You are on page 1of 4

Школа:

Наставни предмет: Српски језик

Разред: 7.

Датум реализације:

Наставник:

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 19


Наставна тема: Сви осташе, госпо, у Косову...
Наставна јединица: Књижевност: Бој на Косову, Љубомир Симовић
Тип часа: Обрада
Циљ часа:  Упознавање са ауторовим биографским подацима
 Књижевнотеоријско тумачење прочитаног одломка
Образовни задаци:  Упознавање ученика са делом Љубомира Симовића
 Проширивање знања о драми као књижевном роду
 Уочавање обележја драме
 Карактеризација ликова на дијалошком сукобу кнеза Лазара и
Бајазита
 Повезивање приказаних ликова са епским песмама о Косову
 Карактеризација ликова речима, тј. на основу онога што говоре
 Успостављање корелације са филмом као врстом уметности
Функционални  Оспособљавање ученика у примени раније стечених знања
задаци:  Неговање способности логичког мишљења и памћења код ученика
 Подстицање ученика у успешном решавању стваралачких задатака
 Неговање добре сарадње међу ученицима, као и високог степена
мотивисаности и ангажованости ученика
 Оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање драме
Васпитни задаци:  Развијање и неговање родољубља и поштовања према исконским
изворима српске прошлости
 Уочавање значаја слободе и међусобне сарадње у свакодневним
приликама
Кључни појмови: Косовски бој; драма у ужем смислу; драма у стиху; дијалог, монолог
Образовни стандарди:  CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и
драму
 CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста:
мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...
 CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких
текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*
 CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму,
карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову
међусобну повезаност
 CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе дела
 CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у
конкретном тексту
 CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га
образлаже
Облици рада: Фронтални, индивидуални, групни
Наставне методе: Дијалошка, истраживачка, демонстративна, текстуална
Наставна средства: Вербална, Читанка (страна 91), српска средњовековна музика,
историјска карта средњовековне Србије, хамери, инсерт из филма
„Бој на Косову”
Место извођења
Кабинет за српски језик
наставе:
Корелација: Историја, ликовна култура, музичка култура, информатика
Литература и додатни  З. Мркаљ, Наставна теорија и пракса 3, Издавачка кућа Klett,
материјал за Београд, 2010.
наставнике:  В. Ћоровић, Историја Срба, Народна књига, Београд, 2005.
 Ј. Деретић, Историја српске књижевности, Требник, Београд,
1994.
 Ј. Деретић, Културна историја Срба, Лицеј, Крагујевац, 2001.
Литература и додатни Н. Станковић Шошо, Читанка, Српски језик за седми разред основне
материјал за ученике: школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2010.
Напомене: /

ТОК ЧАСА
Уводни део часа: ● Мотивишем ученике да се сете легенде о Косовском боју као
(8 минута) историјском догађају. Ова активност одвија се уз тиху српску
средњовековну музику. Објашњавам ученицима шта историја
сведочи о Косовском боју и притом користим историјску карту
средњовековне Србије. Онда подсећам ученика на то шта каже
епска поезија о овом догађају.
● Подсећамо се песама косовског циклуса које су биле грађа за драму
савременог српског писца Љубомира Симовића, по којој је
снимљен истоимени филм „Бој на Косову” поводом обележавања
600-годишњице Косовског боја. Режисер филма био је Здравко
Шотра, а приказан је 27. јуна 1989. године.
● Најављујем наставну јединицу и упознајем ученике са делом
Љубомира Симовића. (песник – „Балада о Стојковићима”; драмски
писац – „Хасанагиница”, „Чудо у Шаргану”, „Путујуће позориште
Шопаловић”, „Бој на Косову”; есејиста)
Главни део часа: ● Записујемо у школским свескама и на табли:
(30 минута) Бој на Косову
Љубомир Симовић (1935)
● После записивања наслова наставне јединице, записујемо и податке
о филму са чијим је садржајем већина ученика упозната. Потом
организујем изражајно читање одломка по улогама које су
подељене ученицима на претходном часу. После ове активности
подстичем ученике да искажу своје утиске, размишљања, запажања
и осећања у вези са прочитаним одломком. Ученици одређују
књижевни род одломка, а помињемо и неке од одлика овог рода.
(дидаскалије, лица, реплике, сцена) Потом одређују књижевну
врсту. (историјска драма) Уобличују тему одломка. (Тема одломка
је погибија кнеза Лазара)
● Даљу анализу одломка организујем помоћу истраживачких
задатака у Читанци (страна 95):
 У каквим околностима разговарају кнез Лазар и Бајазит? Како
је Бајазит реаговао када је угледао кнеза Лазара? Обратите
пажњу на њихов дијалог. Шта противници од разговора
очекују? Како се опходе један према другом? Ко је у том
разговору надмоћнији? Зашто Бајазит не разуме оно о чему
кнез Лазар говори? У ком моменту он одлучује да га погуби?
 Шта о Лазаревом животу сазнајете на основу његових речи и
поступака? Истакните особине по којима је он изузетна
личност. Протумачите значење Лазаревих речи да „страдањем
купује вишњи живот”. Већ сте се упознали са садржајем епске
народне песме о пропасти српског царства. Објасните како су
српски витезови доживљавали смрт у борби за отаџбину и у
шта су веровали. Протумачите која сазнања и свевремене
истине о животу, подвигу и жртвовању казује кнез Лазар.
 Када је кнез Лазар у драми испољио своја осећања? Каква
осећања гаји према Милошу Обилићу? Шта је, према његовом
мишљењу, Милош својим подвигом постигао? Протумачите
Лазареве речи ,,Ова глава се не полаже у гроб, него у темељ!”.
Шта кнез Лазар мисли о Вуку Бранковићу? Образложите како
се кнез Лазар осећа када је суочен са смрћу. Протумачите у
чему је садржана његова морална снага.
 Како је представљена смрт кнеза Лазара? Протумачите значење
речи слуге Милутина ,,Данас на пању, а вечерас у облаку!”.
● Потом делим ученике у групе од по четири ученика како би
урадили последњи задатак дат у овом одељку у Читанци:
разврстати историјске, епске и драмске елементе у овој драми па
разматрати у каквом су односу. Своја запажања ученици бележе на
хамерима које им дајем.
Завршни део часа: ● Пред крај часа организујем гледање инсерта из филма „Бој на
(7 минута) Косову” који се односи на одломак у Читанци, а потом ученици
казују своје утиске, размишљања и запажања поводом погледаног
инсерта.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
● Подсећам ученике да ће се следећег часа бавити пословицама,
питалицама и загонеткама о којима смо ранијих година говорили,
те се треба адекватно припремити. Делим ученике у три групе и
свака група треба да припреми кратку презентацију оне фолклорне
врсте по којој су добили назив: пословице, загонетке и питалице.
Све три групе имају задатак да прочитају што више пословица,
загонетки и питалица јер ће се следећег часа надметати у знању. Не
треба стати само на примерима из Читанке (страна 38). Ученици
треба да размисле и о могућој награди за победника на следећем
часу. Анализу и примере треба писати у „Књижевним
споменарима”.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
(датум)

Бој на Косову

Љубомир Симовић (1935)

- филм „Бој на Косову” (поводом 600-годишњице Косовског боја)

- Режисер – Здравко Шотра

- 27. јуна 1989.

Књижевни род: драма / драмска поезија

Књижевна врста: историјска драма

ПРИЛОЗИ
 Српска средњовековна музика

 Одговарајући инсерт из филма „Бој на Косову”

You might also like