Kompleksna Analiza PDF

D. S.
MITRINOVIC
KOMPLEKSNA ANALIZA
ZBORNIK ZADATAКA 1 PROBLEMA
CETVRTO DOPТJNJENO IZDANJE
BEOGRAD, 1989.
Dr DRAGOSLAV S. МIТRINOVI~
cedovni profesor Univerziteta · u Вeogradu
•it&dnik
Dr 10VAN D. КВОО~
redovni profesor Univerziteta u Beogradu
KOМPLВKSNA ANALIZA
ZBORNIК ZАDЛТАКЛ 1 РRОВLВМЛ
1 izdanje 1972. - Tird. 2500 ·

. .
11 izdanje 1979. "'-- Tira~ 2000

П1 izdanje 198S. - Tiraz 1000
IV izdanje 1989. - Tira! 1000
Recenzent
Profesor dr Dobrilo Dj. Tosic
Izdava~
IRO "Nau~na knjiga"
Вeograd, Uzun-Мirkova S
Zaizdavaca
Dr Blazo Perovic
Urednik
Nikola Donёev
Tehnicki urednik
Miloje Drinjakovic
NOVI ZBORNIK
МАТЕМАТIСКШ PROBLEМA
DR DRAGOSLAV S. MIТRINOVIC:
ZBORNIK МАТЕМАТIСКIН PROBLEMA
Knjiga I
Prvo izdanje: 1957, 270 str. Tiraz 2000 primeraka _

Drugo izdanje: 1958, 351 str. Tiraz 2000 primerak::i
Trece izdanje: 1962, 502 str. Tirai 2000 primeraka
Кnjiga П
Prvo izdanje: 1958, 334 str. Tiraz 1500 primeraka

Drugo izdanje: 1960, 407 st1·. Tiraz 2000 primeraka
Knjiga III
Prvo izdanje: 1960, 334 str. Tiraz 1500 primeraka
NOVI ZBORNIK МАТЕМАТICKIH PROBLEMA
Specijalne funkcije, 1972. i 1978.

Matrice i determinante, 1972, 1975. i 1980.
Kompleksna analiza, 1972, 1979·. i 1985.
Diferenc!jalne jednacine, 1972. i 1979.
SADRZAJ
Oznake 1 XI
О. Definicije i teoreme 1 1
0.1. Definicije (0.1.1-0.1.52) 1 1
0.2. Teoreme (0.2.1-0.2.44) 1 7
1. Kompleksni brojevi 1 13
1.1. Operacije sa kompleksnim brojevima (1.1.1-1.1.22) 1 13
1.2. Primena kompieksnih brojeva na elementarnu geometriju (1.2.1-1.2.34) 1 19
1.3. Polinomi i jednacine (1.3.1-1.3.26) 1 36
1.4. Geometrijska mesta (1.4.1-1.4.8) 1 46
1.5. Nejednakosti (1.5.1-1.5.18) 1 49
1.6. Sumacije i proizvodi (1.6.1-1.6.18) 1 57
2. Funkcije kompleksne promenljive (2.1-2.30) 1 67
3. Analiticke funkcije (З.1-3.45) 1 79
4. Elementarne funkcije (4.1-4.39) \ 89
5. Konformno preslikavanje 1 99
5.1. Transformacije krivih linija ( 5. 1.1- 5.1.18) 1' 99
5.2. Transformacije oЫasti (5.2.1-5.2.17) 1 105
5.3. Bilinearna transformacija (5.3.1-5.3.28) 1 108
5.4. Razne transformacije (5.4.1-5.4.23) 1 118
6. Kompleksna integracija (6.1-6.24) 1 127
7. Taylorov i Laurentov red 1 133
7.1. Razvijanje funkcije u red· (7.1.1-7.1.21) 1 133
7.2. Izolovani singulariteti (7.2.1-7.2.22) 1 142
8. Racun ostataka 1 147
8.1. Izracunavanje ostatka (8.1.1-8.1.7) 1 147
8.2. Krivolinijski integrali (8.2.1-8.2.22) 1 149
8.3. Integrali trigoпometrijskih funkcija (8.3.1-8.3.20) 1 157
8.4. Iпtegrali ро polukrugu (8.4.1-8.4.21) 1 174
8.5. Integrali ро pravougaoniku (8.5.1-8.5.11) 1 183
8.6; Integrali nekih multiforfnnih funkcija (8.6.1- 8.6.11) 1 195
8.7. Bromwichovi integrali (8.7.1-8.7.5) 1 209
8.8. Razni integrali (8.8.1- 8.8.22) 1 212
9. Princip argumenta (9.1-9.20) \ 223
10. Analiticko produzavanje (10.1-10:16) 1 229
11. Neanaliticke funkcije (11.1-11.12) 1 233
12. Razni zadaci (12.1-12.62) 1 239
Dodatak
1.1. Operacije sa kompleksnim bI"ojevima (1.1.23-1.1.24) 1 262

1.2. Primena komp]eksnih brojeva па elemeпtarnu geometriju (1.2.35-1.2.36) 1 263
1.3. Polinomi i jednacine (1.3. 27-1.3.40) 1263
1.5. Nejednakosti (1.5.19-1.5.37) ' 268
1.6. Sumacije i proizvodi (1.6.19) 276
2., KornpJeksne funkcije (2.31-2.35) 1 276
3. Analiticke funkcije (3.46-3.49) 1 277
4. Elernentarne funkcije (4.40-4.42) 1 277
6. Kornpleksna integracija (6.25-6.35) 1 280
7.1. Razvijanje funkcije u red (7.1.22-7.1.36) 1 283
7 .2. IzoJovani singuJariteti (7 .2.23-7.2.26) 1 288
7.3. UnivaJentne funkcije (7.3.1-7.3.7) 1 289
8.1. Izracunavanje ostatka (8.1.8-8.1.11) 1 299
8.2. Krivolinijski integrali (8.2 23-8.2.25) 1 300
8.8. Razni integrali (8.8.23-8.8.27) 1 301
8.9. Izracunavanje konacnih i Ьeskonacnih suma (8~.1-8.9.10) 1 304
9. Princip argumenta (9.20-9.26) 1 306
12. Razni proЬlemi (12.63-12.99) 1 308
13. Hurwitzovi polinomi (13.1-13.12) 1 328
Indeks imena 1 333

ОZNАКВ
{х,у, •. .} skup koji sacinjavaju eiemenu х, у, •••

{xlP(x)} skup svih elemenata х kQji imaju osobinu Р
XES х pripada skupu S
xfi.S х ne pripada skupu S
N skup svih prirodnih brojeva
z skup svih ceIµi brojeva
о skup svih racionalnih .brojeva
R skup svih realnih brojeva
R+ skup svih realnih pozitivnih brojeva
1 skup svih iracionalnih Ьrojeva
с skup svih kompleksnih brojeva
(а, Ь) ureden par real.n.Щ brojeva
(а, Ь) otvoren interval (interval) u R
[а, Ь] zatvoren interval (segment) u R
Ьiunivoka korespondencija
(О, r) krug sa centrom .u ta&i ·О i polupreCnikom r
~ implikacija
~ ekvivalencija
v disjunkcija (inlduzivna)
л .konjunkcija
negacija
v univerzalni kvantifikator
3 kvantifikator egzistencije
с,.::> inlduzija
u unija skupova
n presek skupova
0 prazan skup
diferencija skupova
'
ј
Rez
imaginama jedinica
realni deo kompleksnog broja. z
lmz imaginarni deo kompleksnog · broja ,z
[z1, zs] odstojanje izmedu taCaka z 1 i z 1 u z-ravni
i konjugovana vrednost kompleksnog broja z
lzl modul kompleksnog broja z
Argz argument kompleksnog broja z
argz gla.vni argument ш ,1avna vrednost argumenta komplcksnog broja 1l
cis8 . cos в+i sin в
P(z)=P"(z) aozn+a1zn- 1+ ... +tZn (polinom stepena п)
dgP(z) stepen p0linoma z 1-+ Р (z)
Log.z logaritam kompleksnog broja z za osnovu е
log z glavna vrednost funkcije z f-+ Log z

(ап) niz ан ... , ат ...
f!Cz) dz krivolinijski integral funkcije f ро konturi Г
г
ff(z) dz krivolinijski integrai funkcije f ро zatvorenoj konturi Г

г
ф /(z) dz ili f! (z) dz krivolimjski integral funkclje f ро zatvorenoj konturi Г uzet u po-
ziti~nom smeru
1· г+
jf(z) dz krivolinijski integral funkcije f ро zatvorenoj konturi Г uzet u ne-

г-
gativnom smeru
ь
(Г) Ј! (z) dz krivolinijski integral funkcije_ f ро luku Г od ta~ke а do tacke Ь

а
;,
v.p. Ј! (х) dx glavna vrednost integrala ili Cauchyeva glavna Yrednost integrala
а
{zllzl = t} jedinicni krug
intГ ako је Г zatvorena Jordanova kriva, int Г oznacava konacnu (unut-

rasnju) oЫast Ј
ехtГ ako је Г zatvorena Jordanova kriva, ехtГ oznacava oЫast koja sa-
drzi beskonacnu tacku
Resf(z) ostatak funkcije f и tacki z=a
z=a
znaCi da za komplek~ne .fuЩccije f i g, definisane na skupu {zJO<;

Jz-z 1J<e} postoje 'd'(О<д~е) i е (i) tako da za svako O<Jz-z~J
< d vazi f (z)=e (z)g (i) ~ da ·e'(i!:}~ О (z-+ z 1)
znaci da za kompleksne funk~ije f i g~ definisane na skupu {zlO<
lz-z1I <е} postoje д (О< д~е) Ck(z) tilko da za svako 0< Jz-z1.I
<д vazi f(z)=K(z)g(z) i da је fUfiКcija К ogranicena na skupu
{zJO<lz-z1I <д}
f (z)=o (g (z)) (z-+ оо) znaCi da za kompleksne funkcije ј i. g,. definisane na skupu {zJ!zl
>R} postoje: s;;~:R i fl.i1ikcija z !-7 е (z) takva da za svako lzl >S
vazi f(z}=e{z)>g(~) ir.da e(z)+O (Z-+ оо)
f(z)=O (g (z)) (Z-+ оо) znaCi da za kompleksne funkcije f i g, definisane na skupu {zJlzl
>R} postojc: SбR· i funk.cija .z~ К(z) takva da za svak:Q ~zl
>S vazi /(z)=К(z)g.(z) i da је funkcija К ogranicena na skupu
{zllzi>S}
ди
parcijalan izvod:· Тх
д'&и
parcijalan izvod дхду
О ZBORNIКU МАТЕМАПСКПI PROBLEМA
U periodu od 1957. do 1962. godine objavili smo Zbornik matematickih prob-

lema u tri knjige namenjen studentima matematickih nauka kao i svima koji se
koriste ili bave matematikom. U radu na sastavljanju tog Zbornika inspirisali smo
se sledecim Spencerovim aforizmom: ·"Sta znaCi predavati? То znaci sistematski
podsticati studente na samostalna otkriea".
Da Ьi studenti: steldi navike matematickog mi§ljenja i potrebnu matemati[-
&u kul:ttшu, ..neophodno је davati im proЫeme cije re§avanje zahteva ozbiljniji
misaoni napor. Pomoeu malih proЫema najlak§e је pokazati studentima da u mate-
matici ima niz otvorenih pitanja. Ovo moze povoljno uticati na sistematski, uporan
i samostalan rad. Nere§en proЫem drzi se cesto dugo u mislima, prilazi se vi§e
puta njegovom re§avanju i traze putevi za re§enje. Ima slucajeva da se metod za
re§enje nalazi tek posle duzeg vremena. Poznato је kako se ponekad dozivljava
istinska radost prilikom uspelog re§enja nekog tezeg matematickog prqЬlema.
Шegantno re§enje takode obraduje svakog re§avatelja proЫema.
Da Ьismo ostvarili navedeni cilj, odablranje proЫema za Zbornik vr§ili smo

godinama (od 1930). U tu svrhu podrobno i sistematski smo pregledali veliki broj
udzbenika i prirucnika, i to najboljih. Stalno smo pratili casopise u kojima зе ob-
javljuju proЫemi: The Mathematical Gazette (Engleska), The American Mathe-
matical Monthly (SAD), Revue de Mathematiques speciales i Nouvelles Annales
de Mathematiques (Francuska), Eleinente der Mathematik (Svajcarska), Mathesis
fBelgija), Matematisk tidsskrift (Danska), Jahresbericht der Deutschen Mathema-
tiker-Vereiningung (NemaCka), Matematika .ve §kole (CehoslovaCka), Matematikai
Lapok (Madarska), Matematika v §kole (SSSR), Matematicki vesnik (Srblja), itd.
Pregledali smo veliki broj zЬirki zadataka, narocito ruskih, francuskih i eng-
leskih. Imali smo pri ruci zadatke koji su davani na ispitima u Francuskoj, Nemac-
koj, Engleskoj, SSSR, SAD, kao i u Holandiji, Danskoj, Norve§koj,. Svedskoj i
drugim zemljama. Tako.de su nam Ьili od koristi proЫemi koji su postavljani na
matematickim konkursima i olimpijadama u Francuskoj, SSSR, Cehoslovackoj,
Poljskoj, Rumuniji i Madarskoj. Као izvor za proЫeme poslиZili su katkada rezul-
tati iz clanaka objavljenih u napred navedenim, kao i mnogim drugim casopisima.
Jedan broj proЫema uzeli smo tekstualno iz navedenih izvora, neke od njih
smo izmenili, dopunili ili generalisali. Izvestan broj proЫema potice od potpi-
sanog i njegovih brojnih saradnika.
U Zborniku ima iscrprio re§enih proЫema, dok је za neke dat samo rezultat
bez re§enja ili sa uputstvom za re§avanje. Najzad, naveden је niz proЫema koji
su namenjeni samostalnom radu, i to su ро pravilu najznaeajniji i najkorisniji.
Kod nekih proЫema ukazano је na moguene generalizacije; postavljeno је
ро Iieko pitanje s ciljem da podstakne citaoca da pri re§avanju tog proЫema dode
i do izvesnih novih rezultata. ОЩа:v nacin davanja proЫema preporuCljiv је na
svakom stupnju nastave, jer se tako dolazi do saznanja da u matematici postoje
moguenosti za stvaranje novog, suprotno џverenju §irokih krugova da је mate-
matika vi!e-manje zamena nauka јо§ pre mnogo godina i da је u njoj te§ko. naci
novu proЫematiku.
Pojedini proЫemi, objavljeni и Zborniku, ne samo sto su podstakli mlade
jugoslovenske matematicare na naucni rad, ·veC. ~ nekima posluzili i kao predmet
naucnog rada.
Ро pravilu, resenja izneta и Zborniku su originalna (oko 7fJ°lo) ili su nove
redakcije ili prerade objavljenih resenja. Svako resenje podvrgnuto је bar jednom
kritickoш pregledu. Тот prilikom neka resenja su znatno тenjana i dopunjavana.
Potpisani је uspeo da okupi na saradnju znatan broj studenata, asistenata i
nastavnika sa raznih fakulteta и Beogradu, Zagrebu i Skoplju. Oni su ucestvovali,
и vecoj ili manjoj mer), и resavanju proЫema, и proveravanju i redigovanju resenja
i и staтparskim korekturaтa.
Koncepcija za redigovanje i organizacijц Zbornika pripada potpisanom.
Isto tako, potpisani је uglavnoт sат vrsio odaЬir:щje тaterijala, resio vecinu prob-
lema objavljenih и Zborniku, redigovao sve tekstove pre davanja и staтpu i vrsio
korekture. То razurrie se ne umanjuje veliku pomoc i dragoceni doprinos saradnika
koji su spremali ili proveravЗ.li materijale za Zbornik, vec samo istice iskljucivu
odgovornost potpisanog za nedostatke и Zborniku kojih, i pored sve paznje i truda,
ni ovaj rad sigurno nije liSe11.
Pisac koristi ovu priliku da posebno navede saradnike koji su. dali znatnije
doprinose pri sastavljanju Zbornika. То su: dr D. D. Adaтovic, dr D. Z. Dokovic,
dr V. Devide, dr D. Mihailovic, dr Z. Pop-Stojanovic, dr S. В. Presic, dr D. D.
Tosic, Ј. Ulcar.
Zbornik је prikazan и vise doтacih i inostranih casopisa, а posebno и inter""
nacionalniт referativniт casopisima. * Povoljne recenzije i lep prijem tog Zbornika
kod studenata i mateтaticara Ьili su podstrek piscu i njegoviт saradnicima da
nastave sa njegoviт usavrsavanjem i dopunjavanjem ciji ј~ rezultat pojava ovog
Novog Zbornika. Za razliku od prethodnog, ovaj Novi Zbornik drugaCije је orga-
nizovan i sastoji se od vise knjiga.
Svaka od njih sadrzi zadatke i proЫeme iz samo jedne тatematicke oЫasti.
Novi Zbornik obuhvata skoro sve proЫeme iz prethodnog Zbornika iz odgovara-
juce oЫasti matematike kao i znatan broj novih. Raniji tekstovi ponovo su pregle-
dani i redigovani. Nas rad na izradi Novog Zbornika kao i prethodnog motivisan
је uverenjeт da .u udzbenicima, uostalom kao i u nastavi, treba studentiтa stalno
razotkrivati proЫeme i podsticati ih na samostalan istrazivacki rad.
U radu na Novoт Zborniku ucestvovali su novi saradnici: dr Р. М. Vasic,
dr R. z. Dordevic, dr R. R. Janic, G. kalajdzic, dr Ј. D. Keckic, I. Lackovic, D.
V. Slavic, dr D. Cvetkovic i drugi. Od starih saradnika ostali su: dr D. D. Adamo-·
vic, dr S. в. Presic, dr D. D. Tosic.
28. таја 1971.

11 ООО Beograd D. S. Mitrinovi6
Smiljaniceva 38
* Nije mozda bez interesa navesti da је ovaj Zbornik Ьiо osnova i za izradu
kolekcije ·Tutorial Texts и kojoj su objavljene sledece knjige:
D, S. Mitrinovic: Elementary inequalities. Groningen 1964;

D. S. Mitrinovic: Functions ој а complex variaЬle. Groningen 1965;
D. S. Mitrinovic: Elementary matrices. Groningen 1965;
D. S. Mitrinovic: Calculus ој residues. Groningen 1966;
D. S. Mitrinovic - Ј. Ulear: Difjerential geoometry. Groningen 1969.
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
Ovaj zbornik zadataka i' рrоЫета i'z kompleksne analt'ze патепјеп

је, и prvom redu, studentima prz'rodno-matematickih fakulteta, а zatim
studentima tehnz'ckt'h fakulteta, inzenjerima i fizicarima. Ova knjiga је,
и stvari, dopuna тојој knjizi: Kompleksna analiza, drugo izdanje
(Beograd 1971) i sa пјот cinz' celt'nu. Sta vise, materijali iz zbornika
podeljeni su prema udZЬeniku Kompleksna analiza, i naslovi poglav-
lja и tim knjt'gama se poklapaju. Medutim, z'zbegavano је svako ponav-
ljanje, tako da se veoma mali broj zadataka nalazi и оЬе knjz'ge.
Ovaj zbornik пе obuhvata samo gradivo- пeophodno и redovnz'm i
post-diplomskim studijama па f akultetima, vec i опо koje moze biti iп
teresaпtпo i korisno i matematicarima.
Ma_terijale za ovu knjigu pripremao sam jos od 1931. godiпe. Uos-

talom, i и тојој kпjizici Matematicki ртоЫеmi, sveska prva. (Beog-
rad 1931) vec se nalazi zпatan broj рrоЫета iz kompleksne analize.
Na preda·vaпjz'ma z'z teorije analt'tt'c"kt'h fuпkcija koja sam slusao
1929. i 1930. godine kod profesora Mihat'la Petrovica (1868-1943)
zavoleo sam ovu oЬlast matematt'ke z' od tada sam је stalпo и vecoj ilz'
manfoj meri pratio. Navedena predavanja profesora Petrovica, а jos
vise kvalt'tetni proЫemi davanz' па dt'plomski'm pismeriim z'spitz'ma iz teorzj'-
ske matematike pre Drugog svetskog rata, takode su uticala па sadrzaj
o·vog zbornz'ka.
Zboтni.\ matematickih ртоЫеmа, knjige 1 i 3, bio је glav~i
izvor za materijale objavljene и ovoj knjizi. Medutim, пovi materijali
koje sam prikupljao и poslednjih deset godina, zajedno sa onim koje је
sada priloZio dr ]. D. Keckic, omogucili su da ovaj Novi Zbornik zada-
taka i рrоЫета iz kompleksne aпalize bude potpuniji пеgо prethodni.
И stvari, pored pregleda deft"пicija i teorema, zbornik sadrzi 559 zada-
taka i рrоЫета, od kojih oko 170 пije-Ьilo и ranijim izdanjima Zbornika.
N а kraju su navedeпi i'spitni zadaci iz kompleksпe aпalize koji su bili
zadati па Elektrotehnickom fakultetu Univerziteta и Beogradu и peri-
odu 1967-1971. Ispitni zadaci iz prethodпih godina navedeni su и udz-
beniku Kompleksna analiza, i stoga ovde nisu ponavljaпi.
И definitivnoj realizaciji mog projekta и objavljivanju ove knjige
uzeo је ucesca dr ]. D. Keckic i doprineo пјепој boljoj orgaпizaciji.
Izvestan broj zadataka resili su !. В. Lac kovic i· D. V. Slavic.
Dr. Р. М. V asic i dr R. R. ] an·ic procitali su tekst и rukopisu i uci-
nili korisпe komentare.
И tehnickoj pripremi knjige pomogli su mi dr ]. D. Keckic, D. V.
Slavic i !. В. Lackovic. ·
28. таја· 1971.

Beograd D. S. Mitriпov.ic
PREDGOVOR TRECEM IZDANJU
Za ovo, trece, izdanje izraden је Dodatak koji sadrzi 152 рrоЫета i zadat-
ka. Materijal је klasifikovan prema postojecim odeljcima и knjizi i numeracija
рrоЫета se nastavlja и okviru svakog pojediпog odeljka. Dodatak sadrzi .i dva nova
ode/jka: 7.3. Univalentne funkcije i 8.9. Izracunavanje konacnih i beskonacnih
suma. Sada и knjizi ima ukupno 622+ 152= 774 рrоЫета i zadatka.
Mnoge prohleme koji su se nalazili и prva dva izdanja ovog Zbornika, а
posebno veci deo рrоЫета iz Dodatka пе treba shvatiti kao zadatke za vеZЬапје
tehnike. Medu njima ima tzv. istrazivackih рrоЫета (research prohlems) koji jos
nisu reseni (npr. ·proЫemi 1.3.38. i/i 7.1.35), neki su kratke ekspozicije raznih
interesantnih pitanja (npr. proЫemi 7.3.1. ili 12.68), dok su neki uzeti iz najno-
vijih svezaka matematickih casopisa (npr. prohlemi 7.1.36. i/i 12.74).
Ovaj Zbornik zadataka i рrоЬ/ета dopunjuje udZЬeпik: D. S. Mitrinovic,
Kompleksna analiza, V izdanje, ·. Beograd 1981, XVI + 379 str., и kome takode
postoji znatan broj zadataka i рrоЬ/ета, a/i se oni ро pravilu пе pojavljuju i и
ovom Zborniku.
Cilj ovog Zbornika Ыо је i ostaje podsticaпje па samostalan rad i паиспа
otkrica. РrоЬ/ет i njegovo resenje cesto imaju vrednost ·originalne note. То је, и
sustini, poseban nacin saopstavanja naucnih rezultata. Nedavno је Р. R. Halmos
rekao: "Teoreme mogu blti trivijalne, а prohlemi duboki" (The Heart of Mathe-
matics. Amer. Math. Monthly 87 (1980), 519-524). Uostalom, mnogi vazni
matematicari poce/i su svoju naucnu karijeru resavajuci postav/jene рrоЫете koji
su zm posluzi/i kao inspiracija и istrazivanjima.
Medu опе koji su postavljali рrоЫете i/i ih resavali ubrajaju se takode vrlo
ugledni i afirmisaпi matematicari, kao npr. R. Р. Boas, О. Bottema, L. Car/itz,
Р. Erdos, G. Н. J/ardy, Ј. Е. Littlewood, /. Kaplansky, О. Ore, А. Ostrowski,
G. Ро/уа~ W. Sierpinski, G. Szego, Р. Turan i drugi.
Posebno је interes·antan tekst о Вieberbachovoj hipotezi (7.1.21. i 7.3.1).
Ти је opisano kako је L. de Branges (SAD) dokazao 1984. hipotezu koju је L.
Вieberbach iskazao 1916. i koja је do danas izazvala oko 200 naucnih radova.
Sve okolnosti oko de Brangesovog dokaza Вieberbachove hipoteze su /ер i ubedljiv
primer kako naucni rezultati sve vise i viSe postaju ko/ektivno i skoro bez/icno
de/o. U. stvari, nove ideje, novi metodi, novi pojmovi, пovi rezultati veceg znacaja
nastaju kao sinteza istrazivanja mnogobrojnih naucnika iz raznih zeinaђa, и raz-
nim vremenima. Cesto se povezivaпjem izolovanih rezultata do/azi do znacajnih
sinteza: to је upravo slucaj sa dokazom koji је dao L. de Branges.
Profesor Ј. D. Keckic pruzio је potpisanom dragocenu ротос и proverava-
nju nekih rezulta(a i f ormu/isanju mnogih tekstova.
11, mart 198Ј, D. S. Mitrinovic
PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU
Posle znatnih promena u prethodnim izdanjima, ovo izdanje је neznatno izme-

njeno: dodat је § 13 na str. 328-332.
Ј anuar 1989. D.S. Mitrinovic
О. DEFINICIJE 1 ТЕОRЕМЕ
0.1. DEFINICIJE
0.1.1. Skup svih kompleksnih brojeva, и oznaci С, је skap svЉ. щеdеnЉ parova
z=(x, у) realnih brojeva za koje vaze slede<.:e aksioш.~:
1° Aksioma saЬiranja: (х 1 , Yi)+(x2, у 2 ) =(.х.с ·+-х2, УЈ. +.Yz),
2° Aksioma mnozenja: (х 1 , Yl) · (х2, У2)=(х 1 х2--У1У2' хи2+·х?.У1),
0.1.2. Kompleksaп Ь1·ој (О, О) ZO\Т~:mo kompleksпa nu.la, а broJ (1~ О) koшpleksna
jed.inica.
0.1.3. Suprotan broj kompleksnog broja z, u oznaci -~:, је kompleksaп broj takav
da је :г+( -z)=( --z)+z=(O, О).
0.1.4. Reciprocan broj kompleksnog broja z (razlicitog od (О, О)), и oznaci _!_, је
z
- 1 1
kompleksan broj takav da је z ·- = - · z=(l, О).
z z
0.1.5. Kornpleksan broj (О, 1) zovemo imaginarвa jedinica i ozл1acavamo i.
0.1.6. Neka је kompleksan broj z=(x, у) predsta,!ljen п algebm:·skom oЬliku x+iy

(videti teoremu 0.2.2.).
1° Realan broj х naziva se rea_lпi deo kompleksnog broja z i oznacava Re z.
2° Realan broj у naziva se imaginarni deo kompleksпog Ь1юја z i oznaeava
Imz.
3° Ak.o је Im z=O, kazemo 11а је z realar.i brc.;.
4° Ako је Re z=O i lm z:;lO kaZemo dy1 је ,~ Clзt·o lj~nagiпэ.r.·aп Ь.rој.
5° Ako је Im zi=O, kзZemo da је z imaginm·:ш ћrој,
0.1.7. Ako је z=(x,y)=.::x+iy, tada је '"ii =(x, ....,.:y)==x-iy bro:i korф.tgo·va11 Ьr-oju z.
Ое1.8•.\1o:iul kompleksnog broja z==x+(y је realan ne:aegativarJ. i::r!'O} ·1/Xi·+ya,

koji se oznacava lz\.
1 Komplcktn1 analiza 1
2 Kompleksna analiza
0.1.9. Svaki broj () odreden pomocu jednakosti
-х =cos () , ~ =s1·n ()
\z\ \z\
zove se argument broja z#O i oznacava Arg z. Broj () koji ispunjava uslov -n<6~n
zove se glavni argument broja z i oznacava arg z. Argument broja О ne definise se.
0.1.10. Polinom ро promenljivoj z је izraz oЫika

п
р (z)=ao zn+a1 zп- 1 + ... +ап= 2 ak~п-k,

k=O
gde su: п prirodan broj i1i nula, i а 0 , ••• , an_kompleksni brojevi. Ako је а 0 #0,
tada se п naziva stepen polinoma i kaze da је Р polinom stepena п.
0.1.11. Nula polinoma z1--+P(z) jekompleksan broj z 0 za koji је P(z 0 )=0. Takav
broj se takode zove resenje i1i koren algebarske jednaCine · Р (z)=O.
0.1.12. Ako su Ez i Ew dva neprazna skupa, pod funkcijom i1i preslikavanjem skupa
Ez uskup Ewpodrazumevasejedanpodskup skupa Ez xEw={(z, w)/zE Ez /\ wE Ew},
i to takav da se svako z Е Ez javlja samo jedanput kao prva komponenta и elementima
navedenog podskupa.
О.1.13. КзZе se da niz kompleksnih brojeva (zп)п=Џ!, ... =(хп+iуп)п=~, 2 , . . . ima
granicnu vrednost z 0 =x 0 +iy 0 ~о za svako е>О postoji pozitivan broj N (е) takav
da је lzп-zol <в za n>N (е). То se oznacava lim zп=z 0 , Ш Zn~z 0 (п~+ оо),
п -++со
i kзZe da niz (zп)п=~, 2 , ••• konvergira ka z 0 •
0.1.14. Niz (zп)п-~, 2, ••. је ogranicen ako postoji pozitivan broj М takav da је lzr1 I ~М
za svako n= 1, 2, ...
0.1.15. Neka је funkcija f kompleksne promenljive z definisana и nekoj okolini

tacke z 0 , osim mozda u samoj tacki z 0 • КзZе se da funkcija f tezi granici А kada z
tezi ka z 0 ako za svako е>О postoji д (е):>О takvo da је lf (z)-AI <в za svako z ( #.z 0)
koje ispunjava uslov /z-z 0 / <д (в). То se oznacava lim f (z)=A ilif (z)~A (z~z 0 ).
z -+zo
0.1.16. Neka је funkcija f definisana u nekoj okolini tacke z= оо, osim mozda и
samoj tacki z= оо. Ako za konacno fiksno А i za svako в> О postoji pozitivan broj
М(в) takav da је lf(z)-Al<в za svako z(;i:oo) koje ispunjava uslov ЈzЈ>М(в),
kзZe se da funkcija f tezi granicnoj vrednosti А kada z~oo. То se oznacava
tim f(z)=A ili f (z)~A (z~oo).
Slicno se definise granicna vrednost kada је z 0 konacno i А Ъeskonacno, Ш
kada su z 0 i А beskonacni.
0.1.17. Za funkciju z 1--+f (z), definisanu u nekoj okolini tacke z 0 , kзZe se da је

neprekidna u tacki z 0 ako za svako в>О postoji pozitivan broj д (е) takav da је
lf(z)-f(z 0)/<в za svako z za koje је /z-z 0 J<д(e). Neprekidnost funkcijefu
tacki z 0 izrazava se pomocu jednakosti lim f (z)=f (z 0 ).
z-+zo
О. Definicije i teorente З
0.1.18. Funkcija f је neprekidna и nekoj oЫasti ako је neprr dna и svakoj tacki te
oЫasti.
0.1.19. Neka su: ј kompleksna funkcija definisana и oЫasti G i L poluprava sa

pocetnom tackom а Е G koja zaklapa ugao а sa · pozitivnim smerom x-ose. Ako
kolicnik 1 (z)-f(a) tezi odredenoj granicnoj vrednosti kada z--7-a (z, аЕ G) duz L,
z-a
kaie se da funkcija ј ima izvod и tacki а и pravcu а i ova granicna vrednost se
oznacava fa'(a) ili (Ј(а))а'·
0.1.20. Neka јеј kompleksna funkcija definisana и oЫasti G. Ako postoji granicna
·vrednost limf(z)-f(a), kaze se dafunkcijaf ima izvodu tacki а ili da је diferencija-
z-+a z-a
Ьilna и tacki а. Ovaj izvod se oznacava ј'(а).
0.1.21. Funkcija ј, diferencijabilna и svakoj tacki oЫasti G, osim mozda и konacno

mnogo tacaka oЫasti G, zove se analiticka funkcija и toj oЫasti. Ove izuzetne tacke
zovu se singillarne tacke (singulariteti) funkcije ј.
0.1.22. Ako analiticka funkcija ј ima izvod и svakoj tacki oЫasti G, kaie se da је
и t<;>j oЫasti regularno-analiticka, regularna ili holomorfna.
0.1.23. Kaie se da је funkcija ј regularna ili analiticka и tacki а ako је regularna и

nekoj okolini tacke а.
0.1.24. Za jednu funkciju ј koja је regularna и oЫasti G kaze se da је univalentna

и G ako и G uzima samo jedanput jednu istu vrednost.
0.1.25. Za funkciju z.-+j (z) kaie se da је regularna и tacki оо ako је funkcija t.-+f (7)
1·egularna и tacki t=O.
0.1.26. Realna funkcija (х, у).-+ И (х, у)

zove se harmonijska и oЫasti G ako su za
svako х, у Е G njeni drugi parcijalni izvodi neprekidni i ako vaii jednakost
д2U + д"И =0.
дх2 ду2
0.1.27. Ako su и i v harmonijske funkcije и istoj oЫasti G i ako је z.-+f (z)=и (х, у)+
+iv (х,у) regularna funkcija и oЫasti G, kaze se da је v konjugovano sa и.
0.1.28. Eksponencijalna funkcija z .-+ eZ definise se pomocu

eZ=eX+iy=eX (cosy+isiny) (ze С).
0.1.29. Za svako z е С је
ffz+e-iz iz-e-iz
cosz= , sinz=---
2 2i
4 Komplebna ana1iza
О.1.30. Funkcije z 1-+ tg z i z 1-+ cotg z definisu se pomoeu formula

sin z :л
tgz=- za z#(2k+I)- (k Е Z),
cos z 2
COSZ 1 L-
COtgz= -.- = ~ za z#f'Qi (k Е Z).
SШZ tg Z
0.1.31. Hiperbolicke funkcije z i-+ ch z, z i-+ sh z, z i-+ th z i z 1-+ coth z · definisu

se pomocu formula
eZ+e-z ez-e-z
chz=--, shz=--,
2 2
shz m (k е
th z= - za z#=(2k+l)- Z),
ch z 2
coth z·= -chz za z ...J.L-·

r f'Qii (k Е Z).
sh z ·
0.1.32. Resenje jednacine ew =z (z #О) ро w nazivamo logaritam broja z (#О) i

obelezavamo Log z.
Glavni logaritam broja Z- је funkcija z 1-+ log /zl +i arg z.
0.1.33. Opsta potencijalna funkcija z i-+z" (А. Е С) definise se pomocu jednakosti

z'-=e'-Logz.
0~1.34. Opsta eksponencijalna funkcija zi-+ az definise se pomocu jednakosti
az=ezLog~.
0.1.35. Resenje jednaCine z=sin w ро w nazivamo arksinus i obelezavamo Arcsin z.

Slicno se definisu funkcije zi-+Arccos z, z~Arctg z, zi-+Arccotg z, zi-+Arsh z.
z 1-+Arch z, z 1-+Arth z, z i-+Arcoth z.
0.1.38. Preslikavanje koje ima sledece osoЬine: 1° zadrzavanje (nepromenljivost)

uglova, ·i 2° riezavisnost (od pravca) koeficiienata deformacije za fiksnu tacku,
naziva se konf<>rmno · preslikavanje.
0.1.37. Bilinearna (homograficka, MбЬiusova) transformacija је
az+b
ZI-+ W (z)= - ·-
cz+d
gde а, Ь,_с, d 6,С.
0.1.38. Neka је zi-+f (z)=и (x,y)+iv (х,у) funkcija promenljive z=x+iy defini-
sana u oЫasti G и z-ravni. Neka. је dalje Г (с G) glatka orijentisana kriva cija је.
pocetna tacka а i krajnja Ь. Podelimo krivu Г na п delova pomocu tacaka z 0( =а),
z1, ... , zk, . .. , Zп-н zп( =Ь), gde tacka zk dolazi pre tacke z; ako је k<j. Izrnedu
SVake dve uzastopne tacke Zk-1 i Zk na krivoj Г izaberimo jednu tacku Ck i obrazujmo
zbir ·
п
Sп= "'JJCCk) (zk-zk-V·

k=l
О. Definicije i teoreme 5
Ako zЬir Sn tezi konacnoj granicnoj vrednosti kada п raste tako da max lzk-zk-il
t~k~n
tezi nuli ma za kakav izbor tacaka Zi i ,k, navedena granicna Vrednost llaZIVa Se inte-
gral funkcije z 1-+ f (z) dl1Z glatke krive Г od а do Ь i obelezava
ь
сп r1 cz) dz ш Ј 1 cz) dz.

сЈ г
U tom slucaju kaiemo da је funkcija f integrabllna duz glatke krive Г.
+cx:i
0.1.39. Red 2 Zk sa kompleksnim clanovima је konvergentan i ima zblr s ako
k=l
п
Sn ---?- S (n ---?-+ОО), gde је Sn = 2 Zk parcijalna SUma reda.

k=l
+cx:i
0.1.40. Kazemo da је red L~k apsolutno konvergentan ako је konvergentan njegov
k=l
+cx:i
modularni red L lzkl·
k=l
+cx:i
0.1.41. Red oЫika Lfk(z) Ciji su clanovifi,/2, ... funkcije kompleksne promen-
k=l
ljive z, naziva se funkcionalni red.
+cx:i
0.1.42. Za funkcionalni red L fk (z) koji и oЫasti G (na krivoj Г) konvergira ka
k=l
funkciji F kaiemo da је uniformno (ravnomerno) konvergentan и oЫasti G (na
krivoj Г) ako za svako в> О postoji prirodan broj п takav da za svako z Е G (z Е Г)
k
i za svako k>n vaii nejednakost IFk (z)-F (z)I <в, gde је Fk(z)= "Zfv(z).
v=l
+cx:i
0.1.43. Red oЬlika 2 ck(z-a)k, gde su а i с 0, с 1 , ••• kompleksni brojevi i z komp-
k=O
leksna promenljiva, naziva se potencijalni (stepeni) ·red.
+оо •.
0.1.44. Вrој r takav da red 2 ck(z-a)k konvergira za svako z za koje је lz-al <r,
а ~ivergira za svako z za koje јеk=O
/z-al > r, naziva se poluprecnik ~onvergencije
·
tog reda. Кrug {z/ lz-al=Т} naziva se (otvoreni) krug konvergenc1Je tog reda.
+cx:i
0.1.45. Razvoj oЬlika f (z)= L Ak(z-a)k zove se Laurentov red (razvoj).
k=-CX)
+оо -~
Pored toga, L Ak (z-a)k zove se pravilni deo, а L Ak(z-a)k glavni deo

k=O k=-l
Laurentovog reda.
0.1.46. Ako је f regularna funkcija и okolini tacke а i ako је f (а)=О, kaie se da је

а nula funkcije /.
Ako је f (a)=f' (а)= · · · =! Ck-i) (а)=О i JCk) (а) #0, kaie se da је а nula reda
k regularne funkcije /.
0.1.47. Ako је funkcija f regularna и oblasti -{z /O<lz-al<r} i nije regularna и

tacki а, tacka а se zove izolovani singularitet funkcije /. Razlikujemo tri vrste izolo-
vanih singulariteta:
1° Ako postoji konacna granicna vrednost lim f (z), tacka z=a zove se prividni
z-+a
singularitet;
2° Ako је lim f (z)= оо, tacka z=a zove se pol funkcije f;
3° Ako lim/ (z) ne postoji, tacka z==a је esencijalni singularitet.

z~a
0.1.48. Priroda tacke z= оо funkcije z i-+ f (z) ista је kao tacke t=O funkcije
t 1-+ ! (+)·
0.1.49. Kaie se da је funkcija f meromorfna и tacki z=a ako је а njena regularna
tacka ili njen pol.
0.1.50. Neka је zi-+ f (z) regularna funkcija и okolini tacke а# оо, osim, mozda, и
samoj tacki а. Pod ostatkom (rezidiumom) funkcije f и tacki а podrazumeva se
koeficijent А_ 1 u razvoju
+оо
f (z)= L Ak (z-a)k
k=-00
i oznacava se Res f (z ).
z=a
0.1.51. Neka је z i-+ f (z) regularna funkcija и nekoj okolini tacke с;ю osim, mozda,
и samoj tacki оо. Pod ostatkom funkcije f u tacki оо podrazumeva se
~e~f(z)= :тф f (z) dz, ,

r-
gde је Г dovoljno veliki krug {z/ lz/·=r}, orijentisan и smislu kretanja kazaljke na
satu, tako da је eventualno tacka оо izolovani singularitet funkcije /.
0.1.52. Kompleksna funkcija w, za koju nisu ispunjeni Cauchy-Riemannovi uslovi,

дr.о
tj. za koju је дz #О, naziva se neanaliticka funkcija.
0.2.. TEOREME
0.2.1. Skup kompleksnih brojeva С Cini polje и odnosu na operacije sablranje i

mnozenje, tj. vaze jednakosti
Z1 +z2=z2+z1,
(z1 +z2)+zз=Z1 +Cz2+zз), (z1Z2) Z3=Z1(Z2Z3),
z 1 +(О, 0)=z 1 , z 1 · (1, 0)=z 1 ,
z 1 +( -z 1)=(0, О), z1 _!_=(1, О) (z 1 i=(O, О)),
Z1
z 1(z 2+z3)=z 1z 2+z1z 3.
0.2.2. Svaki kompleksan broj (х, у) moze se predstaviti и oЫiku x+iy, koji se zove
algebarski oЫik kompleksnog broja (х, у).
0.2.3. Polje kompleksnih brojeva је algebarski zatvoreno, tj. svaka algebarska jedna-
cina n-:-tog reda ima п resenja и polju с.
0.2.4. (de Moivre). Ako је О realan broj i k racionalan broj, tada va:li jednakost
(cos O+i sin O)k=cos kO+i sin kO.
0.2.5. Ako nizovi (zп)п=~, 2,... i (wп)п=~, 2,... konvergiraju redom ka z 0 i w0 ,

tada, kad n--?- + оо,
0.2.6. Neka su funkcije f i g definisane и okolini tacke z 0 , osim moZda и samoj

tacki z 0 • Ako za njih vazi
Ј (z}~A 1 , g (z)~A 2 (z-+zo),
tada
f (z)±g (z)~A 1 ±A2 (z~zo),
f (z) g (z)~A 1A 2 (z~zo),
!-~-
(z) А1
g (z) ' As
7
0.2.7. Ako su funkcije ј i g kompleksne p1·omenljive z neprekidne и tacki z 0 , tada

su funkcijef+g,f-g,fg neprekidne и tacki z 0 ; ako је g(z 0)i:O, tada јеј_ neprekid···
g
na funkcija u tacki z 0 •
0.2.8. Ako su funkcije ј i g diferencijabilne u tacki z 0 , funkcije z ~ f(z) +g(z),

z ~ f(z)-g(z), z ~ f(z) g(z), z ~ Jjz) (g(z 0) i: О) takode su diferencijabllne и
g(z)
istoj tacki i njihovi izv-odi и tac ki z 0 su redom
f'(z 0 )+g'(z 0 ), f'(z 0 )-g'(z 0 ), f'(zo) g(z 0 ) +f(z 0) g'(z 0 ),
f'(zo) g°(zo)- f(zo) g'(zo)
g(zo) 2
0.2.9. Neka је z ~ f (z) diferencijabllna funkcija и tacki z=z 0 i w ~ g (w) diferen-

cijabilna funkcija и tacki w0 =f (z 0 ). Ako је h (z)=g (Ј (z)), tada је
h'(zo)=g'(J (zo)) f'(zo).
0.2.100 Svaka funkcija f, diferencijaЬiln.a и datoj tacki, neprekidna је и toj tacki.
0.2.11. Da Ьi funkcija z ~ f (z)=и (х, y)+iv (х, у) Ьila diferer1cijaЬilna и tacki

ди ди д1Ј дv
z=x+iy, potrebno је da и ovoj tacki postoje parcijalni izvodi - , - , - , -
дх ду дх ду
da su ispunjeni Cauchy-Riemannovi uslovi
ди дv ди дv
дх = ду ' ду = - дх
0.2.12. Ako su parcijalni izvodi их, иу, vx, v~, u tacki (х,у) za funkciju z~f(z)=
и(х, y)+iv(x, у) neprekidne funkcije, i ako vaie Cauchy-Riemannovi uslovi za
istu tacku, tada је funkcija f diferencijaЬilna u tacki z=x+iy.
0.2.13. Ako је funkcija z ~f(z)=u (х, y)+iv(x, у) regularna u oЫasti G, funkcije

и i v su harmonijske u istoj oЫasti.
0.2.14. (Riemann). Ма kakve bile jednostruko povezane oЫa.sti G 1 i G 2 (sa grani-

cama koje se sastoje iz vise od jedne tacke) i ma koje bile tacke z 0 Е G 1 i w 0 Е G 2 i
realan broj а, postoji jedno i samo jedno konformno preslikavanje w=f(z) oЫasti
G 1 na G 2 takvo da је f(z 0)=w 0 i argf'(z~)=a.
0.2.15. Bilinearnom transformacijom z ~w(z)= аz+ь (ad-bci:O) krt1govi i prave

. cz-t-d
u z-ravni preslikavaju se u krugove i prave u w,;..ravni. Pri tome, krug se rnoze
preslikati u pravu i obrnuto.
0.2.16. (Darboux). Ako је f kompleksna neprekidna funkcija na glatkoj krivoj Г,

tada је
јЈ f(z) dz\ ~ Ј lf (z)\ \dz\.
г г
· О. Definicije i :·teoreme D
0.2.17. Neka јеј kompleksna neprekidna ftlnkcija na glatkoj krivoj Г. Tada је

Ј! (z) dz== - Ј ј (z) dz.
г г-
0.2.18. Kompleksan integral iша sleclece osoЬine:
1° Jyf(z) dz=yJf (z) dz (у konstanta);

г г
п n
2° Ј 2Јь. (z) dz= L ЈЛ (z) dz.
Гk=l k=1Г
0.2.19. Ako је funkcija .f neprekidna duz jedne glatke krive, ona је integraЬilпa duz
iste krive.
0.2.20. (Cauchy). Ako јеј regularna funkcija и jednostruko povezanoj oЫasti G

i ako је njen prvi izvod neprekidan и G, tada је
ф] (z) ·:iz=O,
г
gde је Г (с G) zatvorena kontuгa.
0.2.2:1. Ako је ј r·egularna funkcija и jednostruko po·vezanoj oЫasti G i z 0 E G

fiksna tacka, tadэ. је
Zo
gde se integral uzima od tacke z 0 E G d.o tacke zE G duz konture Гс G, regularna

funkcija od z 11 oЫasti G.
0.2.22. (Саuсћу). Neka је z 1-+ f (z). regularna -funkcija na zatvorenoj deo ро deo
glatkoj ki·ivoj Г kao i u oblasti G=int Г. Tada је
. f (а)=-1-. ф f(z) dz,
2ni г z-a
gde је аЕ iпtГ.
0.2.23. Neka је z f->- ј (z) regularna funkcija na zatvorenoj deo ро deo glatkoj krivoj
Г kao i u oЫasti G=intГ. Ako је а Е G, tada је
Ј<п) (а)=~ Љ
2лi r f (z) . dz.
(z-a)n·H
0.2.24. (Morera). Ako )е funkcija f neprekidna u nekoj jednostruko povezanoj .

oЬlasti G i ako za svaku zatvorenu putanju Г oЫasti G vazi
-ф ј (z) dz=O,
г
tada је funkcija f regularna u oЫasti G.

0.2.25. (Cauchy). Neka је f regularna funkcija u оЫавti {z//z-a/ ~r (r> О)} i neka
је max /! (z)/=M, gde је Г krug {z//z-a/=r}. Tada је
zЕГ
/Ј<п) (а)/ ~Мп! (п Е N).

- ri
0.2.26. (Liouville). Ako је cela funkcija/ ogranicena, tj. ako postoji jedna pozitivna
konstanta М takva da је /! (z)/ ~М za svako zi: оо, tada se f svodi na konstantu.
0.2.27. Ako su funkcije Л (k= 1, 2, ... ) neprekidne и oЫasti G (na krivoj Г) i ako
+со
red 2л (z) uniformno konvergira и G (na Г) ka funkciji F, tada је i funkcija F

k=1
neprekidna u G (na Г).
0.2.28. Ako su funkcije Л (k=l, 2, ... ) kompleksne promenljive z neprekidne na

+со
krivoj Г i ako funkcionalan red L Л (z) uniformno konvergira na k.rivoj Г ka

k=l
funkciji F, tada је
+со
Ј F (z) dz= 2 ЈЛ (z) dz.

г k=l г
0.2.29. (Weierstrass). Neka su Л (k= 1, 2, ... ) regularne funkcije и oЫasti G i na

+со
njenoj konturi Г. Ako red L: Л(z) uniformno konvergira na Г, tada:

k=l
1° taj red konvergira u oЫasti G;
2°. njegov је zЬir regularna funkcija u oЫasti G;
3° taj red se moze diferencirati u G clan ро clan proizvoljan broj puta.
+со
0.2.30. (Abel). Ako potencijalni red L ckzk konvergira za z=z0i:O, tada:

k=O
1° taj red apsolutno konvergira и krugu {z//z/</z 0 /};
2° taj red uniformno konvergira u svakom krugu {z//z/ ~е} (e</z 0 /).
+со
0.2.31. Postoji realan broj r Е [О, + оо] takav da је red L ckzk konvergentan za
k=O
svako z za koje је /z/<r, i divergentan za svako z za koje је /z/>r. Ako је r=O,
ovaj red је konvergentan samo za z" о.
+аЈ
0.2.32. 1° ZЬir potencijalnog reda L c1c(z-a)k је regularna funkcija u krugu konver-

k=O
gencije tog reda.
О. Definicije i teoreme 11
2° Potencijalni red moze se diferencirati i integraliti clan ро clan, konacan

broj puta, и krugu konvergencije.
3° Diferenciranjem i integraljenjem ne menja se poluprecnik konvergencije
reda.
+со
0.2.33. (Cauchy-Hadamard). Poluprecnik konvergencije reda L ciz-a)k је

k=O
r=----
0.2.34. (Taylor). Svaka funkcija /, regularna и tacki z=a, moze se razviti и red
+со
f (z)= L Ak(z-a)k konvergentan и krugu, opisanom oko tacke а poluprecnikom

k=O
r<lb-al, gde је Ь singularitet funkcije ј najЫizi tacki а.
0.2.35. Taylorov red regularne funkcije z Г'?ј(z) и disku {z lz-al <r} (r> О)
J је
jedinstven.
0.2.36. (Laurent). Ako је uniformna funkcija/ regularna uprstenu {zl r 1 ~lz-al ~r 2

(r 1 ~0; r 2 ~+ оо)}, tada vazi razvoj
+со
f(z)= 2 Ak(z-a)k,
k=-CO
0.2.37. Laurentov red regularne funkcije z Г'? f (z) u prstenu {zl r 1 ~lz-al ~r2}
(O<r 1 <r 2) је jedinstven.
0.2.38. Ako је funkcija ј regularna и okolini jedne svoje nule z=a i ako se ova
funkcija identicki ne anulira ni и jednoj okolini tacke а, postoji okolina tacke а и
kojoj ј nema drugih nula osim а.
0.2.39. Laurentov razvoj funkcije ји tacki z=a nema glavnog dela ako i samo ako
је tacka а regularna tacka, ili ako је prividni singularitet.
2° Glavni deo Laurentovog razvoja funkcije ји tacki z=a ima konacno mnogo
(k) clanova ako i samo ako је tacka а ро!. reda k funkcije /.
3° Glavni deo Laurentovog razvoja funkcije ји tacki z=a ima beskonacno
mnogo clanova ako i samo ako је tacka а esencijalni singularitet funkcije /.
0.2.40. Ostatak pola z=a ( # оо) reda k funkcije z Г'?ј (z) dat је formulom
1 dk-1
Res f (z) = - - lim -т-1 ((z-a)k f (z)).
z=a (k-1) ! z~a dz·-
12 Komplebna ana1iza
О.~.41. (C:auchy). A.ko је f regularna funkcija na zatvorenoj ·konturi Г i u int Г

osi.m и nj.enim singularitetir.aa z 1 , ••• , zn е int Г, tada vaii formula
' . п
ф f (z) dz=2ni L ~es f (z).

Г · k=1 z-zk
0.2.42. Ako је funkcija f regularna i razlicita od nule na zatvorenoj konturi Г i ako

је ona regularna u int Г osim u konatnom broju polova, tada је
_!__ -ф f'(z) dz=N-P,
2лi г f(z)
gde је N broj nula, od kojih је svaka uzeta onoliko puta koliki је njen red, i Р broj
polova, od kojih је svaki uzet onoliko puta koliki је njegov red.
0.2.43. (Rouche). Ako su funkcije f i g regularne и unutra8njosti zatvorene konture

Г i па Г i ako one ispunjavaju uslov
/f(z)l>/g(z)/ (zЕГ),
fuпkcije f i f+g imaju jednak broj nula u int Г.
0.2.44. Da Ьi funkcija w, Ciji su realni i imaginarni deo diferencijabilne funkcije, ·

Ьila analiticka, potrebno је i dovoljno da vazi jednakost д~ =0.
дz
1. KOMPLEKSNI BROJEVI
ФИЗУТi.ЈТ(f:.!!" r)/\!{'ј/ЛТЕТ
-~;/;;: ~--~ ::.: · .- .- · ;: ; ;: \.i !-. ра ду
Г Јi.ЛЈТ~< '·: I~ :. ~ЛИ ОIЋКА

L .:·.:>•.:-:::;трг 12
Ин:i}.Ср. ___ _ь Чttf ~+
Сиrnатура АL
1.1. OPERACIJE SA KOMPLEKSNIM BROJEVIMA
1.1.1. Dokazati da Vi ima sledece cetiri vrednosti:

1 ---- 1 --=
±-(J2+-v2+iJ2-v2),
2
±-(-J2-v2+iJ2+v2).
2
п п
Reienje. Kako је i=cos - +i sin -, imamo
2 2
п п
-+2kп --1-2kп
4 - 2 2 1
·Vi =cos--- +isin---

4 4
(k=O, 1, 2, 3).
Odavde doЬijamo
п п 5п 5п Зп Зп
Zo=COS -+i sin -, z 1 = cos - + 1: sin - = - cos - +i sin - ,
8 8 8 8 8 8
9п 9п п п 13п 13п Зп Зп
Z2=COS -+isin-=-COS --isin-, Za=COS -+i sin --- =COS - - i sin -.
8 8 8 8 8 8 8 8
KoristeCi se oЬiascima iz trigonometrije
Ј
l+cos 2х Ј 1-cos 2х
cosx=± i sin х=± - -- - ,
2 2
doЬijamo
zм=±~(v 2+v'2 +iV 2-'\/2), z1,э=±~(-v 2-v2 +iV 2+v2).
1.1.2. Odrediti brojeve z koji zadovoljavaju sledeea dva uslova
l z-Bi
z-1~1=~,
3
z-41 =1.
z-8
1
Resenje. Kako је 1z-1212

--.
Jz-12\ 2 (х-12)2+у 2 25
jz~412 lz-41 2 (х-4)2+у2
1,
z-Si lz-8i\ 2 х2+(у-8)2 9 .z-8 Jz-81 11 (x-sya+y2
treba re§iti sistem jednacina
2х 2 +2у 2
+ 27х-50у + З8 =0, 8х=48.
Re§enja ovog sistema su (х = 6, у= 17) i (х = 6., у= 8). Prema tome, traieni kompleksni
btojevi su z 1 =6+17i i z 11 =6+8i.
13
1.1.4. Dokazati identitet

(lal=lb/).
Resenje. Kako је lzl =z · Z, imamo
2
la+b12+la-bl 2 =(a+b) · (а+Ь)+(а-Ь) · (а-Ь)

=аа+аь+ ьа+ьь+аа-аь-ьа+ ьь
=2аа+2ЬЬ=21а1 2 +21ь1 2 =41аЈ 2 •

(1)
Resenje. A.ko se digne na kvadrat izraz na levoj strani datog identiteta, doЬija se
2 (lz1l 2
+ lz2l + lz1
2 2
-z2 I).
2
Isti izraz se doЬija za
(lz1 +vz1 2 -z22 I+ lz1-Vz1 2 -z/l) 2 •

Prema tome, identitet (1) је dokazan.
(1) /al + /bl = \ ~ (a+b)-v ab ј + ј ~ (a+b)+vab ј (а, Ь ЕС).
Resenje. Da Ьismo dokazali da је (1) tacno, dovoljno је dokazati da је
~:(a+b)-Vab / +1 ~ (а+ь)+ v ab 1 +21 ~(а+Ь) 2 -аЬ \·

2 2
(lal+lbl) 2 =1
Ovo је zaista identitet, kao sto сето dokazati.
Izraz na desnoj strani moze se svesti na oblik
( -а+ь -)(а+ь --=) (а+ь )(а+Ь --=) 1

2--vаь -2--vаь + -2-+VаЬ 2-+vаь + 2 1а-ь1
2
=~(Са+ь) (а+Ь)+(а-Ь) (а-Ь)) +2lаЬl=аа-+ьь+2\аЬ\= (1а1+1ь1) 2 •

Prema tome, (1) је tacno.
Primedba. Identitet (1) moze se dokazati polazeci od identiteta

(2) 2 CIAl 2 +IBl 2)=1A+Bl2+1A-Bl 2
= 1л 2
+ В"+ 2лв1+1л 2 + в 2 -2лв1 (А, ВЕС).
Ako se ovde stavi А 2 =а, В 2 =Ь, tada poslednji identitet postaje
а+Ь
1а1+1ь1= - 1а+Ь
-+-VаЬ +-
2
--vаь. ·1 2
-1
1
1. Kompleksni Ъrojevi 15
iz1 -1-z2! +lz1 -Zz = iz1 +у Z1 2 =-Z2 2 I + lz1-VZ1 2 -Z2 2 1.

Identitetu (2) dati geometrijsku interpretaciiu.

\1-аЬ\ 2 -\а-Ь\ 2 =(1 + \аЬ\) 2
-(\а\ + IЬ\) 2
(а, Ь ЕС).
Resenje. Kako је lzl 2 = z.z, imamo

11-аь1 2 --1а-ь1 2 =(1-;ь) (т=-ы;)-(а-Ь) (а-Ь)
= 1-аЪ-аь+ааЬЬ-аа+аЪ+ьа-__ь;;
= 1 + labl 2- lal 2- lbl 2=(l + lab\) 2 -(lal + lbl) 2 •
1.1.8. Dokazati identitete:
а+_!_ 1 +i1a+i_1
2 2
1° 1 --(1 +i) laJ 2 -J__ (1 +i)=a (а ЕС);
1 2 2 4
2° la+ьl (а> О; Ь (#-а) ЕС).

lн~Г
1.1.9. Da li vazi identitet
\Ь-аЈ 2 + \с-Ь\ 2 + \d-c\ 2 + ja-dj 2 = \с-а\ 2
+ јd-ЬЈ 2 + Ја-Ь+с-dј 2 ,
gde а, Ь, с, dЕ С?
1.1.10. Ako је ја\= 1 ili ЈЬI = 1, dokazati da је 1 а-! 1 = 1.

1-аЬ
Koji izuzetak treba uciniti ako је јај = Jbl = 1?

1.1.11. Ako su х, у, z koшpleksni brojevi, dokazati da је
IAJ + IBJ + ЈС\

2 2 2
=3 (Јх\ + ЈуЈ + Jz\2 2 2
),
gde је
A=x+y+z, B=x+cy+c 2 z, C=x+c 2y+cz
(е jedno resenje kvadratne jednaCine с 2 +с+ 1=0).
Generalizaci,ja. Dati su brojevi:

2п 2п
E=COS - +: sin - (nE N),
п п
Ak=X1+X2 ek+ ..• +хп ecп-i)k (k=O, 1, ... , п-1)
(х i, ... , Хп proizvoljni kompleksni brojevi).

D. kazati da је
п-1 п-1
2 IAkl =n L lxk+1l
2 2
•
k=O k=O
16 Komplekna analiza
а Im (Ьс)+Ь Im (Са)+с Im (аЬ)=О.
1.1.13. Ako su dva od tri broja

а- Ь IЬ- с ·с-а
(а, Ь, с, d ЕС; a-:Fd; b-:Fd; c#d)
c-d' a-d' b-d
cisto imaginarni, dokazati da је to slucaj i sa trecim.
gde је
Iz goпijih jednacina saЬiranjem doЬija se
р2 Re -( c-d
а-Ь)
- +q2 Re (Ь-с)
- - +r 2 Re (с-а)
a-d
· - - =0.
b-d
Odavde neposredno sleduje iskazano tvrdenje.
1.1.14. Moduli kompleksnih brojeva а, Ь, с, d su uzastopni clanovi geometrijske

progresije, а njihovi argumenti su uzastopni clanovi щ·itmeticke p1·ogresije. Ako
је а= v2 i d=4i, od.rediti brojeve ь i с.
Rezultat. Postoje tri resenja:
ni - :ni
l 0 b=2exp-, с=2у2ехр - ;
6 3
5ni ~ 1- 5ni
2° Ь=2ехр-, с=2-у2ехр -;
6 3
пi) ,
3° Ь=2ехр (- 2
с= 2у2ехр (-··ni).
1.1.15. Re8iti jednaCinu

(1) az+bz=c (а, Ь, сЕ С).
ReНrrjc. Iz jednacine (1) doЬijamo sistem jednacina

az+bz=c, ьz+az=C.
1. Kompleksni brojevi 17
Ako је Jal 11 # Jbl', tada је resenje ovoga sistema dato s1

ас-Ьс-
z=---
lal1-lbl11
а с
Ako је Jal 2 = lbl 2, tada је sistem nemogucan osim u slucaju kada је Ako
ь а с
је ispunjen poslednji uslov, tada se sistem svodi na
cbz +cb"i=ес,
tj. na jednaanu
z+z=1c1 2
pri cemu је izvrsena smena Z=cbz. Poslednja jednacina iina resenje Z= ~ JcJ 2 +it, gde је
2
- оо < t < + оо. Tako za z doЬijamo
1 ~ . t
Z= - - +i- (tE R).
2 ь· сь
1.1.16. Resiti ро z jednacinu: azz +bz+cz +d=;) (а, Ь, с, d ЕС).
1.1.17. Ako su z 1 , .•• , Zn kompleksni brojevi jednakih modula, tj. ako је
(1) /z 1 1= · · · =!znl=r>O,
dokazati da је
L Z1 .•• Zk
=r2k-n
(2) (k<n),
L Z1. • ·Zn-k.
gde је Lz 1 • • • zi elementarna simetricna funkcija reda ј eleшenata z 1, ••• , zп.
Resenje. S obzirom na (1), brojeve Zj mozemo predstavit.i u oЫiku Zj=r ехр (i ()ј) (ј= 1, ... ,
п).Jednakost (2) tada glasi
(3) 1~1=1
1Ап-k
(k<n),
gde је stavljeno Ај= 2: ехр (i 0 1) . •." ехр (i 8ј), ра сето је u torn oblikн i dokazati.
Kako је
rnAn-k -
---=Ak,
Z1. • • Zn
imamo
~ 1 = i А_::А i = 1 Ап-k 1,
1 Ап-k 1 Ak , Ak
odakle neposredno sleduje jednakost (3), а time i (2).
Primedba. Jednakost (;2) dokazao је Н. L. Schug (videti Amer. Matl-1. Moнthly 40 (1933), 180).
Navedeno i·e~enje, koje је krat'= od Schugovog.; dao је student G. Y.aJ2jdzic.
18 Kompleksna anaHza
~ 1п (п-1) (Зп-2) ni
= ·v п ехр ,
4
~-1 e2(n-1)
2пi
gde је е=ехр - .
п
1.1.19. Ispitati'kada vaZi jednakost Re (z1z2)=(Re z1) (Re z2).

1.1.20. Ako su а, Ь i t kompleksni brojevi, dokazati jednakost
\a+tb\2+\Ь-ta\2=(1 +\t\2) (\а\2+\Ь\2).
1.1.21. N eka а ЕС i \а\ < 1. Dokazati da su nejednэkosti
\.z\<1 i 1 ;~:z \<1

ekvivalentne, i da jednakost и оЬа slш~aja vazi za isto z.
1.1.22. Ako п Е N i ako је z=x+iy, dokazati jednakosti
1о Re zn= [п/2] (-1)k (

L ;k )
xn-2k y2k;
k=O
2° Im z1i= ri.\---- ! )k {~k~

k=O ,
1
) xn-2k-1 y2k+1.
Izracunati izraze Re (zn)± Im (zn).
Nastavak па strani 262.

1.2. PRIMENA KOMPLEKSNIH BROJEVА
NA ELEMENTARNU GEOMETRIJU
1.2.1. Dokazati da su tacke А i В, ciji su afiksi respektivno а-Ь i Ь, simetricne и

odnosu na tacku С ciji је afiks ..!..а (а, Ь Е С).
2
1.2.2. Dati su kompleksni brojevi

а= 1 +iЛ, Ь= 1-_!_ (Л realan broj '#О).
л
Za koje је vrednosti parametra Л tacka а Ыiza koordinatnom pocetku nego

tacka Ь?
1.2.3. Dokazati da su tacke z 1, z 2, z 3 kolinearne ako i samo ako је
(а Е R).
1.2.4. Dokazati da jednacina prave kroz tacke z 1 i z 2 (z 1 #z 2) ima oЫik
1.2.5. Dokazati da jednaCina

(1) zz+Az+Az+B=O,
gde је В realna konstanta i А kompleksna konstanta, odreduje krug и komplek-
snoj ravni.
Uputstvo. Poci od jednacine kruga
x2 +y 2 +px+qy+s=O
. .. z+z z-z
1 tu smen1tt х= --,у= -- .
. 2 2i
Мо1е se isto tako po(:i od jednacine
(2) lz-a\=r, tj. \z-a\ 1 =r1,
19
20 :КompleЬna anaUza
odalde izlazi
(z-a) (:;-~)=т 8 ,
tj.
z z--;;z-aZ°+a~-r 2 =0.
Ako se sada uporede jednacine (1) i (2), zakljucuje se da su centar i poluprecnik kruga (1)
odredeni formulama:
а=-А,
Кrug је realan ako је lal 2 >B. Za lal 2 =B krug se svodi na tacku z=a.
1.Z.6. Ako su Р1 i Р 2 ·tacke u kompleksnoj ravni, ciji su afiksi z 1 i z 2, dokazati

da је krug opisan nad Р 1Р 2 kao precnikom odreden jednacinom
12z-z1 -z2I = lz1 -z2I ·
--4
1.2.7. U kompleksnoj ravni date su tacke А i В ciji su afiksi а i Ь. Ako АВ izvrsi
--+
rotaciju oko А za ugao () u pozitivnom smislu, doЬija se nov vektor АВ'. Odrediti
afiks tacke В'.
Reienje.
--t ~ -~ -~
АВ=ОС, АВ'=ОС'.
Afiks tacke С је Ь- а.
Afiks tacke С' је (Ь-а) еiб.
Afiks tacke В' је а+(Ь-а) еiб.
Ovaj se rezultat cesto primenjuje.
1.2.8. Ako su А, В, С, D cetiri tacke koje leze u jednoj ravni, dokazati nejednakost
(1) AD · BC~BD · CA+CD · АВ.
Relenje. Neka su afiksi tacaka А, В, С, D u kompleksnoj ravni respektivno oznaceni sa z 1 , z 2 ,
Kako је
(z 1-z,) (z 1 -z3)+(z 1 -z") (zз-Z1)+(z 3 -z,) (z1-zJsO,
doЬija se
l(z1-z,) (za-za)l=l(za-Z4) (zз-Z1)+(zз-Z4) (z1-zJI,

odakle izlazi
lz1 -z,l lza-zзl ~ lza-z,l lzз-z1I + lzз-z,I lz1 -zal·
То је upravo nejednakost (1) koju је trebalo dokazati.
1.2.9. 1° Neka kompleksni brojevi zk odgovaraju tackama Mk (k= 1, 2, 3, 4) и

kompleksnoj ravni. Dokazati da va.zi jednakost
(1) Z2-Z1 = ± i (Z4-Z3)
ako i samo ako је
(2) М1Ма=МзМ4 i М 1М2..LМзМ4.

1. Kompleksnl brojevi 21
2° Neka brojevi а i Ь odgovaraju tackama А i В kompleksne ravni. Odrediti

kompleksan broj т koji odgovara temenu М ravnokrako pravouglog trougla АМВ
Cija је osnovica АВ, gde је АМВ pozitivna orijentacija trougla.
~
3° Neka је dat cetvorougao ABCD i cetiri ravnokrako pravougla trougla

АМВ, BNC, CPD, DQA gde su М, N, Р, Q temena koja odgovaraju rravim
uglovima. Ako su ti trouglovi orijentisani u istom smislu, dokazati ad је
MP=NQ i МР j_NQ.
Resenje. 1° Na osnovu (1) imamo lz 2 -z1i=lz.i-Zзl, tj. М1М2 =М3 М4 • Iz (1) takode doЬijamQ
arg (z 2 -z 1)=arg (±i (z,.i-z8))=arg (±i)+arg (z~-zз),

tj.
§to kazuje da је М 1 М 2 Ј_М3 М4 • Prema tome, iz (\) izlazi (2).

Obrrшto, kako је M 1M 2 =lz 2 -z 1!, M 8 M 4 =lz4 -z3 1, na osnovu prve relacije iz (2) imamo
z2-Z1 =ri0, z 4 -z3 =reit, ра је
(3) Z2-Z1 =ei(l-б) (Z4-Z3).
Druga relacija iz (2) kazuje da је

:t
t-0 =±-+2kn (kE Z),
2
i (3) postaje z 2 - z 1 = ± i (z4 - z 3). Prema tome, iz (2) izlazi (1 ).
2° Kako је МА=МВ i МАЈ.МВ, iz 1° doЬijamo jednakost
а-т= ±i (Ь-т).
_S dru-ge strane, kako је trougao АМВ pozitivno orijentisan, imamo
а-iЬ
(4) m=--.
1-i
3° Neka su а, Ь, с, d, m, п, р, q afiksi ta~aka А, В, С, D, М, N, Р, Q. PretpostavljajuCi da
su svi trouglovi pozitivno orijentisani, iz (4) doЬijamo
a-ib b-ic c-id d-ia
(5) n=··- р=--.' q=--.
m= 1-i ' 1 - i. ' 1-1 1-i
Da Ьismo dokazali da јс MP=NQ i МР J_NQ, dovoljno је dokazati jednakost
(6) n-q=i (т-р).
Ako zamenimo u (6) vrednosti za т, п, р, q iz (5) nalazimo
b-ic _ d-ia =i ( a-ib _ c-id)
1- i 1-i 1-i 1-i ,
tj.
b-d+i (a-c)=b-d+i (а-с),
§to znacr da је (6) ta~no.
1.2.10. Nad stranicama ВС, СА, АВ trougla АВС konstruisati spolja kvadrate
BCDE, CAGF, АВКН, koji odreduju paralelograme FCDQ, ЕВКР. Dokazati
da је APQ ravnokrako pravougli ~ougao.
Reienje. Neka је koordinatni pocetak u А i neka је АВ=zн AC=z 2 ~ CB=z 1 -z 2•

Kako је
AQ = AC+CD+DQ=z 2 +(z1 . . . . z 2) in12 +z 2 inf2 =z 2 +z 1 inf 2,

АР=АВ +ВЕ+ EP=z 1 +(z2-z 1) e-in/2 +z 1 e-i л/ 2 =z 1 +z 2 e-i л/ 2,
imamo AQ=APi пf 2, sto znaci da је AQ=AP i <tQAP= !:._ •

2
Dokazao student S. Cuk.
1.2.11. Neka su D, Е, F tacke и ravni troug~a АВС, koji nije ravnostran, takve
da su trouglovi BDC, СВА, AFB direktno slicni.
Dokazati da је trougao DEF ravnostran ako i samo ako su ova tri trougla
ravnokraka (sa stranicama trougla АВС kao osnovicama) i uglovima na osnovici
ро ~. (Ovaj deo sa "ako" је Napoleonova teorema.)
6
Reienje. N eka је koordinatni pocetak u А, АВ = z 1 , А С= z 2, СВ= z 1 - z 2 i neka su а i {3 uglovi

direktno slienih trouglova na stranicama trougla АВС. Tada је
AE=z · z 2, CD=z (z 1 -z 2), BF= -z · z 1,
gde је
sin {3 ia
Z=----e.
sin (а+/3)
Dalje је
ED=AC+CD-AE=z 2 +z (z1-2z 2),
Da Ьi trougao DEF Ьiо ravnostran, potrebno је i dovoljno da bude FD=EDinJЗ, tj.
(-1 +у''Зze--in/б) (z 2-z 1 inf6 )=0.
Kako trougao АВС nije ravnostran, mora Ьiti
-l+уЗzе-iл/б=О,
:n;
odakle se kao mogucno resenje za trougao cioЬija а = {3 = - .
6
Dokazao student S. Cuk.
1.2.12~ Na krugu (О; r), opisanom oko pravilnog poligona Р 1 Р 2 • •• Рп, uociti
jednu proizvoljnu tacku Р.
Dokazati: Ako је п parno, tada је zЬir kvadrata rastojanja od tacke Р do te-
mena poligona sa parnim indeksima jednak zЬiru kvadrata rastojanja od tacke
Р do ostalih temena. ·
Reienje. Uocimo poligon u kompleksnoj' ravni. Neka је О koordinatni pocetak, а x-osa neka
- --+
lezi na nosaeu vektora ОР 1 (smerovi x-ose i vektora ОР 1 su isti). Oznacimo sa Zk afiks tacke Pk,
а sa z afiks tacke Р. Tada је
(k-1) i:n
Zk=r ехр--- (n=2m; k= 1, 2, ... , 2т), z=reiб .
т
Treba dokazati
т т
(1) L lz-Z2kl 2 = L lz-Z2k-1i

2
•
k=l k=l
Buduci da је
т т т
L lz-z2kl =2mr 2 2
-z .2 z~k-z L ~k=2mr , 2
k=l k=l k=l

т т т
L \Z-Zzk-11 2=2mr 2 - ' ; L Z2k-1-Z L z;;k-1=2mr 2,

k=l k=l k=l
jednakost (1) је dokazana.
Ovde su uzete u obzir forшule:
m (2k-1) in m (2k-2) iп
k=l
L ехр
т
=0,
L
k=l
ехр
т
=0.
1.2.13. Posmatrati pravilan poligon od п strana koji је upisan и krugu poluprec-

nika r. Dokazati da zЬir svih dijagonala ovog poligona, povucenih iz jednog nje-
govog temena, ima vrednost
. (п- 3) п / . n
nr sш SШ· - .
2п 2п
1.2.14. Neka su Р 1 , Р 2 , ••• , Рп temena pravilnog poligona od п strana koji је

upisan и krџgu poluprecnika r. Neka је Р та koja tacka kruznog luka Р 1 Рп. Do-
kazati da izraz
РР1. РР2+РР2. РРз+ ... +РРп-1. РРп-РРп. РР1
ima konstantnu vrednost koja ne zavisi od polozaja tacke Р.
1.2.15. Neka su Р 1 , Р 2 , ••• , Р 2п+Ј. temena pravilnog poligona Р 1Р 2 ••• P2n+l

koji је upisan и krugu С. Ispitati da 1i vazi jednakost
РР1+РРз+ ... +PP2nt1=PP2+PP4+ ... +PP2n'
gde је Р proizvoljna tacka na luku Р 1 Р 2п+~ kruga С.
. (а+Ь) 2
1.2.16. Ako su А i В slike kompleksnih brojeva а i Ь, i ako је broJ - - realan,
• аЬ
tada su tacke О (koordinatni pocetak), А, .В i1i kolinearne, i1i temena jednog ravno-
krakog trougla. Dokazati.
1.2.17. Ako su z 1 i z 3 dva naspramna temena jednog kvadrata и kompleksnoj

ravni, odrediti polozaj ostalih temena.
1.2.18. Ako su z 0 i zi (1 ~ј~п-1) afiksi Ьilo koja dva temena pravilnog poligona
od п strana~ odrediti afikse zk (k= 1, ... , п-1) ostalih temena ovog poligona.
ResllnJ·e. Neka је z afiks sredBta kruga opisanog oko pravilnog poligona z 0 z 1 • •• zп_ 1 ; tada su
afiksi zk (k=O, 1, ... , п-1) teme11a pravilnog poligona, koji nastaje translacijom datog poligona
tako da mu је sredi§te u koordinatnom pocetku, dati sa
(1) (k=O, 1, ... , п-1).
S druge strane је
(2) zk=z~ ехр (ik())=(z 0 -z) ехр (ik()) (k=O, 1, ... , п-1),
2п 2п
gde је 8=- ili 0= - - , vec prema tome da li Se Z Ьira tako da SU afiksi Zo, ... , Zn-l temena
п п
datog pravilnog poligona poredani u pozitivnom smislu ili suprotno.

Iz (1) i (2), prvo, za k=j, sleduje
Zj-Zo
Z-Zo= ,
1-exp(Z:iO)
а zatim
1-ехр (ik8)
Zk=z 0 +(z-z0)+z~=zo+(zj-Zo) ("О)
1 -ехр ЈЈ
. k:rt
Sln -
k-l п
=z0 +(zj- z 0) ехр (± - - :rti) - - .- 1
п . J:rt
sш
п
pri cemu, saglasno sa gore primecenim, znak + odgovara jednom, а znak - drugoш od mogucna
dva re§enja.
Re§io student G. Kalajd:lic.
1.2.19. Ako tri tacke z 1 , z 2 i z3 leze na jedinicnom krugu i ako је
(1) z 1 +z 2 +z3 =0,

dokazati da su tada te tri tacke temena jednog ravnostranog trougla.
Relenje. Prema pretpostavci је
(2) lzal=l, lzзl=l.

Velicine strana trougla zi;z 8 z 3 su:
lz1-Z1I, lzs-z1/,
Na osnovu (1) i (2) Ьiсе
lza-z1l 1 = 12z i + z 11 1 = (2z i + z 2) (2z 1+z 1) = 5 + 2 (z 1Za+z1z 1),
lia-z1l 8 = 12z1+z11 1 =(2z1+z 1) (2z 2 +z 1)=5+2 (z1z1+z1z.),
odakle proistice
(Э) lza-z1J = lza-Z11.
Na osnovu (1) i (2) dobljamo
lz1-z1/ 1 =l2z1 +zaf 1 =5+2 (z 1z8 +z 1za),
/z.-z./ 1 =!2za+z1/ 1=5+2 (z 1z3 +z1za),
odakle sleduje
(4) lz 2-z1I = Jz3-Zz\.
Iz (3) i (4) izlazi
0
\ z 1 -z 1\ = Jzз-Z1i = Jzз-Z2J,
sto znaCi da је trougao cija temena imaju afikse z1' z 2 , z 3 zaista ravnostran.
1.2.20. Ako su ispunjeni uslovi

(1) z1 +z 2 +z3 =0,
(2) lz1! = lz2I = lzзl =r,
dokazati da su tada z 1 , z 2, z 3 afiksi temena ravnostranog trougla koji је upisan и
krugu poluprecnika r sa centrom и koordinatnom pocetku.
Resenje. JednaCina treceg stepena, Ciji su koreni z 1 , z 2 , z 3 , irna oЫik
(3) z3+a 1 z 2 +a 2z+a 3 =0,

gde su:
Prema uslovu (1) је а 1 =0. Takode је а 2 =0, kao sto се nize biti dokazano.
Koef icijent а2 moze se napisati u oЫiku
1 1 1) Z1Z2Zз - - -
a 2 =z 1z 2z 3 ( - + - + - = - -- - · (z 1 +z 2 +z 3),
Z1 Z2 Zз r2
jer је, na osnovu (2), ZkZk=r 2 (k= 1, 2, 3).
Prema jednakosti (1) је Zз:+z 2 +z 3 =0, ра је zaista а 2 =0.

Jednacina (3) svodi se na oЫik
(4) z 3 -ZiZsZ 3 =0.

Slike kore.na z 1 , z 2, z 3 Ьinoшne jednacine (4) leze na krugu {z\lzl =r} i one su temena jednog
ravnostranog trougla.
Primedba 1. Da li su uopste slike korena Ьinomne jednacine

zn=A (nEN, АЕ С)
temena jednog pravilnog poligona od п strana?
Primedba 2. Videti prethodni zadatak.
1.2.21. Ako su ZIJ (v= 1, 2, 3, 4) uzastopna temena tetivnog cetvorougla, doka-

zati da vaze relacije
(z1-Z1) (zз-Za) О
(1) - ----->'
(z1-Z4) (z -Zз) 2
(2) lz1 -zзl iz2-Z4j = \z1 -z 2 \ \zз-Ztl + lz1 -z4l lz2-zзl·

Geometrijski protumaciti jednakost (2).
Resenje. Neka је а centar i r poluprecnik kruga na kome se nalaze tacke z'll (v= 1, 2, 3, 4). Tada
se moze staviti Zv=a+re 1џ.
Uzastopnost ovih temena obezbedena је, na primer, uslovom
(3) 0 1 <0 2 <03 <04 <0 1 +2п.
Onda је
е, -ба. б, -б, .) ( б3-б4, о.-о•. )
-2- 1 --2- 1 - 2 -1 --2-i
(z 1 -z,,) (z 3 -z 4) (еб1i-еб,i) (ебзi:.._еб.i)
(е -е е -е
(z 1 -z4 ) (z 2 -z 3) (еб,i-еб.i) (ебаi-ебзi) е,-е.. о,-е•.

)( о,-о.. в,-е3 .)
-2-z --2-z -2-z --2- z
(е -е е -е
> 02-01 . 04-03

sш--sш--
2 2
>0,
. 04-01 . 03-02
sш--sш--
2 2
jer, prema (3), svaka velicina pod znakom sinusa pripada intervalu (О, п).
Iz dokazane nejednakosti (1) izlazi

l(z1 -z2) (zз-Z4)I + i(z1 -Z4) (z2-Zз)I = l(z1 -z2) (zз-Z4)+(z1 -Z4) (z2-Zз)I
= l-Z1Z4-Z2Zз+Z1Z2+Z4Zзl =l(z1-Zз) (zz-Z4)I,
tj. (2).
Neposredno se vidi da jedimkost (2) izrazava Ptolomejevu teoremu: Proizvod dijagonaJa
tetivnog cetvorougla jednak је zЬiru proizvoda njegovih naspramnih strana.
1.2.22. U z-ravni dat'je krug {zl/z/=r}. Neka su Ak i zk (k=l, 2, 3, 4, 5, 6) res-

pektivno temena i afiksi temena pravilnog sestougla, koji је upisan и datom krugu.
Ako је z 0 afiks ma koje tacke kruga {z//z/=r}, ispitati da li vaze relacije
6 6
П (zo-zk) = Zo -r 6 6
; П /Zo-Zk / ~ 2r6 •
k=l k=l
1.2.23. Odrediti min /zl ako se z (=x+iy) krece ро pravoj

{(х, у)/3х+4у+5=0}.
Rezulta~. Trazeni minimum је 1.
1.2.24. Dokazati da је trougao, Cija temena imaju afikse

az 1 +ь, аz 2 +ь, az3 +b (а kompleksan broj :/:О),
slican trouglu Cija temena imaju afikse z 1 , ~ 2 , z 3 •
1.2.25. Ako su z, а, Ь tri proizvoljna kompleksna broja, dokazati da su
z 1 =z-a, z 2 =z-b, z·3 =z+a, z 4 =z+b

afiksi temena jednog paralelograma.
1.2.26. Dokazati da su resenja ро z jednacine

3
(az+b) =1 (a=f:O)
afiksi temena ravnostranog trougla cija је strana ,:, vЗ.
1.2.27. Ako tacke А, В, С, D, Ciji su afiksi respektivno z 1 , z 2, z3 , z4 , leze na jedi-

nicnom krugu i ako је ·
zз. +z 2 +z3 -f-z4 =0,
dokazati da је ABCD pravougaonik.

Resenje. Kvadrati duzina strana ёetvorougla ABCD su:
Kvadrati du.Zina dijagonala su:

l.Z1 -zзl 2
, lz2-Z4l 2 •
Kako se taёke А i В nalaze na krugu {z\
lzl .= 1} Ьiсе
lz1 -z2l 2=(z1 -z2) CZ1-z2)=2-(z1z2+z1z2).
Na analogni naCin nalazi se:
lz 2-Zзl 2 =~-(z2zз+ z 2Zз),
1z4-z1l 2=2-(z4z1 +z4z1),
\Z2-Z41 2=2-(Z2Z4 +z2Z4).
Iz uslova ( 1) izlazi
odakle se, posle mnozenja, doblja z 1z 2+z1Z 2=z3 z4 +zзZ4.

Prema tome је lz 1-z 2I= lzз-z41·
Na isti naCin se utvrduje da је lz2-zзl = lz4-Z1I, lz1 -zзl = Jz2-z4I·
Posmatrani ёetvorougao ima jednake ро dve i dve naspramne strane i jednake dijagonale.
То је pravougaonik, kao sto је i trebalo dokazati.
Primedba. Da 1i је Ьilo potrebno dokazivati da su dijagonale jednake?
1.2.28. U krugu С Ciji је poluprecnik 1 upisan је pravilan poligon od п strana:

Рз.Р 2• •• Рп. Ako је Р jedna proizvoljna tacka na periferiji kruga С, izracunati
п
Dokazati ~akode jednakost 2 (PPk) =n (1 +ОР ), gde је О centar kruga koji

2 2
k=l
је opisan oko poligona Р 1 Р 2 .•• Рп, а Р jedna proizvoljna tacka u ravni ovog poli-
gona.
-4
Resenje. Neka је centar kruga koordinatni poёetak i neka x-osa ima pravac i smer vektora ОР 1 •
Oznaёimo sa Zk afiks taёke Pk, а sa z afiks taёke Р. Tada је
PPk= Jz-zkl, (PPk) 2 = Jz-zkl 2=(z-zk) (z-zk)=z'Z+zkzk-ZZk-ZZk·

Buduci da se taёke z i zk nalaze na jediniё~om krugu {z\ lzl = 1}, poslednja jednakost postaje
(PPk) 2 =2-zzk-ZZk,
te је
п п п
2 (2-zzk-zzk)=2n-z 2 zk-z 2 zk.

k=l k=l k=l
28 Kompleksna .analiza
Kako је Zk=exp (Ck-1) (2ni)fn) (k=1, ... , п), doЬijamo

(k-1) 2~ п -(k-1) ~_i
2е
11
п =0, L: е п =о.
k=I k=I
tl
Prema tome је L (PPk) =2n. 2
k=I
Ostaje da se re§i drugi deo zadatka.
U сеюu se menjaju doЬijeni rezultati ako је poluprecnik kruga r umesto 1 ?
1.2.29. U krugu (О; r) upisan је pravilan poligon Р 1 Р 2 ••• Рп. Dokazati da:
1° zblr kvadrata svih strana i svih dijagonala ovog poligona iznosi n 2 r 2 ;
:7l
2° zblr svih strana svih dijagonala iz11osi nr cotg ·2 п ;
п п(п-1)
3° proizvod svih strana i svih dijagonala iznosi п2 r -2 -

Resenje. 1° Posmatrajmo krug (О; r) и kompleksnoj ravni. Neka se koordinatni pocetak nalazi
--t ---t
u centru kruga О i neka x-osa ima smer vektora ОР н pod uslovom da x-osa i ОР 1 leze na istoj
pravoj. Ako sa zk oznaCimo afiks temena Pk, tada је
2 (k-1) in
(1) zk=r ехр - - - (k=l, 2, ... , п).
п
Prema prethodnom zadatku imamo:

п
" п
L (P1Pk) =2n 2
r 2
, 2: (P Pk)2=2n
2 r 2
, ••• , L (РпРk)2=2п r2.
k=1 k=1 k=1
BuduCi da је ovde svaka strana i svaka dijagonala raeunata dva puta, zЬir kvadrata svih
strana i svih dijagonala pravilnog poligona od п strana iznosi
1
(2) S=- п · 2п r 2 =n2 r 2 •
2
Odredicemo sada S drugim putem. ZЬir kvadrata strana i dijagonala poligona Р 1 Р 2 ••• Р"
dat је sledecim izrazom od ( ; ) saЬiraka:
(3) S= lz1 -z2i 2 + lz1-Zзl 2 + · · · + !z1 -'-Zп/ 2
+ lz2-Zзl 2
+ · · · + lz2-z"l 2
+ ...
+lzп-1-z"/ •
2
Uzmimo jedan od tih sabiraka, recimo /zp-zq/ 2. On· је identicki jednak izrazu
.(Zp-Zq) (Zp-Z~)=2r 2 -Zpzгzpz;.
Vodeci raeuna о formuli (1), izraz L CZ';,zq+ZpZq), gde је surnacija pro§irena na sve kom-
Ьinacije druge klase (bez ponavljanja) o/~femenata р, qe {l, 2, ..• , п}, postaje:
2r8
2
(cos : + .cos + · · + cos(2 · :п) ~ (сп-2} ~~)+cos (сп-1) :п)
2п ( 2п)
+cos-;;- + cos 2 ·--;;--
. . ( 2:rt)
+ · · · + cos (п-2)-;;--
+ ···
+cos ~)·
1. Kompleksni brojevi 2~
Ovaj se zЬir krace moze napisati u obliku 2r2 a, gde је
а=(п-1) cos ( 1 · ~) + (п-2) cos ( 2 · ~) + · · · + 1 · cos ( (п-1)~)·

Prema tome, zЬir S dat је novim izrazom
Uporedenjem ovog izraza sa (2) doЬija se formula

п-1 2 1
(4) а~ L (n-v) cos ( v · ;)=-2 п.
v=l
Primedba 1. D. Dokovic је izveo formulu (4) na sledeCi naCin:

п-1 п-1 п-1
а= L v cos((n-v)· ~)= L v cos(2n-v · ~)= L v cos( v · ~)

v=l v=l v=l
=~2п (~ n~sin(v·~x))
п
dx v=l
L, х
=~(~(
2п _
- 1
sinnx
. ( --п х
dx sm )
sin(n-lnx)))
п
=-'!~n.2
п х=1
Istim postupkom D. Dokovic је izveo formulu:

п-1
L (n-v) sin ( v · ~)=~cotg

v=l n 2 ,
~.
n
Zaista, analogno prethodnom Ьiсе

п-1 п-1
~ (n-v) sin (v · ~) = L v sin( (n-i•) · ~) = - L v sin (v · ~)

v=l v=l v=1
=~ ~
п (d ~
:S COS
( 2n·))
V' ;Х Х= ~ = ~ ~
п (d ( Sin
sinnx
е Х) COS
(п-1 7tX))) Х=
-;;- l
1 п
= -ncotg-.
2 п
Primedba 2. V. Jal'lekoski primecuje da је Ј. Ulcar (Bilten па Drustvoto па matema.ticarite i jizi-

carite od NR Makedonija, Skoplje, 1951, str. 41, zad. 8) postavio zadatak da se dokaze formu.la
(4). Janekoski takode navodi da је navedenom casopisu dostavio resenje ovog zadatka, ali da ono
nije objavljeno. Evo njegovog resenja:
Podimo od izraza
п-1 п-1 п--1 п-1
(1') G(O)= L(n-v) cos vO+i L (n-v) sin vO=n L ei"vд_ L veivб.
v=O v=O · v=O v=O
Kako је
п-1 п-1 п-1

ei"nб_ 1
~ veivд = :_ ~ ""' eivб
L.,
v=O
i dO L.,
v=O
' 2
v=O
eiv8=---
ei8-1
(O:;C2kn; k=O, ± 1, ±2, ... ),
ЗО .Кompleksna ·analiza
posle sredivanja, izraz G (О) postaie
(2') G(O)= -
п cos 2
в]
. einб_l
l + i - - +е16 -. --.
(е1 0 -1) 2
2
[ . О
sш -
2
2п
Stavljajuci fJ = - Л (Л i п proizvoljni celi brojevi) u (1 ') i (2'), doЬijamo
п
п-1 п-1
( 2.п ) ~
2пvЛ '"'" 2пvЛ
G -;Л = ~ (n-v) cos-n- +i ~ (n-v) sin-;;-, G 2п
-; Л ) = п ( 1+ i cotg пл)
( 2 ; •
11=0 11=0 -
Uporedivanjem ovih formula imamo:

п-1 п-1
2пvЛ п 2пvЛ п пЛ
2
11=0
(n-v) cos - - = - ,
п 2 2
11=0
(n-v) sin·-- = - cotg - .
п 2 п
Specijalno za Л= 1 је
п-1 п-1
~ 2nv п ....._- 2nv п п
2,
~ (n-v) cos --;;- = > (n-v) sin- = - cotg - .
~ п 2 п
11=0 11=0
1.2.30. Neka su А,Д,

(v= 1, 2, 3) luci direktne orijentacije istog kruga kojima
odgovaraju centralni uglovi veliCine ~ i neka је С 1 sredina tetive В 1 А 2 , С 2
/ 3
sredina tetive В 2А 3 , С3 sredina tetive В3А 1 • Dokazati da је trougao С 1 С 2 С3 rav-
nostran.
Resenje 1. Uzmimo da је centar kruga koordinatni pocetak а njegov poluprecnik r. Oznaci-
mo sa z"=ri811 (v=l, 2, ... , 6) red.om afikse tacaka А 1 , Вн .4 2 , В 2 , А 3 , Ва. Tada su
Z4+Z5
(1) t.=
--
----
2 '
redom afiksi taCaka Сн С 2 , С3 • ProЫem se svodi na dokaz jednakosti
(2) IC1-Cal 2 =l~a-C1l 2 =IC1-C21 11 •
Prem~ (1) mo~e se (2) napisati u obliku

IZ4 +z5-Z1-Z11 2 = lzd +z1 -Zz-Zзl 2 = lzz+zз-Z4 -z5 pi.
Posle razyijanja i upro§cavanja, prva jednakost, zbog cos (06 -06)=cos (8 1 -8 2), svodi se na
cos (04 -05)-cos (0 4 -06 )-cos (04-0J-cos (05 -ОЈ
=cos (0 2 -03)-cos (06 -0z)-cos (08 -08)-cos (0 1 -03 ),
а druga, zbog cos (0 1 -0z)=cos (03 -04), na

cos (01 -0J-cos (08 -0z)-cos (01 -08)-cos (0 1 -08)
=cos (04-05)-cos (0 11 -04)-cos (0 11 -05)-cos (03 --05).
Ako se stavi 8 1 -81=ЧЈн 8 8 -82=ЧЈ2, 8 5 -8f.=ЧЈ 8 , prethodne jednakosti postaju
(3) cos1113-COS (111з+ i)- cos (Фа+~)- cos (1112+111з+ ~)
=COSqJ 2 -COS (ЧЈэ+91з+ ~) - COS (9"з+ ~)- COS (111:а+ i)·
Jednakost (3) moze se predstaviti u obliku
(3') cos111з+cos (111з+ ~)- cos (91а+ j)=cos1112+cos (1112+ ~) _: cos (111 2+ ј),
а jednakost (4), s obzirom na
u oЫiku
(4') - ( cos ( q>, +'1'.Н cos ( q>,+ q>,+ ~") - cos ( q>, +'Ро+ -ј))
=COSIJ1з+cos (IРз+ ~)- cos (9'з+ ј}
Kako је za svako ЧЈ
cosip+cos (ЧЈ+ ~)- cos (IP+ j)=cosip-2sin .~ sin (IP+ ~)=о,

jednakosti (3') i (4') predstavljaju identitete.
Resenje 2. Posmatrajmo u z-ravni krug {z\lzl=r}. Afiksi tacaka А" su:
Teiдv (
V=
1 2 3)
' ' •
Miksi taCaka Bv su:

iд
ате • (v= 1, 2, 3),
gde је a=eni/З.
Afiksi taCaka Cv (v=l, 2, 3) su:
(1)
Trougao С 1 С 1 С3 је ravnostran, ako se strana С 2 С3 , rotacijom za ugao п/3 u pozitivnom

smislu, poklopi sa stranom С 1 С 1 , t;: ako је ispunjen uslov
(2) ,i-,1=a С,з_,z).
Za vrednosti (1) jednakost (2) zaista је identick.i zadovoljena. Dakle, trougao С 1 С 2 С, је

ravnostran.
Relerde 3. Afiksi taeaka Ан В 1 , А 1 , В 2 , Аз, Ва mogu se redom izraziti и oЫiku:
Ove ta&e lehce na istom krugu ako је /z1/=/za/=/zзl·

Afiksi taCaka С 1' С 1 , С3 su:
" 1 (
<,,1=-Z1Bni/3 +Za,) "1
.,, = -1 ( z 1eni/3 + z3),
2 2
--+ --+
Ugao izmedu vektora С1С 2 i С 1 Сз је
" "1
i,,3-<,, Zзеni/3 + Z1 (1 -елi/3) - Za ni/3 л
a r g - - =arg . . .= arg(e )= - ,
С а-С i zз+za (ет/ 3 - 1) - z 1 enil 3 3
jer је
z 3emf 3 +z 1 (1-emf 3)-z 2 = eni/ 3 z 3 +z 1 (e-ni/ 3_ l)-z 2e-ni/ 3

zз+za (em 13 -1)-z 1eni/ 3 z 3 +za (eni/ 3 _1) -z 1eni/3
kao i
:т
Slicno se dokazuje da su i ostali uglovi trougla С 1 С 1 Сз jednaki - .
3
Generalizacije.
1. U re8enju 3 nije korisceno da su moduli brojeva z 1 , z 2, z 3 jednaki. Stoga
teorema vзZi i kada luci AvВv pripadaju razlicitim koncentricnim krugovima.
2. Neka su АД" (ii= 1, 2, З, 4) luci direktne orijentacije istog kruga kojima
odgovaraju centralni uglovi ..::. Ako su tacka С 1 , С 2 , С3 , С4 redom sredine duzi
2
В 1 А 2 , В 2 А,3 , В3 А 4 , В4 А 1
tada је cetvorougao С 1 С 2 С3 С4 direktno orijentisan i
ima normalne i jednake dijagonale.
Reserde. Zaista, afiksi tacaka А 1 , В 1 , А 2 , В 2 , А 3 , Вз, A.i., В 4 redom su reiO,, rieiб,, rei6~, rieiбз, reiб"
riei83, reiб., rieiв••
Ako su С" (v=l, 2, 3, 4) afiksi ta~ Сн С 2 , Сз, C.i., bez te~koce se dokazuje jednakost
С1 - С4 =i (С 1 -С 3), §to znaci da su dijagonale cetvorougla normalne i jednake (videti zad&tak 1.2.9.).
I u ovom slueaju luci AvBv (v= 1, 2, 3, 4) mogu pripadati razlicitim koncentricnim krugo-
vima.
3. Posmatrajmo и z-ravni п koncentricnih krugova sa centrom и koordinatnom

pocetku. Na svakom od ovih krugova izaberimo ро jedan direktno orijentisani
. ,--......
. Juk А, Bv sa centralnim uglom О. Neka је Cv sredina duzi BvAv+i CAn+I =А 1 ).
1° Odrediti () tako da izmedu afiksa temena mnogougla С1 С 2 ••• Сп po:;toji
ista Iinearna zavisnost za ma koje tacke А 1 , А 2 , ••• , А, 1 •
2° Za n=З i n=4 geometrijski protµmaciti doЬijenu linearnu zavisnost.
Relerde. 1° Neka su z", zveiб, с, redom afiksi taCaka Av, Bv, С,.. Prema uslovima zadatka је:
(1) С" = -12 (z"ei·в +zv+lJ\ (v=l, 2, ... , п).

1. Komplebni brojevi 33
Da Ьi vdio uslov 1°, mora Ьiti
ei8
о
=0.
о
Razvijajuci ovu determinantu ро prvoj vrsti, dobljamo -

.в 2k
(2) ein =(-l)n, tj. 8=п+ - п (k=O, ± 1, ±2, ...).
п
Kad smo tako izabrali 8, izmedu brojeva С 11 (v= 1, ... , п) postoji veza
С1
=0.
о
tj.
(3) Сп·-аС1~-1+а 1 Сп-1- ··· + (-1)'8-1an-1 C1 =0
Dakle, sa tako izabranim 6 vdi uslov 1°.
п
2° Za ri= 3 i 0= - (3) glasi
3
(a=eni/3),
Poslednja jednakost kazuje da је
Prema tome, trougao С 1 С 1 С3 је ravnostran.

:п;
Za 1i=4 i 0= - (3) postaje:

2
~41-Ся .
---='Ј.·
~а-'1
Ova jednakost kazuje da је:
. :п;
IC2Ctl=IC1Cзl i -<):: (С1Сз;

. С1С.)= -2 .
Рrеша to:ne, ~etvorougao C 1 CiC 3 С4 iша jedl12ke i rю1·mal11e r.Ъ.12,g{'n_i>le"
3 Komplcksna analiza
Primedba. Ovaj proЫem formulisao је F. Denk (Erlangen). Resenje koje је slicno Resenju 1 (u
kome su umesto kompleksnih brojeva upotreЫjeni vektori u ravni) dao је Т. Leko. Resenje 2
i Generalizaciju 2 dao је D. D. Tosic, а Resenje 3 i Generalizacije 1 i 3 dao је D. 2. Dokovic.
Literatura
D. Tosic i D. Dokovic: I)enkov рrоЫет i neke njegove generalizacije. Uvodenje mladih
u naucni rad П. Matematicka ЬiЫioteka sv. 19, Beograd 1961, str. 109-113.
1.2.31. Које krive na Riemannovoj sferi odgovaraju skupu koncentricnih krugova

и oblenoj kompleksnoj ravni?
Reienje. Neka је М (х, у, О) proizvoljna tacka u xy-ravni i N (Х, У; Z) njena slika na Riemann-
ovoj sferi
Prava MN prolazi kroz severni pol Р (О, О, 1) Riemannove sfere. Jednacina prave MN је
х у z-1
-=-=--
х У Z-(
StavljajuCi ovde z=.0, doЬijamo vezu izmedu koordinata tacaka М i N:
х у
(2)
Х= 1-Z' у=--.
1-Z
Uzmimo u xy-ravni proizvoljnu familiju koncentricnih krugova

(3) (x-a)2+(y-b) 2=R2 (R parametar ~О).
KoristeCi se formulama (2), doЬijamo jednacinu
( _!!_-а)
2
+(~ -ь) =R 2,
2
(4)
1-Z 1-Z
koja zajedno sa (1) odreduje sliku krugova (3) na Riemannovoj sferi. Jednacina (4) moze se napi-
sati u obliku
х у
2а--- 2Ь·-- +а 2 +ь 2 -R 2 =0 (Z#= 1)
1-Z 1-Z
i na osnovu (1) ona postaje
(5) 2аХ+2ЬУ+(а2 +Ь 2 -R 2 -1) Z=a 2 +b 2 -R 2 •

Jednacina (5) odreduje ravan, sto znaci da је slika kruga iz familije (3) takode krug na sferi
(1).
Moze se direktno proveriti da је za .proizvoljno R (>0) rastojanje d ravni (5) od .centra
(О, О,~) sfere manje od ~' tj. da ravan (5) sece sferu (1), sto је geometrijski ocigledno.
lspitajmo detaljnije koje osoЬine ima skup ravni (5), gde је R parametar. U tom cilju na-
pisimo jednaCinu (5) u obliku '
Ј. Kompleksni brojevi 35
Odavde izlazi da za svako R ravni (5) prolaze kroz pravu

(6) Z=l.
Jednacine prave (6) mogu se napisati i ovako:
(7) 2аХ+2ЬУ=1, Z=1.
Dakle, skupu koncentricnih krugova и xy-ravni odgovara skup krugova na sferi (1) koji
se doЬijajuu preseku te sfere sa sveznjem ravni (5).
Za R=O ravan (5) dodiruje sferu (1) s donje strane; kad R raste, ravan (5) se obrce oko
prave (7) i tezi da zauzme horizontalan polozaj.
1.2.32. Neka su z1, z2, z 3 tri razliCitц kompleksna broja. Dokazati da su jednakosti
1° \z1-zз\ =\z1-z2\ +\z2-zз\ 2 ;
2 2
2° zз-z2=ai (z2-z1) (О *aER)

ekvivalentne. Dati geometrijsku interpretaciju ovog rezultata.
Rezultat. lmplikacija 1°~2° је inverzna Pitagorina teorema, а implikacija 2° ~1° је Pitagorina
teorema.
1.2.33. Ako је O<arg z1 < ... < arg Zn <2Л, proveriti da li је povrsina poligona
Cija su temena z1, ... , Zn
1 п --
Р=- Im
2
L
k -=1
Zk Zk-1
gde је zo=zn.
1.2.34. Neka tacke А, В, С Ciji su afiksi z1, z2, z3 obrazuju trougao i neka је а
kompleksati broj.
1° Ispitati da 1i tacke Х, У, Z Ciji su afiksi redom az1 +az2, az2+az3 , az3 +
+ iiz1, obrazuju trougao.
2° Ako је trougao АВС ravnostran, dokazati da је trougao XYZ takode
ravnostran.
3° Dokazati da postoji broj аЕ С takav da је trougao XYZ ravnostran, bez
obzira kakav је trougao АВС.

1.3. POLINOМI 1 JBDNACINE
1.3.1. Resiti jednacinu

z4+8 (1 +2i) z2 -~3+56i=0.
Rezultat. z 1, 8 = ± (1-21), z,"= ± (2-Зi).
1.3.2. Odrediti kompleksan broj а tako · da koreni jednacine

z 2 -4z+a=O
leze na pravoj ciji је koeficijent р1 avca jednak 1.
Rezultat. Re а=4, -Im а~О.
'
1.3.ЗQ Resavanjem jednacine

(1) z5-1 =0, tj. (2)
izraeunati:
cos ( ~п), sin ( ~~ф sin ( ~п), cos ( ~п).
Vputstvo. Ako se pode od Ьinomne jednaCine (1), doЬija se
(k=O, 1, 2, 3, 4).
Ako se pode od jednaCine (2), resenja su:
1,
vs-1 ± i( 10+2v~г·)•12
5 ,
v'5 +1 i
-4-±4~10-2у5)
- 1/2
.
4 4
Rezultat.
Ostaje jos da se odrede
38
1.3.4. Naci potrebne i dovoljne uslove da jednacina z 2 +2az+b=O sa komplek-

snim koeficijentima а i Ь ima: 1° realan koren; 2° Cisto imaginaran koren: 3° ko-
njugovano-kompleksne korene.
1.3.5. Data је kvadratna jednaCina

(1) (а, Ь, с Е R, a:;t=O, lal i= lcl).
Dokazati da izmedu koeficijenata а, Ь, с postoji uslov
(2) Јаь-Бс: = :а~--с~;,
ako i samo ako је z 1 =1, gde је z 1 jedan koren jednaCine (1).
Reienje. Buduci da је z 1 koren jednaCine (1), Ьiсе az 12 +bz 1 +с=О, odakle је
(3) azl +ь+czl =0,

z
jer iz \z 1 \=1 sleduje z 1 1 =1, tj.
(4) az 1 +ь+сz 1 =0.
Iz (3) i (4) doЬijamo redom
z1=-~~~ь~, !z1\=1! а~-ь~ '1·

аа--сс аа-сс
Kako је \z 1 \ = 1, iz poslednje jednakosti sleduje (2Ј.
Obrnuto, bez smanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da је Ь~О. Tada је
Ь=1~-сс 1,
а-с
i doЬijamo
(!а\ 2 + lcl 2 -2ac) 2

Ь 2 -ас-------
\а-с\2
Tada jednacina (1) ima koren
/а12+. lc\ -2ac)

2
za \al> \с\,
ia-cl
ili
1
- ___ (lal 2 -\c\ 2 _._·, \а\ 2 +\с\ 2 -2ас) za \а\ < \с\
Zl
2а \a-cl !a-cl
i u оЬа slucaja imamo \z 1 \=1.
Literatura
D. S. Мitrinovic-W. D. Bouwsma: РтоЫет Е 2021. Amer. Math. Monthly 75 (1968),
1116-1117. .
1.3.6. Proveriti da li је
(1) lz1l+lz2I= vlf v1ь2 1+\acl+IЬ2 -acl,

\а!
gde su z1 i z 2 koreni kvadratne jednaCine az 2 +2~J::~O.

Reienje. Ako зе identitet (videti 1.1.5.)

1 1
lи+vl+lи-vl=lи+(и 11 -v 2 ). 2 1+1и-(u 11 -v1)2 1
primeni na korene
1
1 -
z 111 =-(-Ь± (Ь 11 -ас) 2 ),
• а
doЬija se
1 1
1 - -
lz1I + /zal =-(IЬ+ (ас) 2 1+1Ь-(ас) 2 /).
lal
Ako se leva i desna strana kvadriraju, Ьiсе
(lzl 1+ lz2IY1= ~((Ь+ уас)(Ь+ уас)+ (Ь~ v(iё)(b- '\1ас)+21Ь2 -асl)

lal 2
2
= -(IЬP 1 +lacl+lb 2 -acl).
lal 11
Odavde izlazi (1).
1.3.7. Neka su kompleksni brojevi z 1 i z 2 dati sa

(xi, у;, r;, () Е R; i= 1, 2) .
i neka su а i Ь resenja kvadratne jednacine
z -z1z+z 2 =0.
2
Које uslove treba da zadovolje brojevi х;, Yi> ri, ()i (i~ 1, 2) da Ьi bilo
1° arga=argb; 2° arga..:....argb=Л; 3° М=Л?
/Ь/
1.3.8. Odrediti а tako da koreni Z1, Z2, Z3, jednacine z 3 + 12 (1 +i vЗ) z+a=O
leze na jednoj pravoj.
Reienje. Napi§imo datu jednacinu u obliku
:п;
z 8 +24z cis-+a==O.
3
1° Dokazacemo da prava na kojoj se nalaze koreni z1' z 11 , z 3 ove jednaCine prolazi kroz
koordinatni pocetak. Vieteove formule za datu jednacinu glase
Sa tackama z 1, z 1, z 8 kolinearno је i njihovo teziste, tj. koordinatni pocetak, s obzirom da

. · z1+zz+za
је tez1ste dato sa О.
3
Ovo mozemo dokazati na sledeci nacin;
Kako su z 1, z 1, z 8 kolinearne tacke, vзZe jednakosti
z 1-z8 =k (z 1-za) (k realan broj),
Z1 +z 1 +z1 =0,
(z 1-za)+(z 1-za)=-3z8•
Posle delenja sa z 2 -z3 imamo

Zз-Zз Z1 3 Z2 k-2
1--=--, -=1--.
-з:;;-=k+1' Zз k+1 Zз k+1
Poslednja jednakost kazuje da pretpostavljena prava prolazi kroz koordinatni pocetak.
2° Na osnovu 1° mozemo staviti
z 1 =x 1 cis 8, z 2 =x 2 cis 8, Z 3 =X3 cis (),
gde su Хн х 2 , х 3 pozitivni i1i negativni realni brojevi.
Na osnovu Vieteovih formula imamo
тr;
р=О, q cis 28=24 cis -, r cis 38=а,

3
gde је uzeto Р= -(х 1 +х,+х 3), q=х 1 х 2 +х 1 хз+х 2 хз, r= -Х1Х2Хз.
Kako su Хн х 2 , Хз realni brojevi, jednaCina
хз+ рх 2 + qx + r =хз+ qx + r =О
mora imati sva tri korena realna. S obzirom na to koeficijenti q i r moraju zadovoljavati uslov
Odavde zakljueujemo da је q~O. Iz druge Vieteove formule imamo q= -24, cis 28=
= -cis !!._, Za () se mozemo ograniciti na vrednosti iz (-~. ~). Stoga је 28= ~-n=-_:_n tj.
3 2 2 3 3
38=-п.
Treea Vieteova formula daje r= -а. Kako su р, q, т realni brojevi (kao simetricne funkcije
realnih brojeva хн х 2 , х3), mora i а Ьiti realan broj. Које realne vrednosti moze а da uzima, od-
redujemo iz nejednakosti (1) uz smenu q=-24 i r=-a. Tako doЬijamo а 2 ~211 i1i lal~З2y'f.
1.3.9. Data је jednacina

(1) 3
z +(a+ib) z+(c+id)=O (а, Ь, с, d Е R).
Odrediti potrebne uslove da jednacina (1) ima:
1° cisto imaginaran koren (Ь =F О),
2° dva konjugovano-kompleksna korena.
Resenje. 1° Neka је Ь~О. Ako pretpostavimo da је re§enje oЫika z=xi (хе R), tada iz (1) sle-
duje (c-xb)+i (xa-x3+d)=O, §to znaci da mora Ьiti
(2) с-хЬ=О i x3-ax-d=O.
Tako mozemo zakljuciti: Da Ьi jednacina (1) imala re§enje oЫika z=xi potrebno је da bude:
c3-acb 2 -db3 =0.
2° Pretpostavicemo da su re§enja oblika z 1 =x+iy i z 1 =x,.-iy. Smenom z 1 u (1) doЬijamo
(3) 2
х3-3ху +ах-Ьу+с+i (3x y-y 3 +bx+ay+d)=O
2
odakle sleduje da је
(4) х3-3ху'+ах-Ьу+с=0
k~o i
(5) Зх2у-у 3 +Ьх+ау+d=0.
40 Komplebпa analiza
Slicno, ako u (1) stavimo z 2, dobljamo

(6) х3+Зху 2 +ах+Ьу+с=О
(7) -3x2y+y 3 +bx-ay+d=0.

Ako saberemo jednacine (4) i (6), imamo
(8) х3+ах+с=О,
а ako ih oduzmemo, doЬijamo
(9) 3ху+Ь=0
(pri cemu smo koristili uslov у=/= О s obzirom da se trllZe konjugovano kompleksnэ. resenja). Slicno,
ako saberemo jednacine (5) i (7), imamo
(10) bx+d=O
а ako ih oduzmemo, doЬijamo
(11) 3х 2 -у 2 +а=О.
Mogu nastupiti sledeci slucajevi:

а) Ь=О. Tada iz (10) sleduje d=O, iz (9) zbog Ь=О sleduje х=О, а iz (8) sleduje с=О. Za
tako doЬijene vrednosti iz (11) izlazi у=± у~.
Tako mozemo zakljuciti: Jednacina (1) ne moze imati konjugovano kompleksna re~enja
ako је а=О. Ako је a:f.0 tada jednaCina (1) ima konjugovano kompleksna resenja ako је b=c=d
=х=О i ta resenja su oЫika ±iуа.
d
Ь) Ь#О. U oyom slueaju iz (10) sledtlje х=- Ь. Ako tako dobljenu vrednost х smeniпю
u (11), doЬijamo
1
02) у=± -yab2+3d2 •
ь
d
Ako, dalje, у smenimo iz (12) u {9), uz х = - - , sleduje
ь
(13) ±3dyаЬ2+d2+Ь 3 =0.
Isto tako smenom х i у u (8) doЬijamo
(14) d 3 +adb2 -cb3 =0.

Pretpostavimo, dalje, da је ab 2 +3d2 >0.
Jednacina (1) ima konjugovano kompleksna resenja, pri uslovu Ь#О i ab 1 +3d2 >0, ako
. d
su ispunjeni uslovi (13) i (14) i pri tome su ta resenja u oЫiku x+iy, x-iy, gde је х= - ь' а
у је dato sa (12).
1.3.10. Resiti jednacinu z4+z3 +2z2 +2z+4=0 kada је poznato da опа iша je-
dan kompleksan koren ciji је realni deo jednak imaginarnom delu.
Rezultat. Resenje sa navedenom osobinom је: z 1 = -1-i, ра је resenje i z 2 = -1 +i. Ostala
1 ~г
resenja su - (1 ±iv 7).
2
1.3.11. Odrediti koeficijente а, Ь, с, d Е R u jednacini

(1) z5+az4+bzЗ+cz +dz=0, 2
tako da njeni koreni budu afiksi temena pravilnog petougla cije је teziste и tacki
z=l
Resenje. Ј ednacina
(2) z 5 = -1
ima resenja koja su afiksi temena pravilnog petougla sa tezistem i1 tacki z=O, а cije је jedno tсше
11tacki z = - I .
Ako и (2) sta1,·imo z=,-1, dobljamo jednaCinu
(3) (l>-1) 5 = -1,
cija su resenja afiksi temena pravilnog petougla od kojih је jedno u tacki '=О i Cije је teziste и
tacki '=
1.
Jednacina (1) ekvivalentna је jednaCini (3) ako i samo ako је
а=-5, Ь=10, с=-10, d=5.
1.3.12. Odrediti uslove pod kojima jednacina х 2 п+ 1 +ах+Ь 2 =0 (а, Ь Е R) ima

dva realna koreпa.
1.3.13. 1° Dokazati da se racionalna funkcjja
z !--7-R(z) = р (z) (Q (z)#O, Р i Q polinomi)

Q (z)
moze predstaviti и oЫiku R(z)=R 1(z 2 )+z R 2 (z 2), gde su R 1 i R 2 dve гacionalne
funkcije.
2° Na osnovu ovoga dokazati da је R(z)=R (-z) ako i samo ako је R(z)=
=R 1(z 2).
3° Prov-eriti R(z)= R (-l-) <d R(z)== R (z+ ~).
Resenje. 1° Kako se Q (z) identicki ne anulirэ, vazi jednakost
Q (z)=A (z 2 )+z В (z 2),
gde su А i В polinomi ро zi od kojih se bar jedan ne anulira identicki. Na osnovu ovoga је
Р (z) Р (z) (А (z 2 )-z В (z 2))

R(z)= - - = --------
Q (z) А 2 (z 2)-z 2 В 2 (z 2 )
Р1 (z 2 )+zP 2 (z 2 )
= л2 (z2)-z2в2 (z2) = R1 (z2)+z R2 (z2),
gde su Р1 i Р 2 polinomi ро z 2 •
1.3.14. Odrediti sva resenja zk jednacine

(rt Е N).
Ako је а realan broj, dokazati da se svi koreni zk nalaze na jednoj pravoj koja
је paralelna imaginarnoj osi.
.
Rezultat. Zk = - (а)z (1+i cotg-;;kn) (k=l, 2, ... , п-1);
42 Komplek~na analiza
1.3.15. Dokazati da su koreni jednaCine zi=i(z-2i) 4 dati formulom
zk=i+cotg (4k+I)~ (k=O, 1, 2, 3).

16
Tako isto odrediti korene jednacine z 4 =i (z+2) 4 •
1.3.16. Odrediti sva resenja jednacine

(1) i =zn- 1 (п prirodan broj>2).
Reienje. Stavimo li z=ei8 , jednacina (1) postaje
2kn
ее-iд=еп-1 e(n-1)iд ~ e(en-2_1)=0, 0=-.- (kE Z).
п
Sva re§enja jednacine (1) su:

2kni
z=O i Zk=exp-- (k=O, 1, ... , п-1).
n
Primedba. Za slucajeve n=O, 1 i n= -v (v Е N) takode odrediti re§enje jednacine z=zn- 1 •
1.3.17. Resiti jednacinu

(v, п Е N; а Е С).
1.3.18. Odrediti nule polinoma

x~Re.{(l+ix)n)-Im ((l+ix)n) (п Е N; х Е R).
Primedba. Sve njegove nule su realne.
1.3~19. Odrediti ·potreban i dovoljan usJov koji mnraju zadovoljavati realni para-
metri а i Ь da Ьi jednacina
(1) l+~z)n =а+iЬ

(1-iz (nE N)
imala samo realna resenja.

Reienje. Pretpostavimo da jednacina (1) ima bar jedno realno re§enje z=x. Tada је prema (1)
la+ibl=l, tj. a 11 +b 2 =l, jer је ll+ixl=ll-ixl.
Prema tome, uslov
(2) а 2 +Ь 8 =1
је potreban.
. Dokazacemo da је ovaj uslov i dovoljan, ako utvrdimo da jednaCina (1), pri uslovu (2),
ima п realnih re§enja.
Zaista, ako је a+ib=e8 i (0 realno), tada iz (1) sleduje
l+iz (.0+2kn)
1-iz =ехр i -n- (k=O, 1, .. ~ , п-1),
odakle se doblja
Zk=tg (°~~kл) (k=O, 1, ... , п-1).

1. Kompleksni ЬroJevi 43
1.3.20. Ako su ak (k= 1, ... , п) ~ealni brojevi i ako је ехр (iO) re8enje jednacine
.xn+a 1.xn~ 1 + · · · +ап-~ х+ап=О,
dokazati da је
а1 sin О +а 2 sin 20 + · · · +ап sin пд =0.

1.3.21. Ро О resiti jednacinu
п
П (cos kO+i sin kO)= 1.

k=l
4тп
Rezultat. 0= п (п+ l) (т Е Z).
1.3.2~. Re8iti·jednacinu ~v'z2 -2 = V2-z3 u polju

1° realnih brojeva; 2° kompleksnih brojeva.
1.3.23. Dat је polinom ~ definisan sa
Qт(z)= ~ ((1+ :г (1- :() - (т Е N).
1° Odrediti stepen polinoma Qm; ·

2° Dokazati da su svi polinomi Qm .neparne funkcije;
3° Resiti jednacinu Qт(z)=O.
Resenje. 1° Polinom Qm mozemo predstaviti u obliku
· z3 z11kн
Qm(z)=z-(~) т•, +; .. +(-l)k (2k~l} mtk+i'
gde је т-1~2k+1 ~ т. Tako doЬijamo da ako је т paran prirodan :broj, stepen polinoma Qт
је т-1, а ako је т r.ч:aran prirodan broj stepen polinoma Qm ј~ т.
2° Bez obzira na т za Qт vazi Qт (-z)=-Qm (z), §to se neposredrio vroverava.
3° Qm (z)=O ako i samo ako је (1+ ~)m = (1- ~)m, §to је ispunjeno ako i samo
ako је
Ovaj uslov mozemo prikazati u obliku

kni kni km kni
ет -е
--т z е т +е т
2i т '2
kn . 1
odakle doЬijamo da је z=m tg - =rk. Tako mozemo zakljuCiti: Ako је m=2k+l, tada Q,,,
т
. т-1
imamnula: О, ±r 1, ••• , ±rp,p= - - =k. Ako је m=2k+2, tada Qm ima· m-1 nula:
2
44 Kompleksna an,aliza
1.3.24. Dokazati LucasoYu teoremu ~

Ako sve nule polinoma Рп leze и krugu С, onda i nule izvodnog polinoma
Рп' leze и istom krugu.
Reienjг. Neka је z f-+ Рп (z)=ao (z-z 1)k 1 • • • (z-z")k" (а0 =;60; k 1 + · · · +k"=n) Ьilo koji poli-
nom. Ako је ki> 1, onda Рп' ima nulu z=zi. Zajednicke nule polinoma Рп i Р,/ ispunjavaju us-
love teoreme.
Neka је С Ьilo koja nula polinoma Рп'
koja nije nula polinoma Рп· Опа zadovoljava
jednakost у
с,
Рп' I0 k1 k,,
---- = - - + ... + - - =0,
Рп Ю C-z1 '-z"
k1 k"
tj. -- + ... + --- =0.
Z1-' z"-C
Dokaziino da С lezi u krugu С. Pret- А
postavimo da је tacno suprotno, tj. da С nije t
u krugu С. Tada vidni ugao а kruga С iz
taCke ~ ispunjava uslov О<а~п. Preslikava-
njem zf-+w 1 =z-C krug С prelazi u krug С: 1 , а
taCke z; u tacke zi-C(i=l,2, ... ,v) koje
1
leze u krugu С1 • Preslikavanjem w 1 f-+W 1 = - 8
W1
1
tacke Zi-C prelaze u tacke - - koje se sve nalaze u uglu АОВ (О koordinatni pocetak;
z;-C
<t АОВ=а). U istom uglu nalaze se i tacke _!!!.._ (i= 1, ... , v).
Zi-C
Zbog ovoga
k1
је - - + · " + -k"- :;i: О, te pretpostavka da С nije u krugu С otpada.
Z1-C
Prema tome, Lucasova teorema је
z"-c
dokazana.
1.3.25. Ako sve nule polinoma Рп Ieze s jedne strane prave L, dokazati da i sve
nule izvodnog polinoma Рп' leze na istoj strani od te prave.
Reienje. Transformacijom z=z0 +ei6w mozemo uciniti da se prava L poklopi sa imagimrnom
osom w-ravni i da se sve nule polinoma Рп preslikaju u polu-ravan Re w<O.
Uvediino oznaku Рп (z)=Рп (z0 +ei6 w)=Qn (r.ll). Tada је
dQп .6 dРп
--=е' --.
dw dz
Dalde, nule polinoma z f-+Рп (z) i w r+Pп' (z) preslikavaju se u nule polinoma w f-+Qп(w)
i w f-+Qп' (w) respektivno.
Neka је
Qп (w)=a 0 (w-w 1 )k (w-wp)kp
1
• • • (ao=FO; k1+ · · · +kp=n; Re w"<0).
Samo р-1 nula polinoma Qп' razlikuju se od nula polinoma Qп, ра samo za njih treba pro-
veriti da li se nalaze u poluravni Re w <О. ·
Pretpostaviino da је tacno suprotno, tj. da је bar za jednu od tih.nula Re w=и~О (w=и+iv).
Za опе nule polinoma Qп' koje se razlikuju od nula polinoma Qп vazi jednakost
Qn' (w) k1 kp
--=--+."+--=О,
Qп (w) w-w 1 w-i(lp
tj.
k 1 ((и-ui)-i(v-v 1 )) kp ((u-up)-i (v-vp))
------ - + ... + о.
1
lw-w11 - \w-wpl 1
IzjednaeujuCi realni deo sa nulom, doЬijamo:
k,, (и-и.,)
L
tr=1
\w-w"\ 1
О,
§to је apsшd, jer smo pretpostavili da је и~О i и,<0.

Time је gornji stav dokazan. Ovaj stav ekvivalentan је Lucasovom stavu (videti prethodni
zadatak).
1.3.26. Dokazati da sve nule polinoina Р, definisanog sa

P(z)=ao+a 1z+ · · · +ап_ 1 zп- 1
+z",
. п 1
pripadaju disku D= {z\lz+~ aп-il ~~laп-il+aM}, gde је М= °2: \ап_i°Т,

ј=2
1° а=О ako је P(z)=aп_ 1 zn-lJ z";
2° а= max (м- 1 1ап-;IТ);~t ako Р nije oЫika P(z)= an_ 1zn-1 +z".
2~~
Resenje. Ako је Р (z)=ti,i_ 1 zn- 1 +z", tvrdenje 1° је oCigledno. Pretpostavicemo stoga da svi
koeficijenti а 0 , • •• , ~-• nisu jednaki nuli. То znaCi da је а pozitivan broj koji nije veCi od 1.
Kada Ьi Ьilo
lz+~aп-1\ > ~ \tin-1\+aM,

tada Ьismo imali
1 1
lzl > aM~a1-i\tin-;l°T (ј=2, 3, ... , п-2).
Prema tome, ako z f/:_ D, za ј=2, ... , п-2 imali Ьismo

Ј
laп-;llzl"-i<alaп-j\i \z\n-i
kao i
< [z++aп-1llz!"- 1 = ]zn+ ~ап-1zп-1 \.

Odatle sleduje da ako z f/:_ D, imamo
п
IJ>(z)I =[zп+aп_ 1zn- 1 + ~ап-;zп-ј\

1=2
~J.-+~a.-,z"-•\- j~a.-,z"-Ч ±a..-izn-i\>o,

17'2
tj. polinom Р nema nijednu nulu za z f/:. D.
Literatura
Q. I. Rahman: А bound for t}Je moduli ој the zero$.. ој polynomials. Canad. Math. 6ull. 13
(4) (1970), 541- 542.

1.4. GEOMETRDSKA MESTA
1.4.1. Odrediti geometrijsko mesto tacaka ciji afiksi z zadovoljavaju uslov

(1) Im (_!_)
z-1
6
=0.
Generalizacija. Odrediti geometrijsko mesto tacaka ciji afiksi z zadovoljavaju

US}QV
(2) Im - (z-a)n
z-b
=0 (п Е N; а, Ь razliciti kompleksni brojevi).
Reienje 1. Kako је
z x+iy (x 2 +y 2 -x)-iy
z-1 x-l+iy (x-l) 2 +y 2
uslov (1) postaje
Im ((x 2 +y 2 -x)-iy) 6 =0.
tj.
у (х 2 +у 2 -х) (3 (х 2 +у 2 -х) 4 -10 (х 2 +у 2 -х) 2 у 2 +3у 4)=0.
Iz jednacine
3 (х2 +у 2 -х) 4 -10 (х 2 +у 2 -х) 2 у 2 +3у 4 =0
doblja se
1
(х2+у2-х)2=3у2 i (х2+у2-х)2= -у•.
3
Prema tome, trafeno geometrijsko mesto, ako se izuzme taCka (1, О), sacinjavaju:
1° x-osa;
{сх,у) / (х-~) +у2= (~) };

2 2
2° krug
2
3° krug {сх, у)\ (х-~)\(у- ~) =1};
{(х,у) 1(х-~) +(У+ ~) =i};
2 2
4° krug
1 v'З)s ( v'3 2}
)2 + (у-2-з-
50 krug { (х, у)
1(
1
1
,х- 2 = -з-Ј ;
(<х,у) \(х-~)" +(у+~ v;3) -(v;3)'J.

1
6° krug
46
Posmatrajmo sada op~ti slucaj. Kako је
z-a)n
Im ( - - =- 1 ((z-a)n (i-;i)n)
-- - -- ,
z-b 2i z-b z-b
uslov (2) postaje
(~-~ )п =1.
( ~)п
z-b
=(~-~)п,
z-b
tj. ( (z-a)
(z-b) (z-a)
Odavde izlazi
(z-a)(z-b) k 2п 2п
------а a=COS - +i sin - ; k=O, 1, ... '
сz-Ъ) cz-a) ( п п .
Resenje 2. D. Dokovic је dao sledece re~enje.

Stavimo: z-a=eгi6 , z-b=ri'P. Uslov (2) tada postaje
Im( ~in(б-rp)) =0, tj. п (0-q;)=kn

kn
=}0-q;=- (k=O, 1, ... , 2п-1).
n
Za k= О doЬijamo delove prave L izvan segmenta аЬ.
Za k=n do Ьijamo segment аЬ prave L.

Za k=v (0<"<n) doЬijamo deo kruga koji lezi sa leve strane prave L, kad idemo ро njoj
od Ь ka а.
Za k=n+v (O<v<n) doЬijamo drugi deo onog kruga koji smo imali za k=v.
Delovi geometrijskog mesta tacaka koji se doЬijaju za k=v i k=n+v (O<v<n) cine krug.
Ako pravu L shvatimo kao krug sa beskonacnim radijusom, ovo се vaziti i za v=O.
Dakle, trazeno geometrijsko mesto tacaka sastoji se iz п
krugova koji prolaze kroz tacke
kn
а i Ь i iz kojih se duz, Ciji su krajevi а i Ь, vidi pod jednim od uglova: - (k=O, 1, ... ,2п-1).
п
Tacka а pripada, dok tacka Ь ne pripada trazenom geometrijskom mestu.
1.4.2. Odrediti geometrijsko mesto tacaka Ciji afiksi z zadovoljavaju uslov

Re( az+fЗ )п =0 i1i Im ( аz+{З )п =О
yz+<5 yz+<5
(/; ~1 ;i:O; а,{3,у,~ЕС; nEN).

Uputstvo. Videti zadatak 1.4.1.
1.4.3. Ako је t realan parametar, odrediti .skup tacaka ciji је afiks

1
t +8it+3
(1) z=---- (t Е R).
t1-2it+3
Uputstvo i rezultat. Iz jednacine (1) i

t 1 -8it+3
z=
t1 +2it+3
eliminisati t.
48 Kompleksda aaaliza
Tra!eno geometrijsko mesto је krug Cija је jednaёina
- 3 -
zz + - (z+z)-4=0.
2
1.4.4. Sta predstavlja jednacina

(az+az) 2 =2 (Ьz+Ьz)+с (а, Ь Е С; с Е R)
u kompleksnoj ravni?
1о4.5. Nacrtati krivu koju u kompleksnoj ravni definise jednaCina

lz-al =Лlz-bl (а, Ь Е С; ).~О).
1.4.6. Gde leze tacke z u kompleksnoj ravni za koje је
lz-al <r, larg (z-a)I <6 (а ЕС; r>O; 0<0<п)?
1.4.7. Odrediti geometrijsko mesto tacaka Z Ciji afiksi zadovoljavaju uslov

IRe (az)I +IIm (az)I =lal 2 ,
gde је а fiksiran kompleksan broj.
1.4.8. Odrediti geometrijsko mesto tэcaka Z ciji је zЬir kvadrata odstojanja od datih
tacaka Z1, ... , Zn, pomnozenih datim realnim brojevima т1, ... , тп konstan-
tan, tj.
п
L mk lz-zkl 2 =const,
-- k=O
gde su z, z1, ... , zп afiksi tacaka Z, Z1, ... , Zn.

п п
Rezultat. Кrug ako је L mk=l=O, а prava ako је L mk=O.

k=l k=l
1.5. NEJEDNAKOSTI
1.5.1. Ako је х> 1, dokazati da је
(1) (z=x+iy).
Resenje 1. Pretpostavimo da (1) nije tacno, nego da za 1ieko х> 1 vafi
1
(2) !__!_1~!...
z 2 2.
Iz nejednakosti (2) sleduje
tj.
1-х
-- ~О, tj~ x~l.
x~+yz - -
DoЬijena protivrecnost potvrduje tacnost nejednakosti (1) za х> 1.
Resenje 2. Erik Dux (Matematikai Lapok, t. VIII, fasc. 1-2, 1957, р. 148) dao је sledece re§enje:
Umesto x>l moze se pisati 4-4х<0, tj.
(3) 4-4х+х 2 +у 2 =(2-х) 2 +у 11 <х 11 +у 2 •
Odavde izlazi
(4) 1(2-x)-iyl <lx+iyl, tj. 12-zl <lzl
i najzad
(5) \ 2:z 1 < 1, tj. 1 ~ ~

- 1 < ~.
PrimedЬa. PolazeCi od (3), doЬija se
(6) 1(2-x)±iyl < lx±iyl,
gde treba uzeti sve cetiri kombinacije znakova pius i minus.
(4) је sadrzano и (6).
1.5.2о Dokazati nejednakos t

(1) lx~~I ~lzl (z=x+iy).
4 Komplekшa. analiza
49
Uputstvo. Pretpostaviti da za neko z da:ta nejednakost nije tacna, vec

lxl+IYI II
v2 > z.
Znak jednakosti u (1) vaii ako :i samo ako је lxl = /yl.
1.5.3. Dokazati nejednakosti
lal-lbl 1~/а+Ь1~1lal+lbJ1 (а, Ь, с, dE С).

l lcl+ldl c+d lcl-ldl
Kada се Ьiti
Jal-lbl 1=lJal+lbl1?
l Јеј+ Jdl Jcl - ldl
1.5.4. Ako је lzkl < 1 (k= 1, ... , п), dokazati da је
IП (1-z,)I ~1-.~, Jz,J.

1.5.5. Ako kompleksni brojevi zk ispunjavaju uslov lzkl ~ 1 (k= 1, 2, ... ), doka-
zati nejednakost
Resenje. Za n= 1 nejednakost (1) је tacna. Pretpostavimo sada da је nejednakost (1)- tacna za

n=p, tj.
fr
1 k=l
Zk-1 1 ~ ±
k=l
Jzk-lJ.
Imamo redom
p+l
п Zk-1
1
=
lp+l
п Zk-Zpн+Zp+i-1
1
lk=l k=l
~ 1 Zp+l п Zk-Zpн + Ј Zp+i-1J~јZp+l\·1пZk-11+1

I Zp+i-1 Ј
k=l k=l
Р Р+1
~1 · L lzk-11 + \Zp+1-l J = L·zk-11.

k=1 k=i
Prema tome, dokazali smo da ako nejednakost (1) vazi za n=p, ona vaii i za n=P+l. Kako је,
uz to, (1) tacno za n= 1, na osnovu principa matematicke indukcije zakljucujemo da (1) vaii za
svaki prirodan broj п.
Literatura
S. Famstrom: РrоЫет 2793. Elementa 54 (1911), 61-62.
1.5.6. Ispitati и kojim delovima kompleksne ravni vaze nejednakosti

z-i п
1° lz\<1-Rez, 2° O<arg- < - .
z+i 4
1.5. 7. Dati geometrijsku interpretaciju nejednakosti

(z ЕС).
Uputstvo. Ova nejednakost ekvivalentna је nejednakosti
z-2-2 1~2-.
. 2
1
1.5.8. Dokazati nejednakost
ll+zl~ ~; 1
1
(Re z~O).
1.5.9. Ako је а> О i Ь> 1, dokazati da nejednakost
(1) \a+zl~ a+lzl

ь
vazi za svako z koje zadovoljava uslov

(2-Ь 2) а
(2) Rez~ .
2 (Ь 2 -1)
Resenje. Ako vazi (1), tada vazi i nejednakost

-
сa+z) (a+z) ~
a 2 +2alzl + JzJ 2
ь2 '
tj.
(3) (b 2 -l)Jzl 2 -2alzl +а 2 (b 2 -1)+2ab 2Re z~O.
Ро pretpostavci је Ь> 1, ра је i b 2
- l >0 (koeficijent uz JzJ 2). Ako је
(4) а -а (Ь -1)
2 2 2 2
-2аЬ 2 (b -l) Re
2
z~O,
tada vazi (3).

(4) је ekvivalentno sa (2). Ovim је dokazano navedeno trvdenje.
Primedba. Da li (1) vazi za jos neke vrednosti z koje nisu obuhvacene uslovom (2)?
1.5.10. Neka su av (v= 1, ... , п) i z proizvoljni

.
kompleksni brojevi i с=_!_""
nL...
av.
v=l
Dokazati sledece relacije:
v=1 v=l
Pri tome, u nejednakosti 3° jednakost је mogucna samo ako је а1 = ··· =ап.
1.5.11. Ako su а i Ь kompleksni brojevi i

/arg a-arg bl ~О~п,
dokazati da za pozitivni сео broj п, vazi nejednakost
la-bln~(/aln+lb/n)max (t, 2п-l sinn ~)·

Literatura
F. van der Blij: About generalizations ој .the triangle inequality. Simon Stevin 25 (1946/47),
231-235.
1.5.12. Neka је а realan broj i neka је 0<0<п/2. Ako su z1 , ••. , zn kompleksni

brojevi takvi da је
a-O~arg Zv~a+O (v=l, ... , п),
dokazati nejednakost
(!) l.~t z,l;;;;(cos О) ~1 Jz,J.

Resenje. Imamo
п п
= ,I lzvlcos (-a+argzv)~(cos_(ђ ,I lzvl·

v=l v=l
Primedba. Nejednakost (1) је komplementarna nejednakost trougla. Tesko је reci gde se ona
:п;
prvi put pojavila u literaturi. Utvrdili smo da је specijalan slucaj ove nejednakosti za а=В= "4
dokazao М. Petrovic [1] 1917. godine. Opsti slueaj ove nejednakosti pojavljuje se u kasnijem
radu М. Petrovica [2]. М. Petrovic је takode primenio nejednakost (1) da Ьi izveo neke nejed-
nakosti za integrale.
U Karamatinoj knjizi ([3], str. 300-301). moze se takode naci nejednakost (1) kao i, sledeci
stav:
Ako је ј kompleksna integraЬilna funkcija definisana na segmentu а ~х ~Ь i ako је
-O~argj (х)~В ( 0<0< ~ ),

1. Koaiplekaai broJevi 63
tada је
11 f (x)dXI ;1; (cos О) Ј [f(x)ldx.

Ј. Кaramata је takode objavio nejednakost (1) u svojoj drugoj knjizi [4] (str. 155).
Nejednakost (1) је ponovo otkrio Н. S. Wilf [5] 1963. godine.
PrimedЬe. Generalizaciju nejedtщkosti (1) u Hilbertovom i Banachovom

prostoru dali su Ј. В. Diaz i F. Т. Metcalf (6].
Za kompleksne brojeve z 1 ••• , zп koji leze u manjem uglu moze se doka·
zati jedna ostrija nejednakost.
Ona glasi:
Neka је а realan broj i neka је О<б< ~ . .Ako za kompleksne brojevez1, ••• ,
2
a<arg z11 <a+O (k=l, ... , п),

tada је
(2)
Dolшz. Imamo
v'2 п
= Т (2: lz1el (lcos (-a+arg zk)l+lsin (-a+arg z}e)I)).
k=J
Kako funkcija х ~ lcos xl + l$in xl u intervalu -О<х<О (О ~в~ i) ima minimum za х=О
л
i х= 2 ~ija је vrednost 1, doЬijamo
(3)
~ zk ~ v'2~
L, Т L lzkl·
k=l k=l
Iz (1) i (3) doЬijamo (2).

Literatura
1. М. Petro:vitch: Module d'une somme. Enseignement Мath. 19 (1917), 53-56.
2. М. Petrovitch: Tbloreme sur les integrales curvilignes. РuЫ. Math. Univ~ Belgrade 2
(1933), 45-59.
3. Ј. Кaramata: Teorija i praksa Stieltjesovog integrala. Beograd 1949.
4. Ј. Karamata: Kompleksan Ьrој sa primenama U' elementarnoj geometriji. Вео~d 1950.
5. Н.
S. Wilf: Some applications ој the ineqцality ој arithmetic and geometric means to
polynomial equations. Proc. Amer. Math. Soc. 14 (1963), 263-265.
6. Ј. В. Diaz and F. Т. Metcalf: А complementary triangle inequality in Hilbert а~
Banach spaces. Proc. Amer. Math. Soc. 17 (1966), 88-97.
/
1.5.13. Neka је 0<х<2 i neka su т i п (m>n) prirodni brojevi.

1° Dokazati nejednakost
(1) 1 einnx+ei<n+l)nx + ... +einmx / ~ _1_.
- пх
sin-
2
2° Na osnovu (1) do):<azati
lsin nnx+sin.(n+ 1)пх+ · · · + sin тпх ~ 1
(2) 1 - -.
пх
sin-
2
3° Pomocu nejednakosti (2) i Abelove jednakosti
Uпvп+ип+l Vп+l + · · · +итVт
=(ип-Uп+1) vп+(ип+1-Uп+2) (v,i+vп+i) + ' .. +ит (vп+vп+1 + ' ' ' +vт)
(3) _!__ sin п.пх+-1- sin (п+ l)nx+ · · · + _!__ sin тпх 1 ~ _!_ _ l_.
1 п п+1 т п . п.х
. sm- 2
Reienje. 1° Izraz koji se nalazi na levoj strani nejednakosti (1) moze se -napisati u oЫiku
. (т-п+1) пх
einx(m-n+i) _ 1 sm 2
1 1 1
lein.x_ll пх
sin-
2
odakle neposredno sleduje nejednakost (1).
2° Kako је
lsin nпx+sin (п+1)пх+ · · · +sin тпх 1 ~leinnx+ei<nн)nx + · · · +eimnx1,
doЬija se nejednakost (2).
3° Na osnovu Abelove jednakosti, izraz na levoj strani nejednakosti (3) doЬija oЫik
( ~--
1
-) sinnлx+ (sinnпx+sin(n+1)пx)+ · · ·
1 1
( -- - --)
1 п n+1 п+1 п+2
+~ (sin ппх+ · · · +sin тпх) 1·
S obzirom na (2), ovaj izraz moze s~ majorirati sa
1 (~-n~l)+(n~l-n~2) + ... + (m~l -~)+~ 1.sm-

~х'
2
1 1
tj. sa - • - - , cime је dokazaџ.a nejednakost (3).
п пх .
sin-
2
1.5.1" Dokazati da za cele kompleksne brojeve z, za koje је lzl> 1, vaZe nejed-

nakosti
(1) ll+z+ · · · +znl~lzпl (Rez>O),
(2) 11 +z+ · · · +zп1 ~ lznl (Rez<O).
Primer. Neka је z= 1+i i n=2. Tada је
\1 +z+z 2 i = l2+3il=\/'13, iz 2 1= J2il =2.

U ovom slucajt1 zaista је tacna nejednakost (1 ).
Za z= -1 +i i n=2 imamo
11 +z+z 2 1=1-il=l, Jz 2 J= J-2il =2,
te za ovaj slucaj vazi (2).
Literatura
R. Spira: The complex sum ој divisors. Amer. Math. Monthly 68 (1961), 120-124.
1.5.15. Dokazati da је
max 1 zn- р (z) 1 ~1,

lz!~l Q (z) -
gde su: п prirodan broj i Р, Q kompleksni polinomi Ciji stepeni ne premasaju п.
Literatura
Н. S. Shapiro and D. Ј. Newman: РrоЫет 5207. Amer. Math. Montbly 72 (1965), 562
-563.
1.5.16. Dokazati sledece poostrenje Cauchyeve nejednakosti
gde su di realni i zi kompl~ksni brojevi.

Resenje. Istovremenom rotacijom kompleksnih brojeva Zk (k= 1, 2, ... , п) oko koordinatnog
pocetka mozemo postiCi da bude
п
2: akzk~O.
k=l
Pri toj rotaciji moduli
1k=l
i akzk 1, 1i
k=l
Zk
2
I, lzkl . (k=l, ... , п)
ostaju nepromenjeni. Zato је dovoljno dokazati nejednakost (1) u slucaju kada је

п
L~kzk~o.
k=1
Ako stavimo zk=xk+iYk (k= 1, 2, ... , '!), doЬijamo
1.~·••• 1' ~ (.~··х·)· ~(.t,·") (.~х"),

gde smo primenili nejednakost Cauchy-Bunjakovskog za realne brojeve. Kako је
2xk 2 = izki 2 +Re Zk 2 ,
58 Komplebna analiza
nalazimo
Najzad, iz ove nejednakosti, uzimajuci u ubzir
i
k=l
2
Re Zk =Re i Zk2 ~ i
k=l
1
k=l
Zk
2
I,
sleduje nejednakost (1) koju је trebalo dokazati.
Primedba. Nejednakost i resenje dao је N. G. de Bruijn u casopisu Wiskundige opgaven met de

oplossi.ngen, 21 (1960), 12-14.
1.5.17. Ako је z kompleksan broj za koji vazi -1 ~Re z~ 1, dokazati nejednakost

/1 +z2 / ~2 (Re z)2 •
Literatura
R. Р. Allen: РrоЫет 13. Mathematical Spectrum 2 (1969/70), 70-71.
1.5.18. Ako su z 1 , z 2, z 3 i z 4 kompleksni brojevi, dokazati nejednakost

(1) /z3-Z4l /z2-Z41/Zз-z2I + /z1-Z4/IZ1-Zз//z3-Z4/
+ lz2-Z11/z2-Z4/IZ1-Z4/ ~/Z2-Zзl/Zз-Z11/Z1-Z2/·
Resenje. Kako је
(za-zJ (z,-za) (z 2 -z3)-(z,-zJ (z 1 -zз) (zз-z,)
+Cz1 -zz) (zz-Z4) (z4-Z1)-(z:1гzJ (z3-zJ (z1-zJ=O,

imamo
(z,-z,) (z 2-zJ (z3-zJ+(z 1-z,) (z 1-z3) (zs-z 4)
+(z 1-zJ (z 1-z,) (z1-z,)=(z2-Zз) (zэ-Z1) (z1-zJ,
odakle, na osnovu nejednakosti trougla, direktno sleduje (1).
Literatura
Т. Hayashi: Two theorems оп complex numЬers. Tбhoku Math. Ј. 4 (1913/14), 68-70.

1.6. SUMACDE 1 PROIZVODI
1.6.1. Dokazati formule

[п/2] п
2: с -1 )k (;k) = 22 cos п;;

k=O
Reienje. Podimo od razvoja izraza (1 +i)n, gde је п prirodan broj ili nula, а i imaginarna jedinica.
Najpre imamo
п (п/ 2] ((n-1)/2]
с1 +i)n= 2: (~) ik= 2: c-1i' (;k) +i 2: c-1)k ( 2k':r 1).

k=O k;;o k=O
К;Цсо је
ыее
1.6.2. Р olazeci od foimule

(cos x+i sin x)n=cos пх+i sin пх
i izjednaeavajuci realne i imaginarne delove, za п= 2, 3, 4, 5, 6, dokazati identi-
tete:
sin 2х=2 sin х cos х,
sin 3x=sin х (3-4 sin2 х)
=sin х (4 cos 2 х-1),
sin 4x=sin х (8 cos3 х-4 cos х),
sin 5x=sin х (5-20 sin2 х+16 sin4 х)

=sin х (16 cos 4 х-12 cos 2 х+1),
sin 6x=sin х (32 cos5 х-32 cos3 х+6 cos х);
57
cos 2х = cos2 х- sin2 х

=1-2 sin2 x
=2 cos 2 x-l,
cos Зх=соs х (4 cos2 х-3Ј
=cos х (1-4 sin2 х),
cos 4х=8 cos 4 х-8 cos 2 х+1,
cos 5x=cos х (16 cos 4 х-20 cos 2 х+5)
=cos х (16 sin4 х-12 sin2 х+1)~
cos 6х= 32 cos 6 х-48 cos 4 х+18 cos 2 х-1.
1.6.3. Primenom Moivreove formule dokazati sledece identitete:

п parno:
sin nx=n cos х

~-~
(sin x----sin 3 х+
~-~~-~
- - - - - - sin 5 х- · ·. )
3! 5! '
п2 п2(п2-22) . п2(п2-22)(п2_42) . •
cos пх= 1- - sin2 х+ sш 4 х- sш6 х+ ··· ·
2! 4! 6! '
п neparno:
(п2-Ј2) (n2-l2) (п2_32) )
sinnx=n ( sinx- - - sin3 x+ sin5 х- · · ·
3! . 5! '
(п2-l2) (п2-l2)(п2-32) )
cos nx=cos х ( 1- - - sin2 х+ sin4 х- · · · ;
2! 4!
п parno:
. !:_1 . п-2 .
SШ nx=(-1) 2 COS Х (2n-I Sllln-l Х- - - 2п-З S!Пп-З Х
1!
(п-3) (п-4)
2п-Б SШ
. n-s х- (п-4) (п-5) (n-6) . n-? Х +
2п-? S!П )
+ 2! 3!
• • • ,
.
п
cos nx=(-1Y2 (2n-I sinn х- !!... 2п- 3 sinn- 2 x+ п (п- 3 ) 2п- 5 sinn- 4 х
1! 2!
- п (п-3) .(п-5) 2п-1 . п-6 sш х

+ ....
)
3! . '
п пераrпо:
n-l ·
sin nx=(-1)2(2п-I sinn х- ..!!... 2п- 3 sinn- 2 х+ п (п- 3 ) 2п- 5 sinn- 4 х
1! 2!
- п (п-3) (п-5) 2п-1 sш

. п-в х
+ ....)
3! '
n-l . п-2 .
cos nx=(-1) 2 cos х (2"- 1 s1nn-l х - - - 2п- 3 s1nn- 3 х
1!
+ (п-3) (п-4) 2п-5 sinn-5 х- (п-4) (п-5) (п-6) 2п-7 sinn-7 х+ .. ·);
2! 3!
п prirodan broj:
sin nx=sin х (2п- 1 ·соsп- 1 х- п - 2

2п- 3 cosn-з х
1!
+ (п-3) (п-4) 2п-5 cosn-5 х- (п-4) (п.-5) (п-6) 2п-1 cosn-7 х+ . . ·)

2! 3! '
cos пх=2п- 1 cos" х- -п 2п- 3

п (п-3)
cosn- 2 х+ - - - 2п- 5 cosn- 4 х
1! 2!
п (п-4) (п- 5)
- ~ 2п- 7 cosn-б х+ ...
3!
1.6.4. Metodom matematicke indukcije ili na ~1nacin, dokazati formule:

п-1 /."//'
sin2n-l х= -
1
2т-2
- °"'L (-1)n+k-/1(Jn-"-l)
k
sin (2n-2k-1) х,
k=O /
п-1 /
sin•• х ~ 2~ (.~ ( -1)"-• 2(2,;') cos 2 (n-k) х + (1;:') ),
п-1
cos2n-l х= - 1 -
22п-2 L,
°"'( 2n-l)
k
cos (2n-2k-1) х,
k=O
п-1
cos2n х= ;2п ( 2 2(2:) cos 2 (п-~) х + (2;}.).

k=O
Primedba. Partikularni slueajevi ovih formula su:
sin2 х= _:_ (1-cos 2х),

2
1
sin3 Х= - (3 sin x-sin 3х),
4
. 1
sin 4 х= - (cos 4х-4 cos 2х+ 3),
8
1
sin5 х= - (sin 5х-5 sin Зх+lО sin х),
16
sin6 х= - _:_ (cos 6х-6 cos 4х+ 15 cos 2.х-10);

32
1
cos 1 х= - (1 +cos ;lx),
2
1
cos 3 х= - (3 cos x+cos 3х),
4
1
cos" х= - (3 +4 cos 2x+cos 4х),
8
1
cos6 х= - (10 cos х+5 cos 3x+cos 5х),
16
1
cos 6 х= - (10+ 15 cos 2х+6 cos 4x+cos 6хЈ.
32
1.6.5. Ako је п сео broj, dokazati da је
(ch x+sh x)"=ch пx+sh пх.
1.6.6. Dokazati formule:
sh2 х= !_ (ch 2х-1),

2
sh3 x=!_(sh Зх-3 sh-x),

4
sh4 х=!_ (ch 4х-4 ch 2х+3),

8 .
sh5 х=!_ (sh 5х-5 sh Зх+ 10 sh х),

16
sh6 х= !_ (ch бх-6 ch 4х+ 15 ch 2х-10),

32
sh7 х=_!_ (sh 1х-1 sh 5х+21 sh Зх,..-35 sh х).

64
1.6. 7. Dokazati formule:

sh 2х=2 sh х ch х,
sh Зх=З sh х+4 sh8 х,
sh 4x=ch х (4 sh х+8 sh3 х),
sh 5х=5 sh х+20 sh3 х+16 sh0 х,
sh бх=сh х (6 sh х+З2 shз· х+З2 sh5 х),
sh 7х=7 sh х+56 sh3 х+112 sh0 х+64 sh7 х;
ch 2х=2 ch2 х-1,
ch 3х=4 ch3 х-3 ch х,
1. KompleЬDi broJevi 81
ch 4х=8 ch4 х-8 ch2 х+1,
ch 5х= 16 ch5 х-20 ch3 х+5 ch х,

ch 6х=32 ch6 .x-48 ch 4 х+18 ch2 ·x-1,
ch 7х= 64ch7 х-112 ch5 х+ 56 ch8 х- 7 ch х.
1.6.8. Dokazati formule:

n-1
sh2n-1 х= (-1уа-1 "" (-t)n+k-1 (2п-1) sh (2n-2k-1)x,
~ап-а L. k
k=O .
n-1
sh2n х= (~~п ( L (-l)n-k 2.{~) ch 2(n--k)x+ (2,:)),
k=O
n-1
1- ""' (2n-l) ch (2n-2k-1)x,
сь2п-1 х= -21n-a Lt k
k=O
n-1
ch2n х= ~
2 L 2 ('f) ch 2(n-k)x+ (2;)) .
(
k=O
1.6.9. Dokazati faktorizaciju

71
2kn
(1) х2пн+1=(х+1) П (x2+2xcos 2n+i +1)
k=l
i iz nje izvesti formule

п
пп sin _!!:!__ = V2n+i
kn 1
(2) псоs--=-; .
k=l 2п+1 2
71
2п+1 2 71
k=l .
Relenje. Podimo od identiteta

x2nн+l=(x+l) (xan-xm- 1 + · · · -x+l),
tj. od f(x)=(x+l)g(x), gde је
f(x) =х211 н+ 1,
Nule funkcije f su
(k=O, ± 1, ••. , ±п).
Za k=n Ьiее х"=-1.
Prema tome, nule funkcije g su
(3) 2k+l ·) (k=(n-1, -п); (п-2, -(п-1)); ... ; (О, -' 1)).
xk=exp ( 2n+im
Ako se koreni (3) grupisu ро parovima koji odgovaraju indeksima izdvojenim и zagradama,
doЬija se
n-l 2k+1
(4) g(x)= П (x -2xcos 2n+l л+l).
2
k=O
Buduci da је
cos 2k+ 1 п= -cos (1- k+ ) п= -cos (n-k) п,

2 1 2
2п+1 2п+1 2п+1
formula (4) postaje

n-t 2 (n-k)
g (х)= П (х 1 +2х cos 2п+1
п+1).
k=O
Poslednja formula mofe se napisati i u obliku
п 2kn '
(5) g (х)= П (х 11 +2х cos - - + 1)·
k=t 2п+1
Za х= 1 formula (5) postaje
п 2kn п kn 2 п kn 1
1= П 2 (1+cos--) = П (2cos--) =:} П cos-- = - .
k=l 2п+1 k=t 2п+1 k=l 2п+1 zп
Iz (5) za х= -1 sleduje
п ( 2kn ) п { ~- kn ) 2 п kn у2п+1
2п+1= П 2 1-cos-- = П 2sia-- =:} П sin - - = - - - .
k=l 2п+1 k=t 2п+1 k=t 2п+1 2п
1.6.10. Dokazati faktorizaciju

п-1
(1) _x2n-l=(x2 -l) П (х2-2х cos: +I) (п prirodan broj > 1)

k=l
i na osnovu nje izvesti formule
(2)
п-1
.
п Sln- = --,
kn
~ г
·vn · n-l
п
kп
соs-=-.
yn
2п 2п- 1 2п zn-i
k=l k=l
Relenje. xm-1 =(х11 -1) (xsn- 2 +x2n-•+ · · · + 1).

Sve nule funk.cije х~g(х)=х2 п- 2 +х2 п-•+ ··· +1 takode su nule fu11kcijex:..+F(x)=x 2 n-1
Sve nule funk.cije /, osim х= ± 1, su nul е funk.cije g.
Prema tome, nule funk.cije g odre dicemo iz jednakosti
х111 -1=0 (х# ±1).
One su
(k=±l, ±2,.,., ±(п-1)).

Stoga је
n-1 п-1
(3) g(x)= П (x-xk) (x-x_k)= П (x 2 -2xcos~ +i).

k=l k=1
Za х= 1 (3) postaje
п-1 kn п-1 kn 2
п= П 2 (t -cos - ) = П (2 sin -) .
п. 2п
k=l k=l
Odavde se doЬija
n-1 kn Vn
П sin 2п = 2п-1 .
k=1
Jednakost (3) za х= -1 postaje
п-1 п-1
П 2 (нсоs ~) П (2cos ~
1
n= = •
k=l k=l
Odavde izlazi
n-l kn yn
П СОS-=-.
2п 2п- 1
k=1
1.6.11. Dokazati faktorizacije:

п 2k
(1) _x2n+1_1=(x-1) П (х2 -2х cos n nl +1);
2
k=1 +
n-l 2k+1
(2) х2п+1= П (х2-2 х cos-n-n+1).
2
k=O
Sta se iz (1) i (2) doЬija kada se stavi х=-1 i х= + 1?

Primedba. Jednakost (1) moze se doblti iz jednakosti (1) u zadatku 1.6.9. ako se umesto х stavi
-х.
1.6.12. Dokazati jednakost П tg~ = у2п+I.

2п+1
k=1
1.6.13. Sumirati
(1) п cos O+(n-1) cos 20+ · · · + 1 cos п О.
Resenje. Poci cemo od identiteta
zn+l_1
(2) zn+zn-ч.... +z+l= - - - (z# 1),
z-1
gde је z=ei6 (О realan broj).
Iz (2) sleduje
2
1.zn+zn-ч · · · -1-z+11 2 = znн-l 1 1' ,
z-1
tj.
(е"iв+есп-l)iб+ •.. +гiв+l) (e-niв+e-(n-1)iб+ .• ·+e-iв+l)
e(n+i)iб -1 e-(n+l)iб -1
,iб -1 г-iб -1
Odavde izlazi
(п+1)+2 (п cos О+(п-1) cos 28+(п-2) cos 30+ · · · +1 cos пО)
п+l О / sin2 21 О
=sina -2- (sin ~о ~о).
Poslednjoj jednakosti moze se dati i sledeci oblik
п+1
п sin2 - - 0
(3) 2 k cos (п-k+l)O=
1
2
2
1
-
1
"2 (п+l).
k=l sin2 - О
2
Ako se u (3) umesto п stavi п-1, doЬija se
п
sin1 - О
1 2 1
(п-1) cos О+(п-2) cos 2 8+ · · · +1 cos (п-1) 0=
2 - -1- - 2 п.
sin1 - О
2
2п
Stavimo 1i ovde 0= - , doЬijatno
п
(п-l)cos (1·-;;-2п) +(n-2)cos (2·-;;-2п) +···+lcos ( 2п)

(п-1)·-;; п
=-2 (n> 1).
Poslednja jednakost izvedena је u zadatku 1.2.29.

Р61уа i Szego izveli su formulu (3) drugim putem, koji је nesto duzi od napred izlozenog
(videti knjigu: G. Рбlуа - G. Szego: Au/gahen und Lehrsatze аш der Analysis, Bd. П. 1925,
s. 78).
Pтimedba. Ako se pode od identiteta
z 211 -1
- - =z211- 1 -z211- 1 + · · · +z-1 (z~ -1),
z+l
gde је z=гi8 (8 realan broj), doЬija se
пб- ( cos 1 о
2
(2п-1) О-(2п-2) (2п-1)0=п- -sin )•
2 ~О
(4) cos cos 20+ · · · +1 cos --
1
2 cos 2 -О
2
Za izvodenje identiteta (4) treba upotreЬiti identitet
1.6.14. Ako је sin х ::/=О, sumirati izraze:

sin х + sin 2х . + sin пх
S=
п
1+- -
sin х sin x
--
---т···
sinn х '
2
(Ј = 1 + cos х + cos 2х + ... + cos пх .

п sin х sin2x sinn х
Reienje. Ako se obrazuje ап+i (sп-1), doЬija se

. cos x+i sin х cos 2x+i sin 2х cos пх+i sin пх
ап+~(sп-1)=1+ . + + · · · + -----
SШ х sin2 х sinn х
eiX e2iX enix
= 1 + - + -2 + · · · + - -
sin х sin х sinn х
e(n+i)ix
---1
sinn+ix
eix eix_sin х
---1
sin х
Odavde је
= ~ _1_ ( e(n+1~ix_sinn+i х + e-(n+~)ix_sinn+ix)·

2 sinn х е•х - sin х г-~х - sin х
sinn+2 x-sin"+l х cos x-sin х cos (п+ 1) x+cos пх

sinnx 1-2sinxcosx+sin2 x
1 ( e(n+i)ix - sin"+l х )
Sn= 1 +- - Im
sinn х
---.- - - -
е•х - sin х
2)inn+ 2 x-2 sinn+ix cos x+sinn x-sin (п+ l)x sinx +sin пх
sinn х (sin 2 х-2 sin х cos х+ 1)
(1)
п-1
.
п s1n- = --
kn п
(п prirodan broj > 1).
п 2п-1
k=l
Reienje. Podimo od identiteta

xn-1
- - =xn- 1 +xn- 2 + · · · +x+l (x:;i= 1).
х-1
Nule funkcije x~xn-1 su

2п 2п)
1, s, s 2, ••• , s"-1 ( S=COS -;; +i sin -;; •
. Prema tome, postoji sledeca faktorizacija

_xn-1+xn- 2 + · · · +х+ 1=(x-s) (x-s 2) • • • (x-·-tn- 1).
~ Kompleksna analiza
Ako је х= 1, doblja se
n=(l-e) (l-e2) ••• с1-е11- 1),
kao i
(2) n11 = 11-еl 11 11-в11 1 11 • • • ll-e7'- 1 l11 •
Kako је
- -
11-ek\ 1 =1+(ee)k-(Je+ek)=2 1- cos--;; =4 sin1
( 2kn) k'Л
-;; Ј
iz (2) doblja se identitet (1).

Primedba. Jednakost (1) moze se doЬiti iz 1.6.9. i 1.6.10.
1.6.16. Dokazati formulu
1.6.17. Izracunati zЬir L" ak, gde su ak kompleksni brojevi koji se svi nalaze na
k=O
krugu poluprecnika 1, а argumenti su im ka.
п
Iz ovoga izvesti obrazac za zЬir L sin ka, а na osnovu poslednjeg zЬira izra-
k=O
eunati zЬir prvih п prirodnih brojeva.
1.6~18. Dokazati Lagraйgeov identitet и kompleksnoj formi
lk 1
~-n akbkl
2
=k~-n1 1
lakl 2 k~-n lbkl 2
- L lak~-~·bkl 2 •
t-;;ak<j-;;an

2. KOMPLEKSNE FUNКCIJE
2.1. Neka је f preslikavanje z-ravni и w-ravan i neka-su Е1 i Е2 skupovi kompleks-

nih brojeva и z-ravni. Ako uvedemo oznaku
f (E)={wlw=f (z), zE Е},
dokazati da tada vзZi
1° Е1 с Е2 ~f(E1)Cf(EJ,
2° f (Е1 u Е2)=/ (Е1) uf (Е2),
3° /(&nE2)c/(Ei)n /(ЕЈ,
gde vazi striktna inkluzija ako preslikavanje f uzima istu vrednost na skupovima
Е1 -Е2 i Е2 -Е1 ali ne i na Е1 n Е2 ,
4° ! СВ~)' с! СВ~')
ako i samo ako је f preslikavanje па.
Resenje. 1° wef (Е 1) => 3 z tako da је w=f (z) i ze Е 1 => ze Е 2 (na osriovu pretpostavke Е 1 с Е 1
=> wef(E2).
2° wef (E 1 uE 2)~3z tako da је zeE1uE1 i w=f(z)1FrzeE1 ili zeE 2 gde је w=
f(z) ~wef(E1) i1i wef(EJ ~ wefCEi)uf(EJ.
3° we/(E 1nE 2)=::>3ztako da jezeE1nE1 i w=f(z) =:>zeE1 i zeE 2 gde је w=f(z)

=> wef(EJ i wef(E;) =::>we/(E1)n/(E1). ·.
Da је ova inkluzija stroga u slucaju kada skupovi Е1 i Е1 zadovoljavaju uslove navedene
pod 3° pokazuje sledeci primer
f (z)=z 2, E 1 ={zlz=xE[-1, О]}, E 1 ={zl Z=XE [О, 1]}.
4° Neka је f preslikavanje па. Tada
wefCE1)' => w ~f(E 1) => kako је f preslikavanje па, to postoji ze Е' 1 ' tako da је w=f (z)
=> wef.(E1').
Neka vdi inktuzija data u 4°, za svaki skup Е 1 . Oznacimo sa Z skup svih taCaka .z~:ravni
а sa W skup svih taCaka w-ravni. Da Ьismo dokazali da je/preslikavanje па dovoljno је doЬZ:iti
da је f(Z)=W.
Za svak((preslikavanje vdi f (Z) с W. Sa druge strane ako stavimo Е 1 = 0 u datu inklµz.iju,
doЬijamo f (Z) :> W jer је Е 1' =Z i f ( 0)= 0 i f ( 0)' = W. Iz poslednje dve inkluzije sleduj~ tvr-
denje.
Priniedba. Dokazati da u 3° vazi jednakost za svaka dva skupa Е 1 i Е 1 ako i samo ako је preslika"
vanje f Ьiunivoko.
87
2.2. Neka је S' skup tacaka nagomilavanja skupa S. Dokazati da svaka tacka na-
gomilavanja skupa S' pripada tom skupu.
2.3. Dokazati sledeca tvrdenja:

1° Skup E1 ={zilz-z0 \<в} је otvoren skup;
2° Skup E2 =-={zllz-z0 ~в} је zatvoren skup.
1
Pri tome је в proizvoljan realan pozitivan broj.

Reienje. 1° Dokazacemo da za proizvoljnu tacku z 1 Е Е 1 postoji jedna okolina te tacke koja
pripada skupu Е 1 • U tom cilju dovoljno је konstatovati da skup
е lz1 -zol }
Е (z1)= {zJlz-z1I <
2 3
predstavlja jednu okolinu tacke z 1 za koju је, s obzirom da је
е е lz1-Zol
0<-~-----·
6- 2 3 '
ispunjen uslov Е (z 1) с Е 1 (stroga inkluzija).
2° Neka је z 1 tacka nagomilavanja skupa Е 2 • Dokazacemo da је z 1 Е Е 2 • Kada taj uslov ne
Ьi Ьiо ispunjen, tada Ьi za .~acku z 1 vazilo lz 1 - z 0 1 > е. Tada u okolini
f lz1-zol-e}
tz\lz-z 1 1<--- -
2
tacke z 1 ne Ьi Ьilo tacaka iz Е 2 , sto је kontradikcija sa pretpostavkom da је z 1 tacka nagomilava-
nja skupa Е 2 • Tako mozemo zakljuCiti da proizvoljno izabrana tacka nagomilavanja skupa Еа
mora pripadati tom skupu, ра је Е 2 zatvoren skup.
2.4. Neka је Е skup nekih kompleksnih brojeva.

1° Ako је Е otvoren skup prosirene z-ravni, tada је njegov ~omplement Е'
zatvoren skup.
2° Ako је Е zatvoren skup z-ravni, tada је njegov komplement Е' otvoren skup.
Dokazati ova tvrdenja.
~esenje. 1° Neka је z 0 tacka nagomilavanja skupa Е'. Mogu nastupiti dva slucaja: z 0 e.E ili
z 0 EE'.
Pretpostavimo da z 0 Е Е. Kako је Е otvoren skup, postoji jedna okolina tacke z 0 koja pri-
pada skupu Е. U toj okolini nema tacaka iz Е'. Medutim ovo је kontradikcija sa pretpostavkom
da је z 0 tacka nagomilavanja skupa Е'.
Tako preostaje iedino mogucnost da z 0 Е Е', ра kako је z 0 proizvoljno Ьirano, mozemo
zakljuciti da svaka tacka nagomilavanja skupa Е' pripada Е', tj. skup Е' је zatvoren.
2° Neka Z1EE'. Doka~imo da postoji jedna okolina tacke Z1 koja pripada skupu в· .
.Ako Ьi, nasuprot tome, u svakoj okolini tacke z 1 postojala neka tacka iz Е tada Ьi z 1 Ьila
tacka nagomilavanja skupa Е, ра kako је Е zatvoren skup sledilo Ьi z 1 Е Е nasuprot p,:etpostavci
z1 Е Е'. Iz ove kontradikcije sleduje da mora postojati barem jedna okolina tacke z 1 koja ptipada
samo skupu Е'.
· Stoga za proizvoljnu tacku z 1 е Е' postoji jedna okolina te tacke koja pripada skupu Е' tj.
skup Е' је ро definiciji otvoren. ·
2.5. Dokazati da је rub Ьilo kog skupa kompleksnih brojeva zatvoren skup.
R_eienje. Neka је Е skup kompleksnih brojeva i neka R (Е) oznacava skup tacaka ruP.a . (gr;щiё
~1h tacaka) skupa Е. Neka је. z 0 tacka nagomilavanja skupa R (Е). Ako uzmemo proizvoljnu oko-
lшu 01={z!lz-zol<e} gde је е>О to postoji tackaz 1 eR(E)u toj okolini. Kako је 0 1>otvoren
2. Kompleksne funkcije 69
skup (videti zadatak 2.3.) to postoji jedna okolina 0 2 ={zilz--z 1 !<<'>} (д>О) koja pripada 0 1 •
Kako је z 1 Е R (Е), to postoji tacka z 2 E Е i tacka z 3 Е Е' tako da је z 2 , z 3 E 0 2 • Na osnovu·0 2 с 0 1
sleduje da postoje tacke z 2 E Е .i.zзE Е' tako da је z 2 , z 3 E 0 1 • Stoga zakljucujemo da и svakoj
okolini 0 1 tackez0 postoje kako tacke iz Е tako i tacke iz Е'ра z 0 ER (Е). Na osnovu toga sleduje
da svaka tacka nagomilavanja skupa R(E) pripada skupu R(E) ра је taj sktlp ро definiciji zatvo-
ren.
2.6. Dokazati da se svaki zatvoreni skup Е kompleksnih brojeva moze prikazati

kao disjunktna unija svojih izolovanih tacaka i svojih tacaka nagomilavanja.
Resenje. OznaCimo skup tacaka nagomilavanja skupa Е sa Е 1 а skup izolovanih tacaka tog skupa
sa Е 2 . Dokazacemo da је E=E 1 uE 2 i E 1 nE2= '21.
Dokazimo da је Е 1 nE 2=:' !25. Ako је zE Е 1 tada .z r[. Е 2 , а ako је zE Е 2 tada z <l, Е 1 • Ovo
sleduje neposredno iz definicija izolovanih tacaka i tacaka nagornilavanja. Tako dobljamo da је
Е 1 n Е 2 = 0. Treba primetiti da se ovo tvrdenje do!{azuje nezavisno od pretpostavke da је skup
Е zatvoren.
S druge strane, ako z Е Е to znaci da је z ili tacka nagomila:vanja skupa Е i1i da је z izolovana
tacka tog skupa, ра sleduje z Е Е 1 u Е 2 , tj. Ес Е 1 u Е 2 • Dokazimo i obrnutu inkluziju. Kako је
skup Е zatvoren, to је svaka tacka nagomilavanja skupa Е istovremeno i и Е, tj. Е 1 с Е. Ocigledno
је da vazi i Е 2 с Е. Odatle sleduje Е" u Е 2 с Е. Iz dokazanih inkluzija sleduje Е=Е 1 u Е 2 , ра је
tvrdenje dokazano и celosti.
2. 7. Dokazati da vazi sledece tvrdenje:

Tacka z 0 је tacka nagomilavanja skupa Е ako i samo ako и skupu Е postoji
niz zk (k=1,2, ... ), zn=/:=Zm (n=/:=m) takav da је lim zk=z0 •
k-++co
Resenje. Neka u skupu Е postoji niz Zk (k=1, 2, ... ) Zn'#Zm (п'#т) takav da је lim Zk=z0 •
k-++co
То znaci da za svako е>О postoji clan niza zkE Е takav da је \zk-Zo\<e tj. z 0 је tacka nagomila-
vanja skupa Е jer se и svakoj njenoj okolini moze naCi bar jedna tacka iz Е.
Neka-je z 0 tacka nagomilavanja skupa Е. Kako se и svakoj okolini tacke ..70 inoze naci barem
jedna tacka iz Е, to ako izaberemo jedan proizvoljan realan broj е>О, tada и okolini {zl\z-zo\
< е} postoji jedna tacka z 1 =/: z 0 • Iz istih razloga mozemo u okolini
\z1-Zol }
{zj\z-z0 \ < 2
izabratl tacku z 2 =f:z0 • Ako nastavimo ovaj proces dolazimo do niza tacaka Zk skupa Е (jer se tacke
Ьiraju iz skupa Е u okolini z0 ) takvih da је Zn =/: Zm (п '# т) i takvih da је
s
\zk-Zo\< -k-.
2 -1
Iz poslednje nejednakosti neposredno sleduje da је lim Zk=zo.
k-++co
Pri"medba. Neposredna posledica gornjeg tvrdenja је:
Ako niz tacaka zatvorenog skupa konvergira, onda i granicna tacka niza pripada istom skupu;
Dokazati.
2.8. Dokazati sledeea tvrdenja:

1° Svaki beskonacan, ogranicen skup, z::..ravni ima bar jednu tacku nago-
milavanja.
2° Svaki beskonacan skup prosirene z-ravni ima bar jednu tacku naio-
milavanja.
Reienje. 1° Neka је Е dati skup. Kako је Е ogranicen skup, to postoji jedan kvadrat К 1 sa stra-
nama paralelnim osama х i у takav da skup Е pripada tom kvadratu. Neka је duzina strane kvad-
rata К 1 jednaka а. Podelimo kvadrat К 1 na cetiri jednaka kvadrata cije su strane ( duiine ~) pa-
ralelne osama х i у. U jednom od tih kvadrata mora Ьiti beskonacno mnogo taCaka iz Е. Neka
је taj kvadrat oznacen К 2 • Podelimo kvadrat К 2 opet na cetiri jednaka kvadrata cije su strane
( duiine ~) paralelne osama х i у. U jednom od tih kvadrata mora takode Ьiti beskonacno mnogo
tacaka. iz Е. Neka је to kvadrat К3 •
Nastavimo 1i ovaj postupak, dolazimo do niza kvadrata

(1) К1:ЈК2:Ј ••• :ЈКп:Ј ...
gde svaki clan niza sadrzi beskonacno mnogo elemenata skupa Е. Strana kvadrata Кп ima duiinu
а
n-i . Neka se strane ovih kvadrata projektuju na х i у osu, respektivno na jntervale In i Јп. Na
2
osnovu uslova ( 1) imamo
(2) 1 1 :Ј 1 2 :Ј •.• :Ј 1" :Ј ••• , Ј 1 :Ј Ј 2 :Ј • • • :Ј Јп :Ј •••
U svakom intervalu Im odnosno lm nalazi se beskonacno mnogo tacaka koje su realni, odnosno
jmaginarni, delovi tacaka kvadrata Кп. Duzine intervala Im odnosno ln, su __!!__. Kako dakle,
2п-1
.duzine niza umetnutih razmaka (2) teze nuli (__!!____

2п-1
~ О, п ~ + оо ) to postoje tacke х0 i Уо
na х, odnosno у, osi tako da је .
XoEln, УоЕlп (n=l,2, ...).
Dokazimo da је Е.
tacka ·x0 +i)!0 tacka nagomilavanja skupa
Neka је
(3) {zjlz-(xo+iYo)I <е}
gde је е proizvoljan, pozitivan realan broj, prL-~zvoljna okolina tacke x0 +iy0 • Каkо du.Zine strana
kvadrata Кп teze nuli, to se u nizu kvadrata (1) moze naci jedan kvadrat Кп,, takav da se сео nalazi
u okolini (3) tacke x 0 +iy0 • Za to је dovoljno da dijagonala kvadrata Кп0 bude manja od 2в.
Kako se u Кп 0 nalazi beskonacno mnogo tacaka iz Е to se u ok<?lini (3) tacke x 0 +iy0 nalazi
takode beskonacno mnogo tacaka iz Е, ра је time dokazano da је tacka x 0 +iy0 tacka nagomila-
vanja skupa Е.
2° Neka је G beskonaean skup u pro§irenoj z-ravni. Ako је. G neogranicen skup, tada se u
'Svakom od skupova ·
Gr= {zl/z/ >r}
gde је r dovoljno veЩci, pozitivan realan broj, nalazi bar jedna tacka iz G. То· znaci da је taCka
оо tacka nagomilavanja skupa G, ра је u ovom slueaju tvrdenje dokazano.
Ako је skup G ogranicen onda se egzistencija tack~ nagomilavanja skupa G dokazuje kao
u 1°. .
Primedba 1. Gornja tvrdenja nazivaju se Bolzano.:.Weierstrassov stav, koji је od fundamentalnog
:znacaja u kompleksnoj analizi.
Pтimedba 2. U dokazu. gornjeg tvrdenja pod kvadratom se podrazumeva unija njegoye unutra§-
njosti i ruba. .
2.9. Dokazati da se iz svakog niza tacaka kompaktnog skupa Е kompleksnih bro-
j~.va moze izdvojiti .jedan podniz koji konvergira ka nekoj iacki u Е.
Resenje. I.z.kompaktnosti skupa Е sleduje da је Е ogranicen i zatvoren. Neka је zk (k= 1, 2, ...)
niz tacaka iz Е. Kako је tada i skttp {zklk=t., 2, ...} ogranicen to se n~:<>snovu teoreme Bolzano-
-Weierstrassa (videti zadatak 2.8.) iz niza zk ·moze izdvojiti jedan konv.ergentan podniz zk tac~a
iz Е. Neka је lim zk=z0 • Kako је skup Е zatvoren, to na osnovu zadatka 2.7. ta&a zo pr1-
~+oo
pada Е. Tim.e је .1tvrdenje dokazano.
2.10. Neka је А 1 В 1 С1 trougao koji је podeljen na cetiri podudarna trougla spaja-

njem sredista njegovih stranica. Neka је А 2 В 2 С2 jedan od ta cetiri trougla, izab-
ran ро nekom odredenom pravilu. Trougao А 3 В 3 С3 doЬija se iz trougla А 2В2 С2
na isti naCin kao i А 2 В 2 С2 iz А 1 В1 С1 • NastavljajuCi ovaj postupak doЬijamo bes-
konacan niz trouglova А 11 ВпСп (n= 1, 2, ... ). Dokazati da postoji jedna i samo
jedna tacka koja pripada unutrasnjosti ili rubu svakog trougla formiranog niza.
2.11. Dokazati:
1° Ako Zn---+0 (п---+ +оо), tada ( 1 + :n) n---+ 1 (n---+ +оо);
2° Ako zn---+ 1 (п---+ +оо), tada ( 1 + :n) п---+ е (n---+ +оо).
Pri tome sн brojevi z 11 kompleksni.

Resenje• .Prvo tv.rdenje izlazi iz nejednakosti
п п
( 1+ ~) п - 1 = 1+ 2 (~) z;: -1 ~ L (~) 1::1' = (н l~l)n -1.

v=l v=l
Drugo sleduj е iz prvoga kad se stavi Zn = 1 + Wn i napise
2.12. Odrediti tacke nagomilavanja niza kompleksnih brojeva
Zn = (1 + -1)
п
пп
COS -
а
. пп
+ t. Stn - ,
а
gde је а: 1° racionalan broj; 2° iracionalan broj.
2.13. Dokazati da vazi sledece tvrdenje:

Niz argumenata arg zп (п= 1, 2, ... ), konvergentnog niza Zn mo:Ze diver-
girati i и slucaju kada је lim zп =?О.
n-++o:i
Resenje. Posmatrajmo niz

. (-l)n
(1) z,,= - l + i -2- (n= 1, 2, ...).
n
Neposredno se proverava da је lim Zn= -1. Sa druge sttane, kako је
п->+оо
. 1 1
Z2k=-1+i- Zzk-1=-:1-i ( k-l)ll'
4k11' 2
gde је k=l, 2, ... , imamo
1 1
arg Zak=п+arctg-, arg Zzk-i = -п+arctg ( k- t)' •
4k1 2
Znaci lim arg z 2k =_tђ i lim arg z zk- i =- :п ра niz argumenata niza Zn ima dve tacke
k-++ со k-++ со
nagomilavanja :п i -п, tj. divergentan је, dok је sam niz zп konvergentan.
Pri,nedba 1. Ako је lim zп=О, niz arg Zп takode ne mora da konvergira. Na primer, ako је
п..+.+со
1 .
z,i= - еl'Рп,
п
gde је
n=2k,
n=2k-1,
:п п
tada је lim Zп=О, а lim Ч12k= - lim .ЧЈ 2 k_ 1 = -, ра niz 'Рп ne konvergira mada dati
n-++co k-++aJ 4 k-++co 8
niz Zп konvergira.
Primedba 2. U vezi sa datini nizom (1) mozemo konstatovati i sledece:
Ako sa 'Рп oznacimo Arg Zп pod uslovom da је О~rрп<2:п, tada је
1 1
ЧJ 2k=:n- arctg k , ЧJ 2 k-i =:n+ arctg ,
4 2 (2k-1) 2
ра u ovom slucaju niz argumenata Чlп konvergira ka п.
2.14. Dokazati da vazi sledece tvrdenje:

Ako је lim zп·=z "#О i ako је Ьilo
koja od vrednosti Arg z, tada sve vrednosti
q;
п~+~ .
niza zп, gde је п~п0 , leze unutar ugla obrazovanog pravama, koje zaklapaju uglove
q; - ..!!__ i q; + _::_ sa x-osom а и cijoj oЫasti lezi tacka z.
2 2
ProtumaCiti geometrijski ovo tvrdenje.
2.15. Dokazati sledece tvrdenje:

Ako је lim zп =z =1= О tada Ьilo koji niz vrednosti ЧЈп =Arg zп koji zadovoljava
n-++co
uslov /ЧЈп+~-:ЧЈпl ~п za п~п0, konvergira ka jednoj od vrednpsti q;=Arg z.
2.16. Neka su realni brojevi Рп>О (n=I, 2, ... ) i neka Lп' Рг~+ оо (n-++ оо).
k=1
Ako niz ап kompleksnih brojeva konvergira ka а, dokazati da tada i niz
А _ Р1а1 + · · · +Рпап
п- Р1+ ···+Рп
konvergira ka а.
Resenje. Kako vazi nejednakost

/Ап-а/= 1Р1(а1-а)+ ···+Рп Сап-а) 1 ~ Р1 la1-al+ ···+Рп/ап-а/,
Р1+ ···+Рп Р1+ · · · +Рп
na osnovu Stolzove teoreme sleduje
Cime је tvrdenje dokazano.
2.17. Neka је Рп niz pozitivnЉ realnih brojeva i neka је ап niz kompleksnih brojeva
i neka је niz Ьп definisan sa
Рпа1 + · · · +Р1ап
Р1+ ···+Рп·
Dokazati da implikacija
lim ап=а =::::;, lim Ьп=а
п-++ оо п-++ оо
vazi ako i samo ako је
lim Рп =0.
11-++00Р1+ ···+Рп
Uputstvo. Dokaz da је uslov doyoljan slican је dokazu zadatka 2.16. Za dokaz, da је uslov pot-
reban, dovoljno је uzeti niz а 1 =1 i ап=О za 1z>l.
2.18. Dokazati da svaka tacka nagomilavanja niza

tit+ ... +пit
ап=
п
gde t Е R i пЕ N, pripada krugu {z l !z' =

' ' .
v/ +t 1
1 2 ;1
•
Resenje. Kako vazi transformacija
ап= пit i ~ (~)

k= 1
it = it log п i ~ (~)
k=l
it ,
kako tacke пagomilavanja niza 1z f--?eitlogп popunjavaju jedinicni krug, i kako је
11 1 k it 1 . 1
lim L - (-)
п-++ook=l n n
= Ј
О.
xtt dx= - - . ,
l+tt
s obzirom da је 1- 1 1
-.
1 +zt
2
1
= - - 2 ,
1 +t
doЬijamo gornje tvrdenje.
2.19. Neka је niz zn kompleksnih brojeva takav da niz

(1) W,1 =Zп-qZп-1 (n= 1, 2, ... ),
gde је lql < 1, konvergira. Dokazati da је niz Zn konvergentan i odrediti lim zn.
п-++оо
Resenje. Kako је niz wn konvergentan ро pretpostavci, to postoji realan broj G>O takav da је
\w11 I ~G za sve п. Neka је M=max (lz0 1, G).
Dokazacemo da vazi
м
(2) l zl~- (п= 1, 2, ...).
п --1-lql
Iz (1) neposredno sleduje

lz1I ~lw1I + lql lzol ~М (1 + lql).
Pretpostavimo da za neki prirodan broj k > 1 vazi
(3) lzkl ~м (1 + lql + · · · + lqJk).

Tada na osnovu (1) sleduje
Jzk+1l~lwkl+JqJ 1zki~M+lqJ (l+Jql+ · · · +Jqlk)=M(l+Jql+ · · · +lqJk+ 1),
odakle mozemo zakljuciti da (3) vazi za svaki prirodan broj k. Na osnovu (3) imamo
п
'"'-~ М (1 __:_ JqJn+l) М

Jz"l~ML Jqlk= 1-lqJ ~1-lql'
k=1
cime је dokaz nejednakosti (2) zavrsen.
S druge strane, na osnovu transformacija

Zn=wn+qz11 _ 1 =w11 +q (wп-~ +qzп-2)=wn+qwn-1 +q•zп-1
=w"+qwn-1 +q 2 wn-2+q3 zп-з= • · •
imamo
р
Zn= L Wn-kqk+qP+lzп-p-1
k=O
za sve п i р~п-1. Odatle је, uz oznaku w=lim Wn
n-++oo
р +оо
(4) Zп-_!!!__= L qk(wп-k-w)+qP+izп-p-1+w 2 qk.

l-q k=O k=p-1-1
Neka је е>О proizvoljan realan Ъrој. Kako је lql < 1, na osnovu (2) imamo
lqlP+iM
qP+lz -р-1 :::;:----<е
1 п 1- 1-lql '
cim је р dov.oljno veliki prirodan broj. Takode, za dovoljno veliko р је
+оо
/wl L lqlk < е,

k=p+1
а za dovoljno veliko п ;е lwп-k-wl <е, gde је k=O, 1, .•. , р. Za tako odabrano е>О, ako р i п
izaberemo dovoljno velike, imamo na osnovu (4) da је
р
/zп- 1:q1 ~е L: qk+2в.

k=O
. w
. Kako је е Ьirano proizvoljno, sleduje da niz Zn konvergira ka - - •
. 1-q
2.20. Neka је ап=а1 +(п-1)d, gde је а1 >0 i d>O. Ako је
Zn = п
k=l
п
(} + ~v- i / d. )
·v ak
(n=I, 2, ...)
2. Kompleksne funkclje 75
(п= 1, 2, ... ),
imamo
lzп+i-Znl=lzпl\H-iJ -11 =Ј~п+~ј

cime је tvrdenje pod 1о dokazano.
ап+1
d
1 а1
d
ап+1
=Ј!_ а1
2° Na osnovu uvedenih pretpostavki i oznaka imamo
f!Jп=arg TT(l+i Ј~ )= f arg (нi Ј~ )=

k=l k k=1 k
i
k=l
arctg Ј~ k
odakle neposredno sleduje 9'n+ 1 -rpn=arctg Ј ,d . Kako је arctg х,.....,х (х -э-0) i 1im _!,__ =0,
ап+~ n-++oo ап+1
.
.
za dovoljno veliko п imamo f!Jп+i -VJn,.....,, Ј(Г

--.
а,,+1
Stoga, na osnovu transformacija
--- ~-~ - ~-v~. Г1
9'п+ i -q>п .V~ arctg Ј d Ј d АЈ -;;;
.· an+1 an+1
= йп+ 1 (ј-;; d -l) r-w 1· (~- _!_ ~ +. ")·,

yad 1 '1~-н1 V ad1 2 8 а,,+1
s obzirom da је lim а,н 1 = + оо sieduje tvrdenje pod 2°.
n-++oo
Re~io I. Lackovic.
2.21. Odrediti granicnu vrednost lim ( 1+ ~)п

п-++оо 2
n -l
nv.
пesenJe.
stavlПlo
. z=l+ -
in .
- =re't (r>O; -n<t~n).
2
п -1
2)1/2 1
Tada је r= ( 1+ (-п-)
2 · n -l
, cos t= - ,
r
sin t= п
r (ns-1)
Kada п-э-+ оо, tada r-э-1, cos t~l, sin t~O, t-э-0.
Stavimo sada Z=zn=:ЯeiT. Tada је
. -п
R=тn=(l+a2)n12" а=--,
n2 - l
1 nЗ .
R= (о+а2) ;;) 2c~-l)a -э-е0 =1 (п-э-+оо),

. Ј
T=nt, sm t ("'оЈ - , Т~1 (п~+ оо).·
п
76 Koinpleksna analiza
Prema tome,
lim Z=cos 1+i sin 1=ei.
11~+00
Literatura
РrоЫет 19138. Revue rnath. spec. 74 (1964), 22.
2.22. Niz kompleksnih brojeva (zп) 11 = 1 , 2 , .•• dat је rekurentпom vezom
(1) Zn+l =
1
+z~ (12= 1, 2, ... ), z 1 proizvoljno.
1-Zп
1о Odrediti opsti clan niza (zп) и funkciji od Z1·
3° Ako је zk=xk+iYk (k= 1, 2, 3, 4; xk, Yk Е R), dokazati da ako је Yi>O,

tada је Yk>O (k=2, 3, 4).
4° Ako z 1 +z 2 +z3 +z4 Е R, dokazati da tada zk Е R (k=l, 2, 3, 4).

5° Neka је polinom Р definisan sa
Р (z)=z 4
+4az +6bz2 +4cz+d.
3
Pod kojim uslovima се polinomi Р i Q, gde је
Q (z)=(1-z) 4P ( 1+z),
1-z
imati jednake korene?
~ 6° Ako је ispunjen uslov trazen и 5° za polinom Р, i ako а Е R, dokazati da
se resavanje jednacine P(z)=O svodi na resavanje tri kvadratne jednaCine, i da
su svi koreni te jednacine realni.
Resenje. 1° Neposredno dobljamo
1 +z1 l+z 2 1-Zi
Z2= - - , Zз= --=- -, Z4=- - =--,
1-Zi 1-Zz Z1 Z2 1 +z1
Z4k+2=Z2, (kEN),
gde је z 1 $. {-1, О, 1}.
3° Kako је
. l+x1+iYi l-X1 2 -.>'i 2 +2iy1

x 2 +iy2= - - - -
l-x1-iY1 (1-x1) 2+Yi 2
imamo
2Yi
Y2=-----
(l-x1Y1+Yia
Prema tome, ako је у 1 >0, ocigledno је i у 8 >0. Slicno se zakljueuje da је i Уа>О, у4>0 .
. 4° Ako z 1+z 2 +za+z4 ER imamo у 1 +Уа+Уа+У4 =0, odakle sleduje Yi=O, tj. Z1ER:
Ako Је Z1 realan broj, tada na osnovu formule (1) zakljucujemo da su svi clanovi datog niza realni
brojevi.
5° Ak.o polinomi Р i Q imaju jednake korene, i ako је z 1 jedan koren polinoma Р, tada је
Q (z 1)=0, tj. р( 1+:

1-... 1
1
) =0. То znaci da је Р (z 2)=0, odakle, s obzirom da је Q (z 2)=0,
zakljueujemo da је i z 3, а zatim i z 4 , nula polinoma Р.
4
Prema tome, Р ( z) = П (z- zk), odakle, koristeci se Vieteovim pravilima, doЬijamo
k=l
z 1 +z 2 +z3 +z4 = -4а,
z lz 2+zlZз+z1Z4 + z 2Zз + z 2Z4 + Z3Z, = 6Ь,

Z1Z2Zз+Z1Z2Z4+Z1Z3Z4+Z2Z3Z4= -4с,
Z1Z2Z3Z4=l.
Na osnovu jednakosti dokazanih u 2°, zakljufujemo

6Ь=-6, 4с=--4а, d=l.
Prema tome, polinom Р mora Ьiti oЫika
Р (z)=z 4 +4az3-6z 2 -4az+ 1,

gde је а proizvoljan kompleksan ·ьrој.
6° Ako а Е R tada · z 1 + z 2 + z 3 + z 4 Е R, i sva cetiri korena polinoma Р su realni brojevi.
Stavimo
Tada је
и+v=-4а, UV=-4,
ра su и,
v resenja jednacine t 2 +4at-4=0.
Koreni-z 1 i z 3 su resenja jednacine z 2 -uz-1=0, dok su koreni z2 i z.i resenja jednacine
z 2 -vz-1=0.
Literatura
Revue math. spec. 74 (1963), 130.
2.23. Neka su а i Ь pozitivni brojevi. Ispitati konvergenciju niza (zп) definisanog sa
ь
Znн=azп+- (п=О, 1, ... ),
Zn
gde је zoE С proizvoljno.
Rezultat. Ako је Re zo>O, tada је lim Zn=l; ako је Re zo<O, tada је lim zп=-1. Niz (zп)
п-+Ф п-+Ф
је divergentan kad је Re zo=O.
2.24. Neka је (Јп) niz neprekidnih funkcija и oЫasti D i neka је funkcija f defi-
nisana u D. Dokazati da su sledeca tri tvrdenja ekvivalentna:
1° Za svaki niz (zп) koji и D konvergira ka z vazi f (z)= lim "fп(zп);
• n-+Ф .
2° Za svaki niz (zп) koji и D konvergira ka z va:li f(z)=lim fт(zп);
т-+Ф
п-+Ф
3° Niz (Јп) unifonnno konvergira ka f na svakom kompaktno;m podskupu

oЫasti D.
2.25. Odrediti poluprecnike konvergencije sledecih redova:
1о
+оо
L п! zп2; 20
+оо
L 2пzпl; 30 L ап2z1+2+ ••• +п;
+оо
n=O n=O n=O

п
+оо . пv'n
4° 2: ап zn',
n=l
gde је ап=ехр - - ;
еп
+оо
5° L ип zп, gde је Uп=ап ako је п parno i Uп=bn ako је п neparno,
n=l
pri cemu је Ь>а>О.
Rezultat. 1° 1; 2° 1; 3° /а/- 2 ; 4° ехр ( 1

) ; ~ 0 1/Ь.
у2п
~26. Odrediti polupreCnik konvergencije reda :% (~} (: )n, . i ispitati kon-

vergenciju tog reda u svim tackama koje pripa,daju krugu konvergencije.
2.27. Ispitati konvergenciju redova
1f _(_-_l_)_пz_з_п_+~_ ) : ( -i)п z•п+з +оо
1:
eian z1п-1 + оо eia(n+2> z2п
1 :2п+-1 -
; n=t
n= 2 log п п=Э log (log 2п) n=l п
gde aER i lzl=l.

2.28. 1° Ako п -+ +оо dokazati asimptotsku jednakost
log (п+ 1) 1
1+ +осп-2).
log п п log п
+оо zn
2 ° Odrediti poluprecnik konvergencije reda L - -·
п= log п
2
+ оо zзп - z2·Зп
2.29. Dokazati da red L ima poluprecnik konvergencije 1, i da
n=t п
је konvergentan na skupu А i divergentan na skupu В, gde su А i В svuda

gusti skupova tacaka jedinicnog kruga {zl lzl=l}.
2.30. Neka је (ап) realan niz za koji vazi an-1 <ап (n= 1, 2, ... ) i lim ап=О. Ako
. п-+оо
је zl = 1 i z
1 *1, dokazati da је red ·
+оо
.L:
~=.1
ап zn konvergentan.
Nastavak оа strani 276.

3.ANALПICKEFUNКCIJE
3.1. Odrediti izvod и pravcu и tacki z=a funkcija

z 1-?z, z i-+Re z, z i-+z Re z, z i-+lzP\ z i-+sin Z, z i--+cos Z,
kada z tezi ka а duz poluprav~ koja је odredena uglom О.
Da 1i postoji za neku od ovih funkcija izvod nezavisan od pravca О? Da 1i
su navedene funkcije analiticke?
3.2. Odrediti realne brojeve А, В, С, D, Е, F tako da funkcije w definisane sa

1° w=x2 +Axy+Byi+i (Cx2+Dxy+y 2 );
2° w=cos х ch у+ Е cos х sh y+i (F sin х sh y+sin х ch у)
budu analiticke; zatim ih izraziti u oЫiku w=w(z).
Resenje. 1° Kako је
и=х 2 +Аху+Ву 2 , v=Cx1 +Dxy+y1 ,

imamo
Ux=2x+Ay, Vy=Dx+2y, иу=Ах+2Ву, Vx=2Cx+Dy.
Odatle, _na osnovu Cauchy-Riemannovih jednakosti, sleduje
А=2, В=-1, C=l, D=2.
Prema tome,
и=х2+2ху-у11, v= -х11+2ху+у2,
stoga је
w=x2'+2xy-y2 +i (-x2 +2xy+y 11)=(1-i) z 11 .
3.3. Za koje vrednosti z funkcija z i-+w (z) definisana pomocu:

1° z=eU(cos v+i sin v) (w=и+iv);
2° z=log r+iO (w=r (cos () +isin lђ)
nije analiticka?
Odgovм. 1° z=O; 2° Ni za jed.nu.
3.4. Dokazati da funkcija w, .definisana sa

4 s s 4
хз.уз .хз.уз
w (z)- +i (z~O), w(O)=O,
x2+_r х2+у2
nema izvod u tacki z=O.
79
Resenje. Ako stavimo у=х, tj. · z=x+ix, i ako pustimo da х-+0, doЬiiamo
. w (z)-w (О) 1
lim . =-.
z~O z-0 2
S druge strane, ako stavimo у=О, tj. z=x, i ako dozvolimo da х-+0, doЬijamo
. w (z)-w (О)
llПl о.
zo+O z-0
То znaci da iz razliCitih pravaca z=x i z=x+ix doЬijamo razliCite vrednosti izvoda, ра
izvod funkcije w u tacki О ne postoji.
3.5. Ispitati da li је funkcija w, definisana sa

w = lx 1+2ilxyl
2 -y2
analiticka и domenima z-ravni koji su definisani sa

(1) ху (х2 ·-у 2 )>~.
Na grafiku srafit·ati doшene koji su definisani pomocu (1).
3.6. Ako је v= 1 +х-2ху koeficijent uz i analiticke funkcije ј ( =и+iv), odredi-

ti funkciju ј.
3.7. Odrediti analiticku funkciju ciji је realni deo definisan sa

х cos у+у sin уе".
х2+у2
Resenje. Kako је
Z eZ=(x-iy) r+iY=r (x-iy) (COS y+i Siny)

=ех (х cosy+y siny)+iex (х siny-y cosy),
doЬijamo da је
z ez х cos у+ у sin у
Re-- =ех ,
lz/2 х2+у2
ez
odakle zakljucujemo da је trazena funkcija z r+ ј (z) data sa ј (z) = - -НС, gde је С proizvoJjna
z
realna konstanta.
х+у
3.8. Ako је (х, у) f-+U= - - - realni deo analiticke funkcije !( =и+iv), odrediti
х2+у2
funkciju ј.
х-у 1+i
Rezultat. v= ·-"--. +с (с realna konstanta); f (z)= - - +ic.
xw+y2 z
3.9. Da li postoji analiticka funkcija zf-+f(z) (=и (x,y)+i·v (х,у)) koja ima oso-
Ьine:
f (0)=0,
z
Re:mltat. f (z) = - -2 .
1+z
з. Anallticke funkciJe 81
3.10. Odrediti analiticku funkciju z t-:J.f(:i), ako је
1° Ref(z)=x3 +6x2y-3xy2-2y3, /(0)=0;

2° Ref(z)=eX(x cosy-y siny), /(0)=0;
3° Ref(z)=x cos х chy+ sin х shy, /(0)=0;
4° Imf(z)=y cosy ch х+х siny sh х, /(0)=0;
5° lf(z)I =(х2+.У) еХ;
6° argf(z)=xy;
70 /f(z)I =er2cos 28 (z=reiB);
8° argf(z)=O+r sin О (z=rei8).
Rezultat. 1° f (z)=(1-2i)zl; 2° f (z)=zez; 3° f(z)=z cos z; 4° f (z)=z ch z; 5° f (z)=eiAz•r,
~
gde је А realna konstanta; 6° f(z)=Ae2, gdeje А pozitivna konstanta; 7° f(z)=гZ2+iA, gde је

А realna konstanta; 8° f (z)=Azez, gde је А pozitivna konstanta.
3.11. Neka је (r, О)~и (r, 0)=2r cos д-r2 siri .20. Odrediti funkciju (r, O)~v (т, 8),
tako da funkcija /, definisana sa j(z)=f (те18 )=и (r, O)+iv (r, О) bude anwiticka
funkcija i da је /(О) =0.
3.12. Odrediti sve analiticke funkcije z ~! (z) (=и+ iv) kompleksne prorµ.enljive
z ( =x+iy), tako da је и (х, y)=g (x)+h (у), gde su g i h realne neprekidne funk-
cije ро х, odnosno у, i to takve da su njihovi izvodi g', g", h', h" neprekidni.
Resenje. Kako funkcija (х,у) н- и (х,у) mora da zadovolji Laplaceovu jednaCinu, to је
д"и д"и
- + -· =g"(x)+h"(y)=O.
дх" ду'
Iz ove jednacine dobljamo da је g"(x)= -h"(y)=2C (С proizvoljna realna konstanta). Tako
doЬijamo
g (х)=Сх'+А 1х+Вн h(y)=-Cy1 +A.y+B1 ,

tj.
gde ·su А;, Bi (i=l, 2) proizvoljne realne konstante.

Iz Cauchy-Riemannovih jednacina sleduje
дv ди
- =- =2Сх+Ан
ду дх
odakle dobljamo
v:(x,y)=2Cxy+Ai.Y+P (х).
Funkciju хн- р (х) odredujemo iz uslova
дv ди
- =- - =2Су+р'(х)=2(..у-А 1
дх ду
odakle sleduje da је р'(х)= -А 1, tj. p(x)=-A.x+D, gde је D proizvoljna realna konstanta. Ti-
me smo odredili funk~jц_ v u obliku
v (x,y)=2Cxy+Ai.Y-A 1 x+D,
tj. analitiCku funkciju zн-f(z)=u+iv,.;.Cz 1 +(A 1 -iAJ z+Bi+B,+iD.
82 Kompleksn~ analiza
3.13. Које uslove treba da zadovoljavaju funkcije f i g, da Ьi funkcija z'г+F(z)=

= f (x,y)+i (Ј (х, y)+g (х, у)) Ьila analiticka? Kada је to slucaj, integraЩi dife-
rencijalnu jednaCinu у'=! (х, y)+i (/ (х, y)+g (х, у)).
3.14. Neka је z 'r+f(z) ( =и+iv) jedna analiticka funkcija kompleksne promenljive

z ( =x+iy=e ехр (iO)).
Ako је и funkcija samo od е, tada је v funkcija samo od О. Dokazati ovo i od-
rediti sve funkcije f koje imaju navedenu oзoЬinu.
3.15. Odrediti analiticke funkcije w (=и+iv) kompleksne pгomenljive z ( =x+iy)

ako:
1° и zavisi samo od xcos а+у sin а (а dati realan broj);
2°· и2+v 2 zavisi samo od х;
3° ..!!._ zavisi samo od х.

v
3.16. Dokazati da svaka analiticka funkcija z 'r+f(z)=f (x+iy) ~adovoljava uslov
(1) ( ~ + ~) lf(z)l 2=41f'(z)l

.дх2 ду2
2
•.
Resenje. Neka је funkcija f dat~ oЬliku f(z)=u (x,y)+i v (х,у). Tada је /f(z)l 2 =и 2 +v2, а
zatim ·
· Buduci da је f'(z)=иx+i·vx=Vy-i·иy, imamo
lf'(z)/ 2 =Ux2 +vx 2 =и/+v/.
Izraz na levoj st1-ani jednakosti (1) postaje 41/'(z)/ 2, jer је их~+иуу =0 i Vxx+vyy=.0.
Ovim је dokaz zavrsen.
3.17. Ako је z 'r+f(z) analiticka funkcija, dbkazati da је

д2 д2) · 41 f'(z)/2
( дх2 + ду2 log (1 + lf(z)l2) = (1 + lf(z)l2)2.
3.18. Ako је f(z) ( =и+iv) analiticka funkcija promenljive z ( =:=х+ iy), ispitati da
1i vaie identiteti:
2° (~ + ~) \ц\Р.=р (p-1)\u\P- 2\f'(z)\ 2.

дх2 ду2 ", ,
3. Analiticke funkcije 83
3.19 Neka је ј analiticka funkcija promenljive· z ( ј(z)=и(х, y)+iv (х, у); z=

•
1
х+ iy), i neka је (х, у) г-+ g (х, у) proizvoljna dva puta diferencijalЬilna funkcija.
Dokazati jednakosti: ·
1о (дg)z + (дg)2 = ((дg)2 + (дg) 2) /f'(z)/2,

дх ду ди · дvl
20 д2g + д2g = (д2g + д2g)lf'(z)/2.

дх2 ду2 диз дv~
3.20. Odrediti funkciju иг-+ g (и), gde је и= х2 +у 2 , tako da g (и) bude realni deo
jedne analiticke funkcije. Medu takvim funkcijama .izdvojiti onu koja se, kad z
opise zatvorenu putanju oko koordinatnog pocetka, poveeava za jedinicu.
3.21. Odrediti analiticku funkciju zr-+w=f (z) za koju је /w./ =(х2+у~)вХУ.
3.22. Odrediti opstu analiticku funkciju Ciji је realni deo funkcija od ·~ . Za

х
koje је vrednosti z ta funkcija realna?
3.23. Neka је funkcija Р definisana sa Р (х, y)=Ref(z), gde јеј analiticka funkcija.
Ako је G =(grad Р) 2 , dokazati da vazi jednakost
(1) (grad G)2=(Pxi-Px"Pyy) А (G),
gde је А funkcija koju treba odrediti.
-+ ~
Resenje. Kako је gra~ P=Pxi+Py ј, imamo G=Px 2 +P/. Slicno је
-+ -+
grad G=(2Px Рхх+2РуРху) i+(2PxPxy+2PyPyy)j,
tj.
(2) (gradG) 2 = 4 (Рх2Рх~ 2 +Р/Рх/+Рх2Рх/+Ру2Ру/·).
Smenom (2) и (1) neposredno doЬijamo da је А (t)=4t.
Literatura
Revue math. spec. 74 (1964), 302.
3.24. Ako su funkcije (х,у)f-+и (х, у) i (x,y)f-+j (х, у) resenja Laplaceove parcijalne
jednacine и dve dimenzije, dokazati da su tada njena resenja i funkcije
(х,у)f-+и"', (х,у)~хих+Уиу, (x,y)f-+YUx-XUy, (x,y)f-+f (их, иу),
(х, У) 1-+ х2ихх + 2x~Uxy +у иуу . 2
3.25. Ako је и harmonijska funkcija, dokazati da је
(х, y)f-+arctg ~
Uy
takode harmonijska funkcija.

84 .Кom.pleksna analiza
3.26. Da li postoji funkcija oЫika (х, у)~ и=f ( cos 2:) koja zadovoljava Lapla-
ch 2y
ceovu parcijalnu jednacinu Ли=О?
3.27. Neka јеј regularna funkcija, i neka је z=x+iy. Dokazati da tada funkcije
z~log 11 (z)I, z~argf(z), z~Ref(z), z~lmf(z) zadovoljavaju Laplaceovu jed-
nacinu Ли=О.
3•28• тrans1orm1sati
С. • . •
izraz •
LI
Alf= -д2ј + -д2ј • 'h
smenom promen}"J1v1
дхz ду2
и v
Х=--, у=--,
uz+vz uz+vz
gde su и i v nove nezavisno promenljive.
Na osnovu dobljenog rezultata dokзZati: Ako је funkcija (х,у)~ј (х,у) jedho
resenje Laplaceove jednacine Лј=О, tada је funkcija (х, у)~Ј(-х-, _У_.-) tako-
xz+y2 х2+у2
de jedno resenje iste jednacine.
3.29. Dokazati da funkcija

(х,у) ~ v (х,.у; t)= У (tE R)
(x-t)2+y2
zadovoljava Laplaceovu parcijalnu jednacinu za svako (x,y)#=(t, О).
Odrediti anaiiticku funkciju

z ~ ј (z, t)=и (х,у; t)+iv (х,у; t)
koja ispunjava uslov lf(z, t)I~ (\zl~+ оо).
3.30. Ako su и i v dve konjugovano-harmonijske funkcije, dokazati da su funkcije

au-lJtv, аv+Ьи (а, Ье Jl)
takode konjugovano-harmonijske.
u
Resenje. Neka su i v konjugovano-haпnonijske funkcije. Tada jt' f==и+iv · analitiCka funk-
cija, а takode i funkcija ·
(a+ib)f=(au-Ьv)+i (аv+Ьи).,
ра su аи-ьV i аv+Ьи zaista konjugovano-harmon:ijske funkcije.
3.31. Ako su и i v dve konjugovano-harmonijske funkcije, isti се slucaj Ьiti i sa
funkcijama -"--, ~ .
\)· u2+v2 u2+va
Dokazati ovo tvrdenje.
3.32. Da li postoji analiticka furikcija ј, definisana sa

f(z)=u(x, y)+iv(x, у),
3. Analiti~ke fuukcije 85
za koju vazi
(х-у) (sin 2x-ch 2у)
и
+v= cos 2x+ch 2у
, v (О, 0)=0?
3.33. Da li postoji analiticka funkcija z ~ f(z) ( =P+iQ) za koju vaii jednakost

(1) 2ху Р+(у 2 -х2) Q+2xy (х2 +у2)2 =0?
Resenje. Ako se prede na polarne koordinate (х=е cos О, у=е sin 0), jednakost (1) dob~ja oЫik
(2) P=Q cotg 20-е'.

Buduci da se trazi analiticka funkcija
z н- f(z)=P (е, O)+i Q (е, О),
funkcije Р i Q moraju zadovoljavati Cauchy- Riemannove uslove

дР дQ дQ дР
(3)
еде дб '
-е-=-.
= д~ дО
Uzimajuci u obzir. (2), poslednje dve jednakosti postaju

1 дQ дQ - . дQ .дQ 2
- - = - cotg 20-4е 3
, -е - =- cot&20- - 2- Q.
е до де де дб sin 20
Posle eliminacije parcijalnog izvoda дQ doblja se

дО
дQ 2
- - - Q=2e3 sin 48,
де е
odakle је
Q=e"(C(O)+e 2 sin 40),

gde је С (О) proizvoljna diferencijaЬilna funkcija promenljive О.
Funkcija Q (е, О) mora da zadovoljava Laplaceovu parcijalnu jednacinu

Z дZQ дQ д2Q
(4)
е д1" +еде + дб 2 =О.
U posmatranom slueaju jednacina (4) doЬija oЫik
d 2C
dOt +4С=О.
Posle integracije nalazi se

С(б)=А cos 20+В sin 20 (А, В realne konstante).
Iz (2) sleduje
Р (е, О)=е 2 cotg 20 (А cos 2о+в sin 2в+е 2 sin 48)-е'.
Funkcija Р mora takode da zadovoljava Laplaceovu jednacinu (4), ра se. doblja А=О, dok
В ostaje pro~oljno.
Prema tome, funkcije

(е, О)~ Р (е, О)= е 2 (В cos 20 + 2е 2· cos• 28)- е',
(е, О) н- Q (е, О)= е 1 sin 20 (В 2е 2 cos 20) +
su konjugovano ·harmonijske furikcije i zadovolj~vaju uslov (1 ).
Predemo li na Dekartove koordinate, doЬijamo
р (х,у)=(х2-у2) (В+2 (х2-у2))-(х2+у2)2,
Q (х,у)=2ху (В+2 (х 2 -у 2 )).

Trazena analiticka funkcija f ima oЫik
f (x+iy)= В (x2-y 2)+;c...:6x2y2+x4+i (2Вху+4ху (х2 -у 2)).
Ako se umesto у stavi О i umesto х stavi z, doblja se
.(В .realna konstanta).
Ovo је resenje Kovine Milosevic.
3.34. Dokazati da ako је z'r--7--j(z) (=и (х, y)+iv (х, у)) analiticka funkcija kompleksne
promenljive z ( =x+iy), tada izrazi
ev (cos и dx+sin и dy), ev (sin и dx-cos и dy)
predstavljaju dva totalna diferencijala.
3.35. Da li realni deo и jedne analiticke funkcije moze Ьiti oЫika
и (x,y)=f(x,y). (Ј (1, у) i=O),

1-х
gde је (х,у)'г--7--ј(х,у) funkcija koja ima neprekidne druge parcijalne izvode?

Odgovor. Ne.
3.36. Neka је w=и+iv 'г--7-- z(w)==x (и, v)+iy (и, v) analiticka funkcija. Odrediti
funkcije ј i g iz uslova
x=f(u) cos v, y=g(u) sin v, f(O)= 1, g(O)=O.
1 С Ъ. d дх ду дх
R h R.
esen)e. z auc у- iemannov1 Је nасша ди= д;' дv =
v • v•
- ду d Ь ..
~. о ~Јато
f'(u)=g(u) i f(u)=g'(u),
odakle sleduje
f"(u)-f(u)=O, tj. f(и)=Аеи+ве-и,
gde su А, В proizvoljne konstante. Takode је
g(u) = f'(u) =Аеи-Ве-и.

Iz pocetnih uslova f (О)= 1, g (О)= О doЬijamo
1
А+В=1, А-В=О => А=В=-.
' 2
Prema tome, f (и)= ch и, g(u) = sh и.
3.37•. Ako је v imaginarni cleo neke ·analiticke funkcije ј, dokazati da se diferenci-

jalne jednaCine ·
dy dy
(1) - =cotg v (х, у), -=-tg v (х,у)
dx dx
mogu integraliti pomocu kvadratura.
3. Analiticke funkcije 87
Resenje. Realni deo и analiticke funkcije ј, ciji је imaginarni deo ·и, odreduje se iz uslova
ди дv ди д·v
-----
дх= д).' ду дх°
Funkcija
z r--;.. efC:::) =еи cos v+ieи sin v
takode је analiticka, sto znaci da vaze uslovi:

д д д д
(2) - (еи cos v) = - - (еи sin v), -(еи sin v) = -(е" cos v).
ду дх ду дх
Kako se jednacine (1) mogu napisati u oЫiku
(3) еи (cos v dx-sin v dy)=O, еи (sin v dx+cos v dy)=O,

iz (2) sleduje da su jednacine (3) jednacine sa tutalnim diferencijalom. Prema tome, jedn'a.Cine
(1) su iпtegraЬilne. Funkcija еи је integracioni faktor.
Literatura
D. S. Mitrinovic: Sur l'emploi de la partie reelle et de la partie imaginaire des jonctions m2aly-
tiques dans l'integration des equations difje1·entielles. Tl1e Tбhoku Mathematical Journal
42 (1936), 179-184.
3.38. Da li se parametar а moze tako odrediti da jedno resenje z~ w(z) diferen-

cij alne ј ednaCine
d 2w
z 2 -+
dw
2
z ---9w=ez(z+a)
dz dz
bude uniformna funkcija promenljive z ( =x+iy)?
3.39. Analiticka funkcija z ~ ј(z) koja је realna za svako z, realna је konstanta.

Dokazati.
3.40. Dokazati da funkcija z=(x, у) i-+x2 +y2 +2ixy nije regularna ni и jednoj
oЫasti z-ravni, ali da postoji linija L na kojoj realni i imaginarni deo date funkcije
zadovoljava Cauchy-Riemannove uslove.
3.41. Neka је z=(x, у) н.ј (z)=u (х, y)+iv (х, у) analiticka funkcija и oЫasti D.
Ako za svako zED vazi и2+иv+v 2 = 1, dokazati da јеј konstantna funkcija.
Resenje. Jednakost u2+uv+v2= 1, posle diferenciranja ро х i ро у, postaje
(1) (2и+v) их+Си+2v) Vx=O, (2и+v) иу+(и+2v) vy=O,
respektivno. Stavimo D -- 11 ttx Vx. \ •

! Иу Vy
Ako је Di=O, tada iz (1) sleduje 2и+v=0, и+2v=0, tj. и=v=О, ра је dokaz zavrsen.
Ako је D=O, imamo UxVy-VxUy=O, st'o zajedno sa Cauchy-Riemennovim jednaCinama
daje их2+иу2=0 i vx2+vy2=0, odakle izlazi их=иу=vх=Vу=О, tj. и(х,у)= С1, v(x,y)= С2,
gde su С1 i С2 konstante. Stoga jef(z)=C1+iC2=const.
Primedba 1. Mogli smo posmatrati sistem jednacina (1) zajedno sa Cauchy-Riemannovim jedna-
cinama, kao sistem od cetiri linearne jednacine ро nepoznatim их, Иу, Vx, Vy. Determinanta tog
sistema је
2и+v о и+2v о
·о 2и+v о и+2v
Л= = (2и+v)2+ (и+ 2v)2.
1 о о -1
о о
Prema tome, ako је Л*О, imamo их=иу=vх=vу=О, tj. f(z)=C1+iC2=const, а ako је Л=О
doЬijamo и=v=О, ра је f(z) ==О.
Primedba 2. Iz dokaza se vidi da se umesto jednakosti и 2 +иv+v 2 = 1, mogla uzet1 jcdnakost

u2+uv+v2=a, gd~ је at:R proizvoljno.
3.42. Neka је z ~! (z) analiticka funkcija и prostopovezanoj oЫasti G. Ako је za
svako zEG, arR f (z)=const, dokazati da је f konstantna funkcija.
3.43. Nekэ је z ~! (z) regularna funkcija и jednostruko povezanoj oЫasti G koja
ne uzima realne, nepozitivne vrednosti и G.
· Dokazati da/ (z)=g (х) h (у) (z=(x,y)EG) implicira/ (z)=exp (az2+ьz+c),
gde је а realan broj i Ь i с su kompleksni brojevi.
3.44. Neka је f analiticka funkcija и oЫasti G. Pretpostavimo da se f moze pred-
staviti и oЫiku
f (z)=и (х,у) eiv (У),
gde su и i v realne funkcije, i z=x+iy. Dokazati da и ne zavisi od у i odrediti

funkciju f.
Rezultat. f(z)=aebx, gde su. аЕС i bER proizvoljne konstante.
3.45. Dokazati da funkcija /, definisana sa
f (z)= хз-уз +i хз+ уз (z =/:- О), ! (0)=0,

х2+у2 х2+у~
zadovoljava Cauchy-Riemannove jednacine и tacki z=O, ali da. nije diferencija-

bllna и toj iacki.
Uputstvo. lim f(z)/z пе postoji, sto se uvida ako se uzme da z--')-0 ро pravoj у=тх.
z-+0

4. ELEMENTARNE FUNКCIJE
4.1. Funkciju G definisanu sa

G(x, у)= ах2 + 2Ьху+су2 +2dx+ 2еу +f +i (Ах2 + 2Вху + Су 2 +2Dx+ 2Еу +F),
gde su а, Ь, ... ; А, В, ... realni brojevi, izraziti pomocu z i (z=x+iy). z
Pod kojim се uslovima tako doЬijena funkcija Ьiti nezavisna od z?
Reienje. Kako је 2x.=z+z i 2iy=z-;, imamo
z2-z2 +с (z-z)
z+z) 2 +ь~ 2 - - 1
G(x,y)=a (- - Тi +d(z+z)-e(z-z) i+f
2
+ i ( А (-z+.Z)2
-
2
z2_:z2
+в~+с 2i
(z-z)2 .- _ )
+ D (z+z)-iE(z-z)+F ,
odakle sleduje
а -- bi - с -- - -
G (х,у) =-(zz+2zz+z2 )--(z2 -z2 )--(z2 -2zz+z2)+d (z+z)-ie (z-z)+f
4 2 4
iA - - В - iС - - - -
+-(z2+2zz+z 2)+-(z2-z2)- -(z1 -2zz+z2 )+iD (z+z)+E (z-z)+iF.
4 2 4
Funkcija G ne zavisi od z ako је
с=-а, С=-А, d=E, В=а, Ь=-А, D=-e.
4.2. Odrediti cemu tezi
1~\ (nE N)
kad /z/ ~ + оо, ako је
п п п Зп
1
0
- - <arg z<-· 20 -<argz<-.
2 2' 2 2
4.3. Koju trajektoriju treba da opise tacka z da Ьi funkcija z ~eZ bila: 1° realna;
2° asto imaginarna?
Raultot. 1° y=kn (k=O, ±1, ±2, ... ); 2° y=(2k+1) п/2 (k=O, ±1, ±2, ...).
4.4. Ispitati da li funkcija ј, definisana sa

f(z)=(z+a) eZ+(z-a) e-z ·(а poz1tivna konstanta),
ima i drugih nula osim cisto imaginarnih.
89
Resenje. Posmatrajmo module
l(z+a) ezl =ех у(х+а)2+у~,

Ako је х>О, tada је
l(z+a) ezl > 1(z-a) e-zi,

jer је
(х>О), lx+al > lx-al (а>О; х>О).
Kada је х<О, Ьiсе
jer је
(х<О), lx+al < lx-al (а>О; х<О).
Ako је z jedna nula funkcije /, funkcije

z г+ (z+a) е·\ z г+ (z-a) e-z
imaju jednake modu1e za takvo z. Tada је х=О. Dakle, sve nule funkcije f su Cisto imaginarne,
oЬlika iy, gde у treba odrediti iz transcendentne jednacine у+а tgy=O (а>О).
4.5. Odrediti kompleksan broj а tako da funkcija

. aeiz+ 1
z f-+f(z)=i ~-.-.
ae 1z-1
zadovoljava uslov f(z)=f(z).
4.6. Dokazati da za sve konacne vrednosti а vazi
lim(l + ~)z =ей

z~oo Z
4.7. Ako је Re а>О, dokazati da tada vazi lim zз LogЬz=O za svako Ь.

z~O
4.8. Dokazati da su jedini singulariteti funkcija z i-+cosech z, z г+ coth z tacke

z=nni, gde nE Z, i da је
lim (z-nтei) cosech z=(- I)п, lim (z-nni) coth z= 1.
z~nлi z~nлi
4.9. Dokazati da su jedini singulariteti funkcija z ~sech z z г+ th z tacke

z = (п + ~ ) ni, gde п Е Z, i da је
li~ (z-(п+ ~)пi) sechz=i(-I)n+I,

н(п+
2 )m
(п+
lim1 ( z- ( п + ~) ni) th z = 1.
z-+
2 )лi
4. Elementarne funkcije 91
4.10. Neka је nE Z, i neka је 0<0< !!_. Dokazati

2
:~~ 1 : : 1 = + оо (- ~ +О ~arg z ~ ~ - О) ,
п +vn ;:::arg
--:- ...--
z =<Зп n). .
- -v
lnn
• 1 -,;
eZ 1 =0
( 2 2 .
z..-+CO 2
4.11. Neka п Е N i neka је \z\ ~ !!__. Dokazati jednakost

2
п log ( 1+ : ) =z+fп(z),
\z\2
gde је 1ЈпСz)\ ~ -.-- .
п
4.12. Nacrtati geometrijsko mesto tacaka z za koje је \eiz+l\=1.
4.13. Odrediti nule funkcije z ~f(z)=cos z-ch z. Da li ova funkcija ima neku
nulu ciji је red visi od jedan?
Resenje. Kako је
1
cos z- ch z = cos z- cos iz = - 2 sin ( ; i z) sin ( 1; i z) ,
nule funkcije f odredene su jednacinama:
l+i
sin ( --
2
z) =0,
Odavde sleduje z=kn (1-i), z=nn (1 +i) (k, n=O, ± 1, ±2, ...).
SYe nule rasi:oredene su na pravama у=х i у= -х. Jedina dvostruka nula је z=O.
Prirnedba: Da је z=O dvostruka nula fµnkcije ј, uveravamo se takode pomocu izraza
. f'(z)
l1mz-.
z-70 Ј (z)
4.14. Odrediti nule funkcija:

z ~ sin az-sh bz, z ~ cos az-sh bz (а, ЪЕ С).
4.15. Ako је z=x+iy, dokazati da vaze formule:

cos z==cos х chy-i sin х shy; sin z=sin х chy+i cos х shy;
(1) tg z=
tg х (_1-th y)2
+.z thy (1 +tg 2
х)
;
1 +tg2 x th 2y 1 +tg2 x th 2y
(2) ch z=ch х cos y+i· sh х sin у;. sh z=sh х cosy+i ch х siny;
(3) th Z= th Х (1 +tg y) +i tg у (l-th2 х).

2
1 +th2x tg 2y 1 +th 2 x tg2y

92 .Kom.pleksna analiza
Resenje. Na osnovu definicije funkcije z i-+ cos z imamo

,f(x+iy) +e-i(x+iy) еУ +е-У е-У - еУ
cosz= = - - cosx+i-- sinx=cosxchy-isinxshy.
2 2 2
Analogno za funkciju z i-+ sin z vaii
eiCx+iy) _ e-i(x+i~) еУ + е-У еУ _ е-У
sin z= - - - - - - = - - sin x+i - - cos x=sin х chy· +i cos х shy.
~ 2 2
Koristeci se gornjim jednakostima, za funkciju z i-+tg z imamo
sin z sin х chy+i cos х shy cos х chy+i sin х shy
(4) tg z = ~ = cos х ch y-i sin х sh у . cos ~ ch у+ i sin х sh у ·
Ako је cos 1 х ch2 у~О, iz (4) izlazi (1).
Slicno, na osnovu odgovarajuCih definicija za funkcije z i-+ ch z, z i-+ sh z, z i-+ th z nepo-
sredno utvrdujemo da su jednakosti (2) i (3) taene.
4.16. Ako је z=x+iy, dokazati formule:

/sin z/=vsin2x+sh2y, /cos zl=vcos2x+sh2y;
/sh zl= vsin2y+sh2 x, /ch z/=vcos2y+sh2x;
/shy/ ~/sin z/ ~chy, lshyl~/cos zl~ chy;
/sh x/~/sh z/~ch х, /sh х/ ~/ch zl ~ch х.
UputsttJo. PoCi ~d formula:
sin (x+iy)=sin х chy+i cos х sh у, cos (x+iy)=cos х chy-i sin х shy.
-Tako se, na primer, doblja
/sin zP1=sin1 х ch1 у+соР х sh1 y=sin 2x (1 +sh2y)+(l-sin1x) sh1 y=sint.x+sh2y.
Iz f()rmule
/sin z/ 1 =sin1x+sh2y=ch2y-cos 1x·
sleduje
/sin z/ ~ lshyl, lsin zl;:;;chy,
tj.
lshy/ ;:;;/sin zl ;:;;chy.
4.17. Dokazati formule

sin z=sin z, ·cos z=cos z,
i na osnovu toga izvesti jednakosti
/sin z/ 2 = _!_ (ch 2y-cos 2х), .
1
/cos z/ 2 = - (cn 2y+cos 2х).
2 2
4.18. Dokazati nejednakosti

sh /Im z/ :s:;:lsin zl ~ch (Im z), sh /lm z/.~/cos z/ ~cJ:i (lm z),
i zatim odrediti
lim /sin z/, lini /cos z/.
4.19. Dokazati nejednakosti:

1° lcos zl ~ ch \z\; 2° jsin z\ ~ sh \z\.
Resenje.
+оо +оо
~ z2k ~ lzl2k
~ lcoszl~L,( k)!
1° cosz= L(-1)k ( k)!
k=O
2
k=O
2 ~ lcoszl~chlzl;
+оо
ztk+i 2 +оо
lzl2k+1
2° sin z=
L(-
k=O
l)k___
(2k+ 1) !
~ lsin zl s
-
k=O
(2k+ 1) !
~ lsin zl ~shlzl.
4.20. Neka је z=x+iy. Dokazati nejednakosti. =

2е-2У 2е-2У
10 ::::::; \tg z-il~ (у>О),
1 +е-2У 1-е:-2у
2е2у. 2е2У
20 --~ltgz+il~-- (у<О),
1+е 2 У 2
1-е У
ъ-u ъ-u
30 :::;\cotg z+il::::::; (у>О),
1 +е- 2У 1-е- 2 У
2е2У . . 2е2У
40 -·-~\cotgz-il~-- (у<О).
1 +е2 У 1-е 2 У
4.21. Ako z tezi beskonacnosti ро pravama koje prolaze kroz koordinatni pocetak
osim ро apscisnoj osi, izracunati lim tg z.
Resenje. Podimo od formule
·· sin 2x+i sh 2у
tg (x+iy)= •
· ch 2y+cos 2х
Stavi li se ovde z = ei6 , doЬija se
. sin (2е
cos б)+i sh (2е sin О)
tg (ее 1 0)= ·
ch (2е sin О)+ cos (2е cos О)
i + sin (2е cos О)
sh (2е sin д)
=th (2е sin д) · -.- - - - -
cos (2е cos О)
1+-----
ch (2Q sin О)
Ako је О<д<n, tada th (2е sin б)~l, kad е~+ оо.
Ako је n<0<2n, tada th (2е sin б)~-1. kad е~+ оо.
Za О<б<n i za n<8<2n, izraz

. sin (2е cos О)
i+-----
sh (2е sin О)
- - - - - - ~ i, kada е~+ С(),
cos (2е cos д)
1+-----
ch (2е sin О)
Prema tome, ako se z udaljava u beskonacnost polazeci od koordinatnog pocetka u smeru
gde је у>О, tada tg z~i. Ako se z udaljava u beskonacnost u smeru gde је у<"0, tada tg z~-i.
4.22. Ako је т сео broj, dokazati formule:

1° sh (nmi}=O; 2° ch (nmi)=cos mn=(-l)m;
f"~
3° th (mni)=O; 4° sh (x+nmi)=(-l)msh х;
5° ch (x+nmi)=( -I)mch х.
4.24. Na kojirr.. је krivim и z-ravni funkcija z i-+ f(z)=ch z

1° realna; 2 ° Cisto imaginarna?
4.25. Ako ~'у Е R, dokazati formule

/sin (x+iy)/=!sin x+sin zy/, /sh (x+iy)l=/sh x+sh iyj,
/sin 2 (x+zy)/ = /sin2x/ + /sin2 iy/, /sh 2 (x+iy)/ = /sh2 xl +lsh2 iy/.
Primedba. Videti zadatak 12.42.
4.26. Neka је z i-+ f(z)=и+iv analiticka funkcija, regularna и. oЫasti и kojoj је

f'(z)=l=O. Dokazati da krive и=с, v=k (gde su с i k konstante) obrazuju dve orto-
gonalne familije krivih.
Proveriti ovo .tvrdenje za' slucaj: 1° f(z)=z 2, 2° f(z)=sin z.
4.27. Odrediti geometrijsko mesto tacaka M(z) pod uslovom da
z+ _!_ -iLogz
z
bude realno.
Resenje. Stavimo li z= ееiв, doЬijamo
z+ ~ -i Log z= ( ( е+ .; ) cos о+е+2kп) +i (( е- +) sin о - log е) .

Trazeno geometrijsko :rr.csto је kriva Cija · је jednacina
(е- -; ) sin O=log fl·
4.28. Dokazati da је opste resenje jednaCine z=tg w dato sa

1 1+iz
w=-Log--.
2i 1-iz
Dokazati da је svaka grana ove multiformne funkcije analiticka funkcija, re-
gularna и z-ravni, koja је zasecena duz imaginarne ose od -.:.'ooi do· - i i od i do
+ ooi,. i da је .izvod svake grane jednak '~z2 •
1
4. Element~rne funkcije 95
4.29. Odrediti realni i imaginarni deo sledecih funkcija:
(а, Ь, t, () Е R);
1 30 1
20 Z~--; Z~--.
1-ez sin z
4.30. Resiti jedпacinu sin z=2.
4.31. Odrediti nule funkcija:

·. 1
1° z ~ sh z; 2° z ~ ch z; 3° z~chz--· 4° z~shz-i.
-2 ' .
4.32. Ispitati krivu

(1) \sin z\ =с (с~ О).
Primedba. Stavi li se z=x+iy, jednacina (1) doЬija oЫik
e-zY+e 2Y=4c 2 +2 cos 2х.
4.33. Ako је п prirodan broj i z bilo koji kompleksan broj, dokazati da је tada
; )п < e\z\ - ~) п < е Jzl 1;~

2
(1) 1 ez - ( 1 + 1 ( 1+ •
Resenje. Za n= 1 gornje nejednakosti su tacne. Pretpostavirno da је пб;2. Tada је
( 1+ -
z )"
п
=l+z+ 2п
k=2
(
1- -
п
1 ·.
Ј · · · (. 1- -k-1) zk
п
- ,
k!
kao i
~ .х ~ +
1 1
Po~to su svi koeficijenti pozitivni, rnozerno zarneniti

.t ( l - ( l- ~) : .. ( l '- k: 1
)) ~
z sa \z\ da Ьisrno doЬili prvu nejedna-
1·
kost u (1). .
Ako је k ~ п, tada је
jer је
п
(1 ~а1) · · · (1-ап)б1- 2 ai za а 1 , ... , ап Е [О, 1].

i=1
Za k > п imamo
1
-:::;:;: ____
1
k! - 2п (k-2)! ·
Ovo dovodi do
- 1< -1 +со /zlk = -lzl

2: -- 2
elZI_
( 1+ lzl)n elZI,
п 2п k=l (k-2)! 2п
1
§to dokazuje drugu nejednakost u (1).
Primedba l. Nejednakost
postavio је Н. D. Кloosterman. Videti РтоЫет 23. Wisk. Opgaven 8 (1943), 70-72.

+со
Pn'medba 2. U vezi sa nejednako§C:u (1) vazi sledeci rezultat: Ako је f(z)= 2: а~ gde је
k=O
ak б О za lzl < R, tada је
lf(z)l~f(\zl) za lzl<R,
jer је
Literatura
Н. G. Garnir: Fonctions de variaЫes reelles I. Louvain-Paris 1963, р. 370.
4.34. Dokazati Fejerovu nejednakost

IE (z, Р)-1 / ~ /zlP+l (/zl ~ 1),
gde је
z2 zP)
E(z,p)=(l-z) ехр (z+
2 + ···+ Р .
Resenje. Za funkciju (z, р) 1---+Е (z, р) vaii razvoj
+со
(1) E(z,p)=l+ L Akpzk.

k,;,,,1
Za izvod funkcije (z, р) ~ Е (z, р)
ш
~ E(z,p)=-zP.exp (z+ ~2 + · · · + ~}
р
vazi razvoj
+со
(2) ~E(z,p)=-zP(1+ L Bkpzk),

ш k=l
gde su Bkp (k= 1, 2, ...) pozitivni.

Polazeci od (1), doblja se
+оо
(3) d .
-E(z,p)= 'L k А kpz-·
·ъ_ 1 ·
ш k=l
Poredenjeш (2) i (3) nalazi se

(4) А 1 р=А 2р= · · · =Арр=О i Akp<O (k>p).
Ako se uzmu u obzir formule (4), iz (1) izlazi
у ~ у
+СХ)
(5) IE(z,p)-11= 1 Akpzk 1 1 Akpl lzlk = \z\P+l L IAkpl \z\k-P- 1 •

k=P+l k=P+l k=p+1
Kako је lzl ~ 1, па osnovu (5) Ьiсе
+оо
(6) !E(z·,p)-11~\z\P+I L IAkpl·

k=p+l
BuduCi da је Е (1, р)=О, prema (1) i (4) је
+оо
(7) L Akp= -1.

k=p+l
Kako su svi А1ср, za k>p, negativni, iz (7) prшstice
+;;с
(8) _2 IAkpl =1.

k=p+1
Polazeci od (6) i uzimajuCi u obzir (8), doЬija se
IE (z, р)-11 ~\z\P+i (\zl ~1; р prirodan broj).
'.1 "
Literat2,ra ·
Е. Hille·: Analytic Function Theory, vol. 1. Boston-New York 1959, р. 227.
4.35. PolazeCi od definicija

. +оо (-l)nz2n+1 +со
( - l)n z212.
Slll Z= '1
п.;;О (2п+1)!
, cosz= L-
11=0
--
(2п)!
dokazaтi da za svako z vaze jednakosti

(siп z )' = cos z; sin 2z=2 sin z cos z.
4.36. Dokazati da najopstija vrednost izraza Arcsin 2 iznosi
(2k--t- ~) n±i log (2+ v3) (kEZ).
4.37. Neka је
+ аЈ 1 .
f (z)= 1+ L- w (w-1) ... ('l.u-k+ l)zk,
k=l ~! .
gde је w kompleksna konstanta. Pretpostavljaj11Ci da је dopus1:eno dii'"::тencir·anje
gornjeg reda clan ро clan, dokazati jednakost f (z)= wf(z) . т~kocte dokazati
l+z
da fu11kcija z .-+f (z)=(l --t-z)w zadovoljava doЬijenu difercncijalrљ: jed.nacinu.
98 Kompleksna 11naliza
4.38. Dokazati jednakosti
1° sin (2п+I) z=(2n+I) sin z fI ( 1-

k=l sin2
sin z
kn
2
) ·
'
2п+1
2° sin w=(2п+ 1) sin----"'- fJ [1-·

2п+ 1 k=l
sin2 _ w ]
k
sin2 _п_
2п+1 .
'
2n-t-1
3° sinw=wTT
k=l
(i-~)·
k2 ;r,2
Uputstvo. 1° KoristeCi se rezultatom iz zadataka 1.6.3, dokazati da је sin (2п+ 1) z= (sin z) х
х Р (sin2 z), gde је Р polinom stepena п. Zatim nэpisati Р u oЫiku· P(t)=a ТТ (1-.!._), gde је
k=l tk
. sin(2n+ l)z . .
a=P(O)=lim . 1 ti, ... , tn su nule polшoma Р.
z-0 sш2 z
2° Staviti (2п+ 1) z=w и dokazanu jednakost 1°.

3° Ova jednakost se dnЬija kad n-+ +оо u 2°.
• +оо
4.39. Neka је funkcija z +-+ez definisana potencijalnim redom е2 = L -·1 zk. Ne-
k=O k!
ka је, dalje, (zп) proizvoljan kor1vergentan niz, takav da је lim Zп=z.

.. п-++оо
1° Ako је niz (ап) definisan sa
ап= Zп)п
( 1-1--;; ,
dokazati da је lim ап= е 2 •
n-++oo
2 ° Dokazati jednakost euev=eи+v.
Uput:;tvo. 1° Predstaviti niz (ап) u oЫiku
an=
k=O
1: (п)k zпk +
пk
~ ( п) zпk,
k=m+l k nk
а zatim dokazati da za proizvoljno Е>О i dovoljno veliko т vazi
f {п ) z"пkпk < е i lim 1: (п } zпk

k=m+l \ k
1
. n-++oo k=O k nk
= ~
k=O k!
_1 zk.
1
2° Iskoristiti jednэkost

Бо KONFORМNO PRESLIKAVANJE
5.1. TRANSFORMACIJE KRIVIH LINIJA
5.1.1. Data је funkcija

zf-+w(z)=u (x,y)+iv (x,y)=z 2 •
U ravni tacke z posmatrati mrezu pravih
х=а, у=Ь (а, ЬЕ R).
Sta ovoj mrezi odgovara и ravni tacke w?

Reieiije. 1° Pravama х=а odgovaraju и rav11i tacke w krive и=а 2 -у 2 , v=2ay.
Posle eliminacije parametra у doЬija se
v2
(1) и=а 2 --.
4а 2
То је skup konfokalnih i koaksijalnih parabola Cija је ziza koordinatni pocetak. Osa simet-
rije svih ovih parabola је x-osa.
Тете ove parabole nalazi se и tacki (а 2 , О).
2° Pravama у=Ь odgovaraju и ravni tacke w krive и=х2 -Ь 2 , v=2bx. Posle eliminaciie pa-
rametra х doЬija se
v2
(2) U=--b2.
4Ь 2
I ovo је skup konfokalnih i koaksijalnih parabola koje imaju istu zizu i isti1 osu simetrije
kao i kriva (1).
Тете ove parabole је и tacki (-Ь 2, О).
Mrezi kvadrata и z-ravni odgovara mreza krivolinijskih cetvorouglova и w-ravni.
Buduci da se preslikavanje ortogonзlnih krivih и z-ravni vrsi pomocu analiticke ·funkcije
2
Zl-+W=z , опо је kont'"Ol"mno. Krivolinijski cetvorougli imaju prave 11glove (to su uglovi koje
grade tangente povucene na parabole и tackama preseka). Jedino se kvadrat, cije se jedno teme
nalazi и pocetku, preslikava na krivolinijski trougao,
jer је u taCki z =О izvod dw jednak nuli.
dz
Primedba. Navescemo Ivoryev stav koji glasi: Kada је
а1~х~а2, Ь1~У~Ь2,
ta~a је оЫаs.~ u. kojoj se nalazi tacka w ki-ivolinijski cetvor~ugao, .cije su strane luci konЉkalnih
pa~abola. D1Jagonale ovog cetvorougla su jednake.
99
Dolюz. Parametrima а=а1, а2; Ь=Ь1, Ь2 od~ovaraju и w-ravni ove cetiri konfokalne para-
bole:
v2 v2 .
U::::;:a12 ___' и=ађ 2 ----·
4а12 • 4аа2'
vl!
и=---Ь22·
4Ь2 2
Ove cetiri parabole seku se u cetiri taёke М 1, М 2, М3 , М4 ёiје su koordinate respektivno:

(а1 -Ь1 , 2а1Ь 1),
2 2
(а2 -Ь1 , 2ааЬ1),
2 2
(а2 -Ь2 , 2а2Ь2),
2 2
(а12 -Ь2 2, 2а1Ь2).
Velicine dijagonala cetvorougla М 1М 2М3 М4 date su formulama:

(М1М~) 2 = ((а 1 2 -аа 2 )-(Ь1 2 -Ь2 2 )) 2 +4 (а1Ь1-:-а2Ь~ 2,
(М2М4) 2 = (Са1 2 -а22)+(Ь1 2 -Ь2 2)) 2 +4 (а1Ь2-а2Ь1) 2 •
Jednostavnim racunoш dokazuje se da је М 1М3 =М 2 М4.
Dakle, pravougaonik odreden jednaCinama х=а1' х=а 2 , у=Ь 1 , у=Ь 2 u z-ravni pre-
slikava se и w-ravni na krivolinijski cetvorougao cije su dijagonale jednake.
5.1.2. Na koju se oЫast w-ravni, pomocu transformacije w=z2, preslikava trougao

cija SU temena tacke Z1 =0, Z2= 1, Z3=;i?
Resenje. Duz u z-ravni cije su krajnje tacke. Z1=0 i Z2=l, а proizvoljna tacka z=t (O~t~l),
transformacijom z1-+w (z)=z 2 preslikava se и duz w-ravni Cije su krajnje tacke w1 =0 i w 2 = 1,
а proizvoljna tacka w=t 2 (O~t~l). Slicno se dokazuje da se duz z-ravni sa krajnjim tackama
z 1 =0 i z 3 = i preslikava u duz w-ravni sa krajnjim tilckama w 1=0 i w3 =-1.
Proizvoljna tacka duzi cije su krajnje tacke Z2 i Zз је z,.;,,t+(l-t)i (O~t~l). Ova duz pre-
slikava se u deo parabole w=(2t-1)+2t (1-t)i (O~t~l).
Dakle, oЫast {zl O~R.e z~l Л O~Im z~1-Re z} preslikava se u oЫast
-~ {w!-l~Rew~l ЛО~ Im w~~(l-(Re w) 2
)}.
5.1.3. Ako tacka z opisuje krug {zilzl=l}, sta opisuje tacka

w=az2 +2Ъz+c (а, Ь, се С)?·
Reienje. Dok tacka z=eit (O~t<2n) opisuje krug {zilzl=1}, njena slika и w-ravni opisuje
krivu
(1) {wlw=aei2 t+2Ьeit+c (O~t<2n)}.
Moze se dati sledeea geometrijska interpretacija krive (1). Neka је dat nepomic.an krug
sa centrom u z=c i polupreёnikom /Ь/. Oko ovog kruga rotira bez klizanja ctrugi kn1g poluprec-
nika lbl i tacka А па rastojanju lal od centra pokretnog kruga (taёka А ro'tira zajedno sa pokret-
nim krugom). Kriva (1) је trajektorija tacke А, dakle epitrohoida.
Kako је w= lal ei(lt+arg a)+21b/ei(нarg Ь)+с, najudaljenija tacka epitrohoide od taёke z=c
doblja. se za t 1=arg b-arg а .
. . Na slici 11а str. 101 predstavljeni su neki primeri epitrohoide za 1~110( +) З, pri· cemu је
pocetak prenet u taёku z=c i epitrohoicia rotirana za ugao -t 1. Za а=::::о epitrohoida је krug
polupre~nika 21bl sa centrom u ta&i z=c. Za /bl = lal epitrohoida је kardioida.
5о1.4. Ako tacka Z opise jednu elipsu (Е1), cije SU zize U tackama z 1 =2 i z 2 =-2,
:tada ta~ka w=z3-3z opisuje u istoj ravni. drugu elipsu (ЕЈ.
Dokazati da su elipse. (ЕЈ i (Е 2) konfokalne.
5. Konformno preslikavanje 101
Resenje. Tacka z koja opisuje elipsu (ЕЈ u kompleksnoj ravni moze se prikazati izrazom
(1) z=a cos t+ib sin t (а 2 -Ь 2 =4; O~t~2:n:).
Tacka w=z 3 -3z, na osnovu (1), definisana је izrazom

(2) w=a cos t (а 2 cos 2 t-3 Ь 2 sin2 t-3)+ib sin t (3 а2 cos 2 t-b 2 sin 2 t-:-3).
Kako је а 2 -Ь 1 =4, Ьiсе:
а 2
cos 2 t-3b 2 sin2 t-З=(а 2 -3) (1-4 sin2 t);
3а cos 2 t-b 2 sin2 t'-З=(Ь 2 +З) (4 cos 1 t-1).
2
Prema tome, ako taCka z opisuje elipsu (Е1), tada tacka w (=и+iv) opisuje krivu
и=(а -3а) 3
cos t (1-4 sin t)
2
v=(b3 +3b) sin t (4 cos 2 t-1)

tj.
и=(а3 -За)соs Зt
(З)
v=(b 3 + ЗЬ) sin Зt
Buduci da је
(а3 -За) 2 -(Ь 1 +ЗЬ) 2 =4
zakljuroje se da је kriva (3) elipsa konfokalna sa elipsom (Е 1).
Dok tacka z opise jedal'lput elipsu (~ 1 ), dotle tacka w opise tri puta elipsu (3).
5.1.5. Kada se и z-ravni tacka z=reiб krece ро Arhimedovoj spirali r=O, ро kak-
voj се se krivoj и w-ravni kretati tacka w= 1+z2?
5.1.6. Neka је
(1) z=a+r ~-t (r (>О) i а konstante; tE R)·

i+t
Који krivи opisиje tacka z kad se t menja?
Resenje. Iz (1) sleduje
Jz-aJ2=r2/ :~: ј =r2 :~:

2
=:~: =ra.
Odavde izlazi Jz-aJ =r.
Trajektorija tacke z је krug poluprecnika r sa centrom u tacki а.
5.1.7. Који krivu opisuje tacka

z=(l +cos 2t)+i sin 2t
kada t varira na segmentu [ - i, i] ?
5.1.8. Kad argument () tacke z varira na segmentи [- ~ п, ~ п] , kоји krivu
opisиje tacka z=(l +cos 20)+i (1-sin 20)?
5.1.9. Ako tacka z(=x+zy) opisиje kvadrat {(x,y)!lx/+/yl=l}, sta opisиje tacka
Cije sи.koordinate X=eXcosy, Y=eXsiny? ·
Rezultat. Kako је z i-+ Z=X+iY =еХ (cosy + i· siny)=ez analitiCka funkcija, preslikavanje
Z = ez је konformno.
Imamo:
1° Slika prave у=Ь је poluprava Z=X+iY=tehi(t>O);
2° Slika prave х=а је krug х2 + У2 =е 2а;
3° Slika prave (D) х=ту+п је logaritamska spirala е=епетв (polarni ugao О=у).
. Kako prava (D) sece sve prave у=Ь pod istim uglom, slika prave (D) takode sece sve prave
kroz О (slike pravih у=Ь) pod istim uglom (ovo је poznata osoЬina logaritamske spirale). No,
kako је posmatrano preslikavanje konformno,·zakljueuje se da su ova dva ugla medusobno jednaka.
Iz 3° sleduje:
Slika strane datog kvadrata koja lezi na pravoj х+у= 1 је luk logaritamske spirale
е 1 =е 1 -в za 0~0~1;
Slika strane datog kvadrata koja lezi na' pravoj y-x=l је luk logaritamske spirale
е 2 =ев- 1 za 0~0~1;
Slika strane datog kvadrata koja lezi na pravoj х+у= -1 је luk logaritamske spirale
еа=е-в- 1 za -1 ~О~О;
5. Konformno preslikavanje 10З
Slika strane datog kvadrata koja lezi na pravoj у-х= -1 је Iuk logaritamske spirale
е 4 =еб+ 1 za -1 ~О ~О.
Slika datog kvadrata {(х, y)\ lxl + IYI = 1} је krivolinijski cetvorougao cije su strane lukovi na-
vedenih spirala. Uglovi ovog krivolinijskog cetvorougla su pravi, §to је posledica konformnosti
preslikavanja.
5.1.10. Data је transformacija w=z+__!_.

z
1° Лkо tacka z opisuje · krug {z\ lz\ =r} (r> О), sta opisuje tacka w?
2° Ako tacka z opisuje pravu {(x,y)\y=mx}, sta opisuje tacka w?
Rezultat. 1° Tacka w (=и+iv) opisuje elipsu
{ (и, v)I u2
(r+l/r) 2
+ v2
(r-1/r) 2
1} (r=F 1).
Sta се Ьiti ako ;е r= 1?
5.1.11. Ako tacka z opisuje krug {zllzl=l}, sta opisuje tacka

1
w= -(az+bz-1 ) (а, ЬЕ С)?
2
Rezultat. Ako је lal '# ibl, tada tacka w opisuje elipsu cije su ose
lal+Jbl i \ia\-\bl\.
ZiZe ove elipse su tacke odredene jednacinom w2 =ab.
Ako је lal=lb\, tada w opisuje odseCak prave ci)e su krajnje tacke odredene jednacinom
w 2 =ab.
5.1.12. Ako tacka z u svoJOJ ravni opise krug {z\lzl=2}, sta opisuje tacka
w = z +...!...-2i u svojoj ravni?
z
1
Reienje. Krug z-ravni {zJiz\=2},tj.z=21:.1' (O~t<2n), tJ.ansformacijomzi-+w(z)=z+--2i
. z
preslikava se u elipsU: w-ravni
. 1 .
w=2ei'+- e-it-2i
2 '
tj.
5.1.13. Ako tacka z opisuje krug {z\ lzl =r}, koju krivu opisuje taill"W=z+ k•
z
(k realna konstanta)?
Rezultat. Tacka z kruga {zJlzl =r} moze se predstЭ:viti u oЫiku z=reit (O~t<2n). Odavde
sleduje
~ ~ ~)
w=z+-.; = (r +-;:-) cos t +i ( r--;- sin t.
104 :Кomplebna analiza
Trajektorija ta~e w је:
1° Кrug {wjlwl=r}, ako је k=O;

2° Dva puta·ponovljena du! {wl-2~Re w~2Лimw=O}, ako је r=O;
w ) 2+( -
Re -
3° Elipsa {w ( - w )s = 1}, u osta1tm
Im - . s1ueaJevnna.
. .
1 r+k2 /r r-k"/r "
5.1.14. Ako tacka z opisuje jedinicni krug u svojoj ravni, sta opisuje u svojoj ravni
z"-az
tacka w = --.-., gde је а realna konstanta?
az-1
Reienje. Kako је
- z 2 -az - 2
lzl 2 =zz=l, w=--, w=-_-_-,
-az z Ьiсе ww
1-a;-az+a2
Ј.
az-1 az-1 a1 -az-az+1
Dakle, ako z opisuje krug {zllzl=l}, taCka w takode opisuje krug {wllw1=1}.
5.1.15. Ako .tacka z opise krug { z/ /z! = 1}' sta је trajektorija tacke
(1) w=(a+b) z 2 +(a-b) z-2 (а, ЬЕ R)?
Reienje. Tacku z kruga {z!lz/=1} predstavicemo u obliku z=eit (O~t<2n). Zamenom ove
vrednosti u (1), dobljamo
w=2a cos 2t+i 2Ь sin 2t (O~t<2n),
odakle sleduje da је trajektorija ta&e w dva puta u direktnom smeru ponovljena elipsa
{w l(-Rew)2 + (Im
-- w)z =1.}
2а 2Ь
5.1.18. Ako tacka z opisuje u svojoj ravni krug {z//z/ = 1}, sta је trajektorija tacke
(Т) - 'Ш= z(2z-:~)?
2-z
Na sta se preslikava transformacijom (Т) podrucje {z!/z/<1}, а г ... sta po-
druCje {z//z/> 1}?
5.1.17. Ako tacka z opisuje krug {zl/zl=l}, sta opisuje tacka

а Ь
w=-+-+c (а, Ь, сЕ С)?
z-1 z+1
5.1.18. Sta opisuje tacka

а · Ь
w=--2 +--+с (а, Ь, сЕ С),
(z-1) z+l
ako tacka z opisuje krug {z/ /zl = 1}? ·
5.2. TRANSPORMACUE OBLASТI
5.2.1. Na sta transformacija w==(l-i)z preslikava oЫast {•llm z~ 1} ravni tacke z?
5.2.2. Na sta se transformacijom w=(1-i)z preslikava u w-ravni oЫast

{z\Im z~O}?
Re:zultat. Na oЫast {wJRe w+Im w~O}.
5.2.3. Na koju се se oЫast u w-ravni preslikati oЫast
{(x,y)jlxl<1 Л lyl<l}
pomocu transformacije w=4iz+2-i?
5.2.4. Na koju se oЫast G preslikava oЫast
{z\l~lzl~2Л - : ~argz~ :}
transformacijom w=z2 ?
Odrediti velicinu povrsine oЫasti G.
15п
Re:zultat. area G = - .
2
5.2.5. Tranзformacijom w= - -
4
preslikati krug {•11•1=1}. Na !ta se presli-
Cz+l)1
kava unutrainjost ovog kruga?
5.2.6. Transformacijom
2z
W=--
1-z2
preslikati na w-ravan oЫast, definisanu sa

{z/lz-11~'\/'2 Л lz+Il~v'2}.
105
5.2. 7. Ispitati da 1i se transformacijom

z2 -i
W=--
z2+i
oЫast {zlRez~O Л Im z~O} preslikava na oЬlast {wl/w/~l}.
5.2.8. Na sta se transformacijom
p1·eslikava u w-ravni oЫast
{zjlzl ~1 ЛRе z~O}?

Rezultat. {wJim w~O}.
5.2.9. Transformacijom w=ez preslikati oЫast··
{z/IRe z+Im zl ~1 Л jRe z-Im ~/ ~1}

na w-ravan.
Rezultat. Duzi АВ, ВС, CD i DA (videti sliku) preslikavaju se u delove logaritamskih spirala
А'В', В'С', C'D', D'A', cije su jednacine redom
А'В': и=е 1 -t cos t, v=e 1-t sin t,
В'С': и=е-t cos (1- t), v=e-t s~ (1-t),
C'D': и=еt- 1 cos t, v= -et- 1 sin t,

D'A': и=еt cos (t-1), v=et sin (t-1),
gde је O~t~t.
5.2.10. Funkcijom z~ w(z)=z+ez preslikati pojas {z/-.n~Imz~.n}.

Rezultat. Pojas {zJ-n~Im z~n} preslikava se funkcijom w na celu w-ravan.
1
W=--· (а>1)
a-e-iz
_J>r~slikati na w-ravan oЫast z-ravni
{z/O~Re z~.n Л O~Im z~log а}.
. z+
w=exp ( -nt-- 1)
z-1
preslikati na w-ravan oЫast
5.2.13. Na koju oЫast w-ravni funkcija z г+ w=tg z preslikava pojas
{zj- : п <Rez< : п}?

Rezultat. {vJilwl <1}.
5.2.14. Preslikati na w-ravan pojas, definisan sa {zlO<Rez<n, Imz>O} pomocu

transformacije w= -ik cotg !... (k realno).
2
5.2.15. Ispitati na sta se preslikava oЫast {z \ \Re z\:=:;;, Im z>O} transformacijom
z i-+w=sin z.
Rezultat. {w 1 Im w~O}.
5.2.16. Dokazati da se oЫast {z\ Im z>O} transformacijom zнw=~ iog z-l

:ni z+ 1
gde је log z=1og\z\ +i arg z (O<arg z<2 п), preslikava na oЬlast {w\ O<Re w<l}.
5.2.17. 1° Odrediti oЫast D w-ravni na ko.iu se preslikava oЫast Gn={z\ O<arg
(z+n)< : , nEN} pomocu transformacije z i-+W= ( 1+ : )n·
2° Dokazati da se transformacijom z i-+w=ez oЫast G, koj()j konvergira niz
oЫasti Gn, preslikava u oЫast D.
5.3. ·BILINEARNA TRANSFORMACDA
5.3.1. Na ita se funkcijom z ~w= _!_ (z=x+iy) preslikava:

z
1° hiperbola {(х, у)/х 3 -у 2 =1}; 2° parabola {(х, у)/у2 =2рх} (р>О)?
s.з.2. Ako tacka" z opisuje x-osu и .z-ravni, sta opisuje tacka

1-iz
w=--
z-i
u w-ravni?
5.3'.3. :К:ompleksni brojevi z (=x+iy) w ( =и+iv) vezani su jednacinom

a+z
w= -·- (а realno. =F-0).
a-z
Kad tacka z opisuje y-osu, sta је putanja tacke w?
.Rezultat. Krug {wllwl=l}.
S.3.4. Ako tacka z opise duz cije su krajnje tacke ( - 1, О), ( 1, О), sta је trajek-
.. ta\,;xkе w = -1-iz?
tor1Ja -. .
z-i
-iz+l
Rеiвпје. Transformacija z !-? w= . је. Ьilinearna i vrednost njene determinante је
z-i
( -i) · ( -i')-1 · 1 = - 2, ра se prava z-ravni preslikava u krug ili pravu w-ravni. Kako је w ( -1) =
-1, w (O)=i i w (1)=1, prava {z/Im z=O} preslikava se u jedinicni krug {т.ollwl=l}, odakle sle-
duje da је slika du!i, cije su krajnje tacke Z1 = -1 i Z2= 1, polukrug {w\lwl = 1 л Re w~O}.
5.3.5. Ako z opi~e duz cije su krajnje tacke ( -1) - 1) i ( 1) -1 ), koju putanju
• • ta1.,;x.kа w= -l+iz"'
opisUJe -. r
z+i
5.3.8. Komplcksni brojevi z (=x+iy) i w ( =и+iv) vezani su jednakoseu

z-1
W=-.
z+l
Dokaza~i da pravama {(и,v)lи=2} i {(u,v)lv=2} u w-ravni odgovaraju и z-rav- .
ni dva kruga koji · 11е seku pod pravim uglom.
108
S. Konformno preslikavanje 109
5.3.7. Dokazati da transformacija (Т) w= -~ preslikava pod1·ucje {zl Im z~O}

1-z
и z-ravni na podrucje {wl Im w~O} и w-ravni.
Na sta se transformacijom (Т) preslikava и w-ravni; 1° krug {z/lzl.=1};
2° unutrasnja oЫast ovog kruga; 3° spoljasnja oЫast ovog kruga?
5.3.8. Ako tacka

w=и+i·v= _а_. (а#О)
x+iy
opisuje prave
{(и, v)lи=a}, {(и, v)\v=,8} (а i ,8 realne konstante, а,8 #О),
dokazati da tacka · z ( =x+iy) opisuje dva kruga koji se seku ortogonalno.
5.3.9. 1° Proveriti da 1i је istinito ovo tvrdenje: Transformacija

az+b
(1) w=-- (а, Ь, с, dE R, ad-bc=FO),
cz+d
ako је ad-bc>O, preslikava poluravan {yly>O} na poluravan {v\v>O};
ako је ad-bc<O, preslikava poluravan {yly>O} na poluravan {vlv<O}.
2° Na sta preslikava transformacija (1) и w-ravni: krug {zl!z\= 1 ~ ј}
unutra8njost ovog kruga; spoljasnju oЫast ~stog kruga?
Resenje. 1° Kako su а, Ь, с, d realni brojevi, ta~ka z=x+iy preslikava se hortiografickom tran-
sformacijom (1) и tacku ·
((ах+Ь) (cx+d)+acy 2 )+i (ad-bc) у
w=~~~~~~~~~~~~~
(cx+d) 2 +(cy) 2
odakle sleduju implikacije
у>ОЛаd-Ьс>О ~ v>O, у>0Лаd-Ьс<0 ~ v<O.
Kako se granica oЫasti и z-ravni (realna osa) preslikava и realnu osu w-1·avni, tvrdje-
nje 1° је istinito.
2° Krug {z /1z\= 1 ~ /}, tj. z= ~ eit (O~t<2n) preslikava homograficka transformacija

d
(1) и pra,'11 w-ravni jer је za t=n tacka z= - - tog kruga preslikava и tacku w= оо. Ova prava
с
v• ad-bc (
sadrz1 na primer tacke: w 1 = - - za t=O, z 1 = -
d) adi+bc ( п di)
i w 2 = - - . za t= - , z2= -
2cd с cd(1 +i) 2 с
ра је traze11a prava
(2) w=w 1 +(w2 -w 1)t,

gde је t proizvoljan realan parametar. Prava (2) deli w-ravan na dve poluravni. Spolja§nja oЫast
kruga {z l\z\ = 1 ~ IJ preslikava se и jednu od ovih polщavni i to onu koja sadrzi tacku wз= ; ,
tj. sliku tacke z 8 = Ф. Razume se da sc urtutra§njost kruga {z [ 1z\= \ ~ \} preslikava na drugu
poluravan, и kojoj se nalazi tacka w-1= .~ (to је slika: tacke z 4 =0).

110 Koпipleksna analiza
5.3.10. Data је bilinearna transformacija

z+2i
w=--.
2iz-1
Ako tacka w opise krug {wl/wl=l} sta opisuje tacka z?
Resenje. Jednacina kruga {wl/w/=1} moze se napisati u oЫiku ww=l. Stoga је
z+2i -Z-2i·
(1) ---=1.
2iz-1 -2i·-z-1
Kada se u (1) izvr8e naznacene operacije, doЬija se zz= 1, sto znaCi da је trazena trajek-
torija jedinicni krug.
5.3.11. Dati su krugovi

{z\ lz--al=la·-al}, {z\lz-,81=1,8-a/},
gde su а, а, fЗ kompleksni brojevi koji zadovoljavaju uslov
la-al=la-,8\+lfЗ-al.
1
OЫast koju ogranicavaju dati krugovi preslikati transformacijom w= - - .
z-a
5.3.12. Zajednicku oЫast dva kruga
(1) {zJ/z-a/=la-al}, {z\/z-fЗI =lb-,81},
gde је
(2) /а-а/= lb-a/, /b-fЗI = /a-fЗI, а# Ь,
preslikati funkcijom
z-a
(3) Z~W=--.
z-b
Resenje. Na osnovu (1) i (2) zakljucujemo da se krugovi (1) seku u tackama z=a i z=b. Bili-
nearnom transformacijom (3) tacka z=a preslikava se u tacku w=O, а tacka z=b u w= оо. Odatle
sleduje da se lukovi koji predstavljaju granicu date oЫasti
(4) {zi/z-a/=/a-a/ А /z-P/~/b-P/}
(5) {z//z-P/=/b-P/ А /z-a/ ~/а-а/}

preslikavaju u dve poluprave koje poCinju и tacki w=O. Potrebno је odrediti jos ро jednu njihovu
tacku. Neka pomocna prava sadrzi tacke z=a i z=P. Oznacimo presek ove prave sa lukovima
(4) i (5) redom sa z=z 1 i z=z 2. Na osnovu
z 1 -a а-а Z2-P Ь-(3
--=--
Ь-а z 1 -а а-(3 Z2-f3
imamo
Z1=a+ V(a-a) (Ь-а). С /z1.-f3/ < /Ь-Р/),
z2=P+V(a-{3) (Ь-Р) (/z 2 -a/ </а-а/).
Z1-a
Luk (4) preslikava se u polupravu koja pocinje и
w=O i sadrzi tacku w(z1)= --.-.
z 1 -b
Z2-a
Analogno tome, luk (5) ima za sliku polupravu koja pocinje u w=O i sadrzi tacku w(z2)= - - .
Z2-b
Ove dve poluprave dele w-ravan na dva dela, od kojih treba uzeti kao sliku zadane oЫasti
z 3 -a
onaj u kome se nalazi slika w (z3 )= - - neke tacke z 3 iz unutrasnjosti oЫasti (1), na primet
Za-b
1
Zз= -(z1 +z2).
2
5.3.13. Data је bilinearna transformacija

bz+l
(Т) W=a-- (а ( =F О), Ь, с (сЬ =F 1) 6 С).
z+c
1° Odrediti uslove pod kojima се se unutrasnjost kruga {z/lz/ = 1} pomocu
transformacije (Т), preslikati na unutrasnjost kruga {w\lwl=l},
2° Pod kojim se uslovima, transformacijom (Т), oЫast {z\/zl < 1} preslikava
na oЫast {w\/w> 1}?
Resenje. 1° Iz (Т) sleduje
a-cw
z=--.
w-ab
Uslovu jzJ < 1, tj. uslovu z z< 1 odgovara nejednakost
(1) (с~-1) ww-(ас-йь) w-(ac-ab) °iil<aa (ЬЬ-1).
Ako su ispunjeni uslovi
(2) ас- аЬ-= О, аё-аЬ =О, сс-1>0,
(1) postaje
(3)
-
ww<----
аа (ЬЬ-1)
сс--1
Prve dve relacije u skupu (2) svode se na Ь=с, dok treca relacija kazuje da је lcl> 1. S ob-
zirom na uslov Ь =с izlazi da је i 1Ьј > 1.
Prema оvоше nejednakost (3) doЬija oЫik
-
(4) ww<aa.
Postavljeno је pitanje pod kojim се se uslovom oЫast {zJ1z1<1} preslikati u oЫast {w!lwl < 1}
pomocu transformacije (Т). Prema (4) zakljucuje se da vec navedenim uslovima treba pridruziti
nov uslov aa=l, tj. ial=l. .
Prema tome, transfoпnacija
bz+l
w=a - - Clal=l; Ь=с; lbl>l)
z+c
preslikava oЫast {zjlzl < 1} na oЫast {w!lwl < 1}.
Primedba. ZadrzavajuCi transformaciju (Т), odrediti uslove pod kojima se unutrasnjost kruga
{zjlzl=r} preslikava u unutrasnjost kruga {wjlwJ=R} (razlikovati slucajeve: R>r; R=r; R<r).
5.3.14. OЫast prvog kvadranta z•ravni; koja је ogranicena lucima krugova

2 2 2
{(х, у)/(х-'.1) +у =а }, {(х, у)l(х-2а-Ь)2+у 2 =Ь2},
{(х, y)I (х-а-Ь) 2
+у 2 =(а+Ь)2},
1
preslikati na w-ravan transformacijom w= -.
z
112 Komplebna. aualll:a
5.3.15. Odrediti najopitiju Ьilinearnu transformaciju kojom se krug {zl /z/ = 1Ј

preslikava na realnu osu w-ravni.
az+Q.ia
Rezultat. w= - - . - (а~О proizvoljan kompleksan broj; а realan broj).
z+e'"
5.3.16. Data је transformacija w= аz+ь (c=FO; ad-bc=FO).

cz+d
Ispitati: 1° da 1i z opisuje pravu koja prolazi kroz tacku z=- .!:.... ako w opi-
c
suje ma koji krug i1i ma koju гravu koja prolazi kroz taCku w= !!...;
с
2° da 1i z opisuje krug ako w opisuje pravu i1i krug koji ne prolaze kroz tacku
а
w=-.
с
Ako је a=d, sta opisuje tacka w kada z opise krug {(х, y)lx2+y2 +2x=O}?
5.3.17. Potreban i dovoljan uslov da Ьi transformacija z= aw+b preslikavala krug

· . nи+d
{zjlz/=l} u pravu је /al=lc/>0. Dokazati.
5.3.18. Na sta se preslikava oЫast
{zjim(; -=_~) >0}

2 (z 1 i z 2 razliciti fiksni kompltksni brojevi)
transformacijom w= az+b, gde је ad-bc=FO?

cz+d
5.3.18. Ispitati ·da li se oЫast
{z!lz-ir/ ~r}
preslikava na oЫast {w/ /wl ~ 1} funkcijom
. reiд (z-a)
Zl-?-W (r (>0) i () Е R; аЕ С).
r2 -(z-ir) (a+ir)
Da li se na osnovu navedenog rezultata moze obrazovati funkcija z1--:;..w=f(z)
koja preslikava oЫast {zllm z~O} na {w/lwl ~ l}.
Odgovor. Ako r-++ оо, doblja se trazena funkcija
z-a
z ~ f(z)=b--= (/Ь/=1).
z-a
5.3.20. Ako bilinearna funkcija preslikava par koncentricnih krugova na kon-

centricne krugove, ispitati kako se menja odnos polup1·ecnika krugova pri ovom
preslikavanju. ·
Rese.nje. Pretpostavimo da bilinearna funkcija
Az+B
z~w=w(z)=--
Cz+D
5. Konformno ·preslikavanje 113
preslikava krugove
(1) {zjlz-al=r} i {z\lz-a/=R} (r=l:R)
redoП1 na krugove
(2) {wjlw-bl=r 1} i {wjlw-bl=Ri}.
Kako su tacke z=a i z= оо шverzne u odnosu na оЬа kruga (1), а tacke w=b i w= оо u
odnosu na оЬа kruga (2), mora Ьiti i1i w(a)=b i w(oo)=oo i1i w(a)=oo i w(oo)=b, tj. Ш
Аа+В
С=О --=Ь
D
ili
D А
--=а -=Ь (С::/:0).
с с
је, u dva mogucna sluЬ\ja,
Odatle izlazi da
Az+Db-Aa
w(z) D (А=;СО),
odnosno
bz+B 1
w(z)=-- (В 1 +аЬ::/:О).
z-a
U prvom slucaju
(3) lw (z)-bl= 1~\ lz-a/,

а u drugom
IВ1+аь1
(4) lw(z)-bl=---.
lz-al
Prema (3) i (4), posmatrana funkcija u оЬа slucaja preslikava ne samo krugove (1) nego
i sve krugove ·sa centrom u а. na krugove sa centrom u· Ь.
Iz (3) i (4) takode izvodimo zaldjucak da u prvom slucaju odnos poluprecnika Ьilo koja
dva kruga sa centrom u а pri preslilщvanju ostaje nepromenjen, а u drugom slueaju ovaj odnos
za ma koja dva kruga sa centrom u а pri pres)ilqivanju uzima reciproenu vrednost.
5.3.21. NaCi Ьilinearnu transfonnaciju koja preslikava krug {z//z/~2} na krug

{wjlw+ll=l}, tacku -2 u pocetak i pocetak u tacku i.
z+2
Rezultat. w =
z (1 +z)+2i°
Uputstvo. Iskoristiti invarijantnost dvorazmere cetiri tacke
Z1-Z1 Zз-Z:a
(z1, Z2, Z3, Zc)=--: - - -
Z1-z, Z3-Z4
u odnosu na Ьilinearnu transformaciju (i ovo dokazati) i Cinjenku da Ьilinearna transformacija

preslikava par inverznih taCaka u odnosu па dati krt.lg u ir:iYerzne tacke и odnosu na sliku tog
kruga.
5.3.22. Naci homograficku transformaciju koja tacke .оо} О i 1 redom prevod.i u

tacke о, 1 i оо. Na sta se tom transformacijom preslikav-a gornja po]uraYan?
Resenje. HomografiCka transformacija
az+b
w= - - (ad--bci:O)
cz+d
а ь а+ь
-=О, -=1 i --=оо,
с d c+d
odakle sleduje da ;е trazena transformacija
1
Z~W=--.
1-z
Realna osa {zJim z=O} ovom transformacijom prevodi se u realnu osu {wJim w=O}.
1
Kako tacka z 1 =i, ko;a pripada gorn;o; poluravni {z!Im z>O}, ima za sliku tacku w 1 = +i, koja
2
takode pripada gorn;o; poluravni {w!Im w>O}, zakljucч;emo da se gorn;a poluravan preslikava
na samu sebe.
5.3.23. Naci sva Ьilinearna preslikavanja pri kojima tacke ±1 zadrzavaju svoj
polozaj.
Reienje 1. Preslikavan;e
az+b
w=w(z)=-- (ad-bc=l=O)
cz+d
treba da zadovoI;i zahteve
а+Ь -а+Ь
(1) w(l)=-=1 w (-1)=--=-1,
c+d -c+d
sto pretpostavl;a da је
c+d=l=O, -c+d=l=O
(iz a+b=c+d=O doЬilo Ьi se ad-bc=O; isto tako i iz -а+Ь= -c+d=O).
Iz (1) izlazi
a+b=c+d, -a+b=c-d =::} Ь=с, a=d.
Dakle, trazeno preslikavanje treba da ima oЫik
az+b
(2) W=--
bz+a
Ocigledno ;е da doЬijeno ·preslikavanje zaista ima trazenu osoЬinu. Prema tome, fo1·mulom
(2) dat је opsti oblik takvog preslikavanja.
Resenje 2. Sva ov1:: preslikavan;a data su · jednacinom
w-1 :о 1
--=K- (К =1= О kompleksna konstanta).
w+1 z+1
5.3.24. Odrediti najopstiju transformaci ju

. az+b
Zi-:?'W= - - (ad-bc:Fb)
cz+d
pomoeu koje tacke z 1 i z 2 (z 1 #=z 2) ostaju invarijantne .
. Na sta se preslikava prava koja prolazi kroz tacke Z1 i Z2 pomocu tako doЬijene
transformacije?
Resenje. Uslov invarijantnosti tacaka z 1 i z 2 glasi
az1+b az 2 +b
W1=---=Z1, W2=---=Z2,
CZ1+d CZ2+d
odakle se eliminacijom, na primer а i d, doЬija tra~ena transformacija
(cz1 +cz 2 +d) 2:-cz 1z2

(1) w=---------
cz+d
Kako је (1) homograficka transformacija, zadana prava koja sadrzi tacke z 1 i z 2 preslikava se u
pr3vu ili u krug. Najprostije је za trecu tacku zadane prave uz-:ti z 3 = оо, cija је slika tacka
d - z 2 -z 1
w 3 =z 1 +z 2 +-. Ako su tacke w 1 , zc 2 i w3 kolinearne, tj. ako је -.-- realan broj, zadana pra-
c z 2 +~
с
va је invarijantna pri transformaciji (1), inace se preslikava u krug koji sadrzi te tri tacke.
5.3.25. Odrediti opsti oЫik transformacije

az+b
(1) w=-- (ad-bc#O)
cz+d
prema kojoj је oЫast
(2) {zllz-1--i/ ~2}

invarijantna.
Resenje. Uslov da је krug {zj/z-1...,-i/=2} invarijantan pri transformaciji (1) је
.-А ,r;,.i{J а (1 +i+ vf ia )+Ь

(3) 1+z+ ·у 2 е = _ . ,
с (1 +i+y2 е1 а )+d
pri cemu su а i fЗ proizvoljni realni brojevi. Da Ьi oЫast (2) Ьila invarijantna potrebno је uslow
(3) dodati uslov koji obezbeduje da је slika oЫasti (2) unutrasnjost kruga {wJ/w-1-i/=2}
U tu svrhu treba uzeti jednu tacku z 1 z-ravni, na primer van kruga {z/lz-1-i/ =2}, i napisati uslov
а
da је njena slika w 1 = w (z 1) takode van kruga. Neka је z1 = оо; tada је w 1 = -, ра је dopunski
С·
uslov
(4) 1~ -l-i1~2.
Eliminacijoш Ь iz (3) doЬijamo trazenu trans{ormaciju
a(z--(l+i+vfeia ))+(l+i+yTeiP) (с (1 +i+Vf eia)+d)

W= · - - - - - - - - - - ' - - - - - - - - - - - - - - - -
cz+d
pri cemu је 17 -1-i lб2.

5.3.26. Proveriti da 1i su homograficke transformacije:
z+l
- z + ь' z (cos -;-2п+ z.sш
. 2п)
а
Z~-, z ~ ~ --;; z, z~----
z z
periodicne.
116 Kompl~ksna anallza
ћimedba. Kaze se da је transformacija

az+b
Zl-+--
cz+d
periodiёna ako postoji prirodan broj п takav da је
Dovoljno је odrediti najmanji broj п sa takvom osoblnom. Svaki broj oЫika kn (k= 1, 2, ...)
zove se period transfoпnacije.
5.3.27. Transfoпnacija
lcа dЬ #=О
az+b 1 1 )
zi-+~
(
cz+d
је periodicna ako је ispunjen jedan od uslova:
(a+d) 2 =ad-bc, (a+d)~=2 (ad-bc), (a+d) 2 =3 (ad-bc).
Proveriti ovo i odrediti period transfoпnacije za svaki od ovih slucajeva.
Sta се Ьiti ako је (a+d) 2 =k (ad-bc) (k prirodan broj)?
5.3.28. Dokazati da skup svih Ьilinearnih transformacija

az+b
(1) w=--,
cz+d
gde realni brojevi а, Ь, с i d zadovoljav.aju аd-Ьс= 1, ci11i grupu u odnosu na Ьi
namu_()peraciju * definisanu sa W1* w 2 =w 1 (w 2(z)), gde ы1 transfoпnacije w1 i
w2 oЬlika (1).
Reienje. Neka је
a 1 z+b1
(2) W1=
C1z+d1
gde је a 1d 1 -Ь 1 c 1 =l i а 2d 2 -Ь 1с 11 =1. Na osriovu definicije operacije * imamo
Az+B
W1 * Wz= Cz+D'
gde је А=а1а 2 +с1Ьz, В=Ь1а2+d1Ь2, C=a1c1+c1d 2, D=Ь 1c 2 +d1d2 . Kako је AD-BC= 1,

to је operacija * zatvorena u skupu datih bilinearnih transformacija. ·
Svakoj Ьilinearnoj transformaciji (1) mozemo, sa tacnoseu do jednog skalarnog mnozi-
telja, pridruziti jednu matricu М (~) definisanu sa ·
М (w)= 11; ~11 ·

Neposredno se proverava da је М (w 1 * wJ=M (w 1) М (wa).
Koristeci se ovim svojstvom, na osnovu .iednakosti
М (Cw 1 * wz) * w 8)=M (w 1 * wz) М (w3)=(M (wi) М (wJ) М (wJ

=М (wi) (М (wz) М (w8))=M (wi) М (w 11 •w8)
= M(w1 • (w 11 * wa))
5. Konformno preslikavar1je 117
(u Cijem se dokazu koristi asocijativnost matricnog mnozenja) sleduje jednakost
(w1 * W2) * W3=W1 * (w2 * ZV3).

Time је dokazana asocijativnost operaciJe *·
Ispitajmo dalje da li је mogucno odrediti bilinearnu transformaciju w 1 definisanu sa (2),
gde је a 1 d 1 -Ь 1 с 1 =1 tako da ie
(3) W*Wi=W
za svaku Ьilinearnu transformaciju oЫika (1 ). Iz (3) sleduje
tj.
(4) (а 1 -1)а+Ь 1 с=О, (а 1 -I)b+b 1d=O, c1a+(d 1 - l)_c=O, C1b+(d1 -1)d=0.

Kako sistem (4) s obzirom na uslov ad-bc= 1 ne moze imati samo trivijalna resenja, to
za determinantu toga sistema vazi
а 1 -1 о Ь1 о
о а 1 -1 о Ь1
=0,
С1 о d1-l о
о С1 о di-1
odakle doЬijamo ((а1 -1) (d1 -1)-Ь 1 с 1 ) 2 =0, StO UZ uslov a1d1-blc1=l daje
Ako iz ovoga uslova izrazimo d 1 i smenimo ponovo и sistem (4) doЬijamC\
(а1-Оа+Ь1с=О, c 1a+(l-a 1 )c=O, (a1-l)b+b 1d=O, c1 b+(l-a 1)d=O.

Kako s obzirom na uslov ad-bc= 1 brojevi а i с ne moraju Ьiti zavisni to dobljamo da sis-
tem jednacina
(а 1 -1) x+bt.Y=O,
mora Ьiti zadovoljen za proizvoljne realne brojeve х i у, ра tako doЬijamo da је а 1 =1, Ь 1 =с 1 =0
sto uz (5) daje d 1 =1. Konacno mozemo zakljuciti da (3) vazi za svako w samo ako је w 1 =z cime
је dokazana egzistencija i jedinost neutralnog elementa za operaciju *·
Potraiimo јо§ inverzni element date operacije. Neka је data transformacija (1) i neka је
·
шverzni е· 1ement za w oznacen
v
- . Таdа 1z
xz+y
sa w- 1 = - · us1ova w * w- 1 =z s1е dще
·
uz+v
ах+су=1, аи+сv=О, Ьи-'гdv=1.
Kako је determinanta gornjih sistema jednaka ad-bc= 1 #:О, sistem ima jedinstveno
resenje x=d, у= -Ь, U= -с, v=a, tj.
dz-b
w-1=--·-,
-cz+a
cime је dokazana egzistencija i jedins~enost inverznog eleme11ta.
Time је dokazano da је dati skup grupa_ u odnosu 11:а _defiЦisanu opei~ciju.
5.4. RAZNE TRANSFORMACIJE
5А.1. Dokazati dafunkc:ijaz~w=z 2 +2z+3 Ьiunivoko pгeslikava oЫast {z\/zl < 1} .

•
Reienje. Dovoljno је dokazati da funkcija z ~ w (z) = z 2 + 2z + 3 и dYema razlicitim tackama и
unutrasnjosti kruga {zl lzl = 1} ne moze imati jednake vrednosti. ·
Zaista је
/w(z1)-w(z2)I =1Z1 2 +2z1 -z2 2 -2z2 J = lz1 -z2i lz1 +z2+21 ~lz1 -z2I (2-lz1l-lz2I).
Ako је iz1I <1, /z2I < 1 (z1 #z2), doЬijamo Jw (z1)-w Cz2)I >0 ~ w (z1)#w (z 2), cime је .
tvrdenje dokazano.
5.4.2. 1° Ako tacka z opisuje pravu {(х,у)Ју=х}, sta opisuje tacka

z2- l
(Т) W=-~?
z 2 +1
2° Ako tacka z opisuje pravu {(х,у)\у= -х}, sta opisuje tacka w?

3° Na sta se preslikava transformacijom (Т) deo ravni definisan sa у 2 -х2>0;
а na sta deo ravni definisan sa у 2 - х 2 <О?
5.4.З. Dokazati da se transformacijom
(1) W= (l+z)2
1-z
oЫast {zllzl ~ 1, Im z~O} preslika.va na oЫast {wl Im w~O}.
Reie11je. Umesto ttansformacije (1) posmatrajmo dve transformacije
l+z
(2) С=--, (3)
1-z
Transformacijom (2) oЫast {z\Jzl.~1, Im z~O} pteslikava se и C-ravni и oЫast
(4) {CIRe С~О,, Im С~О}.
Ako se upotrebe polarne koordinate (C=r е'хр (ОО), tada se oЫast (4) definise sa
1
о:;;;о:;;; -п.
- - 2
118
Transformacija (3), tj.

w =r 2 ехр (26i),
preslikava oЫast (ею~е~ ~ л} na sledecu oЫast w-ravni
{w!O~arg w ~:i:},
tj. na oЫast {ш\Im wбО}, kao sto је i trebalo dokazati.
preslikati oЫast {z\lzl ~1, Im z~O}.

2
5.4.4. Transformacijom w= (z-
z+1
1
)

z 2 -iz-1
(1) z~w= ------,
2iz
gde је z=exp (ifJ) (fJ tealno).
1° Dokazati da је w realna funkcija od О.
2° Ako fJ uzima sve vrednosti iz segmenta [О, ~ Ј koj11 putanjuopisujetacka w?
Resenje. 1° S obzi1·om da је \z\=1, tj. zZ=1, iz (1) sleduje

(zz) z-i· (zZ)- z z-i-z 1
W=
2izz 2i =у- 2.
Prema tome је
1 1
x=cos О, y=sinO, и=у- -=sin е--' v=O.
2 . 2
п .
2° Za о::;;;е:::;: - Jednakosti
0
- - 2
1
и=sin 6- - , v=O
2
definisu odsecak [ - +,+Ј na u-osi.
5.4.6. Na sta se preslikava oЫast {zl Im z> О} transformacijom

(1) W=eai· -
z-i
- (а Е R)?
z+i
Resenje. Transforшaciju (1) mozenю razloziti na sledece dve:
z-i
Zi--J>-,(Z)= - . , (аЕ R).
z+i
'
Prva transformacija је bilinearna i tacke z А~ -1, zв=О i zc= 1, koje su na realnoj osi z-
ravni, preslikava и tacke 'А =i, 'в= -1 i k= -i. Kako је kod Ьilinearne transformacije slika
prave uvek krug ili prava, zakljucujemo da se prava {z\lm z=O} preslikava u krug {'\1'1=1},
koji sadrzi tacke 'љ 'в i 'с. Kako se tacka zD=i, koja pripada oЫasti {z\Im z>C}, preslik::t\ra
и tacku 'п=О, koja pripada unutrasnjosti kruga {~\i,\=1},imamodase oЫast {z\Imz>O} pre-
slikava и oЫast {'11~\<1}.
Kako је а realna konstanta, druga transformacija predstavlja rotaciju za ugao а. Prema
tome, oЫast {zl Im z>O} transformacijom (1) preslikava se и oЫast {w\\w\<l}.
5.4.7. Ako tacka z opisuje и svoj.oj ravni prave paralelne koordinatnim osama,
sta opisнje tP.cka
a-bez
W=-- (а, Ье С)?
1-ez
5.4.8. N а sta se preslikava duz

(1) {zl Re z=p,-n~Im z~n} (РЕ R)
pomocu transformacije
4eZ-3i °;>
(2) 'Ш=--.
5ez+6i
Reienje. Transformaciju (2) razlozicemo na dve uzastopne transformacije z 1-+l;(z)=ez i

41;-Зi . .
l;i-+wШ= ,+бi-. Uociceriю pet tacaka na zadanoj duzi (1) ·z-ravni
5
п
ZA=P-in, zв=P-i-' zв=Р+iп.
. 2
Prva transformacija z i-+ t; (z) preslikava tacke z-ravni redom и sledece tacke l;-ravni
t;A = -еР, l;в= -ieP, l;c=eP, l;n=ieP, Св= -еР.
Proizvoljna tacka duzi (1) z=p+i Im z (-n~Im z~п) preslikava se и neku tacku kruga
{~//t;l=eP} l;-ravni, jer јер realna konstanta.
Druga transformacija t; i-+ w ( t;) је Ьifu.tearna, ра krug t;-ravni preslikava u pravu ili krug
w-ravni. Dovoljno је da utvrdimo kako se ovom transformacijom preslikavaju ·svega tri tacke,
na primer l;љ l;в i l;c. Redom doЬijamo ·
20е 2 Р-18 39 еР 4еР+З
WA= 25е 2 Р+ 36 +i ·2sе 2 Р+"З6' wв= -.-,
SeP-6
wc=wA.
Odavde sleduje da se duz (1) preslikava:
1° U pravu{w 1 Re w= ~} ako је p=log ~, jer је wв= оо i wc=FwA.

. 20 5
2° U krug tw l lw-al=r} ako је p#;log ~, jer је wc= WA i Im wв=О.
к аk о se xk wD
ta~ а
4еР-
=- +·3 na1az1. na rea1ПОЈ. os1. w-ravm,. za cent:ar kruga а 1. ро1upre~xnik r .
1П1аmо
SeP-6
20е Р+ 18
2
1 1 1 39еР 1
а= 2 (wв+wп)= 25е•Р-З' i r= 2 lwв-wnl = 25е1Р-36 .
5.4.9. Sektor
{z \lz/~1, O~arg z~ f п}
preslikati pomocu transformacije
(1 +zз)2-i (1-zЗ)t
'Ш= . .
с1 +zз?+i с1-zз)2
Uputstvo. Koristiti uzastopne transformacije

W2-%.
w=--.
W2+i
5.4.10. Na sta se preslikava oЫast {z \ lz\ < _!__} transformac1jom

1 2
w(z)= (1-4z)
1-z
2
?
5.4.11. Preslikati oЫast
{z\\z\ ~r, Re z~O}

funkcijom
z 2 -r 2 +2rz
Z~W=---
z2-r2-2rz
Uputstvo. Posmatrati jedno za drugim preslikavanja:

.W2-i
W=t~-
W2+i
ili pak
1 r 1
С= - z- - - ,
2r 2 z
5.4.12. Dokazati da se transformacijom:

1° w=z 2 prvi kvadrant z-ravni preslikava na oЫast {w!Im w>O};
2° w=ez pojas {z :O<Im z< ~} preslikava na prvi kvadrant w-ravni;
3° w=cos z pojas {z\-f <Rez< ;Ј preslikava na oЫast{w\Rew>O};

oЫast {z\Im z~O} preslikava na oЫast
1
4° w= - -.
z+i
{w\(Re w) 2 +(Im w) 2 +Imw~O};
5° w= ~-+z prvi kvadrant z-ravni preslikavana oЫast {w!\w!<l /\Imw>O}.

% z
5.4.13. Svaku od navedenih oЫasti z-ravni preslikati na w-ravan pomocu trans-

formacije koja је pored nje navedena и zagradi:
1° {z 1 Im z> 1, \z\<2}
(w=( z-v'
z-v'~ (1-i))
6
2° {z \ lz\ > 2, \z-v'2\ <v12} );
2 (1 +i)
(w=-( 2z+v'~+~)
3
3° {z \ lzl < 1, Jz+il> 1} );
2z-v' з+~
(w=( 2z+v~+i) );
3
40 lz+il<l}
2z-v з+i /
50 {zJizl <2, O<arg z< >) (-,=(::~::о;
60 2mz) ;
{z!lz/<2, lz-11> l} ( w=exp --
z-2
70
80 {zlizi>2, /z-31> 1}
90 {zla<Re z<b} (а, ЬЕ R) ( w=exp ( Ь~а (z-a)));

10° {z IRe z>O, O<Im z<a} (а>О)
(iv=C~::~::~ )}
Primedba. Pro.veriti da li se navedene oЫasti pomocu odgovarajuce transformacije preslikavaju
na jednu od oЫasti ·
{wllшw>O}, {'lollm w<O}.
5.4.14. Odrediti duZinu s slike kruga {zi /zl = 1} pri preslikavanju funkcijom
Z~W=\/z+I.
_
Rezultat. s = -v2 (•- , -1)
-- В (В beta funkcija).
2 4 2
5.4.15. Na sta se preslikava kruzni kvadrant

(1) {z:/z/ ~l, Re z~O, Im z~O}
funkcijom
1
(2) z~w(z)= , ?
v1+z2
Za z~vl +z2 uzeti g1-anu koja za z=O doblja vгednoзt 1.
Reienje. S obzirom na dodatni uslov w (0)=1, duz z=x (O~x~l) preslikava se funkcijom (2)
1 1 .
naduiw= yl+x 2 (0~x~l), tj. {zo;yZ ~Rew~l;\Imш=O}.Duzz=iy(O·~;y<l)preslikaYa
1
se napolupravu w= V l-y 2
(О~у< 1), tj. {w/Re w~l А Iш'lv=O}. Tackaz-=ipreslikavaseutacku
оо. Luk z=eit ( O~t< ~)

0
w= ima za sliku krivu
t t
cos- - i sin -
W=7= _ _ _ __ 2 2
-v·2 cos t
5. Konform.no prestikavanje 123
'ЈТ,
gde је О ~t < 2" . Eliminacijom parametra t d.obljamo da se luk {z\ izl = 1 Л Re z > Ол Im .z ~О}
preslikava u deo lliperbole
{wl (Re w) -{lm w) 2 =~ Л Re w>ОЛ Im w~o}.

2
Kako se tacka z= оо, koja ne pripada oЫasti (1), preslikava u tacku w=O, zakljucujemo da
se oЫast (1) transformacijom (2) uz dodatni uslov w (О)= 1 preslikava u oЫast
{wl (Re w) -(Im w)z~ ~ Л Im w~o}.

2
Re§io D. V. Siavic.
5.4.16. Od1·editi jednu- analiticku funkciju zf--?w=f(z) koja ispunjava uslov f(O)= 1
i preslikava oЫast
{z/ /zl <1,- ~ n<arg z< +п}

na о Ыast {w: 1w1 < 1}.
5.4.17. Obrazovati jednu analiticku funkciju z!--?w=f(z) koja preslikava oЫast
{z \ 1z1 < 1, О< arg z < ~ п}

na oЫast Im w> О, pod uslovom da је f(O) =0.
5.4.18. Odrediti analiticke funkcije z !---? w=f(z) (z=x+iy) koje krive (С) iz
xy-ravni pгeslikavaju na krive (Г) и uv-ravni tako da је:
1° Ugao izmedu tangente krive (Г) u preslikanoj tacki (и0 , v0) i u-ose jednak
uglu izmedu tangente i potega krive (С) u posmatranoj tacki (х0 , у0);
2(; Ugao izmedu tangente i potega krive (Г) u presHkanoj tacki (и0 , v 0 ) jednak
uglu izmedu tangente i potega kriYe (С) .u posmatranoj tacki (.хо, у0);
3° Ugao izmed11 tangente i potega krive (Г) и korespondentnoj tacki (ио~ vo)
jednak је uglu izmedu tangente krive (С) u posmatranoj tacki (х0 , у0) i x-ose.
Rezultat. l' w=a Log z-Г-Ь; 2° w=bza; 3° w=bea::: (а>О; Ь kompleksna konstanta).
Primedba. Ovaj proЫem sastavio је V. Janekoski.
124 Kompleksna anaUza
5.4.19. Dokazati da је svaka transformacija kompleksne ravni koja. ne pomera

pocetak i odrzava sva rastojanja, i1i rotacija i1i rotacija komblnovana sa ogleda-
njem о realnu osu.
Relenje. Ako је w=f (z) transforma~ija о kojoj је rec, formulisani uslovi mogu se izraziti jed-
nakostima
(1) /f(zJ-f(zJ/ = /z1 -z,/,
(2) /(0)=0.
Iz (1) i (2) najpre s.leduje da је za sva о z
(3) lf(z)/=/z/.
Dalje, za svako z 1 i z 1 vazi
jf(lz1/)-/Cz1l)j = jlz1l-/z2lj = /IJ<lz11)j-lf(lz2!))j,

§to znaci da је, pod pretpostavkom z 1 :#О, z 11 :;С О,
(4) /(lz1l)//(lz11/)>0.
Iz (3) i (4) izlazi
(5) f(lz/) = lz/tzi,
gde argument а ne zavisi od z.
Prema (1) је
(6) jf(z)-f(lzl)l=lz-/zl/.
Ako se stavi, s obzirom na (3),
(7) Z=/z/e8i, j(z)= /z/ePi (О, /ЈЕ R),
gde је р funkcija od z, Ьiее s jedne strane, zbog (5),
(8) lf(z)-f(lzl)/=/z/ /ePi~eai/=2/z/ 1sin {Ј~а 1,

а s druge strane
(9) lz~/zl/=lz/:eSi-1/=2/z/I sin~I·
Prema (6), (8) i (9), za z:;CO, је
Odavde izlazi da mora Ьiti ·zadovoljena jedna od jednakosti

fJ=a+8+4kл, P=a-8+2(2k+1)n, fJ=a-0+4kn, fJ=a+8+2(2k+1)n (k.~ Z).
Moze se, dakle, шeti d~ је ·Ш
(10) Р=а+О i1i Р=а-8.
Pri tome, za odredenu funkciju z i-+ f(z) zadovoljena је jedna od jednЩtosti (10) za svako
z. U protivnom sluaaju Ьi po$toj8Ii konipleks~ b~ojevi ·
Z1=/z1/ef'1i i Z1=/Z1/Ai
cakvi da је 01 :;Сkл, 8 17'/ur (ke Z) i
s. Konformno preslikavanje 125
Medutim, tada Ьi iz jednakosti

\ \lz 1 \e(a+б,)i- \z 2\e(a-B2)i\ 2= \!Cz1)-ICz2)i 2 = \z1 -z2\ 2 ~ \ lz 1 JeO~i-\z 2 jeB2i \2
\ш, posle sredivanja, cos (8 1+0J=cos (01-0 2), izШo da је ili 8 1 +8 2 =8 1 -8 2 +2.kл ili 01+8 1 =
~81+02+2kn,
tj. i1i 01 =kn ili б2=kn, sto је u protivrecnosti sa pretpostavkom.
Dakle, prema (7), u sluc.aju {Ј =а+ 8 za svako z
f(z)=\z\eOi eai=zeai,
а u slueaju {Ј=а-0
ј (z)=\zje-Bieai=ze-ai za svako z.
Time је ustanovljeno da posmatrano preslikavanje predstavlja ili rotaciju Щ rotaciju kom-
Ьinovanu s_a ogledanjem о realnu osu.
Primedba. Uz pomoc geometrijskih rasudivanja moze se dati kraCi dokaz. СЩ prethodnog izla-
ganja Ьiо је, medutim, cisto analiticko tretiranje proЫema, shvacenog kao zadatak nalazenja op-
steg resenja funkcionalne jednacine (1) pod uslovom (2).
5.4.20. Odtediti krive linije u z-ravni koje se trarisformacijom z t+W=z+_!_ pre-

z
slikavaju и krug {wl lwl =2 }.
,2
5.4.21. Neka је data transformacija z t+W=z+ - (с>О). Dokazati sledece oso-
z
Ьine te transformacije:
1° Par konjugovanih tacaka z i i preslikava se u par konjugovanih tacэ,ka
w i w;
2° Tacke z1 i z2 koje su simetricne и odnosu na imaginarnu osu и z-ravni
preslikavaju se и tacke w1 i w2 koje stt simetricne и odnosu na imaginarnu osu и
w-ravni;
3° Кrug {z l lzl =с} preslikava se и dиZ {w\-2 c<Re w~2 с, Im w=O}.
2
5.4.22. Neka је data transЉrmacija z t+W=z+ ~ (с>О). Ispititati na sta se pre-
z
slikava
1° krug koji. saddi tacke (с, О) i (-с, О);
2° krug koji sadrzi tacku (-с,, О), а t:acka (с, О) se nэlazi и unutra8njosti
tog kruga.
5.4.23. Odrediti harmonijsku funkciju (х, у) · i-+u (х, у) koja је neprekidna и oЫa
sti G={(x,y)\ \x\< ;, .у>О} i kcja zad<?voljava konturne uslove и(-;,у)=

=и(~ ,у)=о (у>О) i и (х, 0)=1
RelenJ~ Pretpostavimo da postoji haпnonijska funkcija и sa navedenim svojstvima. Tada po-
stoji furtkcija v takva da је z=x+iy 1~ f(z)=u(x,y)+iv(x,y) anaUtiCka funkcija. S obzirom na
zadate konturne uslove zak.ljueujemo da vaii ·
(у>О),
f(x)= 1+iv(x, О)
Odatle neposredno sleduje da se oЫast G funkcijom f preslikava na oЫast G1={w 10<

<Re w<l}, ра se postavljeni proЫem svodi na odredivanje an::liticke funkcije ј ~оја preslikava
oЫast G па oЫast G1.
OЫast G preslikavase transformacijom z1-+w1=sinz пг oЫast G'={w11 Imw1>0} (vi-

1 W1-l
deti zadatak 5.2.15), а oЫast G' transformacijom w11-+ w=-_log--, gde је log t=logltl +
nz w1+l
+iarg t (О~ нg t<2n) na oЫast {w 1O<Re w<l} (videti zadatak·s.2.16). Stoga trazena funkcija
.f glasi
1 sin z-1
/(z)=-,log-.--.
ni sш z+l
Odatle, posle kraceg racuna, doЬijэmo
2 (cos х\
(1) и(х, y)=Re f(z)=- arctg - - } .
п shy
Primedba. Moze se dokazati da је funkcija и, definisana sa (1), jedinstveno resenje postavljenog
proЫema.
6. KOMPLEKSNA INTEGRACIJA
6.1. Dokazati jednakost

z~
z n+I_z n+1
Јz, zndz= 2
п+l
1 (п Е Z, n # -1 ).
Primedba. Ako је п negativno, putanja ро kojoj se vrsi integracija ne sme da sadrzi tacku О.
6.2. Dokazati jednakost

оо о
Ј ~ dz=- f d,=1,
1 1
pod uslovom da kontura u z-ravni ро kojoj .se vrsi integracija ne sadrzi tacku О.
6.3. Neka je-g realna diferencijaЬilna funkcija na intervalu [а, Ь], i neka јеј kom-
pleksna neprekidna funkcija na [g (а), g (Ь)]. Dokazati formulu
g(b)
f f (g (t)) g'(t) dt= f f (t) dt.

а g(a)
6.4. Izracunati integral Ј z sin z dz, gde је С duz koja spaja tacke О i i.
с
6.5. Izracunati ф lz-llldzl.

jzj=l
6.6. Dokazati da је
.љ ~- 2nr__
(lal :Fr).
1
1Z1-
;f, lz-al 2 -lla\ 1 -r2 \
6. 7. Dokazati da је integral funkcije z ~ 2- duz polukruga koji spaja tacke -1

z
i 1 jednak -лi, odnosno ni, zavisno od toga da 1i polukrug lezi iznad ili ispod
realne ose.
127
6.8. Neka su С 1 i С 2 dve zatvorene konture, tako da је kontura С 2 potpuno obuh-

vacena konturom С 1 , i neka tacka а pripada oЫasti koja se nalazi izmedu ovih kon-
tura. Dokazati jednakost
f(a) =~ ф" /(z)
1
dz-- . Љ f(z)_dz,
2ni " z-a 2ni ';У z-a
gde је ј neprekidna и zatvorenom prstenu, i regularna и otvorenom prstenu koji

јеogranicen krivama С 1 i С 2 •
6.9. Neka su funkcije f i g regularne unutar zatvorene konture С. Dokazati

z z
Ј f (z)g'(z) dz=f(z)g(z)-f (a)g(a)-Jf'(z) g(z) dz,
а а
gde se integracija vrsi ро Ьilo kojoj konturi koja pripada oЫasti int С.
6.10. Neka је ј regularna funkcija и oЫasti {z/lzl <R 1}, i neka је la/ <R<R1 •
Dokazati jednakost
(l) Ј(а) =~ "У

1 ,А', R2 -aa
(z-a) (R 2 -za) f(z) dz,
с
gde је C={z/lzl=R}.
Na osnovu formule (1) i~vesti Poissonovu formulu
2л
1 Ј
2 2
__ . f(rei 6 ) = - R -r ј (Rei'P)
•
dtp (O<r<R).
2п R -2Rr cos (0-rp)-r2
2
о
6.11. Koristeci se Cauchyevom integralnom foпnulom, izracunati sledece integ-

rale:
C={z\·lz+i/=3};
C={z!lz/=2};
зо љ~dz, C={z\lzl=2};
f z 2 -:--l
40 љ 1 dz C={z!lz+ll=l};
f (1 +z) (z-1)3 '
50 ф eZ dz ~1= {z\/zl= ~},

Ci z (1 ....:..z)s
С-2= {z/lz/ = ~},

С3 = {z\lz-11= ~};
6. Kompleksna integracija 129
љ 1 d.z C={zpzl=r, /a/<r</b!} (nE N);

' [ (z-a)n(z-b) '
70 р co;z d.z, C={zpz/=1};
go ф ~os z d.z, C={zj/z/=l}.

с z 2 +2z
6.12. Neka је funkcija ј regularna и disku {zjlz-a/ <R}. Dokazati da је tada

za O<r<R
2:r
ј'(а)= .!. Ј Р (6) е-iб d(J,
nr
о
gde Р(6) oznacava realni deo od ј (a+1·ei 8).

Reienje. Uop~te, ako је
{1
(1) Ј ср (О) d6=0,

а
gde је 61-+rp (О)=и (O)+iv (8) kompleksna funkcija realne promenljive О, tada је takode
{1
(2) f; (О) dO=O.

а
Zaista, (1) povlaci

{1 {Ј
Ј и (О) dO= Ј v (0) dO=O,

а а
а odatle sleduje (2).

Pod uslovima zadatka,
2п
0= ф f (z) dz=ir Ј f (a+rei 8) ei8 dO.

1 z-a /=r О
Odatle, prema prethodno ustanovljenom, imamo
1 2л .
(3) 0= - Ј ј (a+rei8) e-•8 dO.
2пr
о
S druge strane, prema Cauchyevom integralnom obrascu za prvi izvod, doЬijamo

2п
f' (а)= f (a+rei8) е-iд dд.

1
(4) - - (
2nr о•
Sablranjem jednakosti (3) i (4) doЬija se·

2n
!'(а)= _!_ Ј Р (0) е-~·б d(J,
пr
0
9 Ko1npleksna analiza
130 . Kompleksna anaUza .
а oduzimanjem
. 2п
f'(a) = ~ Ј Q (О) г-i8 d(),
:пт о
gde Q (О) oznacava imaginarni deo od f (a+rei 8 ).
6.13. Neka su z 0 , z 1 , ••• ~ zn-i afiksi п tacaka kojima је krug {z/1z-a/=r} pode-
ljen na j'ednake delove.
Proveriti da li је tacna jednakost
п
2: 1czk)
lim k_=_o_ _ = ~ -ф f (z) dz
n-++co п 2ni /z-al=r z-a
i ·navesti za koje funkcije ј ova jednakost vazi.
6.14. Izracunati krivolinijski integral
Љ __!:____11 dz,
':У 1+z .
duz konture koja se sastoji od duzi АВ i polukruga nad АВ.
• , • . .. • . .• aez + be 2 z + e3 z
6.15. Za koJe се vrednost1 koef1c11enata а 1Ь шtegral funkc11e zi-+ - - ---
. · z -3z+2
2
Ьiti uniformna funkcija promenljive z?
6.16. Odrediti modul i argument funkcije ј, definisane sa f(z)=ezm (тЕ N) i od-

rediti granice kojima се teziti modul kada se z beskrajno udaljava и raznim prav-
cima и z-ravni. Kolika је vrednost krivolinijskog integrala
1c:=i)mdz,
gde је Е elipsa sa centrom и tacki z=O?
6.17. Izracunati kompleksan integral Ј = ф z dz, gde је С proizvoljna zat-

c
vorena kontura.
6.18. Odrediti и oЫiku realnih odщ.1enih integrala realni i imaginarni deo krivo-
1inijskog integrala
lm= ф (Ј +z) ezz-m dz (mE N),

с
gde је С= {z/lzl=r}.
6. Kompleksna integracija 131
Koпipleksnom integracijom takode izгacunati ·realni i imaginarni deo datog

krivoliriijskog integrala.
Izracunati brojne vrednosti integrala Јт za m=5, 6, .. 1, 11 i uociti jednu
aritmeticku pravilnJst и brojiocima tako dobljenih vrednosti, kada su one svedene
na najprostiji oЫik.
6.19. Dokazati da se Cauchyeva nejednaкost (videti 0.2.25.) svodi na jednakost

ako i samo ako је f(z)=Czk, gde su С i k konstante.
6.20. Izracunati integral
1 Ј. f(z) dz (a=F 1),

2ni Ј (z~ 1) (z-a)
г
gde је Г zatvorena kontura koja ne sadrzi tacke z= 1 i z=a, а funkcija f је regu-

larna и oЫasti ГU int Г. ·
6.21. Ako је _Р polinom ciji је stepen najvise п, dokazati da је
§---'--- dz=O,
г
P(z)
zn+i (z-a)
Г={z l lzl=r},
gde aE{z l lzl <r}.

6.22. Neka је z ..+f (z) regularna funkcija na disku {z l lzl<l}. Dokazati da је
Ј. f(z) dz= {!(О), ako је lal <1,

Ј
г
z-a f (О)-! (1 /а), ako је lal > 1,
gde је Г={z l lzl =1}.
6.23. Neka је Г deo ро deo glatka kriva i neka је Г njena slika dobljena p('lmocu
z ..+z, tj. pomocu simetrije и odnosu na x-osu.
1° Dokazati da је funkcija z ..+fcz) neprekidna na Г ako је funkcija z ..+f (z)
neprekidna na г.· .
2° Dokazati da је
Ј f(z)dz= Ј f (z) dz.

г г
3° Dokazati da је
:f1 (z)dz= -:Р !~:) dz,

с с
gde је C={z l lzl=l}.

132 Kompleksna alializa
6.24. Neka је Р polinom stepena п~ 1, i neka је .G jedno~truko povezanэ оЫ~~t

kojoj pripadaju sve nule polinoma Р. Pretposta,v1mo da Је f regularna funkc1Ja
u oЫasti G. Stavimo
R(z)=-1 Ј f(t) P(t)-P(z) dt, Q(z)=
2ni Р (t) t-z
-1:
2ni
Ј f(t) -~ -dt
Р(t) t-z
(zEG).
дG дG
1° Dokazati da је R polinom stepena т<п-1 ida је Q regula.rna funkcija u G.

2° Dokazati jednakost
(1) f (z)=P(z)Q(z)+R(z) (zEG),
gde је par (Q, R) definisan datim integralima jedini. par koji obrazuju regularna
funkcija i polinom stepena <п-1 za koji vaZi (1).
З Ako је g racionalna funkcija ciji polovi pripadaju oЫэsti G, 'dokazati da
0
је polinomni deo Е te funkcije definisan sa ·

E(z) =~ Ј g (t) dt (zE G).
2ni t-z
дG
Reienje. 1° Izraz (P(t)-P(z))/(t-z) је polinom ро t i z, stepena·~n-1. Stoga је -R'polinom
ро z stepena т~п-1. ' . . · . .
Kako је t1-f(t)/P(t) neprekidna funkcija na дG, Q је regulania funkcija u G. Zaista, imamo
Q(z)-Q(z') . 1 Ј f(t) 1
z-z' = ·2.яi P(t) (t-z} (t-z') dt,
дG
i postoji gramcna · vrednost ovog izraza kad z'~ z.
2° Imamo 1 Ј f(t) P(z) + P(t}-P(z)

P(z)Q(z)+R(z)=-. --) dt
2ni P(t t-z
дG
=.~ Ј f(t) P(t) dt = ~ Ј f(t) dt=f(z),

2ni P(t) t--z· 2ni t-z
дG дG·
na osnovu Cauchyeve integralne form~e.
Pretpostavimo da је PQ+R=PQ1+R1, gde par (Q1, R1) zadovoljava iste uslove kao
par (Q, R). Tada је P(Q-Q1)=Ri-R. Izraz na desnoj strani ove jednakosti је polinom ste-
pena ~п-1 koji se anulira u svim nulama polinoma Р, dakle bar п puta. Stoga је Ri-R=O,
odakle neposredno sleduje Q-Q1 =О.
°
3 Akо stavimo
' g= /р = Q + Rр., gd е Је
' R ро1'1nom stepena. <
=п-. 1, imamo
.
Q(z)= ~Ј 1
f(t) - - dt= ~Ј g(t) dt.
2ni P(t) t-z 2.я~ · t-z
дG . дG
Medutim, kako је R polinom stepena ~п-'1, zakljucujemo da је Q(z)=E(z), odakle sleduje
1
E(z)=-. Ј-
g(t)
- dt.
2.я~ t-z
дG
Nastavak na strani 280.

7. TAYLOROV 1LAURНNТOV1ШD
7.1.1. Nekaje(z71) =(хп+iу11 ) niz·kompleksnih brojev:atakavda је: Хп~ОЈ i neka. su

+оо +ао +оо
redovi L Zn L z,.2 konvergentni. Dekazatida је tada i red Ilzп\ ~konvergentan. 1
n= 1· п= 1 n=-1
+Ф +оо
Reienje. Iz konvergencije reda L Zn . sleduje· konvergencija reda L ~т а iz konvergencije

n=l n=l
+оо +Ф
reda L zп" sleduje konvergencija reda L (хп"-Уп'-). Na osnovu pretpostavkex 11 ~О imamo

n=l n=l
т 2 т т
(L ~k) = L: Xk
1
+2 L ~pXq~ L Xk2 ~0 (m>n).
k=n k=n п~р<q~ k=ta
+cxi +со 1
Ako т~ + оо, tada nalazimo ·da ostatak reda L xk" цiје veci od ostatka reda ( Lх1с\,1}
k=l k=l
+оо +оо
§to znaci da iz konvegencije reda L ~k sleduje k9nvergenclja reda ·L: xk"·

k=l k,,,;,1
Stoga · iz jednakosti
+оо +со +со
L lzпl" = 2 L Xk"- L (Xk ~ 1

Yk
1
)
n=l k=I · k=-1
sleduje tvrdenje, s obzirom da su. ·оЬа reda na desnoj Sti'ani ove jednakosti .konvergentna.
7.1.2. Dokazati da za sve konacne vrednosti z vde formule:

+оо +.оо
. tn+l
l
o ~ zn
е18-= ~ п!; 2°.sin z= '°'·· (-J)n (2n+l)!
~
z. ;
п=О n=O
+оо +с0
3° cosz= ~ (- J)n ztn ; 4 о ch z= ~ z2n •

~ (2n)I ~ (2п)!
n=O п=О
133
7.1.3., Dokazati da •r~voj.

+оо
(1+z)a= 2 (%) zk (аЕ С)

k=O
vaZi za svako z za koje је /zl < 1, pri cemu је uzeta ona grana funkcije z1-+(l +z)a
koja za z=O uzima vrednost 1.
1
7.1.4. Funkciju z1-+f(z)= - -2 razviti u Taylorov red u okolini tacaka:
l+z
1° z=O; 20 z- 1.
--, 3° z=·-1.
·2
Takode razviti u red funkciju f u okolin1 njenih polova.
U svim slucajevima odrediti poluprecnik konvergencije reda.
Reienje. 1° Koristeci se formulom za zblr konvergentne geometrijske progresije imamo
1 +оо
f(z)= 1 +z2 = L (-l)k.z2k
k=O
za svako z za koje је lzl < 1, tako da је poluprecnik konvergencije R= 1.

2° Kako vazi identitet
+оо .
= f 2 (-l)k(~)k+i ((+-i)kн - (+.н)kн) (z-+(,
k=O l . . :'~,
to је
data funkcija razvijena u potencijalan red u okolini tacke - . Poluprecnik · konvergertcije
' .2
moze se odrediti kao odstojanje tacke razvoja doi najЫizeg singulariteta date· tunkcije. Tako do-
.
Ьijamo R= -
-vт ·
, s obzirom da su singulariteti u tackama z=i, z= -i.
.·
2 .. ' ~. . '. . . .
3° Slicno, imamo
1 . i ( 1-i l+i 1 )
1+z2 = 2 -2- 1-i - -2- ~i--
1- - ( z + 1) i"7" - . (z+l)
2 ' . 2
+оо
1 .· '
=i
2
k=O
--((1'7'-i)k+l_(l+i)k+l)(z+l)k,
2k+2 ' .
•
gde је poluprecnik konvergencije R =v2.
7. Taylorov i Laurentov red 135
Singulariteti date funkcije su z=i, z= -i.

Razvoj date funkcije u potencijalni red u okolini z=i· doЬijamo na osnovu transformacije
+оо
1 i 1 1 1
--=
1+ z
2
-- --+
2 z-i 4
.
i
- z-i2.+-'(.!_)
4L 2
'k
(z-i)k.
1--(z-i) k=O
2
Poluprecnik konvergencije је R=2.
U okolini tacke z = - i imщno
1 2 1 1
--= --+-----
1 +z
2
z+i· 4 i
н
2 cz+i)
Poluprecnik konvergencije је R=2.
7.1.5. Proveriti i obrazloziti rezultate:

+оо
10 sh z _ 1 +
7--;
..2: (2k+l)!z
1 k-l 2
(lzl>O);
k=I
е 1 1 2
5 2
20 ---=-+1---z--z
z (z +1)
2
+ ··· z 2 6
(0<\zl <1);
+оо
30 1 - 2:zk~2 (O<lzl<l);
z2 (1-z)
k=O
+оо
= - Lz-k-з (lzl> 1);

k=O
/ 40 z-1
z2
=
+со
2: (-l)k (k+ 1) (z- I)k+1

k=O
(lz-1\<1).
7.1.6. Razviti funkciju f и potencijalni red и okolini tacke z 0 , gde је:
10 1
f(z)= 1+z+z2' z 0 =0, z 0 = 1+i;
20 f(z)=sin 2 z, z 0 =0, z 0 =-1;
30 f(z)=VZ, z 0 = 1, z 0 =i:n;
40 f(z)=V z 2 -1, z 0 =0;
z-n
50 f(z)=-. -, Zo=:7t;
s1n z
60 log (iz+V' 1-z2 ), z 0 =0, Zo=i;
70 /(z)=arctg z, z 0 =1.
Primedba. Ako је funkcija multiformna, napisati razvoje za sve mogucne grane funkcije.
7.1.7. Razviti funkcije

0 1
1 z~--, 2° z~---
ez+1 2 chz+I
u potencijalne redove u okolini tacke z=O i odrediti njihove poluprecnike konver-
gencije.
7.1.8. Dokazati da је razvoj funkcije

z z2 · · · +--zk)
z~f(z)=l-(l-z) ехр (-+-+
1 2 k
u okolini tacke z=O oЫika
f(z)=bk+1 zk+1+ьk+2 zk+2+ ... '
gde su svi koeficijenti bk+l' bk+ 2, ... pozitivni.
7.1.9. Proveriti da li је tacan razvoj:

__1_ _ _ _1_ (_!_+~+ ... +_!:_+~+ •,• ·) (О< /а/< lz/ < /bl),
(z-a) (z-b) а-Ь z z2 Ь Ь2
1 (а-Ь а -Ь
2 2
=--+-+···
а-Ь z z 2 3
).
(0</al<lbl<lz/).
Resenje. Iz identiteta
(z-a) (z-b)
sleduje razvoj koji је vec naveden u tekstu zadatka.
Z3_/zl > lbl doblja se
2
1 ( 1 1 ) 1 (а-Ь а -ь2 )
-- - = - - + - - + ...
(z-'a) (z-b) а-Ь z-a z-b а-Ь z 2 z3 •
7.1.10. Razviti funkciju z ~ ро stepenima osnove: 1° z-a i 2° z-b.

1
· (z-a) (z-b)
Resenje. 1° Kako је
1
(z-a) (z-b) (z-a) 2
·---,
Ь-а
1--
z-a
za lb-al<lz-al vazi razvoj
(z-a) (z-b)
Za lb-a/ > lz-al imamo
1
(z-a) (z-b) a-bz-a z-a
1 ( 1
а-Ь z-a
-+ L
+со
(z-a)k )
·.
(b-a)k+i
1-- k=O
ih-a
7.1.11. Proveriti da li su u vainosti razvoji:

1 +со п
1° - = -
z-2
""'-z-
L 2пн
(lzl<2),
n=O
+со 2"
= ""'-
L zпн Clzl>2);
n=O
+со
2° (z ~ I)-1 (z-2)- 1 = 2: (1-2-n- 1) z" (lzl<I),

n=O
+оо +ао
=- 2· 2-n-l zn - 2: z-n (1 < lzl < Ј.),

n=O n=l
(lzl>2);
1 +оо .
3° - - =
(z-1)'
2 (п+l) zn
п=О
(lzl <1),
= L (п-1) z-n (lzl> 1);

n=2
4о _1_=
~-~т
(-а)-т( 1 +;;
L
т (m+l) · · · lm+n-1) Z'')'
п! ~
(lzl<lal),
n=l
+со
= _!___ + ""'т (т+l) · · · (т+п-1) ап
(lzJ> lal);
zn• L
n=l
п! zm:rn
gde је mE N.
Uputstvo.
1 -1
1° Za lzl<2 poci od - =· .
z-2 2(1--i)
1 1
Za lz1>2 poci od - - . •
z-2 z(1-~)
7.1.12. Ро stepenima osnove z dati sve Laurentove razvoje funkcije

1
z~----- (/al<IЬl<lc/).
(z-a) (z-b) (z-c)
7.1.13. Razviti funkcije :.

1
1° z~--; 2° z~--- (аЕ С)
z•+a• 1+2z-z1
и redove oЫika
(аЕ С)
i odrediti njihove poluprecnike konvergencije.
7.1.14. Ako је /zl < 1, dokazati

+оо z2пн
1° arctg z= "" ( -1)п - - - ;
~ 2п+1
n=O
+со . 1 1 z2n
2° (arctg z) 2 =) (-I)п- 1 ( 1+-+ · · · +--)-.
- 3 2п-1 п
n=l
7.1.15. Ako је lzl> 1, dokazati

arctg z=(sgn Re z) _::_ (__!_--1-+~- · · ·)'.
2 z Зz 3 5z"
7.1.16. Razviti funkciju z1~cos (-z-)'

1-z
и Laurentov red u o!{olini tacke z= 1,_
koji је konvergentan u oЫasti {zi \z[ > 1}.
7.1.17. Ako је niz brojeva В0 , В 1 , ••• definisan pomocu jednakosti
(1+ ~
2!
+ z2 + .. ·)-1 =
3!
~о
О!
+В1 ! z + В2!az2 + ... '
i
dokazati sledece formule:
+оо 22п В
20 cotg z= "" (- I)п _ _2пz2п-1
L (2п)! '
п=О
30 th z= ~ 22п с22п _ 1) В2п z2п-1.

n=l (2п)!
Primedba. Brojevi В0 , Вн ... nazivaju se Bernoullievi brojevi.
7.1.18. Dokazati formulџ

+оо '
ехр ( ~с ( z - : )) = 2 ап zn,
. n=-oo
2п
gde је ап=_!_ Jcos (nO-csinб)dб.

·2п
о
7.1.19. Dokazati da za с> О vazi forшula

+с:о
ехр (z + 2: 2
) = L апzп,
п=-ОС
. 1
ехр(--с) 2 п
gde је ап . .
2
f cos (с sin () (1-cos ())-пе) ec(coslJ+cos' О) dO.
2псп
о
-1. се
ch (z + ~ ) =ао+ ~ ап ( Z + ~п ) ' 11
п=l.
gde је
1 2л:
а,1 = -- Ј cos пО ch (2 cos fJ) du, .
2.п
о
i ispitati konvergenciju datog · геdа.
7.1.21. Data је funkcija ј, definisana sa
(l) ј(~)= (l~z)2 ·

1° Razviti funkciju ј и Taylorov red и okolini tacke О, i odrediti poluprecnik
konvergencije.
2° Dokazati da је funkcija ј univalentna и oЫasti G={zijzj<l}.
1
R esenje. 1° Neka је g (z) = - - . Tada је
(1-z) 2
z 1 +с:о
f. g (z) dz= -
1-z
= ""zn
L..
(lzl < 1).
О п=О
Stoga Је
+оо
g (z)= 2 пzn-i,
n=l
ј najzad imamo
+с:о
(2) f (z)=zg(z)'= L пzп (lzl < 1).

n=1
Poluprecnik konvergencije reda (2) је 1.
2° Da Ьismo dokazali da је funkcija f univalentna, dovoljno је dokazati da iz f (z)=f (w)
sleduje z=w. ,
Neka је f (z)=f (и1), tj.

z w
(3)
(1-z)2 = (1-w) 2 •
Iz (3) dobljamo zw 2 -(l +z 2) w-+-z=,0, odakle nalazimo w=z i w= - .

z
Medutim, kako је lzl < 1, imamo da је 1 ~z 1 > 1, ~to znaёida tacka _..!._пе pripadaoЫasti G.
z
Prema tome, jedino resenje jednacine (3) u oЫasti G је ro=z. T.Une smo dokazali da је t'unkcija /
univaler.tna и oЫasti G.
Primedba. Funkcija f је и vezi sa еuvепош Bieberbacћovom hipotezom, koja glasi:
Ako је funkcija F, predstavljena Taylorovim redom
+со
F(z)=z+ ,Lanzn,
n=2
univalentna u disku {z 1 lzl < 1}, tada vaZi nejednakost_

(4) lanf ~n (п=2, 3, •.• ).
Funkciiэ /, definisana sa (1), predstavJja granicni sluёaj u Bieberbachovoj hipo.tezi, jer
za·n;u vaii ап=n (i prema tome Janl=n). Та funkcija se naziva Koebeova funkcija. Jednakost
u (4) vaZi i za fu"nkciju z-:e-nf(enz), gde је/ Koebeova funkcija i aER. То znэci da је nejedпa
kost (4), ako је taёna, пајЬоlја moguena.
-Ispostavilo se da је Bieberbachova hipoteza veoma slozen proЫem. Iake po8'tavljena jos
1916. godine, do sada ;е dokazana samo u sledeCim slueajevima.: n= 2 (Bieberbach. [11},. n= 3
(Lowner [2}), n=4 (Garabooian-Schiffer [ЗЈ}, n= 5 (Pederson-Schiffer [4]},, i n=б (Pederson [51
i Ozawa [6Ј, nezavisno jedan od drugog). Elementaran dokaz Bieberbachove hipoteze za· n=4-
dali su Charzynski i Schiffer [7], а za n= 6 Ozawa [8}. .
Medutim, data su razna ogranicenja za koeficijente ап univalentne funkcije koja su sla-
Ьijэ, ili specijalnija, od postavljene hipoteze" Tako, па primer, Littlewood [9Ј је dokazao da је
lanl <еп; Dieudonne [10] је dokazao Bieberbachovu hipotezu pod uslovom da su koeficijenti
ап realni. Milin [11] је dokazao nejednakost lanl < 1.243п,. Fitzgerald [12']: ј'е dao bolju ocenu
la1"I ~ V7/6 п,...,1.0802п, а Horowitz [13] jos bolju ocenu lanl ~(209'/140) 1 t 6n< 1.0691п,.
Takode su dokazane lokalne ocene koeficijenata ат kao i ocene. za Re: ап, pod~ dopunskim
uslovima. Takvi su, na primer, rezultati (v!deti [14], [15], [16]):
lasl~6 i lав1~8 ako ј.е 0·~2-la2l~e;,
Re а8 .~8 .ako је a2ER i а2~0;
3 3 5 л
Re as ~-8 ako је а:;-4 a 2 2 ER, а4-2 0-2а 3 + -8 a2 3 ER i larg а2Ј < 7 .
Drugi podaci u vezi sa Bieberbachovom hipotezom, i uopste sa univalentпim funkcij ama
mogu se naCi u knjizi [17] ili u ekspoziciji [18] koja sadrzi oЬimnu literatuш. Istrazivanja koja
se odnose па Bieberbachovu hipotezu daпas predstavljaju veoma aktuelnu proЫematiku~.
Literatuтa
1. L. Bieber.baф: ОЬет die Koejfizienten dет jenigen Potenzтeichen, we/Che eine schlichte
AbЬildung des Њnheitskтeises veтmitteln. К. P:reuss. Akad. Wiss. Berlin, Sitzung-
berichte (1916), 940-955.
2. К. Lбwпer: Unteтsuchungen йЬетschlichte konfотте Abbildungen des Ei1iheitskтeises /.
Math. Ann. 89 (1923), 103-121.
3. Р. R. Garabedian and М. Schiffer: А ртоој ој the.Biebeтbach сопјесtите /от the fouтth
coejficient. Ј. Ratioпal Mech. Anal. 4 ( 1955), 427-465.
4. R. Pederson and М. S'chiffer: А proof ој the Bieberbach conjectuтe-jor the fifth coefficient.
Arch. Rational Mech·. Anal. 45 (1972), 161-193.
5. R. Pederson: А ртоој ој the ВiеЬетЬасh сопјесtите Јот the sixth coejficient. Arch. Rational
Mech. Anal. 31 (1968), 331-3-51.
6. М. Oza..wa:. Оп the Biebeтhach сопјесtите /от the sixth coe.fficient. KOdai Math. Sem.
Rep. 21 (1969), 97-128. -.
7. Z. Charzynski and М. Schiffer: А пеw proof ој the Bieberbach coпjecture јor the јourth.
coef!icieпt. Arch. Rational Mech. Anal. 5 (1960), 187-193.
8. М. Ozawa: Ап elemeпtary prooj ој the Вi'eberbach coпj'ecture јor the sixth coefficieпt..
KOdai Meth. Sem. Rep. 21 (1969), 129-132.
9. Ј. Е. Littlewood: Оп iпequalities iп the theory ој juпctions. Proc. London Math. Soc.
(2) 23 ,1925), 481-519.
10. Ј. Dieudonne: Sur lesjoпctions uпivalents. С. R. Acad. Sci. Paris 192 (1931), 1148-1150.,
11. 1. М. Milin: Осепkа koeficientov odпolistпih juпkcii. Dokl. Akad. Nauk SSSR 160
(1965), 769-771.
12. С. Н. Fitzgerald: Expoпentiation ој certaiп quadratic i'пequalities jor schlicht juпctioпs
Bull. Amer. Math. Soc. 78 (1972), 209-210. ·
13. D. Horowitz: Coefjicient estimates jor uпivalent polyпomials. Ј. Analyse Math. 31 (1977)
112-124.
14. М. Ozawa: Оп local maximality jor the coefficieпts ае and ав. KOdai Math. Sem. Rep.
. 20 (1968), 440-441. .
15. М. Ozawa and У. Kubota: Оп the eighth coefjicient ој uпivaleпtjuпctions. Ј. Anal. Math.
22 (1970), 323-352. .
16. М.Ozawa and У. Kubota: Оп the eighth coef!icent ој uпivaleпtfunctioпs П. ~Odai Math.
Sem. Rep. 23 (1971), 1-59.
17. 1. М. Milin: Odпolistm'e fuпkci(i ortoпormirovaпie sisteтi·. Moskva 1971.
18. S. М. Shah: Analytic junctions with uпivalent derivatives and entire junctions ој ex-
ponential type. Bull. Amer. Math. Soc. 78 (1972)~ 154-171.
19. Е. Landau: Ober schlichte Funktionen. Math. Z. 30 (1929), 635-638.
20. G. М. Goluzin: О koefficientah odnolistnih junktii. Mat. Sb. 22 (64) (1948),
373-380.
21. I. Е. Bazilevic: Ulucsenie ocenok koefficientov odnolistnih junkcii. Mat. Sb. 22 (64)
(1948), 381-390. .
22. 1. M.-Мilin: Ocenka koejficientov odnolistnih junkcii. Dokl. Akad. Nauk SSSR
160 (1965), 769-781.
23. D. А. Horowitz: А refinement jor coefficient estimates ој univalent junctions. Proc.
Amer. Math. Soc. 54 (1976), 176-178.
24. D. А. Horowitz: А jurther refinement jor coefjicient estimзtes ој univalent junctions.
Proc. Amer. Math. Soc. 71 (1978), 217-221.
25. N. А. Lebedev, 1. М. Milin: О koefficientah nekotorih klassov analiticeskih junkcii.
Dokl. Akad. Nauk SSSR 67 (1949), 221-223.
26. N. А. L~b·~dev, 1. М. Milin: О koefficientah nekotorih klassov analiteceskih junkcii.
Mat. Sb. 28 (70) (1951), 359-400.
27. 1. Е. Вazilev1c: О teoremah iskazenija i koejficientah odnolistnih junkcii. Mat. Sb.
28 (1951), 147-164.
28. М. S. Robertson: А remark оп the odd schlicht junctiolls. Bull. Amer. Math. Soc.
42 (1936), 366-370.
29. R. Askey, G. Gasper: Positive Jacobl polynomial sums П. Amer Ј. Math. 98 (1976),
709-737.
30. С. Н. FitzGerald: The Вieberbach conjecture: Retrospective. Notice. Amer. Math.
Soc. 32 (1985), 2-6.

7.2. IZOLOVANI SINGULARIТETI
7.2.1. Date su funkcije

1 - cos z ez - 1 - z
z r+ f (z) = ·--·-- , z r+ g (z)= . (аЕ С).
zG za
Za razne vrednosti parametra а odrediti singularitete ovih funkcija koji se

nalaze na konacnoj daljini.
zr+ G(z)= _z_.

z-1
Ispitati singularitete funkcija: z r+ G (z), z r+ e°Cz), z r+ Log G (z).

Kakva је za njih tacka · z= оо?
7.2.3. Odrediti singu1aritete funkcije f, definisane sa:

1° f(z)=(1-:-z) 2 sin -
1
-; ~о f(z)= _1_.
1 --z ·п
sin -
z
Relenje. 1° Funkcija f ima singularitet и tacki z = 1. Da Ьismo odredili prirodu tog singulariteta,
razvijmo furi.kciju f и Laurentov red и okolini te tacke. Nalazimo ,'
+со 1 )2п+1 . +со (-1)7i ( 1. )2п-1

f(z)=(1-z)2 L (-l)n
n=O (2п+1)!
(
-1-z = L ---- -
n=O (2п+l)! 1-z
'
odak1e zakljucujemo da је z= 1 esencijalni singularitet funkcije /.
Da је· tacka z= 1 esencijalni singularitet funkcije f moze se dokazati na osnovu sledeceg
opsteg tvrdenja:
Ako је а pol пеkе aпaliticke fuпkc~ie, tada а пе moze Ьiti tacka nagomilavanja пи/а te funkcije.
1
Funkcija f ima nule: 1--- (п= ± 1, ±2,с ... ). Tacka nagomilavanja tih nula је Z= 1.
пп
Prema tome, z= 1 ne moze Ьiti pol funkcije /, vec esencijalni singularitet.
142
Da Ьismo ispitali prirodu tacke z= оо, uvedimo smenu z= 1 /t. Funkcija t 1-+F(t)=
1 ) (t-1)2 . t . . . . . ~
=! ( - = - - - sin - ima pol prvog reda и tack1 t=O, odakle zakl)ucщemo da )е tacka
t t2 t-1 .
z =оо pol prvog reda funkcije /.
2° Funkcija/ ima proste polove u tackama z=__!_ (п= ± 1, ±2, ... ) i и tacki z= оо. Tacka
п
z= О nije izolovani singularitet funkcije /, jer је ona tacka nagomilavanja njenih polova. Drщ~im
reCima, funkcija ј пе moze se razviti u Laurentov red u okolini tacke z=O.
7.2.4. Odredi ti singulari tete funkcij а:
10 z f--+
ЈА гсsш
. z-
п
2; 2° Zf--+ - -- .
Log (z-i) '
3° zf--+ VArsh z (п Е N).
Ispitati prirodu tacke z= оо.
7 .2.5. Neka је z=a esencijalni singularitet funkcije f. Uvedimo oznaku

М (е) = max \! (z) \.
lz-al=u
Dokazati da za svako k >О vazi
lim ek м (е)' = + оо.
Q-+0
7.2.6. Neka је C={tl\tl=З} i neka је funkcija tf--+f(t) regularna и oЫasti

{tl ltl ~З}. Izracunati
F(z)= _!__ ф f(tz) dt.
2ni с sin (t+z)-sin (t-z)
7.2.7. Koliko је od koordinatnog pocetka udaljen najЫizi singulaфet funkcije

z f--+ f(z) cos 2z, ako је r poluprecnik konvergencije razvitka funkcije t 1-+ f (t)
и Taylorov red и okolini tacke t=O?

1 · ez-1
Zf--+f(z)=-; log (-z-) .
Ispitati prirodu njenih singulariteta. Konstruisati krivu y=f(x) za realne
vrednosti х. Videti da 1i ta kriva ima sredista simetrije i u koliko tacaka ona preseca
pravu у=а za а>О.
7.2.9. Data је elipsa sa· velikom poluosom ·а i ekscentricitetom е. Naci povrsinu
obrtnog elipsoida dobljenog kad se data elipsa obrce oko svoje ose $imetrije na
kojoj se nalaze zize. Smatrajuci tu povrsinu kao funkciju od е i stavljajuci e=z,
ispitati tu funkciju.
1° Naci singularitete te funkcije i vrednost za z=O..
2° Razviti ovu funkciju u red ро stepenima z.
7.2.10. Integraliti diferencijalnu jednacinu dy =(еУ-1) cotg х.

dx ·
Za koje vrednosti konstante integral ostaje realna funkcija za sve realne vred-
nosti promenljive х? Ispitati onaj integral za koji је takva konstanta najveca. Naci
sve njegove singularitete i ispitati kako taj integral varira kad х opise zatvorenu
putanju koja obuhvata 1, ... , п uzastopnih singulariteta.
7.2.Н. Neka su z~P(z) i z~ Q (z) dva polinoma koji nemaju zajednickih nula.
Odrediti vrednosti promenljive z koje Ьi mogle da budu polovi funkcije
1 d 2u . Р (z)
z~f(z)=--, gde Је и=-.
и dz 2 Q (z)
Ako је а nula reda k polinoma Р, sta је а za funkciju f?
7.2.12. Naci opsti oЫik one analiticke fщ1kcije z~f(z)=f(x+iy) Ciji је realni
deo nekafunkcija od х+у. Ako јеј (0)>0, i ako jef'(O) и cetvrtom kvadrantu :ravni
f(z), и kom se kvadrantu nalaze singulariteti funkcije z~ - -?
1
f(z)
7.2.13. Neka је А jedan pr'Jizvoljan Ь1·ој oЫika А =Re'Pi (R i ср realni i R,,.'> О).
1
Odrediti sve korene transcendentne jednaCine ez =А (z=x+iy). Dokazati
da svi oni ·leze na krivoj
1
x2+ys- --х=О,
log R
i da ih ima beskonacno, mnogo и okolini pocetka. Dokazati da је tacka z=O esen-
1
cijalni ~ingularitet funkcije i~ez.
7.2.14. -Odrediti singularitete funkcije f, definisane sa

1
f(z)= (z+1) (e 11z+1) .'
i па osnovu toga odrediti oЫast konvergencije Taylorovog reda funkcije f и oko-
lini tacke. z=O.
Naci najveci realan broj R takav da Laurentov red funkcije f и okolini tack.e
z=-1 konvergira za svako z koje pripada oЫasti {zlO<lz+l/<R}.
Izracunati integral
љ 1 dz
f (z+l) (e 11z+l) '
gde_je С= {z\ \z+ll= ~ }·

7.2.15. Ako f analiticka funkcija и .oЫasti koja је ogranicena konturom С, и
.је
kojoj ima polove Pi> ... , Рп i ako је Gk ( --) glavni deo Laurentovog reda funk-
1
. Z-Pk .
cije f и tacki Pk (k= 1, ... , п), dokazati d~ је
!(С)= i
k=lr
Gk ( -- )
1
Z-Pk
+ _!_. ф .1 (z) dz,
2nz С z-t;
gde је С proizvoljna tacka pomenute oЫasti.

7.2.16. Ako funkcija ј ima esencijalni singularitet и tacki а, dokazati da i funkcija

z~ - -
1
takode ima esencijalni singularitet u toj tacki.
f(z)
7.2.17. Data је diferencijalna jednaCina
Odrediti opste resenje w=w (z, а) ove jednaCine za n=З, 4 singularitete

ove funkcije.
Primedba. Za n=2 videti:
D. S. Mitrinovic - Е. Gross\vald: РrоЫет 4932. Amer. Math. Monthly 68 (1961), 1013
-1014.
7.2.18. Odrediti opste resenje w=·п1 (z, а) jednacine
(аЕ ·R)
i singularitete Љnkcije z 1-+ w (z, а).

Primedba. О integraciji ove diferencijalн~ jednaci11e videti:
Е. Kamke: Differenti"algleichungen. Losungsmetlioden tmd Lйszmgen:i Bd. I, 6. Auflage. Leip-
zig 1959, S. 540.
7.2.19. Neka је ј anaЦticka funkcij а koja џ tacki z==a ima izolovani singulari-
tet. Dokazati da ako је f(z)=O(lz-al-n) kad z-+a, tada ie tacka а pol funk-
cije .f ciji red nije veci od п.
7.2.20. Odrediti singularitete fиnkcija
zez
z~--- z~-----: (а parametar)
z sin az sin az
и prosirerюj koщpleksnoj ravni.
7.2.21. Neka funkcija ј ima otklonjiv singularitet u tacki z:.=0. Dokazati da

ako јеј J·eg11la1-na и prstenu {z!O< Jzl <R} i ograпicerш и oЫasti {zl\21 <R}, tada
је na jedinstveн nacin mogucno doptiniti definiciju fuпkcije I u tacki z=O tako
da I Ьнdе regulama u svirn. tackama oЫasti {zilzl<RJ.
Reienj12. Neka је fппkcija g definisana sa g(z)=z 2 /(.z). FtнJc:ja f; :е J!:p1:-:::kid~1a i diferenci-
jaЬilпau svakoj tacki oЫasti {zi lzl<R} i vazi g(O) =О. T<>.k:o,Je ;1п.а~" -
g 'ro·)
, = 1·нn -
g (z)
- :.= 1·нт, .~: Ј (z)
· , = о.
z-+0 Z z~O
Na osnovп toga zakljucujerno Ја је fппk.cija g re?,UЉ.rпa u о~~lа:н-~; { "'i jzi < R} i dэ vR;~i
l:(z) ~=b 2 zЧ-l 3 z3 + · · ·,
s obzii·01п 1ia је g(O)=g'(O)=O. O<iatle пeposredпo sie(luje da је
f(z)=b 2 +b3 z+ · · ·,
1О Kompleksna analiia
§to nas primorava da definiciju funkcije ј u taCki z=O dopunimo sa ј (0)=Ь 2 •
Literatura
Н. Flanders: RemovaЫe singulan'ties ој analytic functions. Ame1·. Math. Monthly 69 (1962),
654.
7.2.22. Neka su funkcije ј: R--*R i F: с~с definisane sa
ј(х)=ехр(- : 2 ) , х =i=O (xER) i ј(О)=О;
F(z)=exp (-z1 2
), z =i=O (zEC) i F(Q)=O.
Ispitati prirodu tacke О za funkcije ј i F.

Rezultat. Funkcija f је diferencijaЬilna u tacki х=О, i svi njeni izvodi su neprekidne funkcije
u toj tacki.
Funkcija F ima esencijalni singularitet u tacki z=O.

8.RACUN ОSТАТАКА
8.1. IZRACUNAVANJE OSTATAKA
8.1.1. Odrediti ostatak funkcije z ~ (z+a) eZ (а konstanta) za pol z=O.

. z'
8.1.2. Odrediti ostatke sledecih funkcija:
1° z~~, 2
0
z~-7'
cos z
z'-1 z
3° z ~ sec (nz), 4° Z ~ z 2 ехр (z- 8).
8.1.3. Uniformna funkcija f ima tacku z=a kao pol reda п. Koji uslov treba d.a
bude ispunjen, ра da z ~ ff(z) dz bude uniformna funkcija и okolini tacke z=a?
Resenje. Kad razvijemo funkciju f u Laurentov red, doЬijamo
- ~ ( ) А_1 А_п
J(z)= А 0 +А 1 (z-a)+A 2 (z-a) 2 + · · · + -z-a + · · · + (z-ar
- -
Funkcija z ~ Ј f(z) dz је uniformna ako је А_ 1 =0, tj. ako је ostatak za pol z=a jednak
nuli. Тај ostatak ima vrednost
1 dn-1
- - lim - - ((z-a)n f(z)).
(п-1)! z-+a dzn-i
8.1.4. Data је funkcija g, definisana sa

(c-a)k (с-Ь)" ј (z)
g(z) (k, 'llE N),
(z-a)k (z-b)"(c-z)
· gde је f regularna funkcija i gde su а, Ь, с tri razlicite konstante, takve da је
f(a) f(b)f(c) :;60.
Odrediti ostatak funkcije g и tackama z=a i z=b.
8.1.5. Odrediti ostatke funkcije

e11z z1'
z~F(z)=- (пе N)
1+z
za njene polove i esencijalne singularitete u prosirenoj kompleksnoj ravni.
147
Reienje. Tacka z=O је esencijalni singularitet, а z= -1 pol prvog reda funkcije F. Stavimo
li z= lft, doЬijamo
F(z)=F ( ~) = tn-i ~: +t) •

Tacka t=O, tj. z= оо, је pol reda п-1 (п> 1) funkcije F.
Da Ьismo izracunali ostatak za singularitet z=O, podimo od redoya
+сх:>
z+1
="'L"' (-li
___!__ zk Clzl<l).
k=O
Proizvod ovih redova је jedan LaurentoY red, konvergentan za Jzl < 1 (z =/=-О). Koeficijent
1 .
uz - - Је
zn+1
1 1 1
(п+l)! - (п+2)! + (п+3)! - ... '
tj.
1 1 1 1
(1) -е - -2! + -3! - · · · + -п! (п neparno);
1 1 1 1
(2) - - + - - - + ···+ - (п parno).
е 2! 3! п!
Prema tome, ostatak funkcije F za z=O је (1), odnosno (2).

Ostatak za pol z= -1 је (-l)n е-1.
Kako је zЬir svih ostataka funkcije f u pro§irenoj ravni jednak nuli, imamo
Res f(z)=- Res f(z)- Res f(z),
Z=cx:> Z=0 Z=-1
odakle sleduje
1 1
-- Resf(z)= - ( - - - - + · · · + (-1)п......:.1 +(-l)n+i -1) -(-1)п
. 1
- ,
z=cx:> п! (п-1)! 2! е е
tj.
1 1 1
Resf(z)=- - + - - - · · · -(-1)п-.
z=сю п! (п-1)! 2!
8.1.6. Odrediti ostatak funkcije

z 1-+ _!_ ( 1+ _1_ + __1 - + ... + _1- )
z z+1 (z+1) 2 (z+1)n
u tacki z=-1.
Rezultat. - п.
8.1.7. Neka su/ ig dve regularne funkcije i neka је z=a nula dr·ugog reda funkcije
g, i uz. to f(a) ;i:O. Dokazati da је .
f(z) 6/'(а) g"(a)-2/(a) g"'(a)
Res-= . .
z=a g(z) Эg"(а)"
Ako је z=a prosta nula funkcije g i ako је f(a) #=О, dokazati da је tada
Res f(z) = f'(a)g'(a)-f(a)g"(d) •
z=a g(z) 1 g'(a)8

8.2. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI
8.2.1. Izracunati
gde је С= {(x,y)lx 2 +y2 --2x-2=0}.

z
Resenje 1. Funkcija z"г+j(z)= na konacnoj ·daljini i;:aa dva pola z=±l dru-
(z2-1)2(z2+1)
gog reda i dva pola z = ± i prvog reda.
Tri od ovih polova nalaze se u krugu С, dok је rol z= -1 izvan kruga. Primenimo
Cauchyev metod ostataka, ра imamo
1=2ni L Resf(z),
gde је L Resf(z) zbir ostataka funkcije f za polove z=l z= ±i. Ostatak funkcije f za pol
drugog reda z = 1 ima vrednost:
~(cz-1)2 )=-_!_, у
lim z
z4-l dz (z 2 - l) 2 2
(z +1) 8
1
Za pol z=i ostatak је - . Najzad za pol z= -i
8
.1 ni
ostatak је - . Tako doЬijamo Ј = - ,
8 4
х
Reienje 2. Uzmimo krug К sa sredi§tem u tacki z=O,

dovoljno velikog poluprecnika. Prema slici imamo
jednakost
ф f(z) dz= ф f(z) dz+ ф f(z) dz

к с с
(c={zj/z+ll=e}, gde јее takvo da с lezi izmedu·krugova К i С).
Integral ф f(z) dz tezi nuli, kada poluprecnik kruga К neizmerno raste. Integral ф!(z) dz
к с
је trazeni integral Ј. Najzad integra1 ф f(z) dz ima vrednost 2ni z!.e:_ f(z).
1
с
149
Prema tome, imamo

ni
J+2ni Res f(z)=O ==91= - •
z=-1 4
Varijanta resenja 2. Kako је

Res f(z)+ Res f(z)+ Res f(z)+ Res f(z)+ Res f(z)=O,
z=OO z=i z=-i z=l z=-l
imamo
2ni ( Res f(z)+ Res f(z)+ Res f(z)) = -2ni ( Res f(z)+ Res f(z)),
z=i z=-i z=l z=oo z=-1
tj.
ф f(z) dz= -2:ni(z~e~ f(z)+ z~~s f(z)).

с
1
No, kako је z= оо nula petog reda funkcije ј, imamo Res f(z)=O, ра је stoga
Z=OO
Љ f(z) dz= -2ni Res f(z)= ::!_.

';f Z=-1 4
Ovu varijantu resenja 2 dao је Z· v

Pop-Stojanovic.
t=u+iv
Resenje 3. Ako izvrsimo smenu z 2 = t,
doЬijamo
1 .љ dt
Ј = 2 ';У (t-1) 2 (t+1)
с,
(С 1 kontura prikazana na slici).

1 1 и
Kako је Res = -
(t-1) 2 (t+1)
t=-1 4
1 1 . d ..
Res = - - , 1 bu uc1
t= 1 (t-1) 2 (t+ 1) 4
da је pol t = -1 obuhvacen konturom С 1
dva puta, Ьiсе
l=~.2ni(2·~ - ~)= ~·
· Trece resenje dao је D. Dokovic.
8.2.2. Tacka z opisuje krug (С) poluprecnika r sa centrom u tacki z= 1. Odre-

diti sliku ovog kruga pri preslik~vanju funkcijom z 'г+ј(z)= з+z i ispitati kako va-
. 1-z
rira ova slika kad r varira.
Ispitati da li integral ф f(z)dz zavisi od r.
с
Rezultat. Vrednost integrala је -8.ni.
., . kпvо
· 8.• 2•3• I zracunatl . 1·ШlJS
.. k'1 integra
. 1 .Љ
';У
sin· z· dz•
\z\=2 1 +z+z2+zз
8. Ra~uп ostataka 151
8.2.4. Izracunati krivolinijski integral

1- Љ dz (nE N)
'У
lzi=l
(z-a)"(z-b)"
и slucajevima:
1° /al<lbl<1; 2° /al <1</bl; 3° 1</al<lbl.
2ni (2п-2)!
Rezultat. 1° 1 =О; 2° 1=(-1)"-1 --------- 3° 1=0.
(п-1)! (n~l)! (a-b)tn-1
Generalizacija. Ako је r=l=a i т:FЬ, izra~unati dati integral duf kruga {z/lzl=r}.
8.2.5. Izracunati ф tg лz d.z (п Е N).

lzl=n
Rezultat. - 4ni.
8.2.6. Izracunati krivolinijski integral Љ - 1- dz, gde pozitivan broj r nije oЫika
'У shz
lzl =Т
пп (nE N).
8.2.7. Neka је funkcija ј definisana ~а f(z)=cotg ~-

iz
1° Odrediti singularitete funkcije ј;
2° IzraCunati integral 1= р f(z) dz, gde је С= (z jlzl = : Ј.
8.2.8. Izracunati krivolinijske integrale:
ф
e2iz_5z Љ __z _(2_z2_-_1_)_ d.z.
--d.z· љ z d.z
z+2i ' 'У (z2 + 1) sin· (n/z 11 ) ' 'У СвZ-1) 11 cr-1)2 •
12z-ii=2 lzl=r lz\=r

1
f---dz,
с
2-cos z
·
gde је С segment prave koji spaja tacke ilog З _!_i log 2.

2
Uputstvo. Staviti ехр (iz)=t.
8.2.10. Proveriti rezultate:
ф ---dz=2ni
10 cotgz . ·
(cotg 1-1);
z (z-1)
Jz!=2
2° Љ-1 -dz= -l-~~л, С={(х,у)/х 2 -ху+у 2 +х+у=0}.

t 1+z" 2v2
8.2.11. Konstrui~ati krivu (С) definisanu jednacinom \ ~\ =е i izracunati integral
Ј= ф = dz duz petlje krive (С).

Re•иltat. Ј = 2m.
~.2.12. Dokazati
sh(1z+_!_ )п
~
~
ch zcotgz dz=2ni
1
2
.
(n=O, 1, 2, ... ).
lzl= (п+~)п sh2л-
Relenje. U oblasti {z/1zJ ~( п+~ )л} (п=О, 1, 2, ...)funkcija z н- /(z)=ch z cotg z ima polove
prvog reda u tackama z=kл (k=O, ± 1, ... , ±n). Ostaci za ove polove su:
Res/(z)=ch kл (k=O, ± 1, ... , ±n).
z=ktt
Prema tome, imamo
п sh(п+~)п
ф f(z)dz=2ni(1+2Lchkn)=2ni ,
1
11 ( +1) п
z=п k=1 sh-л
2
2
§to је i trebalo dokazati.
8.2.13. Izraeunati ф sin лz dz, gde је С elipsa

с z 2 (z11 -1)'
{~l/zl+lz-il==k, k>I, k=FI+v2}.

8.2.14. Izracunati krivolinijske integrale:
. а
sш-
11= ф ~dz, (r>O; а, ЬЕ С; lbl #r2).

\z\=r z +Ь
(1) Ј= ф (Z-a)- 1 (b-z)- 1 (z2 +z-2)dz (O<lal<r<lbl).

lzi=r
Reienje. Kako је zz=r2, integral (1) postaje
(2) l= ф z'+l dz
lzi=r (r 1 -az) (bz-r 2) •
.. z'+ 1 . r 11 • r2
Funkc1Ja z 1-+ · nna polove z 1 = - 1 z 2 = - , od koiih samo z 2 lefi u
2
(r -az) (bz-r 2) а Ь
krugu {zjJzl =r}.
8. Ra~un ostataka 153
r 8 +Ь 4
Prema tome је Ј = 2ni· - - - -
Ь4r2 (Ь-а)
Re~~enje R. Р. LuCica.
Primedba. Posшatrati takode slucaj kada је r< lai i r< ibl.

G~neralisatC
8.2.16. Izracuпati ·krivolinijskj integral
Ј = ф Р (z) (ехр __!.._ + ехр __!_ + · · · + ехр --1- ) dz,

lz!=r z z-- 1 z-k
gde је
P(z)=a0 +a 1 z+a 2 z 2 + · · · +ak zk,

i gde је r ( :f: 1, 2, ... , k) pozitivan broj.
Resenje. 1° Ako је O<r< 1, tada se и konturi naJ.azi samo јеdац singularitet funkcije
k 1
z r+ f(z)=P(z) ""' ехр - ,
~ z-v
11=0
to је esencijalпi singulari tet z=O.

1
Ostatak funkcije I za z=O је lcoeficijent uz - u razvoju
z
1
(а о +а i z-t- · · · +akzk) ( 1+ -z -1 zii-1 + · · ·)
+ 2!
njeg_ova vtednost је
а1 ak
Res f(z)=ao+ -·
z=O. 2!
+ ·· · + - -·
(k+l)!
Prema tоше је
k 1 k а
Љ
'У
(P(z)""'
~
ехр - ) dz=2ni'
х-~·
""' - " .
~ (v+l;!
(O<r<l).
+з! =r v=O v=O
2" Integral Ј moze se napisati u оЫikп
lv= ф P(z) ехр z-~v dz (О<е<Л.

lz-v\=r;i
Integral lv ima vrednost
1
Da Ьismo odredili ostatak, stavimo z-v=t u P(z) ехр -- , ра doЬijamo
z-i·
P"(v) 1 1 1 1 )·
e11 tP(t+v) =
, P'(v)
( P<._v)+ -1-!
t+ ~~. t 2
2!
+ · · · +. ~-
P<k)(v) ) (
k!
tk 1+ - - + - -1 + · · · .
1! t 2 !. t
1
Koeficijent uz - је
t
1 1 1 1 1 1
P(v)+ - - P'(v)+ - - P"(v)+ · · · + - - - p(k)(v)
1 ! 2! 2! З! k! (k+l)! .
Iz · ovog sleduje
k 1 1
J"=2m' - _ _ p(s) (v).
· ~ s! (s+l)!
s=O
Ako је v<r<v+l, tada је
" k 1 1
Ј=2т'' "' - _ _ p(s)(p).
L L, s! (s+l)!
p=Os=O
Ako је r > k, tada је
k k 1 1
J=2ni L L. s.I -~-,P(S)(p).
(s , 1).
p=O·s="O
Generalizacija. Izracunati integral
ф
izl=r
(2, , a"zm-v )(k2 ь" ехр 1) dz,
v=O v=O
z-v
gde је r pozitivna konstanta #: 1, 2, ... , k.
Ј eaz
8.2.17. Dokazati da integral - 1 - 2 d.z uzet duz prave {(х, у)!х=с} (с>О) od
2лi z
-оо de+ оо ima smisla za sve realne vrednosti parametra а i jzгacunati njegovu
vrednost za а<О, а=О, а> О.
8.2.18. Funkcija ј definisana је sa j(z)= J- - .

2z-1
z+l
1° Koliko ·vrednosti ima ta funkcija и proizvoljnim tackama? ·Koji su njeni
singulariteti i kakva је tacka z~ оо?
2° Pomocu racun~ ostatakai zracunati integral -ф 1 (z)
с z
dz duz kruga {zj/zl =2}.
3° Odrediti nekoliko prvih clanova tazvitka и red funkcije ј и okolini tacke

z= оо i odrediti poluprecnik konve1·gencije tog reda.
8.2.19. Odrediti onaj parikularan integral diferencijalne jednaCine

dw 2
- +2zw+Aew +Aw w2 =0
dz
(А је kompleksan broj sa pozitivnim realnim imaginarnim delom) :~-oji za z=O
doblja vrednost w= оо.
])okazati da taj integrat ima beskonacno щnog(} polova i da svi oni leze na
jednoj pravoj koja prolazi kгoz pocetЗk и z-ravni.
8. Racun ostataka 1.55
Izracunati krivolinijski integral Ј = Ј w d.z, uzet duz kruznog kvadranta С

с
Ciji је poluprecnik R, i izraeunati lim Ј.
R-++co
8.2.20. Odrediti opstu analiticku funkciju f, ciji realni deo ima oЫik Р (х, у)=
g (x+y)+h (х-у). Odrediti funkciju f tako da integral
_1 Ј f(z) d.z
2ni z 2 -1 ;
uzet duz kruga {z \lz-p\ =lp\}, bude jednak О ili 1, prema tome da 1i је р<О
i li р>О.
8.2.21. Odrediti opstu analiticku funkciju f Ciji realni deo ima oЫik
р (х, y)=g(x2-y2).
Odrediti zatim funkciju F zadatu integralom
z
F(z) = f (! (z)-f (О)) d.z.
о
Kolika је vrednost integrala

z2
Ј(а)= Ј F(z)-F(l) d.z,
с
koji је uzet duz kruga sa centrom u tacki a.i poluprecnikom 2. Odrediti Ј(а) za
sve poloz аје tacke а u kompleksnoj ravni.
8.2.22. Neka је luk Ст deo kruga K={z\\z-z0 /=r} cije Re krajnje tacke Р1, Р2
doЬijaju kao presek dve poluprave, sa pocetkom u tacki z 0 , koje zahvataju ugao а
i kruga К. Pretpostavimo da је luk С~ negativno orijentisan, i da је ()i argument
tacke Pi (i= 1, 2).
Dokazati sledeca tvrdenja:
1° Ako је
(1) lim (z-z 0 )f(z)=A,
z-+zo
.tada је
(2) lim Ј f(z) d.z= -iAa.
е-+0 Св
2° Ako је lim (z-z 0)f(z)=A, tada је

Z-+CO
lim Ј f (z) dz= -iAa.

R-++co
CR
3° Neka је z 0 =0, б 1 =0, б 2 =n. Akp је
(3) Iimf(z)=O,
Z-+CIO
tada је
(4).
156 Koпiple.ksna analiza
kdsenje. 1" Na osпovu (1) mozemo staviti

(z-z 0 )f(z)=A -t-g(z),
gde је lim g(z)=O. Odatle dobijamo
z-+.::o
А g(z)
f(z) = -- +---,
Z-Zo Z-Zo
tj.
Ј f(z)dz =А Ј-
1
-dz+ Ј g(z) dz.
Св Се Z-Zo Св Z-Zo
Stavimo z=z0 +eeiд. Imamo

д .
1 •
{5) А f
Се
- - dz=iA Ј dO=iA (0 2 -0 1)= -iAa.
z-zo е,
S druge strane
Ј --dz
(6) g(z) 1
~а sup /g(z)/=a sup /(z-z0 )f(z)-AI ~о (е ~о).
Z-Z0 , С8 С
1
Св
Iz (5) i (6) sleduje (2).

2° Dokaz је potpuno analogan dokazu tacke 1°, te ga stoga izostavljamo.
3° Imamo
Ј emiz f(z) dz= Ј emiR (cos o+i sin д) ! (Reiд) Reiдi dб.
CR О
Na osnovu pretpostavke (3) za dato е>о postoji R 0 tako da је //(z)l<s za sve z za koje је
/z/>R 0 i.O<arg z<n. Preina tome, kako је /emiRcosд/=1, za R>Ro imamo
п
\
CR
Ј emiz f(z)dz \ ~ eR f е-тR д dб е е-тR
О
sin = R ( ] •in 'd8 + l
2
•-mR '
10
'd8)'.·
Ako и poslednjem integralu stav1mo б=л-t, doЬijamo
:л;
2
1 Ј emizf(z) dz 1 ~2eR Ј г-тR sin д dO.
CR О
Medutim, na osnov_u Jordanove nejednakosti, imamo
ра је
"' л
2 2 '
2вR Ј e-mRsinдdO;;;; 2eR. Ј ехр (- 2
mRO) dO= ~ (1-e-mR)°< ~.
о о п т т
Oda tle sleduje (4).
Priinedba. Tvrdenje 3° (а ponekad i tvrdenja 1° i 2°) cesto se naziva Jordanova lema.
Nastavak па strani ЗОО.

8.3. INTEGRALI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCUA
8.3.1. Ako su а i Ь realni, tada је

211
dt 2п
о
Ј a-ib ~os t =у'а 2 +ь2 (а>О),
2п
(а<О).
Resenje. Stavi li se eit=z, dati integral postaje
ф 2dz •
lzl=;-1 bz2+2aiz+b
i(~а±vач-ь 2)
Nule funkcije z ~ bz2 +2aiz+b su zџ = Ь
Ako је а>О, tada se jedino n\Ila Z1 nalazi u krugu {zl\z\=l}. Ako је а<О, tada· se jedino
nula z 2 nalazi u ovom krugu.
Primenom Cauchyeve teoreme о ostacima neposredno se doЬijaju napred navedene for-
mule.
Interesantno је da је vrednost integrala realna, mada је podintegralna funkcija imaginar11a.
Primedba 1. Izr~Cиnati ovaj integral bez primene raeuna ostataka.
2п dt
Primedba 2. Izraeunati integral Ј (а, Ь Е R).
а+Љ cos t
0
8.3.2. Naci analiticku funkciju f koja na krugu {z!lzl=l} ima vrednost

1
(q; argtlffient promenljive z; а realna konstanta).
a+icos<p
Primenom racu.na ostataka, na osnovu gornjeg, izracunati
2п d<p
I(a)=f--·
a+i:. cosm
о т
Ispitati ponasanje integrala I (а) kad а tezi ntili.

Priщedba. Videti zadatak 8.3.1.
157
8.3.3. Data је kompleksna funkcija F koja zadovoljava sledece uslove: FCz2 =0

z
za z=O; F(z) је realno za z realno; F је analiticka funkcija i nema singulariteta za
lzl~l.
Ako је f(x, y)=Im F(z) (z=x+iy), dokazati da је, za /t/ <С
2п • (}
(1) I- Ј t sш f (cos О, sin ()) d()=:тiF(t).
1-2tcosб+t2
0
Re8enje. Najpre imamo
2п t sin О t sin () F (eif:J)

1- Ј (Im F (еiд)) dfJ= Im ( .Ј dfJ).
1-2t cos O+t 11 .1-2t cos O+t2
0 0
lzvrsimo li smenu eiд=z, dobljamo
l=Im ( ф zs-1 F~z) dz )·

lzl=l 2 (z 2- ( t+ +)z+l)
Jedini singularitet podintegralne funkcije koji se nalazi u jedinicnom krugu је pol z=t,
ра је na osnovu Cauchyeve teoreme
t 11 - l F(t))
l=Im ( 2ni =Im (inF(t))=nF(t),
2(r-+) t .
jer је na osnovu pretpostavke F(t) realno.

Redigovano prema resenju D. Tosica i D. Dokoviea.
8.3.4. Izraeunati integral

:rr
lп= Ј sin2 nx dx (п nula i1i prirodan broj).

о
Reienje 1, Ako se pode od fo.rmule
sin2n Х= (;!~~ (
COS 2nx- (~n) COS (2n-2)x+ (~) COS (2n-4)x+ • • •
1 (2n)I)
+ (-l)n2 (n!)I
neposredno se doЬija
l - .:: (2п)!
п- 22n (nJ)I •
Relenje 2. Ovaj se integral mofe izraeunati pomoeu raeuna ostataka. U tom cilju posmat-
rajmo integral
Јп+2ilп= Ј sintn-1x (cos x+i sin х) dx= Ј eix sinan-1x dx.

-:rr -:rr
8. Racun ostataka 159
Ako se stavi eix=z, doЬija se

. (- l)n ф (z2-1)m-t
ln+2ilп= --- ------dz.
22п-1 z2n-1
\z\=1
је
2
Koeficijent uz _..!._ u izrazu (z -l)m-i ima oblik (- l)n ( 2n-l), jer
z zm-1 п
Prema tome је
ln+2ilп= 2
::_ 2 (
2
n;l) ~ ln=O, _ _ п_ (2п-1)
1п- 22п-1 п ·
DoЬili smo, dakle, isti rezultat kao ranije, jer је
2(2п-1) = (2п)!.
· п (п!)2
Resenje 3. Integral In mozemo izraeunati i na sledeci naCin. Smenom eix=z, integral 21п postaje
(-1)" Љ (z2-J)2n
21п= 22ni 'ј.1 z2n+i dz.
\z\=1
Ostatak za pol z=O је (-1)" (';,"), jer је
Prema tome је ln= ~ .

( 2 п) То је isti rezultat koji smo ranije doЬili, samo sada u dru·
22" п
goj formi.
Resenje 4. Formula
:л
(1) 1п = Ј sin2"x dx= ~

2т
(2п)
п
(п(~О) сео bro;)
о
moze se dokazati matemati&om indukcijom.

Pretpostavimo da је formula (1) taC:na za neko п, ра posmatrajmo integral
:л :л
In+ 1 = Ј sin 211 +2 х dx= Ј sintn+i.x (sin х dx)

о о
:л :л
= -sin 211 н х cos х / +(2n+l) Ј sinua х cos•x dx

о о
=(2п+ 1) Iп-(2п+ 1) lп+Ј.•
Odavde se doЬija
2п+1
In+i=--1".
2n+2
Na osnovu (1) Ь1се
:п; (2п) 2п+ 1 :п; (2п+2)

ln+1= 22п п 2п+2 = 22п+2 n+l .
Dakle, formula (1) је tacna za п +1 ako је tacna za п.
Formula (1) је tacna za n=O.

Ovim је zavr§en induktivnj.: dokaz.
8.3а5. Pomocu racuna ostataka izracunati integral

п
2
Ј= Ј cos2 nx cos 2rx dx (п, r=O, 1, 2, ...).
о
Resenje. Najpre је
2
1
Ј= 2" Ј cos 2nx cos 2rx dx,
:п:
-2
:r п
2 1 2
1
J+il= 2" Ј cosmx (ехр 2rxi) dx {I = .2" Ј cos 2nx sin 2rx dx).
п
-2 -2"
Ako se stavi e2i"=z, doЬija se
- i ф (z+1) 2n
J+il= - - · ----dz.
22пн zn-r+i
l.r.l=l
ка d а Је• n-r= " z ~ (z+.. l) п za ро1 z= О Је

2
........0, ostatak fiu nkCIJe . ( Zn ј' . Z а taJ. sIu\;.хаЈ. d о ь··!Jaxno
- zn-r+l п-1·
Ako је n-r<O, tada је Ј=О.

Prema tome, imamo rezultat
(п~1·),
(n~r·-1).
Generali•acija. Izraeunati integral

п
2
Ј cosmx cos рх dx (т,р=О, 1, 2, ... ; m+p parno).
о
8.3.6. Izracunati integrale:

п п 2п
10 r cosmx dx· 2о Ј sin х sin тх dx; зо Ј cos тх dx;
· 1-2а cosx+a 2 ' 1-2а cos х+а 2 1-а cos х
о 0 0
4° Ј (sin mx)log(l-2a cos х+а2) dx; 5° Ј (cos тх) log (1-2а cos х +а2) dx,
о о
gde је т Е N i а6 R.
Reienje. 2" Podirno od kompleksnog integrala
• . .
п sin хе imx
п п
sm х cos тх
Ј
Ј sш х sш тх
l1+il 1 =
-п
1-2а cos х+а 2
dx+i
-п
1-2а cos
-
х+а11
dx=
f
-п
1-2а cos х+а 2
dx.
Ako se stavi ix=z, posledn}i integral postaje

. 1 ф (zZ-1) zm--1
l1+il1 = - dz.
2 (az-l)(z-a)
/zl=l
Vrednost ovog krivolinijskog integrala је
mRes/(z) (lal <1),

z=a
i1i
Re~ /(z) (ial > 1),
ni
z=a
1
(z 2 - l) zm- 1
gde је f(z)= •
(az-1) (z-a)
Kako је
Resf(z)=am-1 , Re~
1 f(z)=a-m-
1
,
z=a z=a
doЬijamo
_!_ пат-1
Ј ------dx=
п sin х sin тх 2
(mEN).
О
1-2а
cos х+а 2
1 _
2
1
па-т-1 Clal > 1),
8.3. 7. Dokazati formulu

2л
1 dx= 2nlcl
f
о
(а cos х+Ь sin х+с) 2 (с 2 -а2-ь2)зi2
. dz · . .
Resenje. Uvedimo smenu e1x=z, dx= -:- i posmatraJrno шtegra1
iz
l= ~ Љ _z_dz,
i 'У P(z) 2
\z\=l
-с± '\/ё2-а 2 --Ь 2
• gde је P(z)=(a-iЬ)z 2 +2cz+(a+iЬ), ра је Z1,2=
и-iЬ
1 1 Kompleksna analiza
182 Kompleksпa analiza
Kako z 1 z 1 = a+ib
је · dna о d nu1а z 1 11
· samo Је
- . - i /z 11 /z 2 1=1, to Је ·1· z 2 u d"lS k u
a-ib
{zl/z/<1}.
Prema tome је
1=8:n: Res/(z).
Kako је
с
Res f(z)
z=zi
2:п:с
1° za с>О је lz1I < lzal ра је I==:_ (с•-а"-Ь•)3/3 ;
2:п:с
2° za с<Оје /z 2/<z1/paje/=- (с 2 -а 2 -Ь 2)3 Р,
odakle dobljamo
2:п: lcl
1=-----
(с•-а2-Ь2)3/3
8.3.8. Izracunati integral

п
d.x
Ј
sin2x
(а =1= Ь; аЬ =1= 1).
(1-2а cos х+а") (1-2Ь cos х+Ь 2 )
о .
Resenje. Smenom ix=z integral
п
sin2 х
]=
f
-п
(1--"-2а cos х+а 2) (1-2Ь cos
.
х+Ь 2)
~
svodi se na .kompleksan integral

1 ~ (z 2 -1) 2
- 4i 'У z (az-1) (z-a) (bz-1) (z-b) dz.
lzi=l
(z2-1)2
Funkcija zi-+f(z)= , ako је аЬ=Р.0, аЬ#-1, а#-Ь, ima pet
z (az-1) (z-a) (bz-1) (z-b)
1 1
polova prvog reda: О, а, - , Ь, - •
а Ь
Ostaci funkcije f za ove polove imaju sledeee vrednosti:

1
Res f(z) = -;
z=O аЬ
а 2 -1
Res f(z) = - - - - -
z=a а (ab-l)(a-b)
ь 2 -1
Res f(z) = ;
z=Ь Ь (аЬ-1) (Ь-а)
1-а 2
Res f(z) = ;
z=l/a а (Ь-а) (1-аЬ)
l-b2
Res f(z) = .
z=t/b Ь (а-Ь) (1-аЬ)
Primenom Cauchyeve teoreme о ostacima, ako је аЬ :F О, аЬ :F 1, а#- Ь, doЬija se:

п
sinax
Ј(1-2a
п
------------dx=---
cos х+а ) (1-2Ь cos х+Ь )
2
2 (1-аЬ) 2
(lai < 1, lbl < 1);
о
(lal > 1, lbl < 1);

2а(а-Ь)
=--- (lal < 1, lbl> 1);

2Ь (Ь-а)
(lal > 1, lbl > 1).

2аЬ (аЬ-1)
Treba јо§ prouCiti slucajeve koji su iskljueeni iz posmatranja.
8.3.9. Izracunati integ ral

п
Ј (1-2r cos x+r )n

lsin xl d.x (пе N; rE R, r<l).
2
8.3.10. Izracunati integral lпр= Ј cos пх d.x ( ti ( i= О) Е R; п, р Е N).

(cos x+ch а)Р
о
пе-па пе-па
Re:rultat. In 1 =(- l)n - - ; In 8 =(-1f--(n sh a+ch а);
sha 8 sh a
ле~па
Ina=(-1f--. (Cn8 -l) sh2a+З ch2a +Зп sh а ch а).
2sh6a
8.3.11. Izracunati
]= f sin рО sin О
(1-2а cos о+а2) 1
dO (РЕ N; ае (-1, 1)).
-п
sin О eP8i
Resenje. Podimo od integrala К =
-п
f - - - - - -1-
(1-2а cos1
dO, ciji
о+а )
је imaginarni deo Ј.
Smenom e8i=z integral К роьtаје
z•-1 zP_!._ ~
2iz iz 1 (z2 - l) zP
z2+1 ).dz=-2 1•1=1 (az2-(a1Ч-l)z+a)•dz.
( 1-.2а -2z- +а• ·
18t К:ompleksaa 811аЏzа
(z1 -1) zP
Funkcija z i-+ . ima polove dtugog reda u tatkama z 1 =а, z 1 = - .
(az -(a1 + 1) z+a) 1
1
а
Kako је lal<l, samo se Z1 nalazi u disku {zl/zl<l}. Prema Cauchyevoj teoremi о ostacima је
1 . (z1 -1) zP . . (z•-1) zP
К= - - · 2яi Res = -ni Res - - - - - - -
2 1 1
z=a (az -(a +1) z+a)
2
z=a (
а" (z-a)1>. z- -
1·)z
а
ni . d ( (zl-1) zP ) . праР-1
=- - lim - (z-a)• =i - - .
а z~dz
1
1-а 2
1
(z-a) 11 ( z- -1 ) .
а
· праР- 1
Kako је Ј = Im К, dobljamo na kraju Ј = l -a• ·
8.3.12. Pomocu raeuna ostataka izraeunati odredeni integral
Ј
п cos (п-1)х dx
(пе N; ае R(/al #: 1)).
(1-2а cos х+а 11)"
о
Rdenje. Uporedo sa ovim integralom posmatrajmo integrale:
Ј (1-2acosx+a
п sin (п-1)х
Ј (1-2acosx+a
•: cos (n-l)x dx
11= 1)n ' J:r= . dx, 11
)n
-п -'Л
kao i kompleksan integral
Ako stavimo i"=z, dobljamo

1 ф
l1-il1= -
z-ndz
1
i(-a)n
х dz
(z-a)n (z-a- 1 )n"
i lzl=l (1-а (z+z- 1 )+a2 )n lz =1 ·
1 1
Ostaci funkcije z i-+ f(z) - - - - - - za polove а i - imaju vrednosti:
1 )п а
. (z-a)n ( z--;
1 dn-1 ( 1 )-п)
Resf(z)= ( - - .- - - z - -
z=a (п-1) ! dz'l-1 а z=a
= (-l)n-1 п (п+1)
·
· · · (2п-2)
(а-а-1)-2п+1
(п-1)!
=- (-l)"-i (2:-1-2) (a1-1)1n-1;

atn-1
a1n-1
Res /(z)=(-l)"-1 ( 2п- 2 )---~.
1 п-1 (l-a2)2n-1
z=-
a
Prema tome, ako је lal < 1, Ьiсе
Ј -iJ = -2п ( 2п~~ )·""'' .·;;;.. ·_а"_.-_1_

i 11 п-,1'·· (Q'i1.;..;;.. 1)1n-1··
8. ·Racun ostataka 165
Odavde se doЬija
Ј (1-2acosx+a )n
п cos (п-1)х d.x _ ( 2п-2) пап-~
(la/<1).
2 - п-1 (l-a 2)m-i
о
Ako је lal > 1, tada је
te је
п cos (n-l)x ( 2п-2) пап-~

f (1_:._ 2acosx+a2)n dx=
о
n- 1 (а 2 -1)2п-1
. .
•
Rezultat se moze sazeti formulom
п cos (n-l)x ( 2п-2) пап-~

Ј (1-2acosx+a )n d.x= п-1
о
2 /l-a 2 lm-i
(а 2 ~ 1; пЕ N).
Primedba 1. Da se prilikom izraeunavanja datog integrala po§lo od kombinacije J 1 +iJ2, а ne

od Ј 1 -iJ 2, postupak Ьi se komplikovao. Zaista, tada је
Smenom eix=z doЬija se integral

1 ф zlll-Z
J1+il2 =- --
i(-a)n (z-a)n (z...:....a- 1)n
dz
'
lzJ=l
koji је tefe izraeunati nego Ј 1 -iJ s·
Primedba 2. R. Lucic је primetio da se navedeni postupak uspe§no primenjuje i na izraeunavanje

integrala oblika
2п
sin (п-1)х
2
cos(n-l)x n
f
0
--------d.x,
(а+Ь cos х+с sin х)п f - - -cos- - -sin- - d.x,
0
(а+Ь х+с х)п
gde su а, Ь, с realne konstante takve da је /al+lb/+lcl>O; п=1, 2, 3, ..•

Primedba 3. Videti zadatak 8.3.13.

п
cos тх d.x
-п
Ј
. (1-2а cos х+а 2)"
(ае R (la/ :F 1); т, nE N).
Reienje. Ako dati integral oznacimo sa Ј i uzmeino u оЬЩ da је funkcija

sinmx
x~------
(1-2acosx+a2)n
neparna, doЬicemo
п .
е'~
Ј= f ·
· (1-2а cosx+a 2
)"
dx.
-п
Posle zamene eix=z ovaj integral postaje

1 ~ zm+n-1
]=~~
i(-a)n
lz =1
( 1
(z-a)n z--;
)n dz (а.:;:О).
Ako podintegralnu funkciju oznacimo sa /, onda pomoeu Cauchyeve teoreme doЬijamo
2п
(1) l = - - Res f(z),
(-а)п z=zo
gde је z 0 onaj pol funkcije f koji se nalazi u konturi integracije.

Polazeci od (1), izracunacemo dati integral na dva .razlicita nacina i uporediti rezultate.
I. Neka је lal<l i z 0 =a. Na osnovu LeiЬnizove formule za izvod proizvoda је
2п L (п-1) -----am+n-v-1(-l)n-v-1
п-1
(т+п-1)! (2n-v-2)
_ _ _ _! - - - - - -
1
(-a)n (п-1)! v=O v (т+п-v-1)! (п-1)! (a-±(•-v-
п-1
= ~' (-l)n-v-1 (т+п-1) (2n-v-2) am+an-2v-2
(-a)nL v п-1 (a2-1)2n-v-1"
v=O
Poslednjem izrazu mozemo dati oblik

п-1
(2)
Ј 2пат+11n-а , . (т+п-1) (2n-v-2) (l-a2 )v (lal <1).
(1-а 2)т- 1 L v п-1 а11
v=O
Potpuno analogno doЬijamo
(3) (lal>l).
П. Uzmimo opet slueaj lal < 1 i z0 =a. Posmatrajmo funkciju

zm+n-1
z~h(z)= .
(z-a)n(z-b)n
Da Ьismo izraeunali Res h(z), razvicemo h u Taylorov red u okolini tacke z=a.
z=a
Stavimo 1i z=а+и, doЬijanio
(и+а~+п-1
h (z)=g (и)= (- l)n ип (b-a-u)n
Odavde sleduje
(4) g(u) -
. 1 m+n-l
"" (
т+п-1
) us ат+п-~-1 "" (
+ао n-l+i) ( и
. --
)i
- (-l)nun(b-a~ ~ s .~ п-1 . Ь-а •
s=O 1=0
1
Kako је Res h(z) koeficijent uz - u redu (4), dobljamo
z=a U
n-1
1 (т+п-1) (2n-v-2) am+n-v-1
R~~~=
z=a (-1)" (Ь-а)п v=O
2 v n-1 (b-a)n-v-1
.
1.
StavljajuCi Ь = - , dobljamo
а
п-1
Resf(z) ат+зп-
2
""' (т+п-1) (2n-v-2) ( 1-a
2
)v.
z=a ( -1)" (l-a 2) 2n- 1 L.. v п-1 а2
V=
Na osnovu (1) odavde sleduje

п-1
(5) l= 2патн~ ""' (т+п-1) (2n-v-2) ( 1-a2)v (lal <1).

(1-а2)2п-1 L.. v п-1 а2
v=O
Formula (5) istovetna је sa formulom (2). Na sliean nacin dolazi se i do formu1e (3).
Redigovano prema re§enju D. Dokoviea i R. LuciCa-.
8.3.14. Pomocu racuna ostataka izracunati

:rr.
2
Ј= Ј cos"x cos пх d.x (п nula ili prirodan broj).
о
Resenje. Kako је funkcija х 1-+ cosnx cos пх parna, integral Ј moze se izraziti u obliku
1
1=-
2
1
Smenom х+ - n=t integral Ј postaje
2
. 1п 1 1
Ј = 2" Ј sinnt ( cos nt cos пп+sin nt sin пп) dt.
(1)
о
2 2
Razlikovacemo slueajeve: 1° n=2k i 2° n=2k+1 (k prirodan broj ili nula).
1° BuduCi da је cos kn=(-l)k i sin kn=O, integral Ј postaje
(-l)k п
l2k = - - Ј sin2kt cos 2kL dt. ·
2 о
Kako је t 1-+ sin2kt cos 2kt parna funkcija ро t, poslednji integral moze se napisati u obliku
(-l)k n
Јtk = - -
4
f sinzkt cos 2kt dt.
-п
•68 KompleЩa anaUza
Uporedo sa ovim integralom uocimo integral
·(-l)k +п
I ц= - - Ј sintit sin 2kt dt
4
i kombinaciju
(-l)k +п .
J2k+il2k= - -·~ Ј sin:tkt et.kti dt.
4 -п
Ako se stavi it=z,. poslednji integral svodi se na

. .· ~ (z1 -l)t.k
lzk+il2 k= - i 2-zk-a 'јЈ dz.
\z\=1 z
Ostatak za pol z=O је 1, ра је stoga
J 2 k+il2 k=2-t.k- 1 n.
Odavde se doЬija
2° Za n=2k+ 1, integrai Ј, definisan sa (1), postaje
(-l)k п
J"k+i = - - Ј sin2k+ 1 t sin (2k+ l)t dt,
2 о
. . 1 1 k
Jer Је cos -(2k+ l)n=O i sin -(2k+ l)n=(-1) •
2 2 .
Dalje је
(-l)k +п
fzk+1 =- - Ј sin•k+it sin (2k+ l)t dt,
4
-п
buduCi da је integrand parna funkcija ро t.

Ako se f ormira komЬinacija ·
(-l)k +п .
lakн+ilsk+i = ·-- Ј sin:tk+1te(t.k+i)t• dt,
4
-п
gde. је
(-l)k +n
lsk+1 =- - Ј sint.k+it cos (2k+I)t dt,
4
-п
tada se, posle smene ехр (it) =z, doЬija
I2k+i +ilsk+i = -2-t.k- 3 ф _: (~1 -1)~+1 dz.

. \z\=1 z
(z'-l)t.k+i
Ostatak funkcije z i-+ za pol z=O је (-t)t.k+i. Na osnovu Cauchyeve teoreme је
z
Iak+1 +ilцн =m 2-t.k- •,
tj.
п
111k+1 =0, 12k+1 = 22k+2
п
Prema tome, dati integral 1 ima vrednost zn+i (п nula ili prirodan broj).
Geneтali:eacija•. Navedenim postupkom izracunati integral
n/2
lnr = Ј cosnx cos rx dx (п, ТЕ {0, 1, 2, ... }).
о
8.3.15. Kada su т i п prirodni brojevi, dokazati formulu
1= ј cosmx cos пх dx= (im (-;- (т:п)) (т+п (т~п) parno),
о о (u ostalim slucajevima).
+n
Resenje 1. Primetimo najpre da је 2l = Ј cosmx cos пх dx forrnirajmo kompleksni integral
-п
+п
Ј (cosmx cos пх+i cosmx sin пх) dx

-п
tj.
+п +п
2/ +il = Ј emxcosmx dx (1 = Ј cos'nx sin пх dx) .

-:71 -:71
Ako stavimo ix=z, doЬijamo
21 +il = ~ -ф z""'"m- 1 (z 2 + l)m dz.

t2 lzl=l
Ako је п-т-1 > -1, tj. n-m>O, prema .Cauchyevoj teoremi о ostacima-Ьice
2l+i1=0, tj. 1=0, 1=0.

Ako је п-т-1~-1, tj. п-т~О, tada је tacka z=O pol reda m-n+l funkcije
z~---
(z 2
+ 1)'"
Ako је т--п parno, tada polinom (z 2 + l)m ima oblik
zvn+ (т) ztm-2

- 1
+(m)
2,
z2.1n-•+ ... +·(
3
t т )
(т+п)
zzm-(m+n) +... + (m~t) z2+1.
Pretna tome, kada је т-п parno, ostatak za pol z=O ima vr~dnost (-;- (::п)) , ра је
п (
2I+il=- 1
т ) •
2m-1 а (т+п)
Odavde sleduje
Ј=О.
:n
Za m=n doblja se /= - .
2п
Resenje 2. Integral / mozemo takode izraeunati, polazeCi od f'ormule
cosmx=
2~_ 1 ( cos тх+ ( Т) cos (т-2)х+ (~) cos (т-4)х+ · · · ) ,
tj.
cos (m-2k)~.
Iz ove formule se vidi da se cosmx cos пх moze predstaviti kao linearna kompozicija izraza
oЫika cos рх cos qx (р, q prirodni brojevi; jedan od ovih brojeva moze Ьiti jednak i nuli).
Ako se zatim sv~ od ovih izraza napise u oЫiku
cos рх cos q~= f( cos (p-q) x+cos (p+q)x)
ima na umu da је
:rr .:rr
Ј cos rx dx=O (r#=O); Ј cos rx dx=n (r=O),

о .о
zakljueuje se da је od interesa samo onaj clan cos rx ~gde је r=O.

Uocimo izraz
(1) (~) cos (m-2s)x cos пх= ~ (~) ( cos (m-n-2s)x+cos (т+п-2s)х).
т-п
Ako је m--,-n-2s=O, tj. s= - ·- , izraz (1) postaje
2
_!_
2 7
( 1 ( т
т-п
)) (1 +cos 2пх).
•
Izraz ( +ст~п)) ima smisla ako је т~п i ako su т ·i п iste parnosti.
Medu·tim, ako Ьi se uzelo, polazeei opet od (1), da је m+n-2s=O, dobilo Ьi se

1 1
s= - (т+п)> - т,
2 2
1
sto је nemogueno, buduci da s zadovoljava uslov О ~s ~ т.
2
Ako је m<n, integral /је jednak nuli bez obzira na to da 1i su т i п iste ili razlicite parnosti.
Ovaj integral jednak је nuli i kada је т ~п, ali su т i п razlicite. parnosti.
Na osnovu izlozenog, ako је т-п (т~п) parno, doЬijamo
1= 2: (-;- (т~п)) 2: (~ (т~п))

= ·
Bolje је upotreЬiti ( +(т":_п)) nego (-;- (m~n)), jer u prvom sluaju izraeunavanje izis-
kuje manji broj operacija.

2п
Ј = f eeosx cos (sin х) cos пх dx (nE N).

о
Resenje. Uporedo sa integralom Ј uocimo integral

2п
1= Ј ecosx cos (sin х) sin пх dx (nEN)

о
i njihovu komЬinaciju
2п
(1) Ј +il = Ј ecosx enxi cos (sin х) dx.

о
Izraz ecosx cos (sin х) moze se napisati u obliku
1
- (ecosx+isinx+ecos x-isinx), tj. -
1 ( ехр .
(е"•)+ехр {е-Х1)
. . )•
2 2
Ako se stavi гxi=z, kornpleksni integral (1) postaje
. 1
(2) li ф lzi=l
zn-1 (ez+ez) dz.
Kako је n~l, integral (2) ima vrednost п Res (zt'-1 ez).

z=O
BuduCi da је
1
ez =1+_!_ _!_+ ... +_!_ _!_+ ...
1! z п! z1'
. 1
ostatak )е - .
nl
п
Prema tome је 1= - i 1=0 (пеN).
п!
Primedba. Izraeunati integral Ј za n=O. Takode izrafunati integral

2п
Је cosx sin (sin х) sin пх dx (nEN). ,

о
Bez te§koce se izraeunavaju i ne§to op§tiji integrali:

2п 2п
Ј eacosx cos (а sin х) cos пх dx, Ј eacosx sin (а sin х) sin пх dx (a=const).
о
172 :Кompleana analiza

:п
Ј= Ј (2cos t)n+k cos (n-k)t dt=(ntk) п (п, kE N}.
Polazeci od navedene formule, izvesti

1 21Ј
(2п-1)!!
l= r х dx (nE N).
_: (1-х2)111 (2п)!!
1
Relenje. Ako se stavi ехр (2it)=z, izraz
l+i Ј (2 cos t)n+k sin (n-k)t dt, tj. Ј (2 cos- t)n+k (ехр (n-k)ti) dt,
о u
postaje
i ф (z+l)n+k
1*=-
2i
zk +1 dz.
/z/=1
(z+l)n+k ,
Ostatak za pol z=O reda k+ 1 funkcije z 1-+ -zk+i Је
Primedba 1. Da 1i poslednja formula vaZi ako је n=O i k~O, ili k=O i п~О, Ш n=·o i k=O?
Pritnedha 2~ Izraeunati Ј polazeCi od
+:п
21 = Ј (2 cos i)"+k cos (n-k)t dt

-:п
i~stavljajuCi ехр (it)=z.
8.3.18. Dokazati
2п
Ј
2па"
еасоа х cos (а sin х-пх) dx = - - (nE N; аЕ R).
п!
о
Uputatf.10. Obrazovati kompleksan integral
Ј eacosx cos (а sin х-пх) dx+i Ј eacosx sin (а sin х-пх) dx

о о
i ovde staviti eiX = z.
8.3.19 •. Dat је integral

2п
ln= Ј cos nt· 'dt

(r 1 -2ar cos t+a 1) (r1 -2Ьr cos t+Ь•)
о
(п nula ili prirodan broj; а,ЬЕ R; /a/>r>/b/).

Dokazati jednakost
2пьпн
r2 Iп-(а+Ь) r ln+l +аЬ In+ 2 =- ·
(Ь-а) ri+ 2
Izracunati integral Јп.
Rezultat. D. Dokovic је izracunao In (п=О, 1, 2, ... ):

2п ((a2-r2) а,1-1 ьпн_(r2-ь2) r2n)
ln= - - - - - -2 - - - -2 - -1 -
(а-Ь) (ab-r 2 ) (a - r 2) (r 2 -b ) an- rn
2:-r ( r )п-2
- - (Cп+l)a 2 -(n-l)r 2 ) (ab=r 2 ).
(а2-r2)з а

+п
_ 1,_
2п
Ј (2cos-
1
2
1
t)ncos (-n-k)t
·
dt= ( (п)
k,
2 О
(n~k)
(п, ke N).
-п
(n<k)
Uputstvo. Ako se pode od identiteta
)п = (·е+it -{it )п = Ln (п) (е +it·)n-v( е -fit )v = L _v) t

11
1 +е
(
п е
) ;(_!_2 11
( 2cos-t
2 v ~ '
v=O v=O
doЬija se
п
( 2 cos ~ t) п = 2 (:) cos ( ~ n-v) t.

v=O
8.4. INTEGRALI РО POLUKRUGU
8.4.1. Pomoeu racuna ostataka izracunati integral

+оо
Ј( ) . Ј dx (а>О).
а = (х4+ 1) (х2+а2)2
-ОО у
Resenje. Posmatrajmo krivolinijski integral с
л; dz
'У (z4+ 1) (z2+a2)2
r
duz konture Г naznacene na slici.
Poluprecnik r kruga treba uzeti dovoljno velik А в х
da u ovoj konturi budu polovi
vт
Z1=-(l+t),
.
у'2
Za=-(-l+i'), z 8 =ia,
2 2
tj. poluprecnik kruga r treba da је veci od max (1, а).
Prema teoremi о ostacima је
(1)
Kako је
/Ј
п ireбi dб 1 Јп rdб
(r4e4Bi+1) (r2e2Bi+a2)2 ;:;;;; lr4e.i.!H+ l l lr2e2Bi+a212'
о о
posle primene formule
---< '
lz1 +zal -\iz1l-lz2i\
Ьiсе
174
Prema tome, ako r-++ оо, formula (1) ~ostaje

3
J(a)=2ni ~ Res
1
.
~ z=zk (z"+ 1) (z 2 +a 2) 2
k=l
Ostaci su:
3
1 ( 4ia 1)
-4i (i"+a 2 2
) ' 4а 2 (1 +а") 1 +а" -Та '
ра se, na kraju, doЬija
5а 4 + 1 +а 3 .у2 (а 4 -2а 2 -1)

Ј(а) 2аа (1 +а")2 п.
Primedba. Kolika је vrednost integrala Ј(а) kada је а<О?

+«>
sin т(х-а) sin п(х-Ь) dx=n sin п(а-Ь)
f
-СХ>
х-а х-Ь а-Ь
(m>n>O; а, ЬЕ R).
8.4.3. D okazati formulu

+«>
f _c_o_s_a_x_ dx= ~ sin (2- а+ 2-п) ехр (-

о
l+x2 +x 4 уЗ 2 6
__!_
2
аvЗ) (а>О).
Kako се glasiti ova formula ako је а proizvoljan realan broj?
8.4.4. Neka је data racionalna funkcija

а0 +а1х+ ··· +ат хт
х 1-+ f( х) = --------
Ьо+Ь1х+ ··· + Ьп х"
pod uslovom da polinom xi-+ ь0 +ь 1х+ · · · +ьп.хn nema realnih nula; tada је
+«>
Ј f(x) dx=2ni 2 Res f(z),
-ех>
gde је L Resf (z) zblr ostataka za sve polove funkcije ј koji se nalaze и polu-
z=ak
ravni у> О. Dokazati!
Primedba. Da li ovo vazi ako su ak, bk kompleksp.i brojevi?
8.4.5. Pomocu racuna ostataka izracunati integral

+«>
cos х dx.
f
-СХ)
(1 +х2)з
Reienje. Posmatrajmo krivolinijski integral

iz
1= ф (1 +z2)з dz'
г
gde је Г kontura naznacena na slici u zadatku 8.4.1. (0А=0В=т>1);
Prema Cauchyevoj teoremi moze se pisati:
+r . . .
eir Ј eiz eiz
(1) Ј=
f
-r
(1 +тz)з
dт +
вел
(1 +z2)з
dz = 2лi Res
. z=i (1 +z2)з
.
Pokazacemo da је
iz f 1'
eir (cos б+i sin б) тiебi
(2) 1]*1 =
f
ВСА
(1 +z2)З dz =
О
(1
.
+т2 еzб~)з dO
п re-rsinб п
sf .
- (т2-1)з
dO<
. (т2-1)з
(1-e-r)-+0 (т-++·оо).
Iz jednakosti
п п
2 2
Је -rs!nд dO= Ј e-rsinб dO+ Ј e-rsinб d0=2 Ј e-rsinб dO
о о :rr о
2
:rr
п о 2
( Ј e-rsinбdO smenom O=n-t postaje· - Ј e-rsintdt, tj. Ј e-rsinбdO)
п :rr о
2 2
posle primene Jordanove nejednakosti
~~sino~o (о~о~ ~ п ),
dobljamo
2 2
20r п
Ј ехр (-т sin О) dO < Ј ехр (--;;) dO= ~(1-e-r).
о о
Ovim је formula (2) dokazana.

Ako u (1) pustimo da r-++ оо, tada (1) postaje
+оо
eir eiz
(3)
-ОО
f ---dr=2niRes
(l+r2)s
· .
z=i (1 +zz)з .
U konturi se nalazi pol treceg reda z=i. Ostatak ima vrednost

2
1 d ( eZi ) 1i
2 ~~ dz 2 (z+iY' = 16;'
8• Ra~un ostataka 177
Prema tome, iz (3) sleduje

+оо +оо
cos r 1п sinr
-ОО
f (1 +r2)з dr=Se, f ---dt=O.
(1 +rt)З
elZ
Primedba 1. Ostatak se moze naCi i razvijanjem funk.cije z ~f(z) u okolini taCke
(1 +z2)З
z=i. Ako se stavi z=i+t, funkcija f postaje
et 3 (2i) 3 (1 +t/2i?
Odavde
Primedba 2. Integral Ј* moze se majorirati bez priшene Jordanove 11ejecJ1.1akosti na sledeci

nacin:
(1·-~·+ оо),
8 .4.6. Izracunati integrale
(а, Ь>О).
-ОО -ОО
tf1i.2:
Resenje. Podinю od kompleksne funkcije z ~ f(z)=--- i integ1-alimo јс dиZ konture
. zs+ьs
date ~ ~adatku 8:4.1. Funkcija f ima samo dva singulariteta na konacnoj daljinћ to su polovi
Z1 =Ьi 1 Z2= -bi.
Neka је r (>Ь) poluprecnik polukruga. Prema Cauchyevo; teoremi Ьiсе
п +r
ехр (iar (cos O+i sin 0)) . бid.a Ј ----
ехр (iax) dx-·
- 2т. R es 1~(,z.)
(1)
f
О
- - - - - - . - - ---ire v+
rll е2б1+ь2
-r
хz+ь11. z=iЬ
Za modul prvog integrala ( =l) u (1) v<lZi majoraпtna f01:rш.:1Ja
111 ~-r- Ј (ехр ( ~ar sin 0)) dб.

rz-ь2
о .
Ako se primeni Jordanova nejednakost, tada је
1 :ге
11! <- --(1-е-а')-+ О (r-7;+ оо).
а r 2 -b2
Kad r-++ оо, (1) postaje
+оо
-,оо
• r ехр (iax~dx=~e-<'Zl'.
х2 +ь• t
12 Kompl~ksna anrJiza
178 K~leklaa ·aaaliza
Odavde sleduje
+ао +ао
sin ах
Ј --.-dx=O.
cosax dx п -аЬ
Ј
-ао
х•+ь• =ь е '
-оо
х•+ь•
Primedba 1. Da li se diferenciranjem ро Ь leve i desne strane jeёlnakosti
-СХ.
moze izrafunati integral

+ао
Ј
cos х dx?
(х2+ tf+1
Opravdanost dikrenciranja treba obrazloziti.
PrimedЬa 2. Videti primedbu 2 u zadatku 8.4.5.
8.4. 7. Dokazati formulu

+ао
о
Ј _x~-dx-Sn.y2
(а'+х') 3
128 а•
(а>О).
Kako се glasiti ova formula ako је а. ( ;l: О) ma kakav realan broj?
8.4.8. Izщcunзti integral

+оо
хе
1= f
о
-dx.
хв+1
Resenje. Posmatrajmo krivolinijski integraJ
љ~dz
'У z +1
8 '
с
gde је kontura С. sastavljena od odseCka x-ose od -т do +т i od polukruga {z\\zl=r, Imz~O}.

Modul integl'ala duz polukruga ima vrednost (z=reiд)
1
i
1п т7 е7дi dO
r8e 88i+1 ·
1
~
- 1п т8-1 r'
- - d 8 =8- -
.~"
-r -l
(r>l).
Prema tome, doЬijamo
+r
~-~dz=
'У z8+1
Ј х8+1
~dx+o(l).
с _"
Kad r ~+оо, poslednja jednakost postaje

+оо
хе
(1) Ј -
х8 +1
dx=2m L Res f (z),
z=zk
-ОО
gde se sumiranje odnosi na polove koji leze u konturi С.
u konturi с ima cetiri pola i oni su definisani formulom
zk=exp (~+1
--т
8
.) (k =0, 1, 2, З).
Ovim polovima odgovaraju ostaci
Res f(z)= ~ ехр (- 2k+l т)

z=zk 8 8
i njihov zЬir је
1 ( п Зп 5п 7п) 1 ( п Зп 5п 7п)
- cos - +cos - +cos - +cos - - -i· sin - +sin - +sin - +sin -
s s s s s s s s s s·
Kako је
п 7п Зп 5п
cos - +cos - =0 cos - +cos' - =0,
8 8 8 8
zЬir ostataka је
- S1 i (( п
sin S + sin S
7п) + ( sin Зл 5п)')
S +sin. S
tj.
1 ( Зп п) 1 ј 1 -:...
- - i cos- + cos- = - - i 1+-v2.
4 8 8 4 2
Na osnovu ovog (1) postaje
+оо
х
8
п Ј 1+-Vf,
1
Ј -8d x = -
х +1 2 2 '
-ОО
ра је
1=-
пј 1+-v2.
1 ~Г
4 2
+оо
Geneтali:acija. lzraeunati integral Ј x n-s dx (п Е N).

2
о xzn+1,

+оо
xi
v.p. f -dx.
11
х +1
-оо
180 KompleksJ!a analiza
z2
Reienje. Integralimo funkcijt\ zr-+f(z)= - - duz k·Jnture naznacene na slici.
z 5 +1
Jedini singulariteti funkcije f su polovi.
у
Njih ima pet:
2k+ 1 )
5
Zk=exp (--т· (k=O, 1, 2, 3, 4).
Od ovih polova u kontцri se nalaze samo

dva: z 0 i z 1 • Ostaci za ove polove su:
х
1
Res f(z) = - zk - 2 (k=O, 1).
z=zk 5
Prema teoremi о os·tacima imamo (r> 1)
п r2 е2бi -1-е х2
(1)
fr 5
е 5 бi +1 ireбi dO + Ј -- dx+
х +1 5
Ј f(z) dz
о -т "-
х2 2
+ Ј --·--dx= - ni (z0-2+z 1 -2) Се malo)
х 5 +1 5
-t+e
(duz malog polukruga у integracija је u negativnom smislu).
Za prvi integral 1 u ( 1) vazi
nr3
111;;;;---+0 (r-++ оо).
5 r -l
Ako pustimo da r-++ оо i е-+0, (1) postaie
tj.
+оо .
х
2
1 2 ( 1 4п 2п
(2) v. р. Ј х5+1 dx= S пi+ S ni - 2' -2isin S cos S),
-ОО
jer је
- 2ni - бпi 2п бп 2п бп
z 0-2+z 1-2=e 5
+е 5
= ( cos S + cos S) -i (sin 5 +sin S)
4п 2п 4п 2п
= 2 cos - cos - - 2i sin - cos -
5 5 5 5
· 1 4п 2п
=- - -2isin - cos-.
2 . 5 5
Formula (2) postaje
+оо
Ј
х'2 4п 4п 2п 4:п: п 2п
(З) v. р. - - dx= - sin - cos - = - sin - cos -
-ОО
х
5
+1 5 ·5 5 5 5 5
dx
Ј a2+2Ьzxz+czx'
о 2 3 аvь 2+ас
(а, Ь, с>О; ЬЈ-ас>О).
8.4.11. Pomocu racuna ostataka izracunati integrale:

+оо +оо
1° f -l+xs
о
1
-dx; 20
f
х2
-dx.
1+х 6
-оо
1t 1t
Rezultat. 1° - ; 20 - •
3 3
3.4.12. Primenom racuna ostataka proveriti foпnulu
+оо п
Јо cos х
(l+x )n+i
2
dx= пе- 1 ""' : : (2n-k)!
п! 22n+1 ~ k! (n-k)! •
k=O
Takode izracunati opstiji integral
(а> ЬЕ R, ttE N).
8.4.13. Proveriti rezultat

+оо _..!!!!___
,,12: s1n
. (--,---=-
Ј --
cos ах d.x _ п п , аЬ )
--е
_00 хЧ-Ь' ьз 4 у2
Kako се glasiti formula ako su а i Ь та kakve realne konstante?
8.4.14. Pomocu racuna ostataka proveriti rezultat:
+г sinll х dx =_!_ :п; (1 +е-2).

х2 (1+х2) 4
0
1
Uputstvo. Umesto sin2 x stavitl - (1-cos 2х).
2
8.4.15. Pomocu konturne integracije prov~riti ~ezultat:

+оо .
(1)
Ј sш х
х (х11 + а2)
dx=·_.::_ (l-e-a)
2а2
\>
Kako се glasiti formula (1) ako је а<О?
iz
8.4.17. Integraleci _е_. duz podesno izabrane konture, ispitati da li је
z-ia
+оо .
Ј
а cos х+х sш х dx=2ne-a
(а>О).
х2+а2
-ОО

+оо d.x
-оо
Ј (х2 +а2)т (х2 +b2)n (т, пе N).
8.4.19. Proveriti rezuliat

+со x2m_x11n п 2т+l 2п+1 ·
Ј dx= -(cotg --n-cotg--n) (т, п, ре N; т, n<p).
-со 1-х Р 2
р 2р 2р .
8.4.20. Proveriti formulu

+со .
Ј sin пх cosn х dx=_::(l- _!_) (п=О, 1, 2, ...).
Х 2 2п
0
8.4.21. Proveriti
ае-kЬ -Ье-kа
(а>Ь>О; k>O).
2 аЬ (а 2 -Ь 2)
Da li ova formula vзZi ako su а i Ь (=/:а) kompleksni brojevi takvi da је

Rea>O, Re Ь>О?
8.5. INTEGRALI РО PRAVOUGAONIKU
8.5.1. Pomocu racuna ostataka izracunati odredeni integral

+оо еа"
Ј --dx
l+e"
(O<a<l). у
-ОО
R+21rL
Resenje. Posmatrajmo kompleksan integral
Љ eaz Яi
'Y--dz (О<а< 1),

С l+ez
-R о R Х
uzet и pozitivnom smislu duz pravougaonika С koji
је nacrtan na slici.
tflZ
Funkcija z н..
f(z)=-- ima samo jedan singularitet u pravougaoniku: pol z=m. Os-
1 +ez
tatak funkc:ije za taj pol је -ехр (ап~).
- Prema Cauchyevoj teoremi је
+R tfl" 2п tfl(R+iy)
(1) ф f(z) dz = Ј 1
+е" dx+ Ј 1
+eR+iy d(R+iy)
С -R О
-R еа(~+ 2ni) О
tfl(-R+iy)
+ f- - - d(x+2m)+
1 +е"
Ј
l+e-R+iy
. d(-R+iy)= -2niema.
+R 2п
Kako је
dobljamo
i f2п 1tfl(R+iy)
+eR+iy
dy
1
~
-
2п tflR
Ј--·-
2пейR
11-eR1 dy=---
eR-1.
1 о о '
Na sliean nacin nalazimo
О tfl(-R+iy) 1 2пе-аR
i Ј 1 +e-R+i.Y. dy -~--.
1-e-R.
1 2п
183
Kad R-++ оо, tada је

1
efJR
~-+0, jer је О<а< 1.
е-·-1
Kad R-++ оо, tada је
e-aR .
- - R - -+0, jer је О<а< 1.
1-е-
Kako integral Ј postoji kao пesvojstven, jednakost (1) kad R-++ оо postaje
+со efJX • +оо е4Х .
Ј Т+ е" dx'- e2nia Ј + е" dx = ~ 2nie111a.
1
-ОО
Odavde izlazi
+оо
efJX :r&
Ј
-ОО
1 +е" dx=-si11 па •
PrimedЬa 1. Ako se ovde stavi e"=t, doblja se
(O<a<l).
Primedba 2. Da li ovaj rezultat v~zi ako је а kompleksan broj takav da је О< Re а< 1 ~
Э.5.2. lzracunati integral
k
gde su А,(~ А, =0) i а, (>0) (v=I, ... , k) realne konstante.
Reienje. Ako · integralu 1 1 dodamo il 2, gde је
dobljamo
+оо . .
А еи~1х+ ... +Ak eiakx
I1+i.l2= Ј х
1
. . dx.
о
Posmatrajmo integral
ф
A1eia1z+ ... +Akeiakz
1= dz,
z
с
gde је С kvadrat cija su temena (О, О), (R, О), (R, R), (О, R) (R>O).
8. Racun nstataka 185
Na osnovu Caucr1yeve teoreme ie

R · ia х RА ia 1-'R+iy) А iak(R-1-iy)
A1eia1x+ ... +Ake k + · · · + п.i?е
l= Ј ----- ·-х-- dx +Ј
е
--·1 · '·
R +iy
.
--- r. dy
о о
О
А1е1а1
· С + ·R) + ...
х i +Ake iak rx+iR)
. О а
А1е-- 1У + ... + Ake --aky
+ Ј
R
.
x+i.R
. dx +Ј
р
---··---·--
у
dy=O,
k .
z
jer funkcija Zi-+Z- 1 L Ave t<l
v пета singulariteta na konacnoj daljini. Таёkа z=O је njen prividni
v=l
k
singu1aritet zbog uslova )' Av =О.

~
v=1
Ako R _,.. + оо, iz poslednje iednakosti sleduje
+оо · iakx +оо -а у
. • А1е1а1х+ ... -1-Ake А1е-а1У+ ... +A.ke k
I1+1.l2= Ј --------_;----dx = Ј dy,
о о :у
jer integral duz strane kvadrata koja spaja taёke (R, О) i (R, R) tezi nuli kada R -r+ со, kao i
integrзl duz Strane koja spaja tacke (1~, R) i (О, Я). Da Ьismo ovo dokazali, podimo od nejedna-
kosti
R A1eia1(R-f-iy) + ... +лk/ak(R+iy) ! R IA1! е-а1у+ ... +IAkle-aky
1 f R+iy
·-- i dy < f rю+у2)112
-·---- dy
1о ! о ~
1 R
< RЈ (\А1\е-а'у+ · · · +iAkl~aky) dy
о
1 (IA11 -а1 R iAk\ -·akR) 1 (ЈА1! \Akl)

=-- -е
а1
+"·+--е +- -+"·+--.
R .а
__ R 1 ak ak
Ako R -r + оо, poslednji izraz tezi О. Slicno је i za drugi in.tegral.
k
S obzirom na uslov L Av=O" itnamo
v=I
l1+il2=
. +оо А
r. .i':l)
.
(
е
-а, 'V
- -е
-у'\
,
dy+ ... + f -4.
+оо
~ k
( -aky
е -е
-·.У)
dy.
о" У о У
Stayimo
+оо( е -ai.y -е -у)
(1) й1=
Ј
о у
dy.
е-а,у _ е-У +оо е-а1У _ е-у

Funkcije а 1 r - + - - - - - i а 1 1-+-е-а 1 у su neprekidne. Dalje, Ј dykonver-
y о у
+оо
gira za svako а 1 >0, dok Ј -е-а 1 у <iy шi.iformno konvergira u odnosu na а 1 • Stoga se (1)
о
moze diferencirati ро а 1 i doЬijamo

+оо
-а, Ydy=--,
1
r
.
-е
а1
о
Isto је i za av, tj.
av= -log av (v= 1, ... , k).

Na osnovu toga је
ра је
Tako је, na primer,

+оо
Ј
cos ax-xcos Ьх Ь
- - - - - - dx=log - (а>О, Ь>О).
а
{)
Generalizacija. Izraeunati
+оо
+ · · · +Ak sin akx
Ј
А1 sin а 1 х
- - - - - - - - - - - - dx,
х2
о
pod uslovom
k k
L А"=0
v=l v=1
)
~
av Av=O. (av>O; v=l, ... , k).
Da li se i ovaj zadatak moze dalje generalisati?
Ovo је resenje D. D. Tosiea.
8.5.3. Dokazati
+оо. +оо ах
(1) Ј sшх dx=
х+а
f~
l+x
dx
2
(а>О).
0 0
eiz
Reienje. Integralimo funkciju z ~ - - duz kvadrata koji obrazuju prave
z+a
х=О, у=О, x=r, y=.r.
Prema Cauchyevoj teoremi о ostacima Ьiсе
r eix r eri-Y О ix-r . О е-У

(2)
f -dx+ J---idy+ Ј dx+ f-idy·=o.
х+а r+iy+a x+ir+a iy+a
О r r
Pretpostavlja se da је r (>О) dovoljno veliko.

8. Racщi ostataka 187
Bez teskoce dolazi se do sledecih nejedriakosti.
1 т eri-y 1 ., e-Ydy r е-У 1

1Ј r+iy+a idy
о
::;;;
-
о
Ј ((r+a)2+y 2)1 12
<
Ј --dy
о
r+a
<-
r
(1-e-r)--*0
т eix-r 1 т e-r dx е-1· r

Ј dx ::;;; Ј < - Ј dx=e-r--*o (r~+ оо).
16 x+a+ir - ((x+a) 2+r2)'/ 2 r
0 0
Prema tome, kad r~+ оо, relacija (2) postaje

+со . +оо
е'х Ј i"e-Y
Ј -х+а dx- -.- dy=O,
0
iy+a
0
tj.
+со +со . +со
cos х Ј sш х Ј (ia+y) е-У
f
о
--dx+i
х+а
--dx-
о
dy=O.
х+а о у2+а2
Odavde је
+оо +со +со +со

cos х уе-У
Ј
. sin х Ј ае-У
Ј -dx= Ј --.dx,
х+а у2+а2 о
-dx=
х+а о
--dy.
у2+а2
о о
Stavi li se у=ах, poslednja jednakost doЬija oЫik
+со . +со
s1n х
Ј
е-ах
~dx= Ј - d x (а>О).
х+а х 2 +1
0 0
8.5.4. Polazeci od krivolinijskog integrala

enz-1 eiz
1 ----d z
enz+ 1 1 +z
2 '
gde је С pravougaonik cija su temena tacke ±r, ±rj-2mi (r>O; mE N), i pusta-
juci da r->-+ оо i т~+ оо, dokazati formulu
+со пх
Ј
th- sinx
dx=ch e-sh е log (2 sh е).
2
l+x2 ·
о
8.5.5. Polazeei · od krivolinijskog integrala
(аЕ R),
gde је С pravougaonik cija su temena tacke ±r, ±r+2ni (r>O) i pustajuci da

r~+ оо, dokazati formulu
+со ех 1 2пе-а 1
-со
.Ј ~~-+ева х2 +:п:1 dx= 4а1 +:п:2 - 1 +ева
.ф z2+п2
8.5.6. Izracunati kompleksan integral - - dz, gde је С kontura koju obrazuju
zchz
с
prave ((x,y)lx=±r\ (r>O) i {Сх,у)/у=±л} i dokazati da је
,. f unA<:ClJU
8 •5 •7• I ntegra1ес1 1 " z !--* - -
z(z-i) ( z=x +.iy) duzv
pravougaoш
'k а v"
с1Ја su teme-
ch nz
na tacke -r, r, r+i, -r-t-i ('t·> О), dokazati formulu
+со 2 1
о
Ј ~-dх=-л 3 .
chx 8
8.5.8. Integraleci fuпkciju z 1--* f(z) = eaz duz pravougaonika cija su temena tacke
ch :nz
±r, ±r+i, dokazati da је
+со ах 1
(1)
Ј
-СО
. _e_dx= sec
chnx
-а
2
(-л<а<л).
Ako se umesto х stavi -х, doЬija se nov integral koji, komblnovan sa (1),
daje
+со
ch ах 1
- - - d.x = sec-a
f
-СО
chnx 2
(-л<а<л).
1
Resenjг. Funkcija f и datom pravougaonikt1 ima samo jedan singularitet: ро! z= i. Ostatak
2
za taj pol је .
1 _!_ia
Res ј (z) = --: е 2
•
1• ni
Z=21
Prema Cauchyevoj teoremi је
+r еах 1 ea(r+iy) -r еа(х+ђ О ea(-r+iY) ..!.ia

(2)
J- dx+j---idy+ Ј dx+J idy=2e 2
chnx ch.n(r+iy) chn(x+i) chn(-r+iy)
-r О +r 1
Posmatrajmo module drugog (П) i cetvrtog (IV) integrala u (2) i procenimo njihove vred-
nosti.
Za modul integrala П vazi majorantna formula
1
zear dy 2 ear
IIII ~ Ј enr-e-nr enr-e-11r
о .
Kad r~+ оо, tada 111/~О jer је ро pretpostavci a<:n.
Za modul integrala IV vazi majorantna f ormula
2e-ar
IIVI~---
Kad r-++ оо, tada !IVl-+0, jer је ро pretpostavci -:it<a.

Kako integral (1) postoji kao nesvojstven, jednakost (2), kad r-++ оо, postaje
1.
+оо еах 2 ет ia
Ј chnx dx= eia+1 ·
-ОО
Prema tome doЬijamo
+оо еах 1
(3) --dx=sec -а
r (-n<a<n).
Ј chnx 2
-ОО
Ako u (3) umesto х stavimo -х, imamo

+оо
1
(4) --
f chnx
е-ах
dx= sec -а.
2
-ОО
Iz (3) i (4) saЬiranjem doЬijamo
+оо
chax 1
-ОО
f --dx= sec-a
chnx 2
8.5.9. Integraliti funkciju z !-+ гz• dиZ pravougaonika ClJa su temena tacke ±r,
±r+Ьi (r> О, Ь Е R), i, pustajuci da r-э.-+ со, izvesti formulu
+оо
(1) Ј е-Х% cos 2Ьх dx= vпе-ь·.

-ОО
Resenje. Uzecemo najpre da је Ь>О. Prema Cauchye\'Oj teoremi о ostacima је
+т Ь -r О
(2) Ј е-х• dx+ Ј e-(r+iy)•i dy+ Ј e-(x+ib)• dx+ Ј е-(-нiу)• idy=O.

-т О +т Ь
Buduci da је
ь ь
Ј e-(r+iy)2i dy= Ј е-Ст•-у•). e-2rty i dy,

о о
doЬija se
ь ь
(3) / Ј ~-(r+iy) 2 i dy 1 <е-т2 Ј еУ' dy.

о о
Kako је Ј еУ2 dy konacno ako је Ь konacno, iz (3) sleduje

о
/Ј e-Cr+iy)• i dy \ -+ О (r-++ оо).

о
Analognim postupkom dokazuje se

о
1 Ј e-<-r+i)l)3 i dy \-+ О (r-++ оо).

ь
+оо +оо
Kako integrali Ј е-" dx

3
Ј е-(х+iЬ) 3 dx postoje kao nesvojstveni, jednakost (2), kada
-ОО -ОО
r-+ + оо, postaje

+оо +оо
(4) Ј e-X3dx - Ј е-(х+iЬ)3 dx=O.

-ОО -ОО
+оо
Buduci da је Ј е-х• dx= у;: (4) doblja oblik

-ОО
+оо
еЬ
3
Ј е-х3 (cos 2bx-i sin 2Ьх) dx=y;;,
-ОО
'Odavde izlazi
+оо +оо
Ј е-Х3 (cos 2Ьх) dx =у';-е-Ь 3 ; Ј е-"3 (sin 2Ьх) dx=O.

-QO -ОО
+оо
Kako је Ь f-+ Ј е-"3 cos 2Ьх dx parna funkciia ·za ma kakvo realno Ь, doblja se formula
-ОО
(1) koju је trebalo dokazati.
1
8.5.10. 1° KoristeCi se funkcijom z1-+
.
.
e21tJZ_}
, pomocu kompleksne integracije
+оо
1
sumirati red L..,
"" п'.
n=1
2° Istim postupkom doci do relacija izmedu vrednosti С (2т) Riemannove

+оо
C-funkcije (С (z)= L ~z, gde је Rez > 1} i Bernoullievih brojeva В2т·

п=1
3° Na osnovu prethodnog dokazati da su Bernoullievi brojevi B 2m (m= 1,

2, ... ) naizmenicno pozitivni i negativni i da im moduli teze beskonacnosti kad
т ~+ оо, i to monotono za dovoljno velike vrednosti т. Koristeci se Stirlingovom
formulom, dati asimptotsku procenu brzine rascenja njihovih modula.
Relenje. 1° - 2° Podimo od jednakosti
1) z1~tp(z)= -z-
ez-1
1
=1--z+
2
L --z'IA
+оо
Bzk
(2k)!
(lzl<2n),
k=1
8. Ra~un ostatab 191
gde su Вп (п=О, 1, 2, ...) Bernoullievi brojevi. Oni se .redom izrafunavaju pomotu rekurentne
forпiule
п+l
(2) Bo=l, L (ntl) В11 =Вп+1 (n=l, 2, ...)

11=0
Ш, simboliCk.i napisano,
В0 = 1, (В+ 1)п+~=вnн (n= 1, 2, •..).
Jednostavno rasudivanje pokazuje da su svi Bemoullievi brojevi s neparnim indeksima,
sem prvog, jednaki nuli, а iz (2) doЬija se
1 1
(3) 12= 6, .8,=-30,
Stavimo
1 f(z)= tp(z)
V'(J')=~1' z2111
(m=l, 2, ...).
е -
Prema (1),
1 .
(4) f(z)=-. z-2m.-1q> (.2,,-пz)
2ni
+со
=-1-. (z-2m-1 (1-niz) + ~ (- l)k 2zk ntk В ak ztk-21n-1) (lzl < 1).
2ni Lt (2k)I
k=1
U taCki z=O funkcija f ima pol reda 2m+l. Odgovarajuci rezidium, pren'a (4), iznosi
1 B2m
(5) Res f(z)=- (- l)m221nn21n - - .
z=п 2ni (2т)!
Od singulariteta funkcija f ima јо§ polove prvog reda u taCkama ±п (п= 1, 2, ...).
Odgovarajuci rezidiumi su
(6) 1 •-.
Res f(z)=-. 1-1 =1- · - 1 (n=l, 2, .•.).
z=±O 2т е 2п: 1 z2m z=±п 2ni n:un
Oznacimo sa Сп kvadrat sa temenima u taCkam.a ( п+ ~) (± 1 ±а). U njemu funkcifa od

singulariteta ima tacke О, ± 1, ±2, ... , ±n, ра prema (5) i (6)
п
ф f(z) dz=2
1 Ват
(7) .
Сп
L
11=1
_ +(- l)m 22m пzm - - .
v2m (2т)!
S druge strane, na horizontalnim delovima putanje Сп, је
ра је na njima
!" 111 lle2n:iz+111
IV'(z)I~ t 2n:iz_l +2 +2=2 etniz_'l +2
1
=~ (lcotg п zl+l)= ~(/cotgn ( x±i (п+~)) / +1)

~~(coth (п+~)п+l) ~~(coth~+l )·
Na vertikalnim delovima је
z=±(п+~ )+iy,
ра је
1 1 1
IV'(z)I= . ----<1.
-2пу
(±( п+ 2 ) +iy)
1 1 -2пу
2ni 1
-е ~1 е +1
е -1
Dakle,
/tp(z)I ~М =max ( ~ ( coth ~ + 1), 1) za z е. С11 (п=1, 2, ...).

Odatle,
8(п+~)м
(8) Љ f(z) dz 1~ ф IV'(z)I ldzl ~~ Љ ldz\ -+0 (п-++ оо)
1
'У .Ј 1z12m п2т 'У п2111
сп с,, сп
11~1.
Iz (7) i (8) sleduje
+оо
1 В2т
0=2
2 -+ (-·
v::= 1
v2m
l)m 2:ип пtт _ _
(2m)!
iodatle
22m-1 п2m
(9) С (2т) = (- l)m-l. В2т (m=l,2, ... ;.

(2т)!
· · Ovo su trdene relacije izmedu С (2т) i Bsm·

Za m= 1 i m=2 iz (3) i (9) izlazi
+оо +оо
1 п'Ј. 1 п'
С(2)=
2
n=l
- 2 = -,
п 6
С(4)=
2
n=l
- = -.
п' 90
Prvi rezultat moze se doblti na razlicite nacine, а drugi је traien t~ckom 1° zadatka.
3° Kako С (2m)>0 (m=l, 2, ...), iz (9) izlazi da su Bernoullievi brojevi В",п (m=l, 2, ... )
naizmenicno pozitivni i negativni.
Iz nejednakosti
k +оо k +оо
0<Ц2т)-1= , _ 1 +"" _1 ~'-1-+'

~ vzm ~ pllm L 11 2111 ~ "21 (т;;;l)
,=2 ~-k+l ,=2 v=k+1

doЬija se, pu§tajuci da т -+ + со,
+оо
о~ (с (2т)-1)~ ~
1
lim
m-++oo L ·v 2
,=k+1
+оо
i odatle, kako ' moze Ьiti proizvoljno malo, imamo

L v2
v=k+1
(10) lim Ц2т)= 1.
nt-++OO
8. Ra~un oatataЬ. 183
Odatle i iz jednakosti (9), napisane u obb"ltu
(11) в = <-1rr-1 (2m) ! с (2m),

sm 21m-1 nlm
izlazi
IB2n1l-++oo (m-++ оо),
i takode
(2т+ 1) (2m+2) с (2m+2)
4п 1 С (2m) -++оо (m-++ оо),
ра, za т dovoljno veliko, imamo

IB1mнl > \Baml
tj. niz IB.,,.I monotono raste za dovoljno velike vrednosti m.
Komblnovanie1n rezultata (10) · i (11) sa Stirlingovom formulom
п+.!...
п! ....... п 2
e-nvт (п-++ оо),
doblja se
tj.
2т+.!...
1Bsml-4n Ve (;;
т)
· 2
(т-++ оо),
!to predstav1ja trazenu asimptotsku procenu.
8.5.11. Definisuci Bernoullieve brojeve Вт kao koeficijente u razvoju

+o:i Вт
(1) --1
ez-1
-· -
z
1
+ -
2
1
= Im=t <-1yn-1 - - zlm-1,
(2m)!
dokazati Hermiteovu formulu

+: 1 (2п)"п
(2)
L k1m = 2 (2m)! В,,..
.'l=1
R«!lenje. Ka.ko је ћinkcija /" data sa

] 1 1
f(z)= - - - - - +- ,
..r--1 z 2
neparna, zak1jufujemo da u Taylorovom razvoju funkcije f u okolini ta&e z О ne figuri§u parni
stepeni promenljive z. Ova anjenica ·uzeta је u obzir u (1).
Koristeci se formulom za koeficijente Т.aylorovog reda, doЬijamo
(3) ( -- l)"'-i
(2m)!
Вт = .!_ ~
2ni r _1 (-1-. __!_z +· _!_)
z• е"-1 2
dz,
gde је i' krug sa centrom u koordinatnom. po~tku i polupremikom manjim od · Ь..
13 КоmрlеЬаа uializa
194 KollipleЬna ·anaUza
Oznaamo sa С" kqnturu kvadrata аја . su temena

z 1 =(2n+l)n(l+i), z 1 =(2n+l)n(-l+i), z 1 =(2n+l)n(-1-i), z,=(2n+1)n(1-i).
FUnkcija z ~ z-• f(z) osim pola z=O reda 2т ima proste polove
_ z=21mi (k= ±1, ±2, ...)
aji su ostaci
(-l)m 1
R11 = lim (z-2km)z-amf(z)= - - - (k= ± 1, ±2 ...).
•-+2kni (2n)lm k!m
Prema tome, vdi jednakost

п
1- z-1m f(z) dz= ф z-un f(z) dz+2ni k~n Rл,

11 ) k:PO
tj.
(4) .А\
'ј.1
z-un f(z) dz= 1- z-'l.m f(z) dz+(-l~- 1 (2п)zт
~ L- ""
4 . п
-
1
k 1111
•
. " п k=1
Na segmentu [z 1 , z 11] (segment u kompleksnoj ravni ciji su krajevi z 1 i z 2 ) vazi ocena
(5) lz-am /(z)l<((2n+l) л)-1m 1+ (2n+l)n + ( 1 21) <2-((2п+1). п)-1m.

Каdа је z na segm~ntu [z 1, z,], va!i ocena
(6) ·1z-11n1 /(z)I< ((2п+1) п) -1!171 ( e(zn+i)1 _

1 1) -
+ (2n+l) п + 2 <2 ((2п+1) п) 1m.
1
.Каkо је funkcija Z ~ z-zm f(z) neparna, ·OCene (5) i (6) vaze i na citavoj korifuri С".
Na osnovu toga mozemo dati sledeeu ocenu za integral koji figшi§e na desnoj strani jed-
nakosti (4):
lt .г"" 1 f(z) dz <16 ((2n+I) п)-'"'"·

Odavde sleduje
lim .ffi z-'l.m f(z) dz=O.

n-++co Ј:.
"
Prema tome, ako u (4) pustimo da n-+ + оо, dobljamo
4 · +со 1
.А\
'ј.1
z-zm f(z) dz=(- l)m-1 ~ " "
(m)Zm L.
-· •
klm
у k-1
Unosea ovaj izraz u (3), dolazimo do jednakosti (2) •.

Ovo је· dokaz D. 2. Dokovi6!. ·
.··,
. '•,".
L
8.6. INTEGRALI NEKIH MULТIFORMNIH FUNKCIJA
8.6.1. Ako su ispunjene sledece pretpostavke

1° ]Real<l, а ;{:0;
2с. Funkcija f је analiticka и kompleksnoj ravni и kojoj moze imati konacno
mnogo singulariteta z 1 , • . . , Zn;
3° Na polupravoj {zllm z=O, O<Re z< +оо} funkcija f је regularna;
4° lim za+l f(z)=lim za+lf(z)=O,
z-+O z-+OO
dokazati formulu:
+оо 2ni п
ха f(x)
(1)
f--
о
dx= . ""' Res za f(z).
1- e2nia k~ z=zk
=1
Resenje. Neka је Г={z\lzl=R}, у=:= {z//z/=e}, d={z/Im z=O, e<Re z<R}, gde је R dovoljno
veliko da krug Г obuhvata sve singularitete funkcije /.
Neka је С= yudu -duГ. Na osnovu Cauchyeve у
teoreme о ostacima imamo
(2) Ј zaf(z) dz=2ni

С
L:" R:_s zaf(z).
k=l Z-Zk
Medutim,
(З) Ј zaf(z) dz= Ј zaf(z) ф:

с г
+Ј XZ/(x)dx-:-e27tia Ј XZJ(x) dx
d d
+Ј za f(z) dz.
)'
Каkо је 1im za+i/(z)=lim zан f(z)=O, щ osnovti zadatka 8.2.22. zakljuёujemo da је

...-+Q Jl-+CIO
lim
•-+О )'
I zaf(z) dz=O, lim
R-..+ao
Ј zaf (z) dz=O.
г
!95
i98 Kompleksna апа~
Prema tome, iz (2) i (3), pustaju.:i da е-?-0, R-?-+ оо, nalazirno

+ао п
(1- е2лiа) Ј x4f(x)dx=2ni L Res zaj(z),

О k=l z=zk
odakle sleduje (l).

Primedba. Navescemo jos tri tipa integrala koji se odgovarajuCim smenama svode na integrale
oblika (1).
1. Integral oЫika
+ао
(4) Ј еах1 (Ј'Х) dx,

-ао
gde је O<Re а<Ь, Jim х 2 еахј(еЬх)=О, i gde је funkcijaf regularna па polupravoj {z!Im z=O
х~±ао
1 +оо ~--1
O~Re z< +оо}, svodi se smenom сЬх=t na integral - Ј l ь f(t) dt.
ь о
2. Integral oЫika
+rr,
Ј хај(,,_) log"'x dx,
о
gde је т priroda11 broJ, а realan broj, lim xa+i f(x)= lim x4+1f(x)=O, svodi se ita integra]
х~О х~+оо
+оо
Ј х4ј(х) dx, jer је

о
+~ . дт +оо
r
•
х"ј(х) log'nx dx=-= -· ..
дат
r
•
;..д.f(х) dx.
-О О
3. Integral oЫik;a
+•."С
Ј хп сахј(еЬх) dx
-оо
gde је O<Rea<b, neN, lim ј(х)=О, svodi se na integral (4), jer је

Х-+±ао
+оо +ц:~
Ј e4"f(til") dx= !::__

дtr'
f . x"e4Xf(J'") dx.
-ОО -ОО
8.8.Z. Izracunati integr~e

+ао +оо .
1 XJ1ogx
о
J -dx; (х+с) 1 Ј ёх+~5i ctx,
о
gde је 0<а<2; се R.
. . . za
B-..V.. Primenimo fonnulu (1) iz prethodnog ~datka na funkciju ј definisanu sa.f(z) = - -
. ' . ~+~
Neposredno doЬijamo
8. Raaaa oatataka t87
Specijalno,
+со 1 1
zaa=O imamo Ј (x+c)•dx=~;
о .
1 +~ 1 п
za а=- -
2
imamo f
О \IX"(x+c)•
dx= - - ;
'2cs~
+со Vx
za а= 2"
1
imamo ! (x+c) 1 dx=
1r
2~.
Ako integral 1 diferenciramo ро na а, doЬijamo
+со .x<Jlogx п д ( aifZ ) :i .1+alogc acos па)

Ј (х+с)1 dx=-; ~
о
sin па = с1 - ( sin :ла
- n 2 sin :тa
·
8.6.3. Dokazati da pod pretpostavkama:

1° Funkcija f је analitiCka u kompleksnoj ravni; njeni singulariteti su oznaceni
Z1, ••• 'Zn;
2° Funkcija f је regulama na duzi {z / z Е [а, Ь]} ;
3° lim zтн+I f(z)=A :/=оо (/rl < 1, lsl < 1),
z..+oo
vafi .formula
~ п
(1) Ј (t-а)'"(Ь-х)' /(х)

а
dx=-.-n-( 2 Res (z-aY (b-z)s f(z)-A).
SJn ns k=1 z=zk - .
Resenje. NеЬ је K={zllzl=R}, gde је R dovoljno ve-. у
liko da krug К saddi sve singularitete funkcije /,

k 1 ={zllz-al=e}, k 1 ={z/lz-b/=e}, i neka је Г=КuС,
gde је С kontura prikazana -na slici.
Na osnovu teoreme о ostacima imamo ___,--
(2) Ј (z-a)r (b-z)S f(z) dz

г
п .
= 2ni L Res (z-a)r (b-,z) f(z).
k=1 z=zk
5
Medutim,
Ь-1
(3) Ј (z-a)r (b-::::_)5/(z}dz=;_eim Ј (x-a)r (Ь-х)5 f (х) dx

Г "- а-г
Ь-г ,,.-~
-e-im Ј (x-a)r (Ь-х) 1 f(x) dx+. Ј (z-a)r (b-z) 1 f(z) dz

а- ~
+ Ј (z-a)r (b-z)Sf(z) dz+ Ј (z-;-a)r (b-zY f(z) dz
к
Ь-г
=2 i sin ns Ј (x-a)r (Ь-х)1 f(x) dx+ Ј (z-a)r (b-z)s f(z) dz

а-г ·-. k1
+ Ј (z-aY (b~z)'f(z) dz+ f (z-a)r (b~z) f(z) dz. 5
ll:a к
Kako је
lim (z-a) F(z)=Iim (z-b) F(z)=O,

z-+a z-+Ь
gde је F(z)=(z-a)r (b-z)s f(z), na osnovu zadatka 8.2.22, zakljufujemo da је
lim r (z-а)Т (b-z) f(z) dz=O, 1

lim Ј (z-a)r (b-z)s f(z) dz=O.
в-+0 • e-t-0 ~
ki
Dalje, kako је, prema pretpostavci 3°,
lim zF(z)=A,
z-+CO
na osnovu zadatka 8.2.22, imamo
lim Ј (z-a)r (b-z)s f(z) dz=2niA.

R-++co К
lz jednakosti (2) i (3), pu§tajuci da е-+0, R-++ оо, doЬijamo
ь п
2i sin ns Ј (х-а)Т (b-x)s f(x) dx+2niA=2ni 2: Res (z-a)r (b-z)s f(z),

а k=l z=zk
odakle sleduje (1).
Primedhe.
1. Formuli (1) moze se dati i ovaj oblik
ь
•
r (х-а)Т (b-x)S f(x) dx= - .п_ ' · Res (z-a)r (b-z)S f(z)
ns L., sin
а
gde se sumiranje vr§i ро svim singularitetiina funkcije f ukljueujuCi i taCku z= оо.

2.- Ako је lim zr+s+i f(z)= оо, tada treba poCi od integrala
z-+CO
ь
(х-о.)Т (b-x)s f(x)
f
а
(1- Лх)°k .dx,
· k dovo1'JDO veliki. pnro

gdе Је · dan ЬroJ· .takav da. lim z (z-a)r (b-z)S
,k
f(z) Ьu dе k ona"'no,
х • • •
1 staviti
.8-+СО (1-Лzг
ь . ь .
Ј (x-a)r (b-x)s f(x) dx=~ Ј (х-а~:~~~ f(x) dx.
а а
Geneтali:iacije
1. Ako је r, odnosno s, pozitivno, pretpostavka 2° moze se oslablti; jer se moze dozvoliti

da funkcija f ima prost pol u ta&i а, odnosno Ь.
2. Ako funkcija f ima konacno mnogo singulariteta а 1 , ••• , ат u oblasti {zllm z=O,
а <Re z <Ь}, tada vdi formula
ь
v.p. Ј (x-ai (b-x)s f(x) ~

а
=-.-.
п
-z п
Res(z-a)r(b-z)Sf(z)+cotgns
s1n ns '"=l z=zk
Res(z-a)r(b-z)Sf(z),
k=-I z=ak
L
т
.
gde se prva suma odnosi na sve singularitete (ukljueujuci i оо) funkcije f koji ne pripaЩiju inter-
valu [а, Ь].
Literatura
Н. G. Garnir, Ј. Gobert: Fonctions d'une variaЫe сотрlехе. Louvain-Paris 1965.

ь 1 ь
1° Ј dx; 2° Ј v'(x-a) (Ь-х) dx.

а у(х-а) (Ь-х) а
1
Resenje. 1° Stavimo u forrnulu.(1) zadatka 8.6.З. r=s= - - , f(x)=1. Tada је lirn zr+s+1f(z)=1,
2 Z-+00
ра је
ь 1
Ј v'Cx-a) (Ь-х) dx=1.
а
2° Da Ьismo izraeunali integral 1= Ј у(х-а) (Ь-х) dx, po(firno od integrala

а
ь
v'Cx-a) (Ь-х)
] (Л) = .r (1- Лх) 2 dX'.
а
Kako је
z 1
lim V(z-a) (b-z) = -).
2
'
z-+oo (1- Лz) 2
na osnovu prethodnog zadatka, doЬijamo
п d ( )1 п п; 2-Л(а+Ь).-2у(1-аЛ) (1-Ы)
1 (Л)= - - v'Cz-a) (z-b) - - =- · .
- Л 2 dz / z=_!_ лz 2 Л2 у(1-аЛ)(1-Ы)
).
Medutim, 1 =Iim Ј(Л). Dvostrukorn prirnenorn L'Hospitalove teoreme nalazirno

Л-+0
ь
.
rу(х-а)(Ь-х) dx= :!_
8
(Ь-а) 1 •
а
8.6.5. Dokazati jednakosti

1 1
1о f. 1 dx= Ј 1 dx= 2п ;
~v'x2 (1-x) Vcx+l) 2 (l-x) v'З
о -1
Ј
20 а ~dx = (2m-1)!! паzт •
а 2 -х 2 2тт!
-а
8.6.6. Akp је:

1° Funkcija z~ f(z) realna i neprekidna za z=x;
2° Za realno х vaZi f(-x)=-f(x);
3~ Funkcija f је regulщna и otvorenoj gornjoj poluravni, osim u konacno
mnogo polova z 1 , ••• , z";
4 ° Za neko с vaZi
о (z -log-z) + _:z
1
f(z) = (lzl ~+оо),
dokazati da је
+оо х+11
1= Ј f(x) log x-l dx= Т -2п Im L ~:8 f(z) log (z+ 1).
1 п•с ~
о - k=1 k
Reienje. Dokazimo prvo · da integral 1 postoji. Kad х-+ + оо, imamo

1
1+-
log1x+l1·=log-x-
х-1 1
=~+о(_!_)'
х х3
1-- -
х
te prema 4° vidimo da integral 1 konvergira u taCki + оо.

U tacki х=1, s obzirom na 1°, wnesto integrala 1 dovoljno је ispitati ponasanje funkcije
х 1-+ log lx-11 u okolini tacke -1; irnamo
2 2
Ј log (х-1) dx=cCx-1) log (х-1)-(х-1)) \ -+-1 (е-+0+ ).

Ј+в l+в
Prema tome, stavljajuti у= - х, i koristeci se -osobinom 2°, vidimo da је
1= lim
r~+oo
(I 0
f(x) log l l+x 1 dx)
1-х
r · r
= lim
r~+oo
(Ј f(x) log ll+xl dx- Ј f(x) log 11-xl
О О
dx)
r О
= 1im (Ј f(x) log ll+xl dx+ Ј /(у) log \l+yl dy)

r~+oo О -r
r
= lim ( Ј f(y) log ll+yl dy)
r~+oo
-r
r r+l -r+l
= 1im (
r~+oo
Ј f(z-1) log lzl dz+ Ј f (z-1) log 1zl dz- Ј f(z-1) l~g lzl dz) ·
-r r -r
S obzirom na 4 °, imamo
f(z-J) log lzl =0 ( ~ log r) -+0 kad r -++оо,

ра је, stoga,
r
1= lim Ј f(z-1) log lzl dz '

r~+oo
-r
- ,.....њ;.~Ф ~ ( Т f(z-1) log \z\ dz+ ј f(z-1) log \zl dz )•

-r •
jer smo vec dokazali konvergenciju integrala u taCki о.
Dakle, s obzirom na 1°,

f (z--1) log lzl =! (z-1) Re log z=Re (ј (z-1) log z),
tako da је
(2) 1 = lim lim Re Ј (r, Е),

т-++оо е-+О
-е
gde smo sa Ј (т, Е) oznacili Ј f(z- l) log z dz+ Ј f(z-- 1) log z dz.
-r
Neka је Ce={z\izl=e, Im z~O}, i neka је

О<е< min lzk+ll~ max lzk--1·1\<r.
t;;;;k~n 1~k~n
KoristeCi se teoremom о ostacima i 1° i 3°, imamo

-е
(3) Ј f(z-1)1ogzdz- Ј f(z-1) logzdz + Ј f(z-l)logzdz+ Ј /(z-1) logzdz

-т С8 Cr
п
= 2ni 2:
k=l z=zk+l
Res /(z-1) log z
=23" L:
k=l z-zk
~es f(z) log (z+ 1),
tj.
п
(4) J(r,E)=H(e)-H(r)+'l:лi 2:
k=l z-zk
~es f(z)log(z+l),
gde је
Н (е)= Ј f(z-1) log z dz

се
= Ј 1 <eei0 -1) c1og e+io) eei6 i do

о
= i log е Ј g (eci°) d8 - Ј Og (eei6) d8,

о о
gde је stavljeno g(z)=zf(z-1).

Kad z-+ О, imamo g(z) = O(z). Odatle, kad е -+О, imamo
Н (e)=i Ј g (eei 6 ) log (e+i8) dб=О (е log е)=о (1).

о
Kad lzl-++ оо, prema 4°, imamo
·)=с+о(--),
1
g(z)=_!!__+o( z
z-1 (z-1) log lz-1 \ . log lz\
gomja jednakost vazi uniformno u zatvorenoj gornjoj poluravni.
Prema tome, doЬijamo
c=g(z)+o (1), с= lim g(x)= lim xf(x-1),
1 х-++оо х-++оо
§to znaCi. da је с realno.
202 Kompleksna · analiza
S druge strane, kad r~ + со,
H(r)=i log r јп(с+о Cogl r ')

). d8- 1п(с+о Cog r) / е
1 )
dO
п 2с
=пiс log r+o (1) - 2.
Iz (4), kad r~+ со, sleduje
п2 с
Ј (r, е)= -nic log r + - +о (1)+2пi L~ Resf(z) log (z+ 1).
2 k=1 z=zk
Kako је с realno, imamo

п
2
Re Ј (r, е) = п-
- с + о (1) + 2 п Im ""'
L Res f(z) lQg (z+ 1).
2 k=I z=zk
Najzad, iz (2) i (3) doЬijamo (1).
Literatura +со
L. Schoenfeld: Оп integrals
. of type Ј f(x) log 1 x+l dx. SIAM Review 1 (1959), --=- !
154-157. о х 1
8.6.7. Ispitati da 1i је
1
xz+x-a п ап
Ј dx=-sec- (-l<a<l).
- 1+х 11 2 2
0
Resenje. Podimo od integrala (videti zadatak 8.5.1.)
+со r.zx п
(1)
-СО
Ј -·dx=--
1+e" sin па
(O<a<l).
Stavimo li ovde е" = t 2, doЬijamo
+со t2a-1 :л
f -d t=-- (O<a<l).
0 1+t2 2 sin па
Ako ovde umesto 2а-1 stavimo а, imamo

+со ta п п па
(2)
Ј 1 + i 2 dt = а+ 1 - - - - = - sec · -
па 2 2
(-1 <a<l).
о 2sinn - - 2cos - ·
2 . 2
Rezultatu (2) mozemo dati sledeCi oblik
1 ia +со еа :л па
о
f -.
1+
. t
dt+ 2
•
1
( --dt=-sec-
1 + t 2
2 2
(-1<а<1).
1
Drugi integral u (3) posle zamene t= -, postaje
х
+оо ta О х-а dx 1
х-а
f i+t\I dt= - Ј --1--;2 = f нxll dx.
о 1 1+ -х11 о
Na osnovu ovog rezultata, iz (3) sleduje

1
~+х-а п па
Ј 11
dx= - sec- (-1 <a<l).
0 l+x 2 2
8.6.8. Primenom racuna ostataka izracunati

+оо
Ј -l+x
~-1
1= dx (O<a<l).
о
Resenje. Posmatrajmo kompleksnu funkciju

za-1
Zf-'J.g(z)=-.
1+z
Jedini njeni singulariteti na konacnoj daljini su: z= -1 (pol) i z=O (kriticki singularitet). Pret-
postavicemo da argument promenljive z varira od О do 2п. Ovako odabrana grana funkcije g је
uniformna u i na konturi naznacenoj na slici zadatka 8.6.1. gde је R (> 1) poluprecnik veceg kruga
i т ( < 1) poluprecnik manjeg kruga. Oznacimo sa f izabranu uniformnu funkciju.
Prema Cauchyevoj teoremi је
za-1 Ј za-1 Ј za-1 dz + Ј za-1

(1)
АВ
I.. -1+z dz +· всв·
-.-dz.+
1+z
В' А'
--·
l+z
А'С' А
--dz=2m Res f(z).
1+z s=-1
Za О<а< 1, Ьiсе
2л 2л
1
всв·
Ј ·. za-1dz1=1
1+z
I Ra-1 е(а-1~/Јј RieбidO
о
1+Re0•
1<I~dO=2nRa -+0
о
R-1 R-1
(R-++ оо).
Analogno ovome dokazuje se
/ Ј f(z)dz /-+о (т-+ О).

А'С'А
Integraliti d\d d\di АВ znaci staviti z=x (х realno) i uzeti z od т do R. Dakle,

R
za-1 ~-1
АВ
I - - dz
1+z
=Ј--
1+х
r
dx.
Kad tacka z, polazeCi od В, stigne u В', njen argument u ta&i В' је 2п.
Prema tome, d\d odseCka В'А' је
za-1 = е(а-1) Oog 1s1н:ni) = ei:ni (а-1) е(а-1) ios 1s1 = е°-1 • et.ni (а-1) (\zf=e).
Stoga је
za-1 (а- 1 )
Ir f!Z-1 de.
В'А'
I -1+z- dz=et.n• R
--
1+е
Ostatak funkcije f za pol z= -1 је

lim za-l=(eni)a-l=eni (а-1),
Z-+-1
jer је argument, ро uCinjenoj konvenciji, jednak 7r u tacki z= -1.
Ako sada pustimo da R~+ оо i r~O, jednakost (1) postaje
+со О
_ri-1 . • _ri-1 .
__
.
о
r _ _ dx+e2n1 (а-1)
Н-х
Ј
+ех>
l+x
= 2:rienr (а-1),
odakle је
+оо .
_ха-1 e:-rr (а-1) _ л .
f
о
1 +х dx=2лi 1-· e2:ri(a-1) = sin (а- J):r .
Kako је sin (а - 1):r = - sin ап, poslednja formwa ·postaje

+оо
_ха-1 :r
f
о
--dx=--
1 -t-x sinaл
(О<а< 1).
Primedba. Da Ii ovaj rezultat vazi ako је а kompleksno tako da је O<Re а< Ј?
8.6.9. Primenom racuna ostataka izracunati

+со
.ха d.x
f
о
l+x 2
(-1 <a<I).
za
Reienj_e. Posmatrajmo funkciju z ~
g(z)= - - -2 kompleksne promenljive z. Jedini njeni sin-
. l+z .
gulariteti na konacnoj daljini su z= ±i (polo-vi) i z=O (kriti&i: singularitet).
f'unkcija g је multiformna, jer је у
eaLog z
g(z)=---·.
1+z2
Ako argument pwmenljive z varira od
О do 2п, tada је
z~logz=log lzl+iб (О~б<Ъ)
uniformna funkcija.
8 х
Prema tome, funkcija
e(log :zl +i arg z)
z~f(z)= ------ (О~ arg z<2n)
1 +z 2
uniformna је u i na konturi K=ГUB'A'UyUAB (videti · sliku).
Tacka z opisuje konturu К u direktnom smislu polazeCi od taCke ·А. DиZ odsecka АВ је
r~z~R (т i R poluprecnici krugova i to r< 1 ·i R> 1).
Argument tacke z kad stigne и В' је п. Stoga је, duz odseCka В'А',
еа (log !zl +m). e°'fri(!a
z~f(z)= ----- - - - (e=lzl).
1 + (lzl~i)2 1 + (!2
8. Ra~uu oatataka 205
Ostatak funkcij~ f za pol z=i је

ea(log lzl+iargz)
lim----- (O~arg z<2n).
z-+i z+i
п
U posmatranom slueaju је lzl=l, argz=
2, te је
" . 1 ат
Res f(z)= -. е 2 •
z=i 2i
Prema Cauchyevoj teoremi Ьiсе
(1) Ј f(z) dz+ Ј f(z) dz+ Ј f(z) dz+ Ј f(z) dz=ne2 .

АВ Вв· В' А' Рл
Uocimo modul
f(z) dz 1=1 Јп Ra eaOi о· Rieбi d8 I ~Јп Ra+1 d8= Ra+l п.

I
1~ о
1 +R 1 е:1 1
о
R1 -1 R1 -l
Rан
Kad R ~ + оо, kolicnik -+- ponasa se kao R0 - 1
• Ako је а< 1, tada
R 2 -1
1 Јf (z) dz ј -?О ako R-7+ оо.

ВВ·
Na analogl?-i naCin utvrduje se da za -l<a vaZi
) lf(z) dz ј-?о ako r~O.

А'А
Jednakost (1), ako R-?+ оо i r-?0, postaje

+со О ani
(2)
О
Ј -х,а- dx-ea" 1
l+xa
··sx!l
+оо
-·-
1+х 2
d,x=ne2 ,
•
jer d\lZ' odseCka В'А' imamo z=e"i/zl=-e==-~

Iz (2) izlazi
аiп
+со -
х,а пе 2
о
f 1 +х' dx= 1+eani'
tj.
+оо
x!l п ап.
f l+x'
о
dx= 2 sec 2. (-l<a<l).
8.1.tO. Primenom raeuna ostataka izraeunati:

+оо 2
10 Ј l:x• dx; . 20 f 1+ха dx•

1
о 1
х
Resenje t. 1° Funkcija х 1-+ - -6 је neparna. Zbog ovoga podim.o od kompleksne funkcije
l+x
z
z 1-+ w (z)= - -8 log z (-n<arg z ~ п)
l+z
izraeunajmo Ј w(z) dz (К је kontura na slici u zadatku 8.6.9.).

к
Jednacine pojedinih delova konture К su redom
za odseCak АВ z=x (r~x~R),
za polukrug Г z=Reti (O~t~.n),
za odseCak В' А' Z=-X (r~x~R),
za polukrug у z=reti (O~t~.n).
Kako funkcija zi-+w(z) u oЫasti ogranicenoj krivom К (r<l; R>l) ima singularitete u
tackama
ni Sni
6
z 3 =e
sa ostacima
ni 1ni
.п -6 .nt 5.п 6
Res w (z) = - е Res w(z)= - : Res w(z)= - е ,
Z=Z1 36 z=Z3 12 z=z3 36
prema Caucl!yevoj teoremi је
з ~ ;-
љ .n2·v З
(1) 'Уw (z) dz=2.ni 2:
~es w (z)= - i - - .
К k=1 z-zk 9
Buduci da је
В А'
-ф w(z) dz= Ј w (z) dz+ Ј w (z) dz+ Ј w(z) dz+ Ј w (z) dz

К А Г В У
R r
· Ј ----
= х log х dx+ Ј w (z) dz+
Ј х (log х+т) dx+ Ј w (z) dz
1+~ 1+~
Г R у
= -тЈ-х- dx+ Jw.(z) dz+ Ј w (z) dz,

1+х 8
r у · Г
primenom (1) doЬijamo
R .
-ni Ј l:x8 dx+ Ј w(z)dz+ Ј w(z)dz=:._i.n ~,
1
(2)
r у Г
Kako је
о п
1
Ј
у
w (z) dz = 11 1 Ј reti (log r+.ti)
п
1 +rв eвti
rieti dt 1 ~r2 Ј
о
log r+t dt-+0
1-rв
(r-+0),
п п
1Ј w(z)dzl=1 Ј Reti(logR+tt)
г
1+R e ti
Rietictt1-~R2J logR+t dt
.-
о
R -1 6 6
о
6
R 2п
< -6 - (log R + n)-+0 (R-++ оо),
R -l
jednakost (2) kad r-+0 i R-++ оо postaje
+оо
Ј _х_ dx=
о
1+х 6
пуf.
9
+оо +оо
Reienje 2. 1° Kako jeJ-x-dx=~ Ј - 1-dx, posmatracemo konturni integral

1 +х 6
2 1-\-х 3
о о
Ј= ~ - је С
1
- dz, gde kontura sastavljena od
';У l+z 3
с
у
odsecka ОА z=x (O~x~R),
,,-....
kru.Znog luka АВ z=Reit (O~t~2n/3), в
2.ni
odsecka ВО z=хеЗ (O~x~R).
Imamo 21!.
3
2п
R 3 О
о А х
- Ј Ј e2ni/3
Ј
1 iReit
]= l+xз.dx+ l+R3eзitdt+ l+xзdx.
О О R
Kad R-+ + оо srednji integral tezi nuli, te dobijamo
2ni +оо
1
l=(1-e
3
) Ј -l+x dx. 3
о
ni
1 -
S druge strane, posto funkcija z1-+---3 и konturi С ima samo pol z=e 3 ciji је ostatak
2п i l+z
1 -3-
3е · , Ьiсе
l _ 2ni 2 -~
1=2ni ·-е 3 = -пе 6 .
3 3
Uporedujuci dve poslednje jednakoi:;ti, doЬijamo
+~ - +оо
Ј
о
1 _ 2пVЗ
l+x3 dx=-9- ~
Ј х dx ~vз
1+х6 =-9-·
о
+оо
Uputstvo. 2° Uzastopnim smenama dati integral svescemo na Ј R (х) dx, gde је х 1--*R (х) nepar-
o
na racionalna funkcija.
2 1
Smenom x=l-+ t integral 1= -l-dх posta,e

l+x3 J ·f 1
l+(l+t) 3
dt, а ova,. smenom t=-
1
U
Ј О
+оо
postaje Ј и dи.
и3 +(и+ 1)3
1
Ako, zatim, izvrsimo smenu и=v+ 1, doЬijamo
+оо
v+l d
f
о
(1 +v) 3 +(v+2)3 v.
Smenom v='l' 2 najzad doЬijamo
+оо
(т 2 + l)'t'
1=2
f
о
(1 + т2)З + (2 + т2)З
dт.
2х (х2+1)
Kako је funkcija х i-+ (l +хz)з+( +х2) 2 neparna, za izraeunavanje integrala Ј mozemo
2
primeniti postupak naveden pod 1°.
Primedba 1. Navedenim postupkom ispitati mogucnost izraeunavanja integrala
ь
Ј R(x) dx (а i Ь konstante, xi-+R(x) racionalna funkcija).

1Ј
ь
sinx
Primedba 2. Ispitati mogucnost izraeunavanja integrala
f
а
---;- dx i slicnih integrala na navedeni
nacin.
Ovo је zadatak i resenje S. Presiea.
+оо
l= Ј logx .dx=-_!_n2 v2.

(l+x3) \!х 9
о
Uputstvo. Primeniti Primedbu 2 zadatka 8.6.1. na funkciju z i-+zO log z, а zatim staviti
l+z3
1
а=--.
4
8.7. BROMWICHOVI INTEGRALI
Кrivolinijski integral funkcije F ро pravoj l= {z\Re z=c} oznacava se

c+ib c+ic:o
(1) lim Ј F(z) dz= Ј F(z)dz
Ь->-+с:о c-ib c-ic:o
i naziva s~ Bromwlchзv integral Ш Bromwich-Wagnerov integral jer su ga u lite-

ratur11 uveli n~zavisno jedan o:l dru5og Bromwich [1] i Wagner [2] 1916. godine.
Prava l se cesto naziva prva Bro:nwichova kontura, u oznaci Вrн i integral •
(1) se pise Ј F(z) dz.
Вт1
Literatura
1. Т. Ј. I'a Bromwich: Proc. London. Math. Soc. (2) 15 (1916), 401~
448.
2. К. W: Wagner: Archiv. f. Elektrotehnik 4 (1916), 159-193.
8.7.1. Ako је:
1° а> 1;
2° Funkcija f analiticka u oЫasti D={zlRe z<c}, u kojoj ima konacno
mnogo singulariteta z 1, ••• , Zn;
3° Na pravoj {z_!Re z=c} funkcija/ moze imati samo proste polove а 1 , ••• , ат;
4° lim f(z)=O (z Е D),
lzi-++c:o
dokazati formulu
c+ic:o п т
(1) v.p. Ј az f(z) dz=mi L ReS az f(z)+ni L ~es az f(z).

c-ic:o k= 1 z=zk k= 1 z-ak
Reienje. Stavimo z=c+ix. Tada је

c+ic:o +с:о +с:о
(2) v.p. Ј az f(z) dz=v.p. Ј e<c+ix)log~ Ј (c+ix) i dx = iac v.p. Ј ix log а f(c+ix) дх.
c-ic:o -ОО
Dalje imamo
+оо
(3) v.p. Ј eix log а f(c+ix) dx=2ni L Res eixlog а Ј (c+ix)+ni L Res ix log а f(c+ix),
-ОО
14 Kompleluna amliu 209

gde se prvo sumiranje vr§i ро svim singularitetima funkcijex r-+ix log а f(c+ix) u gornjoj otvorenoj
poluravni, а drugo ро prostim polovirna te funkcije na realnoj x-osi.
Iz (2) i (З)
sleduje
c+ioo
(4) v.p. Ј azf(z)dz=-2nac,LRes ixlogaf(c+i"x)-nacLRes ixloga f(c+ix).
c-ioo
Medutim,
п
(5) -2пас L Res ixloga f(c+ix)=2m L Res ie<c+ix) loga f(c+ix)=2ni L ~es az f(z),
k= 1 z-zk
gde је drugo sumiranje uzeto ро svim singularitetirna funkcije х r-+ie<c+ix) li:>g а f(c+ix) u otvorenoj
gornjoj poluravni. ·
Takode је
т
(6) -пас L Res ix log а f(c+ix) =ni L Res ie (c+ix) log af(c+i"x)=ni· L ~es az f(z),
k=l z-ak
gde је druga suma uzeta ро svim prostim polovima funkcije х ~ie<c+ix)Ioga ј (c+ix) na
realnoj x-osi.
Iz (4), (5) i (6) sleduje (1).
Primedba. Ako је О <а< 1, tada oЫast D treba zameniti sa D 1 = {z!Re z> с} i doЬija se
c+ioo п m
v.p. f
za f(z) dz = - 2пi L Res za f(z)- ni Res za f(z). L
c-ioo k=l z=zk k=1 z=ak
Posledica. Ako zamenimo а sa et, tada integral

c+ioo
v.p. Ј etz f(z) d.z
2ni
c-ioo
definise funkciju t i-+ g(t) koja је, pod izvesnim uslovima, inveгzna Laplaceova
transformacija funkcije f, tj.
f(z)= Ј e-ztg(t) dt.

о
8. 7.2. Izraeunati
c+ih
.
11m -1 I - dz
-- (О<с<п; а> 1).
Ь-+ +оо 2пi az sin z
c_.:.ib ·
1
Rezultat. - - .
1+ап
8.7.3. Ako је с>О п prirodan broj, dokazati da је

1 c+ioo xz
2пi f
c-'iOO.
----dz=O
z (z+ 1) · • ·(z+n)
(О<х< 1),
8.7.4. Neka јер ~F(p) Laplaceova transformacija funkcije t ~ f(t). Odrediti funk-
ciju f, ako је
10 1 20 F(1)= 1
F(p)=-,
р+а р (р+а) (р+Ь) '
р2-а2 1
30 40
F(p)= (р2+а2)2' F(p)= СР+З)4'
е-2р
р-3
50 F(p)=-, 60 F(p)=
р+З р 2 +2р+5
8.7.5. Proveriti sledecu taЫicu za inverznu Laplaceovu transformaciju:

c+ico
F(p) ~.. { etP F(p) dp
2ni •
c-i~
eai-eЬr
(c>max (Re а, Re Ь))
(р-а) (р-Ь) а-Ь
р aeat-bJlt
(c>max (Re а, Re Ь))
(р-а) (р-Ь) а-Ь
Ар+В аА+В
(c>Re a+Im Ь, Im Ь>О) Aeat cos bt + - - ~t sin bt
(р-а)2+ь2 ь
О, tE (О, а)
(с>О) ..· (t-a)n-1
{ tE (а,+ оо)
(п-1)! '
e-at
(с>-а)
р+а
а -a2/4t
-av'P- (с>О) --е
е
2tv;i
-av'P- . 1 -a2/4t
е -е
(с>О) v;t
vi +со
logp
(с>а)
eai (loga+ Ј e:\tx)
р-а
at
+оо
1
-log(p2 +1)
2р
(с>О) f со:х dx
t •.
+оо~ •
Ј
Iog (Р+ 1) Ј;~-Х
(с>О) . . -dx
·х
р
8.8. RAZNI INTEGRALI
8.8.1. Pomocu racuna ostataka dokazati da ie

+оо ~ 1- ~ г-1
Х--уХ dx= ~
Ј
о
(1 +х 2) 2 8 ·
Uputstvo. Prethodno izvrsiti smenu x=t1 •
8.8.2. Primenom kompleksne integracije dokazщ.i da је
+оо
Ј
1
lim
а-++оо
о 1+ (
а-х+-
1 )1 d.x =n.
.
-- 2х
Uputstvo. Poci od integrala kompleksne funkcije

Logz
zi-+------
(a-z+ ~)
2
1+
duz putanje date u zadatku 8.6.9.
8.8.3. Proveriti rezultate:

:п
+оо 2 -
х 4
п 1 n\/2 .
Ј ---dx=
2 4
- ·
(1 +х ) 32 ' r
· 1.f-sin2x dx= - 4 - '
.
о о
2п +оо
Ј 1-cos 2х
2+cos х
dx=Sn (1-.!vЗ)
2
;· r --
log2 х d _ 1
X--n,
3
•
0 1 tx
2
0
8
2п .
Ј cos 2 Зх dx = п(l-а+ав)
(lal<l; ае R).
1-2а cos 2х+а 2 1- а
0
212
&. Rаё'811 ostataka 21S
+оо
Ух :п
I= f --1
dx= - (v5-I)
х +
5
5
-
Uputstvo. Izvrsiti smenu x=t 2 , ра primeniti ra<:un ostataka na novi integral.
8.8.5. Neka su р i q pozitivne konstante i п prirodan broj. Integraleci funkciju

z ~zп- 1 eC-p+iq)z duz podesno izabrane zatvorene konture,_ dokazati Jormule
+оо ( -1)1
xn-l е-рх cos qx dx= п · Re (p+iq)n,
f
о
(рЧq2)п
-
+Јоа xn-l е-рх sin qx dx= (n-l)! Im (p+iq)".

(p2+q2)n
о -

3z
z~f(z)=--.
z 3 +1
Neka su:
(С1) polukrug {z/ /z/=R}n {zl Itnz~O};
(С2) duz {zl-R~Rez~-1-r} n {zl Imz=O};
( С3 ) polukrug {zl lz+ll=r} n {zl Im z~O};
(С4 ) duz {zl-l+r~Rez~R} n {zl Im z=O}.
Izracunati _
1° ф f(z) dz
с
2° lim Ј f(z) dz;

R-++oo С,
3° lim Ј j(z) dz.

r-i-0 Оз
Na osnovu doЬijenih rez11ltata izracunati Cauchyevu glavnu vrednost integ

rala
+оо
Ј= f ~dx.
х3+1
-со
+оо
Rezultat. 1° п (у'З+i"); 2° О; 3° :ni; v. р. Ј -х Зх+1

-,
3
dx=:nvт.
-оо
8.8. 7. Pomocu racuna ostataka izracunati integral /
2л
sin2 х dx {а>Ь>О).
а-Ь cos х
Dokazati jednakost
f у'1=Х2 dx= _!_2 Ј

1
а-Ьх
-1
Re:zultat. Ј= ~
ь2
(а-\f а 2 -ь 2).

+.оо - +оо +оо
10 Ј \ix-1dx· 20 Ј logx dx; 30 _Ј cos (ax 2)-sin (ах 2) dx

(а>О).
х4-1 ' х +14
х 4 +1
1 о о
Uputstvo. 1° Izvrsiti smenu х- 1= t 2

•
Re:zultat. 2°
--вv12·
I
2:л
"' "'
1о Ј cos 3х dx;
2+cos х 20 (4 cos ~+s)· dx; 30 Ј l+cos х dx;
1 +cos 2 х
о о
2:i
40
f 1 +cos х dx;
(13-5 cos х) 2
50 f"' 1
5+4 cos х
dx.
о 0-,
л(15~~)·
5л л л
Re:zultat. 10 20
27; 3° л\12; 40 - · 50 -.
-vз' 48' 3
8.8.10. Integraleci funkciju z 1-+_!._ ехр (eiz) ро konturi koja se sastoji od polu-
z
krugova
{;!/z/=r, Im z~O}, {z\/zl=R, Im z~O}
i od odsecaka
{z//Re z/ ~r, Im z=O}, {z\IRe zl ~R, Im z=O},
dokazati da је
+оо .
Ј е cos х sin (sin х) __;. dx= __!_ п (е-1).
о х 2

+оо +оо
ех+1 log (1 +х)х
f
о
log--dx;
w-1 f
о
_ха+1
(O<a<l).
8. Racun osta:taka 215

1
х-зЈБ (1-х)З/6 п ( 2 )
о
f - - -l+xz
-·-dx=-
2115
1-cotg-n.
5
1-х
Uputstvo. Izvrsiti smenu - - =t i na doЬijeni integral
х
+оо
Ј -1 +(1
tЗ/5
---dt
8
+t)
о
primeniti raeun ostataka.
Generalizacija. Izracunati integral
1
х-т1n (1-x)m/n dx
.
о
r 1+хР
(т, п, РЕ N; m<n; pG:2).
10
:п;
2
2° Ј cos (l+cos О)
8
dO= _!_ ( 4+2V2 log (l+V2)+пv!2);
(1 +cos 2 0) 2 16
о
8.8.14. Primenom racuna ostataka dokazati formule

+оо +оо
па
Ј _ха-1 cos х dх=Г (а) cos 2' Ј .ха- 1 sin х dх=Г(а) sin па,
о
о 2
gde је Г gama-funkcija i O<a<l.
8.8.15. Dokazati fonnulu

+оо
Ј (х2 -2х+2)у/х
.1 dx . п . Зп
= \12 sщ s·
о

+оо
1= Ј ~ dx (а>О; т, п (6т+2)Е N)
~+а
о
pomocu racuna ostataka, integraleci funkciju

zm
Zl--+--
zп+a
duz konture sastavljene: 1° od dela realne ose od tacke z=O do z=r; 2° od luka
kruga {z]lzl =r} od tacke ciji је argument О do tacke Р Ciji је argument п i 3°
2
od potega tacke Р.
Rezultat. Ј= ----
п-т-1
-п- . (т+ 1) п
па sш--
п
8.8.17. Izracunati integrale :

п
+оо 2
1° Ј sin2 ~ log ( а2 sin2 ~ +Ь2 cos2 ~) dx; 2° Ј log (а2 .sin2x+Ъ2 cos2x) dx. ·
о о
8.8.18. Pomocu racuna ostataka izracunati integral

+оо
Ј1
хР dx
+2х cos а+х 2
о
za one vrednosti parametara а i р za koje on ima smisla.
8.8.19. Pomocu raeuna ostataka proveriti rezultate:
10 Ј cosnx dx=O (n=2v+1),

а+Ь sin х
-п
(-1)"2-љ·(а-~)п
(n=2v),
ьn.у'а2-.ь2
gde је а>Ь>О; v=O, 1, 2, ... ;
2° Ј sinm х cos (2п+ l)x dx=O (т, n=O, 1, 2, ... ) ;

о
2п
3° Ј (1-2а cos х+а2)т sin пх dx=O. (т, n= 1, 2, ...);

о
+оо
Ј ----dx= - - - -
cos kx пе-kЬ cos ka
40 (k>O; Ь>О);
(х-а)2+ь2 Ь
-оо
Ј
:л; (2п-1)!!
50 cos 2 nx d.x= - (n= 1, 2, ... ) ;
2 (2п)!!
о
+со
2п-1 а
60
-СО
Ј (ax +2:+c)n+i
2
=-----
2п ас-Ь 2
-СО
(2п-1)!! ____ ,
(2п)!! (ас --b2)n+i 12
gde је а>О; ас-Ь2 >0; nE N;

2л
10 Ј cos х d.x = 2п (а> 1).

(a-cosx) 2 (а 2 -1) 3 1 2
о
Primedba. Kako се glasiti formula 4° ako ne vaze ogranicenja Ь>О i k>O, vec samo Ь;С:О?

+со
d.x-
ј
~ х2 + 1 (п-а) cotg а-(:л:-Ь) cotg Ь
2
(х -2х cos а+ 1) (х -2х 2
cos Ь + 1) cos a-cos Ь
о
precizirati za koje vrednosti а i Ь vзZi.
8.8.21. IntegraleCi funkciju F, definisanu sa

· ei<azцbz) c+dz4
F(z)=----- (а~О, Ь~О, а+Ь#О, m>O, n>O; с, dE R),
z т4+п4z4
ро konturi С prikazanoj na slici, izracunati integrale

+оо
c+dx4 d.x,
Ј
cos (ах 2 +Ьх):е-Ьх cos ах 2 у
т4+п4х4
о R
+оо
Ј
sin (ах 2 + Ьх)+е-Ьх sin ах 2 c+dx4 d.x.
· х т•+ п 4х 4
о
Reienje. Od svih singulariteta· funkcije F na konacnoj r ~

daljini samo је jedan unutar konture С, i to pod uslovom с,
О r R х
т т
da је R> - i r< - .
п п
т l+i
То је pol prvog teda z 1 = - -- •
1l V2
Tada ро Cauchyevoj teoremi о ostacima imamo
ф F(z) dz=2:n:i Res F(z),
с z=z,
11
1
tj. 1
R
Ј F(x) dx+ Ј F(z) dz+ Ј F (iy) idy+ Ј F(z) dz=2ni R!s F(z).
r Са R С1 z-sti
Integral ро delu konture С 11 moze se oceniti:
-2- 2 2oi в·1

i<aR е +ЬRе
.Ј F(z) dz
1 1
;;; Ј RefJi
С2 О
~ icl + idiR
п4R4-т4
4
f e-aR2 sin 20-ЬR sin О d6.
о
Kako је ро uslovu zadatka а ~О i Ь ~О, i kako su funkcije 6 ~ sin 6 i 6 ~ cos О pozitivne

п
za 0<0<
2 , vazi:
-aR 2 sin 26-bR sin 0=-R sin (} (2а R cos О+Ь)~-Ь R si11 (),
tako da za integral doЬijamo sledecu majorantu:
< lcl + ldlR4 Ј е-ЬR sin о dO.

1
Са
f F (z) dz 1
п4R4-т4
О
.
Kako za funkciju 6 ~ f(sin 6) vaZi

7t
7t 2
Ј f (sin 6) dO =2 Ј f (sin 6) d(),
~ о
na integral se moze primeniti Jordanova nejednakost:

7t
1
Ј e-bR sin в dO < bR (1- e-bR),
о
tako da је
F(z) dz/ < lcl + ldlR~ --~(1-е-ЬR) п-.+О (R-++ со).

IJ
с.
n4 R 4 -m4 2bR
(U slucaju ako је Ь=О, tada је ро uslovu а>О, ра se na integral moze direktno primeniti Jorda-
nova nejednakost.)
Da Ьismo naSli v.rednost integrala ро delu konture С 1 , gde se integracija vrsi u obratnom
smeru, potrebno је da razvijemo funkciju F u Laurentov red u okolini tacke z=O. Posto је z=O
в .
pol prvog reda, razvoj ima samo jedan clan oЫika ~' gde је В0 ostatak funkcije F (z) za tacku
z
z=O, koji iznosi:
. eicaza+bz) c+dz4 с
В0 = 11m z - - - -4 - -4 = -4.
z-+za z m +n 4
z m
Preпia tome, Laurentov red glasi:
с 1
F(z)= - 4 -+A 0 +A 1z+A 1 z 2 + · · ·.
т z
8" R.acun ostataka 219
Integracijom reda doЬijamo
JF(z)dz=~ Joreбii~O + ~(лkrk+iiJoei(k+1)бde).

С1
т4 ; reбi
п k=O
~
n
Kada r-+0, usled konacnosti integrala Ј ei(k+i) б dO, integral ро konturi С1 postaje
:п
2
о
lim
r~O
Ј F(z) dz = m~ Ј dO= - т~ !!!,
4
2 4
С1 п
2
posto citava suma tezi nuli. Prema tome, kada R-++ оо i r-+0, Cauchyeva teorema daje:
+С() о
lim
R-++ С()
(Ј F(z) dz) = Ј F(x) dx+ Ј F(iy) idy-.;
т
~2 =2лi Res F(z),
Z=Z1
т-.+О С О +С()
gde ostatak iznosi:

ei(az'+bz) c+dz4
Res F(z)=lim (z-z1) - - - - - 4 - 4-4
z=z1 z-+z1 z т +п z
4
=_сп - _?'!!__ е
d 4 -~-(а~+~)
п п .У2
Ьт +i sin -Ьт
( cos-----=: )
-- .
4т 4п 4 пу2 пу2
Razdvajanjem realnih i imaginarnih delova. u poslednjoj jednakosti doЬijamo sledece realne
integrale:
+С() m· ( т Ь )
cos (ах 2 +Ьх)-е-Ьх cos (ах 2 ) -~+dx 4 dx= ~ ~п 4 -!т 4 е--;; а;+.у:.г sin .!!!:.._;
f х т 4 +п4 х 4 2 m4 n 4 п у12
о
kao·i
+С() т( т ь )
sin(ax2+bx)+e-Ьxsin(ax 2) _c+d:~dx=~-~~n 4 -~4e-; а-;;+.у2 cos~
fо
х т4+п4х4 2т4 2 т4n4 п~
'V
!z.
Primedba. Interesantno Ьi Ьilo prouciti kakve sve realne integrale sadrzi ovaj rezultat. Navescemo
jedan redosled kojim se iscrpljuju sve mogucnosti ovog Z;idatka, kao i neke specijalne slueajeve:
1° с=О;
2° d=O;
3° d= -1, c=m 4 , n= 1. DoЬicemo sledece vrednosti
+С() ( ь
cos(ax 2 +bx)-e-Ьxcos(ax 2)m 4 -x4 -т am+.y2) . Ьт
fо
- - - - - - - - - - - ---dх=ле
х 4 4
т +х
'
isш - ,
vz
+С() ( ь )
sin (ах 2 +Ьх)+е-Ьх sin .(ах 2 ) т 4 -х 4 л -т ат+ v2 Ьт
f
о
х т4 +х4
dx=-- пе
2
cos - - ·
v2'
4° c=d, m=n:
+оо
cos (ах 2 +Ьх)-е-Ьх cos (ах 2)
f
о
----------dx=O:
х
+со
sin (ах 2 +Ьх)+е-Ьх sin (ах 2) _ л .
•
о
-
r х
dx--,
2
5° а=О;
6° Ь=О:
+со -
2 Ј sinax
2
-~~dx 4 dx=~-~ cn 4 -dm~ е-а:;:.
х m4 +п 4 х 4 2т 4 2 т4п 4
о
Iz ovog rezultata, smenom x 2 =t, za specijalne vrednosti konstanti c=l2 , d= -1, т'=l 2,
n= 1, moze se doЬiti kao specijalan slueaj
+со
2 2
t - l sin at ( -al 1)
f
о
- - - - dt=n е
t2+z2
--
t 2
(а:>О, l>O);
7° с=О, а=О;
8° с=О, Ь=О;
9° d=O, а=О;
10° d=O, Ь=О;

11° c=d, m=n, а=О. DoЬijamo klasicne rezultate:
+со
cos Ьх-е-Ьх
f
о
-----dx=O
х
(Ь>О),
+со
sin Ьх л
f
о
--dx=-
x ~2
~
(Ь>О);
12~ c=d, m=n, Ь=О:
+оо · 21
i
Ј
. sш ах :п:
---dx= - (а>О),
х 4
о
~to је takode poznat rezultat;

13° с=О~ с=О, m=n:
+со хз л . - ь_ Ь
Ј --(e-bx_cos Ьх) dx= - е '\1'2 siri (Ь>О),
l+x 4
2 у'2
0
+со хз л - _ь_ Ь
Јо --sinbxdx= -е
i+x4 2
'\1'2 cos -
-v2 (Ь>О);
14° с=О, Ь=О, m=n:

+оо
f --
хз п
sin (ах ) dx= - е-а 2 (а>О);
4
l+x 4
о
15° d=O, а=О, m=n;

16° d=O, Ь=О, m=n:
(а>О).
Literatura
D. Dimitrovski: Primena racuna osttA.taka па izraeunavanje nekih odredenih integrala. I~a
brana poglavlja iz matematike 11. Matematicka ЬiЫioteka sv. 22. Beograd 1962, str.
61-70.

+оо п • 1п • Ь п
sш а,,х ) ( ) sш х 1
1= Ј ( П-.х- П cosbkx -x-dxr=
(1)
О v=l k=l
2 ппav,
v=l
п т
ako su а,., bk, Ь takvi realni brojevi da је Ь> L lav\ + L lbkl·

v=l k=l
Reienje. Podimo od funkcije

п sin а z т ' е bzi
z~~F(z)= (П ~) (П cos bk z)z-
v=l k=l
i l.zraeunajmo ф F(z) dz, gde је С kontura prikazana na slici u zadatku 8.6.9. (у i Г su polu-
c
krugovi poluprecnika r i R).
Funkcija F u oЫasti koju ogranicava С nema singulariteta, ра је ф F(z)dz=O.
с
Kako је z =О pol prvog reda funkcije F, Ьiсе
lim Ј F(z)dz=-niResF(z)=-niП av.

r-+0 'У z=O v=l
Pokazimo da је lim Ј F(z) dz=O. Zaista, za zEГmozemo stavfiti z=Reti (O~t~n), ра је

R-++oo Г
п . т ·ьR ti•
:rc
sш(а Reti). · . е1 е
1
Ј F(z) dz = Ј (П R:ti ) ( П cos (bk Reti)) Reti Rieti dt

1
1
Г 1 1О v=l k=l 1
1 ;i п т . .
~ Rn Ј ( П 1 sin (а" Reti)I) ( П 1 cos (bk Reti)I) 1eibReti1 dt
О v=l k=l
'Л. п т
~ R~ (ЈП ela"IRsint) ( П elbk!Rsint) e-bRsintdt,

О v=l k=l
222 Kompleksna analiza_
jer је
:а /R sin t
cos (ь k R е t")I,,...-
. /bk/Rsint ·ьR ti -bRsint
lsin (а" ReU)I ~е " , 1 1 ~е , 1е1 е l=e .
п т
Uslov Ь> 2 la,,I + 2 !bkl moze se ovako napisati

v=l k=l
п т
2 la"I+ 2 lbkl-b=a (а<О).
v=l k=l
·Buduci da је
sin t ~ ~t za t Е [О, ~ ] ,
doЬija se
2 2aRt
2 -- л
:-:; Rn
- Је п dt= - · - - (eaR-1).
aRn+i
о
Odavde sleduje 1im Ј F(z) dz=O.

_ R-++oo Г
Ako u jednakosti
.ffi
~ F(z) dz= ! F(z) dz+ !R( п
~ -х-
sin а,,х) (т
г. cos bkx
· ) ef1xi
--;- dx+ ј F(z) ~z
r п sin а х т e-bxi
+ f (П ~) ( П cos ьkX)-;-dx=o
R v=l k=l
pustimo da r-+0 i R-++ оо, posle svodenja, doЬijamo (1), sto .је i trebaJo dokazati.
Redigovano prema resenju В. Anicina i S. ·Presica.
Nastavak ва strani 301.

9. PRINCIP ARGЏMENTA
9.1. U kojim se kvadrantima nalaze koreni jednacjne

z 4 +z3 +4z2+2z+3=0?
9.2. Ako su а i Ь realni brojevi, odrediti Ъrој korena jednaCine

z2n +а"z2п~1+ь2=0
Ciji је realni deo pozitivan.
Rezultat. п-1 ako је п neparno; п ako је п parno.
9.3. Odrediti sve korene jednacine езz = 1 ciji se moduli nalaze izmedu 2 i 9.
9.4. Data }е algebarska jednacina z 5 -16z+ 1 =0. Odrediti priЫiZan polozaj

njenih kompleksnih nula primenom Roucheovog stava, podelivsi је prethodno sa z.
U kome se · razmaku nalaze njeni realni koreni?
9.5. 1° Dokazati da jednacina

eZ=azn (nE N)
pod uslovom а> е ima tacno п koreri.a u krugu ·1·zl lzl = 1}.
2 ° Dokazati da jednacina
(1) z8 +3zЗ+z+5=0
ima tacno dva korena u prvom kvadrantu.
Uputstvo. Primeniti Roucheovu teoremu.
Primedba. Moze se dokazati da jednacina (1) ima u svakom kvadrantu ро dva korena.
9.6. Dokazati da jednacina z4+az+b=O (а, Ь>О) u prvom kvadrantu komp-

leksne ravni ima jedan i saino jedan koren i da је ~jegov argument veci od ~.
Resenje. Posmatrajmo konturu С sastavljenu od
1° segmenta {zlz=x} (O~x~R),
2° kruznog luka {zlz=Re 8i} (О~()~п/2),

3° segmenta {zlz=iy} (O~y~R),
i oznacimo sa LI н LI 2, Л 8 varijacije argumenta polinoma z ~ f(z)=z&+az+b kad z opi§e redom
navedene delove · konture С.
223
Prema tome је
(1) Лс аrgf(z)=Л1+Л11+Лз.
Po§to је f(z) realno i pozitivno na pozitivnom delu x-ose, Ьiсе Л 1=О. Ako је R dovoljno
veliko, Ьiсе f(z)=z 4 +o(z4), odakle izlazi Л 1..+2п (R-++ оо).
Kako је na delu 3° konture -С
f(z)=f(iy)=Y 4 +b+iay (у>О),
vidimo da Л 3-+0 kad R-++ оо.
Iz (1) izlazi lim Лс argf(z)=2n.
R-++oo
Prema tome, u prvom -kvadrantu polinom f ima samo jednu nulu.
Ako је ta nula oznacena sa z1, tada је х1>0, У1>О i f(z 1)=0. Odatle sleduje Imf(z 1)=
а
=4X 1Yi (х 1 2 -у 1 2)+аУ1 =0 i Х1 2 --У12 = -.:-- . Prema toine, imamoYi>Xн odakle zakljueujemo
4Х1
9.7. Ako је а realno, dokazati da jednacina z 5 +z+a=O ima cetiri imaginarna

korena i to ро jeda11 u svakom kvadrantu u z-ravni.
9.8. Dokazati da se sve nule funkcije А, definisane sa

(1) A(z)=z5 -12z2 + 14,
nalaze и prstenu { z/1 ~lzl < f }· Koliko se nula funkcije (1) nalazi и p1·stenu
{zll~lzl<2}?
5
Reienje. Stavimo f(z)=z 5, g(z)=-12z2 +14. Tada za lzl=- imamo
2
3225
lg(z)l=l:--12z2+141 ~121zi2+14=89, i j/(z)l=lzl 5 = n'
tj. lg(z)l<lf(z)I, ра na osnovu Roucheovog stava funkcije/i/+g imaju jednak broj nula u oЫast
D = Hlzl<f}·
То znaCi da se sve nule funkcije А nalaze u -oЫasti D.
S druge stra11e, ako uzmemo F(z)=14, G(z)=z -12z2, za lzl=l imamo IG(z)l=lz6-
6
12z21~ 13 i IF(z)l=14, tj. IG(z)l<IF(z)I, ра u oЫasti {z/ lzl<l} funkcija А nema nijednu
nulu.
То znaci da se sve nule funkcije А nalaze u prstenu {zl 1 ~ lzl < f}.
Najzad, uzmimo da је h(z)=z6+14, k(z)=-12z 2 • Za lzl=2 imamo lh(z)l=lz6+141~46

i lk(z)I = l-12z21=48, tj. · lh(z)I < lk(z)I, ра na osnovu Roucheovog stava funkcije А i k imaju
jednak broj nula u oЫasti {zl lzl <2}, tj. imaju ро dve nule.
Prema tome, funkcija А ima u prstenu· {z/1 ~lzl <2} dve nule.
9.9. Odrediti broj korena polinoma 'z ~ _Q(z)=z5 +5z-1, koji leze u disku
{zilzl<l} i u prstenu {zll<lz/<2}. -
Relenje. Neka је
f(z)=5z i neka је g(z)=z5 -1. Na krugu /zl=l} imamo lf(z)l=5 {J
lg(z)l~lzl 5 +1=2, ра је 1/(z)l>lg(z)I.
Stoga na osnovu Roucheove teoreme sleduje da polinom Q ima u disku {zllzl<l}
isti broj nula kao i polinom z н-5z, tj. jednu.
9. Princip arguinenta 225
Slicno na krugu {zllzl=2} vazi lz5 1=32 i 15z-11~11, tj. lz5 1>15z-11, ра u kruznoj ob-
lasti {zl!zl <2} polinomi z i-+z5 i z i-+z5 +5z-1 imaju isti broj nula tj. pet nula. Medutim kako
polinom Q ima jednu nulu u disku {zllzl<l}, u prstenu {zll<lzl<2} polinom Q ima cetiri
nule.
9.10. Koliko korena ima jednacina

(1) zn+ao z 2 +a 1 z+a2=0
u d.isku {z/lzl<l} ako је laol> I+Ja 1 l+la 2 1, gde је п prirodan broj?
Reienje. Ako uvedemo funkcije zi-+f(z)=a0z 2 i z1-+g(z)=zn+a 1 z+a 2 tada u datoj oЫasti imamo
1/(z)l=laol i lg(z)l~l+la 1 l+la2I odakle uz datu nejednakost za а0 , ан а 2 dobljamo/f(z)/>lg(z)I.
Stoga na osnovu Roucheov:og stava sleduje da jednacina aoZ 2 =0 ima· broj korena jednak broju
korena jednacine (1). Na taj nacin mozemo zakljuciti da jednacina (1) ima dva korena u datoj
oЫasti.
9.11. Neka ni jedna od nula polinoma

z ~ Qп(z).-zn+a1 zп- 1 + ... +ап
ne lezi na imaginarnoj osi. Dokazati da ako se z krece duz imaginarne ose od tacke
+ioo do tacke -ioo tada је prirastaj argumenta Qп(z) jednak k7t., gde је k сео
broj, iste parnosti kao i п, pri cemu је lkl ~п. Dokazati takode da pri tome polinom
z ~ Qп(z) ima п+k korena u poluravni {zl Re z ~О}.
2
Uputstvo. Predstaviti polinom Qп u oЫiku
Qп(z)=·zn ( 1+ ~ + ···+ ~)
i primeniti princip argumenta u oЫasti {zJlzl <R, Re z>O} gde је R dovoljno veliki, pozitivan,
broj. ·
9.12. Neka је z~f(z) meromorfna funkcija unutar oЫasti G i regularna na granici

L oЫasti G. Neka је а kompleksan broj takav da је
(1) lal>max lf(z)/.
zEL
Tada unutar oЫasti G funkcija z~ f(z) ima onoliko polova koliko korena ima
jednacina f(z)=a. Dokazati. ·
Reienje. Funkcija z 1-+ w=a-f(z) preslikavЋ z-ravan u w-ravan. U w-ravni uocimo krug
(2) {wl!w-al =maxlf(z)I}.
zEL
Тај krug, s obzirom na uslov (1), ne obuhvata taёku w=O. Neka se funkcijom z 1-+ w=
a-f(z) L preslikava u krivu Lw. Kriva Lw se sadr7,i u kшgu (2) ра је promena argumenta pri
obilasku krive Lw jednaka О. Na osnovu principa argumenta dobljamo da је N'-P=O gde је N
broj nula jednaCinef(z)~a, а Рје broj polova funkcije z1-+ v;=a-f(z), н unutrasnjosti oЫasti G.
9.13. Ako је r> О bilo kako mali realan brbj, dokazati da se tada za dovoljno ve-
liko п sve nule funkcije f п definisane sa
fп(z)=l+ _!_
1
z
+ · · · + n!z11
--
nalaze u d.isku {z/lzl<r}.
ЈS Kompleksna analiza
Uputstvo. Kako niz funkcija z r+ fп (z) konvergira ka funkciji z r+ е z u celoj kompleksnoj ravni
osim u tacki z=O to za svaki krug К sa centrom u tacki z;i:O, koji ne sadrzi koordinatni pocetak
u svojoj unutrasnjosti ili na svojoj granici, pri datom s >О mozemo naCi takav prirodan broj N
daје lfп (z)-e~I <s za svako n>N i sve tacke kruga К. Preos.taje jos da se s izabe1·e tako da је
s< min е~ ! gde је С rub kruga К i da se primeni Roucheov stav.
1
zeC
9.14. Ako је r<l, dokazati da polinom Qn definisan sa

Qп(z)= 1+2z+ ··· +пzп- 1 ,
nenia korena u disku {zjlzl <r} ako је п dovoljno veliki prirodan broj.
Uputstvo. Pri resavanju ovog zadatka primeniti isti metod kao u zadatku 9.13.
9.15. Neka su Р i Q polinomi definisani sa
Pod rezultantom polinoma Р i Q podrazumevamo polinom R, definisan sa

R(z)=anbnzn+ · · · +а0 Ь0 •
1° Ako vazi nejednakost
(1) lambml> /апЬп/ + ·'' +/ат+1.Ьт+1/ -l-/am-lbm-11 + ·'' +/аоЬо/= 2 laibi/
.. . ~т
(О~т-~п), tada rezultanta R ima т nula unutar kruga C={z\/z/=1} i п-т nula
izvan kruga С.
2° Iz nejednakosti
(2)
i:,Ьт i;a!:m
sleduje da rezultanta R ima: т nula unutar kruga С i п-т nula· izvan kruga С.
3° Ako polinimi Р i Q imaju k, odnosno т, nula (kt=m) unutar kruga С,
njihova rezultanta R ne mora imati nijednu nulu unutar kruga С.
4° Iz nejednakosti
(3) /aml> L /а;/, lbml>max lb;/
i::/=m
i:f:.m,
sledrije da rezultanta R ima т nula unutar kruga С i п-т nula izvan kruga С.
Literatura
R. Dacic: Ojednoj posledici Roucheo'lJog stava. Mat. Vesnik 6 (21) (1969), 157-160.
9.16. Ako polinom Р, definisan sa р (z)=ao+ · · · +ап zn nema nula и disku

{z\/z/<1}, dokazati da polinom Q, definisan· sa
Q(z)=P(z)+C1am1zm1+ ... +Cramrzm,
9. Princip argumenta 227
(!Cj!<l, 0<m 1 < · · · <mr~n) nema nula и disku {z/lz!< ~ }, gde је k> 1 rese-
nje jednacine
Resenje. Sve nule polinoma z ~ p(z)=zn Р ( ~) pripadaju disku {zilzl ~1}. Prema tome
imamo
п
(2) p(z)=c П (z+zv),

v=l
gde је lzvl ~1 (v= 1, ... , п). Kako se polinom р moze predstaviti i u obliku
(3) p(z)=an+ · · · +ао z",
izjednaeavanjem koefic'ijenata uz zn-m, iz (2) i (3) doЬijamo
ат,=с (Z1Z2 ••• Zn-m,+Z1Zз. • • Zn-m1+1+ . .. ).

Prema tome, ako је 1~ 1 \<1 i" /z/=k, imamo
l~1am, zn-m,I ~/cl (;Ј kn-m,,
SШ:no za !C;I <1 i /z/=k, doЬijamo
(4) \С; ат; zn-m;I ~!с! ( ~-) kn-m; (ј=2, ... , r).
1
Iz nejednakosti (4) sleduje
~
··~ l';am;Zn-m·\
1
1~
~ С;ат;Zn-m.Ј I
/с/~ Ј-1 ~ _1=_1_ _ __
r r •
2: (;.) kn-m; 2: (~.) kn-m;
j=l 1 j=l 1
Ako је ko> 1 resenje jednacine (1) tada za lzl =k>k0 imamo

п
/p(z)I ~/cl П (k-1)= lcl (k-1)"

v=I
r
Na osnovu Roucheove teoreme zakljueujemo da polinomi р i z~q(z)=p(z)+ 2 С;~; z~m;
ј=1
imaju jednak broj nula u disku {z!lzl ~k}, tj. polinom q ima п nula u tom disku. Stoga polinom
z~Q(z)=znq(~) ima sve nule u oЫasti {zilzl~~} za svako k>ko, sto znaCi da se sve nuie
.polinoma Q nalaze u oЫasti { z \ 1z\ ~ ~ }•

Primedba 1. Moze se dokazati da jednacina (1) ima jedno i samo jedno resenje koje је vece od 1.
Primedba 2. Као specijalne slueajeve gornjeg tvrdenja imamo:

1° Ako polinom z~P(z)=ao+ ···+ап zп nema nula u disku {zilzl<l}, tada polinom
z~Q(z)=P(z)+aaпzn za lal<l nema nula u disku {zjJzl<~}·
2° Ako polinom z~P(z)=a0 + · · · +aпzn·nema nula u disku {z;izl<l}, tada polinom
z ~ Q(z)=ao+ · · · +ar-1 zr- 1 +ar+~ zr+i+ · · · +ап zn (r>O) nema nula u disku { zjlzl < ~},
gde је k> 1 re§enje jednacine (k-l)п = ( ~) kn-r.
Literatura
Q. 1. Rahman: The influence о/ coefficients оп the zeros о/ polynomials. Journal London Math.
Soc. 36 (1961), 57-64. • ·
9.17. Odrediti
1° max
lz'~1
\z2 +2z+i\; 2° max \sin
!zl~1
z\; 1z1~1
I
3° max. arcsin ~1-
2
9.18. Da li vazi teorema о maksimumu modula za visestruko povezane oЫasti?
9.19. Neka је funkcijaf regularna unutar konture С, i neka na С vзZi O<M~/f(z)/,

gde је М dati realan broj. Neka је dalje z0 E int С, i neka је /f(z0 )l<M. Dokazati
da funkcija f mora imati bar jednu nulu unutar konture С.
К,oristeci se gornjim rezultatoщ, dokazati osnovnu teoremu algebre.
9.20. Neka је funkcija f uniformn.~ i regularna u oЫasti {z/r 1 ~lzl ~r3}. Neka
је dalje r 2 realan: broj za koji vзZi О <r 1 <r 2 <r3 • Oznacimo sa М(Уј) maksimum
funkcije z ~/f(z)I na krugu {z/lzl =r;} (ј= 1, 2, 3). Dokazati nejednakost
(1) log M(r2)~ logrз-logr, log M(r1) + logr2-logr1 log М (rз).

log r 3 -log r 1 log r 8 -log r 1
Primedba 1. Gornji rezultat naziva se Hadamardova teorema о tri kruga.

Primedba 2. Pod kojim uslovima vazi jednakost u (1)?

10. ANALIПCKO PRODUZAVANJE
10.1. Funkcija f definisana sa

+оо
(1) f(z)= Lzn

n=O
razvijena је u Taylorov red u okolini tacke а, gde је \а\< 1. Za koje а taj razvoj
predstavlja analiticko prodt1Zenje funkcije f?
+оо
Resenje. Kako је ""zn=--

1
(lzl<l), imamo
L
n=O
1-z
+оо
(2) "" (z-a~

f(z)= L (1-a)n+i'
п=О
Poluprecnik konvergencije reda (2) је 11-al.
Da Ьi ied (2) predstavljao analiticko prodиZenje funkcije definisane sa (1), pottebno је i

dovoljno da bude
(3) lal + 11-al > 1,

jer polupreёnik konvergencije reda (1) iznosi 1.
Ako stavimo a=reit (r<l; O~t<2n), nejednakost (3) postaje r+V 1+т2 -2т cos t>l, tj.
(4) cos t<l.
Nejednakost (4) ispunjena је za svako t, gde је 0<t<2n.

Prema tome, (2) predstavlJa analiticko prodиZenje za (1) ako а fE [О, 1).
10.2. Suma potencijalnog reda

+оо
(1) f(z)= L: ~
n=1
1.
razvijena је u Taylorov red u okolini tacke Na koju је oЫast funkcija f
2
definisana sa ( 1) analiticki produzena tim razvojem?
229 /
Reienje. Kako је f(z) = -log (1-z) (izl < 1), Taylorov razvoj funkcije f и okolini tacke
1 .
- - glas1
2
+оо
(2) f(z)=log~+ L(~ )" ~(z+~

n=l
(
3
Poluprecnik konvergencije reda (2) је - .
2
Prema tome, funkcija f је analiticki prodиZena ~а oЫast {zl lz+ ~' < f}. _
10.3. Dokazati da је za funkciju f, definisanu sa
+оо
f(z)= 1 + L z n, 2
п,,,,;О
krug {z\ /z/ = 1} prirodna granica.

Relenje. Data funkcija f је {zl lzl < 1}. Kada su р i q prirodni brojevi, ne pos-
analiticka u oЫasti
2.ni
toji granicna vrednost limf(z) kad z tezi jednoj od taCaka ехр _:Р__ Svaki deo kruga {zl \zl = 1} -
- 2q
bez obzira koliko mali, sadrzi tacke tog tipa.
Каd Ьi postojalo analiticko produzenje funkcije /izvan kruga {zl\zl = 1}, morala Ьi da pos-
toji funkcija F koja је analiticka svuda u okolini neke tacke kruga. Medµtim, u unutrasnjosti kruga
{zllz\=1}, mora da vazi F(z)=f(z), ра i u tackama koje pripadaju toj okolini. Odatle izlazi da
2ni
granicna vrednost lim F(z) kad z tezi taCki- ехр __f_ ne postoji u toj okolini. Drugim re&na,
2q -
F nije analiticka funkcija u pomenutoj okolini, cime -је dokazano gomje tvrdenje.
10.4. Dokazati da red

+ех>
Lпz~п
n=l
konvergira za Re z> 1 i da njegova suma ima prirodnu granicu Re z= 1.
10.5. Dokazati da је krug {z/ /zl = 1} prirodna granica svake od sledeeih funkcija
+оо
2-п
2° z~ "
~" - - -•
z-e2V2nni
п==О
10.6. N~ koju se oЫast funkcija ј, definisana sa

f(z)=z- zi
2
+ z33 - ••• (lzl <1),
moze analiticki prodиZiti pomocu reda
log 2 _ 1-z _ (1-z)1 _ (1-z)a _ ••• ?
2 2. 21 3 ·2:а
10. Analiti~ko produfavanje 231
i0.7. Dokazati da funkcije ј i g, definisane redom sa

z2 zэ . (z-2) 2 (z-2) 3
j(z)=z+ - + - + · · ·, g(z)=tn-(z-2)+ -
2
- - -
3
- + · ··
. 2 3
predstavljaju analiticka produzenja jedne iste funkcije.
10.8. Ispitati da 1i funkcije ј i g, definisane pomocu

f(z)=I+az+a2z2+ .. ·, g(z)= _1_ - _(1_~)z_ + (1-a)zzв - •..
1-z (1-z) 2 (1-z)э
predstavljaju analiticka produzenja jedna druge.
10.9. Neka su funkcije ј i g definisane redom sa

+оо +оо
f(z) = 2: апz" (lzl <R1) i g(z) = 2: ЬD z1' (lzl <R~.

n=O n=O
Pretpostavimo da funkcija ј ima singularitete а 1 , ••• , ат, i da funkcija g

ima singularitete Ь1, ... ) "f'
Sta se moze reci о singularitetima funkcije F, defi..,
+оо
nisane sa F(z)= L апЬпzп?

п=О
Literatura
Ј. Hadamard: Theoreme sur les series entieres. Acta Math. 22 (1899), 55-64.
10.10. Neka su funkcije ј i g definisane redom sa:

+оо +оо
f(z) = L апz" (lzl< 1)

n=O
i g(z)= L :~ zп.
п=О
Dokazati da funkcija F, data sa

+оо
F(z)= Ј e-t g(tz) dt,
predstavlja analiticko prodliZenje funkcije ј kroz bilo koji luk kruga {zl /zl = 1},
na kome је funkcija ј regularna.
Literatura
Е. Borel: Lцons sur les series divergentes. Paris 1928 .
.
10.11. Proveriti rezultat iz prethodnog zadatka za funkcije
1 1 '1
ZI-+--, ZI-+--, ZI-+--.
1- z 1- z• 1- zj
10.12. Ravan sa zasecima ро polupravama О~у< +оо, х= k; ,gde је k=O, ± 1,

±2, ... , preslikati na gornju poluravan.
1
. п
Uputstvo. Funkcija z 1-+ e21 z preslikava traku О< х < - na gornju poluravan а z 1-+ arcsin z
2
~ п .
preslikava gornju poluravan na polutraku - - < и < - ,v > О. Funkcija z 1-+ arc sin e21 z
2 2
п
preslikava traku na polutraku, preslikavajuci pri tome poluprave х=О, - оо <у<О; х= - ,
2
п п .
- оо <у<О u odgovarajuce poluprave х=
- , О<у< +оо; х= - - , О<у< +оо. Primenju-
2 2
juCi neogranicen broj puta princip. simetrije mozemo se uveriti da funkcija zi-+arcsine 2 iz vr§i
trafeno preslikavarije.
10.13. Preslikati unutrasnjost parabole {(х,у) ly2=4a2(x+a2)} na gornju polu-

ravan i na jedinicni krug.
Uputstvo. Napraviti zasek ро osi simetrije parabole i zatim preslikati gornju polovinu parabole
pomoeu funkcije z 1-+ VZ: na polutraku, а zatim na poluravan i primeniti princip simetrije.
10.14. Ravan sa paralelnim zasecima -а~х~а, у=~ +kn (k=O, ± 1, ±2, ... )
2
preslikati na ravan sa zaseciпia u oЫiku duzi na [kn-b, kn+b] (k=O, ± 1, ±2,
... ; О<Ь< ~) na realnoj osi.
2
Uputstvo. Napraviti zasek ро imaginarnoj osi. Jednu od obrazovanih oblasti preslikati na gor-
nju poluravan. i primeniti princip simetrije.
ish z
barcsin--
ch a
Rezultat. w= - - - - -
. 1
arcsm-
cha
10.15. Neka su G1, ... , .Gn oЫasti koje sadrze neprazne intervale (а1, Ь1), ... ,
(ап, Ьп)realne ose i neka,. је funkcija (z1, ... , zп) ...F(z1, ... , zп) definisana za
ZkEGk (k= 1, ... , п). Ako је F(z1, ... , zп)=О kad ~(ak, bk) (k= 1, ... , п),
dokazati da је tada F(z1, ... , zп)=О.
, 10.16. Neka је gama funkcija Г definisana za z>O pomocu integrala
+ао
Г(ii:)= Ј е•-1.--• dt.

о
Dokэzati da se funkcija Г moze analiticki produziti na celu kompleksnu ravan

osim taca,ka z=O, -1, -2, ....
11. NEANALITiёКE FUNKCIJE
11.1. Neka је t~F(t) realna, dva puta diferencijabilna funkcija, z~f(z) regular-
na funkcija, i (х, у)~ и (х, у) harmonijska funkcija. -Dokazati formule:
1° ~F(u(x,y)) =F'(и(х,у))ди;
дz дz
2° ~ F (IJ(z)I) = _!_ F'(IJ(z)l)/j(z)I f'(z) ;

дz 2 f(z)
~::. F (и (х, у)) =F" (и (х, у)) 1 ди \

1
3° ;
дzдz дz
4° дz _ F (lf(z)I)= _!_ lf'(z)l 2 (F"(IJ(z)I) + - 1-F'(lf(z)I)) .

дz дz 4 lf(z)I
Izvesti zatim formule koje odgovaraju formulama 1° i 2°, s tim sto је izvod
д • • dom -д .
- zamenJen 1zvo
дz дz
Relenje. 1° KoristeCi se formulom

д-(_ 1
- и (x,y)+iv (х, у)) = - (иx+vy+i (vх-иу)),
дz 2
imamo
д F( и (х,у)) = F'(и(х,у)) д 1 . )
.i -
д-z 2
(иx-iUy)
дz
и (х,у)= -
2
(их-• иу,
odakle sleduje tvrdenje 1°.

2° Neposredno imamo
~F(J/(z)i)= ~ ф11Ј)=F' (Vf/) 2~(7~ +! :~)

= F'(lfl)
2
1
v11Г
(fl' +! -(~))
дz
= F'(lf/).
2
IЦ. f!'= F'(lfl) · IЛ. [_.
!! 2 !
3° Neka је funkcija (х,у) ~и (х,у) harmonijska. Diferenciranjem dobljamo
д
1
1 1 (д 1F(и)' д F(и) )
1
--F(и)=
дzдz
- Л F(и)= - - -
4 2 4 дх
+
•
- ду
- 1
2
1
=-
4
(F "((ди)
- + (ди)•)
дх
- +F, (дlu
- +дlu))
ду
- . дх1 ду 1
233
К~ь za funkciju и vazi Лu=О, imamo
д2F(и~ = F" ( (~)2 + (~)2) = F" (~ -i ~) (~ -i· ~) =F" . (~) . ~

дz дz 4 дх ду 4 дх ду дх ду дz дz
1
ди]2
= F"(и) дz
4° Pri dokazu ove formule postupa se slicno kao u prethodnim slucajevima.

д д
Za izvoden}· е formula analognih formulama 1° i 2° sa izvodom umesto izvoda
дz дz
mogu se koristiti rezultati iz zadatka 11.3.
11.2. Ako је w (z, Z)=и (i, y)+iv (х, у), dokazaii sledece jednakosti:
1о ди = ._!_ ( ~~ + дw + дw + дw) ; 20 ди = _!__ ( дw - дw - дw + дw);
дх 2 дz дz дz дz ду 2 дz дz дz дz
зо дv = _ _!_ (дw _ дw + дw _ дw); 4о дv = _!_ (~!!! + ~~ _ дw _ дw)·

дх 2 дz дz дz дz ду 2 дz дz дz дz
11.3. Dokazati da za kompleksnu funkciju w, koja ima parcijalne izvode дw

дz
. дw
1-
v•
vaz1 -дw = (дw)
- 1. -дw· = (дw)
- .
дz ' дz дz дz дz
11.4. Neka јеј .regularna funkcija. Dokazati formule:

1° ~ .(Jf(z)I) = _!_ / f(z) /f'(z); 2° ~ (Ref(z)) =·_!_ f'(z);
дz 2 /(z) дz 2
4° ~ eP/f(z)/ = !_ eP\f(z)I ( р+-.1 -) lf'(z)/~.

дz дz 4 1! (z)I
Izvesti zatim odgovarajuce formule gde se umesto izvoda :z pojavljuje Л·
Resenje. 1° Ako u formulu 2° iz zadatka 11.1: stavimo F(t)=t neposredno doЬijamo tvrdenje
pod 1°.
3° Neka је f regularna funl ја. Tada imamo
дv 1 1 1 1
- = - (vy+ivx)= -. (-vx+ivy)= -. (иy+ivy)= -J'(z),
дz 2 2i · 2i 2z
gde је s obzirom na pretpostavljenu regularnost funkcije f koriscen uslov -vх=иу.
4° Ako u formuli 4° zadatka 11.1. stavimo F(t)=ePt, tj. F'(t)=pePt i F"(t)=p 2ePt, doЬijamo
tvrdt:nje pod 4°.
11.5. Neka su и, v konjugovano-harmonijske funkcije. Dokazati jednakosti

ди . дv ди . дv
(1) - =t. - , - =-i·-.
дz дz дz дz
Resenje. Kako su и i v konjugovano harmonijske "funkcije, to је funkcija f definisana sa

(2) f(z)=и+iv
.analiticka funkcija, а funkcija g definisana sa

(3) g(z)=u-iv
11. Neanaliticke funkcije 235
е c-analiticka funkcija. Diferenciranjem (2) ро z doЬijamo
ди дv
(4) - + i-=0,
дz дz
а diferenciranjem (3) ро z doЬijamo
ди дv
(5) - -i-=0.
дz дz
Iz jednakosti (4) i (5) sleduje tvrdenje (1).
11.6. Pod kojim uslovima izraz oЫika F(u, v, х, у)=О definise jednu uopstenu
analiticku funkciju zr+f(z)=u (x,y)+iv (х,у), tj. kompleksnu funkciju za koju
vazi
(1)
Reienje. Diferenciranjem date jednakosti F(u, v, х,у)=О respektivno ро х i у doЬijamo
Fx+Fu иx+Fv Vx=O, Fy+Fи и.11 +Fv Vy=O

§to uz (1) daje
Fx+Fu (vy+au+bv)+Fv Vx=O, Fy+Fи (-vx+cu+d~)+Fv Vy=O.
Re§avanjem ovog sistema ро vx· i vy doЬijamo
Ри ((cu+dv) Fu+Fy)-Fv ((аи+Ьv) Fu+Fx)

v = ,
х ри2+рv2
Ри ((аи+Ьv) Fи+Fx)+Fv ((cu+dv) Fu+Fy)

Vy=
pиs+pv2
tj.
(2) Vx~g 1 (и, v, х,у), Vy=g 2 (и, v, х,у),
gde su funkcije g 1 i g 2 poznate ako је F data funkcija. Ako elimini§emo и iz F (и, v, х,у)=О i (2),
doЬijamo
(3) Vx=f1 (v, х,у), Vy=f2 (v, х,у).
Diferenciranjem jednakosti (3) respektivno ро у i х, s obzirom da је Vxy=Vyx' doЬijamo jednakost

дfi д/1 дf1 дf2
(4) - +!2 - = - +!i -.
ду дv дх дv
Mogu nastupiti dva slucaja:

Slucaj 1. Jednakost (4) је identicki zadovoljena. Jedriacine (3) imaju beskrajno mnogo re§enja
koja su izrazena preko jedne funkcije koja sadrzi jednu proizvoljnu realnu konstantu. U ovom
slueaju kazemo da su jednacine (3) potpuno integraЬilne.
Slucaj 2. Jednakost (4) nije identicki zadovoljena. Za v moze da se uzme samo funkcija odredena
sa (4). U tom slucaju treba proveriti da li је tako izabrana funkcija v re§enje sistema (3).
U afirmativnom slucaju imamo jedno re§enje proЫema, koje је partikularno, bez integracione
konstante.
11.7. Dokazati da је funkcionalna determinantatransformacije zr+w(z)=u (х,у)+

+iv (х,у) jednaka
1
(1) l= D(u, v) =lдw1 2 -.:јдw,·2.
D(x,y) дz.. дz
Reienje. Ро definiciji је
(2) l=их Vy-Uy Vx·
S druge strane, kako је
l
(3) дw'l2 -lдw/2 = дw .~w _ дw дw
дz дz дz дz дz д"i
kako vtiZe formule
дw дw
smenom - i .- iz tih fonnula u (3) doЬijamo
дz дz
1~:(-\~~/ =иxVy-UyVx,
2
(4)
§to se proverava mnozenjem. Ako uporedimo (2) i (4), doЬijamo (1).
11.8. Neka је w i-+z(w) funkcija inverzna funkciji z 1-+ w(z).
Dokazati jednakost
дw дv
(1) dz= дz dw+ дz dw.
1::\'-1:;1· 1::1·-1:1·
Reienje. UoCimo sistem jednacina
дw дw - дw дw
(2) - dz+- dz=dw, -dz+-dz=dw
дz дz дz дz
дw дw дiii дw
ро dz i di. Determinanta ovog sistema је D= - - - - - , §to se, s obzirom na jednakosti
дz дz дz дz
дw дw дiii дw
- = - , - = - , moze napisati u obliku
дz дz дz дz
S druge strane, kako је determinanta [) 1 za dz data sa
дw дw
D 1 :с - dw- - diii.
дz дz
. dz = Di
1z - s1eduJe
. (1).
D
Primedba. Na 'sliean nacin se iz sistema (2) moze doЬiti formula za d.i analogna formuli (1).
11. Neanaliticke funkcije 237
11.9. Dokazati sledece jednakosti
max 1~:1=1~:1+1 :;Ј, min \~:\ =l\~:1.-1:;11·

11.10. Funkcija Zl--?W (z, z)=и (х, y)+iv (х, у) vrsi afino preslikavanje z-ravni na
w-ravan ako је
(1) и (х, у)=ах+Ьу+с, v (х,у)=Ах+Ву+С i аВ#ЬА.
Dokazati da se pri afinom preslikavanju paralelne prave preslikavaju и paralelne

prave, а familije krugova и familije elipsa. Kakav uslov treba da zadovolje koefici-
jenti а, Ь, с, А, В, С da Ьi se krugovi preslikavali и krugove?
Uputstvo. Ako .i:iomnozimo prvu jednakost u (1) sa А, а drugu sa а, i zatim ih oduzmemo, doЪi
jamo
Au-av+aC-cA
(2) у
АЬ-аВ
Slicno, mnozeci prvu jednakost и (1) sa В i drugu sa Ь, oduzimanjem doЬijamo
Bu-bv+ ЬС-Вс
(3) х
аВ-АЬ
U z-raYni neka је data kriYa

(4) р (x +y )+qx+ry+s=O.
2 2
Smenom (2) i (3) u (4) doЬijamo
(5) Mu2+-Nиv+Pv 2 +Qи+Rv+S=0,
gde koeficijenti ~И, N, Р, Q, S zavise od koeficijenata а, Ь, с, А, В, С. Za dato р, q, r, s kriva

(4) moze Ьiti krug ili prava, sto se na odredeni nacin odrazava na koeficijente М, N, Р, Q, R, S,
tj. na tip krive (5) и ш-ravni.
11.11. Dokazati da se sistem jednacina

(1) иx-vy+aи+bv=f,
gde su а, ь, с, d, ј, g neprekidne funkcije promenljivih х, у moze predstaviti и

oЫiku
дw -
(2) --+Aw+Bw=F.
дz
Izraziti А, В, F pomocu koeficijenata datog sistema jednaCina.

Resenje. KoristeCi se f щmulom
дш 1
дz=-z(иx-vy+i (иу+v~)),
gde је w=и+iv mozemo, mnozeCi ф:ugu jednaCinu u (1) sa i i saЬirajuci је sa prvom jednacinom
и (1), da pisemo
дw a+ic b+id f+ig

-- + - - и+--· v= - - .
дz 2 2 2
Ako stavimo A=p+i'q i B=r+i·s, uz w=u+iv imamo
Aw+Bw=(p+r+i (q+s)) и+(s-q+i· (p-r)) v,

ра, ako zelimo da је (3) oЬlika (2), mora Ьiti
a+ic b+id J+ig

Aw+Bw= --и+--v F=--,
2 2 2
а с Ь d
odakle dobljamo da је p+r=-2' q+s=
2 , s-q=2, p-r=2' tj.
11.12. Odrediti reser1je sistema diferencijalnih jednaCina

ди дv ди дv
---=х, -+-=х-у,
дх ду ду дх .
и kome ucestvuje jedna proizvoljna funkcija i jedna proizvoljna. konstanta.

Resenje. Ako pomџozimo drugu jednaCinu ovog sistema sa i i dodamo је prvoj, dobljamo
-ди _ -дv + i. (ди

- + -дv) = х + i. (х - у),
дх ду ду дх
tj.
дw 1- i -
-==-z+-(z+z)
дz 2 4 '
gde је stavljeno w=и+iy , z=x+iy. Neposrednom integracijom nalazimo
w= -
1-
z2 ..L
1 -
i -
zz + -i..:.z2 +А (z)
4 4 8 '
gde је А proizvoljna analiticka funkcija. RazdvajajuCi realan i imaginaran deo funkcije w dobl-
jamo trзZeno resenje postavljenog sistema:
1 1
и=- (x2-y2+xy)+f(x,y), v= -(Зх 2 +у -ху) +g(x, у),
2
4 8 .
gde је A(z)=f(x,y)+ig(x,y).
12. RAZNI PROBLEMI
12.1. 1° Ispitati da li funkcija z f-7 f(z) =eiiz• cosec nz zadovoljava funkcionalnu

jednaCinu
f(z)-f (z-I)=2ieлiz(z~O.
2° IntegraleCi funkciju I duz paraielograma cija su temena и tackama
1 !!!
±-± re 4 (r veliko),
2
dokazati da је
+со
Ј е-л~· dt= 1.
....о.С()
3° Takode, integraleci funkciju ј duz paralelograma cija su temena и tackama

±. _.!_2 ±reii/4, dokazati da је:
+со
J-e- 2
nt• COS (2nt) dt= ~·
-СО
4 ° BirajuCi na pogodan n.acin konturu in.tegracije i integraleci duz nje funk-

ciju f, dokazati da је:
+оо
Ј e-nt' sin 2а cos (nt 2 cos 2а) dt=cos (; -а)

-СО
+оо
Ј e-nt· sin 2 а sin (nt2 cos 2а) dt=sin (: -а)

-ОО
Primedba. Tackama 3° i 4° zadatak dopunio D. Dokovic.
12.2. Data је analiticka funkcija z!--'? w=f(z)= ~.

z'+4
1° Odrediti nule ove funkcije kao i polozaj i vrstu singulariteta.
2° Odrediti ostatke funkcije f и singularnim tackama.
3° Izracunati integral -ф f (z) dz.
lzl=2
239
4° Које tacke w-ravni odgovaraju tackama z=O, z=vi~ z=iv2koje leze

и z-ravni? N а sta se preslikava kruzni kvadrant
{z llzl ~ v2' о~ arg z ~ ~}

transfo1·macijom w=f(z)?
4
Uputstvo. Koristiti sukcesivne transformacije z 1 =z2, z 2 =z1 + - , w= - .
Z1 Z2
12.3. Data је funkcija
Ako ie lzl = 1, dokazati da је /f(z)I = 1.

Resenje. Kako је zz= lzl 2
= 1, imaшo
(i, k=O, 1, ... , п),
ра је
п п п
L aiak zn-i -zn-k
f (z) f (z) = _k=_o_ _ _ _k_=_o_ __ i, k=O

=1,
п п 71
L ёiiak zi'-zn
k=O k=O i, k=O
odakle neposredno sleduje tvrdenje.
Resio student G. Kalajdzic.
12.4. Data је funkcija

1
z r-+ ј (z)- -z-2 +-2-Лz---1 (Л pozitivna konstanta).
1° Odrediti singularitete funkcije јi p1·irodu tacke z= оо.

2° NaCi vrednost integrala -фј(z) dz duz kruga {zJ/zl=l}.
3° Rastavl~ajuci ovaj integral na realni i imaginarni deo, izracunati realni
integral
п/
dt
I
о
sin2 t+ А. 2
4° U okolini tacke z= оо razviti funkciju z r-+ z 2 f(z) и Laurentov red.

5° Dokazati da је koeficijent od z-n polinom stepena п ро Л. Odrediti korene
tog polinoma i dokazati da se oni nalaze na imaginarnoj osi.
12. Razni proЫemi 241
12.5. Dokazati jednakosti:

+оо
1° Ј (x2+a2)-n(xn-(~)xn- 2 a 2 + (~)xn- 4 a4 - • • ·)dx=O,

-ОО
+оо
2° Ј (х2+а2)-п ( (7) ,хп-1_ (;) ,хп-з а2+ (~),хп-& а4- .. ·) dx=O,

-ОО
gde· је п > 1 prirodan broj i а>О.
12.6. Ako tacka z opisuje putanju
/z+ :1 =а (а>О; Ь ЕС),
kolika је najveca i najmanja vrednost /z/?

Rezultat. Ako је Ь= 1, tada је
max lzl = ~ (v'a2+4+a) , 1 (~/-

min /zl= - ·v а 2 +4-а).
.
2 2
Primedba. U casopisu Матетатическое просвещение (N° 5, 1960, str. 265-266) postavljen је i
resen gornji proЫem za slueaj kada је Ь = 1.
Do resenja se moze takode doci ako se pode od
/zl = / z+ !!_ - !!_ / ~ / z+ !!_ / + ~ =а+ ~ ·

z z z lzl lzl
D. Dokovic је naveo sledece resenje.
Stavimo li z=eei8 , b=Beif1 (е, В>О), jednacina putanje postaje
/ е cos о+ ~ cos <P-tJ)+i ( е sin о+.; sin <Р-0)) =а 1
ili
в2
(1) е2 + 2е =а 2 -2в cos <Р-20).
Proucimo funkcije
ва
(2) x~y=f(x)=x+ - (х>О),
х
(3) x~y=a 2 -2Bcos(P-20).
Funkcija f ima dve asimptote: y-osu I pravu ј=х i ima samo jedan minimщn fmin=2B
za х=В. ·
Jednacina (3) predtstavlja pravu paralelnu sa x-osorn, cije se rastojanje od x-ose u. funkciji
parametra О menja izmedu а2 -2В i .а 2 +2В.
Za izabrano О apscise preseёnih tacaka krivih (2) i (3) daju kvadrate odgovarajucih vrednosti
f!. Zakljueujemo da se za х, pri odredenom О, doЬijaju dve vrednosti.
Ekstremne vredn.osti za х (ра prema tome i za е) dobljaju se kad је prava (3) najudaljenija od
x-ose. U tom slueaju njena jednacin.a glasi:
(4) у=а2 +2В.
242 Kompleksna an_aliza
Izjednacavanjem desnih strana jednacina (2) i (4) i zamenom х= е 2 doЬijamo jednacinu

в2
е2+ - =а2+2в,
е2
koja odreduje ekstremne vrednosti za е.

Pozitivni koreni ove jednacine su:
+vr+4E ±а
е=
2
Prema tome је
1 1
min \z\= - (уа2+4 \Ь\ -а), - (ya2 +4 lbl +а).
maxlz\= ·2
2
Ostavlja se citaocu da detaljnijom analizom izvuce potrebne zakljucke о obliku krive
1 z+ ~ 1 =а za razlicite vrednosti parametara а i Ь.
12.7. 1° Pretpostavljajuci da је izraz ez (z=x+iy) definisan jednakoscu ez=eXe(y),

gde е (у) oznacava izraz cos y+i sin у, na elementaran nacin dokazati da
(1+ :(-~ez (n-+ +оо)
za svako kompleksno z.
2° Koristeci se redovima, dokazati da u svakom krugu {zl lzl ~R < + оо}
niz ( 1+ :) n uniformno konyergira .ka ez..
Resenje. 1° Podimo od jednakosti
с1) н ~ =1+.:. +i ~ =(1+

п п п
-=-) (нi 2-).
п п+х
Drugi faktor moze se predstaviti u obliku
(2) у = ( 1+ --·
l+i-- у2 - )1/2 е ( arctg -у-) ,
п+х 2
(п+х) п+х
gde se zbog pozitivnosti realnog dela uzima glavna vrednost funkcije х i-+ arctg х. Prema (1) i
(2) је
( 1+ - -)n12 е ( narctg--).
-z )" = ( 1+ -х )" ( 1 +yz у .
п п (п+х) 2 п+х
Prvi faktor konvergira ka r, drugi ka jedinici kad n-++ оо.

Kako је kompleksna funkcija realne promenljive у~ е(у) neprekidna, imamo
lim
n-++co
е (п arctg __!____) =е ( 1im п
п+х n-++co
arctg 2-) =е (у)~
п+х
Dakle,
lim(l+ ~)n =r · 1 · e(y)=ez.

n-++co п
12. Razni .proЫemi 243
2° Ako је poluprecnik R posmatranog kruga ро volji izabran i potom f.iksiran, tada za proiz-
voljno в (>0) postoji takav prirodan broj т da је
+оо
""' R" < _: .

~ v! 2
11=m+I
Kako је
( п)v ;f1 = п(п-1) ••• .(n-v+l) . _!._ =

vl п"
(l- .!.).(i-
п
~) ... (l- v-1) .!_ (v::;;;n)
п п v! - '
za /z/ ~R i п~т ·doЬijamo је
Prvi clan poslednjeg izraza tezi nuli kad п~+ оо. Stoga postoji no~m takvo da је za n~no
8
vrednost ovog .clana manja od . Za n~no је
2
(/z/~R).
12.8. Ako kvadratna jednacina z 2-2pz+q=0 ima jedan realan koren, dokazati
da је
4 (р-Р'Ј (pq-pq)=(q-q)2.
12.9. Odrediti а tako da koreni z 1 , z 2 , z 3 jednacine

z 3 +12 (I+ivJ) z+a=O
leze na jednoj pravoj.
Rezultat. Tacke z 1 , z 2 , z 3 su kolinearne ako i samo ako је а realno i uz to /а/ ~32 у'2.
12.10. Ako koreni z 1 i z 2 jednacine

z 2 +pz+q=O (р, qe С)
zadovoljavaju uslov /z 1 /=/s 2 /, tada је pq=p/q/.
Dokazati ovaj stav i ispitati da 1i. va:li. obrnuti stav.
Reienje. Kako је
р= -(z1 +z1),
doblja se
(1) plq\-pq=(z1+z2) z1 Z2-(z1 +z2) lz1l lz2I = lz11 2 z2+ lz21 2 Z1 -(z1 +z2) \z11 lz2 \.
Kako је lz1i = lz 2\, izraz р lq\-pq se anulira, §to znaci da је stav tacan.
Da obшuti stav ne vazi, zakljueuje se na jednacini za koju је q=O i p::fiO.
12.11. Ako koreni z 1 i z 2 jednacine z 2 +pz+q=O zadovoljavaju uslov lz1 lz 2=

lz2lz1' tada је pq=plql.
Dokazati ovaj stav. Da li vazi obrnuti stav?
12.12. Data је kv.:adratna jednacina z 2 -2pz+q=O (р, qE С). lspitati d,a li је

jednakost
pq=p (/p/2+/p2-q/)
potreban i dovoljan uslov da Ьi moduli korena ove jednacine Ьili jednaki.
12.13. Data је kvadratna jednacina

(1) z2-2pz+q=0,
gde su р i q kompleksni brojevi. Odrediti potrebne i dovoljne uslove koje moraju
zadovoljavati koeficijenti р i q iЗko da оЬа korena z 1 i z 2 jednacine (1) budu na
jedinicnom krugu.
Resen}e. Izve§cemo najpre neke obrasce koji се kasnije Ьiti potrebni.
Iz (1) izlazi
(2) lz1I lz2I = lql.
-- .
Kako је
lz1l 2 =Ц>+VP 2 -q) (i+ylp 2-q)=IPl 2 +2Re CPW-q)+ \p2 -ql,

(3)
lz2l 2=<P-Vp2 -q) (P-'\iP 2 -q)=IPl 2 -2Re ёР ylp 2 -q)+\p2 -q\,
sablranjem dobljamo
1
(4) - (lz1!2+lz2l 2)=IPl2+!p2 -q\.
2 .
Osim toga, vaze jednakosti
(5) 2p=z1 +z2, 2pq= lz2\2 Z1 + lz11 2 Z2.
Pretpostavimo sada da је \z11=1, \z2j = 1. Tada iz (2) i (4) doЬijamo
(6) \ql=l, IPl2+lp2 -q\=1.
Prema tome, ako jednaCina (1) ima оЬа korena na jedinicnom krugu, uslovi (6) moraju Ьiti
zadovoljeni, ~to znaci da JU ,oni potrebni. ·
Uslovi (6) su i dovoUni, jer ako su oni zado~oljeni, tada iz (2) i (4) izlazi
lz1l lz2l=l, lz1\ 2 +lz2 \ 2=2,
tj~
Drugi sistem potrebnih i dovoljnih uslova doblcemo na sledeCi nacin:

Pretpostavimo da је fz1 1=1" fz2 1=1. Tada iz (5) sleduje p=p-q. Osim toga, iz 2p=z1+z2
doЬija se
1
IPI ~ 2 Cfz1I + fz,I)= I:i
а iz Zi z~=q sleduje l·ql = I.
Prema tome:i traZeni uslovi su
(7) lqr=•.
Alro је p=F-0, ovaj poslednji uslov moze se izostaviti" jer sleduje iz prvoga.
Da Ьismo dokazali da su ovi uSiovi takode dO'Val!i;nii tj .. da iz: (7} slecШj.e: lz11=1" lz21=1
primetimo da iz (7) izlazi
q=io,. Р=ееiЊ/2 (О~е ~1).
JednaCina (1) u tom slutaju postajc
z 2·-2ef/ff/'l z+e6i=O
i njena rе!евја. su
ZJ."z= (e·±i Vl- еђ· е д;/2 ,

odakle. је
PrimedЬa 1. Uslovi (6) i (7), prema prethodnom, ekvivalentni su, sto se moze i neposredno
dokazatL
Tako, 112. primer; iz (7) sle:luje P2 =iPl 2 q, tj. p 2 -q=(JpJ 2 -1) q, ра s obzirom na IPI ~1 i JqJ= 1
imamo IP2 -qJ=1-JPl 2•
Prema tome, iz (7) sleduj,e (6).
Da bismo dokazali i obmuto da iz (6) sleduje (7), dovoljno је posmatrati slueaj kad је р#О.
Iz (6) doblja se,najpre /Pl~l. Dalje, iz /p 2 -q/=1-JpJ 2, tj. iz (p 2 -q)(p2 -q)=(l~Jpj 2) 2 , sleduje
p2q+pzq=2 lpJ2,
jer је /qJ = 1. Osim toga је
pzq. paq= IP'I·

Iz ove dve jednacine neposredno izlazi
-
tj. pq=p.
Ovim smo dokazali da iz uslova (6) izlazi (7).
Primed~a 2. Videti sledeCi proЫem. Uporediti rezultate i metode.

Redigovano prema resenju R. Bojaniea.
12.14. Data је
kvadratna jednacina:
(1) z2-2pz+q=O (p:;i:O),
gde su р i q kompleksni brojevi. Odrediti potrebne i dovoljne шlove k9Je moraju
zadovoljavati koeficijenti р i q tako da: . /
1° jedan i samo jedan koren jednacine (1} ima modul r (>0);
2° оЬа korena jednacine ( 1) imaju modul r (>О);/
3° bar jedan koren jednacine (1) ima modul r (>0); ,
4° koreni jednaci11e ( 1) imaju jednake module. (
Resenje. 1° Pretpostavimo da је Jz1! =r i !z2! #r, gde su z 1 i z 2 koreni jednacine (1). Tada је
z 12-2pz1 +q=O =::? z1 z1 z1 +qz1 =2Pz1 :Z1.
Odavde sleduje:
(2)
Poslednje dve jednaCine posmatracemo kao sistem ро z 1 i z 1 • Determinanta tog si5!ema је
Л =r 4 -qq=r4-jqj 2=r 4 -lz1\ 2 \z21 2=r 2 (r 2-lz21 2)#0,
sto znaci da sistem (2) ima jedinstveno resenje:
(3)
- 2r2 Iр q 1 2:,.2 (prz-pq) Z1 = 2r2 I :2 ~ '1- 2r2 (pr2-pq).
Z1- - '
Л q r2 r4- lql2 Л q р r4-Jql2
Na osnovu (3) је
(4) 2r !Pr 2 -pql=lr4 -lql 21:#:0.

Dokazali smo da su uslovi (4)'potrebni. Da su ovi uslovi i doYoljni sleduje iz toga sto oni
osiguravaju egzistenciju resenja (3).
2° Neka је lz1l=lz2l=r>O.
Posmatrajmo identitet
(5) 2(р JqJ-pq)=(z1+z2) lz1i lz2\-z1z2(z1+z2)
=(z1 +z2) \z1\ lz2i- lz11 2 Z2 lz21 2Z1
= lz1I (z1iz2i -z2iz1i) + lz2I. (z2iz1I - Z1\Z2I)
= (lz2l - lz1I) (z2iz1l -z1iz2I).
Na osnovu uCinjene pretpostavke i identiteta (5) doЬijamo jednakost
(6) r2p-pq=O.
Qya jednakost izrazava potreban uslov da Ьi Ьilo lz1l=lz2 l=r>0, ali nije dovoljan. То se
moze naslutiti iz identiteta (5), jer ako se u (5) anulira leva strana, ne mozemo tvrditi da se na
desnoj strani anulira prvi faktor. Zato сето detaljno .ispitati polozaje koreпa jednacine (1), kada је
ispunjen uslov (6).
Iz (6) sleduje
lql = lz1I izзl =r 2 •
Prema tome, dopunski uslov treba da obezbedi vaznost jednakosti
(7) lz1i = lz2i ·
Iz (6) izlazi
р r2
q=r2·-= = _. р2>
Р IPl2
ра jednacina (1) postaje
Odatle је
(8) z1=p(1+ Ј1- r

Јр\2
2
),
Na osnovu poslednjih foxmula zakljucujerno da jednakest (7) vafi ako i samo ako је
12. Razai proЬlemi 247
Tako smo najzad dоШ do rezultata: Da Ьi Ьilo lz1 1= lz8 1=r>O, potrebno је i dovoljno
da budu ispunjeni uslovi:
(9) r2 q-pq=O, IPl~r.
3° Trazeni uslovi za O'vёtj deo zadataka mogu se· doblti uzimajuCi u obzir rezultate iz 1° i 2°.
Da Ьi bar jedan koren jednacine (1) imao modul т (>О), potrebno је i dovoljno da budu
ispunjeni uslovi:
2т lpr1 -pql=l,..-lql 11 I,
IPI ~т samo kad је lql =r1 •
Kad је Jql #r2 drugim uslovom se ne zahteva ni§ta.
4° Da Ьismo odgovorili na poslednje pitanje, koristicenio se rezUJ.tatima iz taCke 2°, tj.
uslovima (9). Smatrajuci u (9) т (>0) proizvoljnim, nalazimo da su uslovi:
-
(10)
pq.
- Је rea1an poz1t1van
.. ь .
roJ,
р
potrebni i dovoljni da Ьi Ьilo lz1 1= Jz 2 1.

Uslovi (10) mogu se kondenzovati u jedan jedini uslov
IPl 2 :s;;~=p q2
2
tj. IPI' ~p 2q.

- Р IPl '
Redigovano prema re§enju D. Dokovica.

Primedba. Dokazati da је poslednja relacija ekvivalentna uslovu navedenom u zadatku 12.13.
12.15. Date su dve jednacine ро z:

(1) f(z)=zn+a 1 zn- + · · · 1
+ап=О,
(2) g(z)=zn-la1/z"-1 - • • • -lanl=O,

gde su koeficijenti ak (k= 1" .... , п) realni ili .kompleksni i gde је а 1 :;if0 i ап #0.
1° Dokazati da jednacina (2) ima jedan i samo jedan pozitivan realan koren,
koji сето oznaciti sa r.
2° Dokazati da vazi IJ(z)I ~g(lzl).

Dokazati takode da su svi realni ili kompleksni koreni jednacine (1) ро modulu
manji ili jednaki r. Dokazati da su svi realni ili kompleksni koreni jednacine (2)
koji su razliciti od r manji ро modulu od r.
f:leienje. 1° Kako је lanl #О, ро pretpostavci О nije koren jednacine (2), ра vdi
п
(3) 1 = ~lakl,
Lzk
k=l
п
§to је ekvivalentno sa (2). Funkcija z~ _L!::' је za z>O striktno opadajuca i neprekidna i pri
k=l
tome opada od + оо do О, ра jednacina (3), tj. njoj ekvivalentna jednacina (2), ima jedan i samo
jedan koren r>O. Tako ako је lzl =Fr neposredno irnamo
(4) g (lzl) (lzl-r)>O.
2° Na osnovu цejednakosti Ја+ bl ~ 1al - lbl, koja vazi za proizvoljne kompleksne brojeve,
imamo
Jf(z)l=/z 11 + iakzn-ki~lznl-1 iakzn-kl

1 k=l k=l
п
~Jzln-1 2 lakl lz\'z-k=g (Jzj).

k=l
Stoga, ako је z koren jednaCine (1), imamof (z)=O, ра iz dokazane nejednakosti :leduje g(Jzl)~O,
sto па osnovu (4) daje Jzl ~1"
Literatura
Revue math. spec. 74 (1963), 100-107.
12.16. Qdrediti broj resenja jednaCine

(1) tg z=az (а Е R; z=x+iy).
Reienje. Grafickim putem uveravamo se da jednacina (1) irna beskonacno mnogo realnih resenja.
Pretpostavicemo sada da је у =F О.
Stavimo z=x+iy u (1) i izjednacimo realne i imaginarne delove, ра doЬijamo
sin2x sh2y
(2) ------ах, ау.
cos 2x+ch 2у со~ 2x+ch 2у
Ako је x=FO, iz (2) sleduje
sin 2х sh2y
--=--.
х у
Ova jednakost је nemogucna, jer za svako х ( =F О) i у ( =F О) vaze nejednakosti

sin 2х sh2y
~<1, -->1.
2у
Prema tome, ostaje mogucnost х=О. Таф1, prema (2), za odredivanj.e у imamo jednacinu
sh2y
(3) ау, tj. thy=ay.
1.+ch 2у
=Grafickirn putem dolazi se do ovog zakljucka:
1° Ako је а~О i],i a~l, jednacina (3) irna samo jedno resenje, i to у=О, koje smo iskljucili
iz razmatranja; ·
2° Ako је О<а< 1, jednacina (3) ima dva realna resenja razliCita od nule, tj. tada ednacina
(1) ima dva resenja, koja su cisto irnaginarni brojevi.
12.17. Ро z resiti jednacinu

(1) (z+I)n=e 2 nai (аЕ R, nE N):
п-1 п-1
Izracunati П sin (а+ k:), odredivsi pretliodno П zk, gde su zn koreni jed-
k=O k=O
. nacine (1).
12.18. Dokazati da jednaCina ez =z ima beskonacno mnogo imaginarnih resenja.
12.19. Odrediti и oЫiku а+iЬ (а, Ь realni brojevi) sva resenja jednacine
cos 2 z= _!_ (1 +i).

2
12.20. Odrediti kompleksne brojeve koji zadovoljavaju jednacine:

z+1
1° е z =1-i, 2° tg z=eJli (kE R).
12.21. Odrediti opsti oЫik funkcije, regularno-analiticke и disku {zi /zl< 1} koja
zadovoljava funkcionalnu jednacinu
(1) f(z)f(-z)=f(z 2 ).
Reien•e. Stavljajuci z=O u (1), dobljamc
ј (О) (Ј(О)-1).=0 ~j(Oj=lY._j(O)=O.
Ispitajmo prvo slucaj ј (0)=1.
Funkcija f u disku {z/lzl < 1} nema nula jer ako је z 0 jedna nula, tada Ьi takode Ьile nul~
i Zo2 , zo&, z 0 6 , ••• ,
§to dovodi do
f(O)= lim f(z 02n)=O,
п~+оо
а ovo је u .kontradikciji sa ucinjenom pretpostavkom.
Zato mozemo staviti f(z)=e"(z) (и (0)=0).

Iz (1) izlazi da funkcija и zadovoljava funkcionalnu jednacinu
(2) и (z)+u (-z)=и (z").
Neka је
(3) и (z)= ;z
+оо
k=1
ak zk.
ZamenjujuCi red (3) u jednacini (2), nalazimo

а" ak
ац= 2 ~ ak·2n = 2п .
Prema tome, red (3) mozemo predstaviti и oЫiku:
+оо +оо +оо +оо +оо
(4) и (z)= L_,

"" ""а
L_, (2n+ 1)2
kzC2n+ 1)2k = "" ""а2пн (z2n+1)2k
L_, L_, 2k
= ""а2n+l F (ztn+i) '
L_,
n=Ok=O n=Ok=O п=О
. gde smo stavili

+оо k
(5) F(z)=
k=O
2 ~k.
250 . Kompleksџa aoaliza
Prema tome је
- +ао
/(z)=exp ( L titп+i F (z2n+i)).
п=О
Ako је/(0)=0, mozeпio stavitif(z)=(-l)kzkg(z) (g(O)=FO), ра jednacina (1) postaje

g (z)g (-z)=g (z 2).
Kako је g (О) =F О, na oщovu prethodnog slueaja zakljufujemo da funkcija g ima oblik
+ао
g(z)=exp ( L iitnн F (z2n+1)) .

п=О
Prema tom~, sva resenja jednacine (1) koja sч analiticka u disku {zi /zl < 1} imaju oblik
+ао
f (z)=(-l)k zk ехр ( 2: аzпн F (z n+i))

2 (k=O, 1, 2, ... ),
n=O
gde su a2 n+i proizvoljne konstal'lte koje obezbeduju analiticnost reda (4) и disku {zl/z/ < 1} i
F је funkcija definisana redom (5).
Primedba. Ovo је udatak Р. Ruseva i I. Dimovskog, а resenje D. Dokovica.
Videti: Fiziko-matematicesko spisanie, Sofija, knjiga 4, 1961, str. 305.
12.22. 1° Ako postoji analiticka funkcija z ~f(z) (=и (х, y)+iv (х, у)) сф је realni
deo
sin 2х
(х,у)~и (х,у)= -----
cos 2x+ch 2у
odrediti odgovarajuci imaginarni deo v koji zadovoljava uslov v (х, 0)=0.
2° Ako је mogucno, razviti funkciju ј и potencijalni red и okolini pocetka.
3° Odrediti z tako da bude f(z)= 1 +i.
.1.2.23. Koristeci Cauchyev obrazac za odredivanje koeficijenata Taylorovog reda

jedne funkcije, dokazati da ni za kakvu celu funkciju z~f(z) i ni za kakav broj
а integral
2л
Ј (~) = Ј f (aeti) e"'"tx dt

о
ne moze Ьiti takva funkcija promenljive х koja Ьi imala kao svoje nule vrednosti
x=ki (k=O; 1, 2, ... ).
12.24. Ako је х ~ Ј(х) cela funkcija, dokazati da се integral
Ј(х)= lim ф!Сz)ј (~) dz,

R-++ao С z '
R
gde је СR = {z/ /z/ =R}, predstavljati celu funkciju promenljive х.
Pomocu datih koeficijenata reda
f(x)=ao+a 1 х+а 2 х2 + · · ·
12. Razni proЫemi 25.1
odrediti koeficijente reda

Ј(х)=Ь0 +Ь 1 х+Ь 2 х2 + · · ·.
Primeniti ovaj postupak na integral
Ј-= ( х) f az+b~zctz,
е
аЬ
gde· su а i Ь konstante i odrediti vr~tu cele funkcije Ј.
12.25. U kompleksnoj ravni date su tacke А (а) i В (Ь). Ako је tacka Р (z) ma
koje resenje jednaCine
(z-a) 4 +(z-b)4 =0,
tada је IPAl=IPBI.
Dokazati ovo i generalisati.
12.26. Odrediti koeficijente а 1 , а 2 , ••• , ak tako da z=O bude nula, reda k+ 1,

funkcije
z 1-+ f(z)= 1-(1-z) ехр (а 1 z+a 2 z 2 + · · · +ak zk).
1
Rezultat. а 11 = - (v= 1, ... , k).
v
12.27. Neka је f kompleksna funlrcija kompleksne promenljive z, definisana za

svaku konacnu vrednost z. Pretpostavimo da postoji konstanta k (O<k< 1) takva
da је lf(z)-,-4(w)I ~klz-wl za svako z i w.
Dokazati da postoji j~dno i samo jedno resenje jednacine z=f(z)+a, gde
је а proizvoljna konstanta.
Resenje. Za k< 1 postoji konacna vrednost od z, na primer z 0 , takva da }е
lf(O)+a 1
---=lzol·
1-k
Tada se doЬijaju jednakosti
lf (zo)+a\ = lf (zo)-f (О)+Ј (O)+al ~lf (zo)-f (0)1 + IJ (О)+а\ ~klzol + lf (O)+al = lzo/,
tj.
1f (zo) ·га 1~ 1Zo 1.
Prema tome, oЫast R. definisana sa 1 z 1~ 1z 0 I Ьiсе neprekidno preslikana transforma-
cijom z "г+ f (z)+a .u samu s~be. Prema Brouwerovoj teoremi u oЫasti R postoji bar jedna tacka
Z za koju је Z=f(Z)+a. Medutim, ne moze postojati vise takvih tacaka. Doista, ako Ьi i za
Z'#Z Ьilo Z':--=f(Z')+a, imali Ьismo
lf (Z)-f(Z')i=IZ-Z'\,
sto protivureci pretpostavci da је
IJ (Z)-J (Z') 1<1Z-Z'1 ~

Resio D. С. В. Marsh.
252 ·Komplekвna-analiza
12.28. Dokazati da .r;ed

z z z' 2
-+-+---+···
1- z 1 - z'
2 1- z 8
(z=x+,Y)
konvergira ka __!_ ako је lzl < 1, i ka - 1

- ako је lzl> 1.
1-z 1-z
Reienje. Kako је
z2k
(k=O, 1, 2, ... ) ,
l=~k+i = l-z k 2 - 1-z2k+i
sablranjem ovih jednakosti za k=O, 1, 2, ... , п doblja se

z z2 z 2n-i zt!I z z.ziн
Sп= --+--+
1-z 1-z
... +--+----=---
2 4
1-zt" l-z2"+i 1-z
.
- ---·
1-z.ziн
Odavde izlazi
z 1
Iim Sп=-- (lzl<l), Iim Sп=-- (lz[>l).
n-++ao 1-z n-++ao 1-z
+ао ~ -
12.29. Dokazati da је Lambertov red "" - - konvergentan za fzl < 1, а diver-
~ 1-z"
n=1
gentan za /zl ~ 1.
Reienje. Za n=l, 2, ... i lzl<l jedna za drugom vзZe- nej.ednakosri:
Prema tome, imamo

+ао +ао
2 \1~znl ~ l~lzl 2 izin.

n=l n=l
Na osnovu ove nejednakosti zakljufujemo da је LamЬertov red konvergentaп. za l.zl < 1.
Za lzl ~1 red divergira, jer njegov opsti clan Пе teZi nuli.
12.30. Dokazati da koeficijenti ао, ai, az, . .. u. razvoju 1
1
ао+а1 z+aaz2+ ...
1-z-zt
obrazuju FiЬonacciev niz 1, 1, 2, 3, 5, 8~ . r. i da је
1
12.31. Ispitati da li је fz-pl =2fzt jednacina kruga ciji је centar u tacki -з:- р,
·а poluprecnik ~ fpJ.
3
D:!kle, jednacine lz-pl=2 .

lzl i lz+f =зlPI su ekvivalentne, cime је dokazano tvrdenje,
1 2
. 2 1 2
jer је {z lz+~l=зlPI} krug Ciji је centar u taCki - Зр, а poluprecnikЗ IPI·
1
12.32. Dokazati da se za dva kruga К 1 i К2, koji se nalaze jedan van drugoga,
moze odrediti takva bilinearna funkcija
az+b
z~w=- (ad-bc:FO)
cz+d
pomocu koje se ·krugovi К 1 i К 2 preslikavaju u dva koncentricna kruga С1 i С2
(neka krug С 1 lezi u krugu С;).
Reienje. Neka su krugovi К1 i К1 redom dati jednacinama:
Skup centara krugova (К) koji ortogonalno seku krugove К1 i К1 је radikalna osa datih
krugova predstavljena jednaCinom:
2Re (z CZ1-z1))+ lz1l 2-lz21 2 =r12 -r22 •

Neka su z 0 i z 0 ' taCke u kojima krug К, jedan od krugova koji sU: ortogonalni na К1 i К1 ,
sece pravu koja prolazi kroz tacke Z1 i Z2, pri cemu је ZoE int К1 i Zo' Е int Kz.
Tada su tacke z 0 i z 0 ' simetriene u odnosu na krugove К1 i К2 • Bilinearne transformacije
Z-Zo " z-z 0'
Wо'=Л1--, Wo =Л2--·'
z-z 0' Z-Zo
gde su А. 1 i Л 2 proizvoljni, s obzirom da је
Wo'(z 0)=0, w 0'(z 0')= оо, w 0"(z 0')=0, w 0"(z 0)= оо,
preslikavaju krug К u pravu koja prolazi kroz tacku w=O. Neka је
Z-Zo
\.2) Wo=--,
Z-Zo
ј edna od takvih bilinearnih transformacija.

Kako su slike krugova К 1 i К2 , doЬijene pomoeu (2), krugovi ko)i su ortogonalni na slici
kruga К, dakle, na pravoj koja prolazi kroz taCku w=O, zakljueuje se da su slike od Кн К 2 krugovi
С 1 , С 2 , respektivno, ciji su centri tacka w=O. Pri ovome preslikavan;u tacke iz unutra§njosti
kruga К 1 preslikavaju se zajedno sa z 0 Cija је slika zv=O, u unutra§njost kruga Сн dok se sve tacke
od К 2 , koje se nalaze izvan kruga К 1 , preslikavaju u spolja§njost kruga С 1 • Dakle, С 1 с int С 2 •
Prema tome, relacija (2) odreduje tr~enu homograficku funkciju.
Redigovano prema re§enju R. Luciea.
12.33. Data је funkcija z~f(z)~--. (а> 1).

1
a-e-•z
1° Ispitati singul~ritete funkcije ј u zatvorenoj kompleksnoj ravni.

2° Integraleci funkciju z~zj(z) duz pravougaonika cija su temena и tackama

±n i ±n+iR i pustajuci da R~+ оо, izracunati ·
( 1) Ј х sin х d.x
1 +а 2 -2а cos х ·
о
3° Funkciju f razviti u red · ро stepenima od e-iz. lspitati u kojim oЫastima

z-ravni ovaj red konvergira u oblcnom smislu, apsolцtno i uniformno.
4° Iz reda dobljenog pod 3° izvesti trigonometrijski (Fourierov) red za funk-
ciju
sinx
xi--·------
1+а 2 -2а cos х
i, koristeci se ovim poslednjim, izracunatl na drugi nacin integral (1).
12.34. Neka је f operator definisan jednakoscu

f(z)=_!_(z+/z/) (z=x+iy)
2
i neka је
f 2 (z)=f (J(z)), ... ' fп(z)=f Uп-1(z)) ·

Izracunati lim fп(i).
n-++oo
2
Rezultat. - .
п
Primedba. Op~tije, doЬija зе rezultat

Imz
lim f(z)=- (arg z;i!:O arg ze (-п, +n)),
n-++oo argz
=z (arg z=O).
12.35. Posmatrati niz kompleksnih brojeva z 1, ••• , zп, koji se formiraju pomocu
1
zk = - - (k=2, 3, ... , п).
1
Zk-1
1° Ako је z 1 =1 +i, odrediti z 2, z 3, ••• , Zп·

2° Koji argument treba da ima z 1 da Ьi Zn Ьilo realno pocev od N (2~N~n)?
3° Odr~diti z 1 tako da bude za=z 1 •
4° Dokazati da se tacke Mk, ciji su afiksi zk (k= 1, ... , п), nalaze na kri-
voj cija jednacina ima oЫik r=tflб (r, О p.olarne koordinate). Da li је ova kriva od-
redena ako је М1 dato? ·
12.36. Ро х resiti jednacinu

+оо
L (xi)"i=A (А data konstanta; i imaginarna jedinica).

n=l
lspitati · realnost re8enja.
12. · Razni problemi· 255
12.37. Koju konturu opisuje tacka w=z2 kada tacka z=x+iy opisuje pravougao-
nik cija su temena u tackama
3 +·ty,
z=±- z=x ± -н
4 •"\
4 5
Ako su а 1 i а 2 oni koreni jednacine z 4 = 1 koji se nalaze џ unutrasnjosti te kon-
ture, odrediti · za koje vrednosti promenljive z integral
+оо
J(z)= Ј cos t . dt
(t-a 1 z) (t-a 2z)
о
ima odredenu i konacnu vrednost. Izracunati tu vtednost primenom racuna os-

tataka u slucaju kada је Re z #О.
12.38. Neka funkcija ј u zatvorenoj kompleksnoj ravni ima od singulariteta je-

dino polove z 1 =-1 (prvog reda), z 2 =2 (drugog reda) i neka im redom odgo-
varaju ostaci 1 i 2.
Ako је uz to f(O)= 2- i f (1)= ~' odrediti funkciju f i razviti је u Laurentov
4 2
red u prstenu {z\l<lz\<2}.
12.39. Odrediti funkciju datu sa

+оо
-3 Ј
f(z)= -. -3 eti
. -3 dt.
2ni t -tz
-ОО
Kakva је funkcija f? Ispitati njenu modularnu povrsinu и=lf(z)I i konstru-

isati familiju njenih nivo linija.
12.40. Svesti odredeni integral

2п . ti
Ј= Ј e-ti+ae-t• log ( 1- е2 ) dt (a=const)
о
na jedan krivolinijski integral uzet duz kruga opisanog oko pocetka. Odrediti vred-
nost ovog integrala razvijanjem u red i primenom racuna ostataka, а zatim utvr-
diti za · koliko се raznih vrednosti za а dati integral imati jednu datu realnu vred-
nost· А. ·
12.41. Neka је kompleksna funkcija f definisana sa

f(z)=P (x,y)+iQ (х,у),
gde su Р, Q neprekidne funkcije, i neka је K={z\lz\=1}.
1° Dokazati jednak.ost
с1) Ј 1cz) dz=-

к .
к
f <:)
1
z
dz.
2° Ako је· funkcija f regularna u oЫasti {zllz/~l}, dokazati da је

- {2nif(O) za /а/<1,
Ј
к z-a
f (z) dz=
2.ni·
(-
f(O)-f(a-)
-1-) za /а/>1,
gde је а dati kompleksan broj.
Relenje. 1° Kako је
J!Cz) dz= Ј Pdx-Qdy+i Ј Qdx+Pdy,

к к к
i kako је na krugu К
z=cos t+i sin t, dz=(-sin t+i cos t) dt,

X=COS t, dx= -sin t dt,
y=sin t, dy=COS t dt,
imamo
2п 2п
.Ј f(z) dz= - Ј (Р sin t+Q cos t) dt-i Ј (Q sin t-P cos t) dt.
к о о
Stoga је
2п 2п
(2) Ј f(z) dz = - Ј (Р sin t+Q cos t) dt+i Ј (Q sin t-P cos t) dt.
к о о
S druge strane, imamo

-- 2п
Ј (P-iQ) (-sin t+i cos t)
(З) f f (z)
-dz=
__ . :z• (cos t+i sin t) 2
dt
к о
·2п 2п
= Ј (Р sin t+Q cos t) dt-i Ј (Q sin t-P cos t) dt.

о о
Iz jednakosti (2) i (З) neposredno izlazi (1).

2° Uvedimo oznaku
1= Ј f(z) dz.
z-a
к .
~а osnovu.(1), itnatilo
(4) l=- Ј·· f(z) dz=- J-_J(z) ~

к
(z-Q) z 2 к
z(l-az)
.
)er је /z/=1.
Iz (4), koristeCi se teoreПlOПl о ostacima, doblj_amo:
1. za /а/< 1, 7= -2nif (0), odakle sleduje I =2nif (О);
2. za /а/>1, _T=-2ni(f(O)-!(~)), odakle sleduje I=2ni(J(o)--'"f(~))·

12•. Razni proЫemi 257
Literatura
М. Parodi: Exercices de mathematiques appliouees а l'art de l'ingenieur 11. Fonctions de vari-
aЫe сотрlехе. Paris 1968.
12.42. Odrediti sve analiticke funkcije f koje zadovoljavaju jednacine

1° lf (x+iy)/ 2 = 1! (x)l 2 + 1! (iy)/ 2 ;
2° /f(x+iy)l=lf(x)+f(iy)/;
3° /f(x+iy)/=/f(x)l+lf(iy)I,
gde su х i у realni brojevi.
Resenja i rezultati. 1° Funkcionalnu jednacinu
(1) 1! (x+iy)j\1= 1! (x)l 2 + 11 (iy)/ 2
re§io је Е. Hille [1] u skupu analitickih funkcija. On је dokazao da su sve analiticke funkcije f
koje zadovoljavaju jednaCinu (1) oЫika
f (z) =Az, .Ш f (z) =А sin bz, i1i Ј (z) =А sh bz,
gde su А е С, Ье R proizvoljne konstante.
2° Koristeci se potencijalnim redovima, do istog zakljucka do§ao је R. М. RoЬinson [2] za
jednacinu ·
lf(x+iy)I = lf (х) +f (iy)\.
3° Odredicemo re§enje funkcionah1e jednacine
(2) 1/ (x+iy)I = 1/(x)I + /f(iy)/
metodom koji је dao V. I. Levin [З].
Ako stavimo F(x,y)=f(x+iy), jednacina (2) postaje

(3) F (х,у) =F (х, O)+F (0,у),
tj.
(4) F(x,y)=g(x)+h(y),
gde је g (x)=F (х, О) i h(y)=F (0,у). Neposredno utvrdujemo da је g (O)=h (0)=0.
Funkcija z~log//(z)/ je.realan deo jedne analiticke funkcije, i stoga zadovoljava Laplaceovu
jednaCinu
(~+~) log (g(~)+h (у))=О,

дха ду'
tj.
(5) (g"(x)+h"(y)) (g (x)+h (y))=g'(x) 2 +h'(y) 2 •
Stavljajuci у=О u (5), doЬijamu
gg'' -g'z+as,g=a12,
gde је а 1 =h'(O), a 1 =h"(O). Integraleci gornju jednaCinu, nalazimo
(6) g'•=Ag2+2a1g-a12,
gde је А proizvoljna konstanta. Slicno doblja mo
(7) h' 1 =Bh2 +2.Ь.h-b 1 2 ,
gde је В proizvoljna konstanta, Ь 1 =g'(O), b"=g"(O).

StavljajuCi х=О u (6) i (7), nalazilno а 1 2 +Ь 1 2 =0, odakle sleduje а 1 =Ь 1 =0. Stoga imamo
(8) g' 11 =Ag"'+2a 1g, h'z=вh2 +2ь 2ь.
258 Kompleksna ana1iza
DiferencirajuCi prvu jednacinu iz (8) doЬijamo 2g" = 2Ag + 2а 2 , odakle za х =О nalazimo

а 1 ;=Ь 1 =с,gde је с proizvoljna realna konstanta.
Prema tome, imamo
(9) g'2=Ag2+2cg, h'2=Bh2+2ch.
ZamenjujuCi (9) u desnu stranu jednacine (5), doЬijamo
Ag'+Bh1
(10) g"+h" = +2с,
g+h
odakle, stavljajuCi у=О, i zatim х=О, izlazi
(11) g"=Ag+c, h"=Bh+c.
Iz (10) i (11) sleduje А+В=О. frema tome, g i h zadovoljavaju jednacine
(12) g"=Ag+c, h"=-Ah+c,
sa pocetnim uslovima
(13) g (O)=g'(O)=O, h (O)=h'(O)=O.
Neka је A,:.k2 >0. Таdа iz (12) i (13) izlazi
с с
g (х)= - (ch kx-1), h(y)= - (1-cos ky),
k2 k2
i dalje
с
(14) F (х, у)= - (ch kx-cos ky).
k2
Slicno, za A=-k2 <0, doЬijamo
с
(15) F (х, у)=- (ch ky-cos kx).
k2
. cxz cyz
Za А=О, imamo g(x)=- ,h(y)=-:-
2 2
с
(16) F (х, у)= - 2
(х +у ). 2
2
Pri tome, u svim izrazima za F treba uzeti da је с>О, jer је F (х,у)>О.
Da Ьismo dobili funkciju /, stavimo у= О u (14), (15) i (16), zamenimo х sa z, i pomn<>Zimo

оЬе strane tih jednakosti-sa
ei0, gde је О proizvoljna realna konstanta. Nalazimo da su sve analiticke
funkcije koje zadovoljavaju funkcionalnu jednacinu (2) date sa
ch kz-1 2С kz
f(z)= С sh2 -
k2 k2 2'
ili
1-cos kz 2С kz
f(z)=C = -sin2 -,
k2 2 k 2
ili
1
f(z) = - Cz2,
2
gde ie-ki=O proiivoljan realan broj, а С ( = ~i 0 ) proizvoljan }{ompleksвn broj.
Liteтatuтa
1. Е. Нille: А Pythagoreanfunctional eguation: АnшЏs of Mathematics 24 (1922), 175-180.

2. R. М. ;R.obinson: А curious tтigonometric identity. Amer. Мath. Montl11y 54 (1957), 83-85.
3. V. I~ LevЩ: ОЬ odiюm funkcional'nom uravnenii. Matematiceskoe .prosvescenie 5 (1960),
149-151.
12.43. Neka је f cela funkcija koja. је realna ako је z realno, i koja zadovoljava
uslove:
/f(z)I =О (elzl) i /f(z)I ~ 1 za realno z.
Dokazati nejednakost
/f(z)l 2 +/f'(z)] 2 ~ch (2 Im z).
Literatura
R. Ј. Duffin and А. С. Schaeffer: Some inequalities coжerning functions ој exponential type.
Bull. Amer. Math. Soc. 43 (1937), 554-556.
12.44. Dokazati nejednakosti

п п п
(1) L mk 1zo-zk1 2 < L mk/ z-zk 11zo-zk1 <L mklz-zkl 2 ,

k=l k=l k=l
п
gde је zo = L mkzk i mk>O (k= 1, ... , п).

k=I
Ispitati kada ·vaZi jednakost u (1).
12.45. Neka је P(z)=aozn+a1zn- 1 + ... +ап (ао*О) polinom takavdaje 1 P(z)/ =

=const za svako z koje zadovoljava uslov /zl = 1. Dokazati da је P(z)=aozn.
Uputstvo. Posmatrati IP(z) 12 uz uslov z= 1/z.
12.46. Neka је P(z)=Aozn+Aizn- 1 +... Ап. i P•(z)=Aozn+.A1zn- + ... +А~. 1
Stavimo
R(z)=aoz +a1zn-1 + ... +ао, S(z);=bozn+b1zn- 1 + ... +Ьп,
gde је Ak=ak+ibk (k=O, · 1, ... , п).

1° Ako se sve nule polinoma Р nalaze u poluravni {z /Im z>O}, tada poli-
nomi R i. S imaju samo realne nule.
2° Ako sve nцle polinoma Р pripadaju disku {z l lzl <1}, tada sve nule poli-
noma z++P(z)+azn P•(l/z), gde је /а/=1, pripadaju krugц {z/ /z/=1}.
Primedba. Tvrdenje 1° naziva se Biebler-Hermiteova teorema, а tvrdenje 2° Schurova teorema.
+СХ)
12.47. Neka је f(z)= L anzn za, zE {z l lzl <R}, i neka је M(r)= sup /f(z)/.
n=O lzl=r<R
1° Dok~a.ti da је М ra.stuca i neprekidna funkcija promenljive r;
2° Ako је R= +оо, dokaza,ti da je.f polinom ako i samo ako је
lim sup log М (r) < + оо,

т-+СХ> log r
i da је taj limes jednak stepenu polinoma /.

260 Kompleksna anallza
+оо
12.48. Neka potencijalni red L апzп u oЫasti {z l lzl <R} definise funkciju /.
п=О
Dokazati nejednakost
+оо
(1) L lanl2r2 <M(r)2,
n=O
gde је O<r<R i M(r)=sup l/(z)I.

1z l=r
lspitati kada va.Zi jednakost u (1).
12.49. Ako funkcija .г i-.exp {az++)• gde а, bER, ima Laurentov razvoj
+оо +оо
L апzп+ L Ьпz-п u oЬlasti {z l lzl >0}, dokazati da је

n=O n=t
f е<а+ь> сов
2тt
ап= _Ј__ t cos ((а-Ь) sin t-nt)dt (п=О, 1, 2, ...)

2п
о
naci slienu formulu za Ьп (п е N).

12.50. Neka је f regularna funkcija џ oЫasti {z l lzl < 1} i neprekidna u {z l lzl < 1}.
Ako је f(z)=O za sva.ko zE {zl lz\=1, O<argz< 2 n, nEN}, dokazati da је.
п
f(z)=O na disku {z l lzl < 1}.

12;,51. Neka је f regularna funkcija u oЫasti G koja sadrzi tacku z=O .i neka·je
l/(п- 1)1 <2-n (nEN)~ Dqkazati da је /(z)=O kad zEG.
12.52. Bilinearna tra,nsformacija Т ima tacno jednu fiksnu tacku u prosirenoj
kompleksnoj ravni с•. Dokazati da АТА-1: ima samo jednu fiksnu tacku u с•,
gde је А Ьilo koja Ьilineama transformacija.
Na osnovu prethodnog dokazati da postoji Ьilinearna transforma,cija В takva
da· је transformacija С=ВТВ- 1 · definisana sa C(z)=z+ь, gde ie Ь =FO.
12.53. Bilinearna transformacija Т .ima, tacno dve .fiksne tacke u prosirenoj kom-
pleksnoj ravni с•. Dokazati -da za proizvoljnu Ьilineamu trartsformaciju А, trans-
formacija А ТА- 1 ima .dve fiksne tal:ke u с•.
Na osnovu prethodnog dokazati da postoji Ьilinearna transformacija В takva
da је transformacija С=ВТВ- 1 definisana sa C(z)=kz, gde је k =;60 i k :;61.
12.54. Ako је/ regularnafunkcija u oЫasti {z \ \z\ <r},/(0)=0, \f(z)\<M za \zl <r,
(1) \ J(z)I <~lz\

r
(lz\ <r).
Ako u. (1) vэzi jednakost samo u jednoj tacki О :;i=zoE{z l lz\ <r}, dokazat1
da jef(z)=kz, gde је k konstanta oЫika Me'°'/r (aER).
Primedba. Navedeno tvrdenje naziva se Schwarzova lema.
12.55. Neka јеј regularna funkcija sa pozitivnim realnim delom u oЫasti {z l lzl < 1}
i neka је f(O)=ia (а>О). PrimenjujuCi Schwarzovu lemu na funkciju z ~F(z)=
=(f(z)-ia)/(f(z)+ia), dokazati nejednakost
al-/z 1~/f(z)l::=;;a1 +lz/ Clz/<1).

l+/zl 1-/z/
Takode dokazati nejednakost /f'(O)I <2а.
1·2.56. Ako је ј parna analiticka funkcija, dokazati da је Resf(z)=-Resj(z),
z=a z=-a
gde је а pol funkcije ј.

Dokazati dз. za neparnu analiticku funkciju ј vazi Resf(z)=Resj(z).
z=a z=-a
12.57. Dokazati da svi koreni jednaCine z 4 +z3 +4z2+2z+3=0 pripadaju p1·stenu
{z 1 + < lzl <3}. Takode dokazati da nijedan od ovih korena

negativnoj realnoj osi niti imaginarnoj osi i, na osnovu principa argumenta,
пе pripada
dokazati da svi koreni date jednaCine imaju negativar1 realan deo.
12.58. Dokazati da sva resenja jednaCine z 4 n-2+az 4 n-з+b=O (nEN, а, bER)

pripadaju oЫasti {z l lzl < 1 +max (а, Ь)}.
Takode dokazэti da data jednacina ima 2п-2 resenja sa pozitivnim realnim
delom. _
12.59. Odrediti aпaliticku funkciju w za, koju је Re w=f(x+ у х 2 +у 2 ).
12.60. N aCi analiticku funkciju ј koja na krugu {z 1 1zl = 1} ima vrednost
f(z) ~ (0=arg z, aER).

а+ i cos е
12.61. Odrediti singularitete funkcije
z1-_!__(н-
z
-+ ". +--
1
z+l
1
-),
(z+l)n
kao i ostatak и tacki z =-1.

12.62. Neka jef=и+i·v analiticka funkcija kompleksne promenljive z=x+iy=re~e.
Ako је и funkcija samo od r, dokazati da је v funkcija samo od 6, i odrediti sve
funkcije ј sa navedenom osoЬinom.

DODATAK
1.1. OPERACIJE SA KOMPLEKSNIМ BROJEVIMA

(nastavak sa strane 18)
1.1.23. Ako SU Z1, z 2, z3 kompleksni brojevi Za koje vazi \ Z1\=\Zz\=1z3 \=1

i О~ arg z1 ~ arg z2 ~ arg z3 ~ 7t, tada је
( - Z3 Z1 + Z1 Zz + Zz Z3) <1 Z32 - z12\+1 z12 - Zz2\+1 Zz2 - Z32 \)

=z22 \zз2-z12\+zз2\z12-z22\+z12 \z22-zз2\.
Literatura
М. S. Кlamkin, А. Meir: РrоЬ/ет 80-15. SIAM Review 22 (1980), 364.
1.1.24. Resiti sistem jednacina
( 1) --1 z2 - 2i1 = 4,
1 z-1-1
z+l+~1=1.
Rele11je. Neka је z=x+iy (х, yER). Iz druge jednacine sistema (1) sleduje
(z+l +i)(z+l-i)
1
(z-1-i) (z-1 +i)
odakle, posle kraeeg ra~una, izlazi х+у=О.

Iz prve jedna~ine sistema (1) sleduje
(z 2 -2i) (z 2 +2i)=l6,
tj. posle sredivanja,
(х2 +у )
2 2
-8ху-12 =О.
Ak.o u po:;lednju jednacinu uvrstimo у= -х, doЬijamo
х 4 +2х2 -3=0, tj. (х2 +3) (x 2 -i)=O.
Kako xER, ova poslednja Jedna~ina ima samo dva re8enja: x=l ili х=-1.
Dakle, iz·sistema (1) izlazi z.;,.1-i ili z=-l+i. Neposredno se proverava da dcblje-
i brojevi zaista zadovoljavaju sistem (1), ра su to sva re8enja datog sblema.
262.
Dodatak 263
1.2. PRIMENA KOMPLEKSNIH BROJEVA NA ELEMENTARNU

GEOMETRIJU
1.2.35. Ako tacke zl' z2 , z3 , z4 Jeze na jedinicnom krugu, tada su te tacke

temena pravougaonika ako i samo ako је z 1 + z2 + z 3 + z4 =О.
Primedba. Videti zadatak 1.2.27.
1.2.36. Neka је 1z1 1#О, 1z1 1#1 i neka tacke О, zp z 2 nisu kolinearne. Krug
К koji sadrzi tacke z1 , z2 , l/z1 ima centar u tacki
Z1(1+1 Z2 l2)-Z2(1+1Z112)
z, Z2-Z1 Z2
а poluprecnik kruga К jednak је
l,z1-z2l ll-z1 z2I

lz1 Z2-Z1 z2I
Da li tacka 1/ z2 pripada krugu К?
1.3. POLINOMI 1 JEDNACINE

1.3.27. Nekaje Р polinom stepena п definisan sa Р (z) = а0 + а 1 z + · · · + ап zп,

i neka је 1Р(z)1 ~ М kad је 1z1 = 1. С. Visser је dokazao da је tada
1Оо 1+ 1ап1 ~ М.
Sledece uopstenje dao је Q. 1. Rahman. Neka su P(z) = а0 + а1 z + · · ·
+апzп i Q(z)=b0 +b1 z+ · · · +b~zm polinomi stepena п, odnosno т, takvi da
је 1P(z)1 ~ 1Q(z)1 kad је 1z1 = 1. Ako sve nule polinoma Q pripadaju oqlasti
{zl lzl ~ 1}, tada је
laol + lanl ~ lbmJ (za m<n),
(1) Јао!+ lanl ~ Jbol + lbml (za m=n),
max (laol, laпl)~lbol-Jbml (za m>n).
S druge strane, ako sve nule polinoma Q pripadaju oЫasti {z // zJ ~ 1},

tada vazi nejednakost (1), а takode i nejednakosti
1Оо1 + 1ап1 ~ 1Ьо \ (za m<n),

max (laoJ, \aпl)~\bml-lbol (za m>n).
Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 216-217.
1.3.28. Neka је z 1-+ az2 + bz +с polinom sa nenula kompleksnim koeficijentima.

Tada nule ovog polinoma leze u oЫasti
Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 217.
1.3.29. Neka је z i-+ zп + а1 - zп- 1 + · · · +ап-~ z +ап polinom sa nenula komplek-

snim koeficijentima i neka su zk (k = 1, ... , п) nule tog polinoma. Tada је
/zk/~max(2Ja1 J, 2/а2 1, •.• ,-2, ап-~,,/_!!!!____/}·

max
1::;k:$п h1 1 ап- 2 ап- 1
Literatura
1.3.30. Neka је Р polinom stepena п sa nulama z1 , ••• , zп

... , zп-i' nule polinoma Р'. Tada za р ~ 1 va.Zi
Literatura
1.3.31·· Neka је Р koпipleksan polinom stepena п ciji је slobodan clan realan

·ьrој i neka је JRe P(z)J ~ 1 za JzJ ~ 1. Tada za Jzl ~ 1 vazi
2т (2k-1)n
JimP(z)I~
.
- 2
n+l k=l
ctg
2п_+2
,
gde је m=[~ (п+ l)J

Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, Etr. 223.
1.3.32. Neka su z i-+ Q(z) i z 1-+ P(z) = а0 + а1 z + · · · + апzп polinomi. Ako

nule polinoma Р leze u disku {z Ј 1zJ~1}, а nule polinoma Q u poluravni
{z / Re z ~ ~ }' tada nule polinoma . .
z1-+H(z)=a0 Q(O)+a1 Q (1')(z)+ · • · +апQ(п)zп
leze и disku {z \ Jzl ~ 1}.

Ako nule polinoma Р leze и oЬlasti {z \ Jz J~ 1}, а nule polinoma Q u
1
poluravni {z \ Re z ~ ; }' tada nule polinoma Н leze u oЫasti {z 1 Ј z 1 ~ 1}.

Dodatak 265
Ako nule ро linoma Р leze na krugu {z 11 z 1 = 1}, а nule ро linoma Q na

pravoj {z Ј Re z = ; }' tada nule polinoma Н Ieze na krugu {z / 1z1 = 1}.
Ovo је generalizacija jedne Laguerreove teoreme koju је dao Obreskov.
Literatura
L. Iliev: Nuli па celi juпkcii. Sofjja 1979, str. 125-126, teorema 5.7.17.
1.3.33. Ako koeficijenti polinoma Р, definisanog sa

(1) P(z)=a0 +a1 z+ · · · +anzn
zadovoljavaju nejednakosti
0<а0 ~а 1 ;?. • • ·<ап,
tada svi koreni jednacine Р (z) =О pripadaju oЫasti {z 11 z Ј ~ 1}.
Ovaj rezultat, koji је dao S. Kakeya [1], precizirao је Е. Egervary [2Ј.
Оп је dokazao da ako koeficijenti polinoma (1) zadovoljavaju nejednakosti
а0 >0, rak+ 1 -ak>0 (k=0,1, ... ,n-1), r>O,

tada svi koreni jednacine P(z) =О pripadaju oЫasti {z 11z1 <r}. Sta v1se, ako
је neka od razlika rak+ 1 - ak jednaka О, tada neki koreni mogu lezati na kru-
gu {zllzl=r}.
Literatura
1. S. Kakeya: Оп the limits ој the roots ој ап algebraic equatioп with positive coeffici
eпts. Tбhoku Math. Ј. 2 (1912), 140-142. ·
2. Е; Egervary: Оп а generalisation ој а theorem ој Kakeya. Acta Litt. Sci. Sect. Sci.
Math. Szeged 5 (1930/32), 78-82.
1.3.34. Ako polinom Q stepena п irna proste nule z1 , ••• , zn koje se nalaze u
poluravni D = {z 1 Im z> О}, tada svaki polinom F za koji vazi
F' (zk) __ С Q" (zk)
(1) (k= 1, ... , п; C=const)
F (zk) Q' (zk)
ima bar jednu nulu u poluravni D.

Primer 1. Ako stavimo F(z)=P (z) Q' (z)-Q (z) Р' (z), tada је jednakost (1) ispunjena za
C=l, ра polinom z 1-+ Р (z) Q' (z)-Q (z) Р' (z), gde је Р proizvoljan polinom, ima bar jednu
nulu u poluravni D.
Primer 2. Ako su Р i А proizvoljni polinomi i ako је а proizvoljan kompleksan broj, tada
brojilac racionalne funkcije
(z-а)п- 1 ~ (:р )+п (п-1) (z-a)n- 2 ctn-l (р)+~

. dzn Q , dzn - 1 Q Qn - 1
n+l
је С=--
zadovoljava (1), gde
2 ·
Literatura
Ј. Dieudonne: Sur /es zeros des derivees des jractioпs rationne/les. С. R. Acad. Sci.
Paris 203 (1936), 767-769.
266 Kompleksna anath:a
1.3.35. Ako је z0 nula kompleksnog polinoma z ~ z11 + а 1 z11 - 1 + · · · + а11 , tada је

-m~Rez~M,
gde је т jedinstveni pozitivan koren jednacine

x 11 -(Re a1)x11 - 1
-I a2 Iх 11
-2 ~ • • • -1 a11 :.... 1 Iх-1 a11 I =0,
а М је jediilstveni pozltivan koren jednacine
x 11 +(Re az)x11 - 1 -j a2 I х 11 - 2 - • • • -1 d,1-1Iх-1~1· =0.
Literatura
Е. Detitsch: РrоЬ/ет 6237. Amer. Math. Monthly 87 (1980), 496.
1.3.36. Ako је z0 nula kompleksnog polinoma

(1) z~z +a11 _ 1 z 11 - 1 +
11
· · · +a1 z+a0 ,
tada је
1z0 1~max(rk, 1+1 ak+ 1 I, 1+ 1ak+ 2 I, "., 1+1 a11 _ 1 I).

gde kE{O, 1, ... , п-1}, а rk је jedinstveni pozitivan koren jednac~ne
zk+ 1.-lak 1zk-lak-1 I zk-l _ · · · -1а11 z-1ао1 =0.
Ako је z0 nula kompleksnog polinoma {1), t~da је
jz0 \~max(l, la1 1+ · · ·+\akl, 1+lak+ 1 \, "., l+la11 _ 1 1),
gde kE{O, 1, ... , n-1}.
Literatura
Е. Deutsch: Bounds for the zeros о/ polynomials. Amer. Math. Monthly 88 (1981),
205-206.
1.3.37. Neka su а= а 1 + а2 i, Ь = Ь 1 + Ь2 i, с= с1 + с2 i (ak, bk Е R) takvi komplek-

sni brojevi da а/Ь nije realan broj. Dokazati da jednacina ах 2 + Ьх +с= О ima
realno resenje ako i samo ako је
(а1 с2 - а2 с1 ) 2 = (а1 Ь2 - а2 Ь 1 ) (Ь1 с2 - Ь2 с 1 ).
Ako је ovaj uslov ispunjen, realno resenje је jedinstveno i glasi

х =- а1 с2-а2 Ci •
а1 h2-a2 h1
1.3 .38. Ako sve nule polinoma Р leze u disku D = {z 11 z 1~ 1}, tada · sve nule
izvodnog polinoma Р' takode Ieze u disku D. Ovo tvrdenje sleduje iz jedne
Gaussove note iz 1836, а precizno ga је iskazao i dokazao Lucas 1874. godine
(vid eti 1.3.24).
Ako umesto svih nula polinoma Р, i svih nula polinoma Р' posmatramo
samo jednu nulu polinoma Р, i samo jednu nulu polinoma Р', tada se moze
postavi ti sledece pitanje: Ako је Zo nula polinoma Р, koliko se daleko od nj 1
nalazi najЬliza nula izvodnog polinoma Р'?

Ьodatak 267
U vezi sa ovim pitanje~ postavljena је sledeca hipoteza:

:\
Ako је z 0 пи/а роUпота Р, cije sve пиlе leze и diskи D, tada bar јеdпа
пи/а izvodпog poliпoma Р' lezi и diskи {z 11 z- z 0 1 ~ 1}.
Ova hipoteza uneta је u zЬirku istrazivackih proЫema [1], i poznata је
kao hipotez~ Ilijeva, jet је autor pomenute zЋitke cuo za nju od llijeva. Me-
dutim, · ovu ~ipotezu је postavio В. Sendov kpji је 1962. na Meduna·rodnoin
kongresu mdtematicara upoznao sa njom izmedu ostalih i Mardena (videti [2]).
U clanku [2] koji se i~medu osta1og bavi i h1pot~zom Sendova navedeno је da
је od 1968.1 do 1978. objavljeno 14 radova u v~zi sa tom hipotezom. Hipo-
teza је u trenutkn stafnpanja clatika [2], aptila 1983, ostala nepotvrdena.
Mard~n (2] navodi dva jednostavna primera koji ukazuju na to da hi po-
teza Sendova moze Ьiti tacna.
Primer l. AJto је Р (z) = zп-1, tada sve nule ovog polinoma leze па krugu {z 11zl=1}, а
jedina nula lzvodnog polinoma Р', z= О, Iezi па svakom od krugova {z 11z-zk1 = l}, gde је
Zk=e2lmi/п (k=O, 1, ...) .
Primer 2. Ako је Р (z) =а 0 + а 2 z2 + · · · +ап zп, tada је Р' (0) =О, i ako је z0 neka пula poli-
noma Р koja lezi u disku {zl /z/~1}, tada OE{zl /z-z0 l~l}.
Literatura
1. W. К. Hayman: Research proЫems iп јипсtiоп theory. Loпdon 1967, р. 25, pro-
Ыem 4.5.
2. М. Marden: Coпjectures оп· the critical poinrs ој а polyпomial. Amer. Math. Month-
ly 90 (1983), 267-276.
1.3.39. Ako se sve nule polinoma zi-+P(z)=a0 +a1z+ ···+ап zп nalaze u dis-
ku {z\ lz\ ~r}, tada se sve nule polinoma zi-+P(z)-a nalaze u disku
{zl lzl ~ r+ 1а/апl1 1п} ·

Primenom ovog rezultata nalazimo da је gornja granica nula polinoma
zi-+P(z)- а data izrazom
-а 11/п + 1 -а 1 /(п- ) +·"+ 1 -

0 1 1 1
ап--2 \ 1 + 1ап-~1
1 2
-- .
1 ап· ап ап ап
Literatura
Ј. L. Walsh: Оп the location ој the roots ој certain types ој polyпomials. Trans. Amer.
Math. Soc. 24 (1922), 163-180.
Ј. L. Walsh: Ап iпequality for the roots ој ап algebraic equatioп. Anпals of Math. (2)
25 (1924), 285-286.
1.3.40. Ako је Р polinom stepena п cije sve nule leze u disku {z 11z1 ~ 1},
tada za svako q >О vazi
1п
(1) п(Ј IP(ei1)lqdt) 1'q~(Aq) 1 fq max IP'(z)I,

О \z\=1
.. ( 2q+l
.L
1 )
. Ova nejednakost је najbolja mogucna, а jednakost vazi u (1) ako i samo

ako је P(z) =аzп+ь, gde је 1а1=1 ь Ј.
Ako је Р polinom stepena п, tada је
m~x (1 Р' (z) 1 + Ј Q' (z) /)=n max 1 P(z) /,
lzl=1 jzl=1
gde је Q(z)=zn P(1(z).
Literatura
М. А. Malik: Ап integral теап estimate for polynomials. Proc. Amer.Math. Soc. 91
(1984), 281-284.
1.5. NEJEDNAКOSТI
1.5.19. Ako је 1 z 1 б y'S, Re z б 1, tada za svako п Е N vazi
(1) 11 +z+ . .. +zп 12>1zn12 ( 1+2Rez-1.~)'

1z12
·а ako је, uz to 1Imz1 ~Rez-1, tada је
(2)
Relenje. Neka је z=x+iy (х, yER). Za n=l imamo
ll+z 12=(l+x)2+y2=I z 12 (1+ ~:;1)'

ра su nejednakosti (1) i (2} tacne.
Za n=2 imamo
l l+z+z212=1 zl 2\ ~ +l+z/
2
2х +2х+1--'-2у )
2 2
=lzl2 ( /zl2+2x+1.+ lzl2
2х-1)
> 1 z2 \
2
( 1 +~ , za proizvoljno у
{ 2х+1)
1 z2 /
2
( 1+~ , za \у \~х-1.
bodatak 269
Stavimo z=reit. Tada је
(zn+1_l) (:zn+t_l)
(z-1) (:Z-1)
1zn+112+l-(zn+1+:zn+1)
r2 -2 x+l
1 zn 12 (r 2 + ,- 2 п-2 r 1 -п cos (п+ 1) t)
r 2 -2 x+l
Stogз., ako је n~3, imamo
1zn12 (r2-2 ,-2)
11 + z + ... + zn 12 > '
r 2 -2х+1
i uz pretpostavku r~VS iz poslednje nejednakosti izlazi (1), dok uz pretpostavku 1 у 1 ~х-1

sleduje nejednakost (2).
Primedba. Nejednakosti (1) i (2) su poostrenja nejednakosti (1) iz zadatka 1.S.14, ali one
vaze pod dopunskim uslovima 1 z l~VS, odnosno 1 Imz l~Rez-1.
Literatura
W. L. McDaniel: Perfect Gaussian integers. Acta Arithmetica 25 (1974), 135-144.
1.5.20. Neka је n> 1 prirodan i r> 1 realan broj za koje vazi

7t' ,2
(1) cos-<----
4 2
n r -r +1
Ako su z1 , ••• , zn kompleksni brojevi koji zadovoljavaju uslov 1 zk \ ~ r (k =
= 1, ... , п), -tada је
(2) f:r \z1zk-1 \ ~ ( ' r:-l )п.

ј, k=l
2
-1
#k
Primedba.1. Specijalan slucaj ovog rezultata је: Neka је n>l prirodan i r>l realan broj za
koje vazi
1
(3) r<l+--.
lOn
Ako su z1, ••• , Zn kompleksni brojevi koji zadovoljavaju uslov \ Zk \~r (k=l, ... , n), tada је
п
(4) П \ZjZk-l 'l~nnr2n(n-t).

ј, k=l
#k
Primedba 2. Nejednako ti (2) i (3) dokazao је Cassels [1]. U clanku [2] Alexander је do-
kazao da nejednako_t (4) vazi i Ьеz uslova (3). ~ stvari, on је dokazao opstiju nejednakost
п
(5) П 1 ZjZk-w/wk \~пnr2n(n-t),

), k=l
#k
koja vazi samo pod pretpostavkama \ zk \~r, 1 wk l~r, gde је r>l, i za wk=l (k=l, ... , п
iz (5) se doblja (4).
Sto se tice uslova (1), pod kojim vazi nejednakost (2), Alexander је naveo da se taj
moze zameniti uslovom
7t
а izneo је i hipotezu da nejednakost (2) vazi i Ьеz dopunskih ograni~nja za cos - .
п
Literatura
1. Ј.
W. S. Cassels: Оп а prohlem о/ Schiпzel апd Zasseпhaus. Ј. Math. Sciences 1
(1966), 1-8.
2. R. Alexander: Оп ап iпequality о/ Ј. W. -S. Cassels. Amer. Math. Monthly 79
(1972), 883-884.
1.5.21. Za proizvoljne kompleksne brojeve zk=xk+iyk(xk, YkER; k= 1, ... , п)

vazi
~: (1 ±Xkl+I k=l
·у 2
±Ykl)~I k=l±Zk1~1 k=l±Xkl+I k=li Ykl·
k=l
Ako su svi brojevi xk, а takode i svi brojevi Yk istog znaka, tada је
1 log 2~log 111

-- 1Ј /zk/~O.
~ zk 1-log ~
2 k=l k~l
Literatura
М. Petrovic: Module d'ипе somme. Ens. math. 19 (1917), 53-56.
1.5.22. Ako је а realan i Ь, с pozitivni brojevi, tada је
( 1) Ј beia + с/ ~ (Ь + с) cos ~ .
Relenje. Nejednakost (1) је sigumo tacna ako је cos ~О. Pretpostavimo da је cos ~>О.
0
2 2 .
Tada је
(beia +с) (Ье- ia +с) =Ь 2 + 2 Ьс cos а+ с 2
=(bz+cz) ( cos 2 а +s1n

. 2 а) +2Ьс ( cos 2 а -sin2 Т
а)
2 2 2
а а
=(Ь + с) 2 cos 2 -+ (Ь-с) 2 sin2 -,--
2 2
а
~(Ь+с) 2 cos2 ,
2
odakle jzlazi (1).
Dodatak 271
1.5.23. Ako su Z1' ... ' zn kompleksni brojevi takvi da је 1Z11 = ... = 1zn1 = 1,
tada је
Literatura
Н. Leenman, R. Tijdeman: Bounds for the maximum modulus of the first k power
series. Proc. Kon. Ned. Akad. Wetensch. А 77 (1974), 387-391 ==Indag. Math.
36 (1974), 387-391.
1.5.24. Neka је g (т) = 2: ak zkm, gde su ak pozitivm brojevi i zk kompleksni

k=l
brojevi, takvi da је \ ik \ = 1 (.k = 1, ... , п) . .·Ako је M>n, tada је
max \g(m)\~g(O)
1 1 )1/2.
(1)
t;;;:;т;;;;:;м (-
п
--
М
Primedba. Ako ~е E.tavi а1 = · · · =ап=l, М=2 п, tada nejednakost (1) postaje
max
1;;;:;т;;;:;2п
i zkm 1~п (~--1
1k=l п 2п
/ ~'
)1/2 = \Ј2
koja је ostrija od nejednakosti iz prethodnog zadatka.
Literatura
С. Ј. Smyth: Some inequalities for certain power sums. Acta math. Acad. Sci. Hungar.
7_8 (1976), 271-273.
1.5.25. Za proizvoljne kompleksne brojeve zl' ... , zп proizvoljan ·prirodan

broj п vazi
1 Z1 +" · +zп 1 :;::;: 1 Z1 1 + ... + _L:d__ .
1 + 1Z1 + ... + Zn 1- 1 + 1 Z1 1 1+1 Zn 1
Literatura
1. Rosenberg: RozhJedy 52 (1973-74), 41.
1.5.26. Ako su z1 i z2 kompleksni brojevi takvi da 0< \ z1 \~1, О<\ z2 \ ~ 1,

tada је
Resenje. Neka је zk=rk ехр (itk) (k=l, 2). Na osnovu teoreme о srednjoj vrednosti imamo
1
1Jogr1-logr2l=т1 '1-r2 l~I r1-r2 I,
gde је О<~< 1. S druge strane, imamo

1z 1-z2 l2 =r12+r/-2 r 1 r2 cos (t1- t2)
=(r1 -r2)2+ 2 r 1 r2 (1-cos (t 1- t2))
272 KomplJ.'ksna analiza
1
=(r1-rJ 2+4 r 1r2 sin2 - (t1-t2)
2
~(r1-rJ2+r1 '2 (t1-tJ2
~(r1-rJ2 + (t1-tJ2
~(log r 1-Iog rJ 2+(t1- t2) 2
= 1 Iog z1-Iog z2 12 •
Primedba. 1. Ovaj dokaz dao је Meyer kao resenje proЫema koji је postavio Hern. Resava-
j uci isti proЫem, Evans је dokazao ostriju nejednakost
21 Z1-Z2 /
(2) /logzгlogz2 1~ I I ,
1 Z1+ Z2 /
koja vazi za sve nenula kompleksne brojeve z 1, z 2 •
Primedba 2. Iako је logaritam multiformna funkcija, nejednakosti (1) i (2) su ta~ne bez obzira
koje vrednostj uzmemo za log z 1 i Iog z2 • ·
Literatura
т. Hern-H. Meyer, R. Ј. Evans: Prohlem Е2319. Amer. Math. Monthly 79 (1972),
1035-1037.
1.5.27. Ako su z1, z 2 kompleksni broje.vi, ј ako је с pozitivan broj, tada је
(1) lz1+z2l2~(l+c)/z1l2+(1+ ~)lz2l2,

pri cemu jednakost vazi ako i samo ako је z2 = cz1 •
Primedba 1. Ovu nejednakost dokazao је Bohr [1], ~tr. 78. U knjizi [2] nalazi se sledeee
uopstenje nejednako_ti (1):
п
Ako ~.u а 1 , ••• , ап pozitivni brojevi takvi daje .L; 1/ak=l, i ako su z 17 ••• , Zn kom-
k=l
pleksni brojevi, tada је
~ ~k=l
~
2
2
(2) 1 Zk 1 ak 1Zk1 •
k=l
Jedan dokaz nejednakosti (2) dat је u knjizi [3]. U stvari, (2) је neposredna posledica
Cauchyeve nejednakosti. Zaista, ako u Cauchyevu n~jednakost
sto је, uz u~Iov .L; 1/ak=l, upravo nejednakost (2).

k=l
Dodatak 273
Primedba 2. U poslednje vreme vise puta su razmatгane mogнcne generalizacije Bohrove ne-
jednakosti, od kojih se najcesce pominje (videti [4]):
gde је p~l, al' ... , ап>О i L: ak=l.

k=1
Nedavno su (videti [5]) najavljene sledece generalizacije:
1° Ako је а>О, tada је
1n+l
L:zk 12 ~(1+na)\z 1 \ 2 (
+ 1+-
п) lzn+ 12 + L;
1
n-1( 1+(n-k)a+-k) lzk+ 1 2
\ ;
1 k=1 а k=1 а
2° Vazi nejednakost
2>k IP~2(n-l)(P-1) (i Z1јР+1 jP)+ ni,2 2k (р-1) Z2 1 Zn+1--k \Р,

l k=l k=l
koja takode generaliSe nejednakost iz 1.5.28;

Зflo Ako је а>О, nejednakost
\z1 +-~ 2 J 4 ~(k+(8-k)a)jz 1 \ 4 + .k+-~- !z2 ( 8-·k)' i4

vazi za k=З, 4, 5, 6, 7.
Interesantno Ьi Ьilo dokazati nejednakosti pod. 1 "\ 2°, 3°.
Literatura
1. Н. Bohr: Zur Theorie der fastperiodischen Funkionen !. Acta м:ath. 45 (1924)
"29-127.
2. Ј. W. Archbold: Algebra. London 1958, р. 75.
3. D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 305-306.
4. Notices Amer. Math. Soc. ЗО (1983), 759; 31 (1984), 164 i 282; 32 (1985), 9.
5. Т. М. Rassias: А generalization of а triangle-like inequality due to Н. Bohr. Ab-
stracts Amer. Math. Soc. 5 (1984), 276.
1.5.28. Ako su z1 , z2 kompleksni brojevi i ako је r ~О, tada је
/ Z1 + Zz /r ~ Cr (/ Z1 /r + 1 Zz /r),
gde је
1 (O~r~l),
С=
" { 2r-·l (r> 1).
Literatщ·a
D. S. Мitrirюvic: Analiticke nejednakasti.,Beograd. :~970, str. 3.31.
1.5.29. Neka su Zp z 2 kompleksni brojevi i neka su и, v r.;;:aJпi Ьгајеvi takvi

da је ~щ~~о, v:;i:O, u+v=f:O. Tada је
l~L+z2 \2 ~l:J:.+ 1 z2 l2' ako је _!_+_!_>О,
и+v и v и v
18 Kompleksnaanaliza
Jednakost vazi ako i samo ako VZ1 = UZ2 •
Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 308-309.
1.5.30•. Neka su Z1, ••• ' zn kompleksni brojevi, i neka su al, ... ' ап pozitivni
realni brojevi. Tada za r>O imamo
pri cemu jednakost vazi ako i samo ako а 1 1 Z1 1r-l = •· · =ап 1 Zп ,,-l i Zk Zj ~
~О (k, ј = 1, "., п).
п 1
Primedba. Ako pretpostavimo da је z ak
k=1
1
- r =1, tada (1) postaje
(2) 1Ј, Zk 1';:;;Ј, Ok 1 Zk /',

а ova poslednja nejednakost se za r=2 ~ vodi na nejednakost (2) iz 1.5.27.
Ako u (2) ttavimo а 1.= · · · =ап=п 1 - 1 , tada (2) predstavlja uopstenje nejednakosti iz
1.5.28 za r>1.
Literatura
Р. М. Vac:ic, Ј. D. Keckic: Some inequalities for сотр/ех numbers. Math. Balkanica
1 (1971), 282-286.
1.5.31. Ako su zl' z2 kompleksni brojevi i ako је r б 2, tada је
2 (/ Z1 /' + /Z2 I') ~ /Z1 + Z2 /' + /Z1 - z2 I'·

Literatura
1.5.32. Ako su zl' z 2 kompleksni brojevi, tada је
/ Z1 - Z2 / б ~ (/ Z1 / + /Z2 /) , , :: i~ Ј i !'
::
pri eemu jednakost vazi ako i samo ako / .Z1 / = / z2 /.
Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beosrad 1970, нr. 310-311.
Dodatak 175
1.5.33. Neka su а i с pozitivni brojevi i neka је Ь kompleksan broj takav da

је =
f (z) azz + bz + ЬZ +с~ О, za svaki kompleksan broj z. Tada је
ЬЬ ~ас, f (z) ~(а+ c)(l + zz).
Literatura
D. S. Mitrinovic: Ana/iticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 311.
1.5.34. Ako је z=ei1 cost, gde је O<t<_::_, i ako је п (n=t=I) prirodan broj,
2
tada је
J1-zJ<J 1-znJ.
Literatura
D. S. Mitrinovic: Aпaliticke nejedпakosti. Вeograd 1970, str. 315.
1.5.35. Neka је i imaginarna jedinica. Ako је z = 1 z Ј eit, t realan broj, ako

је а proizvoljan realan broj, tada је
Ј z - eit Ј ~ 1 z - eia 1 ~ \ z + eit \.
Ako јеz kompleksan broj i ako је а proizvoljan realan broj, tada је
1 z-Re z \ ~ Ј z-a \.
Ako su х i у realni brojevi, tada је
l x-~
x+z
_ У-~\~\х-уЈ.
y+z
1.5.36. Dokazati nejednakost
JRe(z/+ · · · +zп2 ) 1 ' 2 \~JRez1 \+ · · · +\Rezпl·
Literatura
Amer. Math. Monthly 87 (1980), str. 637, 640.
1.5.37. Neka su zl' ... , zп kompleksni brojevi takvi da је Ј zk Ј = 1 !k = 1,

... , п), i neka је
Лп= П
l~j<k~n
\zk-zjJ 2
•
Birch је postavio hipotezu da је Лп ~ пп, pri eemu jednakost vazi ako i

samo ako su zk (k = 1, ... , п) temena pravilnog n-tougla upisanog u jedinicni
krug.
Mordell [1] је dokazao da је hipoteza tacna za п = 3, а Chalk [2] је do-
kazao da ona nije tacna za п ~ 6. Dakle, osta.je da se ispita da Ii hipoteza
vazi za n=4 i n= 5. '
Literatura
1. L. Ј. Mordell: Оп а discriminant inequality. Canad. Ј. Math. 12 (1960), 699-704.
2. Ј. Н. Н. ChaJk; А note оп а discrimiпaпt inequality. Canad. Math. BuJI. 3 (1960),
. 7-9.
18*
1.6. SUMACIJE 1 PROIZVODI

1.6.19. Za svaki prirodan broj n> 1 va:Zi

n-1(
(z+a) 2n-(z-a)2 n=4naz П z2 +a2 cotg2 ~).
k
k=I 2n
2. KOMPLEKSNE FUNКCIJE
2.31. Izracunati lim sup 1(2+3 i)n -(2-3 i)n j1fn.

п-+оо
Literatura
Р. R. Halmos: Prohlem Е2921. Amer. Math. Monthly 89 (1982), 63.
2.32. Dokazati da је funkcija z 1-+ Ј z lm zn, ·gde .su т i п nenegativni celi bro-
jevi, neprekidna u svakoj tacki kompleksne ravni.
2.33. Neka је t 1-+ z (t) = х (t) + i у (t) kompleksna diferencijaЬilna funkcija realne
promenljive tE(a, Ь), takva da је z(t)=FO za tE(a, Ь). Tada је
~ ar z (t) = х (t) у' (t)-x' (t) у (t) ,
d.t g 1z(t)12
~Jz(t)J= x(t)x'(t)+y(t)y'(t).
dt Jz(t)J
2.34. Ako је z kompleksna funkcija realne promenljive tE [а, Ь], koja је ne-
prekidna na [а, Ь], tada vaze nejednakosti:
ь
1 Ј z (t) dt / ~ (Ь - а) max 1z (t) 1;

а tE[a, Ь]
ь ь
·\Ј z (t) dt \ ~ \ Ј Re z (t) dt \ ;

а а
ь ь
/Ј z (t) dt 1~1 Ј Im z (t) dt / ;

а , а
ь ь
/Ј z (t) dt \ ~ 1Ј Re (
а а
eia z (t)) dt 1 (aER).
бi.1k.
2.35. Neka su f i g komplekSn.~ funk9ije realne promenljive t, neprekidne na
segmentu [а, Ь] i diferencijabl~e na otvorenom intervalu (а, Ь). Tada postoje
Dodatak 277
brojevi ~ 1 , ~ 2 , ~ 3 Е (а, Ь) i nenegativni brojevi Лl' Л 2 , Л 3 , takvi da је Л1 + Л2 +

+ л 3 = 1, i da vazi
3
L Лkf
k=l
1
(~k)
f(b)-1 (а)
I )...kg'(~k) g(b)-g(a)
k=l
3. ANALIТiёKE FUNKCIJE
3.46. Odrediti analiticku funkciju f oЫika
f(z) = g 1 (х) h1 (у)+ ig2 (х) h2 (у) (z = х + iy)

gde su g 1 , h1 , g2 , h2 funkcije koje treba naci.
3.47. Odrediti analiticku funkciju zr-7 f(z), ciji је imaginarni deo v definisan sa
v(x, y)=log(x2 +y2 )+x-2y.
3.48. Ako је (х, у)~Р(х, у) harmonijska funkcjja, tada su:
0 дР (х, у) дР (х, у)
2 х----+у---,
. дх ду
takode harmonijske funkcije.
3.49. Ako је funkcija

. \ ( ) sin х cos х
( X,YJ~U Х,у = - - -2-
cos2 x+sh у
harmonijska, odrediti z ~f(z) = f(x + iy) =и (х, у)+ iv (х, у) pod uslovom da је
f analiticka funkcija.
4. ELEMENTARNE FUNKCIJE
4.34. (nastavak) U vezi sa funkcijom (z, 'р) r-7 E(z, р) poznato је da za podesno
izabrane konstante ар, ьр vaze sledece nejedna:kosti
(9) log / E(z, р) 1~аР1 z /Р (/ z 1б1, z=F 1),

(10) log / E(z, р) 1~ЬР1 z /Р+ 1 (/z/~1, z=F1),
U clanku [ 1] Cohn је dokazao da је najbolja konstanta Ьр za koju vazi

(10) data sa
ьр = log (2 sin _п_) + ~ _!__ cos~'

4р+2 k=l k 2р+1
dok za najbolju konstantu аР, za koju va.Zi (9), imamo

О.7423<ар~ 1.2785.
Primedba. Cohn ne citira vazne tekstove [2]-[4] koji se odnose na ove nejednakosti.
Literatura
1. Ј. Н. Е. Cohn: Two primary factor inequa/ities. Pacific Journal of Mathematics
44 (1973), 81-92.
2. ·А. Denjoy: Sur les products canoniques de genre infini. С. R. Acad. Scj. Paris 146
(1908), 1384-1386.
3. О. Blumenthal: Principes de [а thiorie des fonctions entieres d'ordre infini. Paris
1910, str. 131-147.
4. О. Blumenthal: Einige Anwendungen der Sehnen- und Tangent-entrapezformeln. Chri-
stiaan Huygens 1923-1924, str. 1-17.
4.40. Neka је funk'cija f definisana sa f (z) = уz2 + 1, pri cemu је f (О) = 1.

Ako z opisuje krive С1 i С2 prikazane na sl. 1 i 2, odrediti /(1).
-i
SI. 1 SI. 2
Relenje. Ta~ke grananja funkcjje f su z= ±i. Ako stavimo

(1)
imamo
(2) (kEZ).
Iz jednakosti (1) vidimo da kad је z~O. tada је r1 =1, 01 =3n/2, r2 =1, 02 =n/2. ·stoga
iz (2) doЬijamo . , .
f(O)=l=eni ekni=e(k+l)ni,
odakle izlazi k=-1 (ili k=l, ±3, ...), ра (2) postaje
f (z)= -v''1 '2 еi(в1+б2)/2.
Dodatak 279
1° Kada tacka z opisuje krivu С1 od tacke z=O do z=1, r 1 se menja od 1 do

v'2, 81 od З п/2 do -п/4, r 2 od 1 do v'2 i 82 od п/2 do п/4. Stoga је
1<1)=-vv2v2 еј(-~+~)/2 =·-v2.

2° Kada tacka z opisuje krivu С2 od О do 1, tada se r1 menja od 1 do v'2, 81 od
З п/2 do 7 п/4, r 2 od 1 do v'2 i 82 od п/2 do п/4. Stoga је
ј 711 11) /2
(-+-
/(1)=-vv'2v'2 е 4 4
=Vl.
4.41. Neka је funkcija f definisana sa f(z)='\/1 -z2 pri cemu је /{0)= 1. Do-
kazati da kad tacka z varira od tacke z = О do tacke z = р > 1 na realnoj osi,
tada tacka w = f(z) varira od 1 do - i '\/р2 - 1.
z --~
/ ' "\
/ \Е
А в F х
1 р
Relenje. Neka tacka z opisuje putanju ABDEF, gde је BDE polukrug prikazan na slici. Uz
oznake naznacene na toj slici imamo
1-z=rcos 8-irsin 8,
ра је
~1-·2 =·v(1-z)(1+z)=·v
yl-z ~1-- ~i-( r cos 8 -isin в) \/2-rcos8+irsin8.
2 2
Na duzi АВ imamo
Z=X, r=1-x, 8=0 i y1-z 2 =Vl-xy1 +x=v1-x2,
а na duzi ЕР:
Z=X, r=x-1, 8=n i yl-z 2 =-ivx-f .Yx+1=-ivx2 -1.

Stoga kad z varira od О (gde је х=О) do р (gde је х=р), w=V1-z 2 varira od 1 do -iyp 2 -l.
4.42. Za svaki kompleksan broj w vazi

(1) Ј Log(l +w) Ј ~log(l + Ј w Ј),
gde је levo ma koja grana logaritma, а desno realna vrednost logaritma. Jed-
nakost vazi samo za w = Ј w Ј.
Relenje. Nejednakost (1) ekvivalentna је sa
(2) elLog(l+w>l~t+I w/.
Ako је nejednakost
(3) ellog(l+w)l~l+/ w1
tacna, tada је, tim pre, tacna i nejednakost (2).
Ako u (3) stavimo log (1 +w)=z, tj. 1 +w=ez, tada (3) postaje
е 1 z 1 -1 ~ 1 ez-1 ј.
Posle razvijanja u Taylorov red funkcije z i - ez u okolini ta~ke z=O, zaklju~ujemo da
је nejednakost (1) ta~na.
Redigovano prema dokazu koji su dз.li А. Ostrowski i К. Mahler.
6. KOMPLEKSNA INTEGRACIJA
6.25. Ako је Рп polinom stepena ~ п, ako је- 1 а l<r, tada је

Рп(z)
Ј
\ z\=r
-----dz=O.
zn+i (z-a)
6.26. Ako је 1 а\ >r, tada је

1п
Ј log \ reit - а \ dt = 2 п log 1 а \.

о
6.27. Ako је 1 Z1 1 = . . . = 1 zn 1 = 1, tada је
ЈЈ ~ ldxdy;;;;;~,
1
-
1
k=l Z-Zk 18
1 z\<1
gde је z = х + iy.
Literatura
D. Ј. Newman: А /ower Ьоипd for ап area integra/. Amer. Math. Monthly 79 (1972),
1015-1016.
6.28. Neka је f regularna funkcija na krugu С= {z 11 z 1 = r} pri cemu se ni f

ni f' ne anuliraju na С. Ako је z=reit, tada је
Da Ьi u (1) nastupila jednakost, potrebno је i dovoljno da izrazi

Re ( zf' (z)) i Re ( 1 + zf" (z))
f(z) !' (z}
imaju isti znak ali mogu da se anuliraju kad z opisuje krug С.
Literatura
М. Biernacki: Sur ипе inega/ite entre les тоуеппе1 de1 derivees logarithmiques. Mathe-
matica (Тimi~oara) 23 (1947/48), S4-S9.
Dodatak 281
6.29. Ako је f regularna funkcija unutar kr1Jga С= {z / i z- а 1 = r}, tada је

2п
(1) !'(а)= Ј__ Ј e-it Ref (а+ reit) dt.

nr
о
Relenje. Ako u Cauchyevoj formuli
!' (а)=-1-
2п i
f f (z} . dz
(.z-a) 2
с
stavimo z=a+reit, f.. (t)=Ref(a+reit), / 2 (t)=Imf(a+reit), dobljamo

2п
(2) /' (a}=-

1
2nr
-f (fi (t)+if2 (t)) e-it dt.
о
S druge strane, imamo р f(z) dz=O, tj.

с
2п
Ј (!1 (t)+if2 (t)) eit dt=O,

о
Ш, zamenjujuci i sa -i,
2п
(3) Ј (/i (t)-if2 (t)) e-it dt=O.

о
Iz (2) i (3) neposredno doЬijamo (1).

Primedba 1. Formula (1) eesto se naziva Schwarzova formula.
Primedba 2. Videti б.12.
Literatura
G. Julia: Exercices .d'ana/yse, t. 2, deuxieme edition. Paris 1947, рр. 58-59.
6.30. Neka је funkcija f regularna u disku {z 11 z-a J<R} i neprekidna u zat-

vorenom disku {z / 1 z - а 1 ~ R}. Tada vazi jednakost
2.п
(1) f (а)= -2п Ј f(a + Rei1) dt.

1
Primedba. Ovo tvr'1enje se naziva teorema о srednjoj vredпosti.
6.31. Ako su а i Ь realni brojeyi i z kompleksan broj, tada је
(1) 1 еЬz - eaz 1~1Ь-а11z1 е-Хmах(а,Ь),
gde је x=Re z>O.

Relenje. Ako u Darbouxovu nejednakost
\ Ј f(z) dz 1~ Ј \f(z) \ 1 dz l~ML,

г г
gde је M=max l/(z) 1 i L duzina Iuka konture Г, stavimo da је f(z)=ez i da је Г duz

zЕГ
cije su krajnje tacke A=az i B=bz, dobljamo
(2) 1 Ј ez dz 1~1bz-az1 max 1ez1 =1Ь-а1!z1 ехтах(а, Ь).

АВ zEAB
S druge strane imamo
(3) 1 Ј ez dz / = 1ebz_eaz1,
АВ
ра iz (2) i (3) sieduje (1 ).
Primedba 1. Ako је x=Re z<O, tada је
1ehz_eaz 1~1 Ь-а 11 z 1ех min (а, Ь).
Primedba 2. Sta се Ьiti ako su а i ь kompieksni brojevi?
6.32. Ako su а i Ь realni brojevi i а<Ь, tada је
1
--
1
1
1 Ј 1+z
г
dz/~lb-a/--,
2
l+a 2
gde је г duz cije su krajnje tacke а i ь.
Up"tst,o. Primeniti Darbouxovu nejednakost.
6.33. Ako је funkcija f regularna u oЫasti {z / i z / ~ 1}, ako је· f(O) = 1, do-
kazati da је
ln
rf
"
о
(ei1) cos 2 !_ dt = ~ (2
2 2
+f '(О)),
ln
Ј f(ei sin 2 !_ dt = ~ (2-f' (О)).

1)
2 2
о
6.34. Neka је f regularna funkcija u oЫasti {z 1 1z/~1}. Tada vaze nejedna-

kosti [1]:
1 п
Ј
-1
/f(z) Jk dz~ ~ Ј
-п
/
f(ei 1) /k dt. (k = 1, 2, ... )
1 п
Ј /!' (z) dz~ ~ 1 .{ /!' (ei 1) !dt.

-1 -п
Integrali na levoj strani uzeti su od - 1 do 1 na realnoj osi.

Dodatak 183
Polazeci od prve nejednakosti za k = 2, dolazi se do Hilbertove nejednP.-

kosti:
.gde su а0 , а1 , ••• , ak pozitivni brojevi.

О generalizaciji po~lednje nejednakosti videti [2].
Literatura
1. L. Fejer, F. Riesz: Ueber einige funktfonentheoretische Ungleichungen. Math. Zeits-
chrift 11 (1921), 305-314.
2. D. S. Mitrinovic: AnalitiCke .nejednakosti. Вeograd 19}0, str. 348-349.
6.35. Ako је Р polinom stepena п, da Ii vazi nejednakost
(1)
"
r 1Р'1
l+IPl2
\ dz 12~Ап-}-~
1z1<1
(A=const) za neko е>О.
Primedba. Ovo. је neresen proЫem objavljen u clanku -[1]. Littlewood је 1952. dokazao ne-
jednakost (1) za е=О i А=п.
L'iteratura
1. А. Giroux, Q. 1. Rahman: Research proЬ/ems in function theory. Ann. Sc. Math.
Quebec 6 (1982), 71-79.
7.1. RAZVIJANJE FUNKCIJE U RED

{nastavak sa strane 141)
7.1.22. Dokazati da је funkcija f, definisana .sa
f(z)=~ l~zArctg~ l~z'

analiticka u okolini tacke z =О, i izracunati poluprecnik konvergencije njenog
Taylorovog reda u okolini tacke z =О.
Dokazati zatim da funkcija f zadovoljava diferencijalnu jednacinu
2z(1-z)f' (z) = f(z) +z
sa pocetnim uslovom f(O) =О, i na osnovu toga dokazati da za \ z ј < 1 vazi
f(z) =У (2 k)!! . z2k+ i •

.k=o· (2k+1)!!
7.1.23. Ako је funkcija f regularna u disku . { z \ \ z 1 < 1}, i ako su ispunjeni

uslovi Ref(z)>O, f(O) = 1, tada za koeficijente Taylorovog reda funkcije f u
okolini tacke z =о vazi
(n= 1, 2, ".)
7.1.24. Ako funkcija f ispunjava uslove iz prethodnog zadatka, tada vaze ne·-
jednakosti
1-jzj ~lf(z)j~l+jzj;
1+/zl 1-jzj
Ref(z)~l-lzl. !Jm/(z)I~ 2Jzl . 1
-1+/zl' 1-/zj 2 '
1argf(z)1 ~ arcsin ( 21 z i ) .
1+1z12
Literatura
Т. Н. MacGregor: Geometric ргоЬ/етs in сотр~ех analysis. Amer. Math. Monthly 79
(1972), 447-468.
7 .1.25. Razviti funkciju z ~ u Laurentov red u oЫasti:

1
(1 + z2 ) (2 + z 2)
1°{z/1 <!zi<v'2}; 2° {z/izl>vЂ.

1 1 1
Rezu/tat. 1° z- 2 -z-·ч-z- 6 - • • • --+-z2 --.z4 + ... ·
2 4 8 '
+оо
2° 2 (-1)k (2k-1_1) z-2k.
k='l
7.1.26. Napisati Laurentove razvoje za оЬе grane funkcije z н y(z- a)(z- Ь)

u oЫasti {z/ jzj>max(/a!, јЬј)}.
00
Rezultat. 1 (а+Ь)+ +2
± ( z-- a_kz-k ) , gde је
-- 2 k=I
. a-(n-1)=(-J)n ((1/2)
п (1/2 )(1/2)
ьп+ п-1 1 ьп-1а+···+ (1/2) )
п а".
7.1.27. Ako је f regu1arna funkcija u okolin:i ta.cke z0 i ako је f(z 0 ) = w0 ,

f'(z 0 )=j:.O, tada jednacina f(z)=w ima j~.dno re~enje, koje је regularno u oko-
lini tacke w0 , i ono se moze predstaviti u oЫiku
+оо (w W )п dn-1 {
(1) z ~~- z О + L.,
"' --~
1
lim - - . g(z)n),
dn-1
n=1 n. z~zo Z
gde је f(z)- w0 = z-zo .

g(z)
Primedba. Formulom (1) dat је razvoj inverzne funkcije za funkciju f u Taylorov red.
7.1.28. Ako је z н log z+v_;+Т on~ anali-ticka grana funkcije koja је realna
za z> 1, tada u oЫasti {z / lzl> 1} vazi razvoj
z+y1z2+1
log - - - - = log 2 + 2 -(-1)n+1
-1
- - ~ .-
- ~ ·'·-·( -
~ -п-1)
- - 211
z .
z n=-«:> 2п (-n)!
Dodatak 285
+оо
7.1.29. Neka Laurentov red 2: сп (z- а)п. konvergira u zatvorenom prstenu
n=-oo
{z r ~ z -
1 1 а 1 ~ R}. Tada vazi nejednakost
1 сп l~М(,-п+R-п) (nEZ),
gde је М konstanta koja ne zavisi od п.
+оо +оо
7.1.30. Neka Laurentovi redovi 2 ап (z - а)п i 2 Ьп (z - а)п konvergiraju

п=-оо n=-oo
ll prstenu {z r<lz- a/<R} redom ka funkcijama z
1 н _А (z) i z н B(z). Tada
+оо
Laurentov red L: сп (z- а)", gde је
n=-oo
+со
сп= 2 ak ьп-k'
k=-co
konvergira и tom istom prstenu ka funkciji z ~А (z) B(z).
7.1.31.. Ako је funkcija z н с razvijena u Laurentov red ро z, tada је

A-Bz--
z
constantan clan jednak (А2-всг 1 12.
'lesenje. Imamo
1
---(;-. +со
2 л-п-1(Вz+Сz-1)п= +со
2 л-r-s-1
(r+s)
r вrcszr-s,
A-Bz-- n=O r, s=O
z
)а је konstantan clan jednak
:iteratura
L. Carlitz: РrоЫет 10-12. SIAM Review 12 (1970), 288 i 13 (1971), 255-256.
+оо
r.1.з2. Neka је potencijalni red f (z) = 2 ak zk za 1 z 1 < 1 konvergentan i ogra-
k=O
~icen. Tada postoji jedna konstanta М, tako da је
l.f(z) 1~М za 1z1< 1.

Ako је М= 1, tada za п= 1, 2, ... , va~e nejednakosti:
п 1 . з ... (2 k-1)
+2 '
. 1
1 ао+ ... +ап ~ 1
k=l 2·4 .. ·(2 k)
\ (п + 1) а0 + па 1 + · · · +ап 1 ~ п + 1.
Ove rezultate su dokazali Е. Landau i L. Fejer.
Literatura
О. Szasz: Ung/eichungen fйr die Koeffizienten einer Potenzreiche. Mathematische Zeit-
schrift 1 (1918), 163-183.
7.1.33. Ako је f regularna funkcija u disku D = {z 11z1 < R}, tada је
(1)
gde је О< r < R, i ап su koeficijenti njenog :Гaylorovog razvoja.

+со
Resenje. N~ka је funkcija f u disku D predstavljena Taylorovim redom f(z)= L ап zп. Imamo
п=О
+со +со
f (reit) = L ап rп eпit' f(reit)= L апrпе-пit.

п=О п=О
Kako su ovi redovi uniformno i apsolutno konvergentni za svako t, pod uslovom

r<R-e (е>О), oni se mogu pomnoziti i njihov proizvod ima iste te osoblne, ра se moze
integraliti clan ро clan. Dakle, iz
+со
1i(reil)12= I ат ап ,т+п e<m-п)it
т, п=О
sleduje
\
2п 2п
(2) Ј f (reit) 12 dt= у ат dпrm+n Ј e(m-n) it dt.

т,п=О
о о
Medutim, jednostavno se. utvrduje .da је
Ј
2п
e(m-п)1t
.dt= f2n
~о
(m=n)
(mi=n)'
о \
ра iz (2) dobljarno
I а. а.
2п
f
о
1f(reU)1' dt= r'" 2п,
odakle neposredno sleduje (1).
7.1.34. Ako је funkcijaf regular~a u ~isku D={z\ lzj<R}, i ako је O<r<R,

tada za svako р >О vazi
1п
2 ~ Ј lf(rei IP dt ~!ЛО) IP,

1
(1) )
·о
Dodatak 287
pri cemu jednakost vazi ako i samo ako је f (z) = const. Posebno, ako је fun-
kcija f neprekidna na krugu {z / i z Ј = R}, tada (1) vazi i za r = R.
Reienje. Navodimo dokaz ovog tvr'rtenja samo u slucaju р=2. Neka је u disku D funkcija f
predstavljena Taylorovim redom
+оо
f(z)= 2 апzп.
n=O
Na о novu jednakosti (1) iz prethodnog zadatka, imamo
1п
1 Ј +оо
-
2п
lf(rei1)l 2 dt= L lanl
n=l
2
r 2 n~laol 2 =lf(O)l 2 ,
о
pri cemu jednakost vazi ako i samo ako а, =а 2 = · · · =0, tj. ako је f(z)=a 0 •
Literatura
G Julia: Exercices d'ana/yse, t. 2, deuxieme edition. Paris 1947, str. 107-109.
7 .1.35. Neka је
п Z-Ck +оо k
П
k=l
---2=
1-Ck
2 akz'
k=O
gde је 1ck1~1 za k = 1, ..• , п. Da li vazi jednakost

max 1 ak 1 = max \ ak \?
k~O O~k~1n-1
Primedba. Ovo је neresen proЫem objavljen u clanku:

А. Giroux, Q. I. Rahman: Research proЬ/ems in function theory. Ann. Sc. Math.
QueЬec 6 (1982), 71-79.
7.1.36. Neka је funkcija f regularna u disкu D = {z \ 1z1<1} neka zз. zE D

+оо
vazi: f(z) = 2 ak zk.
k=O
Funkcija g, definisana sa g(z)=ef<z>, takode је regularna u D ра se moze
+оо
razviti u Taylorov red: g (z) = 2 bk zk.
k=O
Koeficijenti Ь0 , Ьр ..• , mogu se izracunati pomocu rekurentne formule
bn+l = ~ ( 1-~)
k=O n+1
an+l-k bk (k=O, 1, ... ),
pri cemu је Ь 0 = ехр а0 •
Literatura
М. Pourahmadi: Tay/or expansion о/ ехр (У ak zk) and some applications. Amer. Math.
k=O
Monthly 91 (1984), 303-307.
7.2. IZOLOVANI SINGULARIТEТI

\
7.2.23. Odrediti sve singularitete funkcije f i ispitati njihovu prirodu, gde је
1 1 1
1 - tg-
1° f(z)=--e•-z; 20 f(z)=e z; 3 ° f(z) = sin - - 1
ez-1 cos-
z
Rezu/tat. 1° z=1 је esencijalni singularitet; z=2kтr:i (kEZ) su prosti polovi; z= оо је tacka

nagomilavanja polova.
2
2° z - - - su esencijalni singulariteti, а z=O је njihova tacka nagomilavanja.
(2k+1) тт:
2
3° z su esencijalni singulariteti, z=O је njihova tacka nagomilavanja, а
(2 k+l) тт:
z =оо је otklonjiv singularitet.
7.2.24. Funkcjja f definisana sa

1
f (z) = - - _ _!_ + __!_
eZ-1 Z 2
ima otklonjiv singularitet u tacki z =О i neparna је. Stoga је
(1)
Izr.a.cunati poluprecnik :кonvergencije reda na desnoj strani jednakosti {1)

dokazati da је lim sup V Вп = + оо. 1 1
п-+оо
Primedba. Videti zadatak 8.5.10.

+оо
7.2.25. Neka је funkcija f definiБana рошосu reda f(z) = L ап zп ciji је polu-
п=O
prec11ik konvergencije 1, i neka је Sп = а0 + а1 + · · · +ап. Ako је lim Sп = + оо
п-+оо
щ lim sп = - оо' tada је z = 1 singularna tacka funkcije f

п_.,+оо
7.2.26. Neka је f neprekidna i pozitivna funkcija na segmentu [О, 1]. Tada је

funkcija F, defin"isana sa
1
F(z) =Ј f(.t) dt,

z-t
о ,
regularn~ u oЫasti {z 1 Imz>O}, ima singularitete u tackama z=O z= 1,
Dodatak 289
7.3. UNIVALENTNE FUNKCIJE
Ovaj kratak odeljak posvecen је univalentnim funkcijama (videti definiciju 0.1.24), s

tim ~to treba primetiti da је i proЫemu 7.1.21, koji se odnosi na Bieberbachovu hipotezu,
tako!te mesto u ovom odeljku. Тај proЫem је, u stvari, nastavljen proЫemom 7.3.1.
S. D. Вernardi objavio је u izdanju Courant Institute of Mathematical Sciences, New
У ork University: ВiЬ/iography о/ sch/icht functions, i to u dva dela. Prvi deo, objavljen 1966,
obuhvata Jiteraturu do 1965. zakljucno i sadrzi 1694 ЬiЫiografske jedinice, od kojih se 94,
odno i na BieЬerachovu hipotezu. Drugi deo, objavljen 1977, obuhvata literaturu od 1966.
do 1977. zakljucno, i -adrzi 1563 ЬiЫiografske jedinice, od kojih је 63 posveceno Bieberbach-
ovoj hipotezi. Nedavno јс isti autor objavio: BiЬliography о/ sch/icht functions. Mariner, Tampa
Fl. 1983, koja verovatno obuhata ::.vu Jiteraturu do 1983.
Iz ovoga ~.е vidi da ra te interesovanje za proucavanje_ univalentnih i multivalentnih
funkcija, kao i da је do 1975. objavljen 161 rad о BieЬerbachovoj hipotezi.
7.3.1. (nastav~k proЫema 7.1.21). Navodimo dokaz Bieberbachove hipoteze u

slucaju kada su koeficijenti ап u razvoju
+оо
(1) '.f'(z) = z + L ап zп
п=2
realni brojevi.
Neka је f(z) =и (z) + iv (z), gde и (z) Е R, v (z) Е R. Kako su koeficijenti ап
u razvoju (1) realni brojevi, i kako је
+оо +оо
! (re 11) = L: ап ,п cos пt + ; L: ап ,п sin пt
n=1 п=l
zakljucujemo da је
+оо
- v (re 11) = L: ап ,п sin пt
n=l
da v (rei1) ne menja znak kad је О< t < п. Stoga је

11
1 ап rn 1 = 1 ~ Ј v (rei 1
) sin nt dt 1
о
~ Ј ! v (rei1) sin t / dt = nr
2
: (O<r< 1),
о
jer је /sinnt/~nsint. Kad r~l, dobljamo: /a,il~n.

Bieberbachova hipoteza, postavljena 191 б" godine, Ыlн JI': (~о 1984. potvr-
dena za п = 2, 3, 4, 5, 6. Pored toga, dobljene su 11ejednak1·;t:i. oЫika. \ап <kn, 1
gde је k> 1 ko11stanta cija је vrednost posteperю sш~1н.iiva.:ш1. U taЫici na

sledecoj strani dajemo istoriju pokusaja d.a se sшanji ko11stantг. k.
Takode su doЬijene i sledece nejedнakos'!i:
Lebedev-Milin [25], [26]1: 1 ап l<_!_en+ 1.80~ 1.3592п+ 1.80

2
Bazile,lic [27]: 1ап1 <__!_ еп+-1.51~1.3592п + 1.5С
2 "
1
Refe1·ence su date na strap.ai:na 140 ·-- 141.
pгЉiizna
Autor Godina k
vrednost
Littlewood [9] 1923 е 2. 7183
Landau [19] 1929 (~+~)е 2.2244
3
Goluzin [20] 1946 -е 2.0388
4
: (~ 1~i:x
п
Bazilevic [21] 1947 dx+0.2649) 1.9240

о
Milin [22] 1964 _!__ (е1.б _ 1)112 1.2427

1.6
FitzGen.ld [12] 1971 (:) 1/2 1.0802
Horowitz [13], [23] 1975 с-~~)1/6 1.0691

140
Horowitz [24] 1977 с 659164__1~)1/14 1.0657
681080400
Najzad, posle punih 68 godina, Biebe1·bachova hipoteza kcшacno је

potv1·dena. Naime, americki matematica1· francuskog porekla Louis de Branges
dokazao је 1984. godine da је Bieberbachova hipotez~L tacna za svaki prirodan
broj п. De Brangesov clanak А proof of the Вieberbach conjecture jos nije
objavljen (pojavice se u martovskom broju casopisa Acta Mathematica ze:t 1985),
ali nam_ је autor poslao rukopis svog rada.
U stvari, pored Bieberbachove hipotez~ poznate su u literaturi i sledece
dve hipoteze:
+оо
Robertsono1ю hipoteza [28]. Ako је redom 2; Ь11 z 211 -· 1 predstavljena univalentna

n=l
funkcija u disku {z 11z1<11}, tada vazi nejednakost
+оо
2: 1ьk 1 ~ п 1 ь1 1 •
2 2
о
k=l
Milinova hipoteza [26]. Ako za uпivalentnu funkciju f u. disku {z 11 z 1< 1}

vazi razvoj
f(z) ~zf' (О)ехр ( 2}; c.z·)·
tada za svaki prirodan broj r vazi

.r · r 1
2: (r+ 1-п)п 1с11 1 2
~ 2; (r+ 1-п)-. О
n=l n=1 .п
Takode је poznato da iz Milinove hipoteze izlazi, kao posledica, Robert-

sonova hipoteza,"·a da iz Rpbertsonove izlazi Bieberbachova hipoteza.
De Branges је u svorn radu dokaZfl.O da је Milinova hipotez& tacna, cime
su potvrdeцe · i RobertsoiiёVa i Bieberbachova hipoteza. Ort је koristio Lownerov
rezult~t i metod pomoёu koga је ·Lowцer [2] .potvrclio Bieberbachqvu hipotezн
za п = 3, i jednu nejednakost koju su u radu [29] dokazali Askey i Ga.sper.
Dodatak 291
U stvari, kljucna mesta u de Brangesovom dokazu su: Lownerov rezultat,

zatim nejednakost Lebedeva i Milina kojom se utvrduje da је Bieberbachova
hipoteza posledica Milinove hipoteze, i najzad Askey-Gasperova nejednakost
pomocu koje se utvrduje da је Milinova hipoteza tacna.
Interesantan је clanak W. Gautschia Reminiscences of ту involvement in
De Branges' proof of the Вieberbach conjecture u kome је opisana zavrsna faza
utvrdivanja da је Bieberbachova hipoteza tacna.
Naime, pocetkom februara 1984. de Branges је zamolio Gautschia koji
је inace strucnjak za numericku matematiku, da na kompjuteru pokusa da
ispita da li za prirodan п broj vazi sistem od п nejednakosti
1
(2) Ј tn-k-1/2pk< 2 п- 2 k,1)(l-2tx)dt>0 (k=O, 1, ... , п-1),

о
gde је О<х< 1 i рk<а.ы JacoЬiev polinom stepena k sa parametrima а, Ь. De

Branges је, u stvari, dokazao da ako (2) vazi za neko п, onda је Bieberbachova
hipoteza tacna za п + 1.
Numericka proveravanja pokazala su da su nejednakosti (2) verovatno
tacne za п = 1, ... , ЗО. То је ubedilo Gautschia da је (2) tacno za svako nEN,
ali pre nego sto је preduzeo izradu boljeg programa za preciznije verifikovanje
nejednakosti (2), on se obratio R. Askeyu, strucnjaku za nejednakosti i specijalne
funkcije, i pitao ga da li moze analiticki da dokaze (2). Istog dana Askey је
javio da је (2) posledica jednog rezultata iz [29].
Takode treba istaci da је de Branges tokom aprila, таја i juna 1984.
radio u Lenjingradskom seminaru za geometrijsku teoriju funkcija, gde је uz
pomoc Е. G. Eme1janova, G. V. Kuzmine i 1. М. Milina proveravao svoj dokaz.
Prema tome, ma koliko da је de Branges zas1uzan za konacnu potvrdu
Bieberbachove hipoteze, ipak је taj uspeh, na neki nacin, proizvod zajednickog
rada. Као sto је vec pomenuto, posebno su vaznu ulogu u nalazenju tog dokaza
imaJi Lowner, Lebedev i Milin, Askey i Gasper i najzad Gautschi kao i mnogi
drugi matematicari. .
!)е Branges odaje svima njima priznanje u svom clanku koji zavrsava
recima: Dogadaji koji su и vezi sa 1 erifikacijom Вieberbachove hipoteze dokazuju
1
vrednost interdisciplinarnih i medunarodnih saradnji.

Resenje Bieberbachove hipoteze izazvalo је veliko interesovanje u svetu,
ра је о tome pisala cak i dnevna stampa (na primer, New York Тime 4. 9. 1984
Chigaco Times 16. 11. 1984, itd). W. Gautschi је napisao vec pomenuti clanak,
ali ne znamo da li је objav1jen, dok је FitzGerald [ЗО], koji је i sam uspesno
radio na proЫemu Bieberbachove hipoteze, napisao kratak prikaz tog proЫema
i de Brangesovog dokaza.
Pomenimo jos da је nemacki matematicar Ludwig Bieberbach umro 1. IX
1982. godine, nepune dve godine pre nego ~to је njegova hipoteza potvrdena.
7.3.2. Neka је f regularna i univalentna funkcija u disku {z / 1z1<1 }, pri cemu
је /(О)= О, f' (О)= 1. Ako је / z / = r(O <r< 1), tada је
-'--:$; /f(z) / : $ ; - ' - ·

(1 + г) 2 - - (1-r) 2 '
-1-r
--:$; /f;()'
z 1 : $1+r
;--·
(1 +r)3- - (l-r) 3 '
1--r . :$; 1 f' (z) 1 :$; 1 +r
r (1 + r) - , /(z) · - r (l-r) ·
U svim navedenim nejednakostima jednakost vazi ako i samo ako је
/(z) z (tER).
(1-zeit):z.
Literatura
W. К. Hayman: Multiva/ent functions. Cambridge Tracts in Mathematics and Mathe-
matical Physics N2. 48. Cambridge 1958.
7 .3.3. Neka је Р polinom stepena п defini~an sa Р (z) = z + а2 z2 -:- • • • +ап zп.

Ako је z1 ро modulu najmanji koren jednacine Р' (z) =О, tada је polinom Р
univalentan u oЫasti {z 11z1~1z1 1 sin ;} .
Ovaj rezultat dokazao је S. Каkеуа.
Literatara
S. Kakeya: Оп zeros о/ а polynomial and its derivatives. TбhJku Math. Ј. 11 (1917), 5-16.
7 .З.4. Ako је polinom f definisan sa /(z) = z + а2 z2 + · · · +ап zn univalentan u

disku {z 11 z 1< 1}, tada је poJinom Р definisan sa
z
P(z) = Ј +f(t)dt
о
univalentan u disku {z 11 z 1<2 sin ;} , _а polinom Q definisan sa -

z
Q<z>= ~ Ј f(t)dt
о
univalentan u disku -{z 11z1<2 sin __::____}.

n+l
Za n=З, polinom z~zf'(z) је univalentan u disku {zl lzl<.J,}·
Literatura
Ј. Кrzyz, Q. Ј. Rahman: Univalent po/vnomials о/ small degree. Ann. Univ. Mariae
Curie-Sklodowska Sect. А 21 (1967), 79-90 (1972).
7.3.S. Poluprecnik univalentnosti funkcije f је,- ро definiciji, najveci pozitivan

Ъrој r takav da је funkcija f univalentna u disku {z 11z1 <r }.
P~luprecnik univaletnosti polinoma Р, definisanog sa
P(z)=z+a2 z 2 + · · · +апzп, .
najveci је pozitivan broj r takav da unutar kruga {z 11 z 1= r} jednaciria ро w:
sin 2t п sin nt
1 + a2 w-.-+ · · · +апw - 1 -s1n.-t = 0
s1n t
nema resenja, pri cemu је О< t <n.
Relen}e. Ovo tvrdenje је neposredna posledica cinjenice da ako је r poluprecnik uni' alentnosti
polinoma Р, tada na krugu {z 11z1 =r} polinom Р uzima bar dva puta jednu istu vrednost,
do1' to ne vazi ni za jedan krug {z 11z1 =е}. gde је e<r. .
Dodatak 293
Neka su zl' z2 dve razlicite tacke koje leze na krugu {z 11z1 =е}. Ako је w •rediste 1uka
ogranicenog tackama z 1 i z2 tada је z,=weit, z2 =we-it (O<t<n). Prema tome, jednacina
Р (z 1)=P (z2 )
moze se pred taviti u oЫiku
sin 2t sin nt
1 +а 2 w-.-+···+ап wп- 1
-.-=О,
sш t ~.ЈП t
i tvrdenje sleduje na osnovu pomenute osoЬine poluprecnika univaJentnosti.
Ovaj rezultat је dokazao Ј. Dieudonne (videti, na primer [1] i1i [2]). U clanku [11
Dieudoлne је naveo sledece specijalne slucajeve:
1° Ako је Р (z) =z + z 2 + сzп, tada је
2у2 .
r~ - - (za. n=3); r~0.697 (za n=4); r~0.6158 (za n=5);
3
1
r~0.57734 (za n=6); r~--- (za n~7).
п
2cos-
n
2° Ako је P(z)=zt-zm+czп, tada је
т-11т
r~ '\Јт (ako se т-1 ne sadrzi u п-1);
.mV-l_n ~.in-
r~ __п_ (ako ~е т-1 ~adrzi u п-1).
. тп
~in-
n
п
,::;:со~--.
-2п+ 1
Literatura
1. Ј. Dieudonne: Sur /е rayon d'univa/ence des polynomes. С. R. Acad. Sci. Pari;
192 (1931), 79-81.
2. Р. Montel: Le~ons sur les fonctions univalentes ои multivalentes. Paris 1933, рр. 22-27.
7.3.6. Neka је S klasa svih univalentnih funkcijaf koje su analiticke u jedinicnom

disku i za koje vazi f (О) =О, f' (О) = 1. Za funkciju f kaZemo da је Ьi-univalentna
ako i ona i njena inverzna funkcija pripadaju klasi S.
Ako је funkcija f definisana sa f(z) = z + а2 z2 + а 3 z3 Ьi-univalentna и
oЫasti D={z! iz!<l}, i ako а2 , a 3 ER, tada је
2 4
1 а2 Ј ~ ~ 1- , 1 аз 1 ~ - '
·у 27 27
pri cemu је ova druga nejednakost najbolja mogucna.
Ako је funkcija f definisana sa f{z) = z +ап zп Ьi-univalentna u oЫasti D,
i ako је ап realan ili kompleksan broj, tada је
(n-l)п-1
(1) 1ап1 ~ пп
.'
pri cemu је ova nejednakost najbolja mogucna za п = 2, 3.
Otvoreno је pitanje da li nejednakost ( 1) VaZi za koeficijente proizvoljnog

bl-univalentnog polinoma stepena п.
Literatura
Н. V. Smith: Вi-univalent polynomials. Simoh Stevin 50 (1976/77), N2. 2, 115-122.
7 .З. 7. Funkcija Ј, definisana &а
z
(1) f(z) = (l -i-zn)k (п, k = 1, 2, ... )
је univalentna u disku Dr={zJJzJ<r}, sa maksimalnim poluprecnikom r=

1
{У nk-1 ·
Funkcija f је regularna u disku D 1 ={z11z1<1}. Neka su z1, z2 (z1 #z 2 )

dve proizvoljne tacke diska Dr (r ~ 1). Tada је
f(z )-f(z) = z 1 (1 +z2n)k-z2 (1 +zћk .
1 2 (1 +z1n)k (1 +zћk
Ponovljeno.rii upotrebom nejednakosti 1аЈ;.....1Ь1~1а+Ь1~1а1+ЈЬ1 doЫjamo

. А
/Лz1)- f(z2) Ј > /Z1 - Zz I (l +rп) 2k '
gde је
л:r1-(;) (n-1)rn-(~)(2n-1)r 2 п- ... -(:)(kn-1)rkп

=(I-(nk- l)rn) (1 +rn)k-1.
Ako је А> О, sto је ispunjeno za r < 1lf!nk - 1, vazi implikacija z 1 # Zz =>
=> f(z1) # f(z2)·
Kako za nule zp(p= I" ... , п) funkcije Г imamo lzpl= Ijf/nk- I, za-
kljucujemo · da је tvrdenje tacno.
Primenimo slican postupak na opstiju funkciju f, definisanu sa
(2) f(z) = z (ak#O),
1 +а 1 z+ · · · +akzk
koja sadrzi, kao specijalan slucaj, funkciju (1).
Imamo
(3) f(z 1)-f(z2) =
l-z1 z2 (а2 +а3 (z1 +z2)+ · · · +ak (z 1k- 2 +z1k- 3 z2 + · · · +z/- 2 ))
= ( Z1 -Z2 ) '
(1 +а 1 z 1 + · · · +'tlk z 1k) (1 +а 1 z.2 + · · · +ak z 2k)
(4) jf(zi)-f(z2)l>I Z1-z2l 1-r2(la21+2rlaэl+···+(k-1) laki rk-2).

(1+la11 r+ · · · +/ak/ rk) 2
Ovde z1 i z2 opet oznacavaju proizvoljne tacke diska Dr, gde Dr treba
izabrati tako da polinom Р, definisan sa Р (z) = 1+ а1 z + · · · + ak zk nema
nula u D,.
Dodatak 295
Ako је
(5) 1 -i а 2 1 r 2 -2 ia 3 r 3 -1 • • • -(k-1) lщ! r">O,

tada је izraz na desnoj strani nejednakosti ( 4) pozitivan, ра је implikacija
z 1 -=Fz2 ~ .f(z1 )-=Ff(z2 ) tacna.
Kako је
f' (z) = 1-а 2 z2 -2 а 3 z3 - • • • -(k-1) ak zk

(1 +а 1 z+ · ·. +ak zk) 2
nule funkcije f' odredene su jednacinom
(6) (k-I)akzk+ · · · +2a 3 z3 +a2z2 -1=0.
Da Ьisшо odredili maksimalni poluprecnik univalentnosti funkcije (2),
potrebno је da znamo odgovarajuce podatke о korenima jednacine (6) i
jednacine
(7) l-Ja 2 lr 2 -2Ja 3 lr 3 - • • • -(k-l)Jaklrk=O.
Оvг. jednaCina ima tacno jedan pozitivan koren, koga oznacavamo sa r0 • Ako је
(8) la 1 /~/a 3 /r 0 2 +2la4 lr 0 3 + · · · +(k-2)1aklr/-1,

tadг. poliпom Р пета nula u disku D,0 , jer za 1 z /< r 0 vazi
IP(z)i~ l-ja1i /z/-Ja2l /zl 2- · · · -lakl /zlk

>l-la1Jro-la2Jro2 - • • • -laklr/
~ I -la2I '0 2-2 laзl Го 3 - • • • -(k-1) lakl rok·
Ako su а2 , ••• , а" realni nenegativni brojevi, tada је r0 takode koren
jednacine (6). Na osnovu prethodnog zak1jucujemo:
Ako је ispunjen uslov (8), jedinstveni pozitivan koren jednacine (7) је polu-
precnik univalentnosti funkcije (2). Ako је, pored toga, а2 , ••• , ak ~О, tada је r0
maksimalni poluprecnik univalentnosti funkcije (2).
Ako su al' ... , а1с pozitivni brojevi, tada jednacina (6) ima samo jedan
pozitivan. koren koji ј~ istovremeno pozitivan koren jednaCine (7).
Primer. Neka је
z
(9) f(z) 1 +z+zz'
Tada jednacine (5) i (6) glase: r 2 -1=0 i z=±l, odakle ~leduje r=l (drugo resenje је za-
nemareno) i z= ± 1 (u ovim tackama funkcija f nije univalentna). Funkcija f ima dva pola,
1
и tackama z= (-1 ±i \/3) koji leze па krugu {zJ 1 zJ =1}. Stoga maksimalni paluprecnik
2
univalentnosti funkcije f, definisane sa (9), izncsi r=l. ,
Primedba 1. U Mardenovoj monografiji [1] navedena је sledeta t~orema;

Sve nule polinoma Zf-+ с 0 +с 1 z+ · · · +ck zk (с0 :#:0) lez~ па krugu
zj. lzl= .
mш
Ј Со i- } ,
--
р=1, .•. , k Јс0 Ј+ЈсрЈ
{
iJi izvan njega.

Na osnovu ove teoreme, svi koreni jednacine (5) i (6) leze и oЫasti {zl lzl~r}, gde је
(10) 1 1 )
1+2 laзl' ··· ' l+(k-1) lakl ·
Ako polinom Р nema nula и disku D,, tada је jedan p:>luprecnik univa1entno' ti
funkcije (2) dat sa (10), ali to r ne mora Ьiti maksimalan poluprecnik.
z
Primeџimo ovu teoremu na funkciju z 1-+ f (z}= k. Nule polinoma Р,
" 1 +z+z 2 + · · · +z
definisanog sa Р (z)= 1 + z+z + ... +zk date su sa
2
(n=l, ... , k)
i one sve 1Ш na krugu {z 11z1=1 }. Jednacine (5) i ( 6) u ovom slucaju gla е

2 3 2 3
1-r -2 r - • •• -(k-1) rk=O, 1-z -2 z - • • • -(k-1) zk=O,
Primenjujuci pomenutu teoremu, dobljamo
1 1 1 ) 1
r=min (-- - -, l+(k-1) =-,;·
·1+0' 1+2
Prema tome, funkcija f је univalentna и disku {z ј z\ < ~}, ali ovaj p:>1uprecnik uni-
/
valentnosti nije maksimalan, sto је prirodno, jer smo primenili teoremu koja ne daje naj-
bolje mogucne rezultate.
Primedba 2. Ako primenimo izlozeni postupak, zajedno sa t~oremam koja је navede·1a u
Primedbl 1, za funkciju f, defini ;anu sa
Ь0 +Ь 1 z+b 2 z 2
(11) /(~ 2 '
а 0 +а 1 z+a 2 z
dobljamo sledeci rezultat:

Ako је а0 Ь 1 -а 1 b0 =l=O а0 =1=0, funkcija (11) је univalentna u disku {z 11 z/ <р=
=min (r1 , r 2}}, gde је
Ne moumo tvrditi da је р maksimalni poluprecnik univalentnosti.

Primedba 3. Posmatrajmo sada funkciju f deПnisanu sa
z+b 2 z 2 +b3 z 3
Ь0 +Ь 1
(12) f(z) .
а0 +а 1 z+a 2 z 2 +a3 z 3
Jednacine koje odgovaraju jednacinama (5) i (6) u ovom slucaju gla~:e
(l3) \ (а0 Ь 1 ) ј-21 (а0 Ь2) \ r-(3 1(а0 Ь 3)1+1 (а 1 Ь2)1) r -2 I (а 1 Ь 3 ) 1r 3 -j (а 2 Ь 3 )1 r4=0,
2
(14) (а 0 bi)+2 (а0 Ь 2 ) z+(3 (а 0 Ь 3 }+(а 1 Ь2)) z 2 +2 (а 1 Ь 3 ) z 3 +(a2 Ь 3 ) z 4 =0,
gde је, ро definiciji,

(i=O, 1, 2; ј=1,- 2, 3).
Dodatak 297
а pe>linomu iz jednacine (13) odgovara:

. ( 1 (ао Ь1) 1
' 2 =mш l<laob1)1+21 (aob2)I'
1 (ао Ь1) 1
Kako је
13 (ао hэ)+(а1 Ь2) 1~31 (ао Ьз) 1+1 (а1Ь2)1,

r2 takode odgovara polinomu iz jednacine (14).
Funkcija (12) је univalentna u disku {z l Jzl<e=min (rp r 2)}.
Posmatrajmo sada najopstiju racionalnu funkciju
т
L: ь;zi
(15) z ~ f(z) = _i=_O_ _
т
L a;zi
i=O
gde polinomi u brojiocu i . imeniocu ne moraju Ьiti istog stepena, ali se doЬi
jaju simetricne formule ako se funkcija f posmatra u oЫiku (15). Pretposta-
v ljamo da polinomi u imeniocu i brojiocu nemaju zajednickih nula.
Neka su Zp z2 razlicite tacke diska D,, i posrnatrajmo razliku
т т т т т
L: ь;z1i L b;z/· L a;z2i_ L b;z2l. L a;z1i

(16) f(z1) -Лz2) - _i=_o_ _ i=O i=O i=O i=O
т т т т
L a;z1i 'a·z;
L.. 1 2 L a;z1i. L a;z2i
i=O i=O i=O i=O
V. Kocic је dokazao da је
т т т т т
(17) 'bzit'.L..
.L.. i
'az 1 ' bi z
·; 2-.L.. i' ;_ '(ab)zjzj(zi-j_zi-1)
2'.L..O;Z1-.~ ':Ј i 1 2 1 2 '
1=0 1=0 1=0 1=0 }, 1=0
i>}
gde је (а1 Ь;) = а1 Ь;-а; Ь1 .

Transformisemo sada sumu na desnoj strani jednakosti ( 17) na s]edeci
nacin:
def т
А=' (a.b.)zjzl(zi-j_zi-j)
L., Ј 1 1 2 1 2
i,}=0
i>j
т т
= (а0 b1)(z1 -z2) + .L (а0 Ь;) (z1' - ~2 1) + . ? (а1 Ъ;) z/ z/ (z/-1 -z2i-i)
1=2 hl=l
i>j
+
Ј,
zт
i=I
(а1 Ь;) z/ z/ (z/-j- 1+ z 1i-j- 2 z 2 + . · . + z;.,i-j-1).
i>j
Za А vaze sledece procene
IA 1$;;;1 Z1 -z2 I (1 (ао Ь1) 1-

1
i 1(ао bt) 1(lz11 1- 1
+ lz1 l1- 2 lz2I + · · · + lz2l 1- 1)
-i }, 1=1
1 (a1b;)ll Z1 /1 /z2/ 1 (/z11 1- 1- 1
+ /z1 l'-1- 2 I Z2 I + · · · + 1 z2 li-l- 1) )
i>}
>lz, -z21(1(а.Ь,)1- ,i 11(а.Ь,)1 r'-'-1.~1(i-j)1(а1Ь1)1 ,1+н) ..

i>J
Neka је
dcf т т
В=/(а0 Ь 1 )1-2 i/(a0 b1)lr1-

i=2
1-
ј,
2i=I (i-Лl(a1 b 1)lri+J- 1
•
i>J
Ako је В>О za dovoljno malo r, imamo

lz1-z I В
11(z1 ) - /(Z 2) 1 > (/ао/+/а / r+· 2··+/ат/ rn)2
1 '
odakle sleduje implikacija z1 =Fz2 ::::> f(z 1 )=Ff(zJ.
Za izvod f' imamo
Ova formula· је izvedena na sledeci nacin>. Posmatranjem specijalnih slucajeva

ustanovijeno је da polinom В i polinom
imaju takvu strukturu da se, polazeci od В moze formirati С. Ovo је zatim

dokazano u opstem slucaju pomocu matematicke indukcije.
т -
Prema tome, tri jednacine 2 а1 z1 ,;,, О, С= О i ЈЈ =О, tj.
i=O
т т
(19) (а0 Ь 1 ) + .2 i (а0 Ь1) z1- 1 +. ? (i-j)(a1 Ь1) zi+J-,l =О,

1=2 hl=l
i>J
т т
(20) 1(а0 Ь1 )1- .2 i/ (a0 b;)I r 1- 1 -.? (i-j) 1(а1 Ь1 )1 r 1+1- 1 =О

1=2 • Ј, 1=1
i>/
Dodatak 299
(slicno kao u Primedbl 4) sluze kao osnova za odredivanje poluprecnika uni-

valentnosti, ра cak i za odredivanje maksimalnog poluprecnika univalentnosti
racionalne funkcije f definisane sa ( 15).
Specijalno, za m=7 jednacine (19) i (20) imaju sledeci oЫik:
(а0 Ь 1 )+2 (а 0 Ь 2 ) z+(З (а 0 Ь 3 )+(а 1 Ь 2)) z +(4 (а 0 Ь 4 )+2 (а 1 Ь 3 )) z 3

2
+(5 (а0 Ь 5 )+3 (а 1 Ь 4 )+(а 2 Ь 3 )) z 4 +(6 (а 0 Ь6 Н-4 (а 1 Ь 5 )+2 (а 2 Ь4 )) z 5
+(7 (а0 h 7)+5 (а 1 Ь6 )+3 (а 2 Ь 5 )+(а 3 Ь 4 )) z 6
+(6 (а 1 Ь 7 )+4 (а 2 Ь6 ) +2 (а 3 Ь 5 )) z 1 +(5 (а 2 Ь 7)+3 (а 3 Ь6 )+(а 4 Ь 5 )) z 8

+(4 (а 3 Ь 7)+2 (а 4 Ь6 )) z 9 +(3 (а 4 Ь 1)+(а 5 Ь 6)) z 10 +2 (а 5 Ь 1) z 11 +(a6 Ь 7) z 12 =0,
1 (ао Ь1) 1-21 (ао Ь2) 1r-(31 (ао Ьз) 1 + 1 (а1Ь2)1) r 2 -{4 I (ао Ь4) 1+21 (а1 Ьз) 1) r 3
-(5 I (а0 Ь 5 ) 1+3 1(а1Ь4)i+1 (а 2 Ь 3)1) r 4 -(6 I (ао Ьб) / +41 (а 1 Ь 5 ) / +2 1(а 2 Ь4) 1) r$
-(71 (а 0 Ь,)1 +51 (а1 Ьб) 1+з 1(а 2 bs) 1+1 (аз Ь4) 1) r 6
-(61 (а 1 b1 )I +41 (а 2 Ь6) /+21 (а 3 Ь 5 ) !)r'+{5 I (а 2 Ь,) Ј+З I (а 3 Ьб) l+i (a4bs) l)r8
-{41 (а 3 Ь 1)1+21 (а 4 Ь 6) \) r 9 -{3 I (а4 Ь 1 ) / +i (as Ь 6 ) 1) r 10
-2 /(а, Ь,) 1 ,11_ 1 (аб Ь,) 1 ,12=0
Ove formule ocigledno imaju visok stepen simetrije.
Primedba 4. Ovaj tekst redigovan је na osnovu clanka [2].
Literatura
1. М. Marden: Geometry ој polynomials. Providence R. I. (USA), 1966, р. 126.
2. D. S. Mitrinovic: Оп the univalence ој rational junctions. Univ. Beograd. РuЫ. Elek-
trotehn. Fak. Ser. Mat. Fiz. N2 634 - N2 677 {1979), 221-227.
8.1. IZRACUNAVANJE ОSТАТАКА

8.1.8. Ako је f neparna funkcija, tada је
Resf (z) = Resf (z);

z=a z=-a
ako је f parna funkcija, tada је
Resf (z) = -Res/ (z).

z=a z=-a
8.1.9. Neka је zk = ( k + ~ ) п, k Е Z, i neka је funkcija f regularna и nekoj

oЫasti koja obuhvata realnu osu. Tada је
ь.1.10. Vaze jednakosti

z-a
ResLog- =а-Ь; Res V(z-a)(z-b)= ±_!_(а-Ь) 2 ;
z=oo z-b Z=OO 8
sin 2z . 1 143
Res--=
3
-2sш2; Resz3 cos--=-.
i=oo (z+ 1) z=co z-2 24
8.1.11. Neka је funkcija f definisana sa

f(z) = Q (z) (nEN),
Р(z)п
gde је Р polinom stepena т, i neka је z =а prosta nula polinoma Р, tj. pol

reda п funkcije f. Tada је
Res/ (z) = Сп_ 1 ,
z=a
ak=k1! Q<k>(a), Ь =-1_p<k+O(a) (k=O, 1, ... , т-1).

k (k+ 1)!
Literatura
В. К. Sachdeva, В. Ross: Evaluation о/ certain real integrals Ьу contour integration.
Amer. Math. Monthly 89 (1982), 246-249.
8.2. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI

8.2.23. Neka је С parabola х = у 2 , orijentisana u pravcu rasta promenljive у,

i neka је zl--? у11 + z2 ona grana korena koja ima pozitivan realan deo u des-
noj poluravni i u okolini tacke z =О. Ako је z = х + iy, tada је
Ј
с
(1 + z 4 )
~-
1+z
dz=_!_ni~
2
2
1 +у12.
Ј:. 1
dz, gde је C={z Ј· 1z1=2}.
Ј v'z2 +z+1
с
Relenje. S obzirom da је podintegralna funkcija multiformna, vrednost integrala zavisi od

izbora grane te funkcije. IzaЬerimo onu granu koja је pozitivna kada је z realno i pozitivno.
Izabrana grana funkcije z ~ 1/V z 2 + z + 1 је uniformna i analiticka u oЫasti { z / / z 1>1},
te se moze razviti u Laurentov red:
1 ( 1 1
1 +-+-
)-1/2=---+
1 1-
...
z z z2 z 2 z2
Prema tome,
Ј:. . dz= Ј:. .!.._ dz- Ј:. ~ dz+ · · · =2 п i.

1
ј Vz 2 +z+1 ј z ј 2z
с с с
Dodatak 301
Literatura
G. Julia: Exercices d'analyse, t. 2, deuxieme edition. Paris 1947, str. 157-162.
8.2.25. Neka је f regularna funkcija u otvorenom disku {z i z [<r} (r> 1). Iz-
1
racunati
је C={z\[z[=r}.
2
.!(2±l+z ) f(z)dz (nEN), gde
Ј z zn+1
с
8.8. RAZNI INTEGRALI

8.8.23. Jednakost
+оо
г е-х dx = _!_2 -Jn

2
(1)
.
о
oЬicno se dokazuje metodima realne analize. U nekim knjigama cak pise da

se jednakost (1) ne moze dokazati konturnom integracijom (videti, na primer,
[1] ili [2]). U stvari, to nije tacno. Postoji vise dokaza jednakosti (1) pomocu
kompleksne integracije, ali se ne zna ko је dao prvi takav dokaz. U privatnom
saopstenju, koje nam је uputio 3. 6. 1971, profesor Copson kaze da је 1935.
godine, odmah posle objavljivanja njegove knjige [2], neko izracunao integral
(1) pomocu racuna ostataka, ali da on vise ne :zna ko је to Ьiо.
Tako, na primer, Mordell [3], P6lya [4], Cadwell [5], Mirsky [6] doka-
zali su jednakost (1) pomocu kompleksne integracije. Njihovi dokazi ш nave-
deni u knjizi [7]. Dajemo ovde direktan dokaz jednakosti (1) koji је dao Sri-
nivasa Rao [8].
iz 2
exp-
је funkcija f definisana sa f (z) = је Г kontura
2
Neka , i neka
e-zVn _ 1
ABCDEFGA prikazada na slici, tj. paralelogram ADEG, uluЫjen kod koordie
natnog pocetka. U stvari, ako su R i r pozitivni brojevi i r< R, tada ј-
А = -R-iR, В= -r-ir, C=r+ ir, D= R+ iR, Е= R+i(R+-Jn), F=i-Jn
G= -R-i(R--Jn). у
lmamo Е
-R2 VЛ° -R2

::;: е Ј e-Rtdt=_!.___R _,,..о
-1-e-Vn:R х
о
G
(R_,,.. + оо).
Slicno se dokazuje jednakost
(3) lim Ј f(z) dz =О.

R-+oo GA
S druge strane, imamo,

-r
ЈD f (z) dz = (1 + i) Ј ~-;
1
dx,
е-(1+1) пх - l
C -R
-r R
Ј
• е-х2
dx~(l +i) dx,
il+i) Vпх - l
odakle izlazi
R
Ј f(z) dz+ Ј f(z)dz= -(1 + i) Ј е-х 1 dx.

АВ CD
Slicno doЬijamo
R
Ј f(z)dz + Ј f(z) dz = i (1 + i) Ј е-х 1 dx.

GF FE О
Najzad, za integral ро polukrugu ВС nalazimo Ј f(z)dz=i·J"n.

вс
Funkcija f nema u oЫasti int Г singularitete. Stoga је f f(z) dz =О.

- г
Medutim, u vaznosti је jednakost
f Лz)dz= Ј f(z)dz+ Ј f(z)dz+ Ј f(z)dz+ Ј f(z)dz+

Г А.В ВС CD DE
+ Ј f (z) dz + Ј f(z) dz + Ј f(z) dz.

El'' FG GA
Prema tome, imamo
R R
i y'1i- ( 1 + i) Ј е-х dx + Ј f(z) dz - i ( 1 + i) Ј е-х2 dx + Ј f(z) dz =О,

2
DE О GA
odakle, ako R-+ + со i r-+ О, s obzirom па (2) i (3) nalazimo

+оо +оо
i -ЈЛ" -(1 + i) Ј е-х2 dx-i(1 +·i) Ј е-х2 dx =О,

о о
tj. (1) ..
ехр (iz 2 cos 2 a)
Primedba 1. Integraleci funkciju z г-+ _ ро paralelogramu koji је nagnut na
11
e-v2iizcosa_ 1
realпu о ч pod uglom а (О ~а< i). doЬijamo na sli~an na~in f ormulu
adx= ; \f y
+оо 1 1. /Л
( 4) Ј е-х2 sin 2 a+ix2 cos 2 а, e-i
о
Dodatak 303
Formula (4) sadrzi za а=О Fre-nelove integrale

+оо +оо V2n
Ј cos (х2) dx= Ј ~in (х 2 ) dx=-- •
4
о о
а za a=n/4 integral (1).
Primedba 2. Dimitrovski [9Ј је izracunao integral (1) pomocu ra~una о· tataka, ali indirektno.
+оо
Na siican nacin је Dekker [10] izracunao Gaussove integrale Ј е-х2 x 2 k dx (kEN).

о
Primedba З. Jedan metod izracunavanja integrala (1) pomocu racuna о tatka koji пiје nave-
den u knjizi [7] dat је u. [11]. ·
Literatura
1. G. N. Watson: Сотр/е:х: integration and Cauchy~s theorem. Cambridge Tracts in

Mathematics and Mathematical Physics, No. 15. London 1914. Prestampano u
New Yш·ku (bez oznake godine), р. 79.
2. Е. Т. Copson: Ап introduction to the theory of functions of а сотр/ех variaЫe. Prvo
izdaцje: London 1935; Prestampano 1944, 1946.
+оо
З. L. Ј. Mordell: The value of the definite integral Ј (eat2+bt dt)/(ect + d). Quarter]y
-СХ)
Ј.
Math. 48 (19~0);--329-342.
4. G. Р61уа: Remarfs-::-on computing the probabllity integral in опе and two dimensions.
Proc~edings of the Berkeley Symposium on Mathematical Statistics and Proba-
Ьility. Berkeley and Los Angeles 1949, str. 63-78.
5. Ј. Н. Cadwell: Three integrals. Math. Gaz. 31 (1947), 239-240.
6. L~ Mirsky: The probabllity integral. Math. Gaz. 31 (1947) 279.
7. D. S. Mitrinovic, Ј. D. Keckic: The Cauclly method of residues - Theory and appli-
cations. Dordrecht-Boston-Lancaster 1984, рр. 158-168.
8. К. N. Sriniva: а Rao: А contour for the Poisson integral. Elem. Math. 27 (1972),
88-90.
9. D. S. Dirriitrovski: Sur quelques formules relatives а des integrales impropres. Ann
Fac. Sci. Univ. Skopje. Sec. А 15 (1964), 27-42.
10. Н. Dekker: Ап unconventional calculation of Gaussian integrals. Simon Stevin 50
(1976-1977), 145-153.
11. R. Remmert: Funktionentheorie 1. Berlin-HeidelЬerg-New York-Tokyo 1984,
str. 297.
z"
8.8.24. Integraleci funkciju z r+ - - - -2 duz kruga С= {z Ј 1zi=1} izvesti
1 +4 iz-z
formulu
ехр iaz
8.8.25. IntegraleCi funkciju z r+ - -
2
-
2
ро podesno izabranoj konturi, doka-
z (z +1)
zati da је
+оо
Ј ----
sin ах 1 ( а+ 2) е -а
d X=·-1i--n
1 (а>О).
х (х2 +1) 2 2 4
о
z•
8.8.26. Integraleci funkciju z г+ - -
1 +2 iz
ро krugu С= {z 11z1 = 1}, dokazati da је
2п
Ј
2 cos 4 t-sin 5 t dt = !!_.
5-4 cos t 12
о
8.8.27. Laguerreov polinom Ln definisan је pomocu jednakosti Ln (z) =

= ez ~ (zn e-z). Dokazati da је
dzn
n! е Ј: wne-W
(1) Ln (z) = 2n i ј (w-z)n+1 dw,
г
gde је Гneka zatvorena kontura и w-ravni koja opkoljava tacku w = z.

Na osnovu (1) zakljuciti da је
Ј Ln (х) Ј ~ п ! е ( 1 + Х)п, хб О.
8.9. IZRACUNAVANJE KONACNШ 1 BESKONACNПI SUMA
Racun cstataka se uspesno primenjuje ·na izracunavanje konacnih · urna, cemu и rani-
jim izdanjima ove knjige nije Ьila poklonjena dovoljna paznja. Dva takva prirnera navedena
su u 8.5.10 i 8.5.11, а teorijska osnova data је и udzЬeniku D. S. Mitrinovic: Kompleksna
analiza, peto izdanje. Beograd 1981, ~tr. 216-221, gde su takode ::umirani redovi
+оо 1 +оо (-l)n +со 1
L --
./l=~co (а+п)2' n=O пz+az
(а>О),
.
L 2k zk (а:>о, kEN).
n=l а +п
U ovom ncvcm odeljku dajemo nekoliko zadataka i proЫerna iz ove materije.

+оо 1
8.9.1. Izracunati sumu reda "" - - gde Ј·е а realan broJ· koJ'i niJ·e сео,
n=~oo (a+n)•
na osnovu toga dokazati jednakost
+оо 1 :п;4
2: п 4 =90 ·
n=l
8.9.2. Sumirati redove

+оо (-l)n
L:-2.
n=1 п
8.9.3. Dokazati jednakosti:
1о 1
· n=-oo
t
п 2 +п+l
2 :п:_
V3
th :п: vЗ ;
2 .
ctgn a-ctgn Ь
20 :n;2----- (а, b(fZ);
n=-oo (n-a) (п-Ь) na-nb
+оо (-l)n 1 п ( 1 1 )
n~l п4 ---а4 = 2а 4 4а 3 sinn а+ shn а '
30
-
gde a=F ±n,±in (n=O, 1, ... )

Dodatak 305
2k-1
8.9 .4. Ako a-=f ± - - (k Е Z), do kazati jednakost
2
+оо (-l)n (2 n+l) л
п~О (
п+-
1 )2 -а
2 = cos ла ·
2
8.9.5. Ako је Jzl<(k- I)k- 1/kk, tada је
у (kn) zn = 1+ w 0 ,
n=O п 1 1-(k-1) w0
gde је w0 jedinstveni koren jednacine и 1 --z(l +'v)k=O koji pripada disku

1
{w 1 \wl <- -}·
k-1
Primeri.
2: (2 п) 10-n=--
vЂ
00
20 +
n=o , п 3
Literatura
D. S. Mitrinovic, Ј. D. Keckic: Cauchyjev racun ostataka sa prime,mma. BeJgr-ad 1978,
str. 193-194.
8.9.6. Ako su а 1 , ••• , ат; Ь 1 , ••• , Ь11 medusob110 razliciti realni brojevi, tada је
(т<п-1)
(m=n-1)
Literatu1·a
D. S. Mitrinovic, Ј. D. Keckic: Cauchyjev racun ostataka sa primenama. Beograd 1978,
str. 193.
8.9.7. Ako је x:t=O, vazi jednakost
У _l_(cothk-nx+x 2 coth kтт)=~(х4 +5х 2 + 1).

k=l k3 х 90х
Literatura
D. S. Mitrinovic, Ј. D. Keckic: Cauchyjev 1·асип m·ta/aka sa pime;иrncr. Bcog1·ad 1978,
sti·. 197.
8.9"8. Vazi jednakost

+оо
"-.
-~
+оо
. ._~. . ---
1 (r+s- 1)(r+s-1.t) r s.-
UV--
r~I s~ r+s-1 r .i:
=+ (1-u·--v- ,;i·-i (и+11"+

"
(u-.v) 2) ..
Uputstv,fJ. Primeпiti jednakost

(1 +zy-~s-· Ј
( r+s-1)=-:-~--:
s
~!
:r 1.7t'J
----~-dz
zS+l
с
gde је С neki krug· sa се11tтош u Ia.Cki z~~o.

20 Kom[.ilcksлa anali:v.;
Literatura
G. Н. Weiss, М. Dishan: А method for the evaluation ој certain sums involving blno-
mial coefficients. FiЬonacci Quart. 14 (1976), 75-77.
8.9.9. Ako su р i п uzajamno prosti prirodni brojevi, tada је
(р--k2
7t; ) =eni/4 (~") Р-
1
2
n- l ехр - 2 ехр ( п 7tki 2) .
--
k=O n р k=O р
Specijalno, ako је р = 2 i ako је п neparan prirodan broj, doЬijamo

Gaussov rezultat
n-l
2 ехр -
(2тti
k2
) =---=-:-
1 ;п -
уп.
k=O n 1-i
Literatura
D. S. Mitrinovic,. Ј. D. Kecki~:· Cauchyjev racun ostataka sa primenama. Вeograd 1978,
str. 187.
8.9.10. Ako at[:.Z, tada је
Literatura
D. S. Mitrinovic, Ј. D. Keckic: Cauchyjev racun ostataka sa primenama. Beograd 1978.
- str. 176.
9. PRINCIP ARGUMENTA
9.20. (nastavak)
Relenje. Funkcija z~za f(z), gde је aER, је regularna u prstenu P={z Ј r 1 ~! z 1~r3 }, i ako
nije- konstantna, njen modul moze dostiCi svoj maksimum !'samo na granici oЫasti Р. S ob-
zirom da је r 1 <r2 <r3 zakljucujemo
r2° M(r2)~max (r 1° М (r1), r3° M(r3)).
Odredimo а tako da bude r 1°M(r 1 )=r3° M(r3 ), tj. &tavimo
log (M(r1)/M(r3)}
(2) а .
log (r1/r3)
Nejednakost
°
r 2 М (r2)~r 1 ° М (r 1)=r3° М (r3)
posle logaritmovanja p~staje
(3) log М (r2 )~a (log r 1 -log r 2 ) + Jog М (r1),

i kad u (3) zamenimo (2) doЬijamo (1).
Dodatak 307
Primedba 3. Nejednako:t (1) moie ~е napisati u oЫiku
М (r 2 )~M (r 1)P М (r3 )q (р>О, q>O, р + q=1),
ili u oЫiku
l log r 1 log М (r 1)
(4) log r2 log М (r2) бО,
l log r 3 log M(r 3)

koja ukazuje da је funkcija r~ log М (r) konveksna funkcija promenljive log r.
Prema tome, zakljucujemo da jednakost u (4), ра stoga i u (1), vazi ako i famo ako
је r~log М (r) linearna funkcija promenljive log r, tj. kad је f(z)=Czk (С proizvoljna
konstanta, k realan сео broj).
Primedba 4. GeneraJizaciju Hadamardove teoreme о tri kruga daJi su F. i R. Nevanlina kao ·

i А. Ostrowski.
Literatura
G. Julia: Exercices d'analyse, t. 2. deuxieme edition. Paris 1947, рр. 99-103.
9.21. Ako је funkcija f regularna u oЫasti {z 11 z /> 1} i neprekidna u zatvorenoj

oЫasti {z 11z/б1) i ako је limf(z) konacan, tada funkcija zi:-+lf(z) 1 dostize
z-+oo
maksimum u tacki z0 koja lezi na 1 z != 1.
9.22. Ako је Р polinom stepena п i ako је 1 Р (z) 1 ~ М u oЫasti {z 11 z /< 1},
tada u oЬlasti {zl /z/>l} vazi: IP(z)l~Mlzln.
9.23. Dokazati da jednacina (z+ 1)e-z=z+2 nema resenja koja pripadaju
desnoj poluravni.
9.24. Neka је O<lal<l i neka nEN. Dokazati da је jednacina (z-l)n=ae-z
ima tacno п prostih korena sa pozitivnim realnim delom, i da se svi nalaze u
disku {z 11 z - 1 1< 1}.
9.25. Ako је 1ak1=1(k=1, ... , п) i ako је 1Ь1<1, dokazati da jednacina
'ri
k=l 1-ak
z-ak
z
=Ь
.
ima tacno п resenja koja pripadaju jedinicnom disku.

Relenje. Stavimo
п z-ak
F(z)=П---.
k=l 1-ak z
Akoje lzl=l, tada је lz-akl/ll-tikzl=l, ра је IF(z)l=l>lbl na krugu {zli.z.1=1}.

Na oшovu Roucheove teoreme, funkcije F i z~F(z)-b imaju jednak broj nula u jedщ:cncm
disku, а to је n.
9.26. Neka је funkcija f regularna u oЫasti D, ogranicenoj konturom С, osim

sto ima prost pol и tacki z = Zo, i neka је neprekidna u zatvorenoj oЫasti
DLIC""-{z0 }. Ako је lf(z) 1=1 za zEC, tada funkcija f и oЫasti D uzima
tacno jednu vrednost а, gde је а proizvoljan broj takav da је 1 а 1> 1.
12. RAZNI PROBLEMI

12.63. Odrediti najopstiju meromorfnu funkciju F ciji su jedini singulariteti:

1° prosti polovi u tackama z = п, pri cemu је Res F(z) = п (nEN);
z=n
2° prosti polovi u tackama Z=an, pri cemu је Resf(z)=an(lal>l, nEN);
z=an
3° prosti polovi u tackama z = yn pri cemu је Res F(z) = 1 (п =О, 1, ...);
z=Vn
4 ° polovi drugog reda u tackama z = п, pri cemu glavni deo Laurentovog
reda u okolini tacke z=n ima oЫik n(z-п)- 2 (nEN);
5° polovi drugog reda u tackama z = п, pri cemu glavni deo Laurentovog
reda u okolini tacke z=n ima oЫik n 2 (z-n)~ 2 +(z-п)- 1 (nEN);
6° polove u tackama z = ± п, gde је Res F (z) = п (п Е N);
z=±n
7° polove u tackama z = п, gde је Res F (z) = 1 (п Е Z);
z=n
8° polove u tackama z= -п, gde је Res F(z)= 1 (п=О, 1, ...);
z=-n
9° proste polove u tackama z = - п, pri cemu је Res F (z) = ( - l)п (п Е N).
z=-n
+оо z2 +оо z
Rezultat. 1° F(z)=H(z)+ 2 ---
n=l п (z-n)
2° F(z)=H(z)+ 2 -- ;
n=l z-an
1 +оо +оо
L z (2n-z)
Z
3° F(z)=H(z)+-+
2
L 4° F(z)=H(z)+ ;
.z n=l п (z-Vn) n=l п (z-n) 2
2 -п- - l - -2zп+ -z-n

00 2
+ ( 1 1)
5° F(z)=H(z)+ .-+- ;
2
n=l (z-n) п
+оо 1 1 +оо 2z
6° F(z)=H(z)+2z 3 2
n=l п (z2-n2)
; 7° F(z)=H(z)+-+
z
2 --;
n=1 z2-n2
1 +оо 1 +оо
(-1)n
8° F(z)=H(z)+--z
z ~=t n(z+n)
2 ; 9° F(z)=H(z)+ 2 --,
n=l z+n
gde је Н proizvoljna cela funkcija.
12.64. Neka је F regularna funkcija. u oЫasti D i neka је CCD zatvorena

kontura koja obuhvata sve nule z1 , ••• , .zn reda kl' ... , kn funkcije F. Tada za
proizvoljnu funkciju f koja је regularna u D vazi jednakost
(1) L:п k"f (z") = -2nz

v=l
1
Ј
F' (z)
. Ј: f ( z ) - dz.
F(z)
. с
Reienje. Funkcija z~f(z)F' (z)/F(z) ima polove reda k" u tackama z=z" (v=l, ... , п). Kako
u okolini nule z" vazi
F(z)=(z-z")k" H(z), gde је H(z")#=O,

ј
Dodatak 309
imamo
F' (z) kv Н' (z)
--=--+--,
F (z) z-zv Н (z)
ра је
F'(z)
Res f(z) --=kv f(zv) (v=1, ... ,n).
z=zv F(z)
Stoga, na osnovu Cauchyeve teoreme о ш.tacima imamo
п
11
F' (z) F' (z)
Ј: f(z)--dz=2ni
Ј F(z)
2 Resf(z)--=2ni L kvf(zv),
v=l z=zv F(z) v=l -
с
odakle izlazi (1).
12.65. Ako SP oznacava zblr p-tih stepena nula polinoma Р, d.~finisanog sa

P(z)=a 0 +a1 z+ · · · +anzn, tada је
(р =о, 1, ...)
gde је СR = {z 11 z = R}, i R >О је dovoljno veliko tako da se sve nule poli-

1
noma Р nalaze unutar kruga CR.

Primedba. Ov.:> је direktna posledica jednakcsti (1) iz prethodnog zadatka. Pokazimo sada
kako se na osnovu cve poslednje jednakosti mogu izvesti rekurentne formule za izracuna-
vanje S 0 , S.1, •••
Gornji integral ne zavisi od R, ра је jednak i granicncj vredno ti kad R-+ +оо. Ako
uvedemo smenu z=l/w, doЬijamo
S =--
1 .
11m \ - . -1
f 1 a1wn-1+2a2wп-2+"·+naп-1
dw
Р 2niR-++CXJ wP-t- а 0 wп+а 1 wп- 1 +···+ап
Ct/R
1 a 1 zп- 1 +2a 2 zп- 2 +···+naп-i)

= R es ( - - .
z=O zp+i а 0 zп+а 1 zп- 1
+ ···+ап
. .. . .. а 1 z 11 - 1 +2a2 z 11 - 2+ ···+пап-~
Odatle ~leduje da је Sp koef1c1Jent uz zP и
razvoJu funkc1Je z i - + - - - --------
aozn+a1 zп-1+ ... +а"
и Taylorcv red. Vrednosti S 0 , SI'... mogu se, dakle, dobiti iz identiteta
а 1 zп-i+2а 2 zп- 2
+···+пап-~ =(S0 + S 1 z+ · · ·) (а0 zп+ ···+ап-~ z+a0),
odakle izlaze Newtonove formule
S 0 =n
Оп S 1 +Оп- 1 S 0 =(n-1) Оп- 1
ап S 2 +а"_1 S 1 +ап- 2 S 0=(n-2) Оп- 2
Primetimo da је jednakoscu S 0 =n izrazena tzv. о novna teorema algebre .

. Odgovarajuce formule mogu se izvesti .,za sume SP, gde је р=-1, -2, ... , ali tada
moram'J pretpostav;ti da је a 0 #0,jer z=O ne sme blti nula pJlinoma Р. Stavime> Tp=S-p(PEN).
Tada na c.snovu jednakosti. (1) iz lZ.64 irnamo
(pEN)
gde је Г takva zatvorena kontura da је funkcija z~ 1/zP unutar te konture regularna. Stoga
cemo uzeti da se Г sastoji od kruga CR={z 11z1 =R}, gde је R>O dovoljno veliko tako da
se unutar CR nalaze sve nule polinoma Р, i od kruga cr={z 11z1 =r}, gde је r>O dovoljno
malo tako da unutar kruga с, nema nula polinoma Р. Tada је
Т =--
1 f- 1 a 1 +2a2 z+···+na"z"- 1 d 1 11 a +2a2 z+···+na"zn- 1
z--- - 1 dz.
Р 2п i zP а0 +а 1 z+ ···+а" z" 2.п i zP а0 +а 1 z+ ···+а" z"
CR Cr
Prvi od ovih integrala је o~igledno jednak nuli, jer ako ~е uvede fmena z= 1/и•, doblja
~е da је taj integral jednak
1
--
f wP- 1
a 1 wP- 1 +2a2 wP- 2 +···+na"
dw
2п i а 0 w"+a 1 wn-i +···+а"
Ct/R
а podintegraina ,funkcija u ovom integralu је regularna u oЫa~ti in·t Ct/R· Stoga је

1
1 a 1 +2a 2 z+···+na"z"- }
~=-~S-
( '
z=O zP а 0 +а 1 z+ ···+а" z"
ра је Тр koeficijent uz zP u razvoju funkcije
а 1 +2a2 z+ · · · +na"zn- 1
z~
а0 +а 1 z+ ···+а" z"
u Taylorov red. Iz jednakosti

а 1 +2a2 z+ · · · +na"z"- 1 =-(T1 + Т2 z+ · ·-) (а0 +а 1 z+ ···+а" z"),
redom dobljamo
ао Т1=-а1
а 1 Т1 +а0 Т2 =-2а 2
а 2 Т1 +·а 1 Т2 +а0 Т3 =-3а 3
Literatura
Н. G. Garnir, Ј. Gobert: Fonctions d'une variaЬle сотр/ехе. Louvain-Paris 1965. рр.
83-85, 213-215.
12.66. 1° Odrediti resenje diferencijalne jednacine
(1) zw" +(2п+ l)w' +zw=O (nEN)
u oЫiku konturnog integrala
w=f ez1 G(t)dt.

с
2° Stavljajuci w = zr W, za podesno izabranu konstantu r odrediti resenje

jednacine
(2) z 2 W" +zW' +(z2 -n2)W= О
u oЫiku konturnog integrala.
Relenje. 1° Ako stavimo
W= f .ezt .G (t) dt
с
Dodatak 311
gde је С zatvorena kontura, а G funkcija koju cemo kasnije odrediti, formalno dobljamo
w' = f tezt G (t) dt, w" = f 12 ezt G (t) dt.

с с
Pretpo~ tavimo sada da је funkcija G takva da su vrednosti Ьilo koje od gornjih

podintegralnih funkcija jednake u tacki z0 ЕС, i kad је shvatimo kao pocetnu i kao krajnju
tacku putanje integracije. Tada primenjujuci parcijalnu integraciju nalazimo
zw= f zezt G (t) dt=ezt G (t) 1::-f ezt G' (t) dt= -f ezt G' (t) dt,
с с с
(2n+l)w'=f (2n+l) teztG(t)dt,

с
zw" = f zt ezt G dt=ezt G(t)1::-f ezt (t G (t)}' dt

2 (t) 12 2
с с
= -f ezt (t G (t)}' dt. 2
Prema tome, leva ~trana jednacine (1) postaje
f ezt (-G' (.t) + (2п+ 1) tG (t)-(t 2 G (t))') dt,

с
а ovaj poslednji izraz Ьiее jednak О ako је, na primer, integrand jednak О, tj. ako је
-G' (t) + (2п + 1) tG (t)-(t G (t))' =0, iii G'

2 (t)
2
< n-l)
12 + 1
t G (t).
1 .
. n--
Posle integracije dobljamo G (t)=A (t 2 +1) 2
, gde је А proizvoljna konstanta, ра trazeno
resenje jednacine (1) glasi
1
W=A f ezt (t + l)n-l dt.
2
2° Ako stavimo w=zr W, tada је
zw" + (2 п + 1) w' + zw
=zr+ 1 W" + (2rzr + (2п + 1) zr) W' + (r (r-1) zr- 1 +(2п+1) rzr- 1 +zr+ 1) W,
ра је jednacina (1) ekvivalentna !:а
z W" + (2r + 2п + 1) zW' + {z 2 + r2 +2nr) W=O.

2
Ako sada uzmemo da је ,;;. -п, tada se ova poslednja jednacina svodi па jednacinu
(2), cije resenje u oЫiku konturnog integrala stoga glaSI
1
W=zn W=Azn f ezt (t 2 +1)
n--
2
dt,
с
gde је А proizvoljna konstanta.
12.67. Odrediti opste resenje jednacine у" - 3 у' + 2у =О pomocu konturne

in tegracije.
Primedba. Metodi resavanja oЫcnih i parcijalnih diferencijalnih jednacina pomocu konturne
integracije detaljno su izlozeni u knjizi
1
D. s. Mitrinovic, Ј. D. Keckic, Cauchyjev raczm OS/ataka sa primenama. Beograd 1978

str. 202-226.
+оо
12.68. Red oЫika L ап z-n је

n=O
asimptotski red (asimptotska reprezentacija) za
funkciju f ako za svaki prirodan broj М vazi
(1)
z-
lim zM(f(z)-
оо
~
n=O
a"z-")=o.
+оо
U tom slucaju pisemo: f(z),-..J _2a"z-n.

n=O
+оо
Iz uslova (1) ne sleduje da је red L а" z-n konvergentan.

n=O
Primedba. Asimptotski redovi, kao i formule u kojima se tak:vi redovi p:Jjavljuju (tzv. asim-
ptotske forrnule), veoma su korisni, na primer, za izracunavanje vredno~ ti funkcije za veJiko
z, sto Ьi inace Ьilo znatno slozenije. Cak i u slucaju kad је asimptotski red divergentan,
uzimajuci prvih nekoJiko clanova cesto rnozemo doblti dobru aproksimaciju funkcije.
Navodimo jedan metod za nalazenje asimptotskog razvoja za funkciju f
koja se moze predstaviti integralom
(1) f(z) = Ј ezF(t) dt,

г
gde је Г neka kontura u t-ravni. Kako F(t)E:C, mozemo uzeti da zER. Me-
tod se sastoji u sledecem:
1° Odrede se one tacke и kojiina је F' (t) =О. Pretpostavimo da је t0
jedina takva tacka (u slucaju kad ih је vise, metod se moze modifikovati);
2° Pretpostavimo da је funkcija F regularna u okolini tacke t0 , i uve-
. dimo promenljivu и pomocu jednakosti
+оо p(n) (t)
(2) F(t)=F(t0 )+ L
n=2 п.
1 ° (t-t 0) =F(t0 )-u2 •
11
Deformisimo sada konturu Г tako da prolazi kroz tacku t0 i koja је takva

da је ReF(t) najvece za t=t0 , dok ImF(t) mozemo smatrati da је jednako
konstanti ImF(t0) и okolini tacke t 0 • Пz te pretpostavke, promenljiva и је
realna i dobljamo
+оо
f (z) = ezF(to) Ј е-zи1 (::) du,

-оо
gde se па osnovu jednakosti (2) mogц odrediti konstante Ь0 , Ьр ... takve da је
dt +со
(3) -=
du n=O
L
Ь"ип.
3° Kad (3) zamenimo u (2) i izvrsimo integraciju, doЬijamo trazeni

asimptotski razvoj
Dodatak 313
12.69. Ako је Ј z Ј dovoljno veliko i ako је -n<argz<n, tada је
(1) Г(z+ 1),....,,y2nz zz e-z (1 +---+-

z
1
12
---~+ · ·.).
z 288
1
2 51840 z 3
Uputstro. Gama-funkcija је definisana integralorn
+оо
Г(z+l)= Ј sz e-s ds,

о
koji posle smene s=zt postaje

+оо
Г(z+l)=zz+i Ј ez(logt-t)dt
(Ј
i ima oЫik (1) iz 12.68, gde је F(t)=Iogt-t.

Primedba. Formula (1) naziva se Stirlingova asimptotska formula za gama funkciju. Speci-
jalno, ako је х dovoljno veliki realan broj, tada је
Г(х+1)=V2пх хх гх еб/(t2х> (O<lkl),
а ako је п dovoljno veJiki prirodan broj, tada је n! ,_,у12 :т~ п пп е- п.
12.70. Za Besselove funkcije Јп vazi asimptotski razvoj
Jn(z),._~~z(P(z)cos (z- ~пп-~ п)+Q(z)sin(z- ~пп-~ п)),

gde је
P(z)= l + +i 2 2
(--l)k(4n 2 -l2)(4n -3 )"·(4n -(4k-1)
2 2
)
k=l (2 k)! 26k z2k '
. +оо (-l)k (4 n2 -l2)(4 n 1 -3 2) 00

·(4n2 -(4 k-3)2)
Q(z)= k~l (2k-1)!2бk-зz2k-1 '
pod uslovom da је· izJ dovoljno veliko i da је -n<argz<n.

z
vn-J e-
2 12
12.71. Za funkciju greske erf, definisanu sa erfz=- dt, vazi asimp-
о
totski razvoj
(1) erf z~ 1+ ze-z' 'i (-1)/{k-~) ,

:т~ k=l z2k
:т~ :т~
pod uslovom da је JzJ dovoljno veliko i da је --<arg z<-. Ako је
2 2
~<argz<~, tada formula (1) vazi kad· se na desnoj strani z zameni sa -z.
2 2
12.72. Za funkciju Ei definisanu sa Ei z ~ Јф ·~' dt vaii asimptotski razvoj

z
• +оо (-l)k kl
Е1 z,._e-z L;· ·
. k=O zk+i
pod uslovom da је Ј z / dovoljno veliko da је -n<argz<n.

12.73. Cauchyeva teorema о ostacima moze se upotreblti za izracunavanje ma-

tricnih funkcija. Naime, ako је f analiticka funkcija definisana na spektru ma-
trice А, tada је (videti [1])
(1) /(А) = -1- . .i f(t)(tl-A)- 1 dt,

2п1 У
с
gde је 1 odgovarajuca jedinicna matrica i С је zatvorena kontura koja obu-

hvata spektar matrice А.
Primer. Odredimo лт (mEN), gde је
Л=/1: ~11 (а, Ь, с, dEC).
U ovom slu~ju imamo
(11-Л)-t=P(t) 1 с
1 /'1-d 1-аbll ,
gde је Р (1)=1 2 -(a+d) 1+ad-hc=(l-a)(1-p). Formula (1) za f(l)=lт postaje
лт=_1 Ј: ~111-d Ь lldl

2niJ P(t) с 1-а
с
-1 i f
2п
(t-d) 1т
Р (t)
dl -
1
2ni
1 ь1т
-dt
P(t)
с с
-1
2п i
f сtт
- dt
P(t)
-1
2ni
·1 (t-a) 1т
P(I)
dl
с с
Primenjujuci Cauchyevu teoremu о ostacima, za а-:1-Р doЬijamo:
1 11 (a-d) ат-(/3-d) рт Ь (ат-рт) 11

лт= а-р с (ат-рт) (а-а) ат-(/3-а) рт
а za а=Р:
(т+l)ат-тdат- 1 тьат-'1. 11
лт= .
11 тс ат- 1 (m+ 1) ат-таат- 1 •
Neka је Р karakteristicni polinom inatrice А tipa п х п, i neka је
(а;=РОЈ za i=l=j),
tako da је п = т 1 + · · · + т,. U clanku [2] Tanaka је definisao sledece poli-
nome Р1 , k stepena п - 1:
р k(t)=
1.' 1
(mk-1)!
(mk-1) lim dnik-1-J
ј z-'+ak dz~k-1-1
(P(z)-P(t)
z-1
(z-ak)mk)·
Р (z)
Koristeci _se ovim polinomima, on је doЬio · eksplicitne forпщle -za matricne

funkcije. Naime, za /(А), umesto (1), Tanaka је doblo sledece izraze
r mk-1
f(A) = ~ ~ J<i> (ak) Р1, k (А);
k=l Ј=О
Dodatak 315
Navodimo neke specijalne slucajeve koji su dati u [2]:

r тk-1 r (тk-1 1 )
-е-4 = L e k Ј=О
k=l
L Р1 , k (А)= k=l
0
L tfk Ј=О
L --:;
Ј.
(А -ak J)i Р0 , k (А);
r тk-1 ( .)
sin А= k~l ~ sin
1 ak + п~ Р1 , k (А)
cos А = L тk-1
L cos ( ak + п;·) Р1 , k (А)
r
k=l Ј=О
Pozitivne i negativne potencije matrice А, Tanaka је izrazio kao linearne

komblnacije matrica /, А, ... , лп- 1 • Naime, ako је
P(t)= (t-а.)т1 · · · (t-a,)тr = tп + а 1 1п- 1 + · . · +ап,
ako је т ~ п, tada је
(2) лт= хт лп-1 _ хт-1(ап1 + ап-1 А+ ... + а1 лп-2)

-Хт-2 (ап]+ ап-1 А+ ... + аз лп- 3
)А- ...
gde је
а С је kontura koja obuhvata spektar matrice А. Specijalno, imamo
Da1je, ako О nije karakteristicna vrednost matrice А (sto znaci da po-

stoji inverzna matrica А- 1 ), tada za т ~ 1:
л-т=утАп-1 _Ут+1(апl.+ап-1 А+·.. . +а2Ап-2)
-Ут+ 2 (апl+ап_ 1 А+ · · · +а 3 Ап- 3 )А- · .•
gde је
1
Yv=-· · -dZ=
1.z-.v Lr 1 .
11m
dmk-1 ((z-ak)mk z-v)
2п i Р (z) .k=l (m.k-1)! z-ak dzmk-1 Р (z) '
·С
·а с ima isto znacenj• .kao i ranije.

Primer. Ako је А= ill а Ь \ tada koristeci se formulom (2) za mб2 imamo:

,1 с d
1° ako је а=1=р, tada је

ат-рт ат-1_рт-1
Ат=--А-ар l;
а-р а-{Ј
2° ako је а=Р, tada је лт=тат- 1

A-(m-l)am [.
Primedba. Konturni integral (1) је prvi put upotreЫjen za predstavJjanje matricne funkcije u
clanku [З]. Treba primetiti da Gantmaher [1] ne pominje. _Poincarea, mada njegova knjiga
sadrzi vise od ЗОО referenci. Videti takode [4].
Literatura
1. F. R. Gantmaher: Teorija matric. Moskva 1966.
2. С. Tanaka: Some applications ој the complex analysis to matrix junctions. Мет.
School Sci. Engrg. Waseda Univ. 41 (1977), 103-119.
З. Н. Poincare: Sur les groupes continus. Trans. Cambridge Phil. Soc. 18 (1899),
200-225.
4. D. S. Mitrinovic, Ј. D. Keckic: The Cauchy Method ој Residues. DJrdrecht-B.:>~ ton-
-Lancaster 1984, рр. 103-107.
12. 74. Neka је funkcija f regularna и jedinicnom disku, neka је f(O) = 1 i

neka а Е R, pri cemu је а< 1. Ako za z Е D vazi nejednakost
Re (z2!" (z) + 3 zf (z) - af(z) 2) >- 1,
tada је Ref(z) >О.
Literatura
S. S. МШеr: РrоЬ/ет 6416. Amer. Math. Monthly 91 (1984), 446-447.
12.75. 1 Odrediti maksimalnu vrednost izraza

А= i Z1 z 2+z2 Z 3 +z3 Z 4 +z4 Z5+zs z 1ј 2
!Zr Z2 Z3 +z2 Z3 Z4 +zз Z4 Zs +z4 Zs Z1+zsz1 Z2 ј 2 '
gde SU Z 1 , ••• , z5 kompleksni brojevi Za koje vazi /Z11 = • • · = 1Z5 1=1.

Resenje. Ako imenilac podelimo sa :z 1 z 2 z 3 z 4 z 5 /, па osnovu jednakosti 1/zk=Zk (k=l, ... , 5)
dobljamo
5 5
А=: L ZkZk+i ~ ,L ZkZk+r·=5 · (z6 =Z 1).
1 k=I k='I
Literatura
Math. Magazine 52 (1979), 265.
+оо 1 k:т. k;т

12~ 76. Izracunati zЬir red'a I -tg-- tg -··-- (т, п Е:: N).
k=lk2 т. 11
1 ProЫemi od broja 12.75. do broja 12~99. dodati su u toku rada na kor.ekturama.

i stoga nisu k1asifikovani' ро odgovarajucim odeljc ima.
Dodatak 317
Uputstvo. Opsti clan datog reda definisan је samo kad su т п neparni brojevi. Ako se
funkcija f, definisana sa
п nz nz
f(z)=- tg-tg- cotgnz,
z2 т п
integrali ро kvadratu Сп cija su su temena ±(п+ ~ )±i(п+f), i.zatim uzme da п-+оо,

doblja se
k л n 2 (тп
00
+ 1 kn 1)
k~l k2 tg-;; tg-;-=т --;;:- тп •
gde је q najmanji zajednicki sadrzalac brojeva т, п.
Literatura
М. В. Gregory, Ј. М. Metzger, Р. Zwier: РrоЫет 1039. Math. Magazine 52 <)979,,
260-261.
12.77. Ako svi koreni polinoma Р sa kompleksnim koeficijentima imaju po-

zitivan realan deo, dokazati da i svi koreni izvodnog polinoma Р' takode
imaju pozitivan realan deo.
п
Reienje. Neka је Р (z. = П џ-zk) (Re zk>O). Tada је

k=l
п
P'(z,= L (z-z )· ··(z-zk_ 1 )(z-zk+ 1 )···(z-zп).

k=l
Pretp()stavimo da polinom Р' ima koren z 0 takav da је Rez0 ~0. Tada mora Ьiti z 0 =1=
=l=zk (k=l, ... ,n), i imamo
О= Р' (z0 ) =
р (Zo)
± _1_= ~
k=l Zu-Zk
z0 -zk .
k'"::l 1 Zo-Zk / 2
Neka је xk=Rezk (k=O, 1, ... , п). Tada је
Literatura
Math. Spectrum 8 (1975/76), 65.
12.78. Odrediti uslove koje moraju ispunjavati kompleksni brojevi р i q da
Ьi funkcija Ј, odredena sa f(z) = sinpz-cos qz, imala, osim prostih nula, i
nule drugog reda. Kada su trazeni uslovi ispunjeni, navesti пule drugog reda.
Rese1ije. Iz
(1} sinpz=cos qz
direktno sleduje da f ne moze imati visestrukih nula u slucajevima 1° р = q, 2° р =О, q=I= О,
3° р/:-0, q=O. Stoga сето iz daljih ispitivanja iskljuciti ove slucajeve. Jednacina (1) ekviva-
leлtna је sledecoj
. (p-q) z--(n/2) (р +q) z+(n/2)

2~n соо ~
2 2
ра su sve nule funkcije f date sa
(2)
(p-q) z-(n/2)
------тп (mE ),
z
2
(3) (p+q) z+(n/2) (2n+l)~ (nEZ).

.2 2
Da Ьi nula Ьila visestruka, moraju istovremeno vaziti jednakosti (2) i (3), ра elimi-
nacijom z dobljamo trazene uslove u oЫiku
(4) 2 (п-т)р=(2(п+т)+1) q.
TraZena nula drugQg reda odredena је sa (2) (jer ako VaZi (4), jednakosti (2) i (3) se
svode na jednu). -
Literatura
D. S. Mitrinovic, В. Markman: РrоЫет 208. Nordisk Mat. Tidskrift 9 (1961), 138.
12.79. Ako funkcija f ima prost pol и tacki О, dokazati da је

а+Р
{1) lim Ј f(rei1)re11 idt=ifJResf(z) (O;:;;;;a~argz;:;;;;a+fJ<2n).

r-+0 а z=O
Relenje. Kako је О prost pol funkcije f, и okolini tacke z=O vaZi razvoj
+оо
(2) /(z)=A_ 1 z- 1 + 1 Akzk.
k=O
Neka је r dovoljno malo tako da и disku {z 11 z1 ~r} funkcija f ima od singulariteta

samo pol u tacki z=O. Tada iz (2), integracijom ро luku kruga {z l 1z1=r} odredenim sa
O~a~argz;:;;;;a+P<2n, dobljamo
а+Р а+Р +оо а+Р

(3) Ј f(reit) reit idt=A_ 1 Ј idt+ 1 Akrk Ј iekitdt.
а а k=O а
Ako r-+ О, iz (3) d.obljamo (1).

12.80. Odrediti analiticku funkciju z ~ f(z) =и (х, у)+ iv (х, у), ako је и funk-
cija promenljive р = ..јх2 + у2 + х, а v је funkcija promenljive q = ..јх2 + у2 - х.
Rezultat. f(z)=A vZ+B, gde su А i В proizvoljne konstante,
12.81. lntegraleci funkciju z ~ f(z) = ~ / ро podesno izabranoj konturi, do-

1
v l+z4
kazati jednakost
+оо 1
Ј v_1 _ dx= ..J2f ,у-- dx.

1 1
+х4 1-х 4
о о
12.82. 1° Odrediti sve singularitete funkcijef, definisane sa/(z) = e~z/(..jz (1 + z2))

kao i njene ostatke и polovima.
+оо
cosx-sinx
2° Izracunati integral
Ј
Q
~
v 1 x(l+x2 )
dx.
Dodatak 319
3° Ako је
а-
_"rV _1
cos х
х (1 +х2 )
d х, Ь= Ј
1
sinx
V х (1 +х 2 )
dx
'
о о
izraziti integral 1 = Ј f(z) dz pomocu а i Ь, gde је Г kontura ABCDEFDA,

г
prikazana па slici i yz uzima vrednost и pocetnoj tacki А= (1,0).

Resenje. 1° Funkcija f ima proste polove и tac-
kama i i - i, pri cemu su odgovarajuci ostaci:
1
r 1 = Resf(z)=---_-(1 + i);
Z=i 2еу2
(1)
е
r2 = Res f(z)=----= (1-i).
Z=-i 2у 2
Pored toga, funkcija f ima kriticki singularitet u у

tacki z=O.
2° Neka је С kontura definisana i prikaza-
na u zadatku 8.6.1. Tada је
Ј f(z) dz=2лi (r 1 + r 2).

с
Kada R - +со, е - О, iz poslednje jednakosti dobljamo

+оо х
cos х + i sin х
-2
Ј
0
Vx (1 +х ) 2
dх=2л i (r 1 + r2 ),
tj. s obzirom na (1), F Cl'-o--.,.-+------=:::-,

Е
+оо
cos х + i sin х л
[ - - - - 2- dx= - - (sh 1 + i chl).
о .Ух (1 +х ) v2
Stoga је
+оо
Ј -.Ух- -+х-) dx=--(shl-ch1)=---

cosx-sinx л л
.
о
v2 (1 2
. ev2
3° Kako је
Ј f(z) dz- Ј f(z) dz=2л irp Ј f(z) dz=-2л ir2 ,

ABCDA С DEFA
zakljucujemo da је
1= Ј f(z) dz+2л i(r1 - r2)

с
1
cos х + i sin х
Ј vx
2п i
=-2 dx+ --(sh 1-i ch 1)
о (1 +х ) 2
v2
=(n\12ch1-2 а)+ i (л\/2sh1-2 Ь).
Primedba. Ovo је zadatak sa pismenog ispita па Univerzitetu и GrenoЫu iz juna 1919. Vi-
deti: Nouv. Апп. Math. (4) 20 (1920), 222-225.
12.83. Neka је funkcija f regularna unutar zatvorene konture С i neka је

neprekidna na с, s tim sto moze imati polove u tackama а!' ... ' ап(~ int с,
pri cemu је rk = Resf(z), k= 1, ... , п. Ako је L duzina konture С, i ako је
Z=Ok
lf(z) 1 ~М kad zEC, dokazati da је
1
1 2п 1 ML.
rk 1 ~-·
1 k=l 2п
Literatura
Е. А. Guillemin: The mathematics of circuit alta!ysi!J'. New York-London 1949, р. 431.
12.84. Neka su rl' ... , r Р (р ~ п) ostaci u polovima (koji ne moraju biti pros-
ti) racionalne funkcije f, definisane sa
f(z) = а 0 +а 1 z+ ···+ат zm
Ь0 +Ь 1 z+ · · · +Ьпzп
i neka је С= {z 11 z i = R} krчg sa dovoljno velikim poluprecnikom R tako da
se svi polovi funkcije f nalaz~ ·Unutar С.
1° Dokazati nejednakost
р
2п
2п 2 1rk1 ~ R Ј jf(z) Ј dt (z= Rei1) ;

k=I о
р
2° Ako је n>m+ 1, dokazati jednakost 2 r"=O.

k=l
р
3° Ako је п = т + 1, dokazati da је 2 rk = ат/Ьп;

k=l
4 ° Izvesti formulu za zЬir ostataka k 1 + · · · + kP u slucaju kada је

n<m+ 1.
Literatura
Е. А. Guillemin: The mathematics of circuit analysis. New York-London 1949, рр.
431-432.
(п) ~ Ј Х)" dx (п Е N).

00
12.85. IzraCunati integral L (';:
Resenje. Vaze identiteti
~-1
(-Ј)пt 2 2п- 1 sinnt= п) cos(n-2k)t+~ (-l)n/ п ) , п

2
2 (-I)k ( 2( parno
k=O k / 2 n/2
n-l
(--l)(n-1)/ 2 2n- 1sinnt= 2 2 (-l)k (п). siп(n-2k)t, п дерашо.

k=O k·
Dodatak 321
Zbog toga funkciju fп defiriisemo sa fп (z) = Fn (z) -:-Рп_ 3 (z), gde је

-~-1
:~. (-J)k(:) ,цп-Щ', п parno;

F" (z) =
п-1
k=O
± (-I)k(n)ei(n-2k)z,
k
п neparno,
i gde ј-~ Рп_ 3 polinom stepena п-3 takav da је funkcija z~z-nf~(z) regularna и celoj
ravni. osim u tacki z=O, pri C:€?mu је
1
Res (z-nf,,(z))=--,J~n-I) (0).
z=O (n-1 ).
Ako ovu funkciju integrџlimo duz konture sastavljene od gornjih polukrugova krugova
{z {z · z ! =r} i odsecaka ( -R, -r], [1·, R] realne ose, а zatim R - -:- 'УЈ, r -о,
z · =R}.
doЬijamo
п
--1
( - l)n/2;rr ill
2 . • . / п )
---.- ) (-i)kl (n-2k) 11 - -1 , п parno;
+<ХЈ
2n(n-··l)! k"::o ~k
Ј(
sin х)п.
L(n)= ~- dx=
п-1
о
(-l)(n-t)/2пin-1 2 (п\
L (-l)k 1(n-2k)n- 1 , п neparno.
2п(п-1)! k=O k1
п 3п ЈТ, 115 л
Specijalno, imamo L (l)=L (2)=-, L(З)=-, L(4)=--, L(5)=---.
2 8 3 . 384
Lite1·atura
Е. Т. Н. Wang, R. L. Young: Prohlem 1064. Math. Magazine 53 (1980), 181-183.
12.86. Odrediti koeficijente р0 , р 1 , ••• , Рп poJinoma z н-- Р (z) =Ро+ р 1 z +

+ ... +Рп zn, ako su poznate vrednosti р (zk), gde su Zo' Z1, ... ' zn koreni
jednaCine z11 + 1 -1=0. Ako је jP(z)j~M na krнgu {z!jz:=l}, dokazati da је
· Pk ! ~ М (k =О, 1, ... , п).
п п п
L" zk= L zk2= ... = L zkn=O; L zkn+'=n+ ].

k=O k=O k=O k~-o
Prema tome, za О;;;,k-;;;п.,-Ј dobljamo

п
L zkn• i-rp(z1.)~.0(11 l)p,.,

k=O
odak\e izlazi
рг = L~ :_~z_~ (r=O, 1,". , rr).

k=O :~;/
Ako za : z = ! vazi i Р (z) i ~ М, tada ј·~
: р (Zk): . . -
, --·- =i Р (ZkJ ! -;аМ,
i .zkП ! .
. . . (п + 1) М
odakle dobljamo. iPkls------=M.
·- (n+l)
21 Kompleksпa am1liza
322 Kompleksna anali za
Literatura
Revue math. speciales 62 (1951-1952), 273.
12.87. Neka је funkcija f definisana sa f(z) = Р (z)/Q (z), gde su Р i Q poli-
nomi. Ako је z = а pol reda k funkcije f, odrediti glavni deo Laurentovog
reda funkcije z ~ g (z) = !" (z)/f(z) u odnosu na pol z =а.
k А
Re:ultat. N eka је /( z) =и (z) + L
v=l
-v , gde је и regularna funkcija и okolini tacke z =а.
(z-a)v
1° Ako је k>l, glavni deo Laurentovog razvoja glasi
k(k+1) 2kA_k+i
(z-a) 2 A _k (z-a)
2° Ako је k=I, tada glavni deo Laurentovog razvoja glasi
2 2и (а)
(z-a) 2 А_ 1 (z-a)
Literatura
Revue math. speciales 62 (1951-1952), 259-260.
12.88. Neka su koeficijenti а0 , а1 , ••• , ап polinoma z ~ Р (z) = а0 + а 1 z +

+ ... +ап zп realni, i neka је
Р (eix) = U (х) + iV (х), (xER),
лk
gde U (х) Е R, V (х) Е R. Ako su poznate vrednosti U (xk), gde је xk = п +
1
(k=O, 1, ... , п), odrediti koeficijente polinoma Р.
Literatura
Revue math. speciales 62 (1951-1952), 14 i 277-278.
12.89. Dokazati da svaki homogeni polinom stepena п ро dve promenljive
х, у,koji је harmonijska funkcija, ima oЫik
а Re (х + iу)п + Ь Im (х + iу)п (а, Ь = const).
12.90. Integraleci funkciju z~ez/z duz kruga {z\ \z\=r}, dokazati da integral
2п
Ј ехр (rei1) dt ima vrednost nezavisnu od r.

о
12.91. Neka је/: [а, Ь]-+ R monotona, а G: R-+ С diferencijaЬilna, ograшce

na funkcija takva da је funkcija g, definisana sa g (х) = G' (х) integraЬilna
na [ра+ q, рЬ + q], gde su р ( :f. О) i q realni brojevi. Tada је
ь
IJ.f(x)g(px+q)dx\ ~
1
2
м (\f(a)l+\f(b)\), gde је M=sup \G(x)I.
\р \ . xER
а
Relenje. Neka је f rastuca funkcija na [а, Ь]. Tada је f' (х)~О skoro svuda па [а, Ь], f је
integraЬilna па [а, Ь] i
ь ь
Ј 11' (x)I dx= Ј !' (х) dx~/(b)-/(a)~j/(a) 1+ \f(b) i·

Dodвtak 323
S druge strane, primenom parcijalne integracije nalazimo

ь
1 Ј f (х) g (рх+ q) dx ј =i !__ f(b) G (рЬ+ q)-f(a) G (ра+ q)

а
1 Јр
_!__ JG(px7q)f'(x)dx
р .
а
1
~ip!M(1f(a)
1 МЈ lf(x)ldx
+ 1 /(b)1)+~
а
2М
~-(Ј(а),+ f(b) ).
р
Primedba. Ova rejednakost је dokazana и [1]. U slucaju kada је g (x)=cos х ili g(x)=eix
ovaj rezultat је navede.1 u [2].
Literatura
1. G. Kalajdzic: Оп some particular inequalities. U,-iv. Beograd. РuЫ. Elektrt>teh'l. Fak.
Ser. Mat. Fiz. No. 498-No. 541 (1975), 141-145.
2. А. Ostrowski: Vorlesungen йЬеr Differential-und Integralrechnung, Bd. 3. Basel-Stutt-
gart 1954.
п
12.92. Ako su z 1, ... , zп nule kompleksnog polinoma z i-+ Р (z) = 2 ak zk

k=O
(ak Е: С; ап i= О), tada је
п п
2 lakl /z/k~ /ап/

k=O
П (/z/ + /zk/).
k=l
Resenje. Neka је
п п
Q(z)= 2 bkzk=laпl П (z+lzk/',

k=O k=l
i oznacimo sa sk (хр ... , Хп) simetricnu fu1kciju reda k promenljivih х1 , ••• , Хп, gde је
1~k~n.
Kako su -1 zk i nule polinoma Q, na osnovu Vietovih formula zakljucujemo

k ' kbп-k
(-С sk(lz1j, ... , IZпl)={-1) - (hп=lап/),
Ьп
tj. Ьп-k=/апl sk(lz1/, · ·· • lzпl)

aп-kl
~ЈапЈ /sk(Zp. ··, Zп)l=laпl ~·/
1
(k=l, ... , п).
Prema tome, za svako k=O, 1, ... , п imamo bk-lak/ ~О, ра nejednakost

п
2 (bk-lak/) lzlk~o
k=O
vazi za svaki kompleksan broj z.
Literatura
G. Kalajdzic: Оп some particular iпequalities. Uпiv. Beograd. Publ. Elektroteh·1. Fak.
Ser. Mat. Fiz. N2 498-N2 541 (1975), 141-143.
12.93. Cauchy-Riemannove jednacine

ди дv ди дv
(1) -=--, -= - -
дх ду ду дх
imaju jednu znacaJnU osobinu: Ako su (и, i 1) i (и1' v1) dva рага гesenja siste-
ma (1), tada ир v1 shvacene kao funkcije promenljivih И, v zadovoljavaju istj
sistem:
ди_!=~..! ди1= -~
ди дv дv ди
PolazeCi od ove cinjenice, Picaгd [1] је ukazao na mogucnost uopstenja na-

vedenog гezultata na sledeCi nacin: Naci funkcije f i g sa osoЬinom da ako
su (и, v) i (ир v1) dva рага гesenja sistema
f (~, ди , ~, ~) =О, g (ди , ди_ , д v д v) =О,

дх ду дх ду дх ду дх ду
tada и1 , v1 shvacene kao funkcije pгomenljivih и, v zadovoljavaju sistem
!(ди 1 ди 1 дv 1 ~)=О g(ди1 ди1 ~ ~)=О

ди' дv' ди' дv ' ди' дv' ди' дv .
U radu [1] Picaгd је posmatгao i analogan ргоЫеm u kome ucestvuju

tгi funkcije и,v, w promenljivih х, у, z.
Literatura
Е. Picard: Sur ипе geпeralisation des equatioпs de la theorie des fonctioпs d'ипе variaЬle
complexe. С. R. Acad. Sci. Paris 112 (1891), 1399-1403.
12.64. Pгetpostavimo da је funkcija t ~ f(t) regularna u oЫasti {t 11 t ј ~ 3}

da је С= {t 11 t ј = 3}. Izracunati integгal
F(z) = - -
1 Ј f(tz) dt.
2лi Ј sin(t+z)-sin(t-z)
с
Koliko је udaljen najЫizi singulaгitet funkcije z ~ F(z) cos 2 z od koordinat-

nog pocetka, ako је r poluprecnik konvergencije Tayloгovog reda funkcije f
u okolini tacke О?
Resenje. Imamo
F (z) =-.-1_ Ј ___f_(_tz_) _ _ _ dt=-1- Ј __ f<_tz_)_ dt

2л i Ј sin (t+z)-sin (t-z) 2л i Ј 2 sin z cos t
с с
4л
1
isin z
f f(tz)
--dt.
cos t
r
Dodatak 325
. f .. . 2п-1
Ро d integralna unkc11a 1ma proste poJove и tackama t=--- п (nEZ), а unutar
2
п п
kruga С 1 alazc se sarro dva pola: - i - - . Kako је
2 2
( t-!!_)l(tz) 1(~z)
f(tz)
.
Res --=-~ l1m - - - - -
2
2 ,
. п-=-1 2z '
(п )
:п cos t 'Jf cos t
1 =2 t-+2 -Sin-
2
l(tz) . ( t + _п?--)
-
1 (tz)
Res - - = l1m
:п; cos t cos t :п:
f=-·2 l-+--
2
па os--:ovu Cauchyeve teoreme о ostacima zakljucujemo da је
F~z =-~
2 Stn
(1(- :-с2 z)-.r(~2 z)).
Z
Za fu kciju G, definisaш sa G(z)=F(z)cos2z, imamo
:п z ) -1 ( -п z ) п z ) -.f ( -п z ) ) ,
2
cos 2--z ( 1 ( ---
G z =--. 1-2 .sin z ( / ( - -
2 SI .1 Z 2 2 2 SIП Z 2 2
ра је z=O singularitet ove funkcije. То је ujedno i пajЫizi singularitet koordinat1om pocetku.

Sledeci 1 ajЫizi si gularitet nalazi se па krugu {zl jzj=r}, па kome mora da postoji bar je-
da l sirgularitet fu ·1kcije f.
Primedba. Ovo је zadatak sa diplomskog ispita iz matematike koji је juna 1935. O(lrzan r:a
Filozofskom fakultetu u Beogradu.
19.95. Dokazati da лi za kakvu nekonstantnu ceiu funkciju f i ni za kakav

pozitivan broj а integral
2:п
(1) Ј (х) = Ј f(aei 1) ext dt

о
пе moze biti funkcija promenijive х koja se anulira za х = in (п Е N).
Resenje. Na osnovu Cauchyeve integralne formule imamo
f(n) (0) =-1- .Ј l(z) dz

п! 2 п i Ј zn+i '
с
gde је С krug {z Ј 1 z Ј =а}. Ak:o stavimo z=aeit, iz poslednje jednakosti doЬijamo
2л
1<n> (0) 1 Ј f(aeit) aeit
--=- dt
п! 2n (aeit)n+i '
о
2 п:
1<n> Ј
tj. - = -1 -
- -(0) f(aeit) e-nit dt,
п! 2:п:аn
о
odakle izlazi
2п
. . j(n) (0)
Ј
о
f(ae 11 ) e-mt dt=2nan _ _ .
n!
Prema tome, r.a os:юvu (1) zakljucujemo da је
j(n) (0)
J(in)=2nan - - ,
n!
~to z'laci da se fu ;kcija х i-+ Ј (х) пе moze anulirati u tackama х =in (n Е N), jer Ьismo u
tom slucaju imali J<n> (0)=0 (nEN), i funkcija f Ьi Ьila ko:i.stantna.
Primedba. Ovo је zadatak sa diplomskog ispita iz rnatematike koji је marta 1938. odrzan па
12.96. Ako је f cela funkcija, dokazati da је funkcija Ј, definisana pomocu

Ј (х) = f f(x) t(:) dz, gde је С krug {z 11z1=1}, takode cela funkcija.
с
+оо
Pomocu datih koeficijenata reda f(x) = ,L ak xk odrediti koeficijente re-
k=O
+оо
da Ј(х) = L bk х1'.
k=O
Primedba. Ovo је zadatak sa diplomskog ispita iz matematike koji је marta 1937. odrzan- na
12.97. Izracunati u oЫiku realnih odredenih integrala realni i imaginarni deo

f
krivolinijskog integrala Јп= (1 + z) ez z-п dz gde је С krug {z 11z1 = r}.
с
Izracunati integral Јп i u kompleksnom oЫiku kad је п prirodan broj.

Odrediti numericku vrednost integrala Јп za п = 5, 6, ... , 11.
Primedba. Ovo је zadatak sa diplomskog ispita iz matematike koji је oktobra 1937. odrzan
па Filozofskom fakultetu u Beogradu.
12.98. Neka је funkcija f predstavljena Taylorovim redom

+оо
f (z) = 1 +z+ L akzk
k=2
Tada se funkcija f moze aproksimirati nizoni polinoma Рп (п = 2, 3, ... ), gde је

п
Pп(z)=1+z+ L akzk.
k=2
Odrediti potrebne i dovoljne uslove za funkciju f tako da su sve nule poli-

noma Рп (п = 2, 3, ...) ne~ativne.
Dobatak 317
Relenje. Ako poHnorni Рп (n=2, 3, ... ) imaju sve nule negativne, tada i polinomi Qп (п=
=2, 3, ... \ definisani sa
п
Qп (z)=zп + zп-1 + 2: ak zп-k

k=2
=zQп-1 (z)+ап,
imaju sve nule negativne.

Da Ьi jednacina zQп_ 1 (z)=-ап imala п negativnih resenja; tj. da Ьi polinom Q"
imao п negativnih nula, koeficijent ап ne sme blti v~i od apsolutne vrednost.i 1111. ј =-;,,"
najmanjeg minimuma polinoma Qп. U slueaju kad је ап=-mп, polinorn Qп im~ jcЩnu vi~e
struku nulu, ра је tada njegova diskriminanta D (а 2 , а3 , ••• , ап_ 1, ап) jednaka nuli.
Prema tome, nule polinoma x~D (а 2 , а3 , ••• , ап_ 1 , х) su one vrednosti koeficijenta
ап za koje polinom Qп ima visestrukih nula. Na osnovu toga zakljucujemo:
Potreban i dovoljan uslov da svi polinomi Рrt imaju sve nule negativne jeste da koe-
ficije:-iti ап budu manji od najmanje pozitivne nule poliпoma. x~D (а 2 , а 3 , ••• , ап-i• х).
Primetimo da је ovim resenjem potpuno odredena funkcija z~ f (z)= lim Рп (z), za
п-+оо
koju је postavljeni proЬlem mogucan. Koeficijente njenog Taylorovog reda dobljamo na. taj
nacin sto ih postepeno odredujemo tako da budu jednaki najmanjoj pozitivnoj nuli polinoma
x~D (а 2 , а 3 , ••• , ап-р х) (n=2, 3, ... \
Moze se dokazati da је funkcija / oЫika f(z)=e-z g (z), gde је g cela funkcija cije
su sve nule manje od -1.
Primedba. Ovo је rezultat М. Petrovica [1]. Tekst је redigovan prema Karamatinom prikazu [2].
Literatura
1. М. Petrovic: Sur ипе classe remarquaЬle de series entieres. Atti del IV Congresso
internazionale dei Matematici, vol. П, sezione 1: Analizi, Roma 1909, str. Зб-43.
2. Ј. Karamata: Mihailo Petrovic. Glasnik mat.-fiz. astr. (2) 3 (1948), 123-127.
12.99. Posmatrajmo krivolinijski integral

(1) l =-1_ ,Ј !' (z) dz
2ni Ј f(z) '
с
gde је С= {z 11 z- al = r}. Ako је tacka z =а nula reda п regularne funkcije f

i ako unutar kruga С· nema drugih nula te funkcije, tada је Ј = п. Slicno,
ako је z = а poI reda р funkcije f koja unutar kruga С nema drugih singu-
lariteta, ni nula, tada је Ј = -р.
Ро analogiji sa prethodnim, В. Gavrilovic [1] definisao је red esenci"
jalnog singulariteta. na sledeci nacin: Ako је z =а esencijalni singularitet funk-
cije f koja unutar kruga С nema drugih singulariteta-ni nula; tada se- broJI"
definisan sa (1), naziva red tog esencijalnog singulariteta. U vezi sa ovom
definicijom, . pomenimo da је Weierstrass- dokaiao da integral / ima celobrojw
nu vrednost i u slucaju kad је z d::= а esencijalni singlaritet.
Ko.risteci se ovim pojmom, ako su ispunjeni uslovi: 1° funkcija f је re~
gularna i razlicita od nule na konturi Г; 2° funkcija f је regularna u {)Ыasti
int Г u kojoj moze imati konacno mnogo polova i. konacno mnogo esencijal-
nih singulariteta, Gavrilovic је dokazao formulu ·
(2) _l_ ,J !' (z) dz=N-P+E,

2п i Ј f(z)
г
328 Kompleksaa anaUza
gde su N, Р, Е zblrovi redova svih nula, polova, odnosno esencijalnih singu-

lariteta funkcije f. Formulom (2) generalisana је poznata Cauchyeva formula
kojom је izraZen tzv. princip argumenta.
Primedba. Postoje i druge generalizacije Cauchyeve fonnule (а takoc1e i Jensenove formule)
sli~nog tipa. Videti [2].
U clanku [1] dokazana је i sled.eca teorema: Neka је funkcija f regu-
larna u oЫasti int Г, gde је Г zatvorena kontura, i neka funkcija g ima u
toj oЫasti izolovane singularitete (polove ili esencijalne singularitete) u taC-
kama а1 , • • • , а". Pretpostavimo da u okolini tacke z = ak vШ razvoji:
/(z)= z A"k(z-ak)";
+оо
..... о
gde је G regularna funkcija u okolini tacke z = ak. Tada је
(3) -
1
2п 1 ј
. .!f (z) g (z) dz =
г
zz
+~ 11
11=1 k-1
-
A•-1,k B"k.
Formula (3) sadrzi kao specijalan sl11caj formulu (2), kao i poznatu
Cauchyevu formulu о ostacima.
Lileratura
1. В. Gavrilovic: О ostacima jednogranih funkcija. Rad JAZU 139 (1899), 29-39.
2. D. S. Mitrinovic, Ј. D. K~kic: Cauchyjev racun ostataka sa primenama. Вeograd
1978, str. 73-77.
13.. HURWIТZOVI POLINOМI
Definicija. Ako r nula polinoma р (х) stepena п imaju realan deo nega-
tivan, а ostale pozitivan, kazemo da је Р (х) polinom tipa (r, n-r).
Polinom tipa (п, О) naziva se Hurwitzov polinom.
13"1. Pokazati da 1 + х + 5 х2 + 7 хз+ 4 х4 + 8 xs nije Hurwitzov polinom.
13. 2. Za koje vrednosti parametra а је polinom

1 +х +ах 2 +х 3 +х4
Hurwitzov?
Rezultat. а> 2.
13.3. Pokazati da је 1 + х + 2 х2 + хз
Huпvitzov polinom, dok 2+х+х2 +хз
. nije.
13.4. Naci one oЫasti ab-ravni tj. naci sve uredene parove (а, Ь) za koje је poli-
nom (а+ Ь-1) +ах+ ьх2 Hurwitzov.
INDEKS IMENA
Abel, N. Н. (1802-1829) 10, 54 Gobert, Ј. 199

Adamovic, D. D. (1928) IV Grosswald, Е. 145
Allen, R. Р. 56
Anicin, В. (1930) 222 Hadamai:d, Ј. (1865-1963) 11, 228, 231
Arhimed (287-212 p.n.e.) 102 Hayashi, Т. (1873-1935) 56
H~rmite, Ch. (1822-1901) 193, 259
НilЬert, D. (1862-1943) 53
Banach, S. (1892-1945) 53
Bernoulli, Ј. (1654-1705) 138, 190, 191, Hille, Е. (1894) 97, 257, 258
192, 193 Horowitz, D. 140, 141
Bieberbach, L. (1896) 140, 141
Ivory, Ј. (1765-1842) 99
Biebler 259
Blij, F. van der 52 Ј anekoski,V. ( 1927) 29, 123
Bojanic, R. 245
Bolzano, В. (1781-1848) 70 Janic, R. R. (1931) IV, VII
Jordan, С. (1838-1922) ХП, 156, 176, 177,
Borel, Е. (1871-1956) 231
Bouwsma, W. D. 37 218
Bromwich, Т. Ј. Га . (1875-1929) IX, 209 KalajdZiC, G. (1948) IV, 17, 24, 240
Brouwer, L. Е. Ј. (1881-1966) 251 Kamke, Е. (1890-1961) 145
Bruijn, N. G. de (1918) 56 Karamata, Ј. (1902-1967) 52, 53
Buhjakovski, В. (1804-1889) 55 Keckic, Ј. D. (1943)-·rv:-vп, vш
Кloosterman, fl· D. (1900-1968) 96
Cauchy, А. L. (1789-1857) ХП, 6, 8, 9, 10, КоеЬе 140
11, 12, 55, 79, 81, 85, 86, 128, 129, ·1з1, Kubota, У. 141
149, 157, 163, 164, 166, 168, 169, 176,
177, 183, 186, 188, 189, 195, 203, 205, Lackovic, I. В. (1945) IV, VII, 75
206, 213, 211, 219, 250 Lagrange, Ј. L. (1736-1813) 66
Charzynski, Z. 140 Lambei-t, Ј. Н. (1728~1777) 252
Cuk, s. (1948) 22 Laplace, Р. S. (1749-1827) 81, 83, 84, 85,
Cvetkovic, D. (1941) IV 210, 211, 257
Laurent, Р. А. (1813-1854) IX, 5, 6, 11,
Dacic, R. (1930) 226 133, 137, 138, 144, 145, 147, 148, 218,
Darboux, G. (1842-1917) 8 255, 240, 260
Denk, F. 34 Leko, Т. (1925) 34
Devide, V. (1925) IV LeiЬniz, G.W. (1646-1716) 166
Diaz, Ј. в. (1920) 53 L'Нospital G.F. (1661-1704) 199
Dieudonne, Ј. (1906) 140, 141 Levin, V. 1. (1909) 257, 258
Dimitrovski, D. S. (1934) 221 Liouville, Ј. (1809-1882) 10
Dimovski, I. · (1934) 250 Littlewood, Ј. Е. (1885) 140, 141
Dokovic, D. Z. (1938) IV, 29, 34, 47, 150, Lowner, К. 140
158, 167, 173, 194, 239, 241, 247, 250 Lucas, Е. (1842-1891) 44, 45
Dordevic, R. Z. (1933) IV LuCiC, R. Р. (1934) 153, 165, 167, 253
Duffin, R. Ј. (1909) 259
Dux, Е. 49 Marsh, D. С. В. (1926) 251
Farnstrom, S. 50 Metcalf, F. Т. (1935) 53
FiЬonacci, L. (1170-1250) 252 Мihailovic,- D. (1909) IV
Fjtzgerald, С. н·. 140, 141 Milin, I. М. (1919) 141
Flanders, Н. 146 --· Milosevic-Rakocevic, К. 86
Fourier, Ј. (1768-1830) 254 Mitrinovic, D. S. (1908) IV, VIII, 37, 87, 145
MoЬius, А. F. (1790-1863) 4
Garabedian, Р. R. 140 Moivre, А. W. Н. de (1667-1754) 7, 58
Garnir, Н. G. (1921~ 96, 199 Morera, G. (1856-1909) 9
329
~зо
~::Ј.роlеоп, 22 Schiffer, М. 140

Schug, Н. L. 17
Ozawa, М. 140, 141 Schwarz, Н. А. (1843-1921) 260
Shah, S. М. 141
Parodi, М. 257 Shapiro, Н. S. (1928) 55
Pedersen, R. 140 Slavic, D. у, (1942) IV, VII, 123, 143
Petrovic, М. (1868 -1943) VII, 52, 53 Spira, R. (1927) 55
Poisson, S. D. (1781-1840) 128 Stirling, Ј. (1692-1770) 190, 193
Р61уа, G. (1887) 64 ~tolz, О. (1842-1905) 73
Pop-Stojanovic, Z. (1935) IV, 150 ~zego, G. (1895) 64
Presic, s. в. (1933) IV, 208, 222
Ptolomej (85-165) 26 Taylor, В. (1685-1731)IX,ll, 'вз, 134, 139
140, 143, 144, 166, 193, 229, 250
Rahman, Q. I. (1934) 45, 228 Tosic, D. D. (1932) IV, 34, 158, 186
Riemann, В. (1826-1866) 6, 8, 34, 79, 81,
85, 86, 190 Ulcar, Ј. (1915-1967) IV, 29
RoЬinson, R. М. 257, 258
Rouche, Е. (1832-1910) 12, 223, 224, 226, Vasic, Р. М. (1934) IV, VII
227·· . Viete, F. (1540-1603) 38, 39, 77
Rusev, Р. 250
Wagner, К. W. 209
Schaeffer, А. С. (1907-1957) 259 Weierstrass, К. I. (1815-1897) 10, 70
Schoenfeld, L, 202 Wilf, Н. S. (1931) 53
INDEKS ZA DODATAK
Alexander, R. 269, 270 Fejer, L. (1880-1959) 283, 285

Archbold, Ј. W. (1908) 273 FitzGerald, С. Н. 141, 290, 291
Askey, R. (1933) 141, 290, 291 Fresnel, А. (1788-1827) 303
Bazilevic, 1. Е. (1904-1983) 141, 289, 290 Gantmaher, F. R. (1908-1964) 316

Bernardi, S. D. 289 Garnir, Н. G. (1921) 310
Bessel; F. W. (1784-1846) 313 Gasper, G. (1939) 141, 290, 291
Bieberbach, L. (1896-1982) 289, 290, 291 Gauss, К. F. (1777-1855) 266, 303, 306
Biernacki, М. (1891-1959) 280 Gautschi, W. (1927) 291
Blumenthal, О. (1876-1944) 278 Gavrilovic, В. (1864-1947) 327, 328
Boas, R. Р. (1912) VIII Giroux, А. 283, 287
Bohr, Н. (1887-1951) 272, 273 Gobert, Ј. 310
Bottema О. (1901) VIII Goluzin, G. М. (1906""7"1952) 141, 290
Gregory, М. В. 317
. Cadwell, Ј. Н. 301, 303 Guillemin, Е. А. 322
C~rlitz, L, (1907) 285
Cassels, Ј. W. S. (1922) 269, 270 Hadamard, Ј. (1865-1963) 307
Cauchy, А. L. (1789-1857) 272, 281, 309, Halmos, Р. R. (1916) 276
314, 324, 328 . Hardy, G. Н. (1877-1947) VIII
Chalk, Ј. Н. Н. 275 Hayman, W. К. (1926) 267, 292
Cohn, Ј. Н. Е. 278 Hern, Т; 272
Copson, Е. Т. (1901) 301, 303 НilЬert, D. (1862-1943) 283
Courant, R. (1888--,--1972) 289 Horowitz, D. А. 141, 290
Darboux, G. (1842-1917) 281, 282 Iliev, L. (1913) 265, 267
De Branges,. L. 290, 291
Dekker, Н. 303 ЈасоЬi, К. G. Ј. (1804-1851) 291
Denjoy А. (1884-1974) 278
Jensen, Ј. L. w. ·v. (1859-1925) 328
Deutsch, Е. 266 Julia, G. (1893-1978) 281, 287, 301, 307
Dieudonne, Ј. (1906) 265, 293
Dimitrovski, D. (1934) 303
Dishan, М. 306 Kalajdzic, G. (1948) 322, 324
Kakeya, S. (1886-1947) 265,· 292
Egervary, Е. 265 Kaplansky, 1. (1917) VIII
Emeljanov, Е. G. 291 Karamata, Ј. (1902-1967) 327
Erdos, Р. (1913) Keckic, Ј. D. (1945) 274, 303, 305, 306,
Evans, R. Ј. 272 311, 316, 328
331
Кlamkin, М. S. (1921) 262 Рбlуа, G. (1887) 301, 303

Kocic, V. Lj. (1953) 297 Poincare, Н. (1854-1912) 316
Krzyz, Ј. (1923) 292 Pourahmadi, М. 287
Kuzmina, G. V. 291
Rahman, Q. I. (1934) 263, 283, 287, 292
Laguerre, Е. (1834-1886) 265, 303 Rao, S. К. N. 301, 303
Landau, Е. (1877-1938) 141, 285, 290 Rassias, Т. М. 273
Laurent, Р. (1813-1854) 284, 285, ЗОО, 322 Remmert, R. 303
Lebedev, N. А. (1919) 141, 289, 291 Riemann, В. (1826-1866) 324
Leenman, Н. 271 Riesz, F. (1880-1956) 283
Littlewood, Ј. Е. (1885-1977) 283, 290 Robertson, М. S. (1906) 141, 290
Lowner К. 290, 291 Rosenberg, I. 271
Lucas, Е. (1842-1891) 266 Ross, В. 300
Rouche, Е! (1832-1910) 307
MacGregor, Т. Н. 284
Mahler, К. (1903) 280 Sachdeva, В. К. ЗОО
Malik, М. 268 Schwarz, Н. А. (1843-1921) 281
Marden, М. (1905) 267, 295, 299 Sendov, В. (1932) 267
Markman, В. 318 Sierpins~i, w. (1882-1969) VIII
McDaniel, W. L. 269 Smith, Н. V. 294 .
Meir, А.- 262 Smyth, С. Ј. 271
Metzger, Ј. М. 317 Stirling, Ј. (1696-1770) 313
Meyer, А. 272 Szacz, О. (1848-1952) 286
Milin, I. М. (1919) 141, 289, 290, 291 Szegб, G. (1895)
Miller, S. S. 316
Mirsky, L. (1918) 301, 303 Tanaka, С. 314, 316
Mitrinovic, D. S. (1908) 263, 264, 273, 274, Taylor, В. (1685-1731) 280, 283, 284, 286,
27 5, 283, 299, 303, 304, 305, 306, 311, 316, 287, 30~ 31~ 32~ 327
318, 328 Tijdeman, R. · (1943) 271
Montel, Р. (1876-1975) 293 Turan, Р. (1910-1976) УШ
Mordell, L. Ј. (1888-1972) 275, 301, 303
Vasic, Р. м. (1934) 274
Nevanlina, f. (1894-1976) 307 Visser, С. (1910) 263
Nevanlina, R. (1895) 307
Newman, D. Ј. (1930) 280
Newton, I. (1643-1727) 309 Walsh, Ј. L. (1895) 267
Wang, Е. Т. Н. 322
Watson, G. N. (1886~1962) 303
Obreskov, N. (1896-1963) 265 Weiss, G. Н. 306
Ore, О. (1899-1968)
Ostrowski, А. (1893) 280, 307
Petrovic, М. (1868-1943) 270, 327

Picard, Е. (1856-;--1941) 324

Kompleksna Analiza PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kompleksna Analiza PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

D. S.

CETVRTO DOPТJNJENO IZDANJE

cedovni profesor Univerziteta · u Вeogradu

redovni profesor Univerziteta u Beogradu

1 izdanje 1972. - Tird. 2500 ·

11 izdanje 1979. "'-- Tira~ 2000

ZBORNIK МАТЕМАТIСКIН PROBLEMA

Prvo izdanje: 1957, 270 str. Tiraz 2000 primeraka _

Prvo izdanje: 1958, 334 str. Tiraz 1500 primeraka

Prvo izdanje: 1960, 334 str. Tiraz 1500 primeraka

NOVI ZBORNIK МАТЕМАТICKIH PROBLEMA

Specijalne funkcije, 1972. i 1978.

1.1. Operacije sa kompleksnim bI"ojevima (1.1.23-1.1.24) 1 262

Indeks imena 1 333

{х,у, •. .} skup koji sacinjavaju eiemenu х, у, •••

log z glavna vrednost funkcije z f-+ Log z

ff(z) dz krivolinijski integrai funkcije f ро zatvorenoj konturi Г

jf(z) dz krivolinijski integral funkcije f ро zatvorenoj konturi Г uzet u ne-

(Г) Ј! (z) dz krivolinijski integral funkcije_ f ро luku Г od ta~ke а do tacke Ь

{zllzl = t} jedinicni krug

intГ ako је Г zatvorena Jordanova kriva, int Г oznacava konacnu (unut-

znaCi da za komplek~ne .fuЩccije f i g, definisane na skupu {zJO<;

U periodu od 1957. do 1962. godine objavili smo Zbornik matematickih prob-

Da Ьismo ostvarili navedeni cilj, odablranje proЫema za Zbornik vr§ili smo

28. таја 1971.

D, S. Mitrinovic: Elementary inequalities. Groningen 1964;

Ovaj zbornik zadataka i' рrоЫета i'z kompleksne analt'ze патепјеп

Ma_terijale za ovu knjigu pripremao sam jos od 1931. godiпe. Uos-

28. таја· 1971.

PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU

Posle znatnih promena u prethodnim izdanjima, ovo izdanje је neznatno izme-

0.1.5. Kornpleksan broj (О, 1) zovemo imaginarвa jedinica i ozл1acavamo i.

0.1.6. Neka је kompleksan broj z=(x, у) predsta,!ljen п algebm:·skom oЬliku x+iy

Ое1.8•.\1o:iul kompleksnog broja z==x+(y је realan ne:aegativarJ. i::r!'O} ·1/Xi·+ya,

0.1.9. Svaki broj () odreden pomocu jednakosti

0.1.10. Polinom ро promenljivoj z је izraz oЫika

р (z)=ao zn+a1 zп- 1 + ... +ап= 2 ak~п-k,

i kзZe da niz (zп)п=~, 2 , ••• konvergira ka z 0 •

0.1.15. Neka је funkcija f kompleksne promenljive z definisana и nekoj okolini

0.1.17. Za funkciju z 1--+f (z), definisanu u nekoj okolini tacke z 0 , kзZe se da је

0.1.19. Neka su: ј kompleksna funkcija definisana и oЫasti G i L poluprava sa

0.1.21. Funkcija ј, diferencijabilna и svakoj tacki oЫasti G, osim mozda и konacno

0.1.23. Kaie se da је funkcija ј regularna ili analiticka и tacki а ako је regularna и

0.1.24. Za jednu funkciju ј koja је regularna и oЫasti G kaze se da је univalentna

0.1.26. Realna funkcija (х, у).-+ И (х, у)

0.1.28. Eksponencijalna funkcija z .-+ eZ definise se pomocu

О.1.30. Funkcije z 1-+ tg z i z 1-+ cotg z definisu se pomoeu formula

0.1.31. Hiperbolicke funkcije z i-+ ch z, z i-+ sh z, z i-+ th z i z 1-+ coth z · definisu

coth z·= -chz za z ...J.L-·

0.1.32. Resenje jednacine ew =z (z #О) ро w nazivamo logaritam broja z (#О) i

0.1.33. Opsta potencijalna funkcija z i-+z" (А. Е С) definise se pomocu jednakosti

0.1.35. Resenje jednaCine z=sin w ро w nazivamo arksinus i obelezavamo Arcsin z.

0.1.38. Preslikavanje koje ima sledece osoЬine: 1° zadrzavanje (nepromenljivost)

Sп= "'JJCCk) (zk-zk-V·

сп r1 cz) dz ш Ј 1 cz) dz.

U tom slucaju kaiemo da је funkcija f integrabllna duz glatke krive Г.

Sn ---?- S (n ---?-+ОО), gde је Sn = 2 Zk parcijalna SUma reda.

Pored toga, L Ak (z-a)k zove se pravilni deo, а L Ak(z-a)k glavni deo

0.1.46. Ako је f regularna funkcija и okolini tacke а i ako је f (а)=О, kaie se da је

0.1.47. Ako је funkcija f regularna и oblasti -{z /O<lz-al<r} i nije regularna и

3° Ako lim/ (z) ne postoji, tacka z==a је esencijalni singularitet.

~e~f(z)= :тф f (z) dz, ,

0.1.52. Kompleksna funkcija w, za koju nisu ispunjeni Cauchy-Riemannovi uslovi,