GLASOVI

Ma­ri­ja Ja­kim

ZAŠ­TO SAM GA ­JI­L A PA­R A­DAJ­ZE

Pre­sta­li su da me pi­ta­ju
Na kom je­zi­ku pi­šem
Ali ne i na kom sa­njam.

Za­glu­šu­ju­će šiš­ta­nje pre­tvo­ri­lo se

U ti­ši­nu sno­va!

U jed­nom od njih
Ugle­da­la sam
Uz­dig­nu­te pa­ra­daj­ze
U ne­be­skoj he­mis­fe­ri
Ka­ko se nji­šu
Po­tom po­ska­ku­ju i su­da­ra­ju.

Od stra­ha sam se pro­bu­di­la

I pre­sta­la da pi­šem
Na oba je­zi­ka.

U svom ze­malj­skom vr­tu

Po­če­la sam da ga­jim pa­ra­daj­ze.

Na pi­ta­nje:
Ka­ko si?
Od­go­va­rao je mi­ris
Liš­ća ko­je je opi­ja­lo.
Sve dok se vrt
Ni­je pre­tvo­rio u ko­rov.

Go­spo­de!!! – krik­nuh upla­še­no –

Pre­o­ri moj vrt.

Od ta­da (ume­sto pa­ra­daj­za)

Svo­je mi­sli sam ve­zi­va­la kr­pi­ca­ma
Da ne pad­nu na ze­mlju
I ne is­tru­le.

38
PRO­ČIŠ­ĆE­NJE
Ja sam ri­ba
Sa­mo­u­ka uči­te­lji­ca pli­va­nja
Pli­va­nje sam uči­la
U ka­na­lu D-T-D
Bi­lo je to pli­va­nje u mu­lju

U du­bi­na­ma
Spa­zih udi­cu
Ko­ju na me ba­ci­še ala­si
Sa­mo­volj­no sam se uhva­ti­la
Hte­la sam na oba­lu

Ta­ko sam
Na su­vom
Po­sma­tra­la vla­sti­to umi­ra­nje

Za me­ne je vo­da
Io­na­ko bi­la sa­mo
Pro­čiš­će­nje

IZ LE­TO­PI­SA
Ži­ve­la sam u vre­me­nu
ka­da se mi­sli­lo
da će kra­lji­cu knji­žev­no­sti
svi pi­sa­ti
a ni­kom ne­će tre­ba­ti
U po­sled­njem tre­nut­ku čvr­sto sam je
pri­gr­li­la
Ka­da vre­me bu­de tra­ži­lo svo­je
is­trg­nu­će se i oti­ći u
pe­smu o lju­ba­vi

39
STO­LET­NO VI­NO
Krik­nu va­zduh
il’ sun­čev prut

Raz­go­vor u ku­ći sto­let­no vi­no

Pred dom me do­zvao ne­ki

ne­znan, da­le­ki zov

Krik­nu ze­mlja
za­ja­u­ka oblak

Pred pra­gom
žed­no usr­ku­jem mi­ris sto­let­nog vi­na

Po li­cu ne­mo pro­la­ze ve­ko­vi

DU­ŠE
Ka­ko li je nje­na du­ša
is­tra­ja­la u do­slu­hu sa ze­mljom
dok je raz­gr­ta­la stra­sti
Že­lje i mo­guć­no­sti pre­ko­pa­va­la
a su­ze pot­ko­pa­la
Je­su li se ra­ziš­le
ka­da ih je is­ko­pa­la
Je­si li
i da li su se i gde po­no­vo na­la­zi­le

40
A SUM­NJE JE BI­LO
„Ne tre­ba umre­ti“,
re­če ru­ža, „bo­lje je
pre­tvo­ri­ti u iz­re­ku.“
Alen Bo­ske

Bi­la si tu, me­đu na­ma

i do­bro si zna­la onu na­vod­nu:
„Ne ba­caj bi­se­re...“
Al’ ti se za­jed­no sa nji­ma ba­ci
sve zbog sum­nje:
me­đu mno­go la­žnih
nji­ho­vom sum­njom za­te­če­na
nje­nim za­to­če­ni­kom i ti po­sta
Ka­ko se ona umno­ža­va­la
ta­ko si se ti de­li­la
sve dok sud­bu fe­nik­sa ni­si se­bi ude­li­la

Za raz­li­ku od nas
ti si zna­la i onu dru­gu, du­hov­ni­ju iz­re­ku:
„Bla­to mo­že upr­lja­ti bi­ser,
ali ga ne mo­že pre­tvo­ri­ti u bla­to“

Sa­da te mo­li­mo:
Da­ruj nam „de­vi­čan­ski bi­ser“
da iz­le­či­mo oči

41