-

Slavko Kruni




Neke obine diferencijalne jednaine sa primenama
metodika obrada


master rad







Novi Sad, 2012.


1

1 Sadraj
Predgovor ....................................................................................................................... 3
1 Uvodni deo .............................................................................................................. 5
2 Obrada diferencijalnih jednaina u mainskoj koli ................................................ 7
2.1 Godinji program rada ...................................................................................... 7
2.2 Plan obrade teme Diferencijajlne jednaine ................................................. 8
2.3 Pojam diferencijalne jednaine prvog reda ...................................................... 8
2.3.1 Prvi as ....................................................................................................... 8
2.4 Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje promenljivih ............... 14
2.4.1 Drugi as .................................................................................................. 14
2.5 Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje promenljivih, veba .... 21
2.5.1 Trei as ................................................................................................... 21
2.6 Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje promenljivih, veba .... 26
2.6.1 etvrti as ................................................................................................. 26
2.7 Homogena diferencijalna jednaina ............................................................... 33
2.7.1 Peti as...................................................................................................... 33
2.8 Homogena diferencijalna jednaina prvog reda, vebe ................................. 38
2.8.1 esti as .................................................................................................... 38
2.9 Linearna diferencijalna jednaina prvog reda ................................................ 41
2.9.1 Sedmi as.................................................................................................. 41
2.10 Linearna diferencijalna jednaina prvog reda, vebe ................................. 46
2.10.1 Osmi as ................................................................................................. 46
2.11 Bernulijeva diferencijalna jednaina .......................................................... 54
2.11.1 Deveti as ............................................................................................... 54
2.12 Diferencijalne jednaine oblika
2
, y k y k y = = ................................... 61

2

2.12.1 Deseti as................................................................................................ 61
2.13 Linearna homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim
koeficijentima 68
2.13.1 Jedanaesti as ......................................................................................... 68
2.14 Homogena jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima, vebe .. 73
2.14.1 Dvanaesti as .......................................................................................... 73
2.15 Pismena priprema za as ............................................................................. 77
3 O diferencijalnim jednainama .............................................................................. 82
3.1 Pojam diferencijalne jednaine i egzistencija reenja .................................... 82
3.2 Poetni (Koijev) problem ............................................................................. 84
3.3 Granini problem............................................................................................ 85
3.3.1 Peanova teorema o egzistenciji ................................................................ 85
3.3.2 Koi-Pikarova teorema o egzistenciji i jedinstvenosti ............................. 88
3.4 Diferencijalne jednaine prvog reda .............................................................. 92
3.4.1 Jednaina sa razdvajanjem promenljivih .................................................. 95
3.4.2 Homogena diferencijalna jednaina prvog reda ....................................... 97
3.4.3 Linearna diferencijalna jednaina prvog reda .......................................... 99
3.5 Diferencijalne jednaine drugog reda .......................................................... 101
3.6 Osvrt na istoriju diferencijalnih jednaina ................................................... 105
4 Literatura ............................................................................................................. 110
5 PREGLED OZNAKA ......................................................................................... 111
6 Biografija ............................................................................................................. 112


3

Predgovor
U ovom radu obraene su neke obine diferencijalne jednaine prvog reda i pojedine
jednostavne jednaine drugog reda zakljuno sa linearnim homogenim jednainama drugog
reda sa konstantnim koeficijentima.
Njihova obrada predviena je programima nekih srednjih kola, (npr. u matematkoj
gimnaziji, u pojedinim profilima tehnikih kola), a standardni su deo programa znatnog
broja visokih kola i fakulteta.
Zahtevan su deo gradiva, posebno u sred njim kolama, jer je za njihovu uspenu
obradu potrebno dobro poznavanje diferencijalnog i integralnog rauna.
Pored iznoenja osnovnih pojmova i nekih kljunih stavova teorije, uraena je
metodika obrada u 12 asova, koliko je predvieno planom rada u mainskim kolama,
(profil kompjutersko konstruisanje). Reeno je vie zadataka kako iz "iste" matematike tako
i iz raznih podruja primene.
Diferencijalne jednaine su sa stanovita praktine primene jedna od najvanijih grana
matematike. Tako su npr. mnogi fiziki zakoni iskazani upravo preko diferencijalnih
jednaina. Njihova primena je velika u tehnikim naukama a u novije vreme i u prirodnim
(hemija, biologija), medicini, farmaciji i u drutvenim naukama (ekonomija, psihologija,
sociologija). Na njih se svode najraznovrsniji problemi ovih nauka.
Pri korienju diferencijalnih jednaina kao modela , moraju se uvek imati na umu
razlike izmeu njih i stvarnih pojava koje one opisuju. Informacije koje sadri matematiki
model ne moraju potpuno odgovarati stvarnosti na koju se odnose. Jednoj pojavi moe
odgovarati i vie modela kao to i jedan model moe opisivati vie pojava, meusobno i
veoma razliitih.
Jedan od ciljeva rada je da se prikau neke mogunosti primene nekoliko osnovnih
tipova obinih diferencijalnih jednaina prvog i drugog reda ve u srednjoj koli ne ulazei
detaljnije u pitanja koegzistencije matematikog modela i stvarnosti koju on opisuje.
Tako e se nastava matematike povezati sa nastavom nekih drugih predmeta (fizika,
hemija, mehanika, osnove elektrotehnike, termodinamika, ekologija, geografija, sociologija),
i na taj nain uiniti zanimljivijom i korisnijom. Istovremeno se ispunjavaju i programima
predvieni ciljevi nastave ovog predmeta.
U delu rada "O diferencijalnim jednainama", teorija je data na nivou uglavnom iznad
srednjokolskog jer smatramo da je u izloenom obimu vana kao podseanje profesoru.
Teoreme (osim dve) nisu dokazane ve su date skice dokaza ili su samo navedene, poto ovde
nije cilj detaljno teorijsko izlaganje.To je, po naem miljenju, onaj teorijski nivo koji
nastavniku pomae da sagleda "odozgo" celu temu i time olaka njenu obradu, posebno u
srednjoj koli. Neki njeni delovi mogu se koristiti i na tom nivou. Za itanje opirnijih
teorijskih izlaganja preporuujemo udbenike [9] i [11] iz spiska literature.
Na kraju je dat kratak istorijski osvrt na razvoj teorije diferencijalnih jednaina.

4

Napominjemo da je na specijalistiki rad "Diferencijalne jednaine-obrada u
mainskoj koli", odbranjen na ovom fakultetu 2009. godine, i koji je ovde korien, sasvim
drugaiji od ovog rada. U navedenom radu nije bilo brojnih primena, dela teorije, i najveeg
dela istorije diferencijalnih jednaina. Metodika objanjenja teorijskih pojmova, kao i znatan
deo ostalih reavanih zadataka sa prateim komentarima, uputstvima za rad i slikama su
takoe drugaiji ili novi. Uostalom, ovaj rad se u jednom svom delu vezuje za mainsku
kolu prvenstveno zbog programa rada koji omoguuje takvu obradu. Dakle, slina obrada
mogua je i u svim drugim programima sa istim ili veim brojem asova predvienih za ovu
temu.
Zahvalnost dugujem profesoru dr Mirku Budineviu za veoma korisne i brojne
sugestije u toku izrade rada i docentu dr Aleksandru Pavloviu za vane primedbe a posebno
mentoru dr Dragoslavu Hercegu zbog podrke, organizacije, zapaanja i nastojanja da ovaj
rad dobije eljeni izgled.

U Novom Sadu, juna 2012. Slavko Kruni


5

1 Uvodni deo
Diferencijalne jednaine su standardni deo programa rada u etvrtom razredu mainskih
kola. Za njihovu uspenu obradu neophodno je dobro poznavanje diferencijalnog i
integralnog rauna. Zbog toga su diferencijalne jednaine za uenike jedan od najteih delova
gradiva u ovom razredu. Za nastavnika predstavljaju poseban struno-metodiki izazov za
uspenu obradu. Njihova zastupljenost je razliita u pojedinim programima rada. U
programima sa tri i sa etiri asa nedeljno, diferencijalne jednaine se obrauju sa etiri,
odnosno sa pet asova.
Sadraj je sledei:
1. Pojam diferencijalne jednaine prvog reda,
2. Diferencijalne jednaine sa razdvajanjem promenljivih,
3. Diferencijalne jednaine drugog reda oblika y k = i
2
, y k y k R = .
U programima sa pet asova nedeljno, pored ovog, obrauju se jo i Homogene jednaine
prvog reda i Homogene jednaine drugog reda sa konstantnim koeficijentima sa ukupno deset
asova, kao posebna tema. U sledeoj glavi je prikazan program rada objavljen u Slubenom
glasniku Republike SrbijeProsvetni glasnik 022-05-131/98, koji vai od kolske
1998/1999. godine.
Realizacija ovog programa u potpunosti u mainskim kolama se teko ostvaruje,
zbog obimnosti gradiva predvienog za obradu. Zato nastavnici, u planovima rada, obino
izostavljaju obradu matematike statistike kako bi sauvali kvalitet nastave. Pet asova, koji
se tako dobijaju, raporeuju se za obradu ostalih tema. Predlaemo da se u okviru teme
"Diferencijalne jednaine" obrade sa po dva asa jo i Linearna diferencijalna jednaina
prvog reda i Bernulijeva jednaina koje su se nalazile u ranijim programima. Ovo gradivo
smatramo korisnim za uenike poto e oni najveim delom nastaviti kolovanje na
tehnikim fakultetima i visokim kolama pa e im odmah biti potrebno u nekim strunim
podrujima.
U dananje vreme diferencijalne jednaine (obine, parcijalne i njihovi sistemi) su
zastupljene u raznim naunim oblastima a posebno u fizici, tehnikim naukama, hemiji,
biologiji, ekonomiji, medicini, farmaciji. Jedan od ciljeva ovoga rada je da ukae na neke
mogunosti praktine primene steenih teorijskih znanja ve na srednjokolskom nivou
obrazovanja. Prethodno je potrebno ovladati postupcima modeliranja, formalnog reavanja i
tumaenja dobijenih rezultata. Tokom obrade uspostavljaju se veze izmeu raznih delova
matematike kao i sa drugim naukama a posebno tehnikim i prirodnim. Tako se u nastavi
razbija onaj tip formalizma u kome se obraa panja samo na nastavne sadraje ali ne i na
njihovu meusobnu povezanost i na njihov primenjeni karakter. Ova tema verovatno moe
najbolje posluiti i kao ilustracija aplikativnog karaktera matematike.
U radu emo esto koristiti i raunar za reavanje diferencijalnih jednaina i za
prikazivanje nekih njihovih partikularnih reenja. Koristiemo programske pakete
ScientificWorkPlace i GeoGebra.

6

Naa elja je da na to bolji nain kombinujemo rad na raunaru sa drugim nainima
primanja i prezentacije nastavnih sadraja. Uz pomo raunara ui se sa vie oiglednosti i sa
manje straha od eventualnih greaka u radu. Smatramo da je svaki zadatak koji emo reavati
potrebno reiti i bez upotrebe raunara. Tako emo vriti kontrolu sopstvenog rada ali i
reenja dobijenih putem raunara. Istovremeno se stvara koristan interaktivan odnos
klasinog rada i rada na raunaru. Vano je napomenuti da je raunar, i pored svoje velike
moi, samo pomono sredstvo u nastavi i da stalno treba voditi rauna o svrsishodnosti
njegove upotrebe.
U mainskoj koli uenici koriste raunar i u brojnim strunim predmetima, posebno oni
u raunarskim smerovima. Zato moemo da pretpostavimo da e oni za relativno kratko
vreme, uz nastavnikovu pomo, nauiti korienje ovih programskih paketa.


7

2 Obrada diferencijalnih jednaina u mainskoj koli
2.1 Godinji program rada
GODINJI PROGRAM RADA (SMER ZA KOMPJUTERSKO KONSTRUISANJE)
1. FUNKCIJE (36)
Vaniji pojmovi i injenice o funkcijama jedne promenljive (definisanost, nule,
parnost, monotonost, periodicnost). Sloena funkcija (pojam i jednostavniji premeri). Pregled
elementarnih funkcija. Granina vrednost i neprekidnost funkcije (geometrijski smisao),
asimptote.
2. IZVOD FUNKCIJE (34)
Prirataj funkcije. Izvod funkcije (problem tangente i brzine). Osnovne teoreme o
izvodu, izvodi elementarnih funkcija. Diferencijal i njegova primena kod aproksimacija
funkcija. Ispitivanje funkcija(uz primenu izvoda), grafik funkcije.
3. INTEGRAL(28)
Neodreeni integral, osnovna pravila o integralu, tablica osnovnih integrala, integrali
nekih elementarnih funkcija. Metod zamene, metod parcijalne integracije. Odreeni integral,
Njutn-Lajbnicova formula (bez dokaza). Primene odreenog integral (rektifikacija,
kvadratura, kubatura).
4. DIFERENCIJALNE JEDNAINE(10)
Pojam diferencijalne jednaine. Diferencijalna jednaina kod koje se razdvajaju
promenljive. Homogena diferencijalna jednaina. Diferencijalne jednaine drugog reda.
Homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima.
5. VEROVATNOCA I STATISTIKA(32)
Sluajni dogadjaji. Verovatnoa. Uslovna verovatnoa i nezavisnost. Sluajne
veliine, binomna,Puasonova i normalna raspodela. Srednja vrednost i disperzija. Populacija,
obelezje i uzorak. Prikupljanje, sredjivanje i prikazivaanje podataka. Pojam ocene
parametara, ocene verovatnoe, srednje vrednosti i disperzije. Intervalne ocene za
verovatnou i srednju vrednost
6. PROBLEMSKI ZADACI
Posle svake nastavne oblasti uraditi odreen broj problemskih zadataka.


8

2.2 Plan obrade teme Diferencijajlne jednaine
Na osnovu godinjeg plana rada, napravili smo sledei plan obrade teme
Diferencijalne jednaine.
1. Pojam diferencijalne jednaine prvog reda i njenog reenja
2. Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje promenljivih
3. Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje promenljivih, vebe
4. Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje promenljivih, vebe
5. Homogena diferencijalna jednaina prvog reda
6. Homogena diferencijalna jednaina prvog reda, vebe
7. Linearna diferencijalna jednaina prvog reda
8. Linearna diferencijalna jednaina prvog reda, vebe
9. Bernulijeva diferencijalna jednaina
10. Diferencijalne jednaine oblika y k = i y k y =
11. Homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima
12. Homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima, vebe
2.3 Pojam diferencijalne jednaine prvog reda
2.3.1 Prvi as
Primer 1. Nai sve funkcije oblika ( ) y f x = za koje vai , y x x = .
Reenje. Znamo da je jedna od njih funkcija
1

2
y x
| |
=
|
\
,
jer je
1

2
x x

| |
=
|
\
.
Zbog
1
,
2
x C x C

| |
+ =
|
\
,
zadatu jednainu zadovoljavaju i sve funkcije oblika

9

1

2
y x C = + ,
i znamo da je jedino one zadovoljavaju. Primeujemo da je svaka od njih diferencijabilna na
celom skupu . Jednaina y x = je jedan primer diferencijalne jednaine. Svaka funkcija
koja je zadovoljava je njeno partikularno reenje ili reenje. Skup svih reenja
2
1
2
x C C

+
`
)

zvaemo opte reenje ili opti integral ove diferencijalne jednaine. Do ovog integrala
moemo doi i na sledei nain: Zamenom y kolinikom
dy
dx
, dobijamo:
dy
x
dx
= ,
i dalje,
dy xdx = , dy xdx =

,
2
1
,
2
y x C C = + ,
(familija kvadratnih funkcija).
Partikularna reenja za 2, C 0 C = = i C 1 = prikazana su na slici 1.

Slika 1.
Sada emo uoptiti nae razmatranje. Neka je funkcija f neprekidna u intervalu ( ) , a b .
Zadatak nalaenja njenog neodreenog integrala je ekvivalentan zadatku nalaenja funkcije
iji je izvod ( ) x f za svako ( ) , x a b , odnosno zadatku odreivanja zavisnosti y od x tako
da je ( ) y f x = , ( ) , x a b . Jednaine oblika ( ) y f x = , gde je y nepoznata funkcija su
primeri najprostijih diferencijalnih jednaina. Ovde se moemo podsetiti tablice izvoda
elementarnih funkcija iji desni stubac moemo posmatrati i kao jedan spisak takvih
jednaina pri emu za svaku od njih znamo po jednu funkciju y .

10

Pokazaemo sada na jednom primeru iz fizike i jednom iz geometrije kako se dolazi
do pojma diferencijalne jednaine i do potrebe za njihovim reavanjem.
Primer 2. Poznato je da je brzina raspadanja radijuma proporcionalna koliini radijuma u
posmatranom trenutku. Neka je u trenutku
0
t bilo
0
R grama radijuma. Potrebno je
odrediti koliinu radijuma u ma kom trenutku t .
Reenje. Trenutna brzina raspadanja R u trenutku t je

dR
v
dt
= .
Ako sa ( ) , 0 k k > oznaimo koeficijent proporcionalnosti brzine raspadanja i koliine
radijuma, dobijamo
dR
kR
dt
= .
Na desnoj strani ove jednaine nalazi se znak "minus" zato to se sa vremenom smanjuje
koliina R pa mora biti 0
dR
dt
< . Problem se svodi na reavanje jednaine
dR
kR
dt
= ,
tanije, na odreivanje funkcije koja daje zavisnost R od t i za koju vai poetni uslov
0 0
( ) R t R = .
Treba napomenuti da se jednaina koju emo reavati moe napisati i u obliku
( ) ( ) R t kR t = ,
pomou osnovne formule za diferencijal, ili jednostavnije
R kR =
ako se t kao nezavisno promenljiva podrazumeva.
Reavanje dobijene jednaine zasniva se na osnovnim pravilima diferencijalnog i
integralnog rauna.
Mnoenjem njenih obeju strana sa
dt
R
dobija se
dR
kdt
R
= , a nakon integracije obeju
strana
dR
kdt
R
=



11

Odavde je
1
ln R kt C = + ,
1
kt C
R e
+
= ,
1
C kt
R e e

= .
Ako stavimo
1
C
e C = , dobijamo ( )
kt
R t Ce

= . Ovom jednainom su odreena sva

reenja za 0 R > . Iz njih treba izdvojiti ono reenje za koje je ( )
0 0
R t R = . Uvrtavanjem
0
t
umesto t u dobijenu jednainu, dalje je
0
0
kt
R Ce

= , odakle je
0
0
kt
C R e = . Traena funkcija je,
dakle,
( 0)
0
( )
k t t
R t R e

= . Ona daje poznati fiziki zakon radioaktivnog raspadanja radiuma. Na
slici 2. prikazan je zakon za radijumov izotop 226.

Slika 2.
Primer 3. Nai sve krive ( ) y f x = u ravni xOy koje imaju sledee svojstvo: ma koja
tangenta krive see Ox osu u taki ija je apscisa jednaka dvostrukoj apscisi take
dodira.
Reenje. Neka je ( ) y f x = jedna od traenih krivih i ( ) , A x y proizvoljna taka na njoj.
Neka je a tangenta u taki A i neka je B presena taka te tangente i ose Ox .
Jednaina tangente je
( ) ( ). Y y f x X x =
Apscisa take B je 0 Y = , pa je jednaina tangente
( ) y y X x = ,
gde je
( ). y f x =
Odavde je
2000 1750 1500 1250 1000 750 500 250 0
1
0.95
0.9
0.85
0.8
0.75
0.7
0.65
0.6
0.55
0.5
0.45
0.4
x
y
x
y

12

y
X x
y
=

.
Prema uslovu u zadatku je
2
y
x x
y
=

,
pa je
( ) , 0
y
y x
x
= ,
gde je y nepoznata funkcija koju treba odrediti.
Iz dobijene jednaine je
dy y
dx x
= ,
dy dx
x x
= ,

dy dx
x x
=

,
( ) { }
1 1
ln ln ln , 0 y x C C R = + ,
1
ln ln y C x = ,
1 1
1 1
y , C
C x C
= = ,
0
C
y C
x
= .
Dobili smo beskonano mnogo reenja postavljenog problema. Njihovi grafici su sve
grane dveju familija hiperbola.
Situacija je prikazana na slici 3,
( )
2 DB DC = .

13


Slika 3.
Jednaine kao to su , y x R kR = = i
y
y
x
= zovemo diferencijalne jednaine
prvog reda. Dobijene funkcije koje ih zadovoljavaju su njihova reenja. Posmtaremo sada
diferencijalne jednaine prvog reda oblika
( ) ( ) , 1 y F x y =
Definicija 1. Diferencijalna jednaina prvog reda je svaka jednaina oblika
( ) ( ) , 1 y F x y =
u kojoj figuriu nezavisno promenljiva x , nepoznata funkcija y i prvi izvod
nepoznate funkcije y . Pritom x i y ne moraju biti eksplicitno zastupljeni.
Definicija 2. Reenje date diferencijalne jednaine prvog reda je svaka funkcija
diferencijabilna na nekom intervalu ( ) , a b takva da kada se ona i njen prvi izvod
uvrste u datu diferencijalnu jednainu, ta jednaina postaje identitet po x .
Definicija 3. Reiti (ili integraliti) diferencijalnu jednainu znai odrediti sva njena
reenja.
Definicija 4. Integralna kriva, ili grafik diferencijalne jednaine, je linija koja je
grafik ma kog njenog reenja.
Definicija 5. Skup svih integralnih krivih date diferencijalne jednaine je njeno
opte reenje.
Definicija 6. Svako pojedinano reenje diferencijalne jednaine je njeno
partikularno reenje.
Primer 4. Da li je funkcija ln y x x = reenje diferencijalne jednaine xy x y = + ?

14

Reenje. Kako je ln 1 y x = + , zamenom y i y u datu jednainu, dobijamo identitet
( ) ln 1 ln x x x x + = + . Znai, data funkcija je reenje ove diferencijalne jednaine.
Komentar
Reenja jednaina (algebarskih, trigonometrijskih, logaritamskih) sa kojima su se
uenici do sada susretali su bili realni ili kompleksni brojevi. Ovde se uenici prvi put
susreu sa reenjem jednaine koje predstavlja funkciju, i to ne sasvim odreenu funkciju,
koja nije morala ni biti zastupljena u datoj jednaini. Zato je potrebno na nekoliko primera
pokazati neka reenja, bez reavanja jednaine. U ovom sluaju treba uenike podsetiti na
tablice izvoda i integrala gde su se ve pojavljivale proizvoljne konstante.
2.4 Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje promenljivih
2.4.1 Drugi as
Postupak nalaenja reenja jednaina iz prethodnih primera sugerie nam postupak
reavanja svih jednaina koje je mogue tako reiti. Zvaemo ih diferencijalne jednaine koje
doputaju razdvajanje promenljivih.
Definicija 7. Diferencijalna jednaina koja doputa razdvajanje promenljivih je
svaka diferencijalna jednaina koja se moe prikazati u obliku
( ) ( ) y f x g y = .
gde su f i g date neprekidne funkcije na intervalima ( ) , a b i ( ) , c d respektivno i
( ) 0 g y za ( ) , y c d .
Diferencijalna jednaina koja doputa razdvajanje promenljivih se moe zapisati i u obliku
( )
( ) ( ) , 0
dy
f x dx g y
g y
= .
Njeno opte reenje je
( )
( ) ,
dy
f x dx
g y
=


odakle se integraljenjem dobija
( ) ( ) , G y F x C = +
gde su ( ) G y i ( ) F x redom primitivne funkcije za
( )
1
g y
i ( ) F x .
Ako postoje realni brojevi
1 2
, , ,
k
a a a koji su reenja jednaine ( ) 0 g y = , onda su i
funkcije
1 2
, , ,
k
y a y a y a = = = reenja polazne jednaine, to je oigledno.

15

Komentar
Ovo su najjednstavnije diferencijalne jednaine i one su najvanije, jer se prilikom
reavanja veine drugih tipova diferencijalnih jednaina one svode na jednaine sa
razdvajanjem promenljivih. Osim toga, ove jednaine, i pored svog specijalnog oblika,
predstavljaju modele u raznovrsnim i veoma vanim podrujima primene. Zato je, prilikom
obrade ove nastavne jedinice, potrebno od uenika zahtevati da u potpunosti ovladaju
postupcima reavanja ovakvih jednaina. Potrebno je uraditi vie primera, na asu i kod
kue, kao domai zadatak. Nakon reavanja zadataka potrebno je uvek prodiskutovati
karakter dobijenih reenja.
Primer 5. Reiti diferencijalne jednaine
a)
2
y xy = ,
b) 1 y xy x y = +
c) ( )
2
, 0
ln
y
x x
x

= > ,
d)
( ) ( )
2 2
1 1 0 y dx x dy + + = .
Reenja.
a)
( )
2
2
1 1
1 2

1 1
,
2
2
y , 2 .
dy
xy
dx
dy
xdx
y
dy
xdx
y
x C C
y
C C
x C
=
=
=
= +
= =
+

Reenje datog zadatka je familija funkcija koje su odreene prethodnom jednainom.
Na slici 4. prikazana su neka partikularna reenja.

16


Slika 4.
Reenje date jednaine je i funkcija 0 y =

poto i ona zadovoljava polaznu jednainu.
Reenje dobijeno pomou raunara u programskom paketu Scientific WorkPlace 5 :
Exact solution is:
2
1
2
2C x
,
to je izraz koji daje isto opte reenje kao prethodni.
U daljoj obradi retko emo navoditi reenja dobijena putem raunara ali emo ih
stalno traiti i uporeivati sa reenjima dobijenim bez njegove upotrebe.
b)
( ) ( )
( )
2
2
2
1 1
1
1
,
1
2
x
x
dy
x y
dx
dy
x dx
y
x
ln y x C
y C Ce
+
= +
= +

= + +
=

Reenje ove jednaine je i funkcija
1 y =
poto i ona zadovoljava polaznu jednainu.
Na slici 5. prikazana su neka reenja : za 1 C = (plavo) , za 1 C = (crveno) , za
1
10
C = (ljubiasto) i za
1
50
C = (zeleno).

17


Slika 5.
c)
Razdvajanjem promenljivih dobija se jednaina
2
ln dy x xdx = ,
a zatim parcijalnom integracijom dobija se opte reenje
3 3
1 1
ln , .
9 3
y C x x x C = +
Prikaz partikularnog reenja za 0 C = je na slici 6. Sva ostala reenja dobijaju se
translacijom za proizvoljan vektor u pravcu y -ose.

Slika 6.

18

Komentar
Ovaj zadatak nije detaljno reavan.Izostavljen je postupak integracije poto su svi
programom predvieni postupci obraeni i detaljno uvebani u prethodnoj temi.
Napominjemo da su i svi tei integrali koji se javljaju u ovoj temi reavani u prethodnoj to
donosi znaajnu utedu vremena.
d)
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
{ }
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2
2
1 1
,
1 1
arctg 1 arctg 1 , ,
1 1
,
1 1 1
2, \ .
y dx x dy
dy dx
y x
y x C C
y x
tgC
x y
ctgC
y C k k
x

+ = +
=
+ +
+ = + +
+
=
+ + +
=

Opte reenje je familija krivih od kojih su, na slici 7. prikazane etiri, i to za izbor
vrednosti integracione konstante1 i 2.

Slika 7.
Komentar
Vano je objasniti da, zbog egzistencije dveju funkcija, za jednu vrednost integracione
konstante C dobijamo dva partikularna reenja.
Primer 6. Nai ono partikularno reenje jednaine
( ) ( )
2 2
0 xy x dx x y y dy + =


19

za koje vai ( ) 0 2 y = .
Reenje. Nakon razdvajanja promenljivih i integracije racionalnih funkcija dobija se familija
funkcija
( )
{ }
2
2
1
1 , 0 .
1
y C
C x
= +

koja sa funkcijama 1 y = i 1 y = ini opte reenje. Na slici 7 prikazana su tri partikularna
reenja dobijena za 1 C = . Dalje je
( )
( )
2
1
0 1 ,
1
1
4 1 ,
1
,
3
y
C
C
C
= +

=
=

pa je traeno partikularno reenje
2
2
4
, 1
1
x
y x
x

= <

,


Slika 8.
Primer 7. Formirati diferencijalnu jednainu familije krivih
1 1
, , 0
x
a a xy
y
= .
Reenje. Diferenciranjem se dobija
0.75 0.625 0.5 0.375 0.25 0.125 0 -0.125 -0.25 -0.375 -0.5 -0.625 -0.75
3
2.9
2.8
2.7
2.6
2.5
2.4
2.3
2.2
2.1
2
x
y
x
y

20

2 2
1
0
y
x y

+ = ,
odakle je
2 2
0 x y y =
traena jednaina.
Provera:
2 2
2 2
0
1 1
,
1 1
.
dy
x y
dx
dy dx
y x
a a
y x
a
x y
=
=
= +
=

Napomena
Tokom ovoga asa kao i svih sledeih asova bie ocenjivani uenici koji uestvuju u
radu, a posebno oni koji rade samostalno ili uz manju pomo i pomau ostalim uenicima.
Domai zadatak
1. Reiti diferencijalne jednaine
a)
x y
e y x
+
= ,
b) ( ) 1 , , y y ctgx x k k = + ,
c)
2
, ,
2
y tgx y x k k

= + ,
d) ; , 0 x y y x y = ,
e)
2
1 xyy x = .
2. Nai (ako postoji) ono partikularno reenje jednaine
( )
2
1 2xy 0 x y + = za koje vai
( ) 0 1 y = .
3. Formirati diferencijalnu jednainu familije krivih
2
2
1
, x b b
y
+ = .

21

2.5 Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje
promenljivih, veba
2.5.1 Trei as
Na poetku asa obavezna je analiza domaeg zadatka u trajanju do 10 minuta. U
analizi uestvuju svi uenici i profesor. Na kraju se ocenjuju uenici koji su uspeno reili
zadatke i koji su aktivno uestvovali u analizi.
Cilj ovoga asa je da se reavanjem nekoliko zadataka iz raznih oblasti u kojima se
kao modeli javljaju diferencijalne jednaine u kojima se promenljive mogu razdvojiti, sagleda
njihov znaaj u drugim podrujima. U ovim primerima je formiranje diferencijalne jednaine
kao modela problema najvaniji ali i najtei deo zadatka. Taj deo zadatka ne moe da uradi
raunar nego mi sami.
Primer 8. Masa stabla je trenutno priblino 1.8t. Ako njegov godinji koeficijent
prirasta iznosi 0, 02 k = :
a) nai zakon tog prirasta,
b) izraunati masu koju e stablo imati kroz 9 meseci.
Reenje.
a) Zakon u ovom sluaju glasi:
0, 02
dM
dt
M
= , uz uslov ( ) 0 1,8 M = .
Dalje je
( )
0,02
0.02
ln 0, 02
.
t
dM
dt
M
M t C
M t Ce
=
= +
=


Pomou poetnog uslova dobijamo 1,8 C =
,
pa je traeni zakon rasta ( )
0,02
1.8
t
M t e = , (slika
9).

22


Slika 9.
b) Traena masa e biti priblino
( )
0,015
0, 75 1,8 1,8272 M e t = .
Komentar
Opte reenje diferencijalne jednaine dM kMdt = je familija eksponencijalnih krivih
( ) , >0
kt
M t Ce C = .
Ta jednaina moe da se napie i u obliku
dM
kM
dt
= .
Odavde se vidi da je stopa promene veliine M s obzirom na vreme t proporcionalna
trenutnoj masi M. Zato emo tu jednainu zvati zakon eksponencijalnog rasta. Ona u praksi
nije dobar matematiki model za dui vremenski period, jer ne uzima u obzir neke
ograniavajue faktore rasta veliine koju posmatramo.
Primer 9. U ekonomiji se cena proizvoda obino prati u odreenom vremenskom
periodu.Zato je cenu prirodno posmatrati kao funkciju vremena. Ako cena ( ) p t
nekog proizvoda dostie graninu vrednost p kada t , tada se kae da je cena
proizvoda dinamiki stabilna a p se naziva ravnotena cena. Da bi se proizvod
prodao po to povoljnijoj ceni, onda ona mora biti obrnuto srazmerna svojoj promeni
u nekom (kraem) vremenskom periodu. Tako je omogueno formiranje odreene
diferencijalne jednaine koju ta cena zadovoljava. Neka cena ( ) p t proizvoda
zadovoljava diferencijalnu jednainu
10 0, 5 , 0
dp
p t
dt
=
.
a) Nai ( ) p t i izraunati p kao ( ) lim
t
p t

.

23

b) U istom koordinatnom sistemu nacrtati tri parcijalna reenja koja redom
zadovoljavaju poetne uslove
( ) ( ) ( ) 0 40, 0 10 0 20 p p i p = = = .
c) Analizirati ponaanje cene tokom dugog vremenskog perioda.
Reenje.
a)
0.5
0.5
0.5
10 0.5
10 0, 5
10 0, 5
( ) 20
( ) (20 ) 20
t
t
t
t t
dp
p
dt
dp
dt
p
p Ce
p t Ce
p lim p t lim Ce

=
=

=
=
= = =


Polazna diferencijalna jednaina moe se napisati u obliku
( ) 0, 5 20
dp
p
dt
= ,
odakle zakljuujemo da je stopa promene veliine p s obzirom na vreme t proporcionalna
razlici izmeu njene trenutne vrednosti i granine vrednosti 20. Zato kaemo da ova
diferencijalna jednaina predstavlja zakon ogranienog rasta.
b)
0,5 0,5
(0) 20 (0) 20 (0) 20
40 20 10 20 20 20
20 10 0
( ) 20 20 , ( ) 20 10 , ( ) 20
t t
p C p C p C
C C C
C C C
p t e p t e p t

= = =
= = =
= = =
= + = =


5 4.5 4 3.5 3 2.5 2 1.5 1 0.5 0
40
37.5
35
32.5
30
27.5
25
22.5
20
17.5
15
12.5
10
x
y
x
y

24

Slika 10.
c) Ravnotena cena p oigledno ne zavisi od konstante C niti od broja ( ) 0 p koji je poetna
vrednost funkcije cene. Uoavamo da, ako je ( ) 0 > p p , onda cena opada i ima graninu
vrednost p . Ako je ( ) 0 < p p , onda cena raste i takoe ima graninu vrednost p . Ako je
( ) 0 p p = , tada cena ostaje stalna i ne zavisi od t , (slika10).
Primer 10. Novac se kontinuirano ulae na raun po stopi od 2000 evra godinje uz
kamatnu stopu od 8% koja se pripisuje neprekidno. Iznos A na raunu nakon t godina
zadovoljava diferencijalnu jednainu
0, 08 2000
dA
A
dt
= +
.
a) Nai opte reenje ove jednaine.
b) Nacrtati grafike partikularnih reenja koja zadovoljavaju poetne uslove
( ) 0 0 A = i ( ) 0 1 A = .
c) Uporediti partikularna reenja iz prethodne take tokom dugog vremenskog
perioda. Razmotriti uticaj vrednosti ( ) 0 A na tekui iznos na raunu.
Reenje.
a) Nakon razdvajanja promenljivih i integracije dobija se opte reenje
( )
0.08
25000, 25000
t
A t Ce C =
b)
( ) ( )
( ) ( )
0.08 0.08
0 0 0 1
25000 0 25000 1
25000 25001
25000 25000 25001 25000
t t
A A
C C
C C
A t e A t e
= =
= =
= =
= =


25


Slika 11.
U cilju to boljeg uporeivanja partikularnih reenja prikazana su, na slici 11, jo i reenja za
C=26 000, (zeleno) i za C=30 000, (ljubiasto).
c) I nakon dueg vremenskog perioda male su razlike izmeu ovih partikularnih reenja. Ako
je ( ) 0 A vee, onda se tokom vremena uveava razlika u reenjima u odnosu na ona reenja u
kojima je ( ) 0 A manje.
Domai zadatak
1. Reiti diferencijalne jednaine
a) ( )
2 2
1 ; x y x y =
b)
3
, xy y y = +
c)
( )
2
2
1
; , 0
1
y
y x y
xy x
+
=
+
.
2. Matematiki model irenja glasina je diferencijalna jednaina
0.5t
dN
Ne
dt

= (Gonpercov zakon rasta),
gde je ( ) N t broj osoba koje su ule glasinu u vreme t .
a) Nai opte reenje ove jednaine i izraunati ( )
t
lim N N t

= .
b) Nacrtati grafove parcijalnih reenja koja zadovoljavaju poetne uslove
( ) 0 100 N = i ( ) 0 200 N = .
c) Analizirati uinak ( ) 0 N na irenje glasina tokom dugog vremenskog perioda.
13.75 12.5 11.25 10 8.75 7.5 6.25 5 3.75 2.5 1.25 0
5e+4
4.5e+4
4e+4
3.5e+4
3e+4
2.5e+4
2e+4
1.5e+4
1e+4
5000
0
x
y
x
y

26

2.6 Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje
promenljivih, veba
2.6.1 etvrti as
Na poetku asa obavezna je analiza domaeg zadatka u trajanju do 15 minuta. U
analizi uestvuju svi uenici i profesor. Na kraju analize vrednuju se ocenom postignua
uenika. Saoptavaju se rezultati prvog zadatka, a uenicima koji neke od njih nisu uradili
daju se detaljna uputstva za reavanje, i to to vie od strane onih koji su ih uradili. U analizi
drugog zadatka uenici saoptavaju svoje rezultate koje profesor zapisuje na tabli, (sa
imenom uenika), a zatim daje video prikaz reenog zadatka uz neophodan komentar.
Reenje 2. zadatka
a) Nakon razdvajanja promenljivih i integracije nalazimo opte reenje
( )
0.5
2
t
e
N t Ce

= i ( )
( )
0.5
2
t
e
t t
lim N t lim Ce C

= = .
Ovim je dokazano da je ovaj zakon rasta logistiki, tj da ima svoju gornju granicu.
b)
0.5 0.5
2 2
2 2
2 2 2 2
(0) 100 (0) 200
100 200
100 200
( ) 100 ( ) 200
t t
e e
N N
Ce Ce
C e C e
N t e N t e



= =
= =
= =
= =


Slika 12.
c) Neka su ( )
1
t N i ( )
2
t N dva partikularna reenja sa razliitim vrednostima ( )
1
0 N i ( )
2
0 N
i granicama logistikog rasta
1
C i
2
C .U toku dugog vremenskog perioda poveava se i razlika
izmeu njih i njena apsolutna vrednost tei broju
1 2
C C , (slika 12).
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
1375
1250
1125
1000
875
750
625
500
375
250
125
x
y
x
y

27

Komentar
Uraeni primeri omoguuju da se komentarie da je matematika veoma znaajna u
nekim podrujima (biologija, ekonomija) kao i da je primenljiva i u sociologiji pri analizi
nekih njenih pojava.
Zatim se reavaju sledea dva primera.
Primer 11. 1. Telo koje ima temperaturu
0
T u trenutku
0
0 t = stavljeno je u sredinu ija je
temperatura ,
0
<T . Nai zakon po kome ce se telo hladiti u zavisnosti od vremena
t , znajui da je brzina tog hlaenja proporcionalna razlici temperatura tela i sredine
koja ga okruuje.
Reenje. Kako se temperatura ( ) T t smanjuje sa protokom vremena t , koeficijent
proporcionalnosti je negativan. Dakle,matematiki model ovog procesa je diferencijalna
jednaina
( ) , 0
dT
k T k
dt
= > .
Nakon razdvajanja promenljivih i integracije nalazimo opte reenje
( )
kt
T t Ce

= + ,
gde je C proizvoljna realna konstanta.
Zbog uslova
( )
0
0 T T = ,
mora biti
( )
0
0
0
0
,
T Ce
T C
C T

= +
= +
=

tako da je traeno reenje
0
( ) ( )
kt
T t T e

= + .
Grafiki prikaz ovog zakona hlaenja dat je za
0
100 T = , 30 = i za pretpostavljeno 0,1 k =
,(slika 13).

28


Slika 13.
Primer 12. Epidemija gripe iri se populacijom od 50 000 ljudi po stopi proporcionalnoj
broju trenutno inficiranih i broju onih koji to jo nisu. Ako je na poetku bilo
inficirano 100 ljudi, a nakon 10 dana njih 500, odrediti:
a) Koliko ljudi e biti inficirano nakon 20 dana?
b) Kada e gripom biti zaraena polovina ukupne populacije?
Reenje.
a) Neka je P broj zaraenih u vreme t . Matematiki model tog problema je sledei model
tzv. logistikog rasta:
( ) ( ) ( ) 50 000 , 0 100, 10 500
dP
kP P P P
dt
= = =
Treba da odredimo ( ) 20 P . Za to treba da naemo reenje ovog problema.
Razdvajanjem promenljivih u datoj jednaini i integracijom dobijamo:
( ) 50 000
dP
k dt
P P
=

1
1
ln
50000 50000
P
kt C
P
= +

(Koriena je formula
( )
1 1
ln
x
C
x a bx a a bx
= +
+ +

.)
1
ln 50000 50000
50000
P
kt C
P
= +

29

1
50000 50000
50000
kt C
P
e
P
+
=

odakle je
( )
50000
50000
1
kt
P t
Ce

=
+
.
Ovo je opti integral polazne diferencijalne jednaine. Konstantu C odrediemo iz
navedenog uslova
( ) 0 100 P = ,
odakle je
50 000
100
1 C
=
+
,
499 C = .
Zamena vrednosti za C u opte reenje daje:
( )
50000
50000
1 499
kt
P t
e

=
+
.
Zbog
( ) 10 500 P = ,
je
500000
50000
500
1 499
k
e

=
+
,
odakle je
99
ln
499
50000 0.16175
10
k =
Dakle,
( )
0.16175
50000
1 499
t
P t
e

=
+
.
Odavde je

30

( )
3.2335
50000
20 2419
1 499
P
e

= =
+
.
Znai, za 20 dana e biti zaraeno 2419 osoba.
b) Treba reiti jednainu
( ) 25 000 P t = ,
odnosno
0.16175
50000
25000
1 499
t
e

=
+
.
Priblino reenje je 38,409 dana.
Slika 14. grafiki ilustruje zavisnost broja inficiranih od vremena. Presena taka krive f
zavisnosti i prave 38, 409 x = je taka ( ) 38, 409; 25000 . A

Slika 14.
Komentar
Reeni primeri omoguuju uenicima da uoe da diferencijalne jednaine imaju
primenu u raznovrsnim oblastima (toplotnoj mehanici i u socijalnoj medicini).
Domai zadatak
Pred kraj asa uenicima e se podeliti sledea dva uraena primera.
Primer 13. Jednostavan primer dinamikog modela je opis dinamike rasta neke
populacije u funkciji vremena, koja moe biti, na primer u biologiji: ljudska,
ivotinjska, kolonija mikroorganizama, elija, koliina fermenata pri nekim hemijskim
reakcijama, u ekonomiji: veliina kapitala, kamatnih stopa, poreskih stopa, itd. U
velikom broju prostih modela, pri idealnim uslovima zatvorenih sistema na koje ne
deluju uticaji iz prirodnog okruenja, logino se pretpostavlja da je brzina rasta

31

populacije srazmerna veliini populacije. Ako se sa k oznai stopa rasta (koeficijent
proporcionalnosti), a u poetnom momentu 0 t = veliina populacije je bila
( )
0
0 N N = , pri emu je
0
N 0 > , tada se veliina populacije u momentu 0 t > opisuje
jednainom
( ) ( ) N t kN t = ,
a problem sa
( ) ( ) ( )
0
, 0, 0 N t kN t t N N = =
Kako je
( ) 0 N t > za 0 k > i ( ) 0 N t < za 0 k < , to je ( ) 0 N t , za svako 0 t .
Reenje. Reavanje ove diferencijalne jednaine se zasniva na osnovnim principima
diferencijalnog rauna.
Iz
( )
( )
dN t
kN t
dt
=
sledi
( )
( )
dN t
kdt
N t
= .
Odatle je
( )
1
ln N t kt C = + ,
dakle
( )
1
kt C
N t e
+
= ,
gde je
1
C proizvoljna konstanta. Ako oznaimo
1
C
C e = , tada je
( ) , 0
kt
N t Ce t = ,
tako da reena diferencijalna jednaina ima klasu reenja koja zavisi od proizvoljne konstante
C i koja je njeno opte reenje. Konstantu C emo odrediti iz poetnog uslova. Za 0 t = je
( )
0
0 N N C = = , tako da je dinamika rasta populacije opisana eksponencijalnom funkcijom
( )
0
, 0
kt
N t N e t = .

32

Jasno, ( ) N t + kad t + ako je 0 k > ; ( ) 0 N t kada t + ako je 0 k < .
Priblinu vrednost za k dobijamo kao kolinik prirataja u nekom manjem periodu i veliine
populacije na kraju tog perioda.
Procesi koji imaju tendenciju rasta sa protokom vremena, nazivaju se procesi raanja,
a oni sa tendencijom opadanja sa protokom vremena, procesi umiranja.
Zanimljiva je primena ovog razmatranja na ljudsku populaciju.Podaci dobijeni iz
reenja u poreenju sa podacima za period od 1700-te godine do sada pokazuju odlino
slaganje. Meutim, nae reenje predvia 200 000 milijardi stanovnika ve u 2510-toj godini.
Tada bi gustina naseljenosti nae planete bila oko jednog stanovnika po 1m njene celokupne
povrine. To je oigledno nemogue.Zato se daje tzv. poboljani logistiki model rasta koji
daje realniju procenu za budunost. Pri njegovom formiranju uzimaju se u obzir i neki
ograniavajui faktori rasta.
Primer 14. U farmakokinetici se, izmeu ostalih matematikih modela koristi i
tzv. jednokompartmanski otvoreni model sa intravenskim ubrizgavanjem jedne doze
leka. ini ga jednaina
10
dq
k q
dt
= sa poetnim uslovom ( )
0
0 q q = , pri emu je
dq
dt

promena koliine leka po jedinici vremena,
10
k ("ka jedan-nula") konstanta
eliminacije leka,
0
q poetna doza i q koliina leka u trenutku t . Znak "-" se javlja jer
se sa vremenom koliina aplikovanog leka u krvi smanjuje. Odrediti koliinu leka u
organizmu u proizvoljnom trenutku nakon aplikacije.
Reenje. Iz polazne diferencijalne jednaine sledi
10
dq
k dt
q
= ,
i dalje
( )
( )
0
0 0
10
10
10
10
0 10 0 0
10
0
0
0
,
ln ,
ln ln , 0
ln ,
,
.
q
q
q t
q t
k t
k t
dq
k dt
q
qI k tI
q q k t t t
q
k t
q
q
e
q
q t q e

=
=
= =
=
=
=


Poslednja formula omoguuje odreivanje traene koliine leka pod uslovom da se odredi
konstanta eliminacije leka
10
k .

33

Neka je V poznati volumen distribucije leka za datog pacijenta. Tada, deobom u poslednjoj
jednaini sa V , dobijamo
10 0 k t
q q
e
V V

= .
Promenljiva
q
C
V
= i konstanta
0
0
q
C
V
= su redom koncentracije leka u trenutku t i u
poetnom trenutku.
Iz jednaine
10
0
k t
C C e

= ,
logaritmovanjem dobijamo
0 10
ln ln C C k t = .
Ovo je formula linearne funkcije ( )
10 0
, ln , k , , ln y ax b y C a x t b C = + = = = = .
Praenjem vrednosti broja C u nekom vremenskom intervalu nalazi se najbolja linearna
aproksimacija dobijenih parova vrednosti za t i za C . Priblina vrednost konstante
10
k je
koeficijent pravca dobijene prave.
Znajui
10
k moe se izraunati i tzv. poluvreme eliminacije
0,5
t leka. To je ono vreme za koje
vai
0
2
C
C = .
Tada je
0
0 10
ln ln
2
C
C k t = ,
odakle je
0,5
10
ln2
t
k
= .
2.7 Homogena diferencijalna jednaina
2.7.1 Peti as
Na poetku asa ukratko se komentariu zadaci dati za domai i vrednuje se dobro
razumevanje i valjani komentari u vezi sa njima. Zatim se prelazi na novu nastavnu jedinicu.

34

Definicija 8. Diferencijalna jednaina prvog reda koja se moe svesti na oblik
y
y f
x
| |
=
|
\

gde je f zadata neprekidna funkcija u nekoj oblasti G je homogena jednaina prvog reda.
Ova jednaina se smenom
y ux = ,
gde je u nova nepoznata funkcija od x , svodi na diferencijalnu jednainu sa razdvajanjem
promenljivih. Zaista, tada je
y u x u = + ,
pa je
( ) u x u f u + = ,
i dalje
( )
( )
( )
,
,
ln , .
du
x u f u
dx
du dx
f u u x
du
x C C
f u u
+ =
=

= +

Ako su brojevi
1 2
, ,...,
k
u u u , reenja jednaine ( ) 0 f u u = , tada je
k
u u = , odnosno funkcija
k
y u x = je reenje polazne jednaine.
Primer 15. Reiti jednaine
a) 2 , 0 xy y x = (kao homogenu),
b) 0, 0 x y xy x + = ,
Reenje.
a) Uoavamo da je ovo istovremeno i jednaina u kojoj se promenljive mogu razdvojiti, ali
emo je reavati kao homogenu.
2y
y
x
= , ( smena:
y
u
x
= , odakle je y ux = , y u x u = + ).
Zamenom u datu diferencijalnu jednainu dobijamo ux+u=2u odnosno ux=u. Dalje je


35

xdu
u
dx
=
du dx
u x
=
du dx
u x
=


1 1
ln ln ln , 0 u x C C = + >
1
ln ln u C x =
, 0 u Cx C =
y
Cx
x
=
2
y Cx = .
Komentar
Oigledno je i 0 y = reenje, pa je opte reenje
2
y Cx = , C . To je familija
parabola sa temenom u koordinatnom poetku simetrinih u odnosu na osu Oy ,(za 0 C ) i
prava 0 y = ,(za 0 C = ). Na slici 15. prikazana su neka reenja.

Slika 15.
b) Iz date jednaine je
x y
y
x
+
= ili 1
y
y
x
= + .
Smenom
y
u
x
= , ( ) , y ux y u x u = = + dobijamo 1 u x u u + = + ili 1 u x = .
6.25 5 3.75 2.5 1.25 0 -1.25 -2.5 -3.75 -5 -6.25
10
8
6
4
2
0
-2
-4
-6
-8
-10
x
y
x
y

36

Nakon integracije i zamene u sa
y
x
je ln y x Cx = , ( ) 0 C opte reenje.
Na slici 16. prikazana su tri partikularna reenja za 1 C = (crveno), 2 C = (ljubiasto) i 5 C =
(zeleno). Njima ne pripada koordinatni pocetak zbog uslova 0 x .

Slika 16.
Primer 16. Nai partikularno reenje diferencijalne jednaine
ln , 0
y y
xy y
x x
| |
= >
|
\
,
za koje vai poetni uslov
( )
2
1 y e = .
Reenje. Opte reenje koje dobijamo postupkom kao u 1. zadatku glasi:
1
,
Cx
y xe C
+
= .
Zbog poetnog uslova
2 1 C
e e
+
=
je
1 2, 1 C C + = = .
Traeno partikularno reenje
1 x
y xe
+
= prikazano je na slici 17. Dobijenoj krivoj ne pripada
koordinatni poetak zbog uslova 0 x .
2 1.8 1.6 1.4 1.2 1 0.8 0.6 0.4 0.2 0
2
1.75
1.5
1.25
1
0.75
0.5
0.25
0
-0.25 x
y
x
y

37


Slika 17.
Komentar
Ve pri reavanju homogenih jednaina uenici poinju da pitaju kako da prepoznaju
tip diferencijalne jednaine. Zato treba insistirati na definicijama svih tipova jednaina koje
izuavamo. Prepoznavanje tipa svodi se na proveru vaenja neke od tih definicija. Npr.
provera, da li je data diferencijalna jednaina homogena, je izraavanje y a zatim provera,
da li se izraz na desnoj strani jednaine moe prikazati kao funkcija od
y
x
.
Domai zadatak
1. Da li su sledee diferencijalne jednaine homogene:
a) 2x xy y = ,
b) yy x = ,
c) 1 xyy = ,
d)
y
x
xy e = ,
e)
y
x
xy xe y = + ?
2. Reiti homogene jednaine iz 1. zadatka.
3. Nai ono partikularno reenje jednaine
2 2
x y
y
xy
+
= , za koje vai ( ) 0 y e = .
1 0.9 0.8 0.7 0.6 0.5 0.4 0.3 0.2 0.1 0
8
7.5
7
6.5
6
5.5
5
4.5
4
3.5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
0
x
y
x
y

38

2.8 Homogena diferencijalna jednaina prvog reda, vebe
2.8.1 esti as
Nakon analize domaeg zadatka i ocenjivanja rada uenika, saoptavamo da emo na
ovom asu, na jednom zadataku, videti primenu homogene jednaine.
Primer 17. Nai sve krive linije u ravni kod kojih je odseak tangente od ose x do
take dodira sa krivom jednak odseku koga ta tangenta gradi na osi Ox .
Reenje. Neka je
( ) ( ) Y y f x X x =
jednaina tangente a u taki ( ) , x y traene krive. U taki preseka sa osom Ox je 0 Y = pa je
( ) ( )
( )
( )
,
xf x y
y Xf x xf x X
f x

= =

.
Prema uslovu u zadatku je
( )
( )
( )
( )
2
2
xf x y xf x y
x y
f x f x
| |
+ =
|

\

odakle se kvadriranjem i sreivanjem dobija
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2 2
2 2
2 f x y x f x xyf x = .
Odavde je, zbog ( ) 0 f x
( ) ( )
2 2
2 f x y x f x xy = .
Tako dobijamo
2 2
x y 2 y y xy =
( )
2 2
2 x y y xy = ,
odakle je
2 2
2xy
y
x y
=

.
Uoavamo da je ova jednaina homogena pa nakon deobe brojioca i imenioca razlomka na
desnoj strani sa
2
x dobijamo

39

2
2
1
y
x
y
y
x
=
| |

|
\
.
Posle smene
y
u
x
= , ( ) , y ux y u x u = = + je
2
2
1
u
u x u
u
+ =

.
Odavde je
3
2
1
u u
u x
u
+
=

,
3
2
1
u u
u x
u
+
=

,
ili, nakon razdvajanja promenljivih
( )
( )
2
2
1
1
u du
dx
x u u

=
+
.
Nakon integracije i sreivanja dobijamo
( )
2
1 u Cx u = +
ili
2
2
1
y y
Cx
x x
| |
= +
|
\
,
odakle je
2
2
2
2 4
C C
x y
| |
+ =
|
\
,
Traeno reenje zadatka su sve krunice sa centrima u takama 0,
2
C
| |
|
\
i poluprenikom
{ } , \ 0
2
C
C . One ine dva (parabolina) pramena krunica kojima je osa x zajednika
tangenta, (slika 18). Oigledno, ( ) 0 y x = je takoe reenje. Moemo ga posmatrati i kao
krunicu ( ) 0, i poluprenikom .

40


Slika 18.
Komentar
Jednaki odseci su tangentne dui povuene na ove krunice iz taaka preseka
tangenata sa osom Ox . Ovde je dokazano da su sa tom osobinom jedino dobijene krunice.
Situacija je predoena na slici 19.

Slika 19.
Ovaj zadatak je veoma zahtevan i zbog formiranja diferencijalne jednaine i njenog
reavanja. Zato je potrebno ranije nai integral
( )
( )
2
2
1
1
x dx
x x

i u radu ga koristiti.
Domai zadatak
Nai krivu koja prolazi kroz taku ( ) 1,1 sa osobinom da je u svakoj njenoj taki
kolinik odseka koga gradi tangenta te krive sa y -osom i odseka koga, u istoj taki, gradi
normala na krivu sa x -osom, jednak koliniku apscise i ordinate take u kojoj je povuena
tangenta.

41

Uputstvo
Jednaina tangente u proizvoljnoj taki ( ) , x y krive je
( ) ( ) ( )
- - , Y y y X x y f x = = .
Jednaina normale u istoj taki je ( )
1
Y y X x
y
=

.
Odseak tangente na y -osi je y xy .
Odseak normale na x -osi je x yy + .
Diferencijalna jednaina ?
? y = (homogena)
(Traena kriva je
2
2 - y x x = ).
Komentar
Za davanje uputstva treba obezbediti dovoljno vremena kako bi u tome to vie
uestvovali uenici.
2.9 Linearna diferencijalna jednaina prvog reda
2.9.1 Sedmi as
Definicija 9. Linearna diferencijalna jednaina prvog reda je jednaina oblika
( ) ( ) y f x y g x + = ,
gde su f i g date neprekidne funkcije nezavisno promenljive x na nekom intervalu
( ) , a b .
Ako je ( ) 0 g x , dobijamo jednainu oblika
( ) 0 y f x y + = .
To je homogena linearna diferencijalna jednaine prvog reda. Uoavamo da se u njoj
promenljive mogu razdvojiti, pa je kod homogene linearne diferencijalne jednaine
( )
dy
f x y
dx
= ,
( ) ( ) , 0
dy
f x dx y
y
= ,
( ) ,
dy
f x dx
y
=


( )
1
ln y C f x dx + =

,

42

( )
1
ln y f x dx C =

,
i konano,
( )
,
f x dx
y Ce C

= ,
opte reenje.
Ova formula nam sugerie nalaenje reenja i ako je jednaina ne homogena. Njeno opte
reenje potraiemo u obliku
( )
( ) f x dx
y C x e

= .
Tada je
( )
( )
( ) ( )
( ) f x dx f x dx
y C x e C x f x e


=
Zamenom y i y u jednainu
( ) ( ) y f x y g x + = ,
dobijamo
( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) +
f x dx f x dx f x dx
C x e C x f x e f x C x e g x


= ,
odakle je
( ) ( )
( ) f x dx
C x g x e

= .
Dalje je
( )
( )
( ) f x dx dC x
g x e
dx

=
i
( ) ( )
( )
,
f x dx
C x C g x e dx C

= +

.
Konano je
( )
( ) ( ) f x dx f x dx
y e C g x e dx

| |
= +
|
\

traeno opte reenje.

43

Komentar
Ovaj nain nalaenja reenja zovemo metod varijacije konstanti. Potrebno je odmah
rei uenicima da emo pri reavanju zadataka ovim postupkom koristiti jedino poslednji
obrazac.
Do istog obrasca dolazi se ako se reenje trai u tzv. obliku proizvoda neodreenih
funkcija, tj.
( ) ( ) y u x v x = .
Tada je
( ) ( ) ( ) ( ) y u x v x u x v x = + ,
pa se jednaina moe pisati u obliku
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) u x f x u x v x v x u x g x + + = .
Funkciju u( ) x odreujemo tako da je
( ) ( ) ( ) 0 u x f x u x + = .
Ova funkcija postoji jer je traena funkcija y proizvod dveju jo neodreenih funkcija pa se
jedna od njih moe birati tako da ispunjava zadati uslov.
Odavde je
( )
( ) f x dx
u x e

= ,
pa zamenom u jednainu
( ) ( ) ( ) v x u x g x = ,
dobijamo
( ) ( )
( ) f x dx
v x g x e

= ,
odakle je
( )
( )
f x dx
v x C e dx

= +

,
i konano
( ) ( )
( ) ( )
( )
f x dx f x dx
y u x v x e C g x e dx

| |
= = +
|
\

.
Primer 18. Reiti jednainu

44

y
y x
x
+ = .
Reenje. Smenom
( ) , y uv y u v uv = = +
dobijamo diferencijalnu jednainu
u
u v uv x
x
| |
+ + =
|
\
.
Funkciju u odreujemo tako da je
u
u + 0
x
= ,
odnosno
( )
1
2 2
2
,
ln ln ,
ln ln ln , 0
ln ln ,
du dx
u x
u x C
u x C C
C
u
x
=
= +
= + >
=
,
pa je
{ } , C \ 0
C
u
x
= .
Kakos u u i v privremeno neodreene funkcije i y uv = , za funkciju u moemo proglasiti
ma koju iz dobijene familije funkcija. Najlaki je izbor ako u postupku integracije biramo
broj nula za vrednost integracione konstante
1
C , ili broj 1 za konstantu C u dobijenoj
familiji. U daljem reavanju linearnih jednaina ovim postupkom, uvek emo postupati na
prvi od navedenih naina. Obino se kae da se integraciona konstanta izostavlja. Tako je i
funkcija v , zbog uv x = , odreena sa tanou do na konstantu.
Zamenom funkcije u u gornju diferencijalnu jednainu dobijamo
3
1
, tj .
3
x
v x v C
x
= = + .
Opte reenje date jednaine je

45

( ) ( )
1
,
3
x
y u x v x C C
x
| |
= = +
|
\
.
Opte reenje dobijeno pomou raunara:
Exact solution is:
3
1
1 1
0
3
C x x
x
| |

|
\
.
Komentar
Ovde treba razjasniti sa uenicima da smo dobili isto reenje kao i bez upotrebe
raunara.
est partikularnih reenja ove jednaine prikazano je na slici 20.

Slika 20.
Primer 19. Odrediti ono reenje jednaine ( ) sin 1 cos 0 y x dx xdy + = za koje
vai ( ) 1 y = .
Reenje. Traeno partikularno reenje dobiemo pomou opteg reenja i uslova navedenog
u zadatku. Znai, moramo prvo nai opte reenje. Jednainu piemo u obliku
cos sin 1
dy
x y x
dx
+ = ,
odakle je
1
, ,
cos 2
y ytgx x k k
x

+ = + (linearna diferencijalna jednaina).
Njeno opte reenje je
1
cos
tgxdx tgxdx
y e C e dx
x

| |

= +
|
\

46

ln cos ln cos
1
cos
x x
e C e dx
x
| |
= +
|
\

2
cos
cos
dx
x C
x
| |
= +
|
\

( ) cos x C tgx = +
i konano
cos sin y C x x = + .
Iz ( ) 1 y = nalazimo da je 1, 1 C C = = pa je traeno partikularno reenje
sin cos y x x = , (slika 21).

Slika 21.
Domai zadatak
1. Nai opte reenje jednaine ( )
2
1, 0
y
y x x
x
+ = + :
a) metodom varijacije konstanti,
b) metodom neodreenih funkcija.
2. Nai partikularno reenje jednaine
2 x x
y e y e + = za koje vai (0) 1 y = .
2.10 Linearna diferencijalna jednaina prvog reda, vebe
2.10.1 Osmi as
Nakon analize domaeg zadatka i ocenjivanja uenika, saoptavamo da emo na
ovom asu, kroz nekoliko zadataka, sagledati neke primene linearnih jednaina.
3.5 3 2.5 2 1.5 1 0.5 0 -0.5 -1 -1.5 -2 -2.5 -3 -3.5
1.25
1
0.75
0.5
0.25
0
-0.25
-0.5
-0.75
-1
-1.25
x
y
x
y

47

Primer 20. Nai sve krive kod kojih je odseak koji tangenta gradi na osi Oy
jednak apscisi take dodira.
Reenje. Neka je ( ) y f x = jedna takva kriva i a tangenta u njenoj proizvoljnoj taki
( , ) A x y . Neka je B taka preseka tangente sa osom Oy .
Jednaina tangente t je
( )( ) Y y f x X x = .
U taki B je 0, X Y x = = , pa je
( ) x y xf x = .
Dobijamo jednainu
x y xy = ,
odnosno
1
1 y y
x
= .
Uoavamo da je zadnja jednaina homogena ali i linearna diferencijalna jednaina
prvog reda. Reiemo je kao linearnu.
Ovde je
1
( ) , ( ) 1 f x g x
x
= = .
Njeno opte reenje je
( )
1
1
ln ln
1
ln | |, 0.
dx
x
dx C e dx
x
x x
y e
e C e dx
x C dx
x
Cx x x x

| |
|
|
\

=
=
| |
=
|
\
=

Neka partikularna reenja, pri izboru vrednosti integracione konstante 1 C = (crveno), 2 C =
(zeleno) 1 C = (ljubicasto) i 2 C = (oker), prikazana su na slici 22.

48


Slika 22.
Uslov DC DB = koji zadovoljavaju sva reenja predoen je na slici 23, pri emu je
( ) 0, 0 D i B normalna projekcija take A na apscisnu osu.

Slika 23.
Primer 21. Poetni ulog od 10000 evra stavljen je na raun uz kamatnu stopu od 8% pri
emu je kamata pripisivana neprekidno.Nakon toga, novac je kontinuirano skidan po
stopi od 1000 evra godinje, sve do njegovog ispranjenja.
a) Odrediti iznos na raunu u bilo kom trenutku t.
b) Kada e iznos na raunu pasti na nulu?
Reenje.
a) Neka je A iznos na raunu nakon t godina uz pretpostavku da nema skidanja sa rauna.
Tada vai
0.08 , (0) 10000
dA
A A
dt
= = .
Kako se novac kontinuirano skida po navedenoj stopi, onda je
5 4 3 2 1 0 -1 -2 -3 -4 -5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
0
-0.5
-1
-1.5
-2
-2.5
-3
x
y
x
y

49

0.08 1000
dA
A
dt
= ,
ili
0.08 1000
dA
A
dt
= .
Ovo je linearna diferencijalna jednaina prvog reda. Njeno opte reenje je
0.08
( ) 12500
t
A t Ce = +
i ono odreuje iznos na raunu u bilo kom trenutku t .
Primena poetnog uslova (0) 10000 A = daje
0.08
10000 12500
t
Ce = + ,
odakle je
10000 12500 C = +
2500 C = .
Zamenom dobijene vrednosti za C u opte reenje dobijamo partikularno reenje
0.08
( ) 12500 2500
t
A t e =
Ono daje iznos na raunu u proizvoljnom trenutku t .
b) Treba reiti jednainu
( ) 0 A t = ,
odnosno
0.08
0 12500 2500
t
e = ,
0.08
5
t
e = ,
ln5
20
0.08
t = godina i 43 dana.
Dakle, raun e biti anuliran nakon 20 godina i 43 dana.
Slika 24. grafiki prikazuje stanje na raunu.

50


Slika 24.
Komentar
Ovaj primer, nakon reavanja, pogodan je za komentar zbog primenjivosti u realnim
situacijama. Uenici mogu i sami izmiljati i samostalno reavati sline zadatke.
Domai zadatak
Na kraju asa uenicima e biti podeljena sledea tri uraena primera koje e prouiti kod
kue i tako se pripremiti za komentar na poetku narednog asa.
Primer 22. Za prirataj stanovnitva velikog grada vae sledea dva zakona:
1Prirodni prirataj stanovnitva proporcionalan je broju stanovnika u vremenskom intervalu:
1 1
y k y t = .
2 Brzina porasta stanovnitva putem imigracije proporcionalna je sa vremenom:
2 2
y k t t = .
Napisati izraz ( ) y t za stvarni (ukupni) prirataj stanovnitva pa zatim nai zavisnost broja
stanovnika grada od vremena, ako je u trenutku
0
t t = bilo
0 0
( ) y t y = stanovnika.
Reenje. Zamenom odnosa prirataja broja stanovnika i prirataja odgovarajueg vremena
odnosima njihovih diferencijala (za mali prirataj vremena), dobijamo:
1 2
1 2
,
dy dy
k y k t
dt dt
= = .
Ukupan prirataj je
1 2
dy dy dy
dt dt dt
= + ,
odnosno
20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0
1e+4
9000
8000
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
x
y
x
y

51

1 2
dy
k y k t
dt
= + .
Dobijamo jednainu
1 2
y k y k t = (linearna diferencijalna jednaina prvog reda).
Njeno opte reenje je
( )
1 2
1 2
1
1
k t
k
y Ce k t
k
= + .
Koristei poetni uslov
( )
0
0 y y = ,
sledi
2
0 2
1
k
y C
k
= ,
odakle je
2
0 2
1
k
C y
k
= + .
Zamenom dobijene vrednosti za C u opte reenje dobijamo
( ) ( )
1 2 2
0 1 2 2
1 1
1
k t
k k
y t y e k t
k k
| |
= + +
|
\
.
Ovo je traena funkcija koja daje zavisnost broja stanovnika grada od vremena.
Primer 23. Fabrika ima rezervoar kapaciteta 1000 amerikih galona, (jedan ameriki
galon 3.785 l) koji se koristi za kontrolu isputanja zagaivaa u kanalizaciju.
Rezervoar u poetku sadri 500 galona vode. Svaki galon sadri dve internacionalne
funte zagaivaa,(jedna internacionalna funta 453.59 g).U rezervoar dodatno
pristie zagaena voda koja sadri 5 funti zagaivaa po galonu po stopi od 100
galona u jednom satu. Ta voda se potpuno izmea sa postojeom vodom u rezervoaru.
Istovremeno, iz rezervoara se u kanalizaciju isputa ve sasvim izmeana voda, po
stopi od 75 galona u satu vremena. Cela procedura traje 5 sati. Na kraju tog perioda
odrediti:
a) Ukupnu koliinu zagaivaa u rezervoaru,
b) Stopu (u funtama po galonu, odnosno gramima po litru) po kojoj se zagaiva
isputa u kanalizaciju.

52

Reenje. Neka je ( ) p t ukupna koliina (u funtama) zagaivaa u rezervoaru t sati nakon
otpoinjanja procesa. Kako se u rezervoaru u poetku nalazi 500 galona vode a svaki galon
sadri 2 funte zagaivaa, onda vai
( ) 0 2*500 1000 p = = .
Zagaena voda utie u rezervoar i iz njega istie razliitim brzinama i sa razliitim
koncentracijama zagaivaa. Zato e stopa promene koliine zagaivaa u rezervoaru biti
razlika stope po kojoj zagaiva ulazi i stope po kojoj on izlazi iz rezervoara. Iz ove injenice
sledie odgovarajua diferencijalna jednaina koju dalje treba reavati uz dati poetni uslov
( ) 0 1000 p = .
Zagaiva ulazi u rezervoar po konstantnoj stopi od 1005=500 funti u jednom satu.
Stopa po kojoj zagaiva izlazi iz rezervoara zavisie od njegove koliine u trenutku t i
koliine vode u rezervoaru u istom trenutku. Poto koliina vode raste po stopi od 25 galona
po satu, onda je ukupna koliina vode u trenutku t jednaka 500 25t + galona.
Koliina zagaivaa po jednom galonu u trenutku t je kolinik ukupne koliine
zagaivaa i ukupne koliine vode u rezervoaru, tj.
( )
500 25
p t
t +
.
Kako voda istie po stopi od 25 galona po satu, onda je stopa po kojoj zagaiva izlazi iz
rezervoara
( ) ( ) 25
500 25 20
p t p t
t t
=
+ +
.
Dakle, za stopu promene vai
( )
( )
( ) 500 , 0 1000
20
p t
p t p
t
= =
+
.
Dobijena diferencijalna jednaina moe se napisati u obliku
( ) ( )
1
500
20
p t p t
t
+ =
+

(linearna diferencijalna jednaina prvog reda).
Njeno opte reenje je
( ) ( ) 250 20
20
C
p t t
t
= + +
+
.
Konstantu C dobiemo iz poetnog uslova, pa je
1000 5000
20
C
= + .

53

Odavde je
80000 C = ,
pa je traeno parcijalno reenje
( ) ( )
80000
250 20
20
p t t
t
= +
+
(slika 25).

Slika 25.
Nakon 5 sati, ukupna koliina zagaivaa u rezervoaru je
( )
6
80000
5 250*25 3050 3050*453.59 1. 3834 10
25
p funti g = = = .
b) Nakon 5 sati u rezervoaru e biti 625 625 3.785 2365.6 galona l = vode. Stopa po kojoj
se zagaiva isputa u kanalizaciju je
3050
4.88
625
= funti po galonu 584.80 grama po litru.
Komentar
Cilj ovog primera je da se sagleda da matematika moe pomoi u reavanju nekih
najvanijih problema nae civilizacije kakvi su ekoloki.
Primer 24. Odrediti jainu struje u elektrinom kolu u kome se nalazi izvor
elektromotorne sile E koji proizvodi struju jaine I , otpornik R koji izaziva pad
elektromotorne sile veliine RI , kalem indukcije L koji izaziva pad elektromotorne
sile veliine
dI
L
dt
, i kondenzator kapaciteta C koji izaziva pad elektromotorne sile
Q
C

( Q-punjenje).
Reenje. Prema Kirhofovom pravilu, zbir svih elektromotornih sila u zatvorenom kolu
jednak je nuli, tj.
0
dI Q
E RI L
dt C
= .
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
4750
4500
4250
4000
3750
3500
3250
3000
2750
2500
2250
2000
1750
1500
1250
1000
x
y
x
y

54

Ako u kolu nema kondenzatora, ova jednaina se svodi na linearnu jednainu

dI R E
I
dt L L
+ = .
Njeno reenje je, uz uslov da je E stalna veliina:
Rt
L
E
I Ce
R

= + .
Koristei poetni uslov
( )
0
0 I I = ,
dobijamo da je
0
E
C I
R
= ,
pa je konano
0
Rt
L
E E
I I e
R R

| |
= +
|
\

traeni izraz za jainu struje.
Komentar
U saradnji sa profesorom fizike, potrebno je podsetiti uenike na pojmove iz fizike
koji se koriste u ovom zadatku.
2.11 Bernulijeva diferencijalna jednaina
2.11.1 Deveti as
Na poetku asa ukratko se komentariu zadaci dati za domai i vrednuje se dobro
razumevanje i valjani komentari u vezi sa njima. Zatim se prelazi na novu nastavnu jedinicu.
Definicija 10. Bernulijeva diferencijalna jednaina je jednaina oblika
( ) ( )
k
y f x y g x y + = ,
gde su f i g date neprekidne funkcije i k realan broj.
Ako je 0 k = , tada dobijamo
( ) ( ) y f x y g x + = ,
a to je linearna diferencijalna jednaina prvog reda. Za 1 k = se dobija

55

( ) ( ) y f x y g x y + = ,
odnosno
( ) ( ) ( )
y f x g x y = .
U poslednjoj jednaini se oigledno promenljive mogu razdvojiti. Bernulijeva diferencijalna
jednaina se moe reavati smenom
( ) ( ) ( ) , y x u x v x y uv = = ,
ili smenom
( ) ( )
1 1
,
k k
z x y x z y

= = ,
kojom se svodi na linearnu. Ako je
1 k
z y

= ,
onda je
( ) 1
k
z k y y

= ,
pa polazna Bernulijeva jednaina postaje
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) 1 1 0 z x k f x z x k g x + = ,
to je, oigledno, linearna jednaina.
Primer 25. Reiti jednainu
2
y
y xy
x
+ = koristei smenu:
a) y uv = ,
b)
1 k
z y

= .
Reenje.
a) Zamenom , y uv y u v uv = = + , u diferencijalnu jednainu dobijamo
2 2
,
uv
u v uv xu v
x
+ + =
2 2
u
u v uv x y
x
| |
+ + =
|
\
.
Odrediemo u tako da je
0
u
u
x
+ = .

56

Odavde je

du dx
u x
=
pa je
1
u
x
= .
Ako dobijenu funkciju u uvrstimo u jednainu
2 2
uv x y =
dobijamo
( )
2
2
2
2
1 1
,
,
,
,
1
,
1
, .
v v
x x
v v
dv
v
dx
v dv dx
x C
v
v C
x C

=
=
=
=
= +
=
+


Reenje polazne diferencijalne jednaine je y uv = , odnosno
( )
1
y
x x C
=
+
.
b)
1
z y

= , odakle je
2
1
, y y z z
z

= = .
Polazna jednaina se svodi na jednainu
2
2
1 x
z z
zx z

+ = ,
pa je
z
z x
x
=
(linearna diferencijalna jednaina) (smena: , z uv z u v uv = = + )

57

uv
u v uv x
x
+ =
u
u v uv x
x
| |
+ =
|
\
.
Iz uslova
0
u
u
x
=
sledi
dy u
dx x
=

u x = .
Ako sada u jednaini
uv x =
zamenimo u sa x
,
dobijamo
xv x = ,
1, , v v x C C = = + .
Dalje je
( ) z x x C = + i
( )
1
y
x x C
=
+
.
Za 1 C = , partikularna reenja prikazana su na slici 26.

Slika 26.

58

Primer 26. Nai sve krive kod kojih je odseak koji tangenta gradi na osi Oy
jednak kvadratu ordinate take na krivoj u kojoj je povuena tangenta.
Reenje. Neka je ( ) , A x y taka dodira tangente t i traene krive i
( )
2
0, C y taka preseka
tangente i ose Oy . Jednaina tangente je
( ) : a Y y k X x = .
U taki C je
2
0 , X Y y = = , pa je
( ) ( ) ( )
2
, y y f x x k f x = = ,
odnosno
( )
2
y y xf x = .
Dobijamo
( )
2
, y y xy y f x = =
ili
2
xy y y =
2
1 1
y y y
x x
= .
Zadatak je sveden na reavanje poslednje jednaine. Vidimo da je ona Bernulijeva
diferencijalna jednaina, pa je sada moemo reiti. Smenom: y uv = , odnosno y u v uv = + ,
dobijamo
2 2
2 2
,
.
uv u v
u v uv
x x
uv u v
u v uv
x x
+ =
+ =

Odrediemo u tako da je
0
u
u
x
= ,
odakle je
,
du u
u x
dx x
= = .
Data diferencijalna jednaina se svodi na
2
xv xv = ,

59

pa je
( )
2
2
,
,
1
,
1
.
v v
v dv dx
x C
v
v
x C

=
=
= +
=
+

Sada je
x
y uv
x C
= =
+
.
Dobili smo da su sve traene krive grafici funkcija
, 0
x
y C
x C
=
+
.
etiri partikularna reenja prikazana su na slici 27.

Slika 27.
Na slici 28. dat je prikaz partikularnog reenja
( )
2
,
1
x
y BC BD
x
= =
+
,
gde je ( ) 0, 0 B a D normalna projekcija take A na ordinatnu osu.

60


Slika 28.
Domai zadatak
1. Reiti jednainu
1
1 1
2 2
y y xy
x

= koristei smenu:
a) y uv = ,
b)
1 k
z y

= .
(Reenje :
2 2
x y Cx + = .)
2. Reiti poetni problem ( )
2
2
3
3 3 , 1 8 xy y x y y = = .
(Opte reenje :
( )
3
2
y x Cx = + , partikularno:
( )
3
2
y x x = .)
3.(daje se reen uenicima)
Primer 27. Brzina rastvaranja neke supstance direktno je proporcionalna proizvodu njene
koliine u trenutku t i razlike koncentracija te supstance u trenutku t i u zasienom
rastvoru. Nai koliinu nerastvorene supstance u funkciji vremena.
Reenje. Ako je
0
y koliina supstance u poetnom trenutku, a koncentracija pri zasienju, a
V koliina rastvaraa, tada je, prema uslovima u zadatku
0
dy y y
ky a
dt V

| |
=
|
\
.
Dalje je
2
ky k
y ka y y
V V
| |
+ =
|
\
.

61

Ovo je Bernulijeva jednaina koju moemo reiti smenom
1 2
, z y z y y

= = .
Dobija se
0
ky k
z ka z
V V
| |
=
|
\
,
uz uslov
( ) ( )
1 1
0
0 0 z y y

= = .
Reenje ovog problema je
( )
( )
0
0 0 0
1 1 1
k y aV t
V
z t e
aV y y y aV

| |
= + +
|

\
,
odakle se dobija ( ) y t .
Komentar
Zadatak pre reavanja treba analizirati sa profesorom hemije.
2.12 Diferencijalne jednaine oblika
2
, y k y k y = =
2.12.1 Deseti as
Prilikom obrade diferencijalnih jednaina drugog reda, predlaemo prvo razmatranje tri
primera iz Mehanike.
Primer 28. Materijalna taka mase m slobodno pada iz take koja se nalazi na visini h
iznad povrine Zemlje sa poetnom brzinom jednakom nuli. Nai njen zakon kretanja.
Neka je ( ) x t rastojanje te take od Zemlje u proizvoljnom trenutku t . Tada je ( ) x t
trenutna brzina a ( ) x t ubrzanje take koje u svakom trenutku iznosi g ( g -
gravitaciona konstanta). Ovo je zato to je smer ubrzanja suprotan smeru vertikalne
ose Ox du koje se taka kree. Zato je zakon kretanja odreen formulom
( ) x t g =
pri emu je
( ) 0 x h = i ( ) 0 0 x = .
Primer 29. Neka je na svakom vertikalnom preseku cilindrine homogene ipke
temperatura ista ali se ona moe menjati od jednog preseka do drugog. Osa simetrije
ipke duine b , ( ) 0 b > je na x -osi i neka se poetak ipke u taki 0 x = odrava na

62

stalnoj temperaturi
1
T . Na kraju ipke ( ) x b = , odrava se stalna temperatura
2
T .
Poznato je iz toplotne mehanike da nakon dovoljno dugog vremena temperatura
unutar ipke dostie ravnoteno stanje i ne menja se sa daljim tokom vremena.
Funkcija ( ) y y x = ravnotene raspodele temperatura koja zavisi samo od mesta x ,
zadovoljava diferencijalnu jednainu
( )
1
y F x
k
= i 0 x b < < ,
sa graninim uslovima
( ) ( )
1 2
0 , y T y b T = = ,
gde je F stopa zagrevanja po jedinici zapremine i k pozitivna konstanta. Negativan
znak u diferencijalnoj jednaini znai da se toplota iri od toplijih ka hladnijim
delovima ipke. Odrediti ravnotenu raspodelu temperature u ipki duine 1, ako je
ona termiki izolovana i nema drugih izvora toplote u njoj. Krajevi ipke se odravaju
na stalnim temperaturama
1
T i
2
T .
Primer 30. Oscilacije materijalne take mase m pod dejstvom elastine opruge kojoj su
teina i trenje zanemareni opisuje diferencijalna jednaina
ms ks =
gde je ( ) s t poloaj take na osi du koje se ona kree i k pozitivan broj (konstanta
opruge). Ova jednaina se moe napisati u obliku
0 ms ks + = ,
to je specijalan sluaj opte jednaine oscilovanja
0 ms rs ks + + = ,
gde je r koeficijent otpora sredine. Nai njen zakon oscilovanja.
U prethodnim primerima zadatak je sveden na nalaenje nepoznate funkcije iz
jednaine u kojoj obavezno figurie njen drugi izvod uz poetne uslove u prvom primeru,
granine uslove u drugom primeru i uslove koje postavljaju konstante m , r i k u treem
primeru. To su primeri diferencijalnih jednaina drugog reda.
Diferencijalna jednaina drugog reda je svaka jednaina u kojoj figuriu jedino
nezavisno promenljiva x , nepoznata funkcija y i njeni prvi i drugi izvod y i y . Pritom x ,
y i y ne moraju biti eksplicitno zastupljeni. Jednaina
1 y =
je jedan takav primer. Neka je

63

2
1 2
1
2
y x C x C = + + ,
gde su
1
C i
2
C proizvoljne realne konstante.
Tada je
1
, 1 y x C y = + = .
Zato emo svaku funkciju oblika
2
1 2
1
2
y x C x C = + +
zvati reenjem jednaine 1 y = .
Reenje date diferencijalne jednaine drugog reda je svaka funkcija koja ima sledee
svojstvo: Kada se u jednainu uvrste funkcija i njeni prvi i drugi izvod, dobija se identitet po
x . Reiti diferencijalnu jednainu drugog reda znai odrediti sva njena reenja.
Reavanje jednaine , y k k =
Ako uvedemo smenu y z = , onda je y z = , pa jednaina postaje z k = i zatim
( )
1
1
1
1 2 1 2
, , .
2
dz
k
dx
dz kdx
dz k dx
z kx C
y kx C
dy kx C dx
k
y x C x C C C R
=
=
=
= +
= +
= +
= + +



Skup reenja je familija kvadratnih funkcija.
Pomou uvedene smene, reavanje jednaine drugog reda svedeno je na reavanje
jednaina prvog reda. Kaemo da smo tom smenom snizili red date diferencijalne jednaine.
Uopte, neke diferencijalne jednaine vieg reda reavamo sniavanjem njihovog reda pa ih u
krajnjoj liniji svodimo na diferencijalne jednaine prvog reda. to je vii red diferencijalne
jednaine to je problem njenog reavanja sloeniji.
Primer 31. Posmatraemo reenja prethodna tri zadatka.
Reenje 1. zadatka. Neka je ( ) x t rastojanje te take od Zemlje u proizvoljnom trenutku t .
Tada je ( ) x t trenutna brzina a ( ) x t ubrzanje take koje u svakom trenutku iznosi g ( g -

64

gravitaciona konstanta). Ovo je zato to je smer ubrzanja suprotan smeru vertikalne ose Ox
du koje se taka kree. Zato je zakon kretanja odreen formulom
( ) x t g =
pri emu je
( ) 0 x h = i ( ) 0 0 x = .
Nakon smene
, x z x z = =
dobijamo
z g = ,
odakle je
1
z gt C = + ,
1
x gt C = + ,
( )
2
1 2
2
g
x t t C t C = + + ,
( ) ( )
2 1
0 , 0 0 x C h x C = = = = ,
pa je
( )
2
2
g
x t t h = +
traeni zakon kretanja uoene materijalne take.
Komentar
Zadatak pre reavanja komentarisati sa profesorom fizike.
Reenje 2. zadatka. ipka je izolovana i nema izvora toplote u njoj. To znai da u jednaini
( )
1
y F x
k
=
vai
( ) 0 F x = ,
pa se dobija jednaina
0 y = .

65

Njeno opte reenje je
( )
1 2
y x C C x = + .
Pomou graninih uslova se dobija
( ) ( )
1 1 1 2 2
0 , 1 y C T y C C T = = = + = ,
odakle je
2 2 1
C T T = .
Traeno reenje problema je
( )
1 2 1
y T T T x = + .
Komentar
Zadatak pre postavljanja i reavanja komentarisati sa profesorima mainske grupe
predmeta.
Reavanje jednaine { }
2
, \ 0 y k y k =
Pomou smene
x
y e

= ,
odakle je
2
,
x x
y e y e

= = ,
jednaina postaje
2 2 x x
e e k

= .
Dalje je
2 2
0
x x
k e e

= ,
( )
2 2
0
x
e k

= .
Zbog 0
x
e

, mora biti
2 2
0 k = ,
1,2
k = .
Reenja su linearno nezavisne funkcije
kx
y e = i
kx
y e

= ,

66

pa je opte reenje njihova linearna kombinacija
1 2 1 2
; ,
kx kx
y C e C e C C

= + .
Napomena
Ucenici su ranije upoznati sa pojmovima linearne zavisnosti i linearne kombinacije
funkcija.
U srednjoskolskim udzbenicima polazna jednaina se esto reava ovako:
dodavanjem obema stranama ky dobijamo,
2
. y ky ky k y + = +
Odavde je
( ) ( ) y ky k y ky

+ = + .
Smenom:
y ky z + = ,
dobijamo
z kz = ,
1
kx
z K e = ,
1
kx
y ky K e + = ...........(1),
gde je
1
K proizvoljna realna konstanta.
Ako obema stranama polazne jednaine dodamo ky , dobiemo
2
y ky ky k y = + ,
odnosno
( ) ( ) y ky k y ky

= ,
smena:
z y ky = ,
z kz = ,
2
kx
z K e

= ,
2
kx
y ky K e

= ............(2),

67

2
K ( proizvoljna konstanta).
Oduzimanjem jednakosti ( ) 2 od jednakosti ( ) 1 dobijamo,
1 2
2
kx kx
ky K e K e

=
pa je
1 2
2 2
kx kx
K K
y e e
k k

= .
Ako
1
2
K
k
oznaimo sa
1
C a
2
2
K
k
sa
2
C , dobiemo
1 2 1 2
; ,
kx kx
y C e C e C C

= +
Ovo je opte reenje polazne diferencijalne jednaine .
Primer 32. Nai ono reenje jednaine
y y =
za koje vai
( ) ( ) 0 1 , 0 1 y e y e = + = .
Reenje. Opte reenje ove jednaine je
1 2 1 2
; ,
kx kx
y C e C e C C

= +
Odavde je
1 2
x x
y C e C e

= .
Navedeni uslovi daju sistem
1 2 1 2
1 , 1 C C e C C e + = + = ,
odakle je
1 2
1 , C C e = = .
Traeno (partikularno) reenje je funkcija
1 x x
y e e

= +
prikazana na slici 29.

68


Slika 29.
U prethodna dva primera reavali smo probleme u kojima je bila data diferencijalna
jednaina drugog reda sa po dva poetna uslova. Nakon dobijanja opteg reenja, ti uslovi
daju sistem jednaina iz koga se dobijaju vrednosti integracionih konstanti koje odreuju
traeno partikularno reenje. Kaemo da smo reili Koijeve probleme drugog reda.
Uopte,poetni (Koijev) problem za diferencijalne jednaine drugog reda glasi: Nai ono
reenje ( ) y x date jednaine za koje u nekoj taki
0
x u kojoj ono postoji vai:
( ) ( )
0 0 0 1
, y x y y x y = = ,
gde su
0
y i
1
y dati brojevi. Geometrijski posmatrano, funkcijom ( ) y x je odreena
integralna kriva koja prolazi kroz taku ( )
0 0
, x y i u kojoj ta kriva ima tangentu iji je
koeficijent pravca
1
y .
2.13 Linearna homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa
konstantnim koeficijentima
2.13.1 Jedanaesti as
Primer 33. Neka je
2 x x
y e e = + data funkcija. Tada je
2
2
x x
y e e = +
,
4
x x
y e e = +
,
pa vai
3 2 0 y y y + =
,
to se lako proverava.
5 3.75 2.5 1.25 0 -1.25 -2.5 -3.75 -5
400
375
350
325
300
275
250
225
200
175
150
125
100
75
50
25
x
y
x
y

69

U ovoj jednaini javljaju se, pored funkcije y , i njeni izvodi y i y i u njoj ne
postoje slobodne konstante razliite od nule. Za takvu jednainu kaemo da je linearna
homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima. Za funkciju
2 x x
y e e = + , koja zadovoljava ovu jednainu, kaemo da je jedno njeno reenje.
Linearna homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim
koeficijentima je jednaina
0 y py qy + + = ,
gde su p i q date konstante a y nepoznata funkcija.
Primeujemo da je jednaina
2
y k y = y njen specijalan sluaj kada je 0 p = i
2
q k = .
Reavanje jednaine 0 y py q + + =
Njeno trivijalno reenje je ( ) 0 y x = .
Potraiemo sada ostala reenja u obliku
kx
y e = ,
gde je k konstanta.
Kako je
kx
y ke = ,
2 kx
y k e = ,
zamenom u jednainu dobijamo
( )
2
0
kx
e k pk q + + = .
Odavde je
2
0. k pk q + + =
Ovo je tzv. karakteristina jednaina polazne diferencijalne jednaine. U zavisnosti od
prirode njenih korena koje nazivamo karakteristini koreni te jednaine, razlikovaemo tri
sluaja.

a)Neka je njena diskriminanta
2
4 0 p q > . Tada su njena reenja
1
k i
2
k realna i razliita.
Jasno je da su funkcije
1
k x
y e = i
2
k x
y e = linearno nezavisna reenja polazne jednaine.
Njeno opte reenje je linearna kombinacija ovih reenja:

70

1 2
1 2
k x k x
y C e C e = + ,
gde su
1
C i
2
C proizvoljne realne konstante.
b) Ako je
2
4 0 p q = reenja
1
k i
2
k su realna i jednaka.
Pokazacemo da je pored funkcije
1
k x
y e = i funkcija
1
k x
y xe = reenje polazne jednaine.
Zaista, kako je
1 1
1
k x k x
y e k xe = + ,
1 1
2
1 1
2
k x k x
y k e k xe = + ,
zamenom u polaznu diferencijalnu jednainu,
nakon sreivanja, dobijamo
( ) ( )
1 1
2
1 1 1
2 0
k x k x
k pk q xe k p e + + + + = .
Ovo je identitet jer je
2
1 1
0 k pk q + + = i
1 2
k k p + = (Vietova formula),
odakle je
1
2 0 k p + = .
Opte reenje je
1 1
1 2
k x k x
y C e C xe = +
ili
( )
1
1 2
k x
y C C x e = +
gde su
1
C i
2
C proizvoljne konstante.
c) Ako je
2
4 < 0 p q , reenja karakteristine jednaine su dva konjugovano kompleksna
broja
1 2
, , , k i k i = + = .
Tada su
1
k x
e i
2
k x
e reenja polazne jednaine i vai
( )
( )
1
cos sin
i x k x x i x x
e e e e x e i x


+
+ = = =
cos sin
x x
e x ie x

= + .
Zapaamo da je reenje
1
k x
y e = linearna kombinacija funkcija
x
y e cos x

= i
x
y e sin x

= .

71

To nam sugerie da su i ove funkcije takoe reenja zadate diferencijalne jednaine to se
lako i proverava.
Kao i u sluaju a), opte reenje je
( )
1 2 1 2
cos sin , ,
x
y e C x C x C C

= + .
Primer 34. Nai opta reenja jednaina:
a) 3 2 0 y y y + = ,
b) 4 4 0 y y y + = ,
c) 2 2 0 y y y + = .
Reenje.
a) Karakteristina jednaina ove jednaine je
2
3 2 0 k k + = . Njeni koreni su
1 2
1, 2 k k = = ,
pa je opte reenje
2
1 2
x x
y C e C e = + .
Na slici 30. prikazana su tri partikularna reenja, i to: za
1 2
1 C C = = (zeleno), za
1 2
1, 1 C C = = (crveno), i za
1 2
1, 1 C C = = (plavo).

Slika 30.
b) Karakteristina jednaina je
2
4 4 0 k k + = , odnosno ( )
2
2 0 k = odakle je
1 2
2 k k = = .
Opte reenje je
( )
2
1 2
x
y C C x e = + .
Prikazana su tri partikularna reenja i to za
1 2
1 C C = = (crveno),
1 2
1
1,
2
C C = = (zeleno),
1 2
1, 2 C C = = (plavo) , (slika 31).

72


Slika 31.
c) Ovde je karakteristina jednaina
2
2 2 0 k k + = . Njeni koreni su 1 , 1 i i +
pa je
1 = = .
Opte reenje je
( )
1 2 1 2
cos sin , ,
x
y e C x C x C C = + .
Na slici 32. prikazano je partikularno reenje za
1 2
1
10
C C = = .

Slika 32.
Domai zadatak
Reiti jednaine:
a) 2 0 y y y = ,
b) 6 9 0 y y y + + = ,
c) 4 5 0 y y + + = .

73

2.14 Homogena jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima,
vebe
2.14.1 Dvanaesti as
Uenici saoptavaju reenja iz domaeg zadatka. Profesor posveuje posebnu panju slabijim
uenicima poto je ovo prilika i za njih i ocenjuje uspeno reavanje.
Primer 35. Nai ono reenje diferencijalne jednaine 2 5 0 y y y + = za koje vai
( ) ( ) 0 1, 0 0 y y = = .
Reenje.
Odgovarajua karakteristina jednaina je
2
2 5 0 k k + = . Njena reenja su
1
1 2 k i = + i
2
1 2 k i = , pa je opte reenje date jednaine
( )
1 2
cos 2 sin2
x
y e C x C x = + .
Odavde je
( )
1 2 1 2
2 2 2 2 2 2
x
y e C cos x C sin x C sin x C cos x = + + .
Iz poetnih uslova dobijamo sistem
1 1 2
1, 2 0 C C C = + = ,
odakle je
2
1
2
C = . Traeno partikularno reenje je
1
cos 2 sin2
2
x
y e x x =
| |
|
\
, (slika 33).

Slika 33.

74

Primer 36. Reiti 3. zadatak.
Reenje. U prvom delu zadatak je sveden na traenje zakona oscilovanja koga opisuje
jednaina
ms ks = .
Odavde je
( )
k
s t s
m
= ,
odnosno
( )
2
s t s =
gde je
k
m
= ,
pa je
( )
2
0 s t s + = .
Karakteristina jednaina ove diferencijalne jednaine je
2 2
0 k + = .
Dalje je
2 2
k = ,
, 0 , k i = = = .
Opte reenje je
( )
1 2
cos sin s t C t C t = + ,
1 2 1
, , 0 C C C ili
2
0 C .
Ova jednaina opisuje poloaj uoene take u proizvoljnom trenutku t .
Ako uvedemo oznaku
2 2
1 2
1
A
C C
=
+
, onda se ova jednaina moe pisati u obliku
( )
1 2 1 2
cos sin , cos , sin
C C C C
s t A t t
A A A A

| |
= + = =
|
\
,
pa je

75

( ) ( ) cos cos sin sin s t A t t =
ili
( ) ( ) cos s t A t = + .
Odavde se vidi da je kretanje harmonijsko pri emu je broj A amplituda, je kruna brzina,
poetna faza ovih harmonijskih oscilacija.
Jednaina s s = zove se jednaina harmonijskih oscilacija, (slika 34).

Slika 34.
U drugom delu ovog zadatka doli smo do jednaine 0 ms rs ks + + = . Ovo je
oigledno linearna homogena jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima. Njena
karakteristina jednaina je
2
0 m r k + + = . U zavisnosti od znaka njene diskriminante
2
4 r km razlikovaemo tri sluaja:
a) Ako je
2
4 0 r km > , tj. 4 r km > , imamo neoscilatorno kretanje opisano jednainom
( )
1 2
1 2
t t
s t C e C e

= + ,
gde su
1
i
2
koreni karakteristine jednaine a
1
C i
2
C proizvoljne konstante.
2) Ako je 4 r km = , onda je zakon kretanja
( ) ( )
1
1 2
t
s t C C t e

= + ,
gde je
1 2
2
r
m
= = . Ovo kretanje je takoe neoscilatorno. Jedno reenje je prikazano na
slici 35 , za pretpostavljene vrednosti
1 2
1 C C = = i 0.01 = .

76


Slika 35.
3) Ako je
2
4 r km < , koreni karakteristine jednaine su
2 2
1,2
4 4
2 2 2
r r km r m r
i
m m m

= =
pa je
2
1 2
,
2 4
r k r
m m m
= = = .
Zakon kretanja opisan je jednainom
( ) ( )
1 1 2 1
cos sin
t
s t e C t C t

= +
to se moe napisati u obliku
( ) ( )
1
sin
t
s t Ae t

= + .
Amplituda A i poetna faza ovog kretanja dobijaju se iz uslova ( )
0
0 s s = i ( )
0
0 s v = pa
je
2 0 0
0
1
v s
A s

+
= + ,
0 0 0
1
sin , cos
s v s
A A

+
= = .
Ovo kretanje predstavlja tzv. priguene oscilacije. Iz zakona kretanja se vidi da ( ) 0 s t
kada t , (slika 36).

77


Slika 36.
Komentar
Pre reavanja ovog zadataka poeljne su konsultacije sa predmetnim nastavnicima fizike i
mainske grupe zbog povezivanja sa obraenim sadrajima u tim predmetima.
2.15 Pismena priprema za as
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, (Slubeni glasnik Republike
Srbije broj 72/09), Pravilnik o pedagokoj normi svih oblika obrazovno-vaspitnog rada
nastavnika i strunih saradnika u srednjoj koli, (Prosvetni glasnik Republike Srbije
1/92,23/97 i 2/2000) i Pravilnik o nainu voenja evidencije u srednjoj koli,(Slubeni
glasnik Republike Srbije broj 59/99,40/2002 i 67/2010), nalau nastavnicima i saradnicima
pisanje priprema za svaki as nastave u kolskoj godini, i to prema utvrenom obrascu za
pripreme.
Ova priprema je pisana prema aktuelnom obrascu koji se koristi u Srednjoj mainskoj
koli u Novom Sadu.
Predmet: Matematika
Odeljenje: 406 KK.
Nastavna tema: Diferencijalne jednaine
Nastavna jedinica: Diferencijalne jednaine koje doputaju razdvajanje promenljivih
Tip asa: Obnavljanje i utvrivanje gradiva
Metode rada: verbalno-tekstualna i ilustrativno-demonstrativna
Oblici rada: nastavnikovo izlaganje, razgovor sa uenicima i razgovor uenika,
polusamostalan i samostalan rad uenika, rad u paru ili u grupi, rad na formiranju modela i
rad na graficima.
Cilj asa: ( vaspitni i obrazovni zadaci)
Sagledavanje primene diferencijalnih jednaina u raznim podrujima i znaaja
matematike u razvoju civilizacije, osposobljavanje uenika da sami modeliraju jednostavnije

78

probleme raznih oblasti diferencijalnim jednainama, dalje usavravanje tehnike reavanja
ovih jednaina
Nastavna sredstva : grafici reenja diferencijalnih jednaina dobijenih na raunaru
Korelacija sa drugim nastavnim predmetima: Biologija, Sociologija
Literatura : Jovan D. Keki: Matematika sa zbirkom zadataka za IV razred srednje kole, (za
uenike),
Milutin Obradovi, Duan Georgijevi: Matematika za IV razred srednje kole, (za uenike),
Zoran Kadelburg, Vladimir Mii, Sran Ognjenovi: Analiza sa algebrom, udbenik sa
zbirkom zadataka za IV razred Matematike gimnazije, (za nastavnika),
Sran Ognjanovi, ivorad Ivanovi: Matematika 4, zbirka zadataka i testova za IV razred
gimnazija i tehnikih kola, (za uenike),
Raymond A. Barnett, Michael R. Zigler, Karl E. Byleen: Applied mathematics for business,
economics life sciences, and social sciences, (za nastavnika).
Tok asa
Uvodni deo asa: (10) minuta
Analiziraju se sledei zadaci koji su bili zadati prethodnog asa za domai zadatak :
1. Reiti diferencijalne jednaine
a)
x y
e y x
+
= ,
b) ( ) 1 , , y y ctgx x k k = +
c)
2
, ,
2
y tgx y x k k

= +
d) , , 0 xy y x y =
e)
2
1 xyy x = .
2. Nai (ako postoji) ono partikularno reenje jednaine
( )
2 2
1 2 0 x y xy + = za koje vai
( ) 0 1 y = .
3. Formirati diferencijalnu jednainu familije krivih
2
2
1
, x b b
y
| |
+ =
|
\
.
U analizi uestvuju svi uenici i profesor. Pomae se uenicima koji nisu uradili tano
neke od zadataka. Na kraju, dobijaju ocene svi uenici koji su uspeno reili zadatke i koji su
aktivno uestvovali u analizi.


79

Glavni deo asa: (30) minuta
Saoptavamo uenicima da je cilj ovoga asa da se reavanjem nekoliko zadataka iz
raznih oblasti u kojima se kao modeli javljaju diferencijalne jednaine u kojima se
promenljive mogu razdvojiti, sagleda njihov znaaj u drugim podrujima. U ovim primerima
je formiranje diferencijalne jednaine kao modela problema najvaniji ali i najtei deo
zadatka. Taj deo zadatka ne moe da uradi raunar nego mi sami. Zatim formuliemo
1. primer:
Masa stabla je trenutno priblino 1.8t. Ako njegov godinji koeficijent prirasta iznosi
0.02 k = :
a) nai zakon tog prirasta,
b) izraunati masu koju e stablo imati kroz 9 meseci.
Reenje.
a) Traeni zakon prirasta bie funkcija ( ) M t , koju treba odrediti. Da bismo dobro formirali
odgovarajuu diferencijalnu jednainu, na osnovu koje e se dobiti taj zakon,podseamo se
da kolinik
dM
M
predstavlja priblino promenu mase stabla u veoma kratkom vremenskom
periodu i da je ona direktno proporcionalna koeficijentu prirasta i vremenu. Nakon toga,
sastavljamo odgovarajuu jednainu:
0.02
dM
dt
M
= , uz uslov ( ) 0 1.8 M = .
Dalje je
0.02
dM
dt
M
=

,
ln 0.02 M t C = +
( )
0.02t
M t Ce = .
Uenici sada koriste poetni uslov koji su prethodno sami, ili uz malu nastavnikovu pomo,
formulisali.
Pomou poetnog uslova dobijamo
1.8 C = ,
pa je traeni zakon rasta
( )
0.02
1.8
t
M t e = .
Zatim se prikazuje grafiki dobijeni zakon.

80

Uoavamo da je stopa promene veliine M s obzirom na vreme t proporcionalna trenutnoj
masi M . Dobijeni zakon nazivamo zakon eksponencijalnog rasta.
Zakljuujemo da ovaj zakon gubi smisao u dugom vremenskom periodu, ve da se moe
primenjivati za priblino odreivanje mase samo u kraem intervalu. Dakle, naa jednaina
nije dobar matematiki model za dui vremenski period jer ne uzima u obzir neke
ograniavajue faktore rasta.
b) Traena masa e biti priblino
( )
0.015
0.75 1.8 1.8272 M e t = .
Komentar
Posebnu panju treba obratiti na postavljanje diferencijalne jednaine kao
matematikog modela za reavanje problema iz raznih oblasti. Za uspeno reavanje
neophodno je znati i pojmove tih oblasti. Veoma je vano da se, nakon postavljanja i
reavanja odgovarajue jednaine, pravilno protumae dobijena reenja.
Primer 37. 2. Novac se kontinuirano ulae na raun po stopi od 2000 evra
godinje uz kamatnu stopu od 8% koja se pripisuje neprekidno. Iznos A na raunu
nakon t godina zadovoljava diferencijalnu jednainu
0.08 2000
dA
A
dt
= + .
a) Nai opte reenje ove jednaine.
b) Nacrtati grafike parcijalnih reenja koja zadovoljavaju poetne uslove
( ) 0 0 A = i ( ) 0 1 A = .
c) Uporediti parcijalna reenja iz prethodne take tokom dugog vremenskog perioda.
Razmotriti uticaj vrednosti ( ) 0 A na tekui iznos na raunu.
Reenje.
a) Nakon razdvajanja promenljivih i integracije dobija se opte reenje
0.08
( ) 25000, 25000
t
A t Ce C =
b)
( ) ( ) 0 0 0 1
25000 0 25000 1
25000 25001
A A
C C
C C
= =
= =
= =

( ) ( )
0.08 0.08
25000 25000, 25001 25000
t t
A t e A t e = = .

81

Ovaj primer rade uenici samostalno ili uz neophodnu nastavnikovu pomo. Oko
uenika koji su ga uradili, formiraju se male grupe u kojima oni pomau ostalim uenicima.
Na kraju se crtaju grafici dobijenih partikularnih reenja kao i reenja za C=26000 i za
C=30000 radi to boljeg uporeivanja tih reenja.
c)
Zakljuujemo da su i nakon dugog vremenskog perioda male su razlike izmeu ovih
partikularna reenja. Ako je ( ) 0 A vee, onda se tokom vremena uveava razlika u reenjima
u odnosu na ona reenja u kojima je ( ) 0 A manje.
Zavrni deo asa: ( 5) minuta
Domai zadatak
1. Reiti diferencijalne jednaine
a) ( )
2 2
1 x y x y = ;
b)
3
xy y y = + ;
c)
( )
2
2
1
1
y
y
xy x
+
=
+
.
2. Matematiki model irenja glasina je diferencijalna jednaina
0.5t
dN
Ne
dt

= (Gonpercov zakon rasta),
gde je ( ) N t broj osoba koje su ule glasinu u vreme t .
a) Nai opte reenje ove jednaine i izraunati ( ) lim
t
N N t

= .
b) Nacrtati grafove partikularnih reenja koja zadovoljavaju poetne uslove
( ) 0 100 N = i ( ) 0 200 N = .
c) Analizirati uinak ( ) 0 N na irenje glasina tokom dugog vremenskog perioda.
Ako je potrebno, dati neophodna uputstva za rad. Nastavnik: Kruni Slavko

82

3 O diferencijalnim jednainama
3.1 Pojam diferencijalne jednaine i egzistencija reenja
Dinamiku procesa u raznim oblastima mogue je matematiki modelirati jednainama
koje sadre izvode nepoznatih funkcija jedne ili vie promenljivih. Te jednaine emo zvati
diferencijalne jednaine. Ako su procesi kompleksni, sloeni su i modeli koji ih opisuju i rad
na njima, najee, nije mogu bez upotrebe raunara. Ako nepoznata funkcija zavisi samo
od jedne promenljive, tada se javljaju samo obini izvodi, pa se takva diferencijalna
jednaina naziva obina.
Kada nepoznata funkcija zavisi od vie promenljivih, javljaju se parcijalni izvodi, pa
se jednaina naziva parcijalna.
Svaka jednaina koja sadri izvod nepoznate funkcije ne mora biti diferencijalna. Na
primer jednaine
( ) ( ) ( )
x
a
y x y x ty t dt =

i ( ) ( ) 0 y x y x + = , gde je ( ) ( ) ( ) 1 y x y x y x = + ,
ne smatraju se diferencijalnim u navedenom smislu. Prva od njih sadri nepoznatu funkciju i
pod znakom integrala i zato je ona integro-diferencijalna jednaina. Druga sadri diferencni
operator pa je ona diferencijalno-diferencna jednaina. Potrebno je, dakle, preciznije
objasniti ovaj pojam kao i njegove osobine.
Definicija 11. Neka je funkcija ( ) y x neprekidna i n puta diferencijabilna na
intervalu ( ) , a b na kome su definisane i neprekidne funkcije ( )
( )
( ) , ,
n
y x y x .
Opti oblik obine diferencijalne jednaine n -tog reda je
( ) ( )
( )
( )
( )
, , , , 0
n
G x y x y x y x = ,
a njen normalni oblik je
( )
( ) ( ) ( )
( )
( )
( )
1
, , , ,
n n
y x F x y x y x y x

= ,
gde su F i G poznate funkcije.
Definicija 12. Red diferencijalne jednaine je red najvieg izvoda koji se u njoj
nalazi.
Definicija 13. Funkcija ( ) y f x = koja je neprekidna i n puta diferencijabilna na
intervalu ( ) , a b je reenje diferencijalne jednaine n -tog reda ako za svako
( ) , x a b vai

83

( )
( ) ( ) ( )
( )
( )
( )
1
, , , ,
n n
f x F x f x f x f x

= .
Na primer, funkcija
x
y e = je reenje jednaine 0 y y = , to je oigledno. Reenje
ove jednaine je i funkcija
x
y e

= a reenje je i ma koja funkcija oblika

1 2
x x
y C e C e

= + ,
gde su
1
C i
2
C proizvoljne konstante, to je lako proveriti. Za ovu funkciju kaemo da je
linearna kombinacija prethodnih reenja. Dakle,diferencijalne jednaine mogu imati i vie
reenja.
Definicija 14. Opte reenje ili opti integral diferencijalne jednaine n -tog reda je
familija funkcija ( )
1 2
, , , ,
n
y x C C C = neprekidno zavisnih od n proizvoljnih
konstanti
1 2
, , ,
n
C C C ako svaka od tih funkcija identiki zadovoljava posmatranu
jednainu po x .
Definicija 15. Svako pojedinano reenje, koje se dobija iz opteg reenja pri nekom
konkretnom izboru njegovih konstanti, naziva se partikularno reenje ili partikularni
integral te jednaine. Grafik partikularnog reenja naziva se njegova integralna
linija.
Te konkretne vrednosti konstanti obino se odreuju nekim dopunskim uslovima koji
se daju zajedno sa jednainom. Zadavanje dopunskih uslova ekvivalentno je izboru vrednosti
konstanti.
Opte reenje (integral) diferencijalne jednaine moe biti izraeno u implicitnom
obliku. Za jednaine prvog reda taj oblik je ( ) , , 0 x y C = . Kod ovih jednaina reenje moe
biti izraeno i u obliku reenom po C : ( ) , x y C = , gde su i poznate funkcije.
Diferencijalne jednaine mogu imati i singularna reenja. Reenje ( ) y x = jednaine
( ) , y F x y = je singularno ako kroz svaku njegovu taku, osim njega, prolazi i neko drugo
reenje koje u toj taki ima istu tangentu kao i reenje ( ) y x = , a razlikuje se od njega u ma
kojoj okolini take dodira. Integralna kriva singularnog reenja je singularna integralna kriva.
Tako je, npr. prava 0 y = singularno reenje diferencijalne jednaine 2 y y = .
Definicija 16. Reiti diferencijalnu jednainu znai odrediti njeno opte reenje, sva
singularna reenja i ispitati ponaanje reenja u okolini singularnih taaka.
Veoma je malo tipova diferencijalnih jednaina ija se reenja mogu izraziti
elementarno, tj. pomou konanog broja elementarnih funkcija i njihovih integrala. Meu
jednainama viseg reda postoje samo izolovani primeri koji se mogu reiti elementarno.
Veliki je istorijski znaaj i ovih malobrojnih tipova jer su one posluile kao prvi modeli
dinamikih problema tada aktuelnih pre svega u fizici. Tako je motiv za prva saznanja o
diferencijalnim jednainama bila mogunost njihove primene.
Kljuna taka u postupku njihovog reavanja je integracija kao operacija inverzna
diferenciranju. Zato su ovi tipovi nazvani integrabilni, a njihova reenja integralima tih
jednaina. Ta terminologija, vidimo, vai i danas.

84

Integrabilni tipovi, iako malobrojni i odavno proueni te stoga nezanimljivi sa
teorijskog stanovita, i sada ine znaajan aparat u raznim podrujima primene. Osnovna
ideja ovoga rada proizala je iz nae elje da prikaemo neke mogunosti primene nekoliko
najjednostavnijih tipova tih jednaina.
Znai, opte reenje u navedenom smislu mogue je dobiti uglavnom za jednostavne
klase jednaina a najee, naroito u praksi, trae se i prouavaju ona reenja koja
zadovoljavaju neke dopunske uslove: poetne, granine, da li su periodina ili ograniena itd.
Ne postoji opti metod za reavanje diferencijalnih jednaina pa se njihova teorija bavi i
sistematskim izuavanjem tipova koje je mogue reiti.
U savremenoj teoriji diferencijalnih jednaina ne trae se, dakle, njihova reenja ve
se, koristei samu jednainu, prouavaju osobine tih reenja kao to su ogranienost,
asimptote, ponaanje u okolini singularnih taaka, monotonost ili oscilatornost. Taj deo
teorije se naziva kvalitativna analiza.
Sa druge strane, numerika analiza na nenadmaan nain daje veoma precizne
brojevne podatke o integralnim krivama. Tako je mogue napraviti program za konkretnu
jednostavniju jednainu uz date poetne uslove i nacrtati na nekom intervalu priblian grafik
reenja ne znajui njegov analitiki izraz.
Numerika i kvalitativna analiza ne ukidaju jedna drugu ve se uzajamno proimaju i
dopunjuju.
Prouavaju se dva osnovna tipa problema: poetni i granini problem.
3.2 Poetni (Koijev) problem
Ovaj problem se sastoji u tome da se nae ono reenje jednaine
( )
( ) ( ) ( )
( )
( )
( )
1
, , , ,
n n
y x F x y x y x y x

=
koje zadovoljava poetne uslove
( )
( )
0
, 0,1, , 1
k
k
y x y k n = = ,
pri emu je
0
x proizvoljna taka intervala ( ) , a b a
k
y su ma koji izabrani realni brojevi. Ako
takvo reenje postoji, ono se zove Koijevo reenje. Navedeni poetni uslovi zovu se jo i
Koijevi uslovi, a dati brojevi
0 0 1 1
, , , ,
n
x y y y

poetne vrednosti Koijevog problema.
Poetni problemi su matematiki modeli mnogih pojava u raznim podrujima. Obino se
zahteva da imaju sledea svojstva:
1. postoji reenje poetnog problema,
2. reenje je jedinstveno,
3. reenje neprekidno zavisi od poetnih uslova.

85

Ako su ovi zahtevi ispunjeni tada se kae da je problem korektno postavljen u smislu
Adamara.
Postavlja se pitanje uslova pod kojima postoji reenje poetnog problema. Koi je 1842.
godine dokazao egzistenciju i jedinstvenost reenja pod uslovima analitinosti funkcije F i
funkcija
( )
, 0,1, , 1
k
y k n = koje odreuju poetne uslove.
3.3 Granini problem
3.3.1 Peanova teorema o egzistenciji
Osnovno pitanje teorije diferencijalnih jednaina prvog reda je pod kojim uslovima o
funkciji F(x,y) definisanoj u oblasti
( ) ( ) { }
, 0 0 0 0
, , ,
a b
G x y x y x x a y y b = ,
postoji reenje poetnog problema
1. ( ) , y F x y =
2. ( )
0 0
y x y = .
U toj oblasti vai
0 0 0 0
, x a x x a y b y y b + + ,
pa je ( )
, 0 0
,
a b
G x y zatvoren pravougaonik ije je sredite taka ( )
0 0
, x y (Slika 37).

Slika 37.
To reenje je diferencijabilna funkcija ( ) y x takva da za svako x iz nekog intervala
( )
0 0
, x h x h + vai:
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
, 0 0 0 0
, , , , ,
a b
y x F x y x x y x G x y y x y = = .

86

Da bi se dao odgovor na ovo pitanje potrebno je prvo da se podsetimo nekih poznatih
pojmova i injenica.
Definicija 7.
Definicija 17. Neka je | | , C a b skup neprekidnih funkcija na intervalu | | , a b i neka je
( ) y x proizvoljan element tog skupa. Ako ma kom broju 0 > odgovara broj 0 >
tako da za svaku funkciju iz tog skupa vai
( ) ( )
1 2
y x y x < za
1 2
x x < ,
gde su
1
x i
2
x proizvoljne take intervala | | , a b , onda kaemo da je skup | | , C a b skup
podjednako neprekidnih funkcija.
Definicija 18. Skup | | , C a b zove se skup uniformno ogranienih funkcija na intervalu
| | , a b ako za ma koji njegov element ( ) y x postoji konstanta M tako da je
( ) y x M za | | , x a b .
Vai sledea
Teorema 1. Teorema 1. Teorema 1. Teorema 1. (Arzel-Askoli) Da bi skup | |
1
, C C a b bio kompaktan, potrebno je i
dovoljno da njegovi elementi budu podjednako neprekidne i uniformno ograniene
funkcije na intervalu | | , a b .
Ovim se tvrdi da se iz svakog beskonanog niza ( ) { }
1 n
y x C moe izdvojiti parcijalni niz
( ) { }
k
n
y x koji uniformno konvergira na intervalu | | , a b .
Vai i sledea
Lema.
Teorema 2. Teorema 2. Teorema 2. Teorema 2. Neka je funkcija ( ) , F x y neprekidna u zatvorenoj oblasti ( )
, 0 0
,
a b
G x y .
Tada je svako reenje ( ) y x , definisano u intervalu | |
0 0
, , 0 x h x h h a + < ,
poetnog problema
( ) , y F x y =
( )
0 0
y x y = .
i neprekidno reenje integralne jednaine
( ) ( ) ( )
0
0
,
x
x
y x y F t y t dt = +

,

87

i obrnuto.
Dokaz. Integracijom obeju strana jednaine ( ) , y F x y = u granicama od
0
x do x ,
| |
0 0
x x , x + (to je izvodljivo zbog neprekidnosti), i na osnovu poetnog uslova
dobija se traena integralna jednaina. Obrnuto tvrenje se dokazuje diferenciranjem obeju
strana te integralne jednaine i stavljajui
0
x x = .
Sada moemo formulisati poznatu Peanovu teoremu.
Teorema 3. Teorema 3. Teorema 3. Teorema 3. (Peano) Ako je poetni problem
( ) , y F x y =
( )
0 0
y x y = .
gde je funkcija ( ) , F x y neprekidna u zatvorenoj oblasti ( )
, 0 0
,
a b
G x y , tada ovaj
problem ima bar jedno reenje u intervalu
0
min ,
b
x x a
M
| |

|
\

gde je ( ) max , M f x y = u oblasti G .
Dokaz. U njenom dokazu prvo se konstruie niz funkcija ( ) { }
y x
n
u intervalu | |
0 0
x , x h + ,
gde je min ,
b
h a
M
| |
=
|
\
, na sledei nain:
( )
( ) ( ) ( )
0
0 0 0
0 0 0
, /
, , 1 , 1, 2, , 1.
h
x
n
n
n
x
y za x x x h n
y x
h h
y f t y dt za x k x x k k n
n n
t

+

=
`
+ + + + =

)

.
Za ovaj niz se, indukcijom po k, moe dokazati da vai
( )
0
, 1, 2, ,
n
y x y b n =
odakle sledi
( )
0 n
y x b y + .
Dakle, posmatrani niz je uniformno ogranien u intervalu
0
x x a .
Pored toga, za svaki par taaka x i x vai

88

( ) ( )
n n
y x y x M x x ,
pa je konstruisani niz i niz podjednako neprekidnih funkcija za
0
x x a .
Na osnovu teoreme Arcel-Askolija niz ( ) { }
n
y x sadri podniz ( ) { }
v
n
y x koji, za
0
x x a ,
uniformno konvergira ka neprekidnoj funkciji ( ) x .
Zatim se moe dokazati da je ova funkcija traeno reenje poetnog problema postavljenog u
teoremi.
3.3.2 Koi-Pikarova teorema o egzistenciji i jedinstvenosti
Postavljaju se sledea pitanja: moe li kroz neku taku ( )
0 0
, x y u oblasti
( ) | | | | { }
: , : , , , G x y x a b y u kojoj je funkcija ( ) , F x y neprekidna da prolazi vie
integralnih linija date diferencijalne jednacine ( ) , y F x y = ? Pod kojim uslovima postoji
samo jedna takva linija za bilo koju untranju tacku ( )
0 0
, x y oblasti G ? Odgovor na prvo
pitanje daju sledei primeri:
Primer 38. Neka je ( ) , F x y y = . Opti integral diferencijalne jednaine ( ) , y F x y =
je
( )
2
,
4
x C
y C
+
= . Reenje jednaine je i prava 0 y = kroz iju svaku taku
prolaze bar dve integralne krive ove jednaine.
Primer 39. Neka je ( )
2
3
, 3 F x y y = . Lako je pokazati da je ( ) ( )
3
y x x C = reenje ove
jednaine za svako realno C . No, reenje je i funkcija
( )
( )
( )
3
3
,
0,
,
x C x C
y x C x D
x D x D

<

=
`

>
)
,
jer postoji ( ) y x u takama C i D, pri emu je ( ) 0 y x = . Prema tome, kroz svaku
taku ( )
0 0
x , 0 , C x D , prolazi beskonano mnogo krivih koje se dobijaju raznim
izborima za C i D.
Drugo pitanje je mnogo sloenije. Ono trai odgovor o uslovima egzistencije i
jedinstvenosti reenja ve posmatranog poetnog problema.
Moe se obezbediti i druga vana osobina poetnog problema
( ) , y F x y =
( )
0 0
y x y = .

89

a to je njegova jedinstvenost, ako se za funkciju ( ) , F x y uvedu dodatne pretpostavke, na to
se odnosi sledea teorema.
Teorema 4. Teorema 4. Teorema 4. Teorema 4. (Koi-Pikar) Neka je funkcija ( ) , F x y neprekidna u zatvorenoj oblasti
( ) | | | | { }
: , : , , , G x y x a b y
i zadovoljava Lipicov uslov po y , tj. postoji pozitivan broj K tako da je za svake
dve take ( ) ( )
1 2
, , , x y x y iz G
( ) ( )
2 1 2 1
, , F x y F x y K y y ,
tada postoji jedinstveno reenje poetnog problema
( ) ( ) ( ) ( )
0 0 0 0
, , , ; , y F x y y x y x a b y = = .
koje je definisano u intervalu | | a , b gde je
0 0 0 0
0 0 0 0
max , , , min , , ,
y y y y
a a x x b b x x
M M M M

= = + +
` `
) )

( ) sup , M f x y = u oblasti G .
Dokaz. U dokazu ove teoreme koristi se dokazana lema, prema kojoj je dovoljno dokazati
egzistenciju i jedinstvenost reenja integralne jednaine
( ) ( ) ( )
0
0
,
x
x
y x y F t y t dt = +

.
Zato se definie niz ( ) { }
n
y x ovako:
( ) ( ) ( ) ( )
0
0 0 0 1
, , , 1, 2,
x
n n
x
y x y y y f t y dt n x t

= = + =

.
Moe se dokazati indukcijom da za | | , x a b i 1, 2, n = vai ( ) ( )
,
n
x y x G , to znai da
je niz dobro definisan kao i da u oblasti G vai
( )
0 0 n
y x y M x x .
Iz ovog sledi da su svi lanovi niza ( ) { }
n
y x definisane i neprekidne funkcije na | | , a b .
Za ovaj niz dalje se dokazuje da je, kad n ,
( ) ( )
n p n
y x y x
+
< ,

90

za ( )
1
n n , gde je proizvoljno mali unapred dati broj, za svako 0,1, p = , i za svako
| | , x a b . Na osnovu Koijevog kriterijuma uniformne konvergencije sledi da, kad n ,
ovaj niz uniformno konvergira ka nekoj funkciji ( ) y x .
Dalje se dokazuje da je ova funkcija reenje postavljenog poetnog problema a zatim i da je
njegovo jedinstveno reenje.
lanovi niza ( ) { }
n
y x nazivaju se uzastopne aproksimacije reenja ( ) y x i u njima svaki
sledei lan bolje aproksimira reenje u intervalu | | , a b od prethodnog lana. Ovaj postupak
dokaza naziva se metod uzastopnih aproksimacija.
Lipicov uslov je samo dovoljan ali ne i potreban uslov za jedinstvenost reenja poetnog
problema.
To pokazuje sledei
Primer 40.
( )
0 0
ln , 0 1
,
0, 0
y y y
y y x y
y
< <
= =
`

)
.
Reenje. Reenje je
( )
0
0 0
0 0
ln , 0 1
, 0
x x
e
y e za y
y x
y za y

< <
=
`

)
,
pa se vidi da kroz svaku taku ( )
0 0
, x y prolazi samo jedno reenje. Ovde, meutim, nije
ispunjen Lipicov uslov po y u okolini nule poto tada za par ( )
1
, 0 y , nejednakost
1 1 1
ln 0 0 y y K y oigledno ne vai za male vrednosti
1
y . Dakle, teorema o
jedinstvenosti reenja moe se dati i pod uslovima razliitim od onih u Koi-Pikarovoj
teoremi. Jedna od njih je Osgudova:
Teorema 5. Teorema 5. Teorema 5. Teorema 5. Ako je funkcija ( ) , F x y neprekidna u zatvorenoj oblasti ( )
, 0 0
,
a b
G x y i
ako je
( ) ( ) ( )
1 2 1 2
, , F x y F x y y y
,
gde je funkcija ( ) u neprekidna i pozitivna za 0 u > i
( )
( )
0
, 0
A
du
A
u
+
= >

91

tada je reenje poetnog problema ( ) , y F x y = ,

( )
0 0
y x y =

jedinstveno.
Prethodne tri teoreme lokalne su prirode. One daju egzistenciju i jedinstvenost reenja
poetnog problema
( ) , y F x y =
( )
0 0
y x y = .
u nekoj okolini poetne take ( )
0 0
, x y .
Primer 41. Neka je
( ) ( )
2
0 0
, y x y y x y = = ,
pri emu je
0 0
, 0 a x b y < < > i
0
0
1
x b
y
+ < .
Reenje. Reenje ovog poetnog problema je funkcija
( )
( )
0
0 0
1
y
y x
y x x
=


pa ( ) y x kad
0
0
0
1
x x
y

| |
+
|
\
. Dakle, ne postoji reenje poetnog problema u itavom
intervalu | | , a b .
Ako pretpostavimo da uslovi Koi-Pikarove teoreme vae u traci
: S a x b ,
umesto u oblasti G , onda je reenje definisano u celom intervalu | | , a b , a ne samo u
intervalu | | , a b na koji se odnosi teorema.
Definicija 19. Neka su ( ) y x i ( ) z x dva reenja jednaine ( ) , y F x y = koja su
definisana redom u intervalima
y
I i
z
I . Ako vai
1 I I
y z
,
2 ( ) ( ),
z y
y x z x x I I = ,
zasieno ako se dalje ne moe produiti, a interval na kome je ono definisano naziva
se maksimalni interval definisanosti.

92

Vai sledea
Teorema 6. Teorema 6. Teorema 6. Teorema 6. Neka funkcija ( ) , F x y zadovoljava uslove Peanove teoreme u
zatvorenoj oblasti G iz te teoreme. Tada je zasieno reenje ( ) y x poetnog
problema
( )
( )
0 0
, y F x y
y x y
=
=
,
ako je jedinstveno, definisano na zatvorenom intervalu , a b (

gde je
0 0 0
x a a x b x a < < + a take ( ) ( ) ( ) ( )
, , , a y a b y b pripadaju rubu oblasti G .
Teorema 7. Teorema 7. Teorema 7. Teorema 7. Ako funkcija ( ) , F x y ispunjava uslove Peanove teoreme u otvorenoj
oblasti : , G a x b y < < < < , tada sve take nagomilavanja kad
0
x b ili kad
0
x a + grafika zasienog reenja poetnog problema iz te teoreme, ako je
jedinstveno, pripadaju rubu oblasti G . Interval
( )
, a b je maksimalan interval
definisanosti.
3.4 Diferencijalne jednaine prvog reda
Opti oblik diferencijalne jednaine prvog reda je
( ) , , 0 G x y y = ,
a normalni oblik
( ) , y F x y = ,
gde je x nezavisno promenljiva, y nepoznata funkcija od x , y njen prvi izvod a G i F su
poznate funkcije.
Funkcija ( ) y f x = koja je definisana i diferencijabilna na intervalu ( ) , a b je reenje ove
jednaine ako za svako ( ) , x a b vai
( ) ( ) ( )
, , 0 G x f x f x = ,
odnosno
( ) ( ) ( )
, f x F x f x = .
Do pojmova opteg i partikularnog reenja ovih jednaina moemo doi sledeim
razmatranjem.

93

Definicija 20. Neka je funkcija ( ) , F x y definisana i neprekidna u oblasti G i neka je
( ) y f x = reenje jednaine
( ) , y F x y =
u nekom intervalu ( ) , a b . Ureena trojka ( ) ( )
0 0 0 0
, , , x y F x y gde je ( )
0 0
, F x y u ma
kojoj taki ( )
0 0
, x y odreeno sa ( ) ( )
0 0 0 0
, , y x y F x y = naziva se linijski element a
skup svih linijskih elemenata je polje pravaca te jednaine.
Tako ova diferencijalna jednaina kazuje da tangenta grafika reenja ( ) y f x = u ma
kojoj njegovoj taki ( )
0 0
, x y ima koeficijent pravca ( )
0 0
, F x y . Za reenje sa ovom osobinom
kaemo da je saglasno sa poljem pravaca odreenih jednainom ( ) , y F x y = . Skup svih
krivih saglasnih sa poljem pravaca je opte reenje te jednaine. Reenje koje prolazi kroz
taku ( )
0 0
, x y , odnosno ono reenje za koje vai poetni uslov ( )
0 0
y x y = , je njeno
partikularno reenje.
Dakle, reiti diferencijalnu jednainu prvog reda sa geometrijskog stanovita znai
nai sve krive iji su grafici saglasni sa poljem pravaca.
Linijske elemente obino predstavljamo takama ( ) , x y kroz koje postavljamo odseak prave
sa koeficijentom pravca y . Tako formiramo grafiku predstavu polja pravaca, pomou koje
moemo priblino konstruisati ma koje partikularno reenje, i tako stei predstavu i o optem
reenju, (Slika 38).


Slika 38.
Definicija 21. Neka je ( ) , y F x y = data diferencijalna jednaina prvog reda. Skup
taaka domena funkcije F koje imaju paralelne pravce polja jednaine ( ) , y F x y =
zove se izoklina te jednaine.
2 1.75 1.5 1.25 1 0.75 0.5 0.25 0 -0.25 -0.5 -0.75 -1
2.5
2.25
2
1.75
1.5
1.25
1
0.75
0.5
0.25
0
-0.25
x
y
x
y

94

Familija izoklina odreena je jednainom
( ) : , L F x y a = ,
gde je a realan parametar koji ne zavisi od x i y . Sve integralne linije koje seku uoenu
izoklinu , u takama preseka imaju paralelne tangente. Na ovoj injenici se zasniva metod
grafike integracije diferencijalnih jednaina.
Opisana geometrijska interpretacija reenja omoguuje formiranje priblinih reenja
jednaine
( ) , y F x y =
u vidu tzv. Ojlerovih poligonalnih linija. Konstruiu se ovako: posmatrani interval ( ) , a b
podelimo na n delova takama
0 1 n
a x x x b = < < < = .
Postavimo kroz taku ( )
0 0 0
, A x y pravu
0
L iji je koeficijent pravca ( )
0 0
, F x y . Njena
jednaina je
( ) ( )
0 0 0 0 0
: , L y y x x F x y = + .
Ako je taka
1
x dosta blizu
0
x , za oekivati je da u toj taki ordinata prave
0
L odreena sa
( ) ( )
1 0 1 0 0 0
, y y x x F x y = +
nee mnogo odstupati od ordinate reenja u
1
x . Zatim postavimo pravu
1
L kroz taku
( )
1 1 1
, A x y sa nagibom ( )
1 1
, F x y . Dobijamo:
( ) ( )
1 1 1 1 1
: , L y y x x F x y = + .
Nakon k koraka je
( ) ( )
1
: , ,
k k k k k k k
L y y x x F x y x x x
+
= + .
Odavde sledi obrazac
( ) ( )
1 1
, , 0,1, , 1
k k k k k k
L y x x F x y k n
+ +
= + = .
Na ovaj nain smo polaznu diferencijalnu jednainu aproksimirali ovom diferencnom
jednainom a jedno njeno reenje, nad nekim intervalom, poligonalnom linijom
0 1
A A , , A
n
,
slika 39.


95


Slika 39.
Ovaj postupak je znaajan u pitanjima egzistencije reenja i u numerikom reavanju
diferencijalnih jednaina.
Definicija 22. Taka kroz koju prolazi samo jedno reenje diferencijalne jednaine
( ) , y F x y = zove se taka jedinstvenosti ili obina taka te jednaine.
Partikularna reenja prolaze kroz obine take a singularna reenja prolaze samo kroz
singularne take. Singularna linija moe biti i integralna linija, to se neposredno proverava.
Prethodne teoreme daju odgovor na pitanje o egzistenciji reenja diferencijalne
jednaine prvog reda. Za nas su posebno vane teoreme 2. 3. i 4. jer daju odgovor na pitanje o
egzistenciji, odnosno i egzistenciji i jedinstvenosti reenja. Sve navedene teoreme su neke od
osnovnih teorema u teoriji diferencijalnih jednaina.
3.4.1 Jednaina sa razdvajanjem promenljivih
Definicija 23. Diferencijalna jednaina koja moe da se napie u obliku
( ) ( ) y f x g y = ,
gde je
( ) ( ) , , , f C a b g C i ( ) 0 g y za ( ) , y ,
je diferencijalna jednaina koja doputa razdvajanje promenljivih.
Egzistenciju, jedinstvenost i konstrukciju reenja ovih jednaina daje sledea
Teorema 8. Teorema 8. Teorema 8. Teorema 8. Neka je funkcija ( ) f x neprekidna u (konanom ili beskonanom)
intervalu ( ) , a b a funkcija ( ) g y neprekidna i razliita od nule u (konanom ili
beskonanom) interval ( ) , . Neka je ( ) ( )
0 0
, , , x a b y . Tada postoji
jedinstveno reenje jednaine

96

( ) ( ) y f x g y =
za koje vai poetni uslov ( )
0 0
y x y = a koje je definisano u nekoj okolini take
0
x . To
reenje je dato obrascem
( ) ( ) ( )
( )
0
1
0
x
x
y x G G y f t dt

= +

,
gde je ( ) G y primitivna funkcija funkcije
( )
1
g y
u intervalu ( ) , a ( )
1
G y

njena
inverzna funkcija.
Dokaz. Neka je ( ) y x reenje jednaine ( ) ( ) y f x g y = u nekoj okolini tacke
0
x , tj.
( ) ( ) ( ) ( )
y x f x g y x =
Zbog ( ) 0 g y , dalje je
( )
( ) ( )
( )
y x
f x
g y x

= ,
( )
( ) ( )
( )
dy x
f x dx
g y x
= .
Nakon smene ( ) u y x = i integracije u granicama od
0
x do x dobija se
( )
( )
( )
0 0
y x x
x y
dy
f t dt
g y
=

.
Zbog ( )
0 0
y x y = sledi
( ) ( ) ( ) ( )
0
0
x
x
G y x G y f t dt = +

.
Kako je ( ) 0 g u , to znai da je G monotona u intervalu ( ) , pa postoji
1
G

.
Zato iz poslednjeg obrasca dobijamo obrazac iz teoreme kao njemu ekvivalentan.
Prethodnim dokazom je opisan i postupak reavanja ovih jednaina. On se zapravo sastoji od
jedne integracije i od nalaenja jedne inverzne funkcije.
Obrnuto, svaka funkcija data formulom
( ) ( ) ( )
( )
0
1
0
x
x
y x G G y f t dt

= +

97

ili njoj ekvivalentnom
( ) ( ) ( ) ( )
0
0
x
x
G y x G y f t dt = +

zadovoljava jednainu
( ) ( ) y f x g y = .
To se neposredno dobija diferenciranjem obe strane obrasca
( ) ( ) ( ) ( )
0
0
x
x
G y x G y f t dt = +

.
3.4.2 Homogena diferencijalna jednaina prvog reda
Definicija 24. Diferencijalna jednaina prvog reda koja se moe svesti na oblik
y
y f
x
| |
=
|
\

gde je f poznata neprekidna funkcija u nekoj oblasti G je homogena jednaina
prvog reda.
Za nalaenje reenja ove jednaine potrebno je uvesti novu funkciju ( ) u u x = na
sledei nain:
( )
( )
( ) ( ) ,
y x
u x y x xu x
x
= = .
Pretpostavljamo da je funkcija ( ) f u neprekidna na ( ) , a b i da je za svako
( ) ( ) , u a b f u u .
Odavde je
( ) ( ) y u x xu x = + ,
to zamenom u jednainu
y
y f
x
| |
=
|
\

daje
( )
du
x u f u
dx
+ = ,

98

odnosno
( )
( ) ( ) , 0, ,
dx du
f u u x a b
x f u u
=

.
U ovoj jednaini promenljive su razdvojene, pa je reavamo poznatim postupkom.
( )
dx du
x f u u
=

( )
ln
du
x
f u u
=

( )
du
f u u
x Ce

= .
Nakon integracije na desnoj strani treba zameniti u sa
y
x
.
Ako je ( ) 0 f u u za ( ) , x a b , tada se moe primeniti teorema 3 prema kojoj kroz svaku
taku ( )
0 0
, x y oblasti
( ) : , , 0 G a x b ax y bx x < < < < , (slika 40),
prolazi samo jedno reenje ( ) ( ) y x xu x = , gde je ( ) u x dato sa
( )
( )
0
0
0
0 0
ln ,
u x
u
dt x y
u
f t t x x
| |
= =
|

.

Slika 40.
Ako je ( )
0 0
0 f u u = za neko
0
u iz intervala ( ) , a b , tada je i ( )
0
y x u x = reenje
posmatranog poetnog problema, ali ono ne mora biti jedinstveno.

99

U sluaju ( ) 0 f u u , jednaina
y
y f
x
| |
=
|
\
se svodi na y
y
x
= pa razdvaja promenljive.
Homogena diferencijalna jednaina prvog reda je specijalan sluaj jednaine ( ) , y F x y = .
Ovu jednainu moemo posmatrati i u tzv. obliku sa tanim diferencijalima
( ) ( ) ( ) , , 0, , 0 M x y dx N x y dy N x y + = .
Pretpostavimo da su funkcije M i N homogene funkcije istog stepena m.
Tada je
( ) ( ) ( ) ( ) , , , , ,
m m
M tx ty t M x y N tx ty t N x y = = .
Ako izaberemo da je
1
t
x
= , onda je
( ) ( ) ( ) ( ) , 1, , : , , 1, , :
m m
y y
M tx ty M M x y x N tx ty N N x y x
x x
| | | |
= = = =
| |
\ \
.
Na osnovu jednaine
( ) ( ) , , 0 M x y dx N x y dy + = ,
dalje je
( )
( )
1,
,
,
1,
m
m
y
x M
M x y dy y x
f
y dx N x y x
x N
x
| |
|
| |
\
= = =
|
| |
\
|
\
.
Dakle, navedena jednaina sa tanim diferencijalima iji su koeficijenti M i N homogene
funkcije istog stepena je homogena diferencijalna jednaina prvog reda
3.4.3 Linearna diferencijalna jednaina prvog reda
Definicija 25. Linearna diferencijalna jednaina prvog reda je jednaina oblika
( ) ( ) y f x y g x + = ,
gde su f i g date neprekidne funkcije nezavisno promenljive x na intervalu ( ) , a b .
Egzistencija, jedinstvenost i konstrukcija reenja ovih jednaina date su sledeom teoremom:

100

Teorema 9. Teorema 9. Teorema 9. Teorema 9. Ako su funkcije ( ) f x i ( ) g x neprekidne u (konanom ili
beskonanom) intervalu ( ) , a b , onda postoji jedinstveno reenje jednaine
( ) ( ) y f x y g x + = koje zadovoljava poetni uslov
( ) ( )
0 0 0 0
, , , y x y x a b y =
i definisano je u ( ) , a b . To reenje dato je formulom
( )
( ) ( )
( )
0 0
0
0
t
x x
t
f u du f x t
x
t d
y x y e g t dt e
| |

|
\
=
|

.
Dokaz. Neka je ( ) y x jedinstveno reenje jednaine
( ) ( ) y f x y g x + =
u nekoj okolini take
0
x . Mnoenjem obe strane ove jednaine sa
( )
0
x
x
f t dt
e

,
dobija se
( )
( ) ( )
( )
0 0
x x
x x
f t dt f t dt
d
y x e e g x
dx


=
`

)
.
Integracijom obe strane u granicama od
0
x do x i koristei poetni uslov, dobija se navedeni
obrazac kojim je odreeno traeno jedinstveno reenje. Obrnuto, diferenciranjem obeju strana
obrasca za jedinstveno reenje dobija se da je funkcija ( ) y x reenje jednaine
( ) ( ) y f x y g x + = , i to u itavom intervalu ( ) , a b jer postoje integrali koji se nalaze u tom
obrascu zbog neprekidnosti funkcija f i g u ( ) , a b . Poetni uslov oigledno vai.
Prethodnim dokazom opisan je jedan od postupaka reavanja ovih jednaina.
Izraz
( )
0
x
x
f t dt
e

kojim se mnoi data jednaina naziva se integracioni inilac. Navodimo jo jedan postupak
reavanja linearnih jednaina prvog reda.
Opte reenje potraiemo u obliku proizvoda
( ) ( ) y u x v x = ,

101

gde su u i v zasad neodreene funkcije. Tada je
( ) ( ) ( ) ( ) y u x v x u x v x = + ,
pa se jednaina moe pisati u obliku
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) u x f x u x v x v x u x g x + + = .
Funkciju u(x) biramo tako da bude
( ) ( ) ( ) 0 u x f x u x + = .
Odavde je
( )
( ) f x dx
u x e

= ,
pa zamenom u gornju diferencijalnu jednainu dobijamo
( ) ( )
( ) f x dx
v x g x e

=
odakle je
( )
( ) f x dx
v C g x e dx

= +

i konano opte reenje
( ) ( )
( )
( )
( ) f x dx f x dx
y u x v x e C g x e dx

= = +
| |
|
\

.
Uoavamo da se formula za jedinstveno reenje iz Teoreme 4 dobija ako se konstanta C iz
obrasca za opte reenje odredi iz poetnog uslova ( )
0 0
y x y = .
3.5 Diferencijalne jednaine drugog reda
Neka je funkcija ( ) y x neprekidna i dvostruko diferencijabilna na intervalu ( ) , a b na
kome je definisana i neprekidna i funkcija ( ) y x .
Diferencijalna jednaina drugog reda je svaka jednaina oblika
( ) ( ) ( ) ( )
, , , 0 G x y x y x y x = , (implicitni oblik),
ili oblika
( ) ( ) ( ) ( )
, , y x F x y x y x = , (normalni oblik)

102

gde su F i G poznate funkcije. U toj jednaini , x y i y ne moraju biti eksplicitno
zastupljeni. Jednaina 1 y = je jednostavan primer takve jednaine.
Neka je
2
1 2
1
2
y x C x C = + + ,
gde su
1
C i
2
C proizvoljne realne konstante.
Tada je
1
, 1 y x C y = + = .
Zato emo svaku funkciju oblika
2
1 2
1
2
y x C x C = + + zvati reenjem jednaine 1 y = .
Reenje diferencijalne jednaine drugog reda je svaka funkcija koja ima sledee
svojstvo: Kada se u datu jednainu zamene ta funkcija i njeni prvi i drugi izvod, dobija se
identitet po x . Reiti diferencijalnu jednainu drugog reda znai odrediti sva njena reenja.
Dokazano je da pod veoma optim uslovima, difefrencijalna jednaina n -tog reda
( )
( ) ( ) ( )
( )
( )
( )
1
, , , ,
n n
y x F x y x y x y x

= ,
ima opte reenje oblika
( )
1 2
, , , ,
n
y f x C C C = ,
gde su
1 2
, , ,
n
C C C proizvoljne realne konstante. Za jednainu drugog reda to reenje je
oblika
( )
1 2
, , y f x C C = .
Neke diferencijalne jednaine vieg reda reavamo sniavanjem reda tih jednaina pa ih u
krajnjoj liniji svodimo na diferencijalne jednaine prvog reda.
Neka je, npr.
( )
( ) ( )
n
y x F x = ,
gde je F neprekidna funkcija u intervalu ( ) , a b . Uvedimo smenu
( )
( ) ( )
1 n
y x z x

= .
Tada je

103

( ) ( ) z x F x = i ( )
( )
( ) ( ) ( )
1
1 1
n
z x y x F x dx F x C

= = = +

.
Dalje, dobijamo
( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2
1 1 2 1 2
n
y x F x C dx F x C x C

= + = + +

.
Nakon n koraka dobijamo opte reenje polazne jednaine:
( ) ( )
( ) ( )
1 2 1 2 1
1 2
, , , , .
1 ! 2 ! 1!
n n n
n n n
C C C
y x F x x x x C C C C
n n

= + + ++ +


Tako prethodno posmatranu jednainu
1 y =
moemo reiti uvodei smenu y z = , odakle je y z = . Dobijamo jednainu :
z 1 = ,
pa je
1
z x C = + ,
1
y x C = + ,
i konano, opte reenje
2
1 2
1
2
y x C x C = + + .
Jasno je da je postupak reavanja ovih jednaina sloeniji to je vii red diferencijalne
jednaine.
Poetni (Koijev) problem za diferencijalne jednaine drugog reda glasi: Nai ono
reenje ( ) y x date jednaine za koje u nekoj taki
0
x u kojoj ono postoji vai:
( ) ( )
0 0 0 1
, y x y y x y = = ,
gde su
0
y i
1
y dati brojevi. Geometrijski posmatrano, funkcijom ( ) y x je odreena
integralna kriva koja prolazi kroz taku ( )
0 0
, x y i u kojoj ta kriva ima tangentu iji je
koeficijent pravca
1
y (ili ( )
0
y x ).
Definicija 26. Linearna homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa
konstantnim koeficijentima je jednaina
0 y py qy + + = ,

104

gde su p i q date konstante a y nepoznata funkcija.
Oigledno je da vai sledea teorema.
Teorema 10. Teorema 10. Teorema 10. Teorema 10. Ako je ( ) f x reenje jednaine
0 y py qy + + = ,
onda je i ( ) Cf x , gde je C proizvoljna konstanta, takoe njeno reenje.
Za reavanje ovih jednaina vana je i sledea drfinicija.
Definicija 27. Neka je ( ) , a b i neka su ( ) , : , f g a b f,g:(a,b) date
funkcije. Funkcije f i g su linearno nezavisne funkcije nad poljem realnih brojeva
ako iz
( ) ( ) ( )
1 2
0, , f x g x x a b + =
gde su
1 2
, , sledi
1 2
0 = = .
Funkcije koje nisu linearno nezavisne zovemo linearno zavisne funkcije.
Analogno se definie linearna zavisnost skupa od ( ) , 2 n n > funkcija.
Definicija 28. Neka su ( ) , : , f g a b i
1 2
, proizvoljni brojevi.
Izraz ( ) ( )
1 2
f x g x +

je jedna linearna kombinacija funkcija f i g .
I ovaj pojam se moe proiriti na proizvoljan broj funkcija.
Primer 42. Funkcije
( ) ( ) ( )
2
1, , f x g x x h x x = = =
su linearno nezavisne nad jer iz identiteta
2
1 2 3
1 0, x x x + + ,
sledi
1 2 3
0 = = = , dok su funkcije
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2 2
1 1 1
1, sin i cos f x g x x h x x = = =
linearno zavisne nad jer vai
2 2
1 1 1 sin 1 cos 0, x x x + + .
Takoe je jasno da vai i sledea

105

Teorema 11. Teorema 11. Teorema 11. Teorema 11. Ako su ( )
1
f x i ( )
2
f x dva reenja jednaine
0 y py qy + + =
tada je i njihova linearna kombinacija ( ) ( )
1 1 2 2
C f x C f x + , takoe reenje te
jednaine.
Teorema 12. Teorema 12. Teorema 12. Teorema 12. Ako su ( )
1
f x i ( )
2
f x , ( ) , x a b reenja jednaine
0 y py qy + + =
i zadovoljavaju uslov
( )
( ) ( )
( ) ( )
1 2
1 2

0,

f x f x
W x
f x f x



tada je opte reenje ove jednaine
( ) ( ) ( )
1 1 2 2
y x C f x C f x = + ,
gde su
1
C i
2
C ma koje realne konstante. Ono obuhvata sva Koijeva reenja.
Definicija 29. Determinantu ( ) W x nazivamo determinanta Vronskog (vronskijan) od
funkcija
1
f i
2
f .
Teorema 13. Teorema 13. Teorema 13. Teorema 13. Reenja jednaine
0 y py qy + + =
su linearno nezavisna ako i samo ako je ( ) 0, W x
Definicija 30. Skup svih linearno nezavisnih partikularnih reenja linearne
homogene diferencijalne jednaine sa konstantnim koeficijentima ini osnovni ili
fundamentalni skup reenja.
Prethodne tri teoreme mogu se uoptiti na proizvoljnu linearnu homogenu
diferencijalnu jednainu sa konstantnim koeficijentima.
3.6 Osvrt na istoriju diferencijalnih jednaina
Diferencijalne jednaine su se pojavile u vreme otkria diferencijalnog i integralnog
rauna, dakle u vreme Njutna i Lajbnica. Pokuaji da se ree pre svega fiziki problemi,
doveli su postepeno do matematikih modela; jednaina u kojima se javljaju promenljive i
njihovi diferencijali. Meutim, sa teoretskog stanovita, razvoj ove grane matematike -
Teorije diferencijalnih jednaina, ima zaetak u jednom malom broju matematikih

106

problema. Ovi problemi i njihova reenja vodili su ka posebnoj disciplini u kojoj je reavanje
ovih jednaina inilo sutinu samo po sebi.
Rad na optim metodama reavanja poeo je kada je Njutn objavio svoje delo
"Metoda fluksija i beskonanih redova" 1671. godine. U nemu je ukazao na vanost
diferencijalnih jednaina i ukazao na nain reavanja nekih tipova. Jednaine prvog reda
podelio je u tri grupe. Prve dve grupe inile su jednaine danas poznate kao obine
diferencijalne jednaine prvog reda a treu grupu parcijalne jednaine prvog reda. Njutn je
kao reenje pretpostavljao beskonaan red u kome bi se dalje traili koeficijenti.
Komentarisao je da se konstantni koeficijenti mogu izabrati na bezbroj naina i zakljuio da
jednaina ima beskonano mnogo partikularnih reenja. Sve do sredine 18. veka nije u
potpunosti shvaena vanost ove injenice, tj. da opte reenje diferencijalne jednaine prvog
reda zavisi od proizvoljne konstante.
Godine 1682. Lajbnic, u Lajpcigu osniva asopis Acta Eruditorum. U njemu, 1684.
objavljuje epohalni rad na 6 strana o diferencijalnom raunu a zatim, 1686. i rad koji je
sadrao grube osnove integralnog rauna. U meuvremenu, Johan Bernuli i njegov brat Jakob
Bernuli, otkrivaju tajne diferencijalnog i integralnog rauna , i to bez neposredne pomoi
Lajbnica. U intenzivnoj prepisci koju su zatim vodili sa Lajbnicom, razmenjena su mnoga
nova otkria u ovoj oblasti. Johan Bernuli je pronaao metod reavanja homogene
diferencijalne jednaine prvog reda 1692. godine, a uskoro i linearne jednaine prvog reda.
Za "vladavine" Bernulijevih dolo je do otkria praktino svih znanih metoda reavanja
diferencijalnih jednaina prvog reda. Johan se bavio i problemom izohrone, tj. krive u ijoj
svakoj taki telo pada konstantnom vertikalnom brzinom. Ovaj problem ga je doveo do
diferencijalne jednaine koja je prikazivala jednakost dva diferencijala. Iz toga je zakljuio da
su integali ta dva lana jednaki. Tako se re "integral" prvi put pojavila u Acta Eruditorum
1693. godine. Zato je drugi od dva glavna dela novog rauna, dotad zvani Calculus
summatorius, promenio ime u Calculus integralis ili, Inregralni raun, kako ga i danas
zovemo.
Iz problema izohrone nastala je ideja o formiranju jednaine neke krive koja ima
kinematiku i dinamiku definiciju izraenu diferencijalnom jednainom koja se, zatim,
reava pod odreenim poetnim uslovima. Jedna takva kriva je logaritamska spirala.
Lajbnic je implicitno otkrio metod razdvajanja promenljivih radei na inverznom
problemu tangenata. Zasluga za sam postupak pripada Jakobu Bernuliju. Opisao ga je 1694.
godine i nazvao ga je Separatio indeterminatorum (metod razdvajanje promenljivih).On je
1696. dao veliki zamah prouavanju diferencijalnih jednaina kada je postavio uveni
Brahistohroni problem. To je problem pronalaenja jednaine putanje niz koju e estica
padati iz jednog poloaja u drugi za najkrae vreme. Godine 1695. kao reenje je ponudio
jednainu danas poznatu kao Bernulijeva jednaina:
( ) ( )
n
dy
P x y Q x y
dx
+ = .
Sledee godine Lajbnic je reio ovu jednainu, koristei zamene i tako je
pojednostavljujui na linearnu, postupkom koji je slian dananjem.
Poetkom 18. veka rad na nizu problema je vodio do diferencijalnih jednaina drugog
i treeg reda. Johan Bernuli je 1701. objavio reenje svog izoperimetrijskog problema,

107

odnosno problema u kome se trai da integral date funkcije bude maksimalan ili minimalan
dok se integral druge date funkcije odrava konstantnim. To je zahtevalo diferencijalnu
jednainu treeg reda.
Rikati je u to vreme prouavao neke specijalne krive kod kojih zakrivljenost zavisi
iskljuivo od ordinata njihovih taaka. Zato se njegovo ime povezuje sa jednainom
( ) ( ) ( )
2
y P x Q x y R x y = + + .
Rikati nije dao svoje reenje ove jednaine. Reio je Danijel Bernuli, iako je ona
poznata pod imenom Rikatijeva jednaina.
Ojler je bio sledei koji je dao znaajan doprinos razvoju ove oblasti kada je postavio
i reio problem redukovanja odreene klase diferencijalnih jednaina drugog reda na
jednaine prvog reda. Njegov postupak pronalaenja drugog reenja iz poznatog reenja
sastoji se od redukcije jednaine drugog reda na jednainu prvog reda i pronalaenja
integralnog faktora.
Ojler je uspeno radio i na homogenim linearnim diferencijalnim jednainama sa
konstantnim koeficijentima. To se vidi iz pisma koje je uputio Jakobu Bernoulliju 1739. koje
je kasnije i objavljeno. Kasnije je je kompletirao ovaj rad i svoju panju je usmerio na
nehomogene diferencijalne jednaine. Metod sukcesivne redukcije reda jednaine uz pomo
integralnih faktora prvo je doveo do jednaina integrabilnih (reivih) u konanoj formi. Ojler
je prvo redukovao ove jednaine korak po korak, a zatim ih integrisao. Za one jednaine koje
nisu bile integrabilne u konanoj formi, Ojler je koristio metod integraljenja po serijama
(grupama).
Klero je primenio postupak diferenciranja na jednainu:
dy dy
y x f
dx dx
| |
= +
|
\
,
koja je danas poznata kao Kleroova jednaina i 1734. objavio je svoje istraivanje na ovoj
klasi jednaina. Klero je bio meu prvima koji su reili problem singularnih reenja -
pronalaenje jednaine omotaa (obvojnice) familije krivih predstavljenih optim reenjem.
Lagran je formalizovao koncept adjungovane (pridruene) jednaine dok je radio na
problemu odreivanja integracionog faktora za linearnu jednainu n-tog reda. Lagran ne
samo da je odredio integracioni faktor za ovu jednainu nego je dao dokaz opteg reenja
homogene linearne jednaine n-tog reda. Osim ovoga, Lagran je otkrio metod varijacije
konstanti.
Nadograujui se na Lagranov rad, Dalamber je pronaao uslove pod kojima se
moe sniziti red linearne diferencijalne jednaine. Dalamber je reio i problem linearnih
jednaina sa konstantnim koeficijentima i zapoeo prouavanje sistema linearnih
diferencijalnih jednaina. U traktatu koji je napisao 1747. Dalamber se posvetio problemu
vibrirajuih ica gde je doao do parcijalnih diferencijalnih jednaina i na ovom polju je
ostvario glavni deo svog rada u matematici.

108

Period poetnih otkria optih metoda reavanja obinih diferencijalnih jednaina
zavren je do 1775. Za mnoge probleme opte metode nisu bile dovoljne. Traila su se
reenja sa specijalnim osobinama i prema tome kriterijumi koji su garantovali postojanje
takvih reenja postajali su sve vaniji. Problemi sa graninim vrednostima vodili su do
obinih diferencijalnih jednaina, kao to je Beselova jednaina, gde je bilo neophodno
prouavati Leandrove i Hermitove polinome. Prouavanje ovih i drugih funkcija koje su
reenja jednaina hipergeometrijskog tipa vodili su prema modernim numerikim metodama.
Tako je potraga za optim metodama reavanja obinih diferencijalnih jednaina bila
zavrena a sva panja je usmerena ka analitikim metodama reavanja i problemima
postojanja reenja.
Istorijski gledano, razvoj diferencijalnih jednaina podstakle su potrebe mehanike i
delova prirodnih nauka. Zato je njihov znaaj sa tog stanovita veliki jer su prve izuavane
diferencijalne jednaine bile modeli problema tada aktuelnih u tim naukama. Sva prva
saznanja iz ove oblasti su i steena izuavanjem takvih tipova jednaina tokom skoro dva
veka od njihovog nastanka.U toku XVIII veka teorija diferencijalnih jednaina omoguila je
reavanje problema iz zemaljske i nebeske mehanike, plime i oseke, u meteorologiji i drugim
oblastima fizike. Zbog uspeha ove teorije pojavila se i filozofska teza o njenoj sveoptoj
primeni. Ona je u svoje vreme odigrala veliku ulogu u oslobaanju nauke od teologije i
sholastike.
U ranijem periodu razvoja teorije diferencijalnih jednaina preovladavalo je reavanje
tih jednaina pomou kvadratura. Jednaina ( ) , y f x y = se smatrala reenom kada se dobije
opti integral ( ) , y x C = ili ( ) , , 0 x y C = , pri emu su u datim izrazima mogli figurisati i
integrali tipa ( ) f x dx

ili ( ) f y dy

. Sredinom XIX veka zavren je gotovo ovaj period

traenja reenja diferencijalnih jednaina. Kako je zadatak svoenja na kvadrature nereiv za
optije tipove jednaina, ovaj put nije mogao dovesti do opte teorije.
Kada su ustanovljeni fundamentalni stavovi o egzistenciji reenja (Koi i drugi),
stvoreni su uslovi za intenzivan razvitak kvalitativne analize (odnosno integracije) reenja
diferencijalnih jednaina, ijim se osnivaem smatra veliki francuski matematiar Poenkare.
Klasina je Koi-Pikarova teorema o egzistenciji i jedinstvenosti reenja diferencijalne prvog
reda ( ) , y f x y = , gde se, uz pretpostavku neprekidnosti funkcije ( ) , f x y u jednoj otvorenoj
oblasti ravni xy i uz vaenje Lipicovog uslova, dobija rezultat da kroz svaku taku ( )
0 0
, x y
uoene oblasti prolazi jedna i samo jedna integralna kriva produena do ruba te oblasti.
Tako je u XIX veku opta teorija diferencijalnih jednaina obogaena razvojem
teorije o egzistenciji reenja. Raznovrsnost pretpostavki o egzistenciji reenja ini ovu teoriju
veoma bogatom. Ovo je oblast od osnovnog znaaja jer prirodno prethodi svim drugim
istraivanjima. Ona omoguuje da prouavanjem same jednaine, dakle, bez njenog
eksplicitnog reavanja zakljuimo da li reenja postoje, odnosno da li postoje krive, koje su
grafici tih reenja. Mogue je ustanoviti da li su reenja ograniene ili neograniene funkcije,
da li su monotone i oscilatorne i imaju li i kakvih ekstrema. Pojavili su se novi tipovi
diferencijalnih jednaina i njihova reenja. Tako je nastala Furijeova analiza i specijalne
funkcije. Dolo je do novih primena ne samo u klasinoj mehanici ve i u termodinamici,
optici i elektrotehnici, posebno pod uticajem Maksvela.

109

U XX veku opta teorija se dalje razvijala, ali je bila pod uticajem dolazee teorije
skupova u matematiku analizu. Nove primene su nastale u kvantnoj mehanici, dinamikim
sistemima i teoriji relativnosti. Skoro istovremeno kad i metode kvalitativne analize
diferencijalnih jednaina, javljaju se i metode njihovog priblinog reavanja. One su imale
znaajnu ulogu u razvoju opte teorije diferencijalnih jednaina. Poznate su metode
sukcesivnih aproksimacija, neodreenih koeficijenata, analitika, Ojlerova, poligonalnih
linija, Adamsova, Milnova,.. .
Oblast diferencijalnih jednaina u sadanje vreme ima veoma raznovrsnu primenu,
posebno u prirodnim i tehnikim naukama. Raunari omoguuju da se njihova reenja nalaze
sa zadanom tanou kao i da se grafiki prikazuju.
Prvi se u Srbiji, i to sa velikim uspehom, diferencijalnim jednainama bavio na
uveni matematiar Mihailo Petrovi (1868-1943). Njegova doktorska teza "O nulama i
beskonanosti integrala algebarskih diferencijalnih jednaina", koju je odbranio 1894. u
Parizu, upravo je iz ove oblasti. Teza je bila odmah zapaena u tadanjem matematikom
svetu, a Emil Pikar u istoj godini, pri tampanju svog obimnog dela iz analize, unosi
Petrovieve rezultate iz teze. Mihailo Petrovi u svom opusu belei 87 bibliografskih jedinica
iz diferencijalnih jednaina.
Prva doktorska teza iz matematikih nauka odbranjena u Beogradu kod M. Petrovia,
takoe je iz ove oblasti. To je teza Mladena Beria: "Figurativni poligoni diferencijalnih
jednaina prvog reda i njihova veza sa osobinama integrala" odbranjena 1912. godine.
Sledea je bila teza "Opta Rikatijeva jednaina prvog reda" 1913. Sime Markovia. U
periodu izmeu dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata, diferencijalnim jednainama
su se sa uspehom bavili: Tadija Pejovi, a zatim Milorad Bertolino, aslav aja, Vojislav
Mari, Vojislav Avakumovi i Ostoja Raki.

110

4 Literatura
[1] Belaji Duan, Diferencijalne jednaine, elementi teorije i zadaci sa reenjima,
Nauna knjiga, Beograd, 1992.
[2] Bertolino Milorad, Metode primenjene analize,Zavod za izdavanje udbenika SRS,
Beograd, 1970.
[3] Boikovi Nataa, Poa Mihalj, Popovi Jovan, Praktikum vebi iz farmakokinetike,
Medicinski fakultet Novi Sad, 2008.
[4] Goldvin Bill, Engineering Diferential Eqations, Springer Science,Busines media ,
New York, 2011.
[5] Hadi Olga, Takai urica, Matematika za studente prirodnih nauka,Univerzitet u
Novom Sadu 1998.
[6] Keki Jovan, Nikevi Stana, Matematika, jednogodinji kurs, Trilenium, Beograd,
2002.
[7] Kruni Slavko, Diferencijalne jednaine-obrada u mainskoj koli, specijalistiki rad,
Novi Sad 2008.
[8] Mari Vojislav, Budinevi Mirko, Diferencijalne i diferencne jednaine, Univerzitet
u Novom Sadu 2005.
[9] Mari Vojislav, Kovaevi Ilija, Novkovi Momilo, Obine diferencijalne jednaine,
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, 1998.
[10] Raajski Borivoje, Teorija obinih diferencijalnih jednaina, Zavod za izdavanje
udbenika SRS, Beograd 1970.
[11] Raymond A. Barnett, Michael R. Zigler, Karl E. Byleen, Applied mathematics for
business, economics life sciences, and social sciences, Pearson Education, Inc,
publishing as Prentice Hall 2003.
[12] Sasser E. John, History of Ordinary Differential Eqations, The first 100 Years,
Modern Logic Publishing, Miami University, Oxford, Ohio,1997.
[13] epanovi Radoje, Kneevi-Miljanovi Julka, Proti Ljubomir, Diferencijalne
jednaine, Vesta Company, Beograd, 1997.
[14] Vulanovi Relja, Herceg Dragoslav, Numerika analiza, teorija, zadaci i programi,
Via kola za organizaciju rada, Novi Sad, 1994.

111

5 PREGLED OZNAKA
- skup realnih brojeva
( ) , a b - otvoren interval realnih brojeva izmeu brojeva a i b
| | , a b - zatvoren interval realnih brojeva izmeu brojeva a i b
- kraj definicije
- kraj teoreme ili kraj dokaza teoreme
p -ravnotena cena nekog proizvoda (u ekonomiji)
10
k -treba itati "k jedan nula", konstanta eliminacije leka (u farmaciji)
- diferencijalni operator
( ) n
y - n-ti izvod funkcije y
( )
, 0 0
,
a b
G x y -skup ( ) { }
0 0
, , x y x x a y y b
( ) , a b
C -skup neprekidnih funkcija na intervalu ( ) , a b
| | , a b
C -skup neprekidnih funkcija na intervalu | | , a b
G -skup ( ) | | | | { }
, , , , x y x a b y (ako nije drugaije reeno)
y
I -interval reenja oblika ( ) y x diferencijalne jednaine ( ) , y F x y =
( ) , M x y - homogena funkcija promenljivih x i y
( )
1 2
, , ,...,
n
f x C C C - oznaka za opte reenje diferencijalne jednaine n-tog reda
( ) W x W(x) - determinanta Vronskog (Vronskijan)


112

6 Biografija
Roen sam 22.2.1951. u mestu Una, optina Pluine, Republika Crna Gora. Osnovnu
kolu sam zavrio u svom mestu, gimnaziju u Foi, a zatim Viu pedagoku kolu, grupa za
matematiku u Zrenjaninu 1971. godine. Diplomirao sam na Prirodno-matematikom fakultetu
u Novom Sadu, grupa matematika 1977. godine. Specijalistike studije metodike nastave
matematike zavrio sam 2008. godine odbranom rada Diferencijalne jednaine- obrada u
mainskoj koli. kolske 2009/2010. upisao sam diplomske akademske studije "diplomirani
matematiar-master". Od kolske 1974/1975. godine radio sam u gimnaziji Sava
umanovi u idu a zatim u koli zajednikog srednjeg obrazovanja i vaspitanja 25. maj u
Vrbasu. Sada radim u Srednjoj mainskoj koli u Novom Sadu.Radio sam i kao saradnik u
koli za matematike talente Integral kolske 1997/1998. godine.
Oenjen sam, imamo erku i sina.

Novi Sad, juna 2012. Slavko Kruni



113

UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:
TD Monografska dokumentacija
Tip zapisa:
TZ Tekstualni tampani materijal
Vrsta rada:
VR Master rad
Autor:
AU Slavko Kruni
Mentor:
MN dr Dragoslav Herceg
Naslov rada:
NR Neke obine diferencijalne jednaine sa primenama-metodika obrada
Jezik publikacije:
JP srpski (latinica)
Jezik izvoda:
JI srpski/engleski
Zemlja publikovanja:
ZP Srbija
Ue geografsko podruje:
UGP Vojvodina
Godina:
GO 2012.
Izdava:
IZ Autorski reprint
Mesto i adresa:
MA Prirodno-matematiki fakultet, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad
Fiziki opis rada:
FO
Nauna oblast:
NO Metodika matematike
Nauna disciplina:
ND Metodika nastave matematike
Predmetna odrednica/ kljune rei:
PO
UDK Diferencijalne jednaine, reenje, matematiki model
uva se:
U Biblioteka departmana za matematiku , PMF-a u Novom Sadu
Vana napomena:
VN Izvod: Tema ovog master rada su neke osnovne vrste obinih diferencijalnih jednana prvog i
drugog reda.Nakon uvoenja pojma i uslova egzistencije reenja,obraeni su pojedini tipovi i
uraeni odabrani zadaci iz matematike i primene bez raunara i uz njegovu upotrebu.
Izvod:
IZ

114

Datum prihvatanja teme od NN vea: 7. 12. 2011.
DP 2011.
Datum odbrane:
DO
lanovi komisije:
KO
Predsednik:dr Mirko Budinevi, redovni profesor PMF u Novom Sadu
lan: dr Dragoslav Herceg, redovni profesor PMF u Novom Sadu
lan: dr Aleksandar Pavlovi, docent PMF u Novom Sadu



115

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type:
DT Monograph publication
Type of record:
TR Textual printed material
Content code: Master operation
CC
Author: Slavko Kruni
AU
Mentor/comentor: Dragoslav Herceg, Ph.D
MN
Title: Some ordinary diferential eqations with aplications-methodical treatment
TI
Language of text:
LT Serbian (Latin)
Language of abstract:
LA Serbian and English
Country of publication:
CP Serbia
Locality of publication:
LP Vojvodina
Publication year:
PY 2012th.
Publisher:
PU Author's reprint
Publication place:
PP University of Novi Sad,Faculty of Science, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad
Physical description:
PD 5/182/32/0/71/0/3
Scientific field:
SF Mathematics
Scientific discipline:
SD Theacing of mathematics
Subject/ Key words:Diferential eqations,solution of the mathematical model
SKW
UC
Holding data:
HD Library of Department of Mathematics and Informatics, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad
Note:
N none
Abstract: The topics of this master thesis are some basic types of first order ordinary diferential
eqations. After the introduction of the term and conditions of existence of solutions certian of types
of tasks from mathematics have been processed and made. The are selected and applied without a
computer and with its use.
AB

116

Accepted by the Scientific Board: 7. 12. 2011.
ASB
Defended on:
DE
Thesis defend board:
DB
President: Mirko Budinevi, Ph.D, full professor, Faculty of Sciences, University of Novi Sad
Member:Dragoslav Herceg, Ph.D, full professor, Faculty of Sciences, University of Novi Sad
Member: Aleksandar Pavlovi, Ph.D, docent, Faculty of Sciences, University of Novi Sad