i da je u braku ra|awe
dece samo po sebi “tajna stvarawa” i da je Bog istiniti uzrok
ra|awa, dok su roditeqi samo sluìteqi ra|awa. Sveti Zlato-
ust nekoliko puta skre}e pa`wu na to da je blagoslov plodnosti
bio dat Adamu jo{ pre stvorewa ène. Isto tako, nekoliko puta
tvrdi da ra|awe dece ne dolazi samo od braka, nego od re~i koju
je Bog kazao u po~etku - “Ra|ajte se i mnoìte se” (Post 1,28), i
da ro|ewe dece ne treba pripisivati zajedni~kom ìvotu supru-
`nika, niti ~emu drugom osim Tvorcu.
Sada }u se osvrnuti na problem poba~aja, tako rasprostra-
wenog i ozakowenog od strane mnogih dràva i parlamenata.
Jedan od op{tih argumenata kojima pribegavaju pristalice
poba~aja jeste da je ènino pravo da privatnost proteè na kon-
trolu onoga {to se de{ava u wenom telu, ukqu~uju}i sadràj i
wene materice. Ovaj argument je prihvatio i Vrhovni sud Ame-
rike, ukoliko period trudno}e ne prekora~uje tri meseca, u svo-
joj odluci iz 1973. g. o abortusu. Izvesni branioci ovakvog mi-
{qewa idu tako daleko da nastali ìvot u utrobi karakteri{u
kao kancerioznu izraslinu - “deo suvi{nog tkiva”.
Pravoslavqe odbacuje ovakvo shvatawe usled velike vred-
nosti koju ìvotu daje sam Bog (roditeqi daju telo, a Bog ì-
vot), kao i zbog ~iwenice da je ìvot dar koji niko nema pravo
da oduzme. Ako nemamo pravo sebi da oduzmemo ìvot, koliko
tek nemamo pravo oduzeti ìvot nevinom embrionu u utrobi!
Ako su na{a tela “hramovi Duha Svetoga” (1 Kor. 6,19), kao {to
ispovedamo, onda je ubistvo nedu`nog qudskog bi}a - zlo~in, ne
samo protiv date li~nosti, nego i protiv Svetoga Duha.
A da li~nost koja raste u maj~inoj utrobi ima poseban ì-
vot, razli~it od ìvota majke, vidi se iz toga {to je wegov hro-
mozomski razvoj razli~it od wenoga, i {to zametak predstavqa
jedinstvo izvedeno i od majke i od oca. On je geneti~ki jedin-
stven i jedinstvo wegovih karakteristika je neponovivo.
Sveti Vasilije Veliki veli: “Pravi ~ovek je onaj koji upo-
trebqava na dobro ono {to mu je Bog na dobro darovao, a ne~o-
vek je onaj koji ono {to mu je Bog dao na dobro, upotrebqava na
svoje i op{te zlo”. Isti svetiteq daqe govori: “One (ène) ko-
je prihvataju uni{tewe deteta, za~etog u utrobi, jesu ubice, kao
i one koje uzimaju otrov da bi ubile decu” (8. kanon Sv. Vasilija
Velikog).
Ako danas na ovo zamr{eno pitawe treba da pruìmo odgo-
vor dostojan poverewa, vaqa obratiti pa`wu na teolo{ke i mo-
ralne razloge kojima se rukovodila rana Crkva u oblikovawu
svoga stava. Pri tome imati na umu da je wena pouka proistekla
iz duha qubavi i neprestane pastirske brige za moralno i du-
hovno dobro hri{}anske pastve.
Razlozi na{eg verovawa
Mi pravoslavni hri{}ani ispovedamo da ìvot dolazi od

Boga i da je on najdragoceniji dar neba zemqi. Bog, iznad svega,
po{tuje svetiwu qudskog ìvota. Ovo se vidi i iz toga {to je
iz svoje prevelike qubavi prema nama (qudima) poslao u ovaj
svet Svog Jedinorodnog Sina Isusa Hrista da “svako ko veruje u
Wega ne pogine, nego da ima ìvot ve~ni” (Jn. 3,16). Ovo nas
upu}uje na ~iwenicu da ~ovek ima svoj po~etak, ali nema svoga
kraja. Me|utim, qudski ìvot nije bezuslovni dar od Boga, on sa
sobom nosi i izvesnu odgovornost. Jasno je da se Bog srdi nad od-
uzimawem nevinog ìvota. To se vidi ne samo iz {este zapove-
sti Dekaloga “Ne ubij”, nego i iz slu~aja bratoubistva Kaino-
vog. Kain ubi svog ro|enog brata Aveqa i tim doga|ajem po~e{e
svi sukobi - ratovi, mali i veliki na zemqi.
Hristos je svojim bitisawem i radom osvetlio qudski ì-
vot za svu ve~nost, wegovu psihi~ku i duhovnu stranu. Stvara-
wem ~oveka Bog je u wega utisnuo pe~at Svoga obraza i podobija
(sliku i priliku). Padom u greh ~ovek je razbio svoju sopstvenu
ikonu i razorio podobije Bo`je u sebi. @ivotom, smr}u i vaskr-
sewem Drugi Adam - Isus Hristos je obnovio ikonu Bo`ju u ~o-
veku i vaspostavio podobije. Ovo nije samo odsjaj boànskog bi-
tisawa u ~oveku i li~nosti, ve} mogu}nost neprestanog prebra-
àvawa sebe u boqeg - sve dok se kona~no sa Bogom ne sjedini.
Dok ovo govorim, mislim na mogu} zakqu~ak: postupak obo-
èwa, tj. duhovni razvoj li~nosti, ni za jednu qudsku li~nost
nikada ne biva zavr{en niti savr{en da bi postala sasvim kao
Bog. Svim qudskim bi}ima svojstven je isti potencijal razvoja
148 Besede
u li~nost, bez obzira na to jesu li jo{ u utrobi materinoj, da-

kle, na po~etku ìvota, ili su pak na samrtnoj posteqi. Li~no-
sni potencijal qudskog zametka o~igledan je ne samo na osnovu
pravoslavnog shvatawa i psihofizi~kog jedinstva, nego i na
osnovu Svetoga Pisma.
O ~emu govori praksa?
Na{e vreme, nazivano vremenom prosve}enosti, prepla-

vqeno je proglasima o vrednosti ìvota; ostavilo je kao vrhun-
ski kriterij za re{ewe ovog tako va`nog problema, ne istinu
ìvota, odnosno potrebu wegove za{tite, nego psevdopolitiku,
i to na prvom mestu:
A) Strah od prenaseqenosti (prihvativ{i poba~aje kao
sredstvo ograni~ewa ra|awa) i
B) Individualna prava (apsolutizuju}i, kao {to smo vide-
li, na nenau~an na~in, prava ène trudnice).
Posledica toga je ta da je u nekim zemqama dozvoqen poba-
~aj u ograni~enoj meri (uglavnom zbog vanbra~nih ili pred-
bra~nih za~e}a, ili do tre}eg meseca), a u drugim zemqama bez
ikakvih ograni~ewa. Ra~una se da je u 1985. godini na 20 za~e}a
bilo 9 poba~aja. U tom pogledu predvode zemqe koje su ozakoni-
le poba~aje (Kuba, Poqska, Rumunija) u kojima procenat poba~a-
ja prelazi 60 % za~e}a. Ra~una se da u Poqskoj na 1,000.000 poba-
~aja odgovara 702.000 ro|ewa.
U Gr~koj se ra~una da 56 % èna vr{i poba~aje. Posledice
ovoga nisu samo individualne. Gr~ka postaje zemqa staraca i
nastaje bojazan i{~eznu}a gr~kog naroda. Predsednik Gr~ke is-
ti~e da ako se produì ovo stawe, 2000-te godine Turaka }e biti
85 miliona, a Grka samo dvanaest.
Posle svega re~enog, zasnovanog na nau~nim razlozima,
ostaje otvoreno slede}e pitawe: Kako je mogu}e da mnogi qudi
ne smatraju prekid trudno}e ubistvom? Na osnovu ~ega? Evo ka-
ko na to pitawe odgovara pristalica abortusa g|a Marangopulu
(Grkiwa):
“Poba~aj nije vi{e zlo~in, jer ne vre|a osnovna eti~ka
ose}awa dru{tva po{to ga vr{i toliki broj èna.” Drugim re-
~ima, po g|i Marangopulu, pravo na ìvot je skop~ano sa stavom
ve}ine i predstavqa stvar li~ne potrebe, a ne pitawe eti~kih

shvatawa i same svetiwe ìvota.
[ta kaù lekari i kakva su wihova svedo~ewa? Profesor
dr Filipidis, po{to je u jednoj svojoj studiji prvo podvrgao
kritici sve argumente pristalica abortusa sa pravne ta~ke gle-
di{ta, dodaje: “Problem je moralne prirode. A kad je re~ o mo-
ralnim pitawima, tu pravo ne moè da bude niti neutralno, ni-
ti da stvara za sebe alibi nejasnih odredbi...”
Ovo isto isti~u i mnogi drugi nau~nici. Profesor gene-
tike na Pariskom univerzitetu J. Leèn pi{e: “Kao i svi drugi
nau~nici koji nepristrasno posmatraju biolo{ke fenomene, i
ja sam uveren da ~ovekovo bi}e po~iwe od trenutka za~e}a. To,
opet, zna~i da je namerno uni{tewe jednog ploda bilo kog uzra-
sta ravno ubistvu jednog qudskog bi}a.”
Gr~ki profesor Avramidis isti~e: “Plod nije deo tela
trudnice. Prema tome, ona ne moè sama da odlu~uje o sudbini
svoga ploda, kao {to bi odlu~ivala o odsecawu slepog creva ili
krajnika u svom organizmu”.
Govore}i o istoj temi, profesor sociologije Kavadijas pi-
{e: “Ako sa potrebnom ozbiqno{}u uzmemo u obzir sve psiho-
lo{ke i psihi~ke posledice, ako shvatimo da je svaki pojedinac
odgovoran za dru{tvenu celinu, ako prihvatimo stav Dostojev-
skog - kad jednog ~oveka razapiwu na zemqi, razapiwe se celo
~ove~anstvo - onda jasno proizlazi zakqu~ak da dru{tvo ne samo
da ima pravo, nego i obavezu da se ume{a i da pomogne (nero|e-
nom) ~oveku i da ga za{titi.” Ovim re~ima Kavadijas èli da
naglasi da dru{tvo ima pravo i obavezu da se ume{a i ne dozvo-
li pojedincima da razapiwu “svekoliko ~ove~anstvo”, ubijaju}i
najneza{ti}enije i najnevinije wegove ~lanove, nero|enu decu.
To potvru|uju nauka, etika i sociologija, kroz usta odgovornih
lekara, pravnika i sociologa.
Naro~ito je zanimqiv opis poba~aja ploda od 8 nedeqa
(dva meseca) poznatog lekara Pavla Rokvela iz Wujorka. “Pre
14 godina dao sam anesteziju za vanmateri~no za~e}e. Uzeo sam u
ruke posteqicu. Bilo je to najsi}u{nije qudsko bi}e koga se
~ovek ikada dotakao. U posteqici je plivalo jedno ìvahno, mi-
kroskopski si}u{no qudsko bi}e mu{koga roda, duìne jednog
in~a (2,5 cm). Ovaj mikroskopski ~ovek je bio potpuno obliko-
van sa dugim kupastim prstima. Koà mu je bila skoro providna
150 Besede
i na krajevima prsti jasno su se raspoznavale arterije i vene.

Detence je bilo ìvahno i plivalo je u krug u toku jedne sekun-
de, sa ritmom prirodnog pliva~a... Kada se wegova posteqica
otvorila, mikroskopski ~ovek je izgubio ìvot i dobio izgled
embriona toga uzrasta, uko~enost ekstremiteta... Imao sam uti-
sak da vidim pred sobom jednog mrtvog zrelog ~oveka.”
Stav da samostalni ìvot kod ploda po~iwe posle 12 nede-
qa zastupalo je ve}inom glasova i Svegr~ko lekarsko udruèwe.
Me|utim, isto to Udruèwe, na svom simposionu dve godine ka-
snije (1985), odreklo se toga svoga ranijeg stava i podràlo stav
da se, saglasno savremenim nau~nim ~iwenicama medicine, “po-
~etak ~ovekovog ìvota poklapa sa trenutkom za~e}a”.
Ova istina je postala potpuno o~igledna kada je 1983. godi-
ne stvoreno prvo “dete iz epruvete”. Prvo dete iz epruvete po-
bilo je i u prah pretvorilo shvatawa da je plod - grumen mrtvog
tkiva maj~inog tela i potvrdilo da je on li~nost sa potpuno sa-
mosvojnim nezavisnim ìvotom.
Dve godine ranije (1981), kada je Ameri~ki senat zatraìo
mi{qewe osam vrhunskih specijalista o tome “kada po~iwe ì-
vot kod ploda”, sedmorica od wih sa punom odgovorno{}u izja-
vili su da, saglasno sa naukom (medicinom - biologijom), ìvot
po~iwe od momenta za~e}a. Profesor Jeronim Leèn u svom
predavawu na Francuskoj akademiji moralnih i dru{tvenih nau-
ka izjavio je 1. oktobra 1973. godine: “Po~etak qudskog bi}a se
vezuje za trenutak za~e}a... qudsko bi}e je od tada celovito i je-
dinstveno. Jedno je zato {to je apsolutno isto u svim stadijima
svojim, i jedinstveno, jer ni u ~emu ne moè biti zameweno ne-
~im drugim... Ovaj mikroskopski si}u{ni plod, {estog ili sed-
mog dana, kada mu je visina tek jedan i po hiqaditi deo, u stawu
je da ~ak brine o svojoj sudbini. On, upravo on, uti~e na prekid
mese~nog ciklusa kod svoje majke, name}u}i se tako svojoj majci
da ga ona {titi.”
U zakqu~ku nave{}emo stavove dr Ernesta Haunta iz jedne
wegove dokumentovane biolo{ke, sociolo{ke i eti~ke studije.
Evo {ta on kaè: “Oplo|eno jaja{ce nije prosta }elijska masa,
bez sopstvenih karakteristika. Ona tako|e nije, na ovom stepe-
nu, ni izra{taj biqnog ìvota, niti neke ìvotiwske vrste.
Ono je potpuno i apsolutno projavqewe jednog qudskog bi}a,
upravo onako kako to biva sa novoro|en~etom, odoj~etom, dete-
tom, mladi}em, odraslim ~ovekom... Prema tome, prilikom po-

ba~aja ubija se qudski ìvot, qudsko bi}e, makar se ono nalazi-
lo na najranijem stadiju svoga razvoja.”
Posle ovoga {to smo naveli, postaje potpuno jasno da abor-
tus nije bezazleni prekid trudno}e, nego prekid ìvota samo-
svojnog qudskog bi}a, sledstveno tome - ubistvo, uni{tewe.
Opisuju}i poba~aj, ~uveni profesor N. Luros doslovno ka-
è: “To je ubistvo sa predumi{qajem”. Prema tome, na pitawe,
da li je poba~aj ènino pravo, odgovorio sam na samom po~etku
ovog odeqka o poba~aju, ali bih ovde sa va{om dozvolom dodao i
slede}e: êdomorstvo je hotimi~no ubistvo, ubistvo svoga dete-
ta. Dete koje ubija majka, nije imalo priliku da vidi, da pozna,
da zavoli.
“Mawe crkava, vi{e prezervanata”, dovikuju “ène u cr-
nom”. “Beogradske ène u crnom” razvile su svoje transparente
pred Srpskom patrijar{ijom posle Boì}a 1994. godine, jer je
patrijarh srpski Pavle u boì}noj poslanici pozvao srpske
majke da ne ubijaju decu u utrobi svojoj, da ne postaju ubice.
Umesto da rodi dete, èna okre}e glavu od wega i ubija ga.
Ona kao Pilat pere ruke od ubistva. A pri tom, po re~ima apo-
stola Pavla, “èna prevarena postade prestupnica; ali }e se
spasti ra|awem dece, ako ostane u veri i qubavi i u svetiwi sa
~estito{}u” (1 Tim. 2,14-15).
Sveti Vasilije Veliki isti~e tri li~nosti pri ~edomor-
stvu. Ako je majku i dete pomenuo i razjasnio wihove uloge, è-
nu koja spravqa i daje otrov osu|uje kao hotimi~nog ubicu.
Stav Crkve je da su èna koja ubija dete u svojoj utrobi i
onaj ko joj u tome pomaè, tj. lekar ili neko drugi - ubice, bez
obzira na starost deteta, zametka. Patrijarh srpski to nije mo-
gao da pre}uti. Pogotovo {to je to zlodelo uhvatilo korena i
{to se godi{we u na{oj zemqi ubije i do dvesta hiqada dece. To
je genocid nad sopstvenim narodom, pred kojim narod zatvara
o~i. Kad ovo ~ine, lekari zaklawaju svoju odgovornost i savest
iza gra|anskog zakona koji dopu{ta abortus. Misle li da su u
svakom pojedina~nom slu~aju izvr{enog abortusa krivi oni koji
su doneli zakon? Kada vade dete iz utrobe, i kada se ono otima
istrumentima, kaù: “Krv ovoga pravednika, na va{e glave, po-
slanici?” Da li se se}aju Hipokrata. Bio je neznaboàc, ali je
152 Besede
u lekarskoj zakletvi, primeru lekarske etike, zabranio abor-

tus!
Danas je, izgleda, svima “savest ~ista”!
Lekari se zaklawaju gra|anskim zakonom, ène - majke se
zavaravaju nedefinisanim pravom na raspolagawe svojim telom,
prema kome smatraju dete do izvesne starosti (10 - 15 nedeqa)
svojim telom. Svako isti~e svoja takozvana prava, jedino dete
}uti. Zasad! [ta se zbiva sa detetom tih prvih nedeqa? Da li je
ono deo organizma majke? Videli smo stav Crkve, ali se bojimo
da qudi vi{e veruju nauci. Crkva nije protiv nauke. Naprotiv,
nauka otkriva tvorevinu Bo`ju. Ovde ne}u iznositi rezultate
nauke, jer za to nisam stru~an, ali sam uveren da nauka u osnovi
iskazuje sve ono {to i Crkva, samo svojim jezikom.
Minimalni zakqu~ak, koji se name}e, jest dvojak.
Prvo, od za~e}a je dete u odnosu na maj~in organizam potpu-
no samostalno, u tom smislu da ne predstavqa wen deo. Drugo,
dete nije pasivan vegetiraju}i stvor, nego bi}e koje stremi da
se, prelaskom iz faze u fazu, razvije do kraja. U tom stremqewu
ono upoznaje okolinu, sa kojom, ve} prema uzrastu, ima komuni-
kacijski odnos.
Kako druk~ije, nego ubistvom, okvalifikovati i nazvati
nasilni prekid ìvota; prekid smewivawa faze razvoja slede-
}om fazom razvoja, ranog iskustva deteta onim kasnijim, i jo{
kasnijim. Lekari su svedoci da se dete pri abortusu brani od
wih.
Za{to qudi izbegavaju da kaù deteubistvo, ili prosto -
ubistvo? Naj~e{}e zato {to se dete jo{ nije videlo, nije upo-
znalo, nije ga svet poznao. Pri abortusu majka ne raspolaè svo-
jim telom, nego ubija tu|e. Stoga bi bilo dobro da i nauka, kao i
Crkva, otvoreno i pou~no kaù da se radi o ubistvu. Tada bi se
na{a (srpskog naroda) demografska slika znatno izmenila i ne
bismo bili zabrinuti malim prira{tajem dece. Prira{taj u
dru{tvu bi}e normalan i bez ogre{ewa samo onda kada u braku
prazni~na radost traje kroz celi ìvot.
Mu` i èna treba da svakoga dana izgledaju jedno drugom
kao nova, izvanredna bi}a. U braku je divna samo qubav, a stra-
{an je samo gubitak qubavi. Samo u braku qudi mogu poznati
jedno drugo. I to je isto tako ~udesno i jedinstveno koliko je
~udesan i jedinstven doìvqaj bogopoznawa. Pre braka ~ovek
kao da lebdi negde iznad ìvota, posmatra ga samo spoqa. Tek u

braku on ponire u ìvot, ulazi u wega kroz li~nost supru`ni-
ka. Ovo obitavawe u stvarnome znawu i ìvotu pruà nam ose-
}aj dostignute puno}e i zadovoqstva, {to nas ~ini bogatijim i
umnijim. Ta puno}a biva jo{ dubqa kad iz wih dvoje sjediwenih
izroni neko tre}i - wihovo dete, odnosno, izrone wihova deca.
154 Besede
BOG ‡ QUBAV GOVORI

ÔVEKOVOJ DU[I
B
og je qubav (1 Jn. 4,8). Kao {to nema ni~eg uzvi{enijeg
od Boga u oba sveta, tako nema ni{ta veli~anstvenije
od qubavi. U odnosu na ~oveka, qubav je ono ~ime ~o-
vek vredi; on je ostvarena qubav Bo`ja, otelovqena qubav. Sva-
ki duhovni dar je proèt qubavqu, tj. Bogom i bez we ne bi bio
duhovni dar. Ona izvodi ~oveka iz wegove sebi~ne i samoìve
usamqenosti. Qubavqu - Bogom se ~ovek pro{iruje, produbquje,
obeskona~uje, obezgrani~uje, obesmr}uje. Boànska qubav je put
u koji se ulivaju svi putevi svetih vrlina. ôvek je bogoliko
bi}e bogolikom boànskom qubavqu, pa se i za ~oveka moè re-
}i: ~ovek je qubav. Bog je Bog qubavqu i ~ovek je ~ovek qubavi.
To vaì i za Bogo~oveka. Oduzme li se qubav Bogo~oveku, on
prestaje biti Bogo~ovek. Bog, Trojica u Jedinici i Jedinica u
Trojici, po svome obli~ju stvara ~oveka po Svojoj slici i pri-
lici, tj. ~ini ga stvorenim qubavqu. Ako to nije, on je prizrak
i utvara. Sve boànsko i ~ove~ansko, nije li qubav, pretvara se
u tamu, u |avoqe i |avolsko.
Du{o, qubav je Bo`ja vrlina, sjediwewe ~ovekovo verom u
Onoga koji je celokupna qubav, silazi me|u svoja stvorewa i
traì Svoju qubav.
On kaè: jedino {to ho}u jeste qubav. Koja du{a dopusti da
je vodi Onaj koji qubi, i ona je qubav. Nesebi~na qubav ne traì
svoje uìvawe ili interes, nego interes i voqu qubqenoga. Rev-
nosna, àrka i intenzivna qubav probija sve barijere. Ovo je
istinska qubav, a sebi~nost je ponor u koji uvaquje du{e qudske i
ru{i samu sebe. Du{o, posmatraj sebe, srce svoje. Studiraj sebe i
zapazi}e{ koliko treba da qubi{. Prava je qubav ponizna, veli-
kodu{na i nesebi~na. Dakle, ako ho}e{ da te nau~im kako da qu-
bi{ Mene, prvo zaboravi samu sebe. Ne povla~i se od samopo`r-
tvovawa, niti gledaj koliko te to staje, ne brini o onome za{to

ima{ voqu. Qubi, i onda ima{ ogromnu snagu koja pobe|uje svet.
Mnogi misle - qubav je samo toliko da kaèm: “Ah! Boè
moj, ja te qubim!” To nije qubav Bo`ja. Boànska qubav je slat-
ka, ali i delotvorna. Ho}e{ li da qubi{ Mene, umilno, uvek i
u svemu: u poslovima kao i u odmorima, u utehama kao i u patwa-
ma i ponièwima, ima{ Moju pomo}. Pokaì mi delima da Me
neprestano qubi{, jer se u tome najboqe nalazi qubav.
Kad bi, du{o, ovo dobro razumela, kako bi brzo napredova-
la u savr{enstvima, i koliko bi ute{ila Srce Moje i sebe. Re-
ci da Me qubi{, i tad najvi{e ose}a{ da si gladna qubavi Mo-
je. Ho}u da gori{ od ùdwe da qubi{ Mene, i neka od sada ne
bude drugo hrana tvoga srca. Neka bude samo ova blagodatna ùd-
wa koja pokre}e na sve intenzivniju qubav. Posmatraj dobro Sr-
ce Moje i plamen koji uni{tava sve suprotno Srcu Mom. To se,
du{o blaga, zove qubav koja oblagoro|ava srce tvoje i telo tvo-
je. Plamenom qubavi Moga Ja qubim svaku du{u, a naro~ito du-
{u Mojih izabranika. Za takve du{e odredio sam naro~ite sta-
nove, a oni su u srcu Boga Qubavi. Oni koji u wemu stanuju, isto
su pred Mojom neograni~enom qubavi.
Ti se useli u srce Moje i okusi sladost Wegovu. Zanesi se
mirom Wegovim i dopusti da se srce tvoje zapali od ovog boàn-
skog plamena. Deli sa Mnom patwe, tuge i ~asove usamqenosti.
Ostani sa Mnom! Qubi Me pre tolikih du{a koje Me ostavi{e
samog i preziru Me. Qubav sve olak{ava du{i. Du{a koja qubi,
èqna je da pati, jer patwa pove}ava qubav. Qubav i patwa, du-
{o, ~esto se ujediwuju sa svojim Bogom i ~ini ih da su jedno.
Mnoge du{e dobro Me primaju kada ih sa utehama potraìm.
Mnoge se raduju Meni i Sv. Pri~e{}u, ali malo ih je koje otva-
raju vrata svoja kada kucam kod wih Krstom Svojim. Ako du{a
razapiwe sebe na Krst Moj i tamo ostavi sebe na Meni, ta du{a
proslavqa Mene i Meni je najblià.
Mnoge du{e ne poznaju Mene. To je istina, ali je jo{ ve}i

broj onih koji Me poznaju i opet su Me ostavili da bi ìveli
svojim ìvotom. Tako je mnogo du{a telesnih koje postado{e
telo greha. One samo traè uìvawa i sa wima }e sti}i u pro-
156 Besede
past, jer Moj put je put patwe i Krstove qubavi. Jedino qubav
daje snagu da na ovom putu Mene sledi{, jer to traì Moja qu-
bav.
Svebi}e je Svebi}e qubavqu i bi}e je bi}e qubavqu. Sr`
toga si ti, du{o (bi}e), nenasita u neprolaznoj ~e`wi za svojim
boànskim Sveizvorom. Ako, du{o, dvoje qube jedno drugoga, i
najmawa beznade`nost sa jedne strane u srce rawava drugo. Tako
je i sa Mojim Srcem. Du{o, ako si verna u ne`nosti qubavi, Ja
se ne dam pobediti velikodu{no{}u i du{u tvoju mir }e pokri-
ti. Ne}u da te ostavim samu tvojoj malenkosti. Ti }e{ biti ve-
lika, jer }u Ja ìveti u tebi. Srce Moje ne moè u sebi zatvori-
ti onu saèùju}u ùdwu; ono daje i predaje sebe tebi, du{o, da
ìvi{ uvek. Oh! Koliko ~ekam da otvore srca svoja, da tamo
smeste Mene i sebe. Ova vatra, koja srce Moje sve vi{e raspaqu-
je, hteo bih da oja~ava i plamti u wima. Ja }u za wih biti ono
{to bi voleli da budem: bi}u Otac ako Me ho}e za Oca, Verenik
}u im biti ako Me èle za Verenika, snaga }u im biti kad im
treba snaga, i ako im je èqa da Me ute{e, dopusti}u da ute{e
Mene. @eqa Mi je da dam Sebe za wih i da izru~im svu blagodat
{to sam pripremio za wih.
Du{o, dopusti da budem veliki u tebi. Ti zna{ da vera do-

bija od qubavi svu svoju vrednost, sav svoj ìvot, svoju besmrt-
nost. Bez toga ona je kao i vera Jude Iskariotskog. Veruj u Moje
Veli~anstvo i Ja }u zauzeti mesto u tvojoj malenkosti. Nas dvoje
}emo uvek zajedno ìveti i raditi. Ja }u ìveti u tebi i ti u
Meni. Sve }e uraditi Moje Srce. Delova}e Moje milosr|e i qu-
bav Moja uni{ti}e tvoju ogrehovqenost. [to }e{ vi{e presta-
ti biti, tim vi{e }u biti tvoj ìvot i ti }e{ biti Moj odmor u
Carstvu Mojemu. Govori k meni, jer sam s tobom, ne veruj da si
sama i ako Me ne vidi{. Tu sam kraj tebe i ~uje{ Mene. Govori
Mi, nasme{i Mi se, jer Sam Ja tvoj nerazdeqivi Drug. Svi|a{
Mi se {to si toliko malena, a samo dve stvari traìm od tebe:
qubav i pouzdawe u Mene. Ho}u da si kao prazna vazna - Ja }u je
napuniti najlep{im cve}em raznih boja i mirisa prijatnih za
ukus Moj i tvoj. To }e sve biti, samo ti u qubavi budi po meri.
Qubi i dopusti da se Stvoriteq zanima tobom, malim stvore-

wem.
Sirota si, a Ja sam bogat; slaba si, a Ja sam sama Snaga.
Traìm da ni{ta ne odbija{, ne sakrije{ od Mene. Ja }u odbra-
niti tebe, osloni se na Mene. Ja }u sve u~initi da i ti postane{
velika i Mome Ocu draga. Ja to ho}u, ali sve Meni da ponudi{,
i najmawe poslove tvoje. Ho}u da se bez straha odmara{ u Srcu
Mojem. Gledaj ovo Srce i vide}e{ kako vatra ovog Srca moè u
tebi uni{titi svu tvoju nesavr{enost. Ho}u da se potpuno osla-
wa{ na Mene, na Moje Srce, i ne brini se ni za {ta drugo, ve}
samo da se dopadne{ Srcu Mome. Zapamti da sam Ja Otac tvoj,
Spasiteq i Bog tvoj. Useli se u ovo Srce, u ove dubine Qubavi i
ni~ega se ne boj. @elim da zasluì{ blagodat Moju koju tebi
dodequjem. Ho}u da primi{ blagodat i Mene pusti da Ja radim u
tebi. Ja gledam na tebe, a ti gledaj u Mene. Toliko Mi se dopa-
da{, i pored sve bede i siroma{tva tvoga, pa ~ak i pogre{aka
tvojih. Krv Moga Srca sve bri{e. Dosta je tebi kada zna{ da Ja
tebe qubim, a ti se samo oslawaj na Mene.
Du{a koja se sasvim oslawa na Mene, toliko Mi se dopada

i pored svoje malenkosti. Ja od we ~inim nebeski raj i rado se
zadràvam u woj. Ako sve stavqa{ na Mene, sve }e{ na}i u Srcu
Mome. Potrebna su Mi Srca koja qube, koja `rtvuju sebe, a naj-
sigurnije je onoj du{i koja se oslawa na Mene. One du{e koje do-
puste da ih vodim, jer sam Ja Otac wihov, ~ije su o~i otvorene da
ih vodim i wima upravqam.
Ti, du{o, ako Me zove{ Ocem, voqom gledam na tebe iz Sr-
ca Moga i drìm za du`nost Svoju da se Ja brinem o tebi. Tu na
zemqi kada dete po~ne da govori i izusti onu ne`nu re~ “o~e”,
roditeqe radost preliva. Ra{irenim rukama primaju na srce ~e-
do svoje, sa toliko ne`nosti i qubavi grle i qube ga. Tu radosti
ovoga sveta ni{ta nisu prema wihovoj radosti, prema wihovom
blaènstvu. Ako je to tako kod zemaqskog oca i majke, {ta }e bi-
ti, kakva }e radost biti kod Onoga koji je odjedanput ujedinio
sve: i Otac, i Mati, i Bog, i Stvoriteq, i Spasiteq, i Verenik,
~ije se srce u ne`nosti i qubavi ne moè s ni~im uporediti.
158 Besede
Jeste, du{o qubqena, ako te strah i utu~enost mori, do|i,

potr~i Meni, zovi Me “Ocem”, i odmori se u Srcu Mome. Ako od
poslova ne moè{ padati pred noge Moje, kao {to bi èlela,
kaì samo Meni nanovo i ponovo reci: “O~e moj”, i ja }u ti po-
mo}i, tebe oja~ati, vodi}u te i ute{i}u te.
Gledaj Srce Moje. Razmi{qaj, razmi{qaj o wemu. Nau~i}u
te svim vrlinama, a naro~ito da revnuje{ za Slavu Moju i za
spasewe du{e svoje. Dobro gledaj Srce Moje. Ovo Srce je uto~i-
{te bednima, nevoqnima, pa i tvoje, jer gde bih na{ao ve}eg ne-
voqnika od tebe? Pogledaj, u dubini Moga Srca je more plamena
u kojem se i najne~istije srce o~isti i zapali plamenom qubavi
Bo`je. Pri|i bliè vatri ovoj. Ostavi ovde bede i grehe svoje.
Uzdaj se i veruj u Mene, Ja sam Spasiteq tvoj. Opet pogledaj Sr-
ce Moje. Ono je Izvor @ive Vode. Pij iz wega dok ne utoli{
è| svoju. @elim to i ho}u da svaka du{a do|e na ovaj Izvor da
se osveì. Tebe sam u dubinu Srca Moga smestio. Tako si malena
i nejaka da sama od sebe ne bi mogla u}i u wega. Koristi prili-
ku, napajaj se blagoda}u koju ti dajem, silu Moju za tebe neophod-
nu i korisnu. Dopusti da qubav Moja radi u tebi, da ne ostane{
uvek sasvim malena. Uzrastaj Bogom, jer ako si u Srcu Mome,
tvome uzrastawu nema kraja.
Jeste, pravo kaè{: “Ja sam dobar”. I da to razume{ samo
jedno nedostaje tebi - sa Mnom sjediwen unutarwi ìvot. Koli-
ko vi{e bi Me poznavala kad bi tako ~inila. Nau~i}u te, du{o,
da sa Mnom ìvi{ zajedno. Ima ih koji nisu sa Mnom, jer su da-
leko od Mene. Ja sam u najtesnijoj poverqivoj vezi sa svima pre-
ko blagodati. Ako bi moji izabrani ovako ìveli, zaista bi po-
znali Mene. Koliko bi dobra mogli ~initi tolikim sirotim
du{ama! Ako se izabrane du{e sjediwuju sa Mnom, onda }e znati
koliko uvreda moraju primiti, kako }e ih pretvoriti u dobro,
da se ne bi radovao neprijateq du{e ~ovekove. Razumele bi ose-
}aje Moje i ute{ile bi Me. Ispuwene poverewem prema Mojoj
Dobroti, traìle bi opro{taj i zaista ga dobile, jer Ja imam
milost za sve. Du{o, ti qubi{ Mene jer sam dobar, a Ja qubim
tebe jer si mi dala malenkost svoju.
Kako je ~udesna ta qubav postavqena iznad svega? To je qu-
bav Hristova. To je ona qubav koju je Gospod Hristos nazvao
“novom qubavqu”, i zapovest o woj “novom zapove{}u”, za raz-
liku od svih ostalih qubavi u na{em ~ove~anskom svetu. Sva je
novina wena u ovom svetu - qubi, du{o, kao {to Hristos qubi.
Novu vam zapovest dajem “da qubite jedan drugoga kao {to Ja vas
qubim, da se vi qubite me|u sobom” (Jn. 13,34). Kada to ~ini{, i
Ja sam zajedno sa tobom. Eto, du{o, qubav je tvoj ìvot i
ve~nost. To je tvoje vaskrsewe. Tebe Gospod Hristos stalno po-
ziva na tvoje vaskrsewe, a ti Mu uvek odgovori: Hristos vaskrse
- Vaistinu vaskrse!
160 Besede
BLA@ENI STE KAD STRADATE
T
okom pet stotina godina srpska du{a je stradala i ve-
rovala. Stradawe kad-kad slama veru. Srpsko strada-
we, naprotiv, ja~alo je veru srpskog naroda. Sa verom
je dolazila nada, sa nadom snaga, i tako su Srbi izdràli naj-
mra~nije i najteè ropstvo, ikada zabeleèno u istoriji.
Mudrost sveta nije sabrana u glavama samo jednog ili poje-
dinog naroda. Svaki narod ima svoja posebna izvorna iskustva o
ovom ìvotu. Mi imamo dva dobra, vrlo bri`no negovana: demo-
kratiju i tradiciju. Neki kaù da demokratija i tradicija ne
mogu zajedno, ali je kod Srba to i{lo zajedno. Zato je srpski na-
rod sposoban da svakoga razume, pou~i i vodi, izjedna~uje qude,
{iri hri{}anstvo... Ovo potvr|uje i nekoliko slede}ih izreka
srpskog naroda:
U vremenu kad god je srpsko telo bilo okovano i porobqe-
no, srpska du{a je bila slobodna.
Boqe je ne biti ro|en, nego zloupotrebiti ìvot.
Suze slaboga optuùju jakoga. Suze siroma{noga optuùju
bogatoga, a suze pravednika jesu dijamanti u prestolu Bo`jem.
Boqe je dati ìvot, nego uzeti ìvot. Ko daje ìvot, ~ini
ono {to i Bog daje; ko uzima ìvot, ~ini ono {ta satana ~ini.
U ovoj zemqi, srpski narod je predstavqao jezgro wene dr-
àvnosti i dràvotvornosti, kao i nadahnu}e pozitivnih ostva-
rewa. Neki na{i susedi, u zemqi i van we, nisu to mogli podne-
ti, pa su danas ustali protiv nas. Na{i ideali su oduvek bili
sloboda i jedinstvo. Vreme je do{lo da smo ponovo u isku{ewu
da branimo slobodu i jedinstvo svoga naroda. Moraju znati svi -
u srpskom narodu ìvi jedan ~udan duh, vrlo ~udan i veliki duh,
koji }e odrediti na{e i wihove daqe me|usobne odnose. U wemu
}e ta uloga biti sve prisutnija, jer je, ube|en sam, taj duh sve-~o-
ve~anskiji, nego {to je sve-slovenskiji i sve-jugoslovenskiji.
Srpski narod je pun blagodarnosti prema svojim prijate-

qima koji su mu bili od pomo}i ranije, ali je isto tako za~u|en
- otkuda danas ti isti prijateqi ne razumeju nas i prebacuju nam
da smo narod koji ho}e tu|e? Kaè jedna na{a narodna poslovi-
ca: “Mudar lav traì prijateqstvo, ne samo sa lavovima, nego i
sa p~elama”. Nama je ostalo da tako ~inimo. Mi koji smo u pro-
{losti sve mudro stvarali i ni u ~emu nismo ùrili, nema ~ega
da se bojimo.
Srpski narod je sa svojim vladarima bio obrazac pravog
religioznog duha i prave nade. Ovo se naro~ito moè re}i za
vladare po~ev od Sv. Save pa do okupacije Srbije od strane sul-
tana 1389. godine. Gradili su divne crkve, mnogo ve}e i rasko-
{nije od svojih rezidencija, dvorova. Na Zapadu nije bilo tako.
Rezidencije i dvorovi srpskih vladara su nestali, jedva se nazi-
re gde su bili, a crkve i manastiri podizani u slavu Bo`ju, jo{
uvek postoje. Turci su mnoge srpske svetiwe uni{tili, a mnoge
obesvetili i uprqali oni na{i neprijateqi koje je na{ narod
po{tovao smatraju}i ih svojom bra}om i hri{}anima...
Ja nisam politi~ar, niti sam se za tu vrstu posla pripre-
mao. Ja }u i daqe govoriti kao crnorizac. Nama je prvenstveno
potrebno unutarwe ozdravqewe porodice. Ali, da ne govorim
sada o porodici, da po|em od dece. Srpskoj deci je potrebno do-
bro vaspitawe, porodi~no, versko i {kolsko. Na{e {kole vi{e
obra}aju pa`wu na sticawe znawa nego na vaspitawe karaktera
i obrazovawe voqe. Na{e narodno pesni{tvo i istorija boqe
su obrazovali na{ narod, nego {to to ~ini savremena nauka. I
pored toga, nisam protiv nauke. U ovom vremenu ona je veoma po-
trebna, ali da bude osve{tana Bo`jom naukom i roditeqskim
u~iteqstvom. Takav narod, kao {to je srpski, zaista zasluùje
svetliju i lep{u budu}nost u kojoj }e ubudu}e ìveti. Ja govo-
rim o najboqem vaspitawu srpske dece, upravo u ovom vremenu,
kada bi prvenstveno trebalo govoriti o opasnostima i nevoqa-
ma koje su prisutne i koje }e nastati.
Isto tako, srpska èna morala bi razvijati kod sebe ve}u
sposobnost za socijalni rad. Tako bi imale vi{e na~ina da or-
ganizuju stil svoga ìvota, koristan i op{toj stvari. Te{ko mi
je da govorim o srpskim majkama u ovom trenutku kada su te na{e
majke sa svojim sinovima i k}erima, ~esto malobrojnim, gaène
i progawane od na{ih suseda i onih koji ih pomaù, kako }e sa
162 Besede
bolom i }utawem gledati u nebo, ispovedaju}i se i pripremaju}i

se za svirepu smrt.
Nedavno mi jedan ~ovek postavi pitawe: “[ta je potrebno
srpskom narodu?” Potrebna mu je zdrava kultura i zdrava civi-
lizacija. Potrebna mu je prava religija, ona religija koju nam
preci ostavi{e u amanet. Potrebna nam je prava nauka i prava
umetnost. Srpski narod ne}e civilizaciju koja ozna~ava obmanu
i ve{tu proizvodwu oru`ja za ubijawa. Najpre mu treba Biblija
u domovima, tako da bi ~itaju}i Bibliju - Sveto Pismo u~inio
sebe boqim, ali i nauka koja pomaè o{troumnost i umetnost.
Ovo bi bile polazne smernice za stvarawe i produèwe srpske
slave i srpske veli~ine...
22
PUT ÔVEKOV
Iza tu~e bistrije je nebo, iza tuge bistrija je

du{a, iza pla~a veselije pojem.
(Wego{)
J
edan dobar poznavalac sveta i doga|aja u wemu je rekao:
“Prvi je deo puta qudskog - poznavawe zla, a drugi -
ostvarewe dobra”.
Doìvqavawem dobra, gledawem wega pored sebe, ~ovek
postaje sposoban ~initi dobro. To je isto kao pre}i iz rata, ha-
osa, qudskih nemira i nesigurnosti u slobodu, u miran i spoko-
jan ìvot.
Nema naroda na ovoj planeti, niti ima dràve koja nema
svoje upoznavawe zla i svoje ostvarewe dobra. Otkad smo se na-
{li na ovome par~etu zemqe pa do danas, imali smo i mi svoja
poznavawa zla i svoja ostvarewa dobra. Moglo bi se ~ak re}i da
nema ni{ta u ovom svetu {ta se de{ava a da nema svoj prauzor iz
pro{losti. Stvari i doga|aji se ponavqaju, ali se ponavqawa
doìvqavaju uvek u novim i novim oblicima. Kada bismo pre-
tresli i pomenuli samo doga|aje iz pro{losti koji su se odigra-
li na dana{woj teritoriji SO Zadar, na{li bismo wih dosta
razli~itih, sli~nih i ponekih gotovo identi~nih. Te sli~nosti
i razlike o~i duha qudskog u sebi oslikavaju i prenose ih daqe
kao osveène doga|aje, bez obzira kada su se zbili.
Dostojevski je rekao: “Budite bra}a, ali ne jedino zbog
ekonomske koristi, nego zbog puno}e ìvotne radosti i zbog pu-
no}e qubavi”.
Kada se pristupalo obnavqawu ovog malog pravoslavnog
hrama i stavqawa obele`ja na wemu, ove mermerne plo~e, u ovoj
grani~noj parohiji Eparhije dalmatinske i SO Zadar, i ovom
prilikom je ova poruka Dostojevskog upu}ena od svih onih koji
22 O osve}ewu obnovqenog hrama Sv. Trojice u Tribwu 14. jula 1984. g.

164 Besede
su u ovoj obnovi i obele`ju uzeli u~e{}a. Pristupilo se osve-

èwu i beleèwu jednog dela nemilih doga|aja iz minulog rata.
Ova crkvica je jedan od mnogih osveènih spomenika, onima ko-
ji nevino postrada{e u woj iz ovog mesta i {ire. Tu su izginuli
mu{ki i ènski, odrasli i deca, stari i mladi, najblià rodbi-
na, srodnici i prijateqi. Na ovaj na~in rekli smo im hvala za
prolivenu krv i hvala za na{u obavezu prema wima. Postavqena
plo~a na crkvi glas je zahvalnosti i moralne obaveze Op}inske
konferencije socijalisti~kog saveza radnog naroda Hrvatske -
Zadar, ovda{wih me{tana i sviju vas koji se uvek do sada moli-
smo i danas pomolismo za pokoj wihovih du{a na odsluènoj
svetoj slu`bi i parastosu. Tako smo se ovim doga|ajem najpre
podsetili na zlo koje je ovde izlilo svoj jed, a zatim u slobodi
vidnim znakom obeleìli dobra i priznawa.
Minule godine Drugog svetskog rata bile su kriza duha to-
ga vremena kada je zlo dostiglo svoj vrhunac. “Strah ìvotu ka-
qa obraz ~esto. Juna{tvo je car zla svakojakog”, veli Wego{.
Sve ono {to je u~iweno u Drugom svetskom ratu, na stazama do-
bra, nije ni{ta drugo do borba protiv zla i ukazivawe na wega.
Zato nije pogre{no re}i: “Put ~ovekovog ìvota je sloboda”. U
vremenu kada se svi duhovni orijentiri i sluh uprti za raspo-
znavawem zvukova trube i komande, nastaje pometwa duha i roni
se u zlo, u greh. Sa druge strane, sve vi{e nastaje moralnih hero-
ja, pojedina~no i u masama, u~enih i neukih, sirotih i bogatih, -
radnici svih vrsta i specijalnosti, vojnici i generali, ~ete i
pukovi. Za takve je psalmopevac rekao: “Gospod prihvata sve ko-
ji padaju, i ispravqa sve pognute” (Ps. 145,14). Dakle, ono {to
se smrtnim jezikom zove velikim doga|ajima, bi}e upisano u
istoriju ovog pokolewa. Zar nam o tome ne govore mnogi spome-
nici podignuti {irom na{e zemqe i van we, raznih vrsta i ve-
li~ina? I u ovom ratu se kod nas potvrdila Cerska bitka iz
Prvog svetskog rata, koja se izu~ava u svim vojnim akademijama
sveta kao tipi~an primer da malo boraca moè savladati dale-
ko nadmo}nijeg neprijateqa.
Mi danas i sa ovoga mesta èlimo izraziti svoju duboku
blagodarnost Skup{tini op}ine Zadar, Op}inskoj konferenci-
ji Socijalisti~kog saveza radnog naroda Hrvatske - Zadar, pod
~ijim je rukovodstvom sve ovo izvedeno, ovda{wim sve{tenici-
ma i svima onima koji ovu stvar na bilo koji na~i pomogo{e.
Ovo ~inimo najpre u ime Eparhije dalmatinske, srodnika izgi-

nulih, ovda{wih me{tana i u svoje li~no ime. Ovome {to se ov-
de zbilo u proteklom ratu data je va`nost, du`na pa`wa i po-
klowena puna qubav i zahvalnost.
Na kraju, èlim re}i re~ utehe rodbini izginulih, ~ija su
srca danas uzbu|ena i tugom pokrivena. Va{i mili i dragi “u
svemu su se pokazali kao sluge Bo`je: u trpqewu mnogom, u nevo-
qama, u bedama, u teskobama; kao àlosni a uvek radosni; kao si-
roma{ni a koji mnoge oboga}uju; kao oni koji ni{ta nemaju a sve
poseduju” (2 Kor. 6,4.10).
Zbog ovoga ne tugujte, jer za takve je viziju sa neba imao
sveti Jovan Bogoslov kad veli: “Videh pod oltarom du{e pobije-
nih za re~ Bo`ju i za svjedo~anstvo koje imahu” (Otkr. 6,9), nego
se radujte, jer su duhom uvek sa vama. I oni su, kao i mnogi drugi,
od sebe dali ono najdragocenije - svoje ìvote. Oni nisu mogli
vi{e dati, niti se od wih moglo vi{e traìti. To i jeste raz-
log za{to smo danas ovde, bez obzira na verovawa i uverewa.
Posetite po na{oj zemqi spomenike i pro~itajte na wima ispi-
sana imena. Uveri}ete se da nisu samo va{i mili i dragi prera-
no odavde oti{li u vremenu kada su mnogi traìli smrt ali im
nije do{la. Ova na{a crkva bi}e vam jo{ milija, ne samo kao
bogomoqa nego i kao zbori{te krvi wihove. Zapamtite, sloboda
je najsimpati~nija stvar na svetu. I kada je mrze, qudi joj se di-
ve. Divimo se i mi i ~uvajmo je. Tako }emo trajno o~uvati uspo-
menu na na{e pokojnike, a oni }e se tome radovati i biti sa na-
ma u slobodi kojom nas Hristos oslobodi.
Jo{ jednom svima iskrena hvala na svemu u~iwenom.
166 Besede
23
DELO SLOVENSKE BRA]E
P
ored drugih zna~ajnih doga|aja koji padaju ove godine i
jubileja kod nas i u Evropi, u zenitu pa`we je proslava
1100-godi{wica od smrti svetog Metodija Solunskog
(+885.), starijeg brata svetog Kirila, u miru Konstantina
(+869.).
Prosvetiteqi slovenskih zemaqa, Metodije i Kirilo svo-
jim radom su vrlo mnogo zaduìli sve slovenske narode.
Neka je obeleàvawe ove godi{wice u Eparhiji dalmatin-
skoj blagodarnost besmrtnim dobrotvorima svega Slovenstva,
svetoj solunskoj bra}i Metodiju i Kirilu. U velikoj porodici
slovenskih naroda i Srbi su preko wih ~uli propoved Jevan|e-
qa Hristovog na ro|enom jeziku, pojmqivom umu i pristu-
pa~nom srcu.
Vama su, qubazni slu{aoci, poznati trudovi i zasluge sve-
tih apostola slovenskih. Dali su slovenskim narodima sve veli-
ke sile, sile koje pobe|uju svet i zajem~uju svaki uspeh. Sile ko-
je su spasle jo{ tada divqa slovenska plemena od pogibli i du-
hovne propasti, od wih stvorile istorijsku i kulturnu narod-
nost - slovensku bukvicu i slovenski jezik.
Od po~etka rada ovih velikih muèva na propovedi Re~i
Bo`je pro{lo je 1122 godine. Od prestavqewa svetog Kirila
1116, a od smrti sv. Metodija 1100 godina. Posle smrti svoga
brata u Rimu, Sveti Metodije nastavqa podnositi terete koji
su pratili wegov ìvot, razvijati jo{ ja~e misionarsku delat-
nost, daju}i joj pravni i crkvenopravni ugled, uspostavqati od-
nose svoje Arhiepiskopije sa slovenskim knezovima, voditi slo-
ène diplomatske odnose sa Istokom i Zapadom. Ovo je sve od
fundamentalnog zna~aja za kulturni razvoj svih slovenskih na-
23 Propoved 1985. g., o prestavqewu svete bra}e Kirila i Metodija

roda. Zbog toga, rad Svete bra}e ve} decenijama okupira nau~no
interesovawe velikog broja slavista.
Sveti amaneti svagda slavnih nastavnika i u~iteqa Pra-
voslavqa me|u slovenskim narodima nisu izumrli. I danas se
pokazuje veli~ina, zna~aj, izuzetnost i dubina wihovih dela u
Evropi, a padala su u vreme deobe na Istok i Zapad, a u crkve-
nom pogledu na Pravoslavqe i Rimokatolicizam. Oni i sada
ìve. I danas, posle toliko vekova, Kirilova bukvica sluì
neizmenqivom ode}om jezika pravoslavnog hri{}anstva i ~uva
se, samo s nekim izmenama, u ìvotu i kwièvnosti svih pravo-
slavnih Slovena od Jadrana do Urala, i od Crnog do Balti~kog
mora. I danas je Kirilo-Metodijev jezik, iako mrtav, posred sa-
da ìvih slovenskih jezika, ìvi jezik na{e Crkve, jezik moli-
tve, jezik Pravoslavqa, rado slu{an i smatran sakralnim jezi-
kom u ovda{wem podru~ju na{e Crkve.
Padaju nam na um re~i svetog ap. Pavla: “Se}ajte se prvih
dana u koje ste prosvetqeni” (Jevr. 10,32) i “u~iteqa koji vam
propoveda{e re~ Bo`ju, gledaju}i na svr{etak wihovog ìvota;
ugledajte se na veru wihovu” (Jevr. 13,7). Ne zaboravqaju}i dela
ovih velikih qudi, danas im prinosimo svoje svete molitve i
ovaj skromni program, uvek imaju}i na umu ono {to su i oni ima-
li: Hri{}anska misao je svedo~anstvo o ve~nom poretku stvari,
o nevidqivom svetu {to uvek u svemu prisustvuje, kako bi se taj
svet otkrio svima i uverio svakoga: bogo~ove~anski napori Cr-
kve su i danas vrlo potrebni u ovom samouverenom dobu. Ova po-
ruka je uvek bila i do danas ostala vrlo aktuelna i potrebna.
168 Besede
24
DIVAN JE BOG U VERI SVETIH SVOJIH
K
o seje dobro seme po neiskr~enoj i neobra|enoj wivi?
Samo r|av doma}in, slab i lakomislen ~ovek. Dobar
doma}in najpre iskr~i svoju wivu, duboko uzore, zemqu
prehrani i zatim seje.
Hristos je vi{e puta ovim primerom pou~avao narod. Wi-
va, to su du{e qudske, korov su gresi - plodovi bezbo{tva, a do-
bro seme je vera u jednoga Boga, govorio je.
Vama, draga bra}o i sestre, danas izgleda sasvim prirodno
verovati u jednoga Boga. U prastara vremena nije bilo tako. Ni-
je bilo tako ni kod nas Slovena, i jo{ odre|enije kod nas Srba.
Verovalo se tada u mnogo bogova. Bilo je vremena kada je u vas-
celom svetu samo nekoliko qudi verovalo u jednoga Boga. Za-
tim, do{la su vremena da je po ceo jedan narod verovao u jednoga
Boga. Mnogoboà~ki narodi gledali su sa bogata{kim prezi-
rom narode koji odbaci{e verovawe u mnogo bogova i pri|o{e
jednome Bogu. Oni, opet, koji su verovali u jednog Boga, gledali
su sa ~u|ewem i àqewem na mnogobo{ce koji su imali mnogo
bogova, a, u stvari, nisu imali ni{ta.
Dana{wa svetiteqka, sveta velikomu~nica Ne|eqa, tako-
|e je gledala i àlila one koji su mislili da imaju mnogo, a u
stvari nemaju ni{ta od svog verovawa.
Veru u jednoga Boga trebalo je dobiti od pouzdanog svedo-
ka, zatim posvedo~iti i sejati veru po qudskim du{ama kao po
wivama. Najpouzdaniji svedok o jednom Bogu jeste Gospod Hri-
stos, ìvi i istiniti Bog. On je svedo~io za Sebe i istinito je
svedo~anstvo Wegovo. On je sâm sebe posvedo~io, preko istin-
skih i dostojnih qudi govorio: “Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj
imati drugih bogova uza me” (2 Moj. 20,2-3). Bog je sebe postepe-
no otkrivao i objavqivao ovome svetu, “mnogo puta i na razli-
24 Beseda izgovorena u Ko`lovcu 1985. g.

~ite na~ine” (Jevr. 1,1). Usred mnogoboà~kog korova On je na-

lazio wivice, male oaze i sejao seme svoje. To su bile iskr~ene
i o~i{}ene wivice, gde je uspe{no uzrastalo seme vere u jedno-
ga Boga. Te du{e bile su kao prigotovqene sve}e koje je Bog
uègao, te su svetlile u tami mnogobo{tva. Za wih veli sveti
Jovan Bogoslov: “Svetlost svetli u tami, i tama je ne obuze” (Jn.
1,5). Sve su to pojedina~ne upaqene sve}e, upaqene davno pre
Hristovog dolaska u ovaj svet, i sveta Crkva ih proslavqa kao
starozavetne svetiteqe.
Zatim, Bog je objavqivao sebe Izabranom narodu jevrej-
skom najpre u Misirskoj zemqi - dana{wem Egiptu, a to je ze-
mqa tu|a, pa onda u pustiwi, zemqi ni~ijoj, i na posletku u ze-
mqi Hananu, u zemqi wihovoj. I tada je sav narod jevrejski go-
vorio: “Verujemo u jednoga Boga”. Taj Bo`ji narod, izabrani, po-
~eo se kolebati u veri, i to kolebawe je trajalo sasvim dugo.
Opasnost je pretila da se svetlost u tami ugasi i razgoreli
ogaw upepeli.
U tom osetqivom i kriti~nom vremenu, po veru u jednoga
Boga, do{ao je Sin Bo`ji u ovaj svet:
Da razagna tmine mnogobo{tva,
Da ukrepi srca qudska za hod navi{e,
Da poseje dobro seme ‡ veru u jednoga Boga.
Vredne p~ele Hristove, sveti Apostoli, proneli su veru,
taj Bo`ji usev, po ~itavom svetu. Tu veru su na{i preci primi-
li i do dana{weg dana ona se prenosi sa kolena na koleno. Vai-
stinu, kao medonosne p~ele Bo`je razi{li su se po celome sve-
tu, na sve ~etiri strane, po~ev{i od Jerusalima. Raznosili su je
po narodima i plemenima, da kao medom slade qudske du{e bla-
gove{}u u jednoga Boga.
Sveti apostoli kr~i{e zemqu od idolskog korova i du{e
qudske od verovawa u mnoìnu boànstava. Bio je to naporan i
opasan posao! Bio je to najve}i zapam}eni sukob koji je misiona-
re jednobo{tva stajao znoja i truda, rana i krvi.
Dana{wa slavqenica je svoju veru tako|e posvedo~ila i
znojem, i suzama, i ranama i smr}u. Nije ona za neku minimalnu
platicu, koju bi dobijala od gospodara svojih ili ne{to vi{e od
toga, tako lako napu{tala svoju veru u Boga, kao {to se ~ini u
na{em vremenu. Ona je vi{e uga|ala Bogu nego qudima.
170 Besede
Protiv svetih apostola ustale su dve vrste qudi, a dve vr-

ste ih je bilo u tada{wem svetu. Jedni su hranili du{e otrovom
idolopoklonstva, a drugi su hranili tela od idolskih kipova. I
ovi posledwi nisu bili mawa smetwa apostolima nego ovi prvi.
Evo jednog primera iz vremena propovedawa ap. Pavla, ~oveka
koji je 64. godine propovedao Jevan|eqe Bo`je u ovim krajevima
Dalmacije, naro~ito u kawonu reke Ticijusa, na mestu gde se da-
nas nalazi manastir Krka i na{a Bogoslovija. Neki zlatar Di-
mitrije iz Efesa u Maloj Aziji sabrao je svoje radnike i jedno-
mi{qenike i pozvao ih na bunu protiv sv. apostola Pavla: “Qu-
di, vi znate da od ovoga posla zavisi na{e blagostawe (a izra|i-
vali su kipove bogiwe Artemide efeske i makete mnogobo-
à~kog hrama u Efesu). I vidite i ~ujete da ne samo u Efesu nego
gotovo po svoj Aziji ovaj Pavle ubedi i odvrati mnogi narod go-
vore}i da to {to se rukama ~ove~ijim pravi nisu bogovi. I ne sa-
mo {to }e ova opasnost sna}i na{ zanat da bude prezren, nego se
i svetili{te velike bogiwe Artemide ne}e ra~unati ni u {ta, i
propa{}e veli~anstvo one koju sva Azija i sav svet po{tuje”
(Dap. 19,25-27).
Koliko se vera u jednog Boga pro{irila i qubav prema
Wemu oja~ala, sveta velikomu~enica Ne|eqa potvr|uje na taj
na~in, {to je od ovog doga|aja na 200 i ne{to godina postradala
mu~eni~ki u gradu Nikomidiji, tako|e u Aziji. Ovo je ona veli-
ka devojka me|u devojkama, koja je kle~e}i pred ma~em uzdignu-
tih ruku molila se da Bog pomiluje sve one koji budu wen spo-
men slavili, da upokoji wenu du{u tamo gde po~ivaju weni rodi-
teqi, isto mu~eni~ki postradali.
Nema sumwe, jedni mnogobo{ci su smatrali da im je du{a u
opasnosti, a drugi da je wihov trbuh u opasnosti od nove vere.
Tako se smatralo i pre pojave onih zapaqenih pojedina~nih sve-
}ica.
Mnogoboà~ka kultura tu nije pomogla mnogo. Kulturniji
narodi pravili su idole samo od skupocenijeg materijala i u
pravilnijem obliku, nego divqi narodi. Idoli su ostajali ido-
li i ropstvo du{e ~ovekove bilo je podjednako. Kada je sveti ap.
Pavle bio u kulturnoj Atini, “raèsti se duh wegov u wemu gle-
daju}i grad pun idola” (Dap. 17,16). Idoli na trgu, idoli pred
kasarnama, idoli pred pragom, idoli u ku}i, idoli po sobama,
idoli svuda. Nijedan spisak nije mogao nabrojati sve bogove ko-
jima su se qudi klawali.
Sve to idolsko trwe greblo je i krvarilo svete apostole i
wihove potomke. Oni su ga smelo sasecali, kr~ili, ~istili i na
mesto wega sejali dobro seme vere u jednoga Boga. Taj titanski
posao apostoli i wihovi sledbenici su svr{avali re~ju, ~udesi-
ma, qubavqu i `rtvom. Gde nisu uspevali jednim, uspevali su
drugim. Gde ni~im drugim nisu mogli uspeti, uspevali su svojom
krvqu i smr}u.
Jedini Bog ìvi i istiniti blagoslovio je re~ svetih apo-
stola i wihovih sledbenika. Blagoslovio je trud wihov, re~i wi-
hove, suze, uzdahe i ìvote wihove. Tako je seme wihovo urodilo
dobrim rodom, koje se veli~a mnogoqudnom posetom ovom svetom
hramu i svetoj Ne|eqi.
Da opet ponovimo Bo`je svedo~anstvo i zapovest: “Ja sam
Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me”. To je prvo
svedo~anstvo Bo`je o Sebi, prvo otkrivewe qudima na zemqi o
Bogu od Boga i prva zapovest Bo`ja: “Nemoj imati drugih bogova
uza me”. Nemoj ih imati, jer }e{ imati dve pogube kao plod bo-
goborstva. Prva je: verova}e{ u la`ne bogove, nepostoje}e, iz-
mi{qene, izma{tane, i druga je: podeli}e{ qubav i strahopo-
{tovawe, koje su od Boga i pripadaju Bogu, sa la`nim bogovima.
Time }e{ pomra~iti veru u ìvotvornog Boga, oslabi}e{
qubav i strahopo{tovawe, darove Bo`je u sebi. Bi}e{ bezbo-
`nik, mada }e{ uobraàvati da si bogat u pobo`nosti zbog ve-
rovawa u mnoge bogove.
Vera u jednoga i ìvoga Boga je vera smernih i umnih. Ovo
nije vera gordih, koje gordost ~ini oholim, te oboàvaju sebe
ili neku Tvor~evu tvar. [to je ~ovek smireniji, to je razumniji;
{to je oholiji, to je bezumniji. Smernima Bog daje um da znaju i
razumeju, a gordima se protivi. [to se smerni vi{e smiruju
pred Gospodom, to im Bog daje obdarewe umom. Upita}e neko od
vas, {ta je um? Um je svetlost koja vodi Bogu i sagleda prola-
znost ovoga sveta. Blago onima koji se ose}aju malima i ni{ti-
ma, jer }e ih Bog uzvisiti do najvi{eg poznawa, do poznawa Boga
Svevi{wega. Tako, svugde i svako zra~i svetlo{}u uma i ispo-
vedawa: Verujem u jednoga Boga i svetima wegovim.
Ovo je vera na{a, hristonosci i bogonosci, okupqeni da-
nas na ovom svetom mestu. Zato sam vam danas govorio o veri,
172 Besede
ìvoj i ìvotvornoj, koja ~uda ~ini i proìma sve. Neka ovo

bude i vera dece va{e, sa kolena na koleno, sve do kraja vremena
i ìvota. Wome se na{i oci spasava{e, za wu trudove podnosi-
{e i strada{e. Ovo je vera nepostidna, spasavaju}a, spasonosna.
Oci na{i se ne postide{e ove vere, niti ona wih. Vaistinu, ovo
je vera obrazovanih qudi, onih koji nose Bo`ji obraz u sebi.
Ovo je vera dana{we slavqenice, svete Ne|eqe u ~iju smo
svetu ku}u do{li, bogosluìli i molili se. Neka ona blagoslo-
vi sve nas, domove i decu va{u! Neka ispuni molitve na{e i
umnoì imetak va{! Neka svima vama za va{e darove woj, vrati
svojim bogatim uzdarjem! Na{e molitve su ovakve i neka bi dao
Bog da uvek budu plodne.
***
I na kraju jo{ ne{to, draga bra}o i sestre.
Dobrota i milost Bo`ja, uvek vas pratila.
Desnom nogom kro~ili, desnom rukom manuli i Boga pome-
nuli.
U ku}i vam se ra|ala mu{ka de~ica, u brdu vinova lozica.
Gde vam zrno padalo, onde vam se mladilo; koje vam najmi-
lije bilo, najboqe vam rodilo.
Sa neba vam {kropilo, na wivama plodilo, te vam boqe
rodilo.
Kumovi i prijateqi vam dolazili, na podobnu ~ast i po-
{ten glas.
Bog vam dao ruke pune, srce veselo. Stidom se ne zastideli,
èdna napojili, gladna nahranili, gola odenuli, beri}et u ku}i
imali.
Omladinom i unu~adima se di~ili i krasili kao \ur-
|ev-danak Spasovim danom.
Boè daj da bi se do va{e duboke starosti qubili kao
hleb i vino, tj. kao sveto Pri~e{}e, jedan drugog pohodili kao
sre}ni i ~estiti, nikad se ne omrznuli, pribranih se qudi dr-
àli, du{u ~istu pred Boga poneli.
Neka Bog dade i milost Bo`ja, da sve{teni~ki blagoslov
ustraje na vama uvek i doveka. Amin, Boè daj i Bogorodice i
dana{wa sveta slavqenice.
25
O NA[IM TAPIJAMA
P
ro{logodi{we slavqe u manastiru Studenici bilo je
vrlo zapaèno u na{oj zemqi i van wenih granica. Do-
sta je u~iweno da se ovaj spomenik kulture jo{ vi{e
pribliì doma}oj i stranoj javnosti, i uspelo se. Za osam veko-
va ìvota ovog izuzetno zna~ajnog sakralnog i kulturnog centra
vezani su mnogi istorijsko-umetni~ki tokovi. Ovaj jubilej je
bio u neku ruku smotra pro{losti i kulturnog blaga koje je pre-
ostalo i sa mukom o~uvano do danas. Nagla{eno je vi{e puta:
“Manastir Studenica je majka na{ih manastira i crkava”, pa,
razume se, i manastira Krupe.
Ove godine se navr{ilo 670 godina od kada su udareni te-
meqi ovoj svetiwi, blagovoqewem srpskog kraqa Milutina na
~etiri godine pre iznenadne smrti u Nerodimqu. Podizawe ove
svetiwe spada u onih ~etrdeset podignutih svetiwa koliko je
godina vladao. Mo`da se poriv ovog velikog ktitora sastoji u
slede}em: “Se}aju}i se grehova mladosti, koja dobra dela ìvo-
ta mogu da Ti prinesem, Gospode? Pokajawa ne stekoh, a tako|e
ni suza dovoqno da speru sve grehe moje. Ima li greha i zlobe u
ovom ìvotu u ~emu ja ne sagre{ih? Kakav }e mi zbog toga biti
sud? Kada Ti, Boè moj, bude{ sedeo na sudi{tu, koja }e me re~
tada izbaviti?”
Ovaj manastir je u nizu nemawi}kih zadu`bina. Ni mana-
stir Krupu nije po{tedela pro{lost. Za wega su nastala te{ka
vremena od 1502. godine pa daqe. U posledwem ratu mnogo je
stradao. Ono {to su vredne ruke krupskih kalu|era stvarale,
sakupile i sa ovda{wim narodom ~uvali i sa~uvali jednim de-
lom, danas se putem izlagawa prezentuje javnosti. Ovo se ~ini
najvi{e predusretqivo{}u i materijalnim sredstvima dru-
{tvene zajednice SR Hrvatske.
25 Govor prilikom otvarawa riznice u manastiru Krupi 9. maja 1987. g.

174 Besede
Otvarawe ove riznice sa svima predradwama jeste svoj-

stvena poruka. Kulturno-istorijski, ovi eksponati, bilo da su
sakralnog ili kog drugog sadràja, sve vi{e postaju bliski sa-
vremenoj stvarnosti, dru{tvenoj svesti, ~ovekovom ìvotu i
prostoru u kome ìvimo.
Ono {ta je preostalo, dobrim delom o{te}eno i na teàk
na~in sa~uvano govori: Manastir Krupa je izgra|ivao svoj umet-
ni~ki sadràj visokih estetskih radova i vrednosti, preko Mi-
trofanovi}evog ìvopisa manastirskog hrama, ikonopisca Jo-
vana Apake i drugih. Ocewuju}i ovo otvarawe riznice kao vrlo
zna~ajan kulturno-istorijski domet, budu}i posetioci vide}e
ovaj manastir sa wegovim nepokretnim i pokretnim blagom u ja-
snijem svetlu Podvelebita.
Muzejski predstavqene dragocenosti, svaka ponaosob puno
govori. Od kolike je va`nosti samo jedan rukopisni list, sveti
sasudi, ode`de, ikone, poveqe, fermani, ku}ni predmeti i dru-
go, u ovoj prilici nije potrebno govoriti. Nesumwivo, riznica
crkvenih predmeta u ovom prostoru mnogo }e vi{e re}i i biti
zna~ajnija kada se isto ovako otvore riznice u drugim svetili-
{tima Eparhije dalmatinske. Ta kulturna porodica, u punoj
svojoj zajednici i lepoti, pokaza}e koliko su nam preci imali
smisla, voqe, qubavi i ose}aja za velike stvari. Danas se moè
re}i: ide se tome da se kulturne vrednosti sa dru{tvenog stano-
vi{ta bitno unaprede, za{tite od propadawa i pruè ~oveku
kao sakralna i kulturna stvarnost.
Gajimo nadu da }e u dogledno vreme iza}i na svetlost dana
opse`na, nau~no napisana monografija ovog manastira, jer 670
godina postojawa moè mnogo ponuditi kulturnoj javnosti i
prose~nom ~itaocu.
Treba naglasiti, spomenici kulture, nepokretni i pokret-
ni, ulaze u zajednicu onih fenomena koji ostvaruju emotiv-
no-psiholo{ka dejstva u savesti qudi. Ovo je wihova zna~ajna
prednost. ôvek je verom, humano{}u i onim {ta je primio u na-
sle|e, vezan za svoje pretke i wihovo stvarala{tvo. Stvarawem
ovakvog odnosa prema kulturnom stvarala{tvu i pro{losti ~i-
ni se vrlo zahvalna stvar. To se ~ini i na na~in ako sada{wost
oboga}ujemo vaqanim svakodnevnim informacijama i {irim pu-
blikacijama. Ovakve aktivnosti mogu biti najsre}niji povodi
da se o spomenicima kulture kaè ono {ta smo du`ni re}i to-

plije i inspirativnije.
Obi~no u kriznim dru{tveno-ekonomskim uslovima, spo-
menicima kulture se mawe posve}uje pa`wa, a u ratnim prili-
kama neprijatequ je ciq da ih odnosi, pribliì svome ogwi-
{tu. I kod nas je zavladala ekonomska kriza, ali se nije pokaza-
la na kulturnom blagu, pa ni u pripremi ove riznice. Nema sum-
we, oskudica i nema{tina stvaraju nove ideje i nagone na soli-
darnost. Spomenicima kulture je potrebna solidarnost. Ovde sa
manastirom Krupom se projavila na na~in i sa pravim povodom.
Solidarnost izme|u manastira Krupe i Republi~kog SI-
Z-a za kulturu, Republi~kog komiteta za prosvetu, kulturu, fi-
zi~ku i tehni~ku kulturu SR Hrvatske, Komisije Izvr{nog vi-
je}a Sabora SR Hrvatske za odnose sa vjerskim zajednicama, kao
i Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture iste Repu-
blike, Unutra{wih organa i drugih faktora SFR Jugoslavije,
oko pronalaska i povra}aja vlasniku pokradenih ikona ovog ma-
nastira pre nekoliko godina, Narodnog muzeja u Beogradu,
Skup{tine op{tine Obrovac sa ostalim ~iniocima, Zavoda za
za{titu spomenika kulture u Zadru i drugih - pokazateq je ne
samo brige, ve} i dobrih odnosa izme|u Dràve Jugoslavije i
Srpske pravoslavne crkve.
Dozvolite mi, dame i gospodo, da svima pomenutima i nepo-
menutima najsrda~nije zahvalim, bilo da su dru{tvena tela ili
pojedina lica. Hvala im na bri`qivijem i prisnijem odnosu
prema ovom obnovqenom manastiru, wegovom kulturnom blagu i
qudima koji u wemu ìve i rade. Hvala svima vama {to do|oste
da sa nama podelite radost ove sve~anosti. Ovde je raskr~en put
i pokazana svetlost kulturnog nasle|a, i pritom ponovo napo-
miwemo da je jo{ dug put otkrivawa kulturnog nasle|a na{ih
predaka u ovom dalmatinskom podnebqu.
176 Besede
26
O SVETOM VASILIJU OSTRO[KOM
Ko pozna muku svoju i bol svoj i podigne ruke

svoje u ovome domu, Ti Gospode ~uj s neba, iz sta-
na svoga, oprosti i podaj svakome po putevima
wegovim, a sve{tenici tvoji, Gospode Boè, ne-
ka se obuku u spasewe i sveci Tvoji neka se raduju
dobru.
(2 Dnev. 6,29-30.41)
P
roputujte po ovom na{em starom Balkanu punom slave,
pa }ete na}i mnoge svetiwe, kao kandila upaqena, po-
stavqena i svetla. Pre|ite put od Ohrida do Fru{ke
gore i severnije, od Jadrana i zapadnih strana pa do Stare pla-
nine, pose}uju}i samo hramove. Upitajte ko ih je podizao i za-
{to? Dobi}ete odgovor: podigo{e ih boqi od najboqih, pobo-
`ni od najpobo`nijih. Svi su oni pesma Bogu, uzdarje Tvorcu za
mnoga dobra {to oni i oci wihovi i na{i primi{e od Boga.
Vi, draga bra}o i sestre, podigoste Bogu svome ovaj stan,
ovu pesmu ispevaste, ovo upaqeno kandilo vere i dobrote va{e
vidno postaviste. Neko je rekao: “Blagosloven je narod koji Bo-
gu hramove podiè”. [ta ima lep{e do podi}i crkvu, kazati na
vidan na~in Bogu svome: “Hvala, Gospode, za sve {to nam ~ini{
u ìvotu”.
Podizawe ovog uzdarja trajalo je vi{e godina. Izgra|ena je
jo{ jedna {kola vere i pobo`nosti. Poloìli ste ispit sa naj-
ve}om ocenom. Za{to sa najve}om ocenom? Zato {to pri|oste
ovom poslu u vreme kada se na sve strane ~ini i ~uje kako vi{e
treba uzimati nego davati. Vi ste davali da biste vi{e imali.
To je ono pravo boga}ewe u Bogu. Nije paradoks nego i iskustvo:
26 Beseda odràna na osve}ewima dvaju hramova, u Crnogorcima kod

Imotskog 10. maja 1987. g. i u Pala~kovcima kod Prwavora 17. maja
1987. g. posve}enih Svetom Vasiliju Ostro{kom ûdotvorcu
ko vi{e daje Boga radi, taj vi{e prima. Trudite se da vam je de-
snica i daqe dare`qiva i otvorena, da bi i Bog bio prema vama
dare`qiviji i sa otvorenom desnicom. To ~inite prvo radi vas
samih i doma}ih va{ih, a onda i radi drugih. Treba poznati i
uveriti se: “Bo`ja je zemqa i sve {ta je na woj”.
Neka Vam je od Crkve blagosloveno, od naroda hvala, a od
Boga i svetog Vasilija Ostro{kog ûdotvorca primqeno kao
najlep{i prinos, mesto molitve i proslavqawa.
Crkva slavi ìve, a ne mrtve. Za mrtve se moli Bogu, a ì-
ve slavi. Ko su ti ìvi koje Crkva slavi? To su nebeske vojske
An|ela i Svetaca. Me|u wim i pred nama je i sveti Vasilije
Ostro{ki ûdotvorac, narodni dobro~initeq. Ova crkva je po-
dignuta wemu u ~ast, i posvetismo je svetome imenu wegovom.
Ovaj svetiteq nije nepoznat. On je sebe mnogo puta pred-
stavio. Znaju se po imenu wegovi roditeqi Petar i Ana Jovano-
vi}, a on je na kr{tewu dobio ime Stojan. Bilo je to negde na iz-
maku prve decenije H¤££ veka (oko 1610. godine). Kao dete bio je
napredan, sa umnom bistrinom, marqivo{}u i svojstvenom ~ed-
no{}u. De~ak je vaspitan u roditeqskom domu u marqivosti, po-
{tovawu starijih, u strahu Bo`jem i molitvenosti, u dràwu
praznika i negovawu doma}ih obi~aja. Tako su kod wega bili
razvijeni pobo`nost i bogougodan na~in ìvota od samog po~et-
ka. Prema predawu, od malih nogu pokazivao je smisao za dare-
`qivost i pristojan odnos me|u vr{wacima.
Ovo dete od napretka brzo je palo u o~i neprijatequ. Da ga
ne bi ubili ili oteli, roditeqi odlu~e da svog jedinca posvete
Bogu. Odvedu ga u manastir Zavalu (to je Hercegovina gde je i
ro|en u Popovom poqu) stricu jeromonahu Serafimu, da Stojan
poslu{a strica i u~i kwigu. Kao manastirski |ak, Stojan je bio
primeran u svakom pogledu. Slu{ao je svoga strica i brzo shva-
tao onu prvu nauku. Tu je nau~io Bukvar, âsoslov, Psaltir i
one prve molitve, da bi nastavio u~ewe, a kwiga je bilo dosta.
Ubrzo, stric mu Serafim prime}uje wegove umne sposobnosti i
{aqe ga u manastir Tvrdo{ kod Trebiwa, gde je postojala {ko-
la, da tamo jo{ boqe izu~i kwigu, stekne bogoslovsko obrazova-
we, ne slute}i da }e jednog dana Stojan postati jerarh - episkop
svoje Crkve. Pogotovo nije mogao pretpostaviti da }e postati
svetilo svoje vere i Crkve u svom vremenu, da }e wegov plamen i
svetlost toga plamena biti sve ve}i i ve}i. To je pozitivno zna-
178 Besede
lo jedino Bo`je provi|ewe, pa ga Gospod nije ispu{tao ispod

svoje milosti.
U manastiru Tvrdo{u Stojan se mona{i (kalu|eri), dobija
ime Vasilije i prima sve{teni~ki ~in, {to je moglo biti u ì-
votnom dobu izme|u 20. i 25. godine. A daqe je ostao u svom mana-
stiru kalu|erstva. Odlazio je odatle na Cetiwe i posle krat-
kog boravka u Cetiwskom manastiru vra}a se ponovo u Tvrdo{,
ali na kratko vreme. Po{ao je u Svetu Goru i navratio kod srp-
skog patrijarha Pajsija u Pe}i na nekoliko dana. Mudri Patri-
jarh, primetiv{i wegove sposobnosti, daje blagoslov da ode do
Svete Gore, ali da se tamo ne zadràva dugo. U Svetoj Gori Va-
silije ostaje godinu dana, pose}uju}i i poklawaju}i se tamo-
{wim svetiwama, dok najvi{e boravi u manastiru Hilandaru.
Boravak, razgovori sa iskusnim podvi`nicima i molitvenici-
ma, sveno}na bogosluèwa i drugo, uticalo je na ovda{wi Vasi-
lijev duhovni razvoj. Iz Svete Gore odlazi u Rusiju, gde se po-
kloni mnogim svetiwama i upozna silne pobo`ne i ugledne qu-
de. Odavde se vra}a posle nekoliko meseci, duhovno i materijal-
no obdaren, u svoj manastir Tvrdo{.
Po povratku, ubrzo bude posve}en za Episkopa sa titulom
mitropolit zahumski. Posvetio ga je patrijarh Pajsije u Pe}i,
po predawu, na Preobraèwe, verovatno 1639. godine. Wegova
episkopska sedi{ta pomiwu se: manastir Tvrdo{, Onogo{t (sa-
da Nik{i}) i manastir Ostrog.
Vladikovao je u raznim prilikama i ne tako lako. Brigu za
vernike, brigu za Crkvu, brigu za miran ìvot Eparhije i pa-
stve pod okrutnom rukom okupatora, brigu za delo Bo`je u celi-
ni, koje mu je Bog poverio preko Patrijarha u Pe}i, shvatao je
kao svoju ogromnu odgovornost. Pun episkopske revnosti i odgo-
vornosti, nastavio je svoj podvi`ni~ki, pastirski i nacionalni
rad. U takvim prilikama bio je pravi podvig pose}ivati narod,
te{iti, u~iti ga wegovoj veri i otvarati mu duhovne o~i kako
bi wima video smisao trpqewa. Sa apostolskom revno{}u obi-
lazi svoju pastvu, moli se Bogu za wu i sa wom. On ne zna za
umor; on, podvi`nik po pozivu, shvata podvigom i obilaèwe
pastve. Zato su o wegovom bavqewu ostala mnoga predawa koja
se prepri~avaju do danas.
U tom celokupnom delawu, manastir Ostrog postaje najto-
plije ogwi{te koje greje i svetli sve do danas. Po svoj prilici,
sveti Vasilije dolazi tu za stalno 1666. godine; kao da je ponovo

izabrao manastir gde su ga roditeqi prvi put doveli. Ukopan u
zemqu i stewe, siroma{an, pogodan za molitvu, tihovawe i pri-
premu za onaj drugi svet.
Sveti Vasilije zasijao je jo{ za ìvota, jer ga je Bog pro-
slavio. Wegovo telo prestalo je biolo{ki da ìvi 1671. godine,
ali wegova bogolika i bogo~e`wiva du{a nastavqa ìveti jo{
punijim ìvotom. Wena telesna posuda kao da je wu jo{ vi{e
uobli~avala. Sveti Vasilije je prisutan u Ostogu svojim mnogo-
brojnim ~udotvorstvima. On kao da se nije premestio, preselio
iz ovoga sveta u onaj drugi savr{eniji svet. Preko wegovog tela
Bog ~ini ~uda, zra~i istinskom preobraàvaju}om duhovno{}u.
Ostrog, to je Siloam i Vitezda na{eg podnebqa; tu se dodiruju
dve stvarnosti, nebeska i zemaqska. U Ostrogu imamo realno
prisustvo svetiwe. Vernik na{eg modernog i racionalizovanog
doba dolazi do pojma svetiwe, ne apstraktnim i zaobilaznim pu-
tem, nego konkretnim doìvqenim opitom. To je prava, izvorna
teologija, vi|ewa svega toga pod prizmom Bo`je svetlosti i
Bo`jih intervencija u svetu. Sve nas ovo upu}uje i ube|uje u
ve~no postojawe Boga, besmrtne du{e sve~eve, koja se po dobru
ogla{ava i posle izlaska iz tela.
Tako, draga bra}o i sestre, sveti Vasilije postaje sve bli-
stavija zvezda na pravoslavnom nebu i, posebno, u na{oj svetoj
Srpskoj crkvi. On je zasijao kao bogougodnik u te{ka vremena
robovawa i ogor~ene borbe za o~uvawe pravoslavqa. Nad svim
tim on se visoko uzdigao, stalno sa prikovanim pogledom za ne-
bo. Video je svoj uspeh jedino u Bo`joj pomo}i i nalazio duboki
smisao stradawa svog i svoje pastve.
Treba znati: ko iz sebe zra~i boànske stvari, nikada nije
usamqen. Ovo potvr|uje ovaj novopodignuti hram posve}en sve-
tom Vasiliju Ostro{kom. Dok ste god, i kad ste god, na ovom
hramu radili, i on je bio sa vama. On je podgrevao voqu i smisao
za lepo, punio srca va{a zadovoqstvom i ulivao nova prega-
la{tva. Zato je hram ovako lep, i svi ose}ate radost u du{ama
svojim.
Ovaj hram je oboga}en zavetnom ikonom sv. Vasilija, koja je
postavqena u posebnom tronu. Ikona ne izobraàva propadqi-
vo telo, nego telo preobraèno, obasjano blagoda}u, telo budu-
}eg veka. Ona preko telesnih o~iju prenosi lepotu i slavu
180 Besede
Bo`ju. Upravo zbog toga sveti Oci kaù da je ona dostojna po-
{tovawa i sveta je, jer predaje nama oboèno stawe svetog Vasi-
lija. Drugim re~ima, to je blagodat Svetoga Duha koja proizvodi
svetlost, i u izobraènoj li~nosti i u wenoj ikoni. Upravo u
woj se ostvaruje odnos izme|u vernika i svetoga. Ikona u~estvu-
je, da tako kaèmo, u svetosti wenog prvolika; preko ikone mi
molitvom u~estvujemo u toj svetlosti.
Vi me{tani i zadu`binari ove crkve veoma ste po~astvo-
vani ovom zavetnom ikonom. Davna{wa èqa vam je danas ispu-
wena. Na vama je koliko }ete sve ovo ceniti, biti vezani za ovu
svetiwu, dolaziti na molitvu pred ovu ikonu, dovoditi svoju de-
cu i koliko }e domovi va{i biti crkva u malome. Na vama je ko-
liko }e ovo mesto mirisati svetiwom i privla~iti verne. Moje
molitve, va{eg Vladike, ostalih Arhijereja i sve{tenosluì-
teqa upu}ene su Bogu, da ovo bude mesto poklowewa svetom Va-
siliju u ovom delu na{e svete Crkve. Da se od danas ovde uznosi
molitva Bogu, Presvetoj Bogorodici - Majci sviju nas, Svetima
i An|elima Bo`jim.
Ovo je trenutak, draga bra}o i sestre, kada moèmo obe}a-
ti Bogu da }emo biti pobo`niji, odaniji, molitveniji ovde, u
svom domu i na svakom drugom mestu. U svim prilikama i potre-
bama odgovorniji, na visini svog hri{}anskog zadatka.
Isto tako, ovo je prilika da uputimo molitvu Bogu:
Hriste Gospode, U~itequ, Iskupitequ, Vaskrsitequ

na{, Pobedni~e satane i smrti, ôvekoqup~e. Ti si Bog svih
otaca i matera na{ih, koji ovde do|o{e, nastani{e se, zaku}i-
{e se. Ti si Bog svetog velikomu~enika Vladimira Elbasan-
skog i prepodobne majke Petke-Paraskeve. Bog si svetog Kiri-
la i Metodija, ravnoapostola slovenskih, Klimenta i Nauma,
prosvetiteqa na{ih. Bog si svetog Prohora P~iwskog, sve-
tih Simeona i Save, rodona~elnika Crkve srpske. Bog si sve-
tih na{ih kraqeva i careva, ktitora i zadu`binara. Bog si
svetog Vasilija Ostro{kog, Tobom ~udotvorca i prepodobnog
Joanikija Devi~kog, isto ~udotvorca. Bog mno{tva mu~enika
srpskih sa svetim knezom Lazarom Kosovskim i druìnom we-
govom. Bog si svetoga cara Uro{a i \or|a zlatnog, Zlatara
kratovskog. Bog prepodobnih prvosve{tenika i sve{tenika,
monaha i monahiwa, vojnika i vojena~alnika, Bog si velikih i

malih, znanih i neznatnih, svetih èna i devica, juno{a i mla-
denaca, kroz stole}a i stole}a, koji u Tebe verova{e, Tobom
ìve{e, Tobom crkve zida{e, Tebe radi posti{e i svoje tela
mu~i{e. Za Tebe strada{e i pomre{e po drumovim i planinama,
po tamnicama, boji{tima, mu~ili{tima, terani u lancima i
prodavani na trgovima kao jeftina roba.
Jo{ Te molimo, neka ovo sveto mesto bude izvor qubavi i
me|usobnog ìvqewa u slozi, razumevawu i dobroj voqi sa svi-
ma qudima, bez obzira na veru i nacionalnost, jer si Ti Bog
svih qudi. Za sve si Sebe prineo na `rtvu i preko svetog Vasi-
lija Ostro{kog ûdotvorca izliva{ svoja dobro~instva, ne
gledaju}i ko je ko.
Jo{ Te molimo, daruj nama, dobro~initeqima ovoga sve-
toga hrama, potomstvu na{em i svoj deci sveta, Duha Tvog
Svetog i miroqubivog, da su svi sjediweni u mi{qewu, u quba-
vi, u delovawu. Daj nam veliku {irinu srca i svetlost uma.
Najzad Te molimo, podari pokoj svima koji su sa verom u
ìvot ve~ni do{li Tebi, pa i za na{e najbliè Te molimo. Ne-
ka zajedno sa An|elima i Svetima Tvojima stalno proslavqaju
Tebe, Boga na{eg, u nezalaznom danu Carstva Tvoga pevaju}i:
“Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot, puno je nebo slave Tvoje”.
Amin.
182 Besede
27
DUHOVNA SLU@BA
Va{a Svetosti,
Va{a Preosve{tenstva,
Dragi na{i gosti i prijateqi,
Va{e Preosve{tenstvo, novoposve}eni g. Episkope,
O
vaj dan je sinteza dosada{weg posmatrawa Va{eg rada
u Crkvi i postavqawe novih zadataka pred Vas. Kao
{to je arhijerejski san ve}i od dosada{wih stepena
sve{tenstva i ~inova koje ste nosili, tako su i zadaci koji su
pred Vas postavqeni sloèniji i odgovorniji u ovom vremenu,
gde boqe prolazi mudrost zmijina nego plemenitost jagweta i
goluba.
Pravoslavni svet, a posebno u na{oj Srpskoj crkvi, uvek je
o~ekivao i o~ekuje uputstvo od svojih poslenika u domu Gospod-
wem, za vo|ewe broda ìvota i svoje Crkve, naro~ito danas u
ovom pomamnom vremenu. U Pravoslavnoj crkvi o~uvana je ka-
rakteristika sa oznakom “duhovna slu`ba”, pa je duhovnim u~i-
teqima lak{e biti svestan naro~itog zadatka i odgovornosti u
Crkvi, jer je hri{}anstvo vera aktivizma, stvarala{tva.
Ruski pisac Pu{kin je pevao o proroku koji “re~ju pali
srca”. Video je svoj poziv u tome “da budi lirom dobra ose}awa”.
Nije se odu{evqavao za “cve}e zla”, pa ni oni zlikovci koje
Pu{kin slika ne mogu da “proteraju savest”, “ovu zver ~ije kan-
xe grebu srce”.
Dostojevski, pisac koji nije razdruìvao lepotu od dobrog
tvrde}i da }e “lepota spasti svet”, postiè vrhunac u besedi
odrànoj prilikom otkrivawa spomenika Pu{kinu. Posle odr-
ànog govora pisao je Dostojevski: “Verujete li, dragi moji pri-
jateqi, da se mno{tvo qudi sa suzama qubilo, daju}i jedan dru-
gome zakletvu da }e od danas biti boqi. Dva siva starca pri|o-
27 Pozdravna re~ hirotonisanom Episkopu topli~kom Mitrofanu na

banketu 12. jula 1987. g.
{e mi i jedan od wih re~e: Dvadeset godina bili smo jedan dru-

gome neprijateqi i dvadeset godina ~inili jedan drugome zlo.
Ali mi smo se tek sada posle Va{eg govora izmirili i do{li
smo da to Vama izjavimo.”
Uzrok ovome ne leì samo u estetskoj, nego vi{e u eti~koj
vrednosti i toploj ~ove~nosti pomenutih pisaca.
Ovo je trenutak, Va{e Preosve{tenstvo, kada mogu i treba
poèleti Vama Bo`ju pomo} na putu kojim }ete daqe i}i. Za-
hvaqujem na svemu {to ste u~inili, a u~inili ste mnogo u Epar-
hiji dalmatinskoj. To ~inim u ime sve{tenstva, mona{tva, Bo-
goslovije u manastiru Krki koju ste zavr{ili, bili wen su-
plent, profesor i rektor. Zahvaqujem u ime manastira Krke,
koji Vas je odu{evio za mona{tvo, primio za sabrata kao svoje
dete i Vi wega prigrlili kao svoju drugu majku. Zajedno sa Bogo-
slovijom, tom na{om najstarijom regularnom {kolom, koja je od
zagreba~kog Sveu~ili{ta starija pune 43 godine, on je izgradio
Va{ duhovni lik i doveo Vas do ovog zvawa i poloàja u Srp-
skoj crkvi. Zahvaqujem u ime Va{ih biv{ih saradnika, profe-
sora i ostalog osobqa Bogoslovije, parohijana kistawske paro-
hije, sviju prijateqa manastira i Bogoslovije, kao i u svoje ime.
Mi svi sa arhijerejima, koji su isto bili satrudnici na wivi
Gospodwoj u Eparhiji dalmatinskoj i Bogosloviji Sveta Tri Je-
rarha u manastiru Krki, èlimo da Va{a re~ u budu}nosti pali
qudska srca, da ste lira dobrih ose}awa, da ste uvek u dobru i
iznad zla, da savest uvek bude podstreka~ za nove pozitivne na-
pore i da se posle re~i Va{e pouke, qudi jo{ vi{e vole, mire,
re{avaju probleme, da Va{e ~isto srce jasnije vidi Boga.
Budite poslu{ni Bogu i svojoj Crkvi,
Qubite svoj narod, sluìte mu, a zatim i {ire.
Ne bojte se uvreda, ne traìte venac,
Pohvalu i klevetu primajte ravnodu{no.
Sa ovih nekoliko bratskih misli èlimo i od Boga moli-
mo Va{em Preosve{tenstvu blagosloven put u prostrani vino-
grad Gospodwi, u predvodni{tvo poverenih Vam, a Sveti arhije-
rejski sabor Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je da Va{a
svetiwa bude episkop Eparhije topli~ke, {to je danas izvr{e-
no.
@iveli na mnogaja qeta!
184 Besede
28
PAROHIJA ‡ [IRA DOMA]A CRKVA
I neka ove re~i koje ti ja zapovedam danas budu u

srcu tvome... I ~esto ih napomiwi sinovima
svojim i govori o wima kad sedi{ u ku}i svojoj i
kad ide{ putem, i kad leè{ i kad ustaje{.
(5 Mojs. 6,6-7)
O porodici
O
va nedeqa i ovaj dana{wi praznik, sveta velikomu~e-
nica Ne|eqa, praznuje se u nizu drugih crkvenih pra-
znika. Ovaj sveti dom i danas opomiwe svaku hri{}an-
sku porodicu da je ona doma}a crkva. Pozdravqaju}i svoje sarad-
nike u Rimu, sveti ap. Pavle pozdravqa svoje verne pomaga~e u
propovedawu Jevan|eqa Akilu i Priskilu i celu doma}u crkvu
wihovu, tj. wihovu porodicu (Rm. 16,3-4).
Do sada u na{im {kolama, po~ev{i od obdani{ta do uni-
verziteta, nije bilo ni~ega {to bi moglo da pomogne religio-
znom vaspitawu dece i omladine. Naprotiv, ~inilo se sve da
mladi prihvate ateisti~ki, bezbo`ni~ki pogled na svet i ì-
vot. Veoma ~esto, sredina van doma i Crkve uti~e negativno na
versko i moralno vaspitawe omladine i dece. Ipak, dve su najva-
`nije boànske ustanove koje mogu pomo}i: Crkva i porodica.
Crkva to ~ini blagodatnom Bo`jom silom preko svete Liturgi-
je, svetih bogosluèwa, svetog pri~e{}a i ostalih svetih taja-
na. Isto tako je va`na misionarska delatnost Crkve ‡ propove-
dawe Bo`je re~i, {irewe Hristovog Jevan|eqa, svetkovawe
hri{}anskih praznika, organizovawe crkvenih skupova, duhov-
nih susreta kao {to je i ovo danas. Crkva ~ini mnogo, ali uloga
ku}e i porodice je posebna. To nagla{ava i dana{wi praznik
28 Beseda odràna u O}estovu, na slavi Sv. velikomu~enice Ne|eqe, 1987.

svojom porukom. Dana{wa svetiteqka sveta velikomu~enica

Ne|eqa je najtemeqitije znawe vere i pobo`nosti o Bogu i Cr-
kvi, qubav prema bli`wima, brigu za spasewe svoje du{e, pone-
la iz roditeqskog doma koji je bio crkva u malome.
@ivi li ovde Hristos?
Jedan na{ misionar, obilaze}i domove na svome podru~ju,

imao je obi~aj da upita: “@ivi li ovde Hristos”? Do{ao je on
jednom tako u jednu ku}u postavqaju}i na vratima ovo pitawe, a
doma}in mu odgovori: “Idemo u crkvu o praznicima, dajemo pri-
loge, pri~e{}ujemo se, kr{tavamo decu, slavimo Krsnu slavu”.
“Znam da vi to ~inite”, odgovori ovaj ~ovek. “To nije odgovor na
moje pitawe. Ja sam pitao da li ste vi Hrista pustili da u|e u
va{ dom i da ìvi sa vama zajedno? Da li me|u vama ìvi Wego-
va qubav, Wegovo strpqewe, Wegovo milosr|e, opra{tawe,
iskrenost? Da li tako ìvite i da li tako radite da va{a deca
gledaju u vas i uvek opaàju da u va{oj ku}i prisustvuje Hri-
stos?” Ova pitawa se upu}uju svakodnevno svakom hri{}anskom
domu, osobito o ovakvim sve~anostima i proslavama.
Kako usmeriti du{u?
Nedavno u jednom na{em uglednom listu, u nekoliko maho-

va, postavqena su pitawa iz raznih oblasti ìvota. Me|u ovima
bilo je i pitawe: “Koja je najve}a briga u na{oj porodici?”
Stizali su raznoliki odgovori. Jedan sociolog iz Uìca je od-
govorio: “Najve}a briga je da moja i sva deca ìve u miru, da ih
ne zadesi zla sudbina”. “Samo da su svi moji ~lanovi porodice
sposobni za privre|ivawe,” odgovorio je jedan visokokvalifi-
kovani radnik iz Zemuna. Kao svoju najve}u brigu smatrao je je-
dan tre}i u~esnik ove ankete - te{ko}u oko zaposlewa svoga si-
na. Me|u mnogim odgovorima izgleda da je ovaj najzna~ajniji:
“Najve}a briga porodice je dobro usmeravawe dece”.
Ovo je najteì zadatak svake porodice. Mnogi qudi pred-
wa~e na mnogim poslovima, uspe{no vode svoju ekonomiju i ru-
kovode drugim poslovima. Drugi, opet, pronalaze i kr~e puteve
u nauci, filosofiji, kwièvnosti, umetnosti. No, veoma ~esto
186 Besede
tako vredni i ume{ni qudi padaju na ispitu “dobrog usmerava-

wa svoje dece”. Postavqa se pitawe: za{to se to de{ava? Mno-
gobrojni su uzroci. Daleko ih je vi{e danas nego u ono vreme na-
{e pro{losti kada ve}ina roditeqa nisu znali ni da ~itaju ni
da pi{u. Nisu znali ni{ta o tehnici, nauci i stvarima koje su
danas poznate i dostupne ve}ini roditeqa preko radija, televi-
zije, {tampe i preko drugih sredstava informisawa. Ali na{i
roditeqi u ono vreme su znali da ~itaju rukopis Gospodwi, pa
su svojim prirodnim i duhovnim uticajem imali daleko vi{e
snage za “dobro usmeravawe svoje dece”. “Blago onome u ~ijoj je
ku}i Gospod”, rekao je psalmopevac David. Na àlost, na{a po-
rodica danas u ovom pogledu preìvqava te{ka i mnoga isku{e-
wa. Pomenu}emo najopasnija.
Vreme odbegavawa
Nije bilo davno kada se u na{oj {tampi pojavio ~lanak jed-

nog na{eg uglednog kwièvnika pod naslovom “Vreme odbegava-
wa od qudskog”. Pi{e da veliki broj qudi obra}a pa`wu na ma-
le i neznatne stvari; masovno beè od onoga {to je “istinski
qudsko i {to ~ini ~oveka ~ovekom”. Iskonski qudsko je “qud-
sko dostojanstvo, ose}awe ~asti i ponosa, doìvqavawe odgo-
vornosti pred Bogom i qudima”, pred verom i moralom, pred
brakom i porodicom, pred dru{tvom i vaspitawem mladih nara-
{taja. Po{to su qudi po~eli masovno da odbegavaju od “iskon-
ski qudskog”, do{lo je do krize na mnogobrojnim planovima ì-
vota. Tu leè uzroci i svima krizama u ovim posledwim godina-
ma, mesecima i danima, pa ~ak i u ~asovima, kada i{~ekujemo
{ta }e se dogoditi.
Dragocene i zna~ajne stvari se potcewuju. Nastala je te-
{ka devalvacija u procewivawu velikog broja stvari, koje “~i-
ne ~oveka ~ovekom”. Sa druge strane, precewuju se male i bez-
vredne stvari, ~ak i la` se prihvata kao istina i nije sramota.
Isto tako, heroin je daleko skupqi od najskupqih lekova u apo-
tekama. Daleko je vredniji rad jednog boksera od rada velikog
nau~nika. “Danas je vreme po~asti za nogometa{e, peva~e i zaba-
vqa~e”, veli pomenuti kwièvnik. Drugi je opet govorio: “Dok
je moja generacija bila opsednuta i utrkivali smo se ko }e vi{e
stranih jezika da nau~i, sada se utrkuju ko }e pre i boqe polo-

ìti voza~ki ispit”.
Gde je glavni uzrok?
Uzroci su mnogobrojni. Naro~ito je opasan materijalizam.

U Jevan|equ je opisano kako je Satana na jednoj gori pokazao
Hristu “sva carstva ovog sveta i slavu wihovu”, pa potom rekao:
“Da}u ti sve ovo ako padne{ i pokloni{ mi se”. Tada mu re~e
Isus: “Odlazi od mene Satano, jer je napisano: Klawaj se Gospo-
du, Bogu svome, i wemu jedino sluì” (Mt. 4,8-10).
Ovaj isti ku{a~ neprestano oble}e oko svakog ~oveka i da-
nas. Nudi mu “sva carstva ovoga sveta” pod uslovom da mu se po-
kloni. Glavna wegova lozinka je: novac, novac i novac. Za novac
se sve moè dobiti: vlast, poloàj, prijateqi, uticaj, oru`je,
zadovoqstvo i uìvawe. Zbog toga se odbegava od “iskonski
qudskog”, od ~asti i po{tewa, od savesti i ose}awa odgovorno-
sti, od vere i morala, od Boga i Wegove Crkve, od kumstva i
prijateqstva, od naroda druge nacionalnosti i vere. Tu je glav-
ni uzrok krize vaspitawa danas i te{ko}e oko “dobrog usmera-
vawa dece” u porodici. Satani idu na ruku mnoge prilike na{eg
vremena. êsto mu pomaù i radio i televizija, {tampa i pro-
paganda svake vrste.
Budite hrabri
Sveti bogovidac je zapisao: “Budite hrabri i nemojte da

vam klonu ruke” (2 Dnev. 15,7). Na pitawe koji mu je trenutak
bio najuzbudqiviji u ìvotu, jedan pisac je opisao ovakav slu-
~aj: “Imao sam oko {est godina. Po~eo sam u ve}oj meri da ose-
}am svoju li~nost. Stoga nisam voleo da me otac drì za ruku.
Ali otac je u velikoj gu`vi naro~ito uporno drào moju ruku.
Na jednoj raskrsnici u velikoj gomili sveta ispustio sam o~evu
ruku. Posle izvesnog vremena primetio sam da sam izgubio oca.
Pao sam u o~ajawe i po~eo da pla~em iz sveg glasa. înilo mi se
da sam izgubio ìvot. Saàliv{i se na mene, pri|e mi jedna è-
na, prihvati me za ruku i odvede me u policijsku stanicu, gde su
qudi bili veoma qubazni. Ali je to sve bilo uzalud. Nije bilo
188 Besede
oca. Cepalo se srce u meni. Kupao sam se u suzama. Odjednom je

do{ao neki ~ovek, uzeo me za ruku i poveo me u drugu sobu. Tu je
sedeo moj otac. Brzo je ustao i zagrlio me svojim sna`nim ruka-
ma. înilo mi se da sam ja najsre}nije dete u celome svetu. To je
bio za mene najuzbudqiviji i najsre}niji dan u mome ìvotu,”
zavr{io je svoju pri~u ovaj pisac.
U prirodi dece postoji i te`wa da se osamostale. Ra{}e-
wem deteta raste i ovaj snaàn nagon, i roditeqi ne bi smeli da
ih ograni~avaju u tome. Naprotiv, trebalo bi kod wih razvijati
te`wu za osamostaqivawem. Ali, ose}aju}i da deca èle da is-
puste roditeqsku ruku, treba ih sve vi{e upu}ivati da se uhvate
za Bo`ju ruku.
Potrebno je da ~ine sve {to mogu da bi deca osetila da su
zajedno sa svojim roditeqima najsigurnija kada se drè za Bo`ju
ruku.
Bog je zadao roditeqima da izvr{e svoj najvi{i ìvotni
zadatak - vaspitavawe dece. Najva`nije je u ovom poslu i ovom
vremenu da deca osete da su, zajedno sa svojim roditeqima, deca
svog Nebeskog Oca. Spasiteqa je rekao: “Izi{ao sam od Oca i
do{ao sam na svet. Sad ostavqam svet i opet idem Ocu” (Jn.
16,28). Pravac svakog ~oveka je da idu}i istim putem, dolazi do
Oca i ide Ocu.
Na tom putu, prelaze}i mnoga raskr{}a i izukr{tana kli-
zi{ta ìvota, najva`nije je za svakoga ~oveka da se ~vrsto drì
za ruku Gospodwu i da je nikada ne napu{ta. To je najva`nije u
“dobrom usmeravawu” i vaspitawu dece i podizawu mladih po-
kolewa. To bi trebalo da bude i najve}a briga svake hri{}anske
porodice. Ostalo }e sve u~initi Otac svih roditeqa i sve dece
- pomo}i }e svojim blagoslovom i blagoda}u.
NA[ NAROD JE NEZNANI JUNAK

KOJI ZA SVOJA HEROJSKA DELA NE
29
TRA@I NI PRIZNAWA NI POÂSTI
K
re}emo se u narodu i sluìmo narodu koji ima mnogo
neznanih junaka. Evo nas danas u kraju koji je i u nedav-
noj pro{losti iznedrio veliki broj neznanih junaka.
Nikada svet nije slavio toliko neznane junake koliko ih
slavi od Prvog svetskog rata pa do danas. Ima veliki broj drà-
va koje su podigle spomenik Neznanom junaku, me|u kojima i na-
{a zemqa. Taj spomenik se nalazi na Avali blizu prestonog gra-
da Beograda.
Vi koji ste preìveli ovaj posledwi stra{ni rat, se}ate
se mnogih boraca, a ne znate im imena. Neko }e opisati lik po-
ginulog, odakle je, {ta je rekao i kakav je borac bio, ali mu ime
ne znate. Takvih je mnogo {irom ove zemaqske kugle. Sve ti ne-
znani junaci istakli su se na razne na~ine i kroz razne podvige.
Otuda su u na{oj zemqi posle posledweg rata podignuti mnogi
spomenici bez ispisanih imena. Ko bi ih ispisao i popamtio?
Ja sam ovime napravio samo uvod u svoje daqe izlagawe.
Od kada Crkva postoji na zemqi, od tada {tujemo i ~estvu-
jemo neznane junake hri{}anstva. Koji su to na{i hri{}anski
neznani junaci? To su svi oni koji strada{e i koji se napuni{e
znawem i qubavqu Hristovom. To su svi oni podvi`nici hri-
{}anstva koji su boravili i delali po gradovima, selima, ra-
znim izbama i pustiwama. To su svi oni narodni dobrotvori ko-
ji u svojoj veri dobra ~ini{e i u kalendar u|o{e. Zatim, svi
oni ktitori i prilo`nici mnogih hramova i manastira po na-
{oj hri{}anskoj zemqi i po drugim hri{}anskim zemqama. Tih
neznanih junaka oduvek ima u hri{}anskom rodu i wihova imena
29 Beseda odràna u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca, na Ogwenu Mariju

1987. g.
190 Besede
ostado{e nepoznata. Niti oni svoje nagrade ovde na zemqi pri-

mi{e, niti pak kakve po~asti. To su svi oni koji su samo Bogu
znani, a qudima nepoznati. To su na{i hri{}anski neznani ju-
naci. Ima ih i danas, ali wih samo Bog zna.
Samo Bogu su znana imena onih pastira iz Vitlejema koji
prvi do|o{e u pe{teru i prvi se pokloni{e Junaku koji je do-
neo svetlost istine i nebeske qubavi. Mi bismo hteli da svako-
ga od wih znamo po imenu, pre nego {to bismo hteli da znamo
ime onog oholog Aleksandra Makedonskog. Bogu su poznata ime-
na i onih 14 000 vitlejemskih mladenaca koji svojom nevinom kr-
vqu prvi postado{e `rtve i svoju nevinu krv dado{e za Spasi-
teqa svog.
Mi ne znamo, ali je Bog znao po imenu onu ènu, onu udovi-
cu koja spusti dve lepte u tas crkveni stidqivo i pla{qivo,
osvr}u}i se da ne bi ko video wen mali dar. Ali Bog vide i wen
maleni dar objavi kao najve}i. Ja mislim, bio je to mnogo ve}i
dar od dara koji ~ine bogata{i rukama iski}enim zlatnim pr-
stewem i narukvicama.
Zato~nici hri{}anstva i Crkve
Kako bismo rado hteli da znamo mnoge crkvene zato~nike

koji postrada{e zbog qubavi i vere u Boga Jedinoga! Neznano je
i ime one ène gra{nice koja je suzama oblivala noge Isusove.
Kako bismo rado èleli znati ime i one ène Hananke i kape-
tana zapovednika iz Kapernauma! Kako bismo èleli da znamo
ime i onog desetog gubavca koga je Hristos iscelio i vratio se
da Hristu zahvali, jer ga je vera u Gospoda iscelila! Ne znamo
ih po imenu, ali wihova dela se svakodnevno ~itaju po hri{}an-
skim hramovima. Zatim, ko na svetu zna za ime onog Samarjani-
na? Me|utim, on postade i sve{tenik, iako nije bio ~ovek iz
Izabranog naroda. Dela kakva je on ~inio i do danas se po wemu
zovu samarjanstvo. I danas me|u nama postoje takvi neznani ju-
naci koji ne traè nikakvu nagradu, nikakvo priznawe ovde na
zemqi.
Kada bih hteo izneti sva takva dela iz Sv. Pisma, trebalo
bi mnogo vremena, strpqewa i pa`qivog slu{awa, a zatim i
ugledawa na wih. Veliko nebo Bo`je ima mesta i za takva imena,
kao {to ima mesta i za wihove primere. To nam svedo~i sveti
Jovan Bogoslov u svojoj svetoj i slatkoj kwizi Otkrivewu. U

glavi sedmoj ovako opisuje svoje vizije: “Video sam kako stoje
pred Gospodom Bogom... bezbrojne ène, deca, starci, u divnoj
~istoti, u svojoj besmrtnosti”.
Bra}o moja, u tom narodu koji je on video jesu i na{i srp-
ski mnogi neznani junaci po~ev od primawa vere Isusove pa sve
do danas. Tu su roditeqi na{i, mnoga deca na{a, tu su starci,
stari i novi prijateqi na{i, koji su pre nas oti{li na onaj
svet prirodnom smr}u ili nasiqem. Sve ih je sveti Jovan video
u ogromnom Carstvu Bo`jem.
Primeri neznanih junaka
Daleko bi me odvelo ako bih vam re|ao primere i imena

tih na{ih neznanih junaka. Isto tako, i vas bi daleko odvelo
kada biste re|ali imena i primere onih koje znate. Mislim da
to i ne treba ~initi, jer znam da su na{e re~i ne{to slaba{no
prema onome {to oni u~ini{e, prema `rtvama koje oni podne-
{e, jer su se `rtvovali za sveto hri{}anstvo, za svoju otaxbinu,
za svoje bli`we i za sve qude, za slobodu, mir, blagostawe.
Ipak, postavi}u vam jedno pitawe ne traè}i da mi na wega od-
govorite, jer }u sam odgovoriti: Da li ima me|u nama neznanih
junaka? Ima, bra}o moja, i jo{ koliko ima! Ima mnogo qudi i
èna, mladi}a i devojaka, i dece na{e, ispuwenih strahom
Bo`jim.
Ja sam se posle rata sreo sa jednom ènom iz ovoga kraja ko-
joj su na o~i zaklali sedam sinova i traìli jedino unu~e da
ubiju. Molila je da i wu ubiju, ali ne htedo{e. Posle rata svo-
jih sedam sinova je gledala u jedinom unu~etu koje je ostalo ìvo
i Bogu je uvek blagodarila i ubicama {to je ostala ìva. Nije
li to junak na{eg vremena? Jeste i dobar primer za {kolske ux-
benike.
Sreo sam se sa jo{ jednom ènom iz ovoga kraja koja je ima-
la dva sina. Jedan se na{ao u jednoj, a drugi u drugoj vojsci. Kada
bi donosila rubqe i hranu starijem bratu, vikao bi na wu i go-
vorio da mu nije majka ako ide kod wegovog mla|eg brata. Kada
bi i{la kod mla|eg sina, i on bi se isto tako pona{ao. Ne oba-
ziru}i se na wihova negodovawa i me|ubratsku mr`wu, ona je
strpqivo hranila i prala oba sina, jer su wena deca, a ona ne
192 Besede
zna ni za kakve podele me|u decom. Nije li i to neznani junak

na{eg vremena? Jeste, jer je materina qubav ve}a od bilo kakvih
politi~kih opredelewa. I ovo je primer za {kolske uxbenike
kako materina qubav pokriva grehove dece.
Sirotiwa pomaè sirotiwu
Poznavao sam jednu sirotu udovicu koja s te{kim trudom

zara|iva{e sebi hleb, ali zaradu ne zadràva{e samo za sebe,
nego je polovinu davala sirotiwskom domu. I to je na{a neznana
junakiwa. Tako|e mi je poznat jedan trgovac koji je imao prija-
teqe, i stalno su ga saletali da im potpi{e menice obe}avaju}i
da }e mu brzo vratiti pozajmqeno. To se nije desilo, i on je pla-
tio wihove dugove i osiroteo veoma. Govorio je uvek: ja sam ra-
dostan {to sam od neprilike spasao ove qude i ne àlim {to
sam postao siromah.
Zatim, poznajem jednog bogatog ~oveka kojem na ulici is-
padne {tap iz ruke. Kada se savio da ga uzme, ispao mu je nov~a-
nik sa velikim iznosom novaca. Me|utim, to je primetio jedan
mladi} koji je podigao nov~anik i brzo pritr~ao da ga preda
vlasniku. Dok je predavao nov~anik, okrenuo je glavu da ga ovaj
~ovek ne vidi, da mu ne zahvaquje. Uostalom, ~esto se u na{oj
dnevnoj {tampi moè pro~itati, kako vlasnici zahvaquju po-
{tenom pronalaza~u nude}i mu nagradu. Ja mislim, sve su to ne-
znani junaci na{eg vremena i dobar pokazateq da se na{ ~ovek
nije udaqio od Boga i Wegovog svetog Jevan|eqa. Da jo{ ima
trudoqubivih roditeqa koji vaspitavaju svoju decu kako po{te-
no da ìve i svojim primerom pokazuju da su uvek na snazi one
re~i iz na{eg naroda: “îni dobro, ne kaj se; ~ini zlo, nadaj se”.
Na{ narod je neznani junak
Znam mnoge hramove, svetiwe po na{oj zemqi kojima u po-

vorkama na{ narod dolazi i moli se. Da podsetim na nedavni po-
lazak svetih mo{tiju, svetog kneza Lazara, mu~enika kosovskog.
Koliko ga je naroda ispratilo iz Beograda i koliko ga je naroda
do~ekalo u sremskoj Ravanici? Svakoga dana dolaze mu u Ravani-
cu sremsku na poklowewe. Koliko }e poklonika biti kada
mo{ti pre|u u Bosnu i na putu kroz Podriwe, Ma~vu, Tamnavu,

[umadiju pa sve do Gra~anice na Kosovu poqu, i daqe preko
Pri{tine i Kru{evca do wegove zadu`bine, manastira Ravani-
ce kod ]uprije u Srbiji. To je put gde }e se mnogi pokloniti i
nezapaèni ostati.
Naveo sam samo nekoliko primera neznanih juna{tava i
neznanih junaka, onih koji ne vole o tome da govore, onih o koji-
ma novine ne pi{u i o kojima se rado ne govori. Neka zaneme
ona usta koja klevetaju: “Pa to je prost narod, to je ta glupa masa
koja ~ini takva dela!”
Oni ne govore ni{ta “genijalno” i jo{ mawe ne{to novo.
Za takve klevete se zna iz najranijih vremena hri{}anstva. Te
klevete ne padaju na ove koji veruju u Hrista, na one koji Hrista
vole. Takvih neznanih junaka ima u narodu, takav je neznani ju-
nak i na{ narod. Ho}ete li primer? Na{ narod u ovom ekonom-
ski i moralno kriznom vremenu podiè najve}i hram na svetu,
hram Sv. Savi na Vra~aru u Beogradu. Podiè zgradu Bogoslov-
skog fakulteta i zgradu Bogoslovije u manastiru Krki. Ni bo-
gatiji narodi od nas to danas ne ~ine. Nije li to junak-narod me-
|u mnogim narodima u zemqi i van we? Jer {ta je onaj ~ovek na
Avali kome se klawaju gospodari i velika{i drugo do sin na-
{eg naroda srpskog, koji je ìvot svoj poloìo na braniku
Otaxbine ne traè}i za to priznawe i po~asti! Neznani junaci
su i tvorci na{ih svetili{ta: Studenice i Gra~anice, Pe}ke
patrijar{ije i Visokih De~ana, Ostroga i Cetiwskog manasti-
ra, svetiwa po Bosni, Sremu, Banatu, Ba~koj, Slavoniji, hrvat-
skom Zagorju, Gorskom kotaru i Lici, zatim po svim susednim
zemqama i, {ire, gotovo po ~itavom svetu. Bezbroj je onih ne-
znanih junaka koji su hrabri u ratu i po{teni u miru, koji su
najpobo`niji i u ratu i u miru. Wihova imena nama nisu pozna-
ta, ali su Bogu poznata. O wima i wihovim delima re~eno je u
Svetom Pismu: “Radujte se i veselite se, jer je velika plata va-
{a na nebesima” (Mt. 5,12).
Nema ni{ta sla|e do ~initi dobra dela ne o~ekuju}i nika-
kve nagrade ovde na zemqi i spremati du{e svoje za Carstvo ne-
besko. Upitan je jedan svetiteq: “Kada bi te Gospod Bog posle
smrti povratio na zemqu da tamo ìvi{, {ta bi èleo da ~i-
ni{?” Odgovorio je: “Samo dobra dela i samo dobra dela”. I ja
vama kaèm: Ako su va{a imena napisana na nebesima, ne traì-
194 Besede
te da ih svet zna. îniti dobra dela, zna~i Boga ~initi svojim

du`nikom. Dakle, ~inite dobra dela, draga bra}o i sestre, i ne
traìte nagradu od qudi, ve} na nebesima. Pred vama je na ovom
planu veliko poqe rada, tim pre kada su vam svi va{i hramovi
jo{ u ru{evinama. Imajte poverewa u svoje sve{tenike. Tamo
gde nam je narod dao poverewe, tu su nam svi hramovi popravqe-
ni i u popravci mnogi neznani junaci u~estvovali, a gde toga ni-
je bilo, kao ovde, i do danas su u ru{evinama.
To vam preporu~ujem na dana{wi dan, na praznik ove sveti-
teqke Ogwene Marije, kada ste do{li da se svojim duhovnim te-
lom spojite sa svojim Bogom i Wegovim svetima. Amin.
30
JEDNO SRCE - JEDNA DU[A
K
ada se do|e na duhovno vrelo, kao {to je manastir Gra-
bovac, najboqa je duhovna radost odsluèna sveta Li-
turgija, pri~e{}e ìvotvornim Telom i Krvqu Hri-
stovom i duhovno zajedni~arewe sa decom Bo`jom.
Uzno{ewem zajedni~kih molitava danas pomolismo se za
sve pretke va{e i za osniva~e ove svetiwe, Pajsija, Evstatija,
Stefana, Gerasima, Dionisija, sa wima i za onu desetoricu sve-
{tenomonaha i monaha koji kasnije do|o{e sa igumanom Stefa-
nom, svi kao sabra}a manastira Dragovi}a u Dalmaciji. To smo
u~inili i za sve ostale koji ovde boravi{e i dobro ~ini{e.
O prvim susretima sa decom na{e svete Crkve ovde pi{e
letopisac Pajsije:
“Moli{e nas sa suzama da ih ne ostavqamo. Behu ona vre-
mena oskudna i siroma{na sve{tenim licima, pokazav{i nam
ovo sveto mesto dostojna za manastir. Naro~ito su podse}ali na
znamewe da je u stara vremena gore na brdu bio manstir, ~ija je
crkva Bo`jom blagoda}u bila ìvopisana, i danas to hri{}ani
mogu videti.”
Do{av{i ovamo dragovi}ki kalu|eri prvo podigo{e keli-
je za stanovawe, a zatim pristupi{e podizawu manastirskog
hrama 1595. godine. Ovo je bilo 200. godine od podizawa mana-
stira Dragovi}a. Sada, u 392. godini ìvota, manastir Grabovac
je duhovno ~edo dragovi}ko i po mnogo ~emu su sli~ni. Ova dva
duhovna vrela nisu nikada presu{ila, mada znaju za oseke, kao
{to su ih pratile plime.
Pa i ovo vreme je puno kriza svake vrste koje se odraàvaju
i na Crkvu, jer se ~ovek udaqio od Boga i time od sebe samog.
U iskrenoj blagodarnosti Wegovoj Svetosti Patrijarhu
na{e Crkve Germanu, koji me je delegirao da ga o ovoj sve~ano-
30 Beseda u manastiru Grabovcu, Ma|arska, 1987. g.

196 Besede
sti predstavqam, sa osobitim zadovoqstvom svima vama preno-

sim wegove najlep{e ~estitke, najboqe èqe, pozdrave i blago-
slov. Posebno nagla{avam da ste mu svi u srcu roditeqskog du-
hovnog starawa, brizi i se}awu kada je Eparhiju budimsku poho-
dio kao poglavar Srpske crkve.
Radujemo se va{oj visokoj pa`wi i ~asti ukazanoj nama ko-
ji do|osmo iz starog zavi~aja ove svetiwe. Dozvolite da svesrd-
no zahvalimo u ime Eparhije dalmatinske, manastira Dragovi}a
i ostalih manastira, sve{tenika, monaha, gospode profesora i
u~enika Bogoslovije u manastiru Krki i bogoqubive pastve na-
{e. Hvala na pozivu i blagovoqewu da uzmemo u~e{}a u ovom ta-
ko zna~ajnom jubileju.
Hri{}anska qubav ove dve svetiwe stalno je osveàvala i
nikada nije presahla. Kroz dugu im istoriju ona vezuje ove dve
eparhije i ova dva manastira. Ovu posetu ~inimo kao nov i bogat
prilog ovoj dragocenoj riznici i podnebqu susedne nam dràve
Ma|arske, uvek se mole}i Bogu za {to svestranije dobre odnose
izme|u na{e dràve Jugoslavije i va{e otaxbine Ma|arske,
draga bra}o i sestre.
Sa druge strane, ove godine smo proslavili zajedno svetlo
i radosno Vaskrsewe Hristovo, Vaznesewe i ro|endan Crkve -
Duhove, kada je Duh Sveti u vidu ogwenih jezika si{ao na apo-
stole. Time je simvoli~ki prikazano jedinstvo svih hri{}ana i
me|usobno razumevawe; iako govorimo raznim jezicim, pripada-
mo raznim narodima i dràvama. Zapisao je sve{teni pisac za
prve hri{}ane da su “svi bili zajedno i sve su imali zajed-
ni~ko” i da je u wih bilo “jedno srce i jedna du{a” (Dap. 4,32).
Na{ dolazak je samo u ovim i ovakvim jevan|elskim okvirima.
Du`nost nam je i ~ast isporu~iti vam molitvene pozdrave
i najlep{e èqe u Gospodu na{eg bogoqubivog sve{tenstva, mo-
na{tva, profesora i u~enika Bogoslovije, kao i na{eg bogoqu-
bivog naroda srpskog u Dalmaciji. Svi mi uznosimo molitve Bo-
gu i svetim Arhan|elima, Preosve}eni Vladiko, za sve{tenstvo
i pastvu Va{u.
Molimo Vas primite ovaj mali dar Eparhije dalmatinske
(dve sve{teni~ke ode`de) i jedno kolo Mineja, dar manastira
Dragovi}a ovoj svetiwi - manastiru Grabovcu.
Neka vas sve Bog poìvi na mnogaja qeta! Amin.
31
DA SVI BUDEMO JEDNO
U
kazala nam se velika ~ast i radost, {to smo u svojstvu
izaslanika Wegove Svetosti Patrijarha Srpske pra-
voslavne crkve, kao i u ime Eparhije dalmatinske, pri-
sutni ovoj sve~anosti u Eparhiji budimskoj. Wegova Svetost Pa-
trijarh German je svojevremeno bio doma}in ove Eparhije i wu
je posetio kao poglavar na{e Crkve. I u ovoj prilici i za ovom
trpezom qubavi prenosim wegove patrijar{ke ~estitke i bla-
goslov. Za ovu Eparhiju veù ga lepi doìvqaji i odnosi sa qu-
dima, bez obzira na veru i uverewa, pa nam je to utoliko draè,
pa se i mi ose}amo kao svoj me|u svojima.
Kada smo primili vest o ovoj proslavi i poziv da do|emo,
ose}ali smo da je ovo prvenstveno stvar Bo`ja, a zatim i jedno-
du{na blagodarnost sada{wih pokolewa ove Eparhije Bogu i
precima za sve ono {ta imaju i od wih u nasledstvo primili.
U na{em vremenu ~ove~anstvo je uspelo na mnogim plano-
vima ìvota. Savladani su prostori i daqine. Razbijeni su ato-
mi i atomska energija se koristi u razne svrhe. Brzim teh-
ni~kim napretkom su poru{eni mnogi zidovi koji su vekovima
delili dràve od dràva i narode od naroda.
Pa ipak, umesto da qudi budu bliì jedni drugima, oni se
stalno udaquju. Ne samo da rastu zidovi koji dele narode i rase,
dru{tva i staleè, nego rastu i me|e koje razdvajaju qude u po-
rodici, muève i ène, roditeqe i decu. Mnogi zna~ajni qudi o
tome pi{u i govore. Mnogima od wih ~ini se da je voz istorije
~ove~anstva u{ao u tamni tunel. Mnogi ose}aju koliko su hlad-
ni mrazevi udarili po du{ama qudi, ohladneli me|usobni odno-
si i odgovornosti.
Mi hri{}ani se svakodnevno pitamo za{to se qudi toliko
dele? Za{to su tolike pregrade i zidovi me|u wima? Svi mi
31 Beseda za trpezom qubavi u manastiru Grabovcu, Ma|arska

198 Besede
kao hri{}ani i kao qudi ose}amo odgovornost pred pitawem:

nismo li i mi u zamrzavawu qudskih odnosa ne{to doprineli
svojim pona{awem, svojim stavovima, svojim grehovima. Izgleda
da su ove me|uqudske pregrade i zamrzavawa do{la od ja~ane
qudske gordosti, sebi~nosti, pohlepe, poroka, neverovawa ni u
koga i nikome, sem u sebe. Od toga i takvoga materijala bila je
podizana Vavilonska kula. Mi hri{}ani postavqeni smo pred
pitawe: {ta moèmo u~initi da bi bilo boqe, toplije i kori-
snije za sve qude, bez obzira gde ìve, kojoj veri, dràvi ili na-
rodu pripadaju.
“Svi su jedno u Hristu Isusu” (sr. Gal. 3,28), rekao je sveti
ap. Pavle. Nama Jevan|eqe govori: ne moè se ni{ta u~initi
dok ~ovek ne po|e od sebe samog i najpre ne postigne sopstveno
jedinstvo sa Bogom. Bez hoda uspravnom linijom ka Bogu, ne mo-
è ~ovek stvoriti duhovne uslove za idewe i sjediwewe sa qu-
dima oko sebe u vodoravnom pravcu. Takav je na{ krst ìvota,
kao {to smo i mi stvoreni u vidu krsta, tog ~udesnog znamewa
koje stalno obilazi ovaj svet.
Sa druge strane, celokupna misija na{eg boànskog U~ite-
qa trajno je usmerena u pravcu da se uspostavi jedinstvo sa Bo-
gom, da bi se moglo uspostaviti jedinstvo sa qudima. Molio se
Gospod: “Da svi budu jedno, kao {to si Ti, O~e, u Meni i Ja u Te-
bi” (Jn. 17,21). U tome je glavni zadatak Wegovog dolaska u svet
i slawa nas da propovedamo nauku koju nam je ostavio. Tako je
Hristos postao najve}i graditeq mostova me|u qudima i me|u
narodima.
Pre nekog vremena, u na{em uglednom nedeqnom listu na-
pisao je ~lanak jedan na{ poznati nau~nik, akademik, profesor
univerziteta i lekar pod naslovom “Uqudite se qudi”. Pi{e o
savremenoj civilizaciji obrazovanih, ali bez obraza, civilizo-
vanih ali neuqudnih, {kolovanih ali ne prosve}enih qudi.
Zbog toga ovaj pisac poziva qude: “Uqudite se qudi, po{to vam
nije uqudan razgovor i pona{awe, ni odelo, ni pesma, ni igra,
ni radne navike, niti me|uqudski odnosi”.
Ovakav zadatak je uvek stajao pred nama hri{}anima radi
“ostvarewa puno}e vremena, da se sve sastavi u Hristu”.
Tako, i ceo istorijski tok manastira Grabovca bio je u
ovom zadatku. Da toga nije bilo, on bi brzo propao, i mi danas
ne bismo proslavqali i beleìli ovo vi{evekovno slavqe.
Wegovi osniva~i, sluìteqi, propovednici i popravqa~i bili

bi u najmawem minimumu, niti bi imalo bilo kakvih kulturnih
vrednost. Se}aju}i se svega ovoga i wegovih poslenika sa du-
`nim po{tovawem, zatim svih koji su u na{em vremenu ocenili
od kolike je vrednosti manastir Grabovac, poloìli su i danas
jo{ jedan ìvi pe~at koji }e sutra{wici re}i: “Mi smo imali
zajednicu, svi sa svima”.
@ele}i svima prisutnima najve}i napredak, zajedno sa Va-
ma, Preosve}eni Vladiko Danilo, srda~no i ovom prilikom za-
hvaqujemo na pozivu i pozdravqamo sve. Hvala.
200 Besede
32
O CRKVI
D
u{a koja èli pou~iti se Zakonu Bo`jem, ni~im se ne
moè tako koristiti kao Svetim Pismom. Ovde su
skrivene mere blagodati Duha Svetoga, koje kada se po-
stignu, proizvode u du{i veliku nasladu.
Mi smo se danas sastali u ovo molitveno zborovawe da naj-
boqe osetimo Bo`ju blagodat i mo}. Svojom pojavom, ìvotom,
onim {to radimo svedo~imo Istinu, svedo~imo Boga Tvorca nas
i ostalog. Istinu svedo~imo najboqe kroz Crkvu, za koju bi se
moglo re}i: “Crkva je Gospod Isus Hristos produèn kroz veko-
ve u svu ve~nost”. To isto jesmo i mi deca Crkve i sve ono {to
nam je Bog dao za upotrebu, stvorio radi nas. Moje misli su da-
nas najvi{e upu}ene na Crkvu.
Crkva je konstruktivna
Ona je konstruktivna po svome zadatku i ulozi u ovom sve-

tu. Ona, da se izrazim slobodnije, “konservira” Istinu od pro-
mena. Ona ~uva Istinu nepovre|enom, neizmenqivom. Crkva je
uvek mlada, mla|a i od same savremenosti, mladosti; lepa, lep-
{a od najlep{eg u ovom svetu. Ona je ~uvarica Istine. [to je
stvar blià Istini, {to je istinitija, to je lep{a. Crkva je
kao ustanova ve~na, nepromenqiva. Ako je tako, a jeste tako, mo-
è li se od we zahtevati da se mewa, da ne bude konzervativna.
Naravno ne. Promena je potrebna od lep{eg ka lep{em, od nesa-
vr{enog ka savr{enom, od neistinitog ka istinitom. Ona sama
po sebi poseduje puno}u lepoga, mladoga, savr{enoga, istinito-
ga.
Mi smo ~lanovima te i takve Crkve postali prilikom
Svetog kr{tewa. U sve ideale za kojima teì cela qudska pri-
32 Beseda odràna u Cetiwu, 1987. g.

roda, napore i misao, ukqu~ujemo sebe kroz Crkvu. Nesavr{eno,

a svedoci smo mnogih nesavr{enosti kod sebe i u svetu, ne pro-
isti~e iz Crkve. [to god se vi{e mewamo i odstupamo od sebe,
od svoga ja, sve smo bliè Savr{enome, svetiteqima Bo`jim,
koji ne ìve{e sobom ve} Hristom. Crkva, ako bi ikuda odstu-
pala od sebe, promenila bi se, ne bi bila ono {to jeste. Od savr-
{enstva se nema kud do jedino wegovoj protivnosti, nesavr{e-
nosti. Tako, ni svetiteqi nisu se mewali, stalno su bili u Cr-
kvi i sa Crkvom. Lutawe po bespu}u moè izvesti na put. Opa-
sno je lutati po putu, kao {to mi hri{}ani ponekad ~inimo, jer
moè se sti}i u bespu}e. Crkva je toliko savr{ena da joj se ne-
ma {ta dodati. “Pozlatiti suvo zlato, udahnuti miris qubi~i-
ci, naslikati krin, dati koju nijansu boje dögi vi{e, upaliti
sve}u da bi uveli~ali sjaj sunca, puka je preteranost”, veli
[ekspir.
Takvo je, draga bra}o i sestre, lice Crkve. Lice svetog Pe-
tra Cetiwskog, svetog Vasilija Ostro{kog ûdotvorca, va{e
krsne slave i ostalih svetaca Bo`jih, uvek je lice Crkve.
O ovom vremenu, gde stojimo mi deca Crkve?
Mi stojimo na zadatku oìvqewa ~ovekove duhovne pusto-

{i. U savesti, odgovornosti prema dru{tvenim obavezama i ~o-
veku pojedina~no, bilo bi na{e stojawe pred Crkvom. Ako ~ini-
mo to, ne}e kod nas biti patolo{kih ishodi{ta, nego ìvot po
Svetom Pismu.
Vaqda nikada nije bilo potrebnije toliko boraca protiv
zla kao danas? Nikada nije bilo toliko potrebno udruìvawe
snaga na planu propovedawa Istine kao danas! U ovim prilikam
najboqa i najefikasnija propoved je li~ni ìvot, opraktikovan
Jevan|eqem Hristovim.
ôvek ~istoga srca zra~i me|u qudima, smatra qude za qu-
de. On ne}e da misli zlo o qudima, sve dok se qudi ne pokaù
zli na delu. U tome je uzvi{enost ~oveka dobrog roda. Ako ~o-
vek zlog roda podozreva i vidi qude u zlu, kleveta ih za ru`ne
misli i namere, dobar je pokazateq, on je pred Bogom i svojom
save{}u odgovoran za naru{eni moralni odnos sa wim i sobom.
ôvek r|avog roda uop{te ne veruje u dobro u qudima. Nisu ret-
ki primeri, da je dobar ~ovek poverovao u dobrotu onoga koji je
202 Besede
nema, pa je dopadao tamnice i jo{ teìh posledica. Bar na{a

sveta Pravoslavna i, posebno, Srpska crkva ima mno{tvo ta-
kvih primera i iskustava.
Ovo ne govorim da bih vas upla{io, nego ohrabrio, jo{ vi-
{e u svojoj Crkvi u~inio budnima i odgovornima. Da bi ste se u
akciji uzvi{enog hri{}anskog poziva, pred Bogom pokazali jo{
odgovorniji. Nema sumwe, veli Ber|ajev, “la` se prestaje sazna-
vati kao la` kada se zbiva preina~avawe saznawa, pri ~emu se
gubi razlika izme|u istine i laì”.
Treba naglasiti: danas se zaboravqa da su se svi kulturni
napori ~ove~anstva, ako nisu poticali iz ìve eti~ke svesti,
sru{ili kao privi|ewa. Jedini pozitivni ciq svih ~ovekovih
napora, radi prevazilaèwa sebe i stvarnosti oko sebe, jeste
pribliàvawe idealu, za~etom davno, kada su svi qudi imali
visoku moralnu svest, bili deca Bo`ja i ~eda svoje Crkve, ne sa-
mo po stvorenosti, po kr{tewu, nego po sopstvenim pozitivnim
naporima, po svetosti.
Kakvo je lice ovoga sveta u o~ima Crkve?
U savr{enoj duhovnoj atmosferi odigravaju se krupni i

sudbonosni doga|aji. Nije Bog sa~uvao netrule`nim svetiteqe
po Crnoj Gori tek da ih ima, niti da mi hri{}ani imamo jedan
dokaz vi{e kako smo imali blagodarne pretke. Niti ni radi is-
ticawa pred drugim narodima, naro~ito onima na Zapadu. Sa~u-
vao ih je da naro~ito nama, potomcima wihovim, pokaè da su
oni bili bez prekora, svetiteqi bez slabosti. Zatim, da bi nas
i telom i duhom podsticao na uzvi{eni hri{}anski ideal - sve-
tost - i na mogu}nost dostignu}a tog ideala.
Ima naroda koji su sre}ni kada mogu na jednu stogodi{wi-
cu proslaviti neke svoje tekovine. Nama je dato mnogo takvih
godi{wica. Pro{le godine smo proslavili 800 godina manasti-
ra Studenice. Ove godine proslavqamo 200 godina od ro|ewa
Vuka Karaxi}a, pa 75-godi{wicu oslobodila~kih Balkanskih
ratova. Kroz dve godine proslavi}emo 600 godina od Kosovske
bitke. Ove godine se navr{ava 205 godina kako se sveti Petar
Cetiwski zavladi~io i 211 godina od dono{ewa prvog pisanog
zakona u Crnoj Gori. Isto tako da napomenem, idu}e godine se
navr{ava 555 godina od prvog srpskog pomena mesta Wegu{i u
literaturi. Ovo je sve ~iweno onda kada je vladalo mi{qewe da

ni{ta boqe u ovoj vasioni nema od dobroga ~oveka.
Me|utim, otkada je ponovo proklamovan ~ovek kao merilo
svih stvari, vr{ene su korenite izmene stvari i wihovih vred-
nosti. Pod nekim poliranim obrazinama, pod maskom koju nije
lako raskriti, izgra|uju se u svetu naro~iti tipovi qudi, pre-
fiweni, ali celokupno{}u svojom sabrani u protivteù Isti-
ni, Crkvi.
U ~oveku preobraènom u kult wegovom razumu postavqen
je temeq za izgradwu ovakvih li~nosti. Kultivisan je sa veli-
kom bri`qivo{}u ponovo paganski ideal u ~oveku, koga je hri-
{}anstvo odavno potislo i pokazalo nedostojnim ~oveka. Po~eo
se podizati kult bestijalnosti. Pevaju se himne stihijama plo-
ti. @eqa za bezobzirnim uzdizawem iznad sredine, ùdwa za
uspesima, boga}ewem, kultom li~nosti, sila je koja pokre}e na
akciju. U takvom hodu napred, u tom kultu stihijskoj nemani vo-
qe, za~eti su i uzrasli plodovi od kojih trnu zubi, {to je najve-
}a te{ko}a za porodicu, dru{tvo, ~oveka. Radi primera pomenu-
}u da je pre petnaestak dana pod naslovom “Za{to diù ruku na
sebe?” beogradska Politika pisala: “Za posledih petnaest go-
dina sreo sam se sa tri generacije mladih. Prvi, izdanci hi-
pi-pokreta, bili su buntovni, borbeni, spremni da se suo~e sa
problemima. Drugi, ma kako to ru`no izgledalo, pravi su pri-
padnici potro{a~kog dru{tva, nezainteresovani za znawe i na-
uku, okrenuti materijalnim interesima, obuzeti samo mogu}no-
stima brzog i lakog sticawa bogatstva. Posledwa generacija je
najproblemati~nija: apati~ni su, bezvoqni, o~ekuju od drugih
formulu smisla ìvota.” Ovo su re~i lekara Psihijatrijske
klinike u Qubqani.
A {ta da kaèmo o ovoj najnovijoj kugi - sidi. Sem Crkve,
niko ni slovom ne}e da prizna da je to naru{ena sedma Bo`ja za-
povest: “Ne ~ini preqube”; da je to axuvanstvo, po re~ima sv. ap.
Pavla (sr. Rim. 1,26-27). To nam je donelo povampireno sofi-
sti~ko u~ewe kako je “~ovek merilo svih stvari”. Isto tako je
naru{ena druga Bo`ja zapovest: “Ne pravi sebi idola, niti ka-
kvog lika; nemoj mu se klawati niti mu sluìti”.
Iz ovakvog shvatwa ìvota i wegovog kori{tewa izrodio
se bezobzirni cinizam, nemogu} odnos ~oveka prema ~oveku. Da-
leko sam od pomisli da gledam demonizam u svim tekovinama da-
204 Besede
na{we kulture i civilizacije. Odavno je otkrivena istina da

“Duh oìvqava”, pa je on i u ovom vremenu oìvqavao i oì-
vquje, gde i Crkva ima udela svojim delovawem, mada je uglav-
nom bila svedena samo na sveti hram i crkvenu portu.
Tako vama, draga bra}o i sestre, sabranima u ovom svetom
hramu, htedoh naro~ito naglastiti od kolike je va`nosti redov-
no dolaziti u crkvu, u ovu {kolu vere i pobo`nosti. Ovo su sta-
jawa za trku, za novu trku napred, rad na planu {irewa dobra u
ovom svetu oskudnom dobrom. Pronositi Bo`je Jevan|eqe zada-
tak je svakog hri{}anina. Tako se najboqe ose}a radost i puno-
}a ìvota, sagledaju razlozi za{to nas je Bog poslao u ovaj svet.
Na taj se na~in opaà kolika je pred Bogom i pred vama odgo-
vornost nas sve{tenika. Mi o~ekujemo va{u pomo}, a i du`nost
nam je zajedni~ka - da ulep{avamo lice svoje Crkve, svoje zemqe,
svoga mesta u kome ìvimo, svoga doma i najpre svoje sopstvene
li~nosti. Tako }emo pri}i blizu Bogu i proslavqati Ga sa svi-
ma svetima. Amin.
33
“GODINE PROLAZE KAO GLAS”
P
re mnogo vekova prorok i car David je rekao: “Godine
na{e prolaze kao glas” (Ps 89,9). Protekle godine je
objavqeno da se petmilijarditi stanovnik ove planete
rodio u Zagrebu. U pro{loj godini svaki ìvi ~ovek je sebe
ogla{avao svojim glasom i svako na svoj na~in. Novoro|en~e
glasom pla~a, samrtnik na posteqi glasom ropca, drugi, opet,
glasom klicawa, glasom jecawa, glasom radosti ili àlosti,
glasom nadawa i o~ajawa.
Dok prelistava stranice kwige svoga ìvota u pro{loj go-
dini, svakom ponaosob izgleda}e da je sve brzo pro{lo kao {to
prolazi “glas qudskog grla”. Korisno je na po~etku Nove godi-
ne pregledati doga|aje i prelistati kwigu svoga ìvota, se}aju-
}i se {ta smo doìveli i {ta uradili u staroj, kao i u svima
minulim godinama.
Potrebno je da, pre svega, izrazimo blagodarnost Bogu na
svakom dobrom daru kojim nas je obdario do sada. Da kaèmo kao
nekada psalmopevac David: “Blagosiqaj, du{o moja, Gospoda, i
ne zaboravqaj ni jednoga dobra {to ti je u~inio” (Ps. 103,2).
Potrebno je da se setimo dobro~instava kojima su nas zadu-
ìli mnogi na{i dobrotvori, po~ev{i od najbliìh i najve}ih:
roditeqa i u~iteqa, prijateqa i ro|aka, kumova i drugara, pre-
galaca i graditeqa, i svih ostalih koji nas zaduì{e na bilo
koji na~in. Neka ih sve Bog obdari svojim blagoslovom i neka
im svima uzvrati svojim bogatim uzdarjem. Neka su svi od Boga
blagosloveni koji pomogo{e na{oj svetoj Crkvi u izgradwi
hrama Sv. Save na Vra~aru, Bogoslovskog fakulteta u Beogradu,
Bogoslovije u manastiru Krki, kao i hramova i drugih objekata
u na{oj Eparhiji u pro{loj godini, koji odo{e Bogu na istinu,
koji su na poslu i daleko od svog zavi~aja i toplog roditeqskog
33 Beseda na Novu 1988. godinu

206 Besede
ogwi{ta. Neka Bog blagoslovi na{u mlade`, podmladak, da se

jo{ vi{e umnoì, a pred wima je ìvot pun stvarala{tva i od-
govornosti, napora i radosti. Neka Bog blagoslovi sve oko nas,
kao i dela ruku na{ih. Neka im sve bude po{teno, Bogu milo i
pred sopstvenom save{}u opravdano.
Iskori{}avajte svoje vreme
Va`no je vreme koje je pro{lo i koje dolazi, ali je za sa-

vremenog ~oveka najva`nije ovo sada{we, vreme dana{we. Veo-
ma je va`no ono {to je govorio sv. ap. Pavle: “Mudro se vladaj-
te... koriste}i vreme” (Kol. 4,5). On je tako radio, pa je pri kra-
ju svoga ìvota moga re}i veoma zna~ajne re~i: “Dobar rat rato-
vah, trku zavr{ih, veru odràh. Sada me ~eka venac pravde koji
}e mi u onaj Dan dati Gospod” (2 Tim. 4,7-8).
Da bi ~ovek odrào ravnoteù na pu~ini ìvota, potreb-
no je da bude na sredini svog ìvotnog broda. Odràvawe ravno-
teè je neophodno u osnovi postojawa svega u svetu, bilo u mate-
rijalnom ili duhovnom pogledu. Ako bi neko naru{io tu zako-
nitost na ovoj zemqi, do{lo bi do propasti. Isto tako je va`no
odràvawe ravnoteè u moralnom i duhovnom ìvotu qudi. Za-
kon Gospodwi je postavio ~oveka u sredinu svojih istina, ni su-
vi{e levo ni suvi{e desno. Tragedija savremenog ~ove~anstva
danas je najvi{e u tome {to su se qudi podelili, stali na boko-
ve svoga zajedni~kog istorijskog broda. Zbog toga je do{lo do
gubqewa ravnoteè, me|usobne iskqu~ivosti: sukoba, ratova,
zala svake vrste. Me|utim, savremenom ~ove~anstvu Gospod po-
ru~uje isto ono {to je u davna vremena rekao Isusu Navinu:
“Drìte i tvorite sve po zakonu (ravnoteè); ne odstupajte od
wega ni na desno ni na levo” (INav 1,7).
Vreme je kratko
ôvek je sklon da ne misli mnogo o tome kako }e jednoga da-

na oti}i sa ovoga sveta. Naro~ito qudi mnogo gre{e {to svoje
du`nosti odlaù za sutra, iako mogu i treba da ih izvr{e danas.
Postoji jedna isto~wa~ka pri~a o tome kako najvi{e uspeha kod
qudi imaju oni ne~astivi duhovi koji ~oveka uvere da svoje za-
datke i poslove odlaù za neko vreme.
Nedavno je jedna slavna ameri~ka kwièvnica napisala
kwigu pod naslovom “Nemam vi{e vremena”. Na pitawe za{to je
dala takav naslov kwizi, odgovorila je: “Nisam nikada ranije
mislila koliko je blizu kraj svakome ~oveku. Ali, nedavno sam
u jednoj godini izgubila majku, supruga i brata. Tako sam pojmi-
la ne{to o ~emu ranije nisam razmi{qala: kraj je svakome bli-
zu, ma koliko godina ìveo. Tako sam osetila da ”nemam vreme-
na”.” Veoma je va`no, naro~ito danas da i mi ovo osetimo, i da
se {to ~e{}e u idu}oj godini setimo apostolske pouke: “Bra}o,
vreme je kratko”.
S druge strane, nama bi bilo veoma polezno da sa starom
godinom odbacimo stare r|ave navike, stare poroke i {tetno
breme nesre}e i propasti, da gledamo napred, idu}i za Hristom
i wegovim idealima. Da propu{teno uradimo bez odlagawa. Se-
ja~a koji zakasni sa setvom na wivi neminovno o~ekuje neuspeh i
prezir drugih, koji ina~e svaki posao rade u pravo vreme.
Kakvo je na{e vreme
Celokupna na{a ovogodi{wa {tampa je ocenila 1987. go-

dinu veoma niskom ocenom. Pomiwu se ratovi, nove netrpeqi-
vosti i zastra{ivawa, te neprijateqstva me|u narodima, nove
nevoqe i nesre}e po ~itavom svetu, napadi, ubistva, silovawa,
terorizam, strahovi, stresovi, atentati, {trajkovi, kidnapova-
wa i ~itav niz drugih nesre}a koje su porasle u pro{loj godini
u odnosu na ranije.
Na po~etku 1985. godine u NIN-u je iza{ao ~lanak pod na-
slovom: “Sre}nije stare nego nove (godine)”. Tada su vr{ene i
“novogodi{we ankete”. Pomiwane su mnogobrojne nevoqe u na-
{em celokupnom ìvotu: porodi~nom, dru{tvenom, me|unacio-
nalnom, ekonomskom, finansijskom. Prognoze, donesene na osno-
vu anketirawa qudi iz na{eg dru{tva, u najve}em broju su bile
pesimisti~ke. Kao najàlosniji zakqu~ak svega toga moè se
uzeti ono {to je na kraju rekao pisac pomenutog ~lanka: “Qudi
mogu biti bez mnogo ~ega, a u sada{wosti, ali ne mogu ìveti
bez nade” (Nin, 27.1.1985, str. 15).
208 Besede
Na àlost, i mi posle proìvqene 1987. godine moèmo to

isto ponoviti uz konstataciju: stawe se nije izmenilo na boqe,
ali to nas ne sme obeshrabriti. [ta bismo trebalo mi hri{}a-
ni da kaèmo na ovo? Pre svega, mi verujemo da pred Bogom nema
vremena, niti novih godina i da je pred Wim “jedan dan kao hi-
qadu godina, i hiqadu godina kao jedan dan” (2 Pet. 3,8). Ako
hri{}anski razmi{qamo, ni jedno vreme nije beznade`no. “Evo,
sada je najpogodnije vreme, evo, sada je dan spasewa” (2 Kor. 6,2),
veli sveti apostol Pavle. Svako vreme i svaki dan je Bo`je vre-
me, zbog toga je i svaka situacija za ~oveka prihvativa, za svako-
ga ko èli da ~ini dobro. Sve prolazi kao {to i dolazi, a jedi-
no ostaje Bog, ~ija je Re~ jedina Istina i jedina stvarnost, uvek
ista. @ive}i u Istini koja je nepromenqiva, svako je vreme za
~oveka “dan spasewa”. Kako ovo da se objasni?
Ko veruje u Boga, taj veruje u pobedu dobra. Stoga, pravi
hri{}ani nikada nisu pesimisti! Jevan|eqe je radosna vest,
blagovest vere i nade u spasewe, u ve~ni ìvot. Ni{ta nije gore
i àlosnije od prepu{tawa stihiji bezna|a, pesimizma i razo-
~arawa u smisao ìvota i postojawa. Moè se to desiti svakome
~oveku u trenucima velikih nesre}a. Ali to moè biti smo tre-
nutno raspoloèwe, koje se razvedrava i razbija verom u Boga i
nadom u Wegovu pomo}. Car David je sebe te{io i blaìo u ta-
kvim nevoqama: “[to si klonula, du{o moja, {to si àlosna?
Uzdaj se u Boga; jer }u Ga jo{ slaviti, Spasiteqa moga i Boga
moga” (Ps. 42,5).
[ta Crkva èli i o~ekuje od svoje dece?
Pre svega, èli i o~ekuje da budu duboko veruju}i i pono-

sni svojom verom. Da u~ine ono {to su du`ni ~initi bilo prema
Crkvi, porodici, dru{tvu, zajednici, svojoj otaxbini. Da se ne
mole samo u nevoqi, ve} stalno. Da nikada ne govore “vreme je
novac”, {to nije ta~no. Vreme je veliki dar Bo`ji, koji, ako se
ne iskoristi pravovremeno, ne moè se povratiti. To je nevi-
dqiva reka koja stalno te~e. Da shvate da pro{lost je pro{la, a
budu}nost je neizvesna. Sada{wost je na{a, najpogodnije vreme
da dobro ~inimo, Bogu se molimo, kajemo i preobraàvamo, da
opra{tamo, da volimo i da se radujemo, da se mirimo i Boga sla-
vimo.
Tako, draga moja deco duhovna, Ro|ewem Sina Bo`jeg ispu-

nilo se staro vreme, nastalo je novo, daleko odgovornije i
ozbiqnije.
Svima vama ~estitamo Novu 1988. godinu i èlimo da u woj
doìvite svaki dan kao “najpogodnije vreme”, spasavaju}i se od
zlih misli, r|avih ose}awa i gre{nih dela. @elimo vam da sva-
kodnevno doìvqavate puno}u plodova vere i nade, ~inite nova
milosr|a i dobro~instva, doìvite nove radosti u Hristu Go-
spodu, kako nam “vreme ne bi bilo kao glas”. @elimo da se u na-
{oj zemqi govori o pravim poduhvatima, da prestanu tiranisa-
wa srpskog naroda na Kosovu i da se svako ose}a u svom domu bez-
bedan, uìvaju}i blagodeti mira. Neka vas, domove i sav imetak
va{ blagoslovi Bog, kome neka je slava i hvala. Amin.
210 Besede
34
TALENTI NAM NE NEDOSTAJU
Kada se raduju pravedni, velika je slava,

a kada se podiù gre{nici, traì se ~ovek.
(Pri~e 28,12)
Draga na{a omladino,
O
va misao je davno izgovorena i ostala uvek aktuelna.
Obra}am se no}as prvenstveno vama mladima, jer ste vi
najimpulsivnija snaga u na{em vremenu. Pred vama su
veliki zadaci i odgovornosti, {to ose}ate i znate. Kao da se re-
~i pesnika: “Gde ja stadoh ti produì, {to ne mogoh ti oduì”,
bezuslovno name}u i ~uju. Kormilo na mnogim poqima ìvota,
poziva i odgovornosti stoji pred vama. Mi stariji ose}amo va-
{e smele ispruène ruke da ga prihvatite. Ima li svako dovoq-
no znawa, sposobnosti i voqe, ostaje da se vidi. Samo hrabro i
ne bojte se ìvota i odgovornosti u wemu. Mi smo uvek bili
stvarala~ki narod i takvi treba da ostanemo.
Svagda je mawina bila gladna pravde
Mislim, svakome je od mnogih dana bilo dosta zla svoga (sr.

Mt. 6,34). Svagda su gladni i èdni pravde bili u mawini. Te-
{ko da je ikada ranije sve bilo toliko izdrobqeno i izme{ano
kao u vremenu najve}ih organizatorskih nastojawa na svima pod-
ru~jima ìvota. Sloì}ete se da nikada na{a planeta nije bila
toliko poznata kao sada. To saznawe u svetu i sveta nije pove}a-
lo pravednost, qubav i dobre odnose me|u qudima i dràvama,
nego se, {tavi{e, stvaraju sve ve}i zapleti. Ne stièmo da to
sve pravilno osetimo, a kamoli ocenimo i sledimo. Du{e su nam
kao ku}e pretrpane svim i sva~im i ne umemo da ih uredimo. Ne
34 Beseda na do~eku Nove 1989. godine u hramu Sv. velikomu~enika

Georgija u Kninu
umemo da se naviknemo na red i mu~i nas savest zbog sopstvene

nesposobnosti.
Tehnika
[ta je sve ~ovek u tehnici stvorio i koliko je uznapredo-

vao u olak{awu i ulep{avawu ìvota, u {irewu umnih vidika, -
sve to li~i na prekrasnu bajku. Istovremeno, sve vi{e sti~emo
uverewe da je tehnika sve neuhvativija, jer dobrim delom sluì
zlu, kako to bar zapaàju mnogi umovi u svetu. Oni vele: stvara
se nesigurnost na svim poqima ìvota. Da bi se ~ovek wome ko-
ristio, mora savladati i po{tovati sve wene principe rada.
Iako je u woj prisutna stalna opasnost, ~ovek se sa tim sro|ava
i na neki na~in navikava. Ponekad zavisnost od we mu~i du{u i
drhti telo.
Izobilni su stru~ni talenti i kultura re~i
Na{e doba izobiluje talentima za pronalaske {to se naj-

vi{e opaà me|u mladima. Mora se priznati da i ovde ima mno-
go nereda i nesklada. Ima, jer se sve komercijalizuje i podvodi
niìm vrednostima. Isto tako, u na{em dobu je rasprostrawena
kultura re~i, a nikada nam re~ nije bila slabija i bezna~ajnija.
Ovladala je inflacija re~i, i ne mawe od one nov~ane koja hara
celim svetom. Nov~ana inflacija zna da se negde nalazi i zlato,
pa kada se ono iznese, lako se procewuju wegova vrednost i dru-
ge vrednosti. U inflaciji re~i, mada se pojavi koja zlatna re~,
re~ neprolazna i trajno vredna ne razlikuje se od hartije na ko-
joj je ispisana. Nema sumwe, u na{em vremenu je vi{e omlitave-
log dobra, a u re~i zla nije sasvim izlapio otrov.
Nauka je do krajwih granica razvila svoj kriticizam i usa-
vr{ila svoje metode, a ìvot nikada nije mawe teìo istini.
Ono {to je obuhva}eno teorijom, teorijama i praksom i gospoda-
ri dana{wim ìvotom nije Istina. To su ~iwenice, duhovna
gra|a koja se moè upotrebqavati i zloupotrebqavati. Na~elo:
“ne ~ini drugome ono {to ne èli{ da tebi ~ine drugi”, kao da
se pamti samo zato da bi se izvratilo u svoju suprotnost. îni
drugome sve {to bi hteo da tebi ~ine drugi i ne uàsavaj se nad
212 Besede
tu|im delima, koja da su tvoja, kovao bi ih u zvezde, {to je na~e-

lo koje se sve mawe ima na umu.
Po toj istoj nauci, dok se materijalne sirovine toliko ce-
ne - kao da se do{lo do nekakve genijalnosti u preobraàvawu i
iskori{}avawu svakojakih otpadaka, - dotle se na ~ovekovu du-
hovnost, u kome saznawe sluì voqi za nepropadqivim blagom,
gleda gotovo kao na {tetne i neupotrebqive otpatke.
Dva apsurda
Danas se sukobqavaju dva apsurda, individualisti~ki i ko-

lektivisti~ki. Renesansno oslobo|ewe pojedinaca, davno je ne-
gde zalutalo budu}i da je otkinuto od svete obaveze prema Ko-
smosu. Danas se pora|aju brda, a ra|a se mi{. Danas se vodi ti-
tanska borba za plemenitu slobodu li~nosti, za wenu hrabru sa-
moupravu, a ra|a se proizvoqna samoìvost, telesno iìvqava-
we i sloboda iskori{}avawa bli`weg. U na{em veku protiv
individualizma digao se kolektivizam progla{avaju}i spasewe
u uni{tavawu same ideje Boànskog. U toj borbi kolektivizma
ipak se i uglavnom udara po ~ovekovim duhovnim kategorijama.
Traì se klawawe nekoj relativnoj ideji - idolopoklonstvo.
Istini za voqu, nikada nije bilo toliko kolektivizama u svetu
kao danas, razli~itih verovawa i uverewa, a nikada mawe bo-
ànske qubavi i svakog drugog dobra koje nebo daruje.
Na{e vreme ima i lepih tekovina
Uprkos svemu re~enom, na{e vreme ima i lepih tekovina.

Nikada nije bilo toliko higijene i napretka medicine, toliko
pobedonosnih pohoda na bolest. Ovo se moè re}i i za druga do-
stignu}a ~ovekovog duha. Pa i pored vidnih uspeha u medicini,
javqaju se nove bolesti za koje se traè novi lekovi. Treba re-
}i, nikada nije bilo ni toliko ludila, toliko glupavih foto-
grafija, pornografije, niti toliko samoubistava. Nikada nije
bilo toliko dobrotvorstava i socijalnih starawa, ali ni toli-
ko hladnog, ra~unxijskog omalovaàvawa ~ove~je patwe i o~aja-
wa, sve do gaèwa qudskog dostojanstva. Propoveda se preporo-
|ajno odgajawe, a valuta qudskog ìvota nikada nije bila jefti-
nija. Dana{wi ratovi sa svim svojim naoruàwem ni po ~emu ne

li~e na Kosovsku bitku, ~iju 600-godi{wicu srpski narod pro-
slavqa ove godine. U savremenom ratovawu, u velikoj meri
ostvaruje se stara re~: “sad najgora r|a moè ubiti najboqeg ju-
naka”. Kad bi se sada pojavio Marko Kraqevi}, presvisnuo bi
od ovog saznawa.
Iznose}i ovo i kada sam za moto ove besede uzeo re~i: “Ka-
da se raduju pravedni, velika je slava, a kada se podiù gre{ni-
ci, traì se ~ovek”, nisam imao nameru da obezvrednim va{
mladala~ki entuzijazam, niti da vas obeshrabrim ili zapla{im.
Sve to nije svojstveno mladosti. @elim ujedno da vas podsetim
na razmi{qawa, zakqu~ke i shvatawe koliko je dostojanstveno
biti ~ovek i sa~uvati svoje dostojanstvo. Sve je to itekako va-
`no, i ta saznawa pokre}u na jo{ ve}u akciju i pripremu da bi-
ste mogli odgovoriti na mnoga ìvotna pitawa i jo{ vi{e pri-
bliìti se Istini - Bogu. Samo se tako moè biti dobar i odgo-
voran ~lan dru{tva. Samo se tako moè biti vaqan sin i pono-
sita k}i svoje Otaxbine. Samo se tako moè stvarati dobra po-
rodica za koju je francuski pedagog rekao: “Dajte nam dobru po-
rodicu, pa }emo vam dati dobru dràvu”. To zna~i, dajte nam do-
bre, u svakom pogledu zdrave i odgovorne roditeqe, pa }emo za-
jedno sa wima podariti Otaxbini dobru decu.
Ova godina je jubilarna u srpskom narodu i u ovoj zemqi.
Ona se zove i Kosovska godina. Napunilo se {est vekova od Ko-
sovske bitke 1389. godine. Palo je u udeo sada{wim nara{tajima
da ovaj jubilej obeleìmo i da nas podseti da je Kosovo na{e i
ni~ije vi{e. Nama je palo u udeo da se opomenemo svih predaka
na{ih koji su “za krst ~asni i slobodu zlatnu” poloìli ìvo-
te svoje od Kosova pa do najnovijih dana i doga|aja. Ovu veliku
godi{wicu obeleì}emo i mi na na{em Dalmatinskom Kosovu
9. jula ove godine kod crkve Lazarice.
Neka Vam je sre}na, plodotvorna i svakim Bo`jim dobrom
ispuwena Kosovska 1989. godina.
214 Besede
35
O DUHOVNOM VITE[TVU
E
vo nas danas na mestu svetom u na{oj dràvi.
Na{a zemqa je vaistinu puna svetih mesta i svetiteqa
prosijalih boànskom svetlo{}u.
Evo nas sabranih na svetom mestu da proslavimo Ogwenu
Mariju i u ovoj godini, naro~ito, svetog kneza Lazara, kosov-
skog mu~enika. Evo se na|osmo pred licem onih koji su umom
svojim grlili celo nebo, a srcem saose}ali svaki pad ~ovekov.
Ove godine na{ narod proslavqa svoje heroje iz pro{lo-
sti, bliske i davne. Proslavismo 200-godi{wicu Vuka Karaxi-
}a, obeleìsmo pogibiju Jankovi} Stojana, obeleìsmo osam ve-
kova manastira Studenice. Ove godine obeleìsmo 600 godina
od Kosovske bitke. Isto tako, obeleàvamo i 250 godina od ro-
|ewa Dositeja Obradovi}a. Idu}e godine obeleì}e se 300 go-
dina od Prve seobe srpskog naroda pod patrijarhom Arsenijem
ârnojevi}em. Mi u Dalmaciji obeleì}emo 100 godina od upo-
kojewa blaène uspomene zaslu`nog vladike Stefana Kneèvi-
}a.
Zar je ovom, u pro{losti quto rawenom narodu, do prosla-
va? Do proslava onih koji su bili ìvi, pa umrli? Zar se pro-
slavama le~e rane rawenika, a ne hlebom? Tako mogu da misle
nerasudni i tako govore kratkovidi. Ako se hlebom le~e rane
telesne, zar se hlebom ne le~e i rane du{evne? Ako telesna hra-
na moè da ispravi pogrbqeno telo od gladi, zar ona ne moè da
ispravi du{u od poroka i zabluda?
Ko ima o~i da vidi, moè da vidi. Zar se ovaj narod posle
stra{nih proteklih ratova nije oporavqao telesno, moralno i
duhovno? Treba mu jo{ duhovne hrane da bi mu se du{a zale~ila
i ispravila. Proslavqawe velikih qudi daje tu hranu i melem
du{i. Mi ne slavimo mrtve nego ìve! Pravi qudi nikad ne
35 Beseda u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca, na Ogwenu Mariju 1989. g.

umiru, ni na zemqi, niti na nebu. Oni svla~e sa sebe hudu tele-

snu ode}u da potom kao slobodni duhovi borave u finijoj i
zra~nijoj atmosferi nego {to je na{a.
Ne treba se bojati da jedan narod ne pretera u proslavqa-
wu svojih svetiteqa i u~iteqa, svojih vitezova i dobrotvora,
srì srì svoje i ploda istorije svoje. Vi{e se treba bojati da
narod ne zatvori kapiju za le|ima svojim, zaboravi vrline i
imena svojih velikana, ne preda se samo brizi o danu i komadu.
Takav narod izbrisa}e se brzo sa lica zemaqskog i nasledi}a ga
onaj narod koji stalno ima pred o~ima ìvu galeriju svojih ve-
likana i svetlih duhova. Gledaju}i wih, on razvija kod sebe
stremqewe ka dobru, poja~ava veru u dobro. Gledaju}i svoje ve-
likane, ima se pred kim postideti u nevaqalstvu svom i krepiti
se u stradawu svome.
Takvi velikani su na{ ovogodi{wi slavqenik i dana{wa
svetiteqka. Mi smo se sabrali oko besmrtnog duha wihovog. Da
taj duh nije nadìveo svoje telo, zar bi neko od nas na{ao razlo-
ga da sa po~a{}u prilazi wima? Zar bi se tako silan narod po-
klonio svetome Knezu u ovoj godini? To je obi~an na~in Bo`ji
da kroz prividno neznatne doga|aje daje qudima veliku lekciju,
i da sa prividno mr{ave wive puni qudske du{e bogatom du{ev-
nom ètvom.
[ta su postigli mu~iteqi Ogwene Marije, ili Sultan
smr}u jednog velikog ~oveka u srpskom narodu na poqu Kosovu?
Ni{ta. Ako su nameravali da na wihovim grobovima caruju,
prevari{e se. Wihovo carovawe nemo}nije je od wihovog praha,
onda kada nepravdu brane, a pravdu napadaju. Ako su nameravali
da uni{tewem ovih ìvota spuste u grob i duh wihov, opet se
prevari{e. Wih Bog podiè do najvi{ih visina, veoma visoko
iznad grobova wihovih. Bacawem glave svetog kneza Lazara u bu-
nar Turci ne unizi{e Lazara i po{tovawe prema wemu; u svom
neznawu oni ga, naprotiv, uzvisi{e.
Me|utim, mi }emo se vratiti svojim ku}ama prazni i duhom
gladni sa dana{we svetkovine ako ne unesemo svete u srca svoja.
Neka svako danas uzdigne duh svoj u one visine na kojoj stoji bo-
gato postavqena trpeza Ogwene Marije i svetog velikomu~eni-
ka kosovskog Lazara. Nahranimo se duhovnom hranom kojom su se
hranile te velike du{e za vreme svog obitavawa na zemqi. Ja
vidim tri glavna jela postavqena na toj bogatoj trpezi kojima,
216 Besede
kada bi se na{ narod hranio, brzo bi zale~io rane svoje du{e i

bio zdraviji od svih ostalih naroda. Prvo jelo je wihova vera u
Boga i besmrtnost du{e. Drugo jelo je wihovo ~ovekoqubqe i u
wemu rodoqubqe. Tre}e jelo je duhovno vite{tvo i u wemu voj-
ni~ko vite{tvo, kao najve}a vrednost na zemqi.
Vera u Boga i besmrtnost du{e
“Udar na|e iskru u kamenu”, veli crnogorski vladika Pe-

tar ££ Petrovi} Wego{. Du{a je boànska iskra u nama, koja sa-
ma sobom daje dva neposredna svedo~anstva: jedno o postojawu
Boga i drugo o svojoj besmrtnosti. Nema li, pak, udara, du{a
ostaje mrtva, ne svedo~i ni o Bogu, ni o sebi. Stra{ni udar pod
kojim su stajali pomenuti svetiteqi, klesali i majstorski dr-
àli upaqenu buktiwu vere i besmrtnosti du{e do dana dana-
{weg. Onde gde je iskrila boànska iskra, ne pamti se da je bi-
lo ijednog odricateqa od Boga i besmrtnosti du{e.
Stradawe je Krsta dobrodeteq,
Prekaqena isku{ewem du{a
Rani telo ogwem elektrizma,
a nade`da veè du{u sÄ nebom
Kako lu~a sa suncem kapqicu.
(Wego{)
ôvekoqubqe i u wemu rodoqubqe
Drugo jelo sa besmrtne trpeza ovih svetiteqa jeste ~oveko-

qubqe i u wemu rodoqubqe. Ovo jelo je vazda potrebno svakom
pokolewu, pa i na{em. Potrebno je onim nara{tajima koji su se
pribliàvali ovoj bogatoj trpezi. Ako postoji àrka qubav
prema otaxbini, ona bi nas morala privesti trpezi ~ovekoqu-
bqa i rodoqubqa. Veli jedan sveti Otac: “ôvekoqubqe i ro-
doqubqe uvek su i stradawe”. Nije li u tome primer sveti knez
Lazar kada stoji opredeqen za Carstvo nebesko, te u odbrani od
neprijateqa svoga ota~astva i zaustavqawa neprijateqskog
prodora u Evropu? Kod wega je stradawe bilo onaj blagosloveni
udar koji kre{e plamen vere u du{i. Stradawe je najkra}i put
veri, dok umovawe ~ini taj put duìm. Ja ne govorim o nerazum-
nom stradawu, ve} o uzvi{enim podvizima qubavi za ota~astvo.

Nijedna se dragocenost ne dobija lako. Koliko li muka i podvi-
ga u ìvotu ~ini ~ovek da bi o~uvao nasle|eno zdravqe! Ogwena
Marija i sveti Knez Lazar su odràli i utvrdili nasle|enu ve-
ru mu~nom borbom spoqa i iznutra. Istorija wihovih du{a je
istorija qudske du{e koja se probija kroz mrak ka svetlosti,
kroz zlo ka dobru, kroz bezumqe ka umnoj sili. Ovako se pobedo-
nosno prelaze sve muke, vera odràva, okrepquje i produbquje.
Sav prividni besporedak stvari mogao je wih unekoliko uà-
snuti, ali ne i zbuniti. Svojim smelim i zdravim duhovnim vi-
dom oni su, po re~ima Wego{a, videli da:
Cijeli svi pesporetci,
Po poretku nekome sqeduju,
Nad svom ovom grdnom mje{avinom,
Opet uma sila torèstvuje.
Treba posebno re}i: Lazarevo ~ovekoqubqe i rodoqubqe
nalagalo mu je da sa svojim narodom bude, ìvi i radi. To je ~i-
nio onde gde se rodio. Morao je svoj narod braniti od unutra-
{wih poroka i spoqnih napada~a. Morao je ~a{}u, po{tewem i
zaslugama kod svakog gra|anina uve}avati moralni kapital, mo-
ralnu vrednost svoga naroda pred Bogom i qudima. Sede}i na
stolici svojih predaka i vitezova, nikakvo zlato nije ga moglo
potkupiti, niti ugodnosti ovoga sveta, da bi napustio ve~ne
vrednosti i ve~ne ideale. Uostalom, zavidnije je bilo biti go-
spodar nad svojim narodom, u “gnezdu sokolova”, nego sultan bez-
brojnoga “roba vezanoga”. Zavidnije je bilo biti orao me|u “so-
kolovima”, nego rajska ptica me|u ~avkama. Nije potrebno na-
{iroko govoriti o ~ovekoqubqu i rodoqubqu wegovom, jer je
ono svima poznato. Ovogodi{we proslavqawe ovog velikog mu-
à to je upravo pokazalo.
On je divan u~iteq ~ovekoqubqa i rodoqubqa, {irinom
svojom pokriva mno{tvo greha i me|usobno pribliùje qude.
Wegove su grudi disale molitvom za sve qude i za svoj narod. On
je mo}ni vitez uvek sveèg, zdravog i vite{kog ~ovekoqubqa i
rodoqubqa, za na{a mlada pokolewa do u daleku budu}nost.
218 Besede
Duhovno vite{tvo i u wemu vojno vite{tvo
Najzad, evo i tre}eg jela bez koga bismo se sa ove svetkovi-

ne vratili gladni. To je Lazarevo proslavqawe duhovnog, i u
wemu vojnog vite{tva. To je stavqawe ~oveka u punu odgovor-
nost i obavezu. Na{ narod bi re~ karakter preveo re~ju vitez.
Ovo duhovno jelo va`no je za svako vreme i sve nara{taje. Ciq
se ovome ne sme traìti van ~oveka, prenositi iz ~oveka na ma
kakvo spoqa{we blago. Karakteran ~ovek, karakteran narod -
to je ciq na{ koji se ni pod kakvim uslovima ne sme mewati.
Moè jedan narod biti malen i siroma{an, ali ako ima velikih
karaktera i ako nema Brankovi}a, on niti je mali, niti je siro-
ma{an. Moè, opet, jedna dràva biti velika i bogata, no bez
karakternih qudi ona je ni{tavna i siroma{na. Pod vite-
{tvom razumeju se sve vrline, bilo u ratu ili miru.
Kada Wego{ kod svojih junaka procewuje vite{tvo, on is-
ti~e Mi}unovi}a zato {to tvrdi ono {to zbori:
Mi}unovi} i zbori i tvori.
Za wega je vitez u neustra{ivoj ~estitosti vladika Dani-
lo, kroz ~ija usta pesnik govori:
Strah ìvotu kaqa obraz ~esto.
Vitezovi u iskrenosti, ~ak i prema neprijateqima, jesu
vojvoda Batri} i serdar Ivan Petrovi}:
Turci, bra}o, u kam udarilo,
[to }emo vi kriti u ku~ine...
Maleni su jasli za dva hata.
Vitez u molitvenoj mudrosti je iguman Stefan, koji se ve-
seli vite{tvu i moli Bogu za vitezove:
Na nebu im du{e carovale,
ka im ime na zemqi caruje.
Vitez u saàqewu prema prirodi je Vuk Raslap~evi}, koji
brani da se ubije kukavica, i ostala mnoìna Crnogoraca koji
ne daju da se ubijaju jarebice:
Pu{tite ih, amanet vam Bo`ji!
Utekle su da vam uteknu,
A nijesu da ih pokoqete.
Vitez u ~ovekoqubqu je Dra{ko, koji gnevno protestuje

protiv ne~ove{tva mleta~kog:
Kada vi|eh vite{ku nevoqu,
Zaboqe me srce, progovorih:
- [to, pogani, od qudi ~inite?
[to im takve muke udarate?
Vite{tvo je ne boriti se sa slabijim, vite{tvo je ne tla-
~iti bednoga, vite{tvo je biti gospodar svoga jezika, vite{tvo
je i dobrota. Vite{tvo je, jednom re~ju, svaka dobrodeteq. Vite-
{tvo je so ìvota. Imati vite{ke misli, zagrevati se vite-
{kim ~uvstvom, ~initi vite{ka dela, to zna~i biti vitez.
Nema dana koji od ~oveka ne iziskuje vite{tvo, niti ima
~oveka kojem se posvednevno ne name}e prilika da se pokaè vi-
tezom, bilo da je u dru{tvu bogatih ili siroma{nih, bilo da do-
bija ili gubi. Mi smo jednako okruèni gledaocima i sudijama
koji gledaju i sude na{ karakter. Mi smo do smrti na jednoj iz-
lo`bi, na kojoj, hteli-ne hteli, moramo pokazati svoje vite{tvo
pred svetom, vidqivim i nevidqivim.
Pomiwu}i sve ovo, draga bra}o i sestre, pre sviju i posle
sviju, mi se najpre poklonimo Gospodu, darodavcu svake dobrode-
teqi. Poklonimo se dana{woj svetiteqki, Ogwenoj Mariji, i
svetome knezu Lazaru, kosovskom mu~eniku. Blagodarimo za sva
dobra koja su nam darovali i {to smo udostojeni ovog molitve-
nog skupa.
220 Besede
36
KAKO UREDITI SRPSKI DOM
Draga na{a omladino,
O
vo je prilika kada vas susre}em u ovako velikom broju
i kada vam se mogu obratiti kao va{ duhovni roditeq
i dobroèlateq.
U na{em vremenu, postav{i sve svesniji svoje uloge i do-
stojanstva u svetu, qudi èle u~estvovati u dru{tvenom, eko-
nomskom i politi~kom ìvotu. Zapawuju}i napredak tehnike i
nauke, kao i novih sredstava dru{tvenog saobra}aja, omogu}uju
qudima vi{e vremena, da bi vidnije pristupili duhovnim i kul-
turnim tekovinama, da bi se te{we vezivali i me|usobno dopu-
wavali.
Dodu{e, ovo su veliki napori, jer ni deca, ni odrasli ne-
maju veronauku u {kolama, a kroz wu se mladi svet razvija u
istini i qubavi.
Sveta Crkva je od svog Utemeqiva~a, Gospoda Isusa Hri-
sta, primila nalog da propoveda tajnu spasewa svim qudima, da
vodi brigu o celokupnom qudskom ìvotu. Stoga, Crkva ima
svoj udeo u unapre|ewu i pro{irewu vaspitawa mladih.
Svi qudi, na temequ svog dostojanstva, imaju svoje neotu-
|ivo pravo na vaspitawe koje odgovara wihovom srcu i ìvot-
nom usmerewu. Mi{qewa sam da u ovom vremenu treba omogu}i-
ti deci i omladini da skladno razviju svoje fizi~ke, moralne i
intelektualne sposobnosti kako bi bili sposobni za savr{eni-
ji ose}aj odgovornosti. Da svoj ìvot stalnim naporima pravil-
no kanali{u, da idu ka pravoj slobodi kojom nas oslobodi Hri-
stos (sr. Gal. 5,1). Ovo je potrebno da bi se, pravilnim usmere-
wem, mogli aktivno ukqu~iti u sve tokove ìvota, dijaloga sa
drugima i odu{evqeno raditi na op{tem dobru. Isto tako, da
bi po meri svoga fizi~kog i duhovnog rasta mogli rasu|ivati o
36 Beseda na do~eku Nove 1990. godine u hramu Sv. velikomu~enika

Georgija u Kninu
moralnim vrednostima, prihvatiti ih svojom li~nom odlukom.

Treba da u~e kako da oblikuju svoj sopstveni ìvot u pravdi,
istini i svetosti.
Roditeqi daju deci ìvot, ~ime sti~u velike obaveze oko
vaspitawa. Wih treba priznati kao prve i najovla{}enije vas-
pita~e dece. Roditeqsko vaspitawe ni~im se ne moè zameniti.
Na wima je da stvore porodi~ni ambijent, proèt qubavqu pre-
ma Bogu i qudima. Porodica, to je prva i najtoplija {kola du-
hovne snage, potrebna svakom dru{tvu. Ovo se naro~ito odnosi
na hri{}ansku porodicu, koja je oboga}ena milo{}u Bo`jom i
duhovnom snagom Bogom blagoslovenog braka, i gde deca sti~u
prava iskustva o zdravoj qudskoj zajednici, o Crkvi.
U ovom smutnom vremenu, kada svako polaè pravo na osni-
vawe raznih dru{tava, decu ne bi trebalo ostaviti bez religio-
znog vaspitawa. Predavawe veronauke u {kolama kao pre rata
morali bi najvi{e i najpre traìti roditeqi i u~enici po
{kolama. Crkva tu ne}e izostati. Nema sumwe, deci je potrebna
duhovna sigurnost i niko je ne moè pruìti sem Crkve. Ovo
spada i u brigu dru{tva ako èli stvoriti zdrav nara{taj i ka-
rakterne gra|ane.
Rekli smo da ovaj teàk posao vaspitawa i oblikovawa
qudske li~nosti pada najvi{e na roditeqe. Wima treba da po-
mogne celo dru{tvo i dràva ima zadatak da se brine za pravil-
no i svestrano vaspitawe mladih, uvek po{tuju}i èqe rodite-
qa i onih koji jo{ imaju udela u vaspitawu dece.
Svakom ~oveku, draga na{a omladino, otvorena su dva poqa
delawa: za svoj dom i za svoje bli`we. Svakom narodu data su,
isto tako, dva poqa delatnosti: za sebe i druge. Sebi~ni qudi i
narodi su kao onaj sluga koji je primio jedan talanat pa ga zako-
pao.
Srpski narod je dobio od Boga dve stvari: da najboqe kako
ume uredi svoj dom i da drugima mawe darovitima pomogne kako
da urede svoj dom. Srpski narod je ova dva zadatka u potpunosti
izvr{io. Uredio je svoj doma na hri{}anski i doma}inski na-
~in, i pomogao je svima i svakome u susedstvu da uredi svoj dom.
Kao redak doma}in, Srbin se doma}inski starao o svom do-
mu, o svom selu, o svom narodu, a isto tako i o narodima susedi-
ma blizu i daleko. Wegovu slu`bu Hristu nije ograni~avalo ni
vreme ni prostor. Zbog svog tako {irokog doma}inskog duha
222 Besede
Sveti Sava je bio voqen kao An|eo Bo`ji i me|u Ma|arima i

Bugarima, me|u Grcima i Albancima. Kraq Milutin je odbijao
mongolske navale ne samo od Srbije, nego od celog Balkana. Car
Du{an je ratovao i u ratu postradao daleko od svoje zemqe radi
odbrane pravoslavnih Grka i Bugara, isto toliko koliko i radi
odbrane Srba. Knez Lazar je poginuo na Kosovu za krst ~asni i
slobodu vascelog hri{}anstva, {to se tada osetilo i priznalo
u celoj Evropi. Kara|or|e je digao ustanak sa krajwim ciqem
oslobo|ewa celog Balkana i stvarawa hri{}anske heterije
svih pravoslavnih naroda na ovom poluostrvu.
Najve}i zadu`binari u Rumuniji i Ma|arskoj bili su Srbi
i Srpkiwe. Najznamenitiji veliki veziri u Stambolu bili su
Srbi. Najve}i ma|arski pesnik bio je Srbin. Nekoliko Srba
vojskovo|a i svetiteqa ruskih bili su Srbi. Na spisku velikih
qudi Austro-Ugarske monarhije nalazi se mnogo Srba. Prva i
najve}a svetiwa u Albaniji jeste manastir svetog kraqa Jovana
Vladimira kod Elbasana. Prva i najve}a svetiwa rumunska jesu
mo{ti svete Petke Srpkiwe u Ja{u. Dvorska crkva sa mauzole-
jem, gde su sahrawivani vladari rumunski jeste srpska zadu`bi-
na u Kurtea de Ar|e{u. U prvoj prestonici Bugarske poti~u mo-
{ti svetog kraqa Milutina. U neposrednoj blizini Groba Go-
spodweg u Jerusalimu nalazi se opet zadu`bin Milutinova, ma-
nastir Svetih Arhan|ela, i do sada dobro o~uvana. U gr~koj Te-
saliji naj~uveniji su oni manastiri na Meteorima, koje su podi-
gli Srbi i u kojima se nalaze mo{ti Srba svetaca i ktitora. Da
i ne govorimo o Svetoj Gori koja se obnovila i do danas odrà-
la blagodare}i najvi{e srpskoj brizi i pomo}i, duhovnoj i ma-
terijalnoj. Najzad i u na{e vreme, u Novom svetu, u Americi i
{irom sveta genijalni Srbi nau~nici zauzeli su mesta u prvom
redu. [irom Amerike i celog sveta poznata su imena dvojice
Srba: Nikole Tesle, sina sve{tenika, i Mihaila Pupina.
To su nam preci veliki i slavni i ovde svi nepobrojani.
Ostaje nam da ih sledimo, da se od wih u~imo kako na li~nom i
op{tem planu biti koristan u na{em vremenu, Bogu ugodan i
istorije dostojan.
Pred nama su vrli primeri predaka. U novom vremenu pu-
nom kriza raznih vrsta, a ponajvi{e krize morala, na predstoji
nam drugo, draga na{a mladeì, nego da imamo: slatku du{u kra-
qa Vladimira, izdrìvost Stevana Nemawe, hristoqubqe Sve-
toga Save, revnovawe kraqa Milutina, krotost svetog kraqa

Stefana De~anskog, smernost cara Uro{a, po`rtvovawe svetog
kneza Lazara, kosovskog velikomu~enika, vite{tvo Jugovi}a,
Milo{a Obili}a i Banovi} Strahiwe, pravdoqubqe Marka
Kraqevi}a, srce Jugovi}a majke, pouzdawe carice Milice, bla-
gost Jevrosime, ène prvog diplomate kod Srba, milost Kosov-
ke devojke, trpeqivost porobqenog robqa, vidovitost slepih
guslara, mudrost srpskih popova i kalu|era, stidqivost narod-
nih devojaka, nadahnu}e narodnih peva~a, darovitost narodnih
zanatlija, otmenost narodnih tkaqa i veziqa, jasno}u narodnih
poslovi~ara, umerenost i otmenost srpskog seqaka, sjaj Krsne
slave svih kr{tenih Srba.
Ja se nikada ne bih sloìo sa izrekom: “Dovoqno je biti
dobar Srbin, vera je sporedna”. Re}i ovo nekome isto je {to ka-
zati ovci: “budi samo ugojena, a pa{a je sporedna”. Ovde pomenu-
te vrline treba negovati, doìveti, kako ne bi bili lepa firm-
a na praznom du}anu.
Dakle, dovoqno je biti dobar pripadnik svoga roda teka
onda ako se ugleda na najslavnije qude iz svoje pro{losti. Ina-
~e, nigde nemoj pomenuti: “vera je sporedna”, jer }e te Srbi vrlo
brzo uterati u la`.
Da bismo sve ovo znali, treba da ìvimo po Bo`jim zapo-
vestima, radimo i kwige izu~avamo. Najgore je ne znati svoju
pro{lost, ne poznavati svoj narod i wegove velikane koji sebe
posveti{e svome rodu. Rekao je pesnik: “Blago onom ko dovjeka
ìvi, imao se ra{ta i roditi”.
Ovim mislima èlimo vam, draga na{a omladino, Bogom
blagoslovenu Novu 1990. godinu. Da u woj bude {to vi{e zasno-
vanih novih domova, Crkvom blagoslovenih brakova, pripaqe-
nih slavskih vo{tanica, |ur|evdanskih uranaka, ivawskih vena-
ca, ro|ene i kr{tene dece, a {to mawe inokosnih, moralnih de-
likvenata. Da u ovoj godini nastupi prekretnica za mir u svetu
i dobru voqu me|u qudima!
224 Besede
37
O DUHOVNIM HEROJIMA
O
sve}ewe crkve Sv. velikomu~enika Georgija u Islamu
doìvesmo danas kao produ`nu molitvu. U tu produ-
`nu molitvu ugra|ena je veoma poznata li~nost srp-
skog naroda u Dalmaciji, Stojan Jankovi} i drugi.
ôvek moè odocniti na posao, ali zadocnele molitve ne-
ma. Ipak, kao narod docnimo u onome u ~emu smo predwa~ili.
Docnimo u krupnim poslovima. Jedan od neodlo`nih poslova je
oìvqavawe zatrvene duhovnosti. Predstoji nam da dozovemo
nara{taje, da se saìve sa duhovnim tekovinama kojih smo se do-
skora odricali. Mislim na sve one tekovine za koje se ~ulo da
su zastarele i preìvqene.
U ~emu je veli~ina ~ovekova? Ukoliko we ima, ponajmawe
je u vidqivim oblicima. Ona po~iwe u svesti potomaka. Tim
uverewem te{imo se pred grobom Stojana Jankovi}a, sve{teni-
ka Petra Jagodi}a-Kurixe, vladika: Simeona Kon~arevi}a, Ste-
fana Kneèvi}a, Nikodima Mila{a, kwièvnika Sime Mata-
vuqa, wegovog Pilipende i mnogih drugih. Sve ih je ~ekala ze-
mqa iz koje su ponikli, za ~ije su se dobro rodili, u ~iji su na-
rod urasli. Jedino oni tamo mogu na}i spokoja, a i mi, jo{ ìvi
u neslozi, vaqda bi sa wima bili spokojniji.
U vremenu Stojana Jankovi}a i popa Petra Jagodi}a-Kuri-
xe me{ala su se dva ìvqewa: latinska kultura i br|anska
energija. Bilo je preizobiqa u sedi{tu providura a u zale|u
Bukovice posta; na morskoj je obali ~ulnost, a u kr{u askeza. U
Zadru je preticalo svile, u Bukovici je nedostajalo sukna. Prvi
su to~ili vino u kristalne ~a{e, drugi su svaku kap vode ~uvali
u me{inama. Zbog ove neravnomerice izgubi Kurixina buna.
Srpski znameniti qudi neprestano su tragali za skladom. U
tome je otmenost predstavqala obavezu prema svome narodu, {to
37 Beseda na osve}ewu obnovqene crkve u Islamu - Kula Jankovi} Stojana,

1990. g.
je moralni odnos prema ìvotu. U tom vremenu biti otmen nije

ono {to mi danas mislimo, nego biti zreo. Najteè je tad padalo
~oveku ono {to bi ostalo nedora|eno. U nas danas {to{ta ostaje
na pola puta ili nedora|eno, a glavni uzrok leì u pomawkawu
ideja vodiqa. Onim stihom “u traqama otac vas ostavqa” Branko
Radi~evi} je formulisao sudbinu srpske duhovnosti. U nas se
kontinuitet kidao u presudnim ~asovima i na bitnim mestima.
Danas se jasno vidi da su dela umnih qudi bila usmerena na
dugu stazu. Vreme je da se setimo da imamo prozu Savinog bio-
grafa Teodosija, prote Mateje ili Andri}a, da imamo poeziju
Domentijana, Wego{a ili Du~i}a. Da imamo ra{ki nakit, stu-
deni~ko srebro, sopo}ansku fresku, resavsko pisanije. Da ima-
mo moravski doksat, kr~ke dragocenosti, br|ansku re~itost,
{umadijski razbor, ravni~arsku umilnost i pomorsku tananost.
Ta lepa svojstva krepe narod, jer su izraz samorodnog stvarala-
{tva. Umesto toga, za vrat nam je sada stala evropska i ame-
ri~ka menaèrija, sa kojom ne umemo iza}i na kraj, jer je lako-
misleno opona{amo. Na{a popevka naj~e{}e nije na{a popevka,
na{a misao vu~e tu|u promisao, na{ dom nije vi{e vedra ku}a,
ve} turobno ruglo. Na{i gradovi su bez lica, na{e ustanove
premalo brinu u duhovnom, previ{e se upu{taju u akrobatiku
prisutnog trenutka. Najzad, na{e {kole su predugo bile usmere-
ne protiv intelektualne sutra{wice.
Na ovo me podsetilo stvarala{tvo predaka i duhovno bes-
pu}e u koje smo za{li. Traqavost, i sa wom pod ruku lewost, sa-
mozadovoqstvo i indiferentnost (ravnodu{nost) usporili su
na{ svestrani duhovni razvoj.
Nama nisu potrebni kultovi. Imali smo ih napretek. Ni-
smo odgajili kult rada i prosve}ivawa, ~emu nas je u~io Dositej
Obradovi}, Vuk Karaxi} i drugi, a na ~emu napredna dru{tva
mogu zahvaliti za svoj razvoj. Rad je molitva. On prosve}uje i
oplemewuje, dok nerad dokazuje da se ne vodi briga o osnovnim
dobrima. U na{em vremenu zameralo se na drànoj otmenosti i
prebacivalo zbog toga {to se ne povodimo za prostaklukom.
Tu|om rukom i radi tu|e koristi, istrgnute su vrednosti iz
na{e svete svojine. Potrebno je ponovo i kona~no vratiti, u na{
narod ugraditi moral, veru i um. Tri najve}e li~nosti srpskog
naroda: Sv. Sava, Wego{ i vladika Nikolaj Velimirovi} su bez
groba u svojoj zemqi. Wihovi nepostoje}i grobovi su postali ì-
226 Besede
votodatni. Zar bi bez ta tri razgrobqena groba bilo svesti o ne-

beskoj Srbiji i kako bismo se bez wih sluìli najve}im vredno-
stima u srpskom narodu i u na{oj zemqi? Ovi veliki qudi, u iz-
livu svoje qubavi, sjedinili su maltene rodoqubqe i bogoqubqe.
Blaène uspomene vladika Nikolaj grdno je prekorevao me|urat-
nu Jugoslaviju. Kaè: “Kada je Srbija stvarana, veliki qudi ì-
veli su u malim ku}ama. Kada je Srbiju zamenila Jugoslavija, ma-
li qudi ìveli su u velikim palatama. Sva vojska Kara|or|eva,
koja je digla ustanak, mogla bi se smestiti u palatu jednog jugo-
slovenskog velmoè, zlatoqubca i ~ovekomrsca. Zbog novca ubi-
jani su qudi, paqene ku}e, sklapani brzi brakovi, razvo|eni bra-
kovi, deqene zadruge, stvarane partije, zava|ana bra}a, prqano
ime srpsko, odbacivana vera, izdavana svetiwa, prodavana otax-
bina. Eto, za{to je morao do}i stra{ni sud Gospodwi - Drugi
svetski rat, bra}o moja, i nama, i nama.” Da li su ovi gresi pona-
vqani u poratnoj Jugoslaviji, ostavqam vama da rasudite.
Ja }u pomenuti samo ovo. Narodu koji se toliko natezao
oko izgradwe hrama Sv. Save na Vra~aru, te saborne ku}e na pe-
peli{tu svog prvog ~oveka - {ta tom narodu re}i? Taj narod je,
ipak, dozvolio da neduhovna voqa bude neprikosnovena u duhov-
nom poslu, po kome }e se, o~igledno, ubudu}e ponositi ovo raz-
boèno pokolewe.
I jo{ pro{le godine, kad su prenete mo{ti svetog Kneza
Lazara preko Kosova u wegovu Ravanicu, otrpeli smo, na pri-
mer, da nam u isti mah i u isti ko{ stave Sv. Savu, Wego{a i
Vuka sa Stepincem i Paveli}em. Ta bestidnost izre~ena je na
televiziji i ostade bez doli~nog prekora.
Nije jasno iz kojih razloga ne}e da shvate da je Kosovo pre-
lomni obrt evropske sudbine u 14. veku i, hri{}anski uzev, Ko-
sovo se moè uvrstiti u najpotresnija isku{ewa hri{}anstva,
jer se boj nije bio za zemnu ta{tinu, nego za nebesku istinu. Ni-
je se vojevalo radi prevage ma~a, nego radi prevlasti krsta.
I jo{, taj boj, u ~ijoj se prisutnosti prekalila srpska sa-
mosvest, vodili su vitezovi jednog naroda na usponu mo}i. Oni
ga nisu vodili radi interesa svog sopstvenog naroda, nego su
traìli spasa za prosve}ene qude pred najezdom pustahija.
I jo{: svojim posledicama po sudbinu evropskog sveta i
hri{}anske vere u tom svetu, kosovski boj je presudniji od svih
srpskih bojeva. Prema tome, taj boj nije bio pad: pala je vojska,
ali je ostala vera u poredak pravde i dobra. Posrnulo je carstvo,

iznutra podriveno neslogom, ali se uspostavio moralni impera-
tiv proèt saznawem da put do vaskrsewa vodi preko `rtve.
I jo{: Kosovo je preraslo u srpski znamen, zato {to smo,
kao imaoci vidovdanskog `rtvoprino{ewa, vremenom uvi|ali
da ono predstavqa {tit na{e ~asti, jemstvo na{eg dostojanstva
i zalog na{e vere. Mi ovde u Dalmaciji dostojanstveno obele-
ìsmo ovaj zna~ajni jubilej i zaduìsmo potomstvo da slede}i
jubilej jo{ sve~anije i potvrdnije obeleè.
Srbima predstoji da se vrate onome {to je uspostavilo wi-
hov moral, karakter i pamet. Da kr{tavaju, ven~avaju i sahrawu-
ju po pravoslavnom obredu. Da izbore pravo na veronauku svojoj
deci u {kolama, da svetkuju krsnu slavu i ostale praznike. Da
vernici i ateisti budu izjedna~eni, da mladi najozbiqnije mi-
sle o zajednici braka, da se vodi istinska briga o porodu, da se
hramovi obnavqaju i grade bez smetwe i odu{evqeno.
Zbog toga, Srbi su du`ni da sa vi{e mere, a sa mawe neuku-
sa, grade ku}e, grobqa, javne prostore. Da se prikladnije odevaju
i pona{aju, da oìve doma}inski duh u porodici, da po{tuju na-
rodski i saborni karakter Crkve. Zbog toga, Srbi su danas du-
`ni da prona|u sebe, jer ih drugi ne}e pronalaziti i na}i. Uo-
stalom, slabe niko ne i{te, dok nepouzdane svako nipoda{tava.
Zbog toga, du`ni su da na|u svoj put, koji je davno utrven, po me-
ri duha, kulture i pravdoqubqa. Zbog toga, Srbi su du`ni da iz-
le~e svoje pam}ewe, da odbace samozaborav i samoporicawe.
I, naposletku, Srbi su du`ni da iscele svoj nacionalni
ponos. Da se vrate svome moralu. Da budu svesni svoje duhovne
snage i da se ne stide svoje slave. Da upoznaju svoju sre}u, svoje
blaènstvo, kao {to su bezbroj puta upoznali svoju patwu.
Ko imalo poznaje svoju srpsku istoriju i iz we napore pre-
daka, re}i }e: “To nam i oni poru~uju”.
Se}aju}i se danas u molitvama doma}ina ku}e u neposrednoj
blizini ove crkve (porodi~ne), mi se molimo da Gospod upokoji
du{u Stojana Jankovi}a i svih wegovih saboraca koji tera{e
Turke iz Ravnih Kotara i {ire. Oni koji su osvetnici Kosova,
i u sabornom zborovawu su u nebeskoj Srbiji. A svima vama, dra-
ga bra}o i sestre, èlim Bo`ji blagoslov i pomo} u napretku
va{ih domova.
228 Besede
38
SEOBE ‡ NA[A SUDBINA
P
atrijarh Arsenije £££ ârnojevi} nije ni slutio da }e se
seoba pod wegovim vo|stvom u 1690. godini tako dugo
pamtiti i od we se ra~unati novija kulturna istorija
srpskog naroda. Nije ni pomi{qao da se sa toga puta nikada ne}e
vratiti u svoju Pe}ku patrijar{iju i da je tim ~inom preveo jedan
deo svoga naroda u Sredwu Evropu, ~ime su omogu}eni svekoliki
dru{tveni preobraàji, a ~ije su plodotvorne duhovne tekovine
trajno prisutne, naro~ito u na{oj nacionalnoj kulturi.
Poznato je da je prebegli srpski narod sa svojim Patrijar-
hom ìveo u novoj zemqi u sticaju veoma sloènih politi~kih i
crkvenih zbivawa i dru{tvenih previrawa. Ponekad je taj na-
rod bio samo posmatra~ na velikoj pozornici Monarhije, a po-
nekada je u~estvovao i bio nosilac ve}ih uloga. U onim nestal-
nim vremenima nastojao je da se duhovno trajnije iskaè i ube-
leì u istoriju, naro~ito kulturnu.
Godine 1690. odselila se iz stare postojbine srpska elita.
Ova seoba je bila kao razvijena lepeza. Samo u Dalmaciju do{lo
je sedam episkopa, a nisu do{li sami. Ovamo ih je poslao patri-
jarh Arsenije, {to }e potvrditi docnije i wegove veze sa Dalma-
cijom. Sa Patrijarhom su po{li crkveni velikodostojnici
(vladike), kalu|eri, sve{tenici, istaknuti trgovci, zanatlije i
bogati qudi iz naroda. Letopisac, poreklom Englez, pi{e 1715.
godine da je bilo “vrlo bogatih qudi”. Ovo potvr|uju i wihovi
o~uvani testamenti i stvari koje su posedovali.
Najve}e bogatstvo koje su nosili sa sobom jesu wihove sve-
tiwe: mo{ti na{ih vladara i svetaca: svetog kneza Lazara, Ste-
vana [tiqanovi}a i sv. Teodora Tirona, crkvene utvari i svete
kwige. Jo{ su poneli punu nacionalnu svest, svu qubav prema
38 Beseda odràna u Drvaru 1990. g.

ostavqenom zavi~aju i duboku nadu da }e se uskoro vratiti u

svoju Otaxbinu.
îm su se posle seobe smestili, odmah su sagradili crkve
od drveta, svoje crkve, i u wih poloìli mo{ti svetaca i druge
svete utvari. Da bi nadoknadili ono {to im je na domu ostalo, u
putu propalo, i da bi usred tu|eg sveta o~uvali svoju veru i na-
rodnost, neumorno rade na prepisivawu kwiga: u Budimu,
Sentandreji, Kalazu i drugim mestima. Daqe, organizuju se u
svoje op{tine, korporacije, esnafe, podiù se sve vi{e ekonom-
ski, zidaju crkve, otvaraju {kole, {tite se nacionalno, priku-
pqaju intelektualnu snagu, {aqu molbe i deputacije u Be~ radi
zadobijawa novih i odràvawa starih prava i povlastica. To-
kom vremena, uzdiù se vrlo visoko i u svemu pokazuju sve` i
intenzivan ìvot, pun vedrine, poleta i rada. Oni su u svemu
predwa~ili ostalim delovima srpskog naroda. U iseqeni{tvu
pojavquje se prva srpska u~iteqska {kola u Sentandreji, prvo
srpsko kwièvno dru{tvo u Budimu. Oni su prvi palili na{u
uga{enu svetlost i dodavali je na{im sada{wim intelektual-
nim sredinama. Gotovo puno stole}e kasnije pojavquju se Srbi i
u Trstu.
“Uzalud sam starostavne kwige pretresao, starije ispiti-
vao i pra{wive arhive prebirao, kad do H¤£££ vijeka ne mogoh
na}i ni traga o ure|ewu srpske op{tine u Trstu. Tek s po~etka
re~enog vijeka za~estaju srpske familije iz Boke, Hercegovine
i Bosne da se u Trstu doseqavaju i trgovinu stalno rade”, pi{e
arhimandrit Ni}ifor Du~i}. Treba ovde pomenuti da je karlo-
va~ki mitropolit Isaija Antonovi}, preko Ilirske dvorske
kancelarije, intervenisao kod carice Marije Terezije za dozvo-
lu da se i pravoslavni qudi, trgovci iz mleta~kih i turskih
oblasti mogu naseliti u Trstu, da tu uìvaju slobodu veroispo-
vesti, drè sve{tenika, podiù crkvu, sti~u nepokretna imawa
i slobodno trguju. Ovu molbu carici ponovio je i pla{~anski
episkop Pavle Nenadovi}. Cari~inom povlasticom (privilegi-
jom) od 20. februara 1751. godine ova traèwa su potvr|ena.
Prosve}eni tr{}anski Srbi zauzeli su svoje ugledno me-
sto u formulisawu politi~kih i kulturnih ideala nacije. Tim
opredelewem sebe trajno ugradi{e u na{ kulturni identitet.
Ovde mislimo i na istoriju crkve, {kole, trgovinu, pomorstvo
i najuglednije srpske porodice.
230 Besede
Dakle, seoba Srba u Trst nije bila pod prisilom, ali su i

ovde dobro do{le ranije podarene privilegije srpskom narodu
1690. g. i kasnije na tlu be~ke monarhije. U duhovnom pogledu,
tr{}anska Crkvena op{tina je bila pod jurisdikcijom Karlo-
va~ke mitropolije i sa wom je odràvala sna`ne veze.
Me|utim, Velika seoba Srba 1690. godine zadala je Srbima
takve udarce od kojih se nikada nisu uspeli oporaviti. Bili su
to po~eci provala Arbanasa na Kosovo, Metohiju i u okolne
krajeve. Tu je i proterivawe Srba iz srca nekada{we Otoman-
ske carevine. Do danas to je ostala najozbiqnija i najopasnija
provala netrpeqivog i ru{ila~kog islama u Evropu. Di-
vqa~nost naroda, fantasti~na mo} reprodukcije, nekad podr-
{ka Osmanlija, a sad kratkovidost Evropqana, poterali su i u
ovom vremenu Srbe sa wihovih ogwi{ta. Sutra }e na red do}i
neki drugi hri{}anski narod. Zbog svega toga, Velika seoba Sr-
ba jo{ traje i sve vi{e postaje doga|aj i datum svetske istorije.
39
HRAMOVI ‡ OGLEDALA DU[E
N
alazimo se u godini velikog i retkog jubileja, 300-go-
di{wice od Velike seobe Srba pod patrijarhom Arse-
nijem £££ ârnojevi}em. Sve na{e sve~anosti po svetim
hramovima usmerene su tom jubileju.
Na{e iseqni{tvo je po~elo davno: pre i posle Kosovske
bitke. Na{i preci se pomera{e u Vojvodinu, Slavoniju, Dalma-
ciju, Liku, u ove i druge krajeve. Bilo je te{ko i bolno ostavqa-
ti svoja ogwi{ta i i}i u neizvesnost. Moralo se i}i, jer nije
bilo drugog re{ewa.
Na{i preci nisu sa sobom nosili materijalna blaga. Naj-
ve}e bogatstvo koje su poneli, bila je wihova vera, rodoqubqe,
bratoqubqe, duboka i jaka svest o svojoj narodnosti, svom jeziku
i svojim narodnim obi~ajima. To raseqavawe je trajalo vekovi-
ma, sve do najnovijih u na{em vremenu. Istovremeno trajalo je i
na{e mu~eni{tvo, ropstvo, progonstvo ...
Op{ta i zajedni~ka osobina na{ih iseqenika bila je ta da
kad su daqe odlazili od svog zavi~aja, gradili su prvo male cr-
kve, veruju}i da }e se ubrzo povratiti svome zavi~aju. Oni drugi
~ija su odseqavawa bila na kra}im relacijama, podizali su ve}e
hramove i tu ostajali. Izgleda da vi spadate u ovu drugu grupu
odseqenih.
Tako su na{i odseqenici u Ameriku prvo podizali male
crkve, a posle ovog rata pri{li su zidawu novih Ravanica, La-
zarica, Gra~anica, Studenica. Podizali su duhovna i narodna
svetili{ta ve}ih razmera, re{eni da tu ostanu i novu zemqu
prihvate kao svoju. Tako oni pu{taju sve dubqe korene tamo gde
su mislili biti privremeno. Veoma je va`no {to ne zaboravqa-
ju svoj zavi~aj, svetiwe i kulturne tekovine svoga naroda.
39 Beseda odràna u crkvi u Bastasima kod Drvara 1990. g.

232 Besede
Raseqavawa, ot{elni{tva i egzodusi na{eg naroda u isto-

riji bili su znaci raznih te{ko}a, nesre}a i nevoqa. Tako je i
na{e iseqeni{tvo od po~etka do kraja jedna velika drama i
tragedija. Me|utim, razni su ìvotni uslovi nagonili srpski
narod na ova kretawa. U Bibliji se pomiwe raseqavawe Izrai-
qa, ~ime je Gospod èleo da svoj narod privede pokajawu i po-
pravci. “I pozna}e da sam ja Gospod kad ih rasejem po narodima
i razaspem po zemqama”, veli Gospod kroz usta svetog proroka
Jezekiqa. Mo`da su i na{a velika raseqavawa pre i u ovom vre-
menu bila znak “da se Bog na Srbe ra`quti za wihova smrtna sa-
gre{ewa”?
Me|utim, na{i stari i novi hramovi podignuti po ~ita-
vom svetu, pa i ovaj koga vi obnavqate, svedoci su na{eg pokaja-
wa i na{e popravke. Raduju}i se tome, imamo mnogo razloga da
se Bogu obratimo molitvom: “Gospode, ne gnevi se veoma na nas i
ne pomiwi doveka bezakowa na{a; evo pogledaj, mi smo Tvoj na-
rod”.
I ovaj hram koji obnavqate, pravi je znak na{ih pokajawa
i pravi izraz na{e iskrene molitve da èlimo biti Bo`ji na-
rod. Tako, Bog nije slao samo svete Apostole i druge da propo-
vedaju wegovo sveto Jevan|eqe, nego {aqe i nas dana{we pravo-
slavne hri{}ane. To i stoga kako ne bismo bili vi{e tu|inci i
do{qaci, nego sugra|ani svetih i doma}i Bo`ji. Ovaj sveti
hram i ~itav niz drugih hramova svedo~i da ste i vi “Bo`ji na-
rod” i “doma}i Bo`ji” ovde, kao i u drugim krajevima i dràva-
ma gde na{i iseqenici ìve.
Pro~itao sam da je “hri{}anska arhitektura sluìteqka
pobo`nosti”. Lepa crkva je propoved u kamenu. Weni torwevi i
kupole su prsti upereni prema nebu. Doìvqavaju}i danas lepo-
tu ovog (budu}eg) hrama i vas, draga bra}o i sestre, dobijamo
utisak da je i on lepa svetosavska propoved.
Me|utim, na{a vremena su opasna i te{ka. Istorija na{eg
naroda i na{e Crkve gotovo stalno je i{la strmim liticama
ìvota. Zbog toga je va`no da smo uvek okrenuti Bogu i nebu.
Ina~e, gledawe u provaliju savremenog ìvota, koji je ispod i
izvan na{eg duhovnog nasle|a, na{ih narodnih tradicija i sve-
tosavskih na~ela, zavodi svakog od nas u propast.
Pi{e sveti ap. Pavle: “Molim vas, bra}o, imenom Gospoda
na{ega Isusa Hrista, da svi isto govorite i da ne budu me|u va-
ma razdori, nego da budete utvr|eni u istom razumu i istoj mi-

sli” (1 Kor 1,10). îni mi se da je ova apostolska molba upu}ena
i svima nama danas. Tu poruku upu}uje i Srpska crkva svojoj deci
gde god ih ima, a posebno vama ovde koji slavite obnavqawe
ovoga hrama.
Nije dovoqno da qudi zidaju, ozidaju i dolaze u hram. Po-
trebno je da u wega unose svoja duhovna raspoloèwa, me|usobnu
qubav, bratsku slogu i dobru voqu. Tako se u hramu postiè sa-
stanak sa Bogom i me|usobno duhovno zajedni~arstvo. Potrebno
je nazidavawe verom, qubavqu i nadom u milost Bo`ju. To je po-
sao koji }e uvek trajati, sve dok bude vas u ovom svetom hramu i
mestu.
Ovo su danas na{e najve}e poruke, odnosno, na{e Crkve.
êstitamo vama na svemu do sada u~iwenom za ovaj Bo`ji dom i
va{ hram. Izgradwom va{e crkve izgra|ujete i sebe, odnosno,
ona izgra|uje vas. Blagoslov Bo`ji neka je sa svima vama uvek i
doveka.
234 Besede
40
DIVIM SE TVOJOJ UMJETNOSTI
Wih }u dovesti na svetu goru svoju, i razveseli-

}u ih u domu svojem molitvom... jer }e se dom moj
zvati dom molitve.
(Is. 56,7)
D
anas osvetismo temeqe novoga hrama u ovoj svetoj obi-
teqi, kapele sa kosturnicom. Bi}e posve}ena novim
srpskim mu~enicima.
U blizini nas nalaze se temeqi jedne crkve iz {estog veka.
Ostaci nekada{we crkve govore da je ovde vrlo rano prosla-
vqan Bog, i hri{}anski verovalo i ìvelo.
Ovu malu crkvu-kapelu podièmo na starim temeqima, na
mestu gde je bila crkva do 1941. godine kada je uni{tena, kao
{to su uni{teni i ìvoti mnogih qudi iz glamo~ke op{tine.
U kosturnici ove kapele po~iva}e kosti sviju onih koji
postrada{e na pravdi Boga od zle usta{ke ruke. To su na{i mi-
li i dragi, nezaboravqeni i svima poznati. Dva strati{ta koja
su otvorena, da}e jo{ ve}e podatke o wihovoj mu~eni~koj smrti.
[ta }ete, kada promeqe vodenica qudi koji se Boga ne boje i
qudi ne stide, kod potomaka se umnoàva èqa da im nevino po-
stradali preci po~ivaju na dostojnom mestu. Evo, posle 50 godi-
na mi taj dug oduùjemo, sa wima se mirimo. Verujem da }e nam
od danas, a naro~ito od onda kada i kapelu budemo osvetili,
mirnije po~ivati i porodicama sve boqe cvetati.
U jednom manastiru u Srbiji, dok je bio u obnovi, zapisa po-
setilac: “Divim se tvojoj umetnosti, graditequ crkve; grozim se
na tvoja dela, varvarine”. Ni ovu svetiwu takvi posetioci ne}e
mimoi}i i iste re~i zapisati. Zato nastojmo da podignemo {to
lep{u crkvicu i u woj u~inimo prijatan boravak na{ima milima
40 Beseda na osve}ewu temeqa kapele u manastiru Veseliwu, 1990. g.

i dragima. Nemojte àliti ovde dati svoj dinar. Ko ovde daje, Bo-
gu pozajima i potomcima oduùje.
U~inite tako da se qudi dive umetnosti koja }e izni}i iz
va{e velike vere u Boga i qubavi prema pokojnicima. To je raz-
log {to danas moèmo re}i: “Dove{}u ih na svetu goru svoju i
razveseli}u ih u domu svome molitvenom... jer }e se dom moj zva-
ti dom molitve svim narodima.”
Davno je psalmopisac zapisao ove re~i: “Radije }u biti na
pragu Bo`jega doma, nego stanovati u gre{ni~kim {atorima”
(Ps. 83,10). Stoga se i mi danas radujmo {to se nalazimo na pra-
gu budu}eg hrama zahvalnosti. Sa nama se raduje sv. Knez Lazar,
kosovski mu~enik, koga ovih dana proslavqamo, kao i svi ini u
srpskom rodu koji sebe dado{e za “Krst ~asni i slobodu zlat-
nu”. Radova}e se i preci na{eg ktitora g. Veselina Naerlovi}a,
{to }e od sada po~ivati gde je toliko vidqivo i ovom narodu
korisno delo ruku wegovih.
Ova crkva }e biti mala, ali sve ono {to }e u wu uloìti
weni prilo`nici, daju}i od svojih skromnih mogu}nosti, bi}e
o~igledno uzdarje Bogu.
Bili smo, draga bra}o i sestre, najsre}niji, ne kada smo bi-
li najbogatiji, ve} kada smo bili najboqi qudi.
Bili smo najja~i, ne kada smo imali najvi{e oru`ja, ve}
kada je u nama bilo najvi{e rodoqubqa, a me|u nama najvi{e
bratoqubqa, ~ovekoqubqa, jedinstva, bratske sloge i dobre vo-
qe.
Bili smo najradosniji, ne kada smo imali najvi{e novaca,
ve} kada smo imali punu ku}u zdrave ~eqadi i dece, bra~ne ver-
nosti i odanosti, a najmawe nesloga i bra~nih razdora.
Najmudriji smo bili, ne kada smo imali najvi{e znawa i
obrazovawa, ve} kada smo najmawe gre{ili prema Bogu i prema
qudima.
Uìvali smo najvi{e u svome blagostawu i imawima, ne
kada smo bili najbogatiji u imovini, ve} u po{tewu, ~asti i ~u-
vawu istine, pravde i svoga obraza.
Ovo od nas o~ekuju oni ~ije }emo kosti uskoro poloìti
ovde. Oni su takvi oti{li pre vremena tamo u Nebesku Srbiju,
poloìv{i sve ispite ìvota najvi{om mogu}om ocenom. Ovo
bi bila wihova poruka nama, wihovim potomcima.
236 Besede
Hvala na svemu {to se ~ini na pribirawu kostiju na{ih

mu~enika iz pro{log rata. Hvala {to }e posle pedeset godina
imati dostojno mesto po~inka do onog sveop{teg vaskrsewa mr-
tvih. Neka je hvala organizacionom odboru i svima qudima koji
priti~u u pomo} da se ovaj plemeniti posao zavr{i u ovoj godi-
ni obeleàvawa stradawa za posledwih 50 godina.
Neka Bog i milost Bo`ja budu sa svima vama.
Blagoslov Bo`ji neka bude sa svima nama i nevino postra-
dalim precima na{im i nad celim na{im narodom.
Kud god stupali, daj Boè na dobro i na sre}u nastupali;
kud god hodili, hodili putem pravim i obrazom svetlim.
Bog nas i na{e pokojnike spomenuo, Bog nam pomogao i ni-
ko nam nauditi ne mogao.
Zdravi bili u dobru, u radosti, u bratskoj qubavi prebiva-
li od sada pa doveka. Amin.
41
ZADU@BINARSTVO ‡ NA[A VRLINA
D
ozvolite mi da vas najpre pozdravim i ~estitam Pra-
znik, ovaj dan posve}en uspomeni Vaznesewa na nebo
Gospoda i Spasiteqa na{eg Isusa Hrista. Neka vam je
svima sre}an ovaj Praznik i molitveno zajedni~arstvo.
Poznato vam je da smo pro{le godine u celoj na{oj Crkvi
i zemqi veoma sve~ano obeleìli {est vekova od Kosovske bit-
ke. Obeleìli smo veoma sve~ano i u na{oj Eparhiji dalmatin-
skoj i inostranstvu. Bilo je to jednogodi{we slavqe, koje }e se
dugo pamtiti i koje je prostrujalo {irom kulturnog sveta. Ove
godine srpski narod i wegova Crkva obeleàvaju tri veka od
Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem £££ ârnojevi-
}em. U okviru ove velike seobe, ovog velikog kretawa srpskog
naroda sa svojih ogwi{ta i stvarawa novih, mi se danas se}amo
i svih drugih seoba koje su nas snalazile. Se}amo se i onih koje
su i{le na zapad i dosezale do Dalmacije.
Vladika dalmatinski Nikodim Mila{ pi{e u Pravoslav-
noj Dalmaciji: “Krajem H£££ veka zabeleèno je prvo brojnije do-
seqavawe Srba u Dalmaciju, severno od reke Cetine. Prema ru-
kopisnom delu frawevca Viwali}a iz H¤£££ veka, stoji: “Srbi
su, godine od ro|ewa Hristova 1305., izvr{ili doseqavawe u
Dalmaciju.” Zatim, “jednu ve}u srpsku vojnu koloniju hrvatski
knez Mladen [ubi} naselio je 1338. godine oko Bribira, Skra-
dina i Klisa. Ne{to kasnije i wegova èna Jelena, sestra cara
Du{ana, naselila je srpske vojnike sa wihovim porodicama oko
reke Krke. Stalnu posadu dràla je u Klisu, a wen brat Du{an,
Imotski.” I pre ovih ve}ih seoba bilo je u ovim krajevima da-
leko pre zajedni~kog ìvqewa Hrvata i Srba. Treba re}i, kre-
tawa srpskog naroda bila su u svima pravcima i nisu prestala
sve do najnovijih vremena.”
41 Beseda odràna o 600-godi{wici hrama Vaznesewa Gospodweg na

grobqu kod Vrlike, podignutog 1391. g., obeleèno 1990. g.
238 Besede
Slave}i ovaj jubilej, nalazimo se pred velikim brojem pi-

tawa koja nam on postavqa. Ova godi{wica je prilika da slavi-
mo velika istorijska dela i stvarala{tva srpskog naroda. Gde
god se kretao, srpski narod je sobom nosio svoju veru, ~ovekoqu-
bqe, stvarala{tvo, bratoqubqe i juna{tvo. Koliko je samo srp-
ske krvi proliveno dok su izgonili Turke iz Dalmacije i sused-
nih krajeva, qudsko pero niju u potpunosti zabeleìlo. Kao da
~ujemo wihove poruke i pouke koje nam oni upu}uju i preko ove
crkve Sv. Spasa.
Nau~nici tvrde da su na ovom mestu prvi temeqi crkve
udareni u devetom veku, kada ovde u verskom pogledu nije bilo
nikakve razlike. Svi su onda bili pravoslavni. Prema tome, i
ta prva crkva je bila pravoslavna. Ovo {to danas vidimo i gde
smo odsluìli svetu slu`bu Bo`ju, podigao je bosanski kraq
Tvrtko, po ènskoj liniji iz loze Nemawi}a. On je krunisan u
Mile{evi na grobu Svetoga Save 1337. godine. Kada je osvojio
ove predele Dalmacije i naselio se veliki broj srpskih porodi-
ca, on im podiè ovu crkvu 1391. godine, i to je bila prva paro-
hijska crkva u Dalmaciji. O svemu ovome svedo~i Sutje{ka po-
veqa koju moèmo pro~itati u Pravoslavnoj Dalmaciji od vla-
dike Nikodima Mila{a. Podizawe ovog hrama svedo~i o zadu-
`binarstvu ovog bosanskog kraqa. Svedo~i o duhovnoj brizi za
svoj narod koji se doselio u ove krajeve, o wegovoj veri i pobo-
`nosti. Ovo se sve de{avalo u vremenu kada je Pravoslavna cr-
kva bila ve} podeqena na Isto~nu i Zapadnu, na Pravoslavnu i
Rimokatoli~ku.
Ova je crkva u pro{losti i sve do sada, iako u ovakvom sta-
wu, bila prvenstveno duhovno svetili{te ovog kraja i ovog me-
sta. U woj ni do danas nisu prestajala sveta bogosluèwa. Bila je
ona molitveno zbori{te koje je verom u Boga nadahwivalo na{e
qude u celoj ovoj okolini. Nadahwivala je nadom u pobedu Bo`je
istine i pravde, ~ovekoqubqem i rodoqubqem. Ona je u isto vre-
me bila barijera otpora ovog kraja protiv svih osvaja~a. Bila je
velika nada, u oblacima najcrwih slutwi i u najteìm prilika-
ma u ovom kraju. Ovde, oko ove crkve, me|u ovim brdima i na izvo-
rima reke Cetine, savijali su svoja gnezda na{i preci beè}i sa
Kosova i iz bosanskih predela od turskih nasiqa i tiranije. Ovo
je bilo uvek i iz istih razloga o kojima je pevao pesnik: “OrÄo
gnjezdo vrh Timora vije, jer slobode u ravnici nije”.
Pored ove crkve bilo je i ima jo{ velikih svetili{ta srp-

skog naroda, kao {to su manastiri Krka, Krupa, Dragovi} i dru-
ge svetiwe. Ovde treba pomenuti jo{ jednu va`nu ~iwenicu. Ni-
su samo ova crkva, kao ni manastiri Krka, Krupa, Dragovi} i
druge crkve ~uvali narodnu du{u, wegovu istovetnost, wegovo
moralno i nacionalno bi}e, ve} je i narod ~uvao svoja svetili-
{ta. Blagodare}i tome, na{a svetili{ta su se odràla, a nova
stvarana. To su bile ~vrste stene pod koje su se sklawala mnoga
na{a pokolewa od najopasnijih bura i oluja u na{oj istoriji.
Dolaze}i ovde i slave}i Boga, se}amo se plemenitog ktitora,
prilo`nika, graditeqa, sve{tenika, u~iteqa, pesnika, guslara,
vitezova i junaka, pobo`nih vernika koji su u ovu crkvu dolazi-
li, ~uvali i sklawali se pod wena krila. Svi oni su wu predali
nama u nasle|e sa zadatkom da je i mi predamo budu}im pokole-
wima, da se opravi i ~uva kao najdragocenije blago.
Ovo na{e slavqe nije samo jedna vrsta komemoracije, nije
tek istorijsko se}awe na sve {to se doga|alo kroz proteklih
{est vekova na{eg bitisawa ovde... Ono je ne{to mnogo va`nije
od toga. To je doìvqavawe i na{ih obaveza prema zavetima
predaka, koji su ovo svetili{te podigli, pod wegovim okriqem
~uvali sebe, svoje duhovno, moralno i narodno bi}e. To je doì-
vqavawe pouka i poruka koje nam oni neprestano {aqu tokom
ovih {est stotina godina. Pa`qivo slu{aju}i dugu pri~u na-
{ih predaka koji su ovde ìveli, ~u}emo veoma zna~ajne poruke
i pouke, me|u kojima su najva`nije:
“Bili smo najsre}niji, ne kada smo imali najvi{e oru`ja,
ve} kada je u nama bilo najvi{e rodoqubqa, a me|u nama najvi{e
bratoqubqa, bratske sloge i dobre voqe.
Bili smo najradosniji, ne kada smo imali najvi{e novca,
ve} kada smo imali punu ku}u ~eqadi i dece, bra~ne vernosti i
odanosti, a najmawe neslagawa i bra~nih razdora.
Najmudriji smo bili, ne kada smo imali najvi{e znawa i
obrazovawa, ve} kada smo najmawe gre{ili prema Bogu i prema
qudima.
Uìvali smo najvi{e u svom blagostawu i imawima, ne on-
da kada smo bili najbogatiji u imovini, ve} u po{tewu, ~asti i
~uvawu istine i pravde.”
Potrebno je da ~ovek {to ~e{}e zagleda u sebe kako bi dr-
ào u rukama kqu~eve svoje li~nosti. Isto je tako potrebno da
240 Besede
qudi stalno zagledaju u istoriju svoga naroda, kako bi u rukama

dràli kqu~eve svoje narodne sudbine, i da bi doìvqavali od-
govornosti prema svome narodu. Ko to iskreno ~ini, doìvqava
odgovornost i prema drugim narodima.
Jo{ mnogo i mnogo divnih poruka i pouka mogli bismo ~u-
ti od na{ih predaka, doìvqavaju}i ovu veliku sve~anost kod
ovog viqivog svedo~anstva biv{ih seoba. Siguran sam, najboqe
}emo obeleìti ovaj jubilej mnogih napora, suza, znoja, jauka i
umirawa po zbegovima, beàwa od neprijateqa i traèwa mir-
nijeg ìvqewa, ukoliko se vi{e u~imo na primerima na{ih
predaka.
Pre nego {to zavr{im ovu besedu, ho}u da naglasim: na~e-
la pravoslavqa i svetosavqa su ista. Ona su u stalnom negovawu
ravnoteè izme|u rodoqubqa i qubavi prema ~itavom svetu.
Ona su u negovawu ravnoteè izme|u Crkve i slobodnog stvara-
la{tva. Ona su u odràvawu ravnoteè izme|u svega {to je bo-
ànsko i ~ove~ansko, na svim planovima religioznog, duhovnog
i kulturnog narodnog stvarala{tva. Ovo se najboqe ostvaruje u
slobodnoj Crkvi, slobodnoj dràvi i slobodnoj kulturi. Otuda
su vernici Srpske pravoslavne crkve du`ni negovati takvu slo-
bodu svoje Crkve i svoje otaxbine, i ne mogu nikada biti protiv
wih.
42
KO CRKVI DAJE, BOGU POZAJMQUJE
U
svome vremenu mnogi prolaze i ne zagledaju se u svoju
pro{lost. Misle, bi}e utoliko napredniji, ukoliko
mawom ocenom ocene svoju pro{lost i svoje pretke.
Me|utim, pro{lost i istorijski doga|aji su temeqi na ko-
jima po~ivaju savremena zbivawa, kao i budu}a. Na wima po~ivaju
kultura, vera, umetnost, nauka, narodni obi~aji i jezik svakoga
naroda. Zbog toga smo i mi vezani sa na{om pro{lo{}u i teme-
qima postavqenim od na{ih predaka. Tako i ovaj hram podièmo
na temeqima ranijeg hrama, sru{enog od ruke neprijateqa, pove-
zuju}i pro{lost i sada{wost.
Mnoge istorijske bujice i nepogode su vekovima udarale o
na{e temeqe i zidove na{e crkvene i narodne istorije. Ru{ena
je dràva, padala su carstva, ali duhovno zdawe na{e crkvene i
duhovne svesti nikada nije bilo pomra~eno.
Svako novo pokolewe je na sna`nim ple}ima svoje duboke
vere i narodne svesti prenosilo svoju istoriju preko najvrlet-
nijih bujica ìvota. Na{a stara i izmu~ena pro{lost stalno se
preobraàvala i uvek ponovo sijala blistawem nove mladosti i
lepote, no{ena u srcima i du{ama svakog novog nara{taja.
Hramovi su istorijska svedo~anstva
Iz istorije na{ih hramova u ovom kraju ~esto moèmo

i{~itati istoriju na{e Crkve i na{eg naroda. Tako i ova Bo-
gorodi~ina crkva u Bosanskoj Krupi pruà svoja svedo~ewa o
pro{losti i sada{wosti srpskog naroda u ovom gradu.
Ova crkva se podiè sa puno qubavi i ose}awa. Radovi na
crkvi obavqaju se uspe{no i do sada se mnogo u~inilo, {to je
dokaz odluke ovog naroda da ni po kakvu cenu nisu voqni odre}i
42 Beseda odràna u nedovr{enom Bogorodi~inom hramu u Bosanskoj

Krupi, 1991.
242 Besede
se svoje vere i svoga imena, upravo onako kao {to to nisu hteli
ni wihovi skora{wi preci. Oko ove crkve su se stalno okupqa-
li, zborovali, dogovarali, kr{tavali, ven~avali, opojavali,
bratimili, jedni drugima kumovali i me|usobno sjediwavali.
Ona je uvek bila najva`nije zdawe u ovome gradu, pa ~ak i onda
kad je nije bilo. U woj se nikad nije ugasila boànska vatra na-
rodne vere.
Ova crkva je i danas zna~ajna duhovna barijera narodnog
otpora protiv moralnih opasnosti i kriza na{ega vremena. Po
srpski narod u ovom mestu nema boqeg mesta od ovoga gde bi se
mogli sastajati radi molitve, radi susreta sa Bogom i na{ih
me|usobnih vi|ewa. Miri{u}i pro{lo{}u, na ~ojstvo i juna-
{tvo na{ih predaka, na wihovu veru i moral, ovaj hram je danas
na{a najve}a svetiwa u ovome mestu. Stoga nas mnogo raduje we-
govo ponovno podizawe, uz veliku blagodarnost g. Lazi Kova~e-
vi}u, sinu ovoga kraja i glavnom nosiocu izgradwe hrama. Bog
nikom duàn ne ostaje, pa smo uvereni da ne}e ostati duàn ni
Vama, g. Lazo, ve} uzvra}ati svojim blagoslovom i bogatim du-
hovnim darovima.
Hramovi su Bo`ja svedo~anstva
Pored drugih svedo~anstava, i ovaj hram je jedna vrsta svedo-

~ewa o Bogu, a tih svedo~anstava je bilo oduvek. Jedan stari rim-
ski istori~ar je govorio da je sretao qude bez kulture, pismeno-
sti, organizacije dru{tvene ili dràvne, ali ne i bez vidnih
znakova wihove vere u Boga. Tako je i na{ narod kroz svoju isto-
riju i podizawem hramova svedo~io o svojoj veri. Na{e pravo-
slavno, a posebno srpsko shvatawe hrama je i u tome, da je on ne
samo bogomoqa, ve} uzdarje koje prinosimo Bogu za sva wegova do-
bro~instva. Zbog toga su u istoriji na{e kulture hramovi i sve
ono {to je uz wih vezano: freske, ikone, pesme, kwige, crkvena
muzika i arhitektura, ono najlep{e {to imamo.
Hramovi su ogledala istorije
Kad se ~ovek nagne nad neko duboko i bistro jezero, vidi u

vodi svoj lik kao u nekom velikom i dobrom ogledalu. Nagiwu}i
se nad istorijom ovog hrama i ovog kraja, ne samo {to vidimo

likove na{ih davnih i skora{wih predaka, ve} vidimo i sebe. U
isto vreme vidimo i svoje obaveze prema wima. Oni nas gledaju
i pitaju ko smo i kakvi smo. Pokazuju nam i zadatke koje nisu re-
{ili u svoje vreme, pa ih ostavi{e u amanet nama da ih dovr{i-
mo. Tako, istorija na{ih predaka ne samo da rasvetqava pro-
{lost, ve} baca svetlo i na budu}nost, ukazuju}i na puteve koji-
ma treba da idemo.
U davna vremena je premudri Solomon na brdu Moriji kod
Jerusalima podigao najlep{i i najveli~anstveniji hram na sve-
tu. Zamislio je da }e to biti i najsvetije mesto gde }e se ceo
Izraiq susretati s Bogom. Po{to je taj hram bio zavr{en, a
razmi{qaju}i o svudaprisutnosti bi}a Bo`jeg, Solomon je go-
vorio: “Ali ho}e li Bog doista stanovati na zemqi? Eto, nebo i
nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom
{to ga sazidah” (1 car 8,27). Hram je “stan Bo`ji i mesto gde sta-
nuje slava wegova”, a u isto vreme, ni ~itava vaseqena nije do-
voqna da smesti neograni~enoga Tvorca svega {to se vidi i ne
vidi.
ôveku je prethodno potrebno da doìvi Boga, da svojim
delima i mislima podigne lestvicu koja dopire do neba, da bi
Bog si{ao po toj lestvici u hram wegove du{e. Diù}i sve svo-
jim duhom prema Bogu, ~ovek moè da mu se pribliì, mestu gde
“Bog obitava”. A Bog poru~uje vazda svima qudima: “Do|ite, pa
}ete videti” (sr. Jn. 1,46). Do|ite ~ine}i dobro, qube}i Boga i
bli`wega, govore}i istinu i misle}i {to je pravo. To su stepe-
nice od kojih je bila napravqena lestvica Jakovqeva, koja se
podizala do neba i do Boga, i po kojoj se Bog spu{tao na zemqu.
Potrebno je i danas, kad obeleàvamo 50-godi{wicu od iz-
vr{enog genocida nad srpskim narodom i u ovom mestu i kraju,
da qudi podiù takve stepenice prema Bogu, da bi Bog po wima
silazio u wihova srca, u ovaj sveti hram i u ovaj grad, da se smi-
re uznemireni duhovi i zavlada mir u du{ama sviju me{tana.
Tako, draga bra}o i sestre, ovaj hram koji vi podiète, po-
stao je ve} danas takvo mesto i takav “{ator od sastanka” u kome
}ete se sastajati sa Bogom. Neophodno je samo da svako svojim
vrlinama o~uva svoj narodni obraz.
U ovom kriznom i uzburkanom vremenu Sveti arhijerejski
sabor na{e svete Crkve upu}uje svoju slede}u duhovnu poruku:
244 Besede
O~inski molimo svoju duhovnu decu, pravoslavne Srbe, da u

svakoj prilici ili neprilici, pa i u slu~aju izbijawa oruànih
sukoba {irih razmera u na{oj zemqi, {to ne dao Bog, postupa-
ju u duhu svog istorijskog svetosavskog i kosovskog opredele-
wa, drè}i se vite{kog ~ojstva i juna{tva. Jer u narodu sa
tolikim brojem svetaca, mu~enika i za Krst ~asni zato~nika,
ne prili~i da ikome nanese povredu, a kamoli da ru{i i~ije bo-
gomoqe i svetiwe, kao {to su to nama ~inili i ~ine qudi bez
Boga i du{e.
Ovime pozivamo na{e vernike svuda i svakom mestu, a na-
ro~ito u Krajini i Hrvatskoj, da budu trezveni i ~ove~ni, a ne
vandali i genocida{i.
U na{em kalendaru postoje i sveti ratnici koji su ìvo-
te svoje `rtvovali za bli`we svoje; oni su vite{ki branili
ène i decu, a nikad nisu ubijali ène i decu, niti skvrnavili
ili ru{ili tu|e hramove i svetiwe. Oni su danas primer svima
kojima je Hristova pravda i qubav skupqa od svega.
43
JAWSKI SABOR
Va{a Svetosti,
Va{a Preosve{tenstva,
D
anas obeleàvamo 125-godi{wicu od osve}ewa temeqa
i podizawa ove manastirske crkve. Obeleàvamo
50-godi{wicu nevino postradalih Srba od 1941. do
1991. godine i, uz to, obnavqamo Jawski sabor.
U ovom vremenu prepunom neizvesnosti, brzog smewivawa
doga|aja i me|uqudskih odnosa u svetu i kod nas, svojom misijom
Srpska pravoslavna crkva nastoji da svu svoju duhovnu decu oku-
pi, osnaì, sjedini i izvede na svetosavski i istorijski put srp-
skoga naroda.
Oko nas i na sve strane razrasta se neman mr`we, i svako-
jaki apetiti. U prisutnom bogoodstupni{tvu tragi~no podi-
vqalih naravi, na{a Crkva na ~elu sa Va{om Sveto{}u budno
prati sve plime i oseke ovoga vremena. O tome govore mnogo-
brojni susreti Va{e Svetosti sa ote~estvenim arhijerejima i
sve{tenstvom u ovom poratnom vremenu.
Crkva je uvek bila i ostala barometrom i po woj se narod
srpski upravqao. On zna da je wegova Crkva narodna, pa kada je
woj dobro, dobro je i narodu, i obratno.
U ovom vremenu samoìvosti, kretawa sa toplih ogwi{ta,
asocijalnosti i jurwave za bezobzirnim skupqawem materijal-
nih dobara, pada mi na um misao velikog ruskog pisca i mislio-
ca Dostojevskog:
“Zar manastir ne bi opet mogao postati pravi narodni
dom, a monah nosilac visokih ideala socijalne pravde? Istorij-
ska je misija pravoslavnog mona{tva u svetu u preporoditeq-
skoj pregradwi ovoga nehri{}anskog ìvotnog poretka u stvar-
no hri{}anski, za kojim toliko vapije du{a izmu~enog sveta.”
43 Beseda u manastiru Glogovcu, kada je uspostavqen Jawski sabor, 1991. g

246 Besede
Ovda{wi srpski narod malo zna o ovoj misli Dostojevskog, ali

zna da se u ovom svetu de{avaju otpadni{tva od Boga, naro~ito u
poratnom vremenu kod nas Srba, pa je iz svojih nedara Srpskoj
crkvi dao preko 65 koje sve{tenosluìteqa, koje sve{tenomo-
naha i monahiwa. Me|u wima i jednog uglednog arhijereja SPC.
To ~ini{e, Va{a Svetosti, iz qubavi prema svojoj svetoj Crkvi
i svome srpskom narodu. Oni danas shvataju Va{ dolazak kao
uzdarje za u~iweni dar.
Sa bogoqubivim narodom i sve{tenstvom Eparhije bi-
ha}ko-petrova~ke posebno sam radostan na Va{em dolasku, Va-
{a Svetosti i draga bratije, zbog toga {to Vas mogu pozdraviti
dobrodo{licom. Blagodarimo i za Va{e svete molitve prinete
danas i za arhipastirski blagoslov.
44
DOLGODENSTVUJ, VLADIKO!
Va{e Preosve{tenstvo,
Bra}o sve{tenici,
Draga bra}o i sestre,
P
ro{la i ova godina su veoma zna~ajne za Srpsku pravo-
slavnu crkvu i srpski narod u ovom delu na{e zemqe i
Crkve.
Na svom redovnom zasedawu u maju pro{le godine Sveti ar-
hijerejski sabor je obnovio biv{u Eparhiju biha}ku sa sedi-
{tem u Bosanskom Petrovcu s titulom Srpska pravoslavna
eparhija biha}ko-petrova~ka. Na ovogodi{wem redovnom zase-
dawu u maju mesecu isti organ izabrao je i episkopa za ovu Epar-
hiju, sada Preosve}enog Hrizostoma.
Sveti arhijerejski sinod je odredio moju malenkost da iz-
vr{im ustoli~ewe Preosve}enog Hrizostoma danas u ovom hra-
mu posve}enom Svetom Savi Srpskom. To u~inismo sa velikim
zadovoqstvom i rado{}u. Ovo ustoli~ewe ne vr{imo tamo gde
bi trebalo, u hramu svetih apostola Petra i Pavla u Bosanskom
Petrovcu, zbog toga {to taj hram jo{ nije obnovqen i na takvoj
visini da se ovakva sve~anost moè obaviti (Tamo }e uskoro po-
~eti obnova hrama spoqa, a potom iznutra. Treba ga u~initi ta-
kvim da se moè zvati katedralni hram).
Va{e Preosve{tenstvo,
Ova Eparhija je sa preko 50 crkvenih op{tina i parohija.
Sa preko 30 sve{tenika, prostire se na preko 10 politi~kih op-
{tina. U woj su neobnovqene jo{ mnoge crkve i drugi crkveni
objekti. To su vidqivi svedoci, i posle 45 godina slobode, stra-
{nih pogroma Drugog svetskog rata koji su se ovde odigrali. U
ovoj Eparhiji u toku rata nestajala su ~itava srpska sela i time
44 Beseda na ustoli~ewu Episkopa biha}ko-petrova~kog g. Hrizostoma u

hramu Sv. Save u Drvaru, 1991. g.
248 Besede
veliki broj ~lanova Srpske crkve. Neka ih se Bog seti i smesti

ih po veri i podvigu wihovom u Carstvo nebesko!
Postojala je velika potreba da se ova Eparhija vaspostavi,
da ima svog Arhijereja koji }e molitveno snaìti ovaj narod.
ôvek na{eg vremena, Preosve}eni Vladiko i bra}o sve-
{tenici, nije naviknut na nevidqivog Boga i davno je to bilo
kada su Ga ìvo ose}ali u svome bi}u.
@ivqewem u Bo`jem prisustvu ~ovek sti~e veliku preo-
braàjnu snagu u sebi. Na taj na~in se mewa jedino celo ustroj-
stvo ~ovekove du{e. Ovim preobraàjem pobe|uju se li~ne i op-
{te slabosti i ide se ka usavr{avawu.
U najnovijim prilikama, kada se o Bogu slobodnije govori
i u crkvu ide bez straha, u vremenu kada Vi, Preosve}eni Vladi-
ko, dolazite na tron Episkopa biha}ko-petrova~kog, {to se ti-
~e vere u Boga i svega ostalog {to ovaj izazov prati, li~na kar-
ta bi bila slede}a:
“Zovete me U~iteqem, a ne pokoravate mi se.
Zovete me Putom, a ne idete mnome.
Zovete me @ivotom, a ne èlite me.
Zovete me Mudrim, a ne sledujete mi.
Zovete me Lepim, a ne volite me.
Zovete me Bogatim, a ne}ete me.
Zovete me Ve~nim, a ne traìte me.
Zovete me Qubqenim, a ne poveravate mi se.
Zovete me Uzvi{enim, a ne sluìte mi.
Zovete me Pravednim, a ne bojite me se.
Ako vas osudim, ne àlite se na me.”
Neka Vas ova legitimacija ne upla{i ve} osnaì, jer ovaj
narod nije to izgubio, ve} je pomalo stavio postrani. Ideologi-
ja pod kojom smo ìveli 45 godina, ovaj skupoceni talant je
stalno zakopavala daleko od qudske du{e. Radi ovoga, Bog je nas
sve{tenosluìteqe postavio na takva mesta odakle }emo Boga
ponovo uvoditi u du{e qudi i nau~iti ih kako Ga primiti i sa
wim ìveti.
Prvenstveno zbog ovog zadatka koji nam je naloìla na{a
sveta Crkva i u woj Gospod na{ Isus Hristos, draga bra}o i se-
stre, Srpska crkva je vama poslala Preosve}enog Hrizostoma.
Ona vas sve danas wime duhovno osnaùje. Slu{ajte ga, imajte
poverewa u wega. Sveti arh. sabor poslao vam je vrednog i rad-
nog ~oveka. Poznajem ga odavno, pa Vam ga i ja najtoplije prepo-

ru~ujem budu}i uveren da }e se lice ove Eparhije na boqe brzo
izmeniti.
êstitam Va{em Preosve{tenstvu ovo uvo|ewe u stolicu
episkopa biha}ko-petrova~kih. êstitam i vama, bra}o sve{te-
nici i dragi vernici, na vaspostavqawu va{e Eparhije i dola-
sku wenog doma}ina.
Bog, Presveta Bogorodica, kao i svi Srbi svetiteqi, koji-
ma je ova Eparhija priklonila svoja kolena, da budu uvek sa svi-
ma vama.
250 Besede
45
NA[E DUHOVNO NEIMARSTVO
I
ovo par~e zemqe na Ravnoj Romaniji ima svoje nebo. To
je ovaj sveti hram koji blago~estivi Srbi podiù, u
slavu Bo`ju, svetom velikomu~eniku Georgiju, da bi se
u wemu molili kako za ìve, tako i za upokojene. Kada smo u sve-
tome hramu na molitvi, gde smo mi to? Mi smo na nebu, jer mole-
}i se mi sa Bogom razgovaramo. Kada te zemqa izmi~e svojim pa-
klom, ti pohitaj u hram, tu }e{ biti sa Bogom, jer je On rekao:
“Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, onde sam i ja me|u wi-
ma” (Mt. 18,20). Ulaze}i u hram, ti si u{ao u raj, u{ao si u ku}u
Bo`ju.
Ako ti qudi dodijaju svojim zlom, ti u|i u hram i tu }e{
na}i pokoj i rastereti}e{ se od svih nevoqa. Tu }e te Bog uzeti
pod svoju svemo}nu za{titu. Tu u hramu budi me|u an|elima, jer
je hram mesto gde se proslavqa ime Bo`je, gde sa tobom i an|eli
proslavqaju Boga.
Ne zaboravqajte, bra}o: mi hri{}ani smo jaki Bogom, a bez
Boga smo nejaki i ni{tavni. Sa Bogom smo jaki Wime i pobed-
nici smo svakog zla, a bez Wega smo podlo`nici i priqubnici
svakog greha, smrti i |avola. Kada ~ovek nije sa Bogom, uvek je
igra~ka |avolova, da mu ispuwuje du{u ne~istim pomislima, re-
{eta srce r|avim èqama, zapali jezik psovkama, navede ga na
klevetu, ogovarawa, kra|u, bludni{tvo i na svako drugo r|avo
delo.
Znate li, bra}o, koje je ~ovekovo najja~e oru`je na zemqi?
To je molitva, da, molitva, i opet da kaèm - molitva. Moli-
tvom ~ovek svu du{u svoju, sve srce svoje, sav ìvot svoj predaje
Bogu, i Bog postaje wegov braniteq i wegov hraniteq. Kada je
to tako, {ta nam mogu u~initi |avo i zli qudi? Zato Gospod na-
re|uje u Jevan|equ: “Molite se neprestano” (sr. Kol. 4,2).
45 Beseda na Ravnoj Romaniji u nezavr{enom hramu Svetog Georgija

Za{to je danas tako mnogo zla u svetu? Qudi su odbacili

najsigurnije oru`je - molitvu, oprobano i ko zna koliko, boqe
re~eno, bezbroj puta potvr|eno, da je najsigurnije za borbu na
svim boji{tima ìvota i da pobe|uje svako zlo, svaki greh, smrt
i |avola. A to oru`je pobede jeste molitva. To je Hristovo
oru`je, oru`je jedinog istinitog Boga u svima svetovima. On je
dao to oru`je nama hri{}anima i ono se ~uva u Crkvi i daje u
Crkvi. Molitvom i postom izgoni se iz qudi svaka ne~istota.
Kada qudi odbace ovo Bo`je oru`je, lako postaju plen svakoga
zla i greha. Za{to je Evropa zapala u ovolika zla, pa i mi Bal-
kanci zajedno sa wima? Zato {to je odbacila Hrista, odbacila
wegovo Jevan|eqe, Wegovo svepobedno oru`je: molitvu i post.
Odbacila je i ho}e da bez Hrista re{i svoje probleme. I ne sa-
mo bez Hrista, nego i protiv Hrista. A ko sa Hristom Bogom ra-
tuje, taj neminovno ostaje pobe|en.
A mi Srbi, {ta smo mi uradili sa ovim Hristovim
oru`jem? Uglavnom smo ga odbacili i slepo jurimo za Evropom,
hitamo da se nasitimo na wivama gladi Evrope. Dok smo dràli
molitvu i post, dok smo bili naoruàni tim oru`jem Hristo-
vim, bili smo pobednici u svima bitkama, na svima duhovnim bo-
ji{tima. Bili smo zajedno sa najve}im srpskim molitvenikom i
isposnikom Svetim Savom. Jer u srpskom rodu Sveti Sava je po-
stao, i zauvek ostao, svepobedivi pobednik na svima na{im boji-
{tima. Iz carskog dvora je pobegao u Svetu Goru, tamo gde se
stalno posti i Bogu moli, i sebe je preradio u pravednika, u sve-
titeqa, u hristonosca, u bogonosca. I tako, on je postao najve}i
junak, prvi besmrtni junak srpskog naroda, srpske istorije. Tim
svepobednim oru`jem naoruàvao je Stefana Nemawu, brata
Stefana, ina~e prvog kraqa srpskog, i sav onda{wi narod.
A mi dana{wi Srbi odbacismo to svemo}no oru`je i raz-
bolesmo se od svih evropskih “kulturnih” bolesti, i nastade po-
lom srpskih du{a, za kakav do sada nije znala srpska istorija.
Danas, Bogu hvala, podièmo i ovaj sveti hram i tako oì-
vquje na{a du{a. Ovaj hram ve} sada, iako jo{ nedovr{en, vi{e
izgra|uje nas nego mi wega. Mi }emo wega izgraditi, ali wegova
izgradwa nas i na{ih potomaka traja}e i ovoga i onoga sveta.
[to se vi{e budemo u ovom hramu molili Bogu, mi }emo sve vi-
{e uzrastati u svakom Bo`jem dobru, u svakoj Bo`joj istini, u
252 Besede
svakoj Bo`joj pravdi. Sveti Sava je govorio: “Za neke je moli-

tva najve}e blaènstvo na svetu”.
Za Svetim Savom su i svi sveti Nemawi}i zidali crkve,
manastire, isposnice; zidali svete zadu`bine {irom srpskih
zemaqa i daleko {ire od wenih granica, po Svetoj Gori, Meteo-
rima, Palestini, Bugarskoj, Rumuniji, Rusiji, a u najnovije vre-
me gotovo po ~itavom svetu. U tim svetiwama ostavqamo potom-
stvu ono {to je najsvetije, najvrednije, najzna~ajnije, najtrajnije,
ono {to govori o imenu i pobo`nosti na{ega naroda. Zato i za
nas dana{we Srbe vaì svetosavski amanet: da crkve dièmo, da
Bogu istinitome sluìmo, da radi Wegove ve~ne Istine i
Pravde ìvimo i sa ovoga sveta Wime odlazimo.
Mnogo puta se u na{oj istoriji pokazalo i dokazalo da su
Srbi sa Hristom besmrtni narod, narod ja~i od svake smrti. A
Hristu Bogu ko nas vodi, ko nas privodi? To ~ine Sveti Sava i
Svetosavska Crkva Hristova, koja preko 780 godina kao organi-
zovana i u svetu priznata Crkva vr{i ovo Bo`je delo. To je na{
izvor i uvor svega onoga {to je ve~no i besmrtno. Neka bi Bog i
Sveti Sava i daqe nadahwavali na{e du{e, da i ovaj sveti hram
ubrzo bude pribrojan zboru na{ih hramova, kako bi se u wemu
sluìla sveta slu`ba Bo`ja - sveta Liturgija, ovoga i onoga
sveta.
Amin, Boè daj da ga uskoro osvetimo i Bogu prinesemo
kao na{e ìvo uzdarje, a u spomen svih onih koji svoje ìvote
poloì{e za Krst ~asni i slobodu zlatnu.
46
PROPOVEDNIK VERE
N
emawi}i su bili tvorci prve srpske dràve. Nemawa i
sin mu Sava poloìli su temeqe dràve i Crkve, a oni
koji su posle dolazili, zidali su ùrno i spoqa i iz-
nutra. Tako se u srpskom narodu ova velika gra|evina, koja se
zove Svetosavska Crkva, stalno podiè li~nim ìvotom po Bo-
gu i podizawem svetih hramova da se u wima “poji Letur|ija
ovoga i onoga sveta”.
Danas osvetismo ovu novopodignutu crkvu u Vu~joj Luci i
posvetismo je svetom velikomu~eniku Pantelejmonu. Neka je od
Boga blagosloveno ovo dobrovoqno delo svima vama koji mu du-
hovno pripadate.
ôvek treba da ima pred sobom tri va`ne i velike stvari:
Boga, du{u i smrt sa Stra{nim sudom. Ima qudi koji kaù da
veruju, ali niti poste, nit se Bogu mole, niti pomi{qaju na od-
lazak iz ovoga sveta. Ali, i |avo veruje i drhti pred Bogom.
Mnogi koji veruju, koji se mole i koji se bore da u onom drugom
svetu budu pred licem Bo`jim, takvi i svete hramove podiù i
ose}aju potrebu za wima. Nije dovoqno samo verovati u Boga,
nego treba verovati Bogu otkrivewem Bo`jim, jer od toga zavi-
si na{e blaènstvo pred Bogom.
Vera nije bleda re~; ona je stvarnost, duboka stvarnost.
Svi mi ìvimo verom, i bez vere ne bi bilo ìvota, za {ta sva-
kodnevno imamo nebrojene dokaze. Da navedemo samo jedan pri-
mer. Kada do|ete u kafanu i zatraìte jelo i pi}e, gostioni~ar
vam donese {to ste traìli, i jedete i pijete naru~eno. Vi veru-
jete gostioni~aru kao Bogu i vi{e od toga. Kada mu ne biste ve-
rovali, vi biste spakovali naru~eno jelo i pi}e, pa na primer,
odneli u Sarajevo na analizu. Po{to tek tamo neki profesor
hemije kaè da u jelu i pi}u nema otrova, vi biste jeli i pili od
46 Propoved na osve}ewu crkve u Vu~joj Luci

254 Besede
gostioni~ara doneto i pred vas postavqeno. Dotle bi ~ekali

najmawe dva-tri dana da to sve pro|e analizu. Da ste se osloni-
li na nauku i na znawe, vi biste gladovali dva-tri dana.
Kao {to rekoh, te vera ima glavnu ulogu. Dakle, ni{ta bez
vere, a bezbo`nici psuju veru i nazivaju je ènskim poslom. Kod
takvih qudi nema ni vere, ni po{tewa ni rodoqubqa.
To troje: vera, po{tewe i rodoqubqe, jesu ono {to je naj-
potrebnije ovoj zemqi. To je ~itav program za na{e sada{we
vreme, {to se pokazalo i u ovoj na{oj zajedni~koj nevoqi. Da je
bilo vere, da je bilo po{tewa, da je bilo rodoqubqa, do te i ta-
kve borbe ne bi ni do{lo. [ta mislite, koliko danas ima qudi
koji kaù da su nesre}ni? Za{to su nesre}ni? Zato {to su se
uverili da nema ni vere, ni po{tewa ni rodoqubqa. Govorimo
sa qudima radnicima, zanatlijama, ~inovnicima i s qudima vr-
lo bogatim. Svuda se zla kob i nesre}a pomiwu. Radnik pada od
umora, a za svoj rad dobija toliko da jedva odràva svoj ìvot i
ìvot porodice. Zanatlija propada jer ga gu{i veliki i strani
kapital, bogati qudi propadaju pod teretom velikih da`bina.
Sve je to zato {to smo se udaqili od vere, pa je nestalo po{te-
wa, nestalo je rodoqubqa.
Na sve strane ~uje se: nema karaktera, nema po{tewa. Ali
ne moè se kazati da u srpskom narodu nema po{tenih i dobrih
qudi. Ima ih mnogo. Jedan od dokaza je i ovaj novopodignuti
hram, ova {kola pobo`nosti u kojoj }e se sa ushi}ewem govoriti
o veri, o po{tewu, o rodoqubqu. Ja se divim svakom onom doma-
}inu koji ima vi{e dece, a malo imawe; on je istiniti heroj. Da
u wemu nema vere u spas wegove otaxbine, da nije i da nema po-
{tewa u wemu da gine za pravednu stvar, da u wemu nema rodoqu-
bqa, zar bi on zadovoqavao sebe minimalnim ìvotnim potre-
bama, a davao deci da uzrastu u prave qude u svakom pogledu.Ta-
kav ~ovek zasluùje priznawe sa najvi{eg mesta. Iako obdaren
velikom porodicom, on ìvi od svog po{tenog rada, ma kakav on
bio. Samo oni koji nemaju ove osobine, govore da je vera za ène,
da je po{tewe ludost, da je rodoqubqe utopija.
Zatim, na ra~un propovednika vere ~uje se da paktiraju sa
dru{tvenim dnom, a ne}e da idu u elitno dru{tvo. Savestan hri-
{}anin pita: moè li i~ega biti bez dna? Nema ni mora bez dna,
ni reka bez dna. Dno je osnova svake stvari, a to {to oni naziva-
ju dnom dru{tva, jeste na{ veruju}i, na{ vredni i po{teni na-
rod, na{ rodoqubivi narod. To je onaj narod koji je zadobijao

Kara|or|eve zvezde i druga odlikovawa, koji radi i pogleda na
nebo o~ekuju}i {ta }e mu doneti sutra{wi dan. To je narod koji
se uzda u Boga, jer ima jaku veru. On svaki dan ose}a Boga u sve-
mu. Na{ narod veruje u Boga, veruje da je On blizu, da je On u
svemu. Veruje poput apostola koji su sopstvenim o~ima gledali
i slu{ali Hrista kako nas vodi po ovom uzburkanom moru, kada
besni strahovita bura zapquskuju}i srpski obraz blatom svake
vrste. Ali to ne iznena|uje srpski narod, jer smo mi na nevoqe
nau~ili.
S druge strane, mi smo kao ono najpre~i{}enije èlezo ko-
je je vi{e puta prolazilo kroz ogaw, bilo kaqeno, samo da bi
moglo odgovoriti nameni i alatki koju ho}emo od wega napravi-
ti. Tako i danas postoji kaqewe na{eg karaktera, na{eg obraza,
na{e li~nosti. Sve to nas pribliàva Bogu - Gospodu Hristu,
koji je tako|e, iako bez greha, pro{ao kroz mnoge neda}e i nevo-
qe koje su mu nametali gre{ni qudi. Zato neka nam ovo vreme
bude vreme kada u na{em ìvotu ose}amo i istinski prihvatamo
Gospoda Hrista i svetog velikomu~enika Pantelejmona, kome
ovaj sveti hram posvetismo i prizvasmo za svoga pomaga~a u ì-
votu.
Dozvolite mi da svima vama zahvalim na ovom izgra|enom
hramu, ovako lepo ukra{enom, i molim se Bogu da on uvek i svag-
da bude na{a {kola pobo`nosti. Da nam se u wemu de~ica kr-
{tavaju, a ona su najlep{i dar od Boga koji dobija jedna bra~na
zajednica. Da nam se {to ~e{}e mladenci u wemu ven~avaju, i ni
jedna bra~na zajednica da se ne zasnuje a da ovde nije blagoslove-
na svetom tajnom braka. Da se u wemu Bogu molimo, ispovedamo,
pri~e{}ujemo i za ìvotne radosti blagodarnost uznosimo Bo-
gu i nalazimo utehu u ìvotnim neda}ama. Neka sa molitvom od-
lazimo iz ovog svetog hrama Bogu na istinu, jer smena pokolewa
je neprestana i odlazak Bogu iz ovog sveta stalan, a, istini za
voqu, o tome najmawe mislimo.
I na kraju, ho}u da vas sve zamolim da o svojoj deci mislite
i dovodite ih u ovaj sveti hram. Da postanu crkveni i da im Bog
pomogne da dom wihovog ro|ewa bude najmilije par~e zemqe i
krova nad glavom. Bog vas sve blagoslovio i svojim bogatim
uzdarjem sve vas obdario za ovaj dar koji prinesoste i pokloni-
ste Wemu kao ne{to najlep{e {to imaste iz va{eg srca i du{e.
256 Besede
Na putu vas sre}a sustizala, molitva vam Bogu dopirala!

[ta molili Bog vam darovao, i niko vam nauditi ne mogao!
Amin, Boè i Bogorodice, i dana{wi sveti prazni~e!
NEKROLOZI
NA POGREBU EPISKOPA
GORWOKARLOVA^KOG SIMEONA, 1990. g.
D
ana 28. novembra Srpska pravoslavna crkva izgubila je
jednog od najboqih arhipastira, episkopa Simeona.
Episkopat na{e svete Crkve izgubio je izvanrednog
brata i satrudnika, sve{tenstvo Eparhije gorwokorlova~ke
istinski kulturnog vo|u, stotine wegovih biv{ih |aka kojima
je predavao - svog duhovnog hraniteqa i braniteqa, a srpski na-
rod u poverenoj mu Eparhiji - svog prvog sina i duhovnog oca.
Mesto koje je episkop Simeon zauzimao u Crkvi, narodu i
gra|anstvu; zatim, ono intimno mesto u du{ama svojih saradni-
ka, prijateqa, poznanika i svih koje su ìvotne prilike dovodi-
le u bliì dodir sa blaènopo~iv{im Vladikom - bez sumwe je
mesto zasluèno wegovim kvalitetima. Wegova li~nost je bila
krepka do posledweg ~asa, duhovno izgra|ena, intelektualno,
moralno, duhovno. Iz pravilne srazmere unutra{weg i spoqa-
{weg ìvota, misli i akcije, inteligencije i karaktera, sledio
je wegov ~vrst stav i sigurnost u svima te{kim i sloènim si-
tuacijama, {to razbijena poratna sada{wica name}e u vidu te-
{kih problema ~oveku, sve{teniku, episkopu, narodno-kultur-
nom radniku.
Svojom izuzetnom silom `rtve, nesebi~nosti i smisla, on
je bio svagda strpqiv, svuda i svugde izlazio kao pobednik, ocr-
tavaju}i u jasnim linijama svoje ìvotno delo, trajno, uzorno, za
ìvota vidno, nadahnuto idealima i imperativima pravoslavne
pobo`nosti, crkvenosti, duboke vere u Boga.
Sa retkom otmeno{}u na{eg ~oveka, plemenitom i zdra-
vom, lako je i neusiqeno uspostavqao kontakte sa qudima ra-
znih nivoa inteligencije. Bilo je to nepretenciozno, nename-
tqivo gospodstvo, koje vazda klija u toploti narodne pobo`ne
258 Besede
du{e. To je bio presti` duha o~eli~enog u muci i borbi, trajno

radosnog sve{}u o veli~ini svoga dela i poziva. On je nesumwi-
vo imao svoj ìvot, li~an i dubok, ìvot opitan, misaon i di-
rektno podvi`ni~ki. Otuda su, iz dubine toga mira, kao iz ne-
kog ~vrstog centra, izvirale sigurne, odre|ene, prave linije in-
tegralnog sve{tenodelovawa. Ulazio je sa optimizmom u tajnu
pastirstvovawa. Umeo je da izbegne dve krajnosti: praznu reto-
riku i jo{ prazniju pozu, s jedne strane, i krutu autokratiju, s
druge. înio je da se wegova vladi~anska snaga i sposobnost
projavquju u delu koje je vazda posvedo~avalo pravu i trajnu
vrednost.
Dugo je obavqao svoj posao u Crkvi. Po zavr{enoj Cetiw-
skoj bogosloviji, studijama na Teolo{kom fakultetu u Beogra-
du, postdiplomskim studija u Nema~koj, baHvio se profesor-
skim pozivom u jednoj beogradskoj gimnaziji, pa u Drugoj trgo-
va~koj {koli u Beogradu i Bogosloviji Svetog Save u Rakovici
kao rektor, te sluìo kao Arhijerej od izbora na katedru epi-
skopâ gorwokarlova~kih 12. juna 1951. godine. Pribrana voqa,
pa`wa, predanost poslu i Crkvi Bo`joj, uga{eni su napisanim
posledwim tekstom upu}enim Svetom arhijerejskom saboru, ko-
me je trebao da predsedava kao najstariji hirotonisani Arhije-
rej umesto obolelog Patrijarha.
Wegov se ìvot ugasio, ali se nije ugasilo wegovo tkawe
na izgradwi novih i obnavqawu poru{enih hramova, zanavqawu
sve{teni~kog kadra, uspostavqawu crkvene organizacije u me-
stima gde je bio zamro crkveni ìvot, na obnavqawu manastira
Gomirja, kao i mnogim objavqenim ~lancima, raspravama, posla-
nicama, besedama.
On nam je pokazao da je pastirstvo veoma odgovoran poziv,
i da su u wemu istrajnost i strpqewe dva krila koja pastirstvo
uzdiù neminovno veoma visoko, iznad svih zemaqskih poziva.
Pokazao je da bez samoodricawa nema ploda dobre voqe, od-
lu~nih napora, razvijene svesti i savesti. Zato je on i po tome
bio u~iteq svojim saradnicima i svome stadu, svima koji bi hte-
li da doku~e tajnu wegove velike umetnosti: konstruktivne de-
latnosti.
U ovom ~asu ispra}aja tvojih posmrtnih ostataka, du`nost
nam je u ovom svetom hramu gde si tolike godine prinosio bes-
krvnu `rtvu, i pred bra}om arhijerejima, bra}om i tvojim bli-
skim saradnicima, po{tovaocima, rodbinom i svima tvojim

eparhiotima - u ime Srpske pravoslavne crkve prineti tebi ve-
liku blagodarnost u ime Wegove Svetosti patrijarha srpskog
Germana, bra}e arhijereja, sve{tenika, tvojih najbliìh sarad-
nika i u moje li~no ime.
U ~asu slatke vizije ve~nosti, kada se sav ìvotni trud sa-
bira u kristalnu sliku, episkop Simeon moè mirno re}i: “Go-
spode, predajem du{u svoju u ruke Tvoje” i sa svetim Zlatoustom
izjaviti: “Slava Bogu za sve”.
Molitveno i usrdno molimo te, Gospode, upokoj du{u bla-
ènopo~iv{eg episkopa Simeona tamo gde pravednici obitava-
ju. Udostoj ga mesta gde neprestano sija svetlost lica Tvoga.
Amin.
***
Eparhija gorwokarlova~ka je osnovana 1695. godine.
Arhijereji:
Lukijan Mu{icki, pesnik (1828-1837),

Evgenije Jovanovi} (1839-1854),
Ilarion Zeremski (1920-1931),
Maksimilijan Hajdin (1932-1936),
Sava Trlaji} (1938-1941),
Nikanor Ili~i} (1947-1951),
Simeon Zlokovi} (1951-1990).
Simeon Zlokovi} je ro|en 7. aprila 1911, rukopoloèn je u

~in |akona 7. aprila 1940, u ~in jeromonaha 21. novembra 1940.
Za episkopa izabran 12. juna 1951. Hirotonisan i ustoli~en je
12. avgusta iste godine. Administrirao Eparhijom dalmatin-
skom od 1951-1959. godine.
260 Besede
NA OPELU MITROPOLITA VLADISLAVA

14. septembra 1992. g.
U
pokojio se u Gospodu mitropolit dabro-bosanski Vla-
dislav. Ugasio se jedan ~astan ìvot, sav u hri{}an-
skoj doìvqenosti i arhijerejskoj odgovornosti.
Po ~estitosti morala, ~vrstini karaktera, ose}aju za
istinitost i pravi~nost, ~astan je izdanak porodice Mitrovi-
}a, svoga oca Isaije i majke Stake.
Me|u arhijerejima veoma po{tovan i uvaàvan, bio je ~o-
vek pravilnog rasu|ivawa, nepokolebiv u mi{qewu i uverewu
da je Bog temeq srca wegovog i wegov deo doveka.
Puna harmonija pomenutih osobina koje su ga krasile kao
~oveka i duhovnika, stare{inu i upraviteqa, u~iteqa i rodo-
quba, bila je u wemu o~igledna, i to on nije mogao sakriti.
Ro|en u Novom Selu kod Glamo~a pre 79 godina, u u~iteq-
skoj porodici, zavr{ava osnovnu {kolu u rodnom mestu. Po za-
vr{enoj Sarajevskoj bogosloviji, diplomira na Bogoslovskom, a
zatim i na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa vrlo visokom
ocenom. Gde god je slu`bovao, a naro~ito u prosveti, svojim zna-
wem oboga}ivao je mnoge, pa i ~itave generacije bogoslova Bo-
goslovije Sv. Save u manastiru Rakovici; one ga pamte kao iz-
vanrednog predava~a i vaspita~a. Izbor za episkopa zahum-
sko-hercegova~kog zati~e ga na radu u Bogosloviji Svetog Save
u manastiru Rakovici 1951. godine.
Ratna razarawa i pusto{ewa u Drugom svetskom ratu nisu
mimoi{la ni Eparhiju zahumsko-hercegova~ku. Primiv{i è-
zlo episkopâ ove eparhije, vladika Vladislav neumorno radi na
ozdravqewu du{a tamo{wih eparhiota, obnavqa crkveni ì-
vot, kao i poru{ene hramove i manastire. Ponovo su zazvonila
zvona na mnogim hercegova~kim hramovima i manastirima, a po
upokojewu blaène uspomene mitropolita dabro-bosanskog

Nektarija, i u Eparhiji dabro-bosanskoj. Naro~ito je mnogo ~i-
nio na obnavqawu manastira @itomisli}a, koji je odredio svo-
jim stavropigijalnim manastirom i mestom svoga po~inka do
sveop{teg vaskrsewa. Smatrao ga je svojim manastirom, a ovde je
ulagao i svoja li~na sredstva.
Sa ni{ta mawe revnosti, moglo bi se re}i, sa mnogo vi{e,
prionuo je na rad u Eparhiji dabro-bosanskoj kada je od strane
Svetog arhijerejskog sabora izabran za Mitropolita ove epar-
hije. Brojnije sve{tenstvo, po teritoriji ve}a Eparhija sa vi{e
hramova, manastira i pobo`nog naroda, angaùju ga sve inten-
zivnije, i on traje i izdràva sve dotle dok ga bolest nije savla-
dala.
Vreme wegovog episkovawa bilo je veoma te{ko. Govorio
je: “Mi ne moèmo kvantitativno biti nadmo}niji od svojih
ideolo{kih protivnika, ali moèmo kvalitativno da ih pre-
teknemo. Svaki od nas mora biti jevan|elski zreo, tako da nad-
rastemo svoje nenavidnike i da nam jednog dana odaju priznawe.”
To svoje uverewe u mnogome je doìveo, ali i ponovqena nedela
nad wegovom pastvom u obema eparhijama, te je rawenog srca le-
gao u grob...
262 Besede
NA OPELU JOVANA RA[KOVI]A
P
romenio je svetom akademik i profesor dr Jovan Ra-
{kovi}. On nije obi~no ime, ve} veliko ime za svet
wegovih pacijenata, kolega, prijateqa, po{tovalaca, i
vi{e od toga. On je pojam rada i energije, pera i misli, ose}awa,
du`nosti i nezaborava. To je ~ovek koji nije potiskivan u tamu
zaborava, a bi}e istican kao uzor novim nara{tajima.
Zahvalni pacijenti, studenti, kolege lekari i svi sa koji-
ma je dolazio u dodir, ne}e lako zaboraviti roditeqski i brat-
ski glas Jovana Ra{kovi}a. Ubrisati suzu u nevoqi, okupiti ne-
zbrinute, uneti mir i spokojstvo tamo gde ga nije, bilo je svoj-
stveno pokojniku. Nadneti se nad sva~ijim bolom i previti ga
melemom ose}ajnosti mogao je najuspe{nije obavqati samo ~o-
vek velike vere u Boga, pameti i profesionalne odgovornosti.
Wegova stalna tema i dilema, koja ga nikako nije napu{ta-
la, bio je wegov srpski narod. Kako i ne bi, jer se i on napajao
na onim istim izvorima na kojima se napaja{e episkopi: Sime-
on Kon~arevi}, Stefan Kneèvi}, Nikodim Mila{, Sava Bje-
lanovi}, Mirko Korolija, Stojan Jankovi}, Simo Matavuq i
wegov Pilipenda, kao i mnogi drugi u Dalmaciji. Uvek je govo-
rio sa ponosom, a naro~ito glasno i javno posledwih godina, o
svome narodu. Krvqu kr{tena istorija milog mu naroda srp-
skog, bila mu je ìvotno nadahnu}e. Uveren da je wegov narod se-
be osvetio mnogim oltarima, zadu`binama, grobqima, u wegovoj
nau~noj erudiciji i ìvotnoj dinamici, bio je to krupan ~ini-
lac koji ga veza{e sa nebom i Nebeskom Srbijom. Isto tako, kr-
sno proslavqawe bogougodnika, suze pokajnika, zaveti sunarod-
nika, svete mo{ti, krstovi i ikone, bili su pravo nadahnu}e we-
gove {iroke du{e i duha. Povrh svega toga, ponosio se {to po-
ti~e iz naroda koji je sebe obogatio milionima stradalnika za
Krst ~asni i slobodu mu~enika. To je, po wegovom mi{qewu,

ono vrhovno, jevan|elsko, sveto, i osve}eno kod naroda krstono-
sca, a taj narod koji uvek neodoqivo napaja druge, po nekoj qud-
skoj slabosti, ima protivnike.
Ovako duboko uveren, pokojni Jovan Ra{kovi} je govorio:
Nema ni~eg ja~eg u mom narodu od svetiwe. Srpskom narodu ne
moè odoleti ni bezbo`ni{tvo, ni la`, ni nasiqe, ni vulgar-
nost, ni brutalnost zavojeva~a, niti ikakva nesveta prividna
sila. Taj narod drì Svevi{wi Bog svojom mo}i i svojim blago-
slovom. Wemu se ne moè lako odoleti, i {to u wemu vi{e ima
mu~eni{tva, to je on sve ~vr{}i.
Mi u Dalmaciji ose}ali smo wegovo prisustvo u svakom
kutku dalmatinskog podnebqa, a ponajvi{e na wegovom radnom
mestu u {ibeni~koj bolnici, za katedrom, za politi~kom govor-
nicom u novije vreme i u drugim prilikama gde bi se pojavqi-
vao. Oko Srbina Dalmatinca wega je svagda pratilo i videlo
kao skromnog, tihog i ~asnog uzora svima. Kada je postao akade-
mik SANU u Beogradu i bio odlikovan ordenom Sv. Save £ ste-
pena, bili smo jo{ ponosniji wime.
Stoga je vest o wegovoj smrti stigla u Dalmaciju neo~eki-
vano i kao gubitak koji se ne}e brzo nadoknaditi. Danas su pri-
paqene mnoge vo{tanice za pokoj wegove plemenite du{e i upu-
}ene molitve Bogu da ga nagradi Carstvom nebeskim.
Ako treba danas definisati ìvot pokojnika, i to u naj-
kra}im crtama, onda je to rad u slavu ìvoga Boga i dobro naro-
da Bo`jeg. Na kraju wegovog ìvotnog poglavqa, mogu se pome-
nuti re~i vaseqenskog apostola: “Dobar rat ratovah, trku svr-
{ih i veru odràh” (2 Tim 4,7). Neka bi ovih nekoliko skrom-
nih re~enica bile jo{ jedna zapaqena vo{tanica blagodarnosti
nad wegovim odrom i izraèno iskreno sau~e{}e wegovoj oda-
noj supruzi, }erki, unu~adima, rodbini i svima ostalima.
I jo{ ne{to na kraju. Mi iz Dalmacije, okupqeni oko tvo-
ga odra, brate Jovane, iskreno ti blagodarimo za sve u~iweno u
tvom zavi~aju, u ovoj zemqi i van we za dobro sviju nas, a naro-
~ito u vremenu nama nametnutog stradawa - {to si nas krepio,
sokolio i upu}ivao kako najboqe da izdrìmo sve ovo {to nas
snalazi.
Pokoj tvojoj plemenitoj du{i i Carstvo ti nebesko!
264 Besede
Sadràj
Predgovor ........................................................................................... 3
Na putu za Hristom .......................................................................... 5
O no{ewu tereta jedni drugih (Gal. 6,2)..................................... 9
Bogoslu`beno zajedni~arewe ........................................................ 11
Neprestano sastajawe............................................................. 11
Istrajni u nauci ...................................................................... 12
Zajedni~arstvo u Gospodu ...................................................... 12
Pri~e{}ivawe......................................................................... 13
Zajedni~ka molitva................................................................. 13
Pro{irewe hrama ‡ pro{irewe svoje vere...................... 13
Na pragu doma Boìjeg .................................................................... 15
Beseda o tri istine .......................................................................... 19
O hramu Bo`jem................................................................................. 23
Bo`ja svedo~anstva ................................................................. 23
[atori sastanka sa Bogom .................................................... 24
Mesto zajedni~arewa.............................................................. 24
Bliì Bogu - bliì jedni drugima ..................................... 25
O delotvornoj qubavi ..................................................................... 27
“Pripremqen za dobro delo” ............................................... 28
Bog }e biti s tobom................................................................. 28
@ivot je ono {to doìvqavamo .......................................... 29
266 Besede
Rasu|ivawe o snazi vere.................................................................. 31

Proslavite Boga, pa }e i Bog proslaviti vas .................. 31
O celishodnosti................................................................................ 33
Sveta tajna pokajawa ....................................................................... 38
Pokajawe je bunt protiv samoga sebe.................................. 38
Gresi su uzroci nesre}a ......................................................... 40
Greh odvaja od Boga ................................................................. 41
Svetiteqi preporu~uju.......................................................... 45
Zakqu~ak ................................................................................... 46
Mawe brige, vi{e vere.................................................................... 48
O sektama ............................................................................................ 51
[ta je Crkva, a {ta sekta? ................................................... 51
Verske zajednice u Jugoslaviji:............................................ 52
Adventisti................................................................................ 53
Kratka istorija adventizma ................................................. 54
Adventizam kod Srba.............................................................. 54
Kakvo je wihovo u~ewe?......................................................... 55
Kako treba postaviti pitawe:
Ko je Istina? ili [ta je istina? ................................................ 59
I{ino obra}ewe............................................................................... 62
Detiwstvo i veliki pad ......................................................... 62
U tamnici sa Jevan|eqem i ‡ preokret ............................. 64
I{ina ispovest i osuda na smrt .......................................... 65
Ima li ovde pouke za qude? .................................................. 67
Temeq pravoslavqa.......................................................................... 69
Gradite trezven duh i jaku veru..................................................... 71
Nekoliko misli o Crkvi ................................................................ 74
Ideal Crkve....................................................................................... 80
O veri .................................................................................................. 86
Sveti Sava .......................................................................................... 92

Prosvetiteqska misija Svetoga Save................................ 93
Sveti Sava ‡ otac Crkve i {kole u Srba ......................... 94
Pokosovstvo u svetlu Svetosavqa....................................... 96
Najnoviji doga|aji u svetlu Svetosavqa............................ 97
Qudska li~nost ‡ predmet po{tovawa crkvenog pastira ...... 100
Problem ìvota je problem li~nosti ............................... 101
Ono {to odre|uje put pravoj kulturi
po~iva u srcu, u du{i.............................................................. 103
Socijalni problemi su prvo problemi srca..................... 106
Bawa Vitezda ..................................................................................... 114
Sveti Sava i mi................................................................................. 118
Srpsko Hri{}anstvo ....................................................................... 121
Epsko hri{}anstvo ................................................................. 122
Mu~eni{tvo ....................................................................................... 123
Demokratija .............................................................................. 124
Propoved o svetiteqima................................................................. 126
Pravoslavqe ...................................................................................... 129
Na Krstovdan ..................................................................................... 132
Za{to se krstimo .................................................................... 132

Krst i samoodricawe.............................................................. 133
Znamewe koje le~i................................................................... 133
Krstu Tvome poklawamo se, Vladiko ................................. 134
Beseda na Krstovdan......................................................................... 136
ê`wa za ìvotom ........................................................................... 139
@ivot u izobiqu ..................................................................... 139
Pravi putevi ìvota.............................................................. 140
Prevazilaèwe ìvotnih te{ko}a.................................... 141
268 Besede
O qubavi prema Bogu ....................................................................... 143

Razlozi na{eg verovawa ........................................................ 147
O ~emu govori praksa? ........................................................... 148
Bog ‡ Qubav govori ~ovekovoj du{i............................................ 154
Blaèni ste kad stradate ............................................................... 160
Put ~ovekov........................................................................................ 163
Delo slovenske bra}e....................................................................... 166
Divan je Bog u veri svetih svojih ................................................. 168
O na{im tapijama............................................................................. 173
O Svetom Vasiliju Ostro{kom .................................................... 176
Duhovna slu`ba ................................................................................. 182
Parohija ‡ {ira doma}a crkva...................................................... 184
O porodici................................................................................ 184
@ivi li ovde Hristos? .......................................................... 185
Kako usmeriti du{u?.............................................................. 185
Vreme odbegavawa ................................................................... 186
Gde je glavni uzrok? ................................................................ 187
Budite hrabri........................................................................... 187
Na{ narod je neznani junak koji za svoja herojska dela
ne traì ni priznawa ni po~asti................................................. 189
Zato~nici hri{}anstva i Crkve......................................... 190
Primeri neznanih junaka ...................................................... 191
Sirotiwa pomaè sirotiwu................................................. 192
Na{ narod je neznani junak................................................... 192
Jedno srce - jedna du{a .................................................................... 195
Da svi budemo jedno .......................................................................... 197
O Crkvi............................................................................................... 200
Crkva je konstruktivna ......................................................... 200
O ovom vremenu, gde stojimo mi deca Crkve? ................... 201
Kakvo je lice ovoga sveta u o~ima Crkve? ........................ 202
“Godine prolaze kao glas” .............................................................. 205
Iskori{}avajte svoje vreme................................................. 206
Vreme je kratko........................................................................ 206
Kakvo je na{e vreme ............................................................... 207
[ta Crkva èli i o~ekuje od svoje dece?.......................... 208
Talenti nam ne nedostaju ................................................................ 210
Svagda je mawina bila gladna pravde ................................. 210
Tehnika ...................................................................................... 211
Izobilni su stru~ni talenti i kultura re~i .................. 211
Dva apsurda ............................................................................... 212
Na{e vreme ima i lepih tekovina ...................................... 212
O duhovnom vite{tvu....................................................................... 214
Vera u Boga i besmrtnost du{e............................................ 216
ôvekoqubqe i u wemu rodoqubqe .................................... 216
Duhovno vite{tvo i u wemu vojno vite{tvo..................... 218
Kako urediti srpski dom ................................................................ 220
O duhovnim herojima........................................................................ 224
Seobe ‡ na{a sudbina ...................................................................... 228
Hramovi ‡ ogledala du{e ............................................................... 231
Divim se tvojoj umjetnosti............................................................. 234
Zadu`binarstvo ‡ na{a vrlina .................................................... 237
Ko crkvi daje, Bogu pozajmquje..................................................... 241
Hramovi su istorijska svedo~anstva .................................. 241
Hramovi su Bo`ja svedo~anstva........................................... 242
Hramovi su ogledala istorije .............................................. 242
270 Besede
Jawski sabor ...................................................................................... 245

Dolgodenstvuj, vladiko! .................................................................. 247
Na{e duhovno neimarstvo .............................................................. 250
Propovednik vere............................................................................. 253
NEKROLOZI ................................................................................... 257
Na pogrebu episkopa
gorwokarlova~kog Simeona, 1990. g.................................... 257
Na opelu mitropolita Vladislava
14. septembra 1992. g................................................................ 260
Na opelu Jovana Ra{kovi}a.................................................. 262

Besede o Bogu PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Besede o Bogu PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mitropolit Nikolaj (Mr|a)

Ra~unarska priprema {tampe:

U svom `ivotu i radu, svako od vjeruju}ih u Hrista trudi se

1 Na hirotoniji za episkopa u Sabornoj crkvi u Beogradu, u nedequ

verna ~eda Crkve su gubili glave, a Crkva nije ostala obezgla-

2 Sastanak bratstva sve{tenstva Eparhije biha}ko-petrova~ke,

no odro|enih pripisuju nama. I kao na neku zbuwenu i bez`i-

Zar niste znali da ja treba da budem

3 Beseda odr`ana u Sanskom Mostu

U svakoj {koli ~ovek mo`e da zavr{i {kolovawe i dobije

Hristova Crkva je duhovna porodica. To nije obi~na orga-

mr`we. To je razlog da se u crkvi {to ~e{}e sastajemo i vidi-

Najva`niji ~in za vreme svete Liturgije u hramu jeste sve-

Spasiteq je rekao: “Gde su dvojica ili trojica sabrani u

Pro{irewe hrama ‡ pro{irewe svoje vere

Ovaj hram je danas svojim pro{irewem i osve}ewem temeqa

prezentativnim zvonikom. Pored toga, ovaj hram }e biti oboga-

Mi smo, naime, hram Boga `ivoga, kao {to re~e

4 Beseda odr`ana na osve}ewu temeqa crkve Sv. Kneza Lazara kod

deo mo{tiju svetog kneza Lazara, kosovskog mu~enika. Sada,

Tako, dragi moji, vi ste dobro delo izabrali, pred Bogom i

Neka mi bude dozvoqeno da svima zahvalim na ovom izuzet-

5 Beseda odr`ana drugi dan Bo`i}a u Kninu

wihovom neznawu pridru`ili su se i Jevreji. Zato ih je Tvorac

za sa protivnikom Bo`jim, i bi}e u miru sa Bogom. Tada }e ~o-

`a~ki svet je od takve voqe bio neiskazano `alostan i nesre}an.

Tvoja svedo~anstva potvr|ena su veoma; Tvome

6 Neodr`ana propoved na osve}ewu hrama

[atori sastanka sa Bogom

Hramovi imaju vi{estruku ulogu i mnogostruki zna~aj. U

Hramovi su ne samo “{atori sastanka” sa Bogom, nego i

odgovaraju}i Bogu ne samo za sebe nego i za wih. Zbog toga su na-

Bli`i Bogu - bli`i jedni drugima

Dana{we osve}ewe ovoga hrama, koji vi obnoviste sa va-

@elim vam da se u wemu {to ~e{}e sastajete sa Bogom, slu{ate

Niste vi mene izabrali, nego sam ja vas izabrao i

7 Beseda odr`ana u hramu Sv. velikomu~enice Ne|eqe u Ko`lovcu kod

Ovaj ~ovek je bio preporo|en i spasen. Posle ovoga je nastavio

“Pripremqen za dobro delo”

Sveti apostol Pavle poru~uje ap. Timoteju da je svaki

Bog }e biti s tobom

Bog je, na brdu Horivu, stavio u du`nost Mojsiju da izvede

Srbiju i da poma`e. Mnogi su je odgovarali da se ne upu{ta u ta-

@ivot je ono {to do`ivqavamo

Sveti apostol Pavle je pisao Filipqanima: “Nau~io sam

ju}i jednom prilikom kroz {umu, sreo je grupu seqaka i poveo

RASU\IVAWE O SNAZI VERE

Proslavite Boga, pa }e i Bog proslaviti vas

gova otaxbina pre{la u svojinu neznabo`nih naroda. Zato se

8 Beseda odr`ana u hramu Svete velikomu~enice Ne|eqe u O}estovu, u

nam Bog po{aqe an|ela mira, vernog nastavnika, ~uvara du{a i

kada je narod oko Wega bio gladan, on je od malo hleba stvorio

dak, te prvi postaju posledwi, i posledwi prvi. On pobe|uje za-

zlobom, pako{}u i zavi{}u? I `ivot, zar nije bo`anska pobe-

Pokajawe je bunt protiv samoga sebe

To je najte`i i najva`niji rat, protiv samoga sebe. Stra-

9 Predavawe na ispovesti sve{tenika Eparhije dalmatinske

vi u nemar, kad razgovor duhovnog oca sa svojom decom pre|e u

Gresi su uzroci nesre}a

Greh je bezakowe i bezumqe. Zbog greha postoji pakao, zbog

je Petrov greh, pla~ zaglado i oprostio, zar ne}e i drugome biti

Greh odvaja od Boga

Kroz ~estu ispovest greh gubi svoju mo}, zavodqivost i