Tehnicko PRIPREME 7

Ђура Пађан
7
ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
НАСТАВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА У

СЕДМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ 7
НАСТАВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА У СЕДМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Прво издање
Аутор: Ђура Пађан

Фотографије и илустрације: aрхива Издавачке куће Klett
Рецензент: Ненад Стаменковић, професор технике и информатике у ОШ „Иво Андрић”
Београд
Графичко обликовање: Бранка Милошевић
Обликовање корица: Издавачка кућа „Klett”
Лектура и коректура: Штрикла
Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о.

Светозара Ћоровића 15/IV, 11 000 Београд
тел. 011/3348-384, факс 011/3348-385
office@klett.rs, www.klett.rs
За издавача: Гордана Кнежевић Орлић
Главни уредник: Aлександар Рајковић
Уредник: Aлександар Ђикановић
Руководилац пројекта: Сања Пауновић
Штампа:
Тираж:
© Klett, 2014.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског
дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском
облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу
индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашће-
но коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
ISBN
Уводна реч
Садржај
Глобални и оперативни планови рада наставника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Глобални план рада наставника...................................................................................................................
Оперативни план рада наставника за септембар................................................................................
Оперативни план рада наставника за октобар.....................................................................................
Оперативни план рада наставника за новембар.................................................................................
Оперативни план рада наставника за децембар..................................................................................
Оперативни план рада наставника за јануар ........................................................................................
Оперативни план рада наставника за фебруар....................................................................................
Оперативни план рада наставника за март............................................................................................
Оперативни план рада наставника за април.........................................................................................
Оперативни план рада наставника за мај................................................................................................
Оперативни план рада наставника за јун................................................................................................
Дневни планови рада наставника....................................................................................

Припрема бр. 1 и 2. ............................................................................................................................................
Појам и задаци машина и механизама. Трансформација материје и енергије, пренос
и трансформација оптерећања и кретања. Појам и задаци машина и механизама.
Трансформација материје и енергије, пренос и трансформација оптерећања и
кретања....................................................................................................................................................................
Припрема бр. 3 и 4. Техничка документација у машинству. Ортогонална пројекција........
Припрема бр. 5 и 6. Ортогонална пројекција.........................................................................................
Припрема бр. 7 и 8. Котирање, пресеци и упрошћавање................................................................
Припрема бр. 9 и 10. Од идеје до реализације. Утврђивање градива........................................
Припрема бр. 11 и 12. Програми за техничко цртање. Google Sketch Up.................................
Припрема бр. 13 и 14. Цртање и котирање техничких цртежа. Пројекције и пресеци.....
Припрема бр. 15 и 16. Пројекције и пресеци. Чување и штампање цртежа............................
Припрема бр. 17 и 18. Израда презентације. MS PowerPoint. Појам презентације,
објекти у презентацији и израда слајдова..............................................................................................
Припрема бр. 19 и 20. Подешавање и анимирање слајдова...........................................................
Припрема бр. 21 и 22. Израда презентације..........................................................................................
Припрема бр. 23 и 24. Интерфејс систем веза, портови рачунара. Управљање
моделима помоћу рачунара..........................................................................................................................
Припрема бр. 25 и 26. Подела материјала. Основна својства метала и легура......................
Припрема бр. 27 и 28. Meрење, мерна средства и контрола..........................................................
Припрема бр. 29 и 30. Принципи обраде метала скидањем струготине...................................
Припрема бр. 31 и 32. Принципи обраде метала без скидања струготине..............................
Припрема бр. 33 и 34. Основни појмови и принципи рада машина и механизама
(принцип полуге, принцип стрме равни и резног клина)................................................................
Припрема бр. 35 и 36. Maшине (намена, делови и врсте машина)...............................................
Припрема бр. 37 и 38. Елементи машина и механизама -елементи за везу.............................
Припрема бр. 39 и 40. Елементи за пренос снаге и кретања..........................................................
4
Припрема бр. 41 и 42. Елементи за пренос снаге и кретања. Специјални елементи...........
Припрема бр. 43 и 44. Транспортне машине..........................................................................................
Припрема бр. 45 и 46. Утврђивање градива. Конструкторско моделовање...........................
Припрема бр. 47 и 48. Конструкторско моделовање.........................................................................
Припрема бр. 49 и 50. Појам, врсте и намена робота. Конструкција робота...........................
Припрема бр. 51 и 52. Извори, коришћење и трансформација енергије.................................
Припрема бр. 53 и 54. Погонске машине – мотори, хидраулични мотори и СУС мотори.
Припрема бр. 55 и 56. Двотактни мотори, дизел мотори, ракетни и млазни мотори
Припрема бр. 57 и 58. Алгоритам конструкторског моделовања................................................
Припрема бр. 59 и 60. Примери моделовања........................................................................................
Припрема бр. 61 и 62. Конструкторско моделовање.Израда модела........................................
Припрема бр. 71 и 72. Конструкторско моделовање.Израда модела.......................................
5
6
Глобални и оперативни
планови рада наставника
ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ШКОЛСКУ___/__. годину
Школа:
Разред и одељење: VII Недељни фонд часова: 2
Наставник: Наставни предмет: ТИО
Број часова
Наставна тема
по аставној
за обраду
Наставна јединица
за друге
типове
Месец
теми
Појам и задаци машина и
механизама. Трансформација
Uvod
1. материје и енергије, пренос и УЧ
трансформација оптерећања и
кретања opterećenja
Појам и задаци машина и
механизама. Трансформација
2. материје и енергије, пренос и О
трансформација оптерећања и
кретања
Техничка документација у
5 O + УЧ + УТ + 3 В = 10 УКУПНО
3. О
машинству
I. УВОД У МАШИНСКУ ТЕХНИКУ
Септембар
Ne slažem se da prvo
4. Ортогонална пројекција bude ortogonalna В
Prvo odraditi prostorno
prikazivanje predmeta,
5. Ортогонална пројекција pošto njega i onako В
nema nigde.
6. Ортогонална пројекција В
Котирање, пресеци и
7. О
упрошћавање
Tehničko Котирање, пресеци и

crtanje u 8. О
упрошћавање
mašinstvu
9. Од идеје до реализације О
Октобар
10. Утврђивање градива У
8
за обраду
за друге
типове
Месец
теми
11. Програми за техничко цртање О
12. Google Sketch Up В
Цртање и котирање техничких

13. В
Октобар
цртежа
14. Пројекције и пресеци В
15. Пројекције и пресеци В

II. ИНФОРМАТИЧКА ТЕХНОЛОГИЈА
16. Чување и штампање цртежа В
5 О + 9 В = 14 УКУПНО
Израда презентације.
17. О
MS PowerPoint
Појам презентације, објекти у

18. презентацији и израда слајдова В
19. Подешавање и анимирање слајдова В
20. Подешавање и анимирање слајдова В
21. Израда презентације О

Новембар
22. Израда презентације В
Интерфејс систем веза, портови

23. О
рачунара
Управљање моделима користећи
24. О
рачунар
25. Подела материјала О

МАТЕРИЈАЛИ
2 УКУПНО
2О=
III.
Основна својства метала и

26. О
легура
Da li bi ovde trebalo
staviti jedan čas
vežbanja, tj ispitivanje
materijala 9
за обраду
за друге
типове
Месец
теми
Meрење, мерна средства и
КОНТРОЛА
МЕРЕЊЕ И
27. О
О + УТ = 2
контрола
УКУПНО
IV.
Meрење, мерна средства и

28. У
контрола
Принципи обраде метала О

29.
V. ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ
скидањем струготине
3 О +УТ = 4
УКУПНО
О
МАТЕРИЈАЛА
Принципи обраде метала

30.
Децембар
Принципи обраде метала без О

31.
скидања струготине
Принципи обраде метала без

32. У
Основни појмови и принципи

рада машина и механизама
33. О
(принцип полуге, принцип стрме
равни и резног клина)
Основни појмови и принципи рада

машина и механизама (принцип
34. О
VI. МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ
полуге, принцип стрме равни и

10 О + 5 В + УТ = 16 УКУПНО
резног клина)
Maшине (намена, делови и врсте
35. О odnosi
na šta se ovo
машина)
Maшине (намена, делови и врсте
36. О
машина)
Јануар
Елементи машина и механизама –

37. О
елементи за везу
Елементи машина и механизама –

38. О
елементи за везу
Фебруар
Елементи за пренос снаге и

39. О
кретања
10
за обраду
за друге
типове
Месец
теми
40. О
кретања
41. О
кретања
VI. МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ
42. Специјални елементи О
12 О + 3 В + УТ = 16 УКУПНО
Фебруар
43. Транспортне машине О
44. Транспортне машине О
45. Утврђивање градива У
46. Конструкторско моделовање В
49. Појам, врсте и намена робота О

РОБОТИКА
О+В=2
УКУПНО
VII.
50. Конструкција робота В

Март
Извори, коришћење и
51. О
трансформација енергије
Извори, коришћење и
52. О
трансформација енергије
VIII. ЕНЕРГЕТИКА
6 О = 6 УКУПНО
Погонске машине – мотори,

53. О
хидраулични мотори и СУС мотори
Погонске машине – мотори,
54. хидраулични мотори и СУС мотори О
Двотактни мотори, дизел-мотори,

55. ракетни и млазни мотори О
Април
Двотактни мотори, дизел-мотори,

56. ракетни и млазни мотори О
11
за обраду
за друге
типове
Месец
теми
Алгоритам конструкторског
57. моделовања В
Алгоритам конструкторског
58. В
Април
моделовања
59. Примери моделовања В
60. Примери моделовања В

IX. КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИ
Конструкторско моделовање.
61. Израда модела В
16 В = 16 УКУПНО
64. В
Израда модела
Мај
65. В
66. В
67. В
Јун
Прво полугодиште 17 17 34
Друго полугодиште 16 22 38
Укупно 39 33 72
Tип часа:
УЧ – уводни час
О – oбрада новог градива
ОВ – обрада, вежба
У – утврђивање
12
ОПЕРАТИВНИ
план рада наставника
14
Школска 20__/__. година
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА СЕПТЕМБАР
Назив предмета: техничко и информатичко образовање Разред: СЕДМИ Недељни фонд часова: 2
Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец:
Редни број Редни

Тип Наставне
наставне број Наставна јединица Облици рада Наставна средства
часа методе
теме часа
Појам и задаци машина и механизама. Уводни

1. Уџбеник, Радна
Трансформација материје и енергије, пренос час Фронтални Дијалошка
2. свеска, свеска
и трансформација оптерећења и кретања Обрада
3. Техничка документација у машинству. Обрада, Фронтално Дијалошка Уџбеник, Радна

4. Ортогонална пројекција Вежба индивидуални и радна свеска, свеска
I.
5. Уџбеник, Радна
Дијалошка и
Ортогонална пројекција Вежба Индивидуал. свеска, пројектор,
6. радна
свеска
7. Фронтални Уџбеник, Радна
УВОД У МАШИНСКУ ТЕХНИКУ

Дијалошка и
Котирање, пресеци и упрошћавање Обрада свеска, пројектор,
8. Индивидуал. радна
свеска
Датум предаје оперативног плана Наставник

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ОКТОБАР

Тип Наставне
наставне број Наставна јединица Облици рада Наставна средства
часа методе
теме часа
9. Од идеје до реализације. Радна свеска,
I.
Обрада Фронтални Дијалошка
Утврђивање градива свеска
УВОД У
10.
ТЕХНИКУ
МАШИНСКУ
11. Програми за техничо цртање. Обрада,
Индивидуал. Радна Уџбеник, свеска
12. Google Sketch Up Вежба
13. Цртање и котирање техничких цртежа. Обрада Фронтални Дијалошка,
II.
Рачунари
14. Пројекције и пресеци Вежба Индивидуал. радна
15.
ТЕХНОЛОГИЈЕ
Пројекције и пресеци Обрада Фронтални Дијалошка,
ИНФОРМАТИЧКЕ
16. Чување и штампање цртежа Вежба Индивидуал. радна
15
16
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА НОВЕМБАР

Наставне Наставна
наставне број Наставна јединица Тип часа Облици рада Корелација
методе средства
теме часа
Израда презентације. MS
17. PowerPoint. Појам презентације, Обрада, Фронтални, Дијалошка,
18. објекти у презентацији и израда вежба индивидуални радна
Рачунари,
слајдова Уџбеник
19. Подешавање и анимирање Фронтални, Дијалошка,
Вежба
индивидуални радна
III.
20. слајдова
21. Обрада, Фронтални, Дијалошка,
Израда презентације Рачунари
22. Вежба индивидуални радна
23. Интерфејс систем веза са рачунаром, Рачунари, Музичка
ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Обрада, Фронтални, Дијалошка,
портови рачунара. Управљање Интерфејс култура,
24. Вежба индивидуални радна
моделима помоћу рачунара Едуардо Физика
25. Уџбеник,
Подела материјала.
III.
Обрада Фронтални Дијалошка Радна
26. Основна својства метала и легура
свеска
МАТЕРИЈАЛИ
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ДЕЦЕМБАР

Тип Наставне Наставна
наставне број Наставна јединица Облици рада Корелација
часа методе средства
теме часа
Дијалошка, Мерни и
27. Обрада Фронтално
IV.
Мерење, мерна средства и контрола Показивачка контролни
28. Вежба индивидуални Радна инструменти
МЕРЕЊЕ И
КОНТРОЛА
29. Принципи обраде метала скидањем Уџбеник,
Обрада Фронтални Дијалошка Физика
30. струготине Радна свеска
ЛОГИЈА
ОБРАДЕ
31. Уџбеник,
МЕТАЛА
Принципи обраде метала без скидања
V. ТЕХНО
32. струготине Радна свеска
Основни појмови и принципи рада

33. машина и механизама (принцип Уџбеник,
VI.
34. полуге, принцип стрме равни, и Радна свеска
НИЗМИ
И МЕХА
MАШИНЕ
принцип резног клина)
17
18
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ЈАНУАР
Редни број
Редни Наставне Наставна
наставне Наставна јединица Тип часа Облици рада
број часа методе средства
теме
Уџбеник,
35.
Машине (намена, делови и врсте машина) Обрада Фронтални Дијалошка Радна
36. свеска
VI.
Уџбеник,
37.
Елементи машина и механизама (елементи за везу) Обрада Фронтални Дијалошка Радна
MАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ
38. свеска

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ФЕБРУАР

наставне број Наставна јединица Тип часа Облици рада
теме часа
Уџбеник,
39.
Елементи за пренос снаге и кретања Обрада, Фронтални Дијалошка Радна
40. свеска
41. Уџбеник,
Елементи за пренос снаге и кретања. Специјални
елементи
42.
свеска
VI.
43. Обрада Фронтално Радна
Транспортне машине Дијалошка
44. Вежба Индивидуал. свеска
MАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ
Утврђивање градива. Дијалошка, Уџбеник,
45. Обрада, Фронтално
практични Радна
46. Конструкторско моделовање вежба индивидуални
рад свеска
19
20
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА МАРТ

теме часа
Дијалошка, Комплет
47.
VI.
Конструкторско моделовање Вежба Индивидуал. практичан вежби за 7.
48. разред
рад
НИЗМИ
И МЕХА
MАШИНЕ
Уџбеник,
Радна
Дијалошка, свеска,
49. Обрада,
Појам, врсте и намена робота. Конструкција робота Фронтални Практичан Роботска
VII.
50. Вежба
рад колица,
РОБОТИКА
Роботска
рука
Уџбеник,
51.
Извори, коришћење и трансформација енергије Обрада Фронтални Дијалошка Радна
52. свеска
VIII.
Уџбеник,
53. Погонске машине – мотори, хидраулични мотори и
НЕРГЕТИКА
54. СУС мотори
свеска

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА АПРИЛ

теме часа
Дијалошка,
55. Двотактни мотори, дизел мотори, ракетни и млазни Уџбеник,
Обрада Фронтални практичан
VIII.
56. мотори Радна свеска
рад
ЕНЕРГЕТИКА
Комплет
Дијалошка,
57. вежби за 7.
Алгоритам конструкторског моделовања Вежба Индивидуал. практичан
58. Разред,
рад
Радна свеска
IX.
Комплет
Дијалошка,
МОДУЛИ
59. вежби за 6.
Примери моделовања Вежба Индивидуал. практичан
60. рад Разред,
МОДЕЛОВАЊЕ -
Радна свеска
КОНСТРУКТОРСКО
21
22
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА МАЈ

Назив предмета: Техничко и информатичко образовање Разред: СЕДМИ Недељни фонд часова: 2

теме часа
61. Конструкторско моделовање.

Вежба Индивидуал.
62. Израда модела
Дијалошка,
Конструкторско моделовање. Уџбеник,
63. Практични Радна свеска,
64. Израда модела рад Комплет вежби
МОДУЛИ
за 7. разред

IX КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ -

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ЈУН

Назив предмета: Техничко и информатичко образовање Разред: СЕДМИ Недељни фонд часова: 2

теме часа

Дијалошка, Радна свеска,

Практични Комплет вежби
за 7. разред
МОДУЛИ
рад

IX КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ -
23
24
Дневни планови
рада наставника
Припрема за час бр. 1 и 2
Школа: ___________________________________________________________
Наставни предмет: Техничко и информатичко образовање
Разред: Седми
Датум реализације:________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 1 и 2
Наставна тема I. Увод у машинску технику

Наставна јединица Појам и задаци машина и механизама. Трансформација
материје и енергије, пренос и трансформација
opterećenja оптерећања и кретања
Тип часа Уводни час, oбрада
Циљ часа • Ученици знају правила понашања у кабинету за техничко
• Ученици знају најважније проналаске који су довели до
индустријске револуције
Образовни задаци Ученици знају да наведу научнике и њихове проналаске
Функционални Ученици знају да дефинишу појмове машине, механизма
задаци
Васпитни задаци Схватање технике и технологије као грана науке које
се стално усавршавају и сагледавање своје улоге у том
непрекидном процесу
Кључни појмови Машина, механизам
Образовни исходи Ученици знају да објасне разлику између машине и
механизма
Облици рада Фронтални
Наставне методе Дијалошка
Наставна средства
Место извођења Кабинет за техничко и информатичко образовање
наставе
Корелација
Литература и •Н енад Стаменовић, Алекса Вучићевић, Техничко и
додатни материјал информатичко образовање 7 – уџбеник за седми разред
за наставнике основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012. 2013
• Ненад Стаменовић, Алекса Вучићевић, Радна свеска –
Техничко и информатичко образовање за седми разред
основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
26

за ученике основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2013.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Упознајем ученике с:

(15 минута) – програмом за седми разред,
– правилима понашања у кабинету за техничко и
информатичко образовање.
Главни део часа Постављам питања ученицима као увод у данашњу лекцију:
(70 минута) • Шта је машина?
• Да ли знате да наведете пример неке машине?
• Шта је механизам?
• Каква је веза између механизма и машине?
Објашњавам ученицима да је машина скуп механизама и
машинских делова повезаних у целину који преносе снагу,
кретање и енергију да би извршили механички рад.
Механизам је механички систем који служи за пренос
и трансформацију кретања. Трансформација кретања
представља промену облика кретања, и то најчешће
праволинијског (транслаторног) у кружно или обрнуто.
Објашњавам да скуп машина које заједно извршавају
одређену операцију представља сложени систем или
машински систем. Разлика између машине и механизма
јесте у томе што машине трансформишу енергију да би
радиле, а механизми не обављају ту функцију.
Машинство се бави пројектовањем, производњом и
одржавањем механизама, машина и машинских система.
Том граном привреде баве се машински инжењери,
техничари, машинбравари, металостругари.
Дајем ученицима задатак да ураде питања, Уџбеник стр. 9.
27
Припрема за час бр. 1
Наводим научнике чији су радови обележили епоху

машинских проналазака:
– Џејмс Ват (парна машина),
– Николас Ото (ото-мотор),
– Рудолф Дизел (дизел-мотор).
Џеjмс Ват Николаус А. Ото Рудoлф Дизeл
Завршни део часа Дајем ученицима задатак да ураде питања, Радна свеска,
(5 минута) стр. 5–6. Проверавамо одговоре.
28
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема I. Увод у машинску

Tehničko crtanje uтехнику
mašinstvu
Наставна јединица Техничка документација у машинству.

Ортогонална пројекција Prostorno prikazivanje predmeta
Тип часа Обрада, вежба
Циљ часа • Ученици знају појам техничке документације у машинству

• Ученици знају значај техничке документације
Образовни задаци • Ученици знају аксонометријско приказивање предмета
• Ученици знају ортогонално приказивање предмета
Функционални Ученици знају да објасне разлику између аксонометријског
задаци и ортогоналног приказивања предмета
Васпитни задаци Развијање тачности и прецизности у раду
Кључни појмови Аксонометрија, ортогонална пројекција, техничка

документација
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Дијалошка, радна

наставе

за наставнике основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2013.
29

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Пуштам ученицима видео с линка који приказује како се
(5 минута) црта на рачунару:
http://www.youtube.com/watch?v=aArFyc3lUpQ.
Главни део часа Објашњавам 2.1. ученицима
ТЕХНИЧКА да техничка
ДОКУМЕНТАЦИЈА документација У
(80 минута) представља основни начин споразумевања
МАШИНСТВУ између
техничких лица. Она мора бити јасна, прегледна и мора
Техничка документација у техници (машинству, грађевинарству, електротехници итд.)
да садржи свеосновни
представља прорачуне за израду
начин споразумевања између техничкихдела, уређаја
лица. Она или
мора бити јасна,
разумљива, прегледна и мора да садржи све прорачуне за израду неког дела, уређаја или
машине.машине
У техничкој
– текстуални деo. Удокументацији
техничкој документацији, поред се налазе
текстуалног свиседелови
дела, налазе сви
цртежи по којима се може израдити и склопити неки уређај или направити неки објекат.
помоћу којих се може израдити и склопити неки уређај
Задатак техничког цртања у машинству је да се на цртежу у потпуности дефинише облик,
или направити
предмета. Осим неки објекат.
израде, задатак У машинству
техничког цртања сетехничких
је и да се научи цртање користи низ
функција, врста обраде, квалитет израде предмета, материјал, као и остале карактеристике
различитих врста цртежа, а најчешћа подела је према

цртежа. Међутим, не може се за сваки цртеж рећи да је технички цртеж. У техничком цртању
постоји низ правила која се морају поштовати. Та правила су дефинисана стандардима.
наменитехничких
иУ машинству
начину приказивања.
се користи читав низ различитих врста техничких цртежа, а најчешћа подела
цртежа је према намени и начину приказивања (сл. 2.1).
ТЕХНИЧКИ ЦРТЕЖ
ПРЕМА НАЧИНУ ПРИКАЗИВАЊА

ПРЕМА НАМЕНИ
ДВОДИМЕНЗИОНАЛНИ ТРОДИМЕНЗИОНАЛНИ
Vezbe:
РАДИОНИЧКИ
ОРТОГОНАЛНО ПЕРСПЕКТИВА АКСОНОМЕТРИЈА
(ДЕТАЉНИ)
Провера знања:
Za one koji zele da znaju vise

СКЛОПНИ ИЗОМЕТРИЈА
Подсетник:
ДИМЕТРИЈА
МОНТАЖНИ
Корисни сајтови:
КОСА
ПРОЈЕКЦИЈА
ili
Непознате речи:
сл. 2.1. Врсте техничких цртежа
Научили сте у претходним разредима:

Naucili ste u prethodnim razredima
Просторно приказивање предмета

је састављен од два подразумева
Радионички цртеж – приказује изглед само једног дела предмета.
Склопни цртеж – приказује предмет који или више делова.
аксонометријске пројекције, од којих имамо:

Монтажни цртеж – приказује шему склапања делова.
– изометрију,
– 12диметрију,
– косу пројекцију,
– перспективу. Persepktiva ne pripada
aksonometriji
30
изометрија највише користи, зато што нема скраћења по осама, тј. све три димензије
тако да се предње и бочне ивице предмета виде у правој величини. У машинству се
предмета су у правој величини.
изометрија највише користи, зато што нема скраћења по осама, тј. све три димензије
 диметрија (сл. 2.2. б) – код овог начина просторног приказивања једна од оса се налази
предмета су у правој величини.
под углом од 7° и на њој се виде предње ивице предмета које су у правој величини, док
 диметрија (сл. 2.2. б) – код овог начина просторног приказивања једна од оса се налази
друга оса која је под под углом од 42°, приказује бочне ивице предмета скраћене за
под углом од 7° и на њој се виде предње ивице предмета које су у правој величини, док
половину.
друга оса која је под под углом од 42°, приказује бочне ивице предмета скраћене за
 коса пројекција (сл. 2.2. в) – предње ивице предмета виде се у стварној величини док
половину.
се бочне ивице предмета налазе под углом од 45° и скраћене су за половину.
 коса пројекција (сл. 2.2. в) – предње ивице предмета виде се у стварној величини док
се бочне ивице предмета налазе под углом од 45° и скраћене су за половину.
Приликом цртања, у аксонометрији, све ивице предмета које су паралелне у природи
Објашњавам ученицима карактеристике сваке пројекције.
морају бити паралелне и на цртежу.
Приликом цртања, у аксонометрији, све ивице предмета које су паралелне у природи
морају бити паралелне и на цртежу.
а) Изометрија б) Диметрија в) Коса пројекција

сл. 2.2. Аксонометријске пројекције
а) Изометрија б) Диметрија в) Коса пројекција
сл. 2.2. Аксонометријске
Постоји још један начин просторног приказивањапројекције
– перспектива са једном, две и три
тачке недогледа (сл. 2.3), али се она више користи у архитектури.
Постоји још један начин просторног приказивања – перспектива са једном, две и три
тачке недогледа (сл. 2.3), али се она више користи у архитектури.
сл. 2.3. Перспектива са две тачке недогледа
сл. 2.3. Перспектива са две тачке недогледа
Показујемизометрији.
ученицима пример једног поступка
На следећим цртежима (сл. 2.4) приказан је један од начина цртања предмета у
Овај начин цртања може се применити и за диметрију цртања
и косу пројекцију, само у
13
аксонометрији (Уџбеник, стр. 14):
што се осе постављају под одговарајућим углом. Током цртања цртежа у аксонометрији
неопходно је извући танке помоћне линије, а на крају цртања све видљиве ивице предмета 13
подебљати, а помоћне обрисати.
10 20 40
60
15
15
50
20
15
50
35
30 20 0
40 6
30°
20
30°
а)a) б) б)
2.3. ОРТОГОНАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА

Цртеж нацртан тродимензионално (3D) често не даје потпуне податке о изгледу
предмета. Да би се ти недостаци избегли користи се дводимензионално (2D) ортогонално
представљање предмета. Код овог начина представљања предмет се приказује у три
пројекције равни, које стоје под углом од 90° једна у односу на другу (сл. 2.5).
30°
30°
30°
Предмет се посматра са више страна, одозго, спреда и са леве стране, тако да се у свакој 30°
пројекцији приказују двев)димензије предмета.
в) г)г)
z
z
В П
B2
В B2 B3
B3 П
B
A2 A3 y
x
A2 A3
A1 B1
x
30°
A
30°
30°
B1 y
30°
Х
A1 д)д) ђ)ђ)
Х (y)
а)сл.3D
2.4. Пример једног поступка цртања предмета у б) 2D
изометрији
сл. 2.5. Ортогонална пројекција дужи

Када предмет посматрате спреда он ће се пројектовати на вертикалну раван В (x,z),
Објашњавам ученицима цртање у две димензије,
одозго на хоризонталну раван Х (x,y), док ће гледано са леве стране предмет бити приказан
у профилној равни П (z,y). (сл. 2.6.)
тј. ортогонално пројектовање. Цртежи нацртани у
14
Код ортогоналне пројекције правац посматрања је нормалан на пројекцијску раван. Из
тродимензионалној пројекцији често не дају потпуне
тих разлога ортогонална пројекција назива се још и правоугаона, нормална пројекција.
Oснoвнa прaвилa код ортогоналне пројекције су:
податке о изгледу предмета. Да би се ти недостаци избегли,
a) пројекцијски зраци су нормални на раван пројектовања (цртaњa);
б) прeдмeт сe нaлaзи измeђу рaвни прojeкциja и посматрача;
примењује се дводимензионално цртање.
в) прojeкциja (пoглeд) прeдстaвљa цртeж oнoг дeлa прeдмeтa кojи сe види у смeру
глeдaњa.
z
z
В П
П
x y
x y
Х
Х
(y)
а) 3D б) 2D
сл. 2.6. Ортогонална пројекција тела
15
31
Приказујем ученицима претходну слику и објашњавам

правила за цртање ортогоналних пројекција:
– Постоје три погледа – у правцу вертикалнице,
хоризонталнице
На следећим цртежима (сл. 2.7)иприказан
профилнице
је један од поступака ортогоналног цртања
сложеног предмета.
– Сваку површину коју видимо
30 цртамо у одговарајућој
20
равни 1 0
30
Пројекције морају бити усклађене
40
10
Додатно објашњавам ортогоналну пројекцију 40 радећи
20 60
пример из Уџбеника, стр.
30 16.
На следећим цртежима (сл. 2.7) приказан је један од поступака ортогоналног цртања
сложеног предмета. z z
20
6030 30
10
40
40
30
40
x y x y
10
40
20
30
30
20 60
30
60 20 30
z z 60
60 30 (y) (y)
Радећи овај пример долазимо до решења:
а) поглед одозго
40
40
z z 30
20
x y x y
30
30
40
20
30
30
x y x postoji treća sličica y

10
10
60 20 30
60 koja prikazuje sve tri
20
20
projekcije
(y) (y)
30
30
а) поглед одозго
20 30 20 30
60 60
z z 30
(y) 20 (y)
б) поглед спреда в) поглед са леве стране

сл. 2.7. Један од поступака при цртању предмета у ортогоналнoj пројекцији
Дајем ученицима задатак да самостално ураде пример
30
30
40
Све нацртане пројекције морају дати потпуну представу о облику предмета. Најчешће се
x према датим мерама: y
цртају три пројекције датог xпредмета. Често за представу некогy предмета нису потребне све
10
10
три пројекције, а то пре свега зависи од сложености облика предмета. У свакој пројекцији
мора бити видљиво нешто ново, што на осталимПростор за радније представљено.
пројекцијама
20
20
30
30
Пројекцију на којој се не види ништа ново није потребно ни цртати јер је сувишна.
20 30 20 30
60 60
16 (y) (y)
б) поглед спреда в) поглед са леве стране

сл. 2.7. Један од поступака при цртању предмета у ортогоналнoj пројекцији
Све нацртане пројекције морају дати потпуну представу о облику предмета. Најчешће се
цртају три пројекције датог предмета. Често за представу неког предмета нису потребне све
три пројекције, а то пре свега зависи од сложености облика предмета. У свакој пројекцији
мора бити видљиво нешто ново, што на осталим пројекцијама није представљено.
Пројекцију на којој се не види ништа ново није потребно ни цртати јер је сувишна.
Проверавам радове и цртам на табли тачно решење.

16
Завршни део часа Дајем ученицима задатак да урадеПростор
питања,за рад
Радна свеска,
(5 минута) стр. 8.
32
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема Tehničko

I. Увод crtanje uтехнику
у машинску mašinstvu
Наставна јединица Ортогонална пројекција

Тип часа Вежба
Циљ часа Ученици знају да на основу аксонометријске пројекције

добију ортогоналну пројекцију
Образовни задаци Ученици знају да ускладе пројекције
Функционални Ученици знају да разликују помоћне линије код цртања

задаци ортогоналних пројекција од контура предмета и да их
прикажу одговарајућим врстама линија
Васпитни задаци Развијање прецизности и тачности у раду
Кључни појмови Ортогонална пројекција, врсте линија
Образовни исходи Ученици знају да се на основу ортогоналних пројекција

праве предмети
Облици рада Индивидуални

наставе

33

Напомене
Простор за рад
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Постављам питања ученицима да бисмо поновили научено

(5 минута) на претходном часу:
• Шта је аксонометријска пројекција?
• Шта је ортогонална пројекција?
Главни део часа Дајем ученицима задатак да следеће предмете нацртају у
(80 минута) ортогоналним пројекцијама, и то према датим мерама:
dati postepeno da rade
Простор за рад one primere iz radne
sveske prepoznavanje,
pa nedostatak linija, a
zatim crtanje
Проверавам решења, похваљујем најбоље радове. Радим

решење на табли. Дајем ученицима задатак да следећи
предмет ураде у ортогоналној пројекцији:
Цртам решење на табли.

Завршни део часа Дајем ученицима домаћи да ураде задатке, Радна свеска,
(5 минута) стр.8.
34
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Наставна јединица Котирање, пресеци и упрошћавање

Тип часа Обрада vežba
Циљ часа Ученици знају основне елементе котирања

Образовни задаци • Ученици знају правила која се користе при котирању
• Ученици знају врсте котирања
• Ученици знају врсте пресека које се користе у техничком
цртању
Функционални Ученици знају да користе упрошћења на цртежима
задаци
Васпитни задаци Ученици развијају прецизност и тачносту раду
Кључни појмови Котирање и пресеци
Образовни исходи Ученици знају да користе пресек и котирање
Облици рада Фронтални, индувидуални

наставе

Техничко и информатичко образовање заседмиразред
35

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Објашњавам 2.4. КОТИРАЊЕ

ученицима да ћемо У на
МАШИНСТВУ
данашњем часу
(5минута) научити како се врши котирање и када се користе пресеци
и упрошћавања на цртежима.
У петом и шестом разреду сте научили да је неопходно познавати величине неког
предмета или објекта да би се могао направити. Уношење бројних вредности, тј. мера
Главни део часа предмета на технички цртеж назива се котирање. Да би цртеж био правилно искотиран,
Основни елементи котирања приказани су на следећој
потребно је познавати све елементе котирања: главну котну линију, помоћну котну
(80минута) слици:
линију, котни број и котну стрелицу (сл. 2.8).
Помоћна Котни
котна линија број
35
Котна Главна
стрелица котна линија
сл. 2.8. Елементи котирања
Поред правила која сте већ научили, у машинству се при кoтирaњу тeхничких цртежa
Објашњавам ученицима правила котирања:
примењују и друга правила. Нека од тих правила су:
 главна котна и помоћна котна линија цртају се пуном танком линијом (сл. 2.9);
 главна котна линија се црта паралелно са контуром предмета који се котира и налази се
–на удаљености
главна од котна
11 mm,линија и следећа
док се свака помоћнацрта накотна линија
удаљености цртају
од 8 mm;
се пуном танком линијом,
23 23
– главна котна линија црта се паралелно с контуром

предмета која се котира и налази се на удаљености
од 11 милиметара, док се свака следећа црта на
18
18
удаљености од осам милиметара,

а) б)
– свака мера на цртежу котира се само једном,

сл. 2.9. Пример правилног котирања (а) и неправилног котирања (б)
 свака мера на цртежу се котира само једном;

–главна
главна котна
котна линија линија
не сме не сме
се пресецати другимсе пресецати
линијама (сл. 2.10); другим
линијама,
8
8
– линија предмета, оса, линија шрафуре и ивица не

18
18
смеју се користити као котне линије,

11 23
– врх котне стрелице
23
мора додиривати
11
помоћну котну
линију. а) б)
сл. 2.10. Пример правилног котирања (а) и неправилног котирања (б)
17
36
 котни број се исписује изнад главне котне линије, а чита се спреда и здесна;
 када је главна котна линија хоризонтална котни бројеви се исписују изнад ње, а када је
15
15
главна котна линија вертикална котни бројеви се исписују са леве стране (сл. 2.15).
15
15
15
15
15 15
15 15
15
15
15
15
15
15
15
15
5
15
151
15
15 15
15 15
сл. 2.15. Уписивање котних бројева у односу на котну линију
15
15
15
15
15
15
Врсте котирања
Код котирања неког су:предмета може се користити редно, паралелно (сл. 2.16),
сл. 2.15. Уписивање котних бројева у односу на котну линију
комбиновано (сл. 2.17) и координатно котирање (сл. 2.18).
60
комбиновано (сл. 2.17) и координатно 30

котирање
– редно,
Код котирања неког предмета може се користити редно, паралелно (сл. 2.16), 30 25
20 (сл.
102.18). 20 15
60
– паралелно, 30 25
10
10
30 20 10 20 15
30
–
20
комбиновано,
10
10
30
сл. 2.16. Редно и паралелно котирање
20
– координатно. 60
сл. 2.16. Редно и паралелно котирање

60
29
41
12
29
41
20 8
35 25
12
сл. 2.17. Комбиновано котирање
20 8
У машинству се 35 често могу
25 срести предмети који имају велики број рупа или отвора.
Код таквих предмета
сл. 2.17. можекотирање
Комбиновано се применити координатно котирање где поред предмета стоји
табела са координатама (x,y) и пречницима отвора (сл. 2.18).
У машинству се често могу срести предмети који имају велики број рупа или отвора.
Код таквих предмета може се применити координатно котирање где поред предметаx стоји
Бр. отвора mm y mm Ø mm
1
табела са координатама (x,y) и пречницима отвора 3(сл. 2.18).
1 10 60 3
1 2 Бр. отвора x mm y mm2 Ø mm

15 37 4
5
3
1 4 10 60 3 3 50 55 4
y
2 5 2 15 37 4 4 60 25 4
4 3 50 55 5 4 90 35 6
y
xx 4 60 25 4
5 сл. 90
2.18. Координатно
35 котирање6
xx
19
Објашњавам ученицима пресеке у машинству. Пресеци се
сл. 2.18. Координатно котирање
користе када су делови сложенији, па није19могуће добро

описати њихову унутрашњост без коришћења замишљених
пресека. Пресек може да буде пун, четвртински, делимични
и заокренути. Дајем ученицима задатак да нацртају предмет
на следећем техничком цртежу:
21 37
Упрошћавања на цртежима користе се због компликованог

изгледа појединих елемената. Зато се уводи упрошћавање
симболима. Упрошћавају
У машинству се изгледа
се често због компликованог прикази зупчаника,
појединих машинских елемената, опруга,
навојнихцртају
спојева, фрикционих
код завртња и навртке,преносника.
машина и механизама уводи упрошћавање помоћу симбола. Машински елементи који се
упрошћено су навоји опруге, зупчаници, ланчаници, каишни
преносници и др.
а) б)
сл. 2.20. Упрошћени приказ завртња и навртке (а) и опруге (б)
а) б) в)
сл. 2.21. Упрошћени приказ цилиндричног зупчастог пара (а), конусног зупчастог пара (б)
и зупчаника и зупчасте летве (в)
сл. 2.22. Упрошћени приказ каишног преносника
22
(5 минута) стр. 18–19.
38
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Наставна јединица Од идеје до реализације. Утврђивање градива

Тип часа Обрада vežba
Циљ часа Ученици знају да објасне алгоритам од идеје до

реализације
Образовни задаци Ученици знају да примене сваки корак у овом алгоритму
Функционални Ученици знају да примене алгоритам од идеје до

задаци реализације
Васпитни задаци Развијање свести о неопходности систематичног рада у
техници
Кључни појмови Алгоритам од идеје до реализације
Образовни исходи Ученици знају да нацртају ортогоналну пројекцију датог

предмета и да га искотирају

наставе

39

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Објашњавам ученицима да ћемо на данашњем часу

(5 минута) поновити алгоритам од идеје до реализације који смо
научили у петом разреду и да ћемо га проширити у делу о
изради предмета.
Главни део часа Објашњавам ученицима да се алгоритам од идеје до
(70 минута) реализације састоји од тачно предвиђених корака који
нас воде до решења, односно до готовог производа.
Први корак је рађање идеје и тада морамо да осмислимо
шта желимо да направимо. Други корак је израда скице,
при чему дефинишемо облик предмета или уређаја који
желимо да направимо. Следе питања да ли смо задовољни
скицом, ако нисмо, уносимо исправке и допуне, ако јесмо,
настављамо даље – израђујемо техничку документацију.
Техничка документација мора да садржи комплетне цртеже,
појединачне и склопне уколико је у питању сложенији
уређај који се склапа. Потом бирамо материјал од ког
желимо да направимо модел. Врста материјала који се
бира одређена је карактеристикама и захтевима функције
предмета, али и његовом ценом. Потом се дефинишу
поступци обраде којима долазимо до делова које склапамо
у целину. Обрада и састављање врше се у следећем
кораку, при чему треба водити рачуна да се делови израде
прецизно тако да могу касније да се склопе у целину, тј. да
се изврши њихово састављање. Када саставимо предмет,
онда вршимо проверу функционалности. Ако је потребна
дорада, можемо се вратити на било који претходни корак
и извршити исправке. Када завршимо исправке, можемо
да користимо модел. На следећој слици видимо кораке
алгоритма. Упућујем ученике на тај алгоритам, Уџбеник, стр.
23 и дајем им задатак да га нацртају у својој свесци.
40
2.6. ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ
У петом и шестом разреду научили сте да је први корак у пројектовању стварање идеје.
У тренутку вам се јављају раличите идеје, а да бисте идеју пренели на папир, потребно је
да нацртате скицу. За једну идеју може да се нацрта више скица, па да се од њих одабере
најбоља. Када се уради скица, следи цртање техничког цртежа, избор материјала, поступак
израде. На крају се израђени део склапа и испробава његова функционалност. Све је ово
пут ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ.
СТВАРАЊЕ ИДЕЈЕ
ЦРТАЊЕ СКИЦЕ
ДА ЛИ СМО НЕ
ЗАДОВОЉНИ ЦРТАЊЕ НОВЕ СКИЦЕ
СКИЦОМ?
ДА
ЦРТАЊЕ ТЕХНИЧКОГ
ЦРТЕЖА
ИЗБОР МАТЕРИЈАЛА
ИЗБОР ПОСТУПАКА
ОБРАДЕ
ОБРАДА
САСТАВЉАЊЕ
ИСПИТИВАЊЕ
ДОРАДА
ФУНКЦИОНАЛНОСТИ
УПОТРЕБА
9. Према датим мерама са цртежа, нацртајте ортогоналну пројекцију предмета са слик
размери 1:1.
Дајем ученицима задатак да ураде вежбу у Радној
23 свесци,
а) Простор за рад
стр. 13 – да нацртају следећи предмет у ортогоналним
пројекцијама. Прегледам радове и дајем оцене.
Завршни део часа Дајем ученицима задатак да ураде питања, Уџбеник, стр. 24.
(10 минута) Проверавамо одговоре.
б) Простор за рад
41
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема II. Информатичка технологија
Наставна јединица Програми за техничко цртање. Google Sketch Up

Циљ часа Ученици знају да користе програм Google Sketch Up за 3Д

моделовање
Образовни задаци Ученици знају да изврше котирање нацртаног предмета у
3Д формату
Функционални Ученици знају да изаберу јединице мере у којима ће цртати
задаци
Васпитни задаци Развијање прецизности у раду
Кључни појмови Линија, оса симетрије, Sketch Up
Образовни исходи Ученици знају да израде техничку документацију

употребом рачунара
Наставне методе Практични рад
Наставна средства Рачунари

наставе

42

Напомене
računar se ne pali
ТОК ЧАСА
nego se uključuje
Уводни део часа Постављам питања ученицима:

(5 минута)
• Шта чини техничку документацију?
• Које врсте аксонометријских приказа постоје?
• Да ли знате неке програме који се користе за 3Д
моделовање машинских предмета?
Главни део часа Дајем ученицима задатак да упале компјутер и да покрену
(70 минута) програм Sketch Up. Објашњавам ученицима радно окружење
тог програма. Објашњавам које алатке ћемо највише
користити.
Делим ученицима папире на којима се налази цртеж који
ћемо цртати на данашњем часу.
Подесићемо јединице мере у следећем прозору који

добијамо када изаберемо падајући мени Window, Model Info:
43
Први корак који ћемо урадити јесте цртање основе, односно

правоугаоника димензија 30 · 50.
– Да бисмо то учинили, бирамо алатку за цртање
правоугаоника
– Превлачимо правоугаоник на хоризонталној равни
тако да добије произвољне мере које се виде у доњем
десном углу
– Задајемо његове димензије према техничком цртежу

куцајући на тастатури , pošto je crtež mali zumirati
pređemo preko ravni – Активирамо алатку за цртање треће димензије

pravougaonika, kliknemo , кликнемо на правоугаоник и превлачимо нагоре
– Добили смо квадар произвољне висине, а нама је
потребан квадар висине 30. Уносимо на тастатури 30
и притиснемо Enter за потврду. Добили смо квадар
жељене висине
taster
– Сада је потребно да одузмемо део запремине
предмета, а део запремине предмета морамо
да додамо. Помоћним линијама дефинишемо
правоугаонике који ће нам користити за одузимање
дела запремине и за додавање. За то користимо
алатку
44
– Цртеж с помоћним линијама изгледа овако:
– Мећукорак је одузимање запремине на дубину од 10

mm и на висину од 10 mm:
– Готов део који је искотиран изгледа овако:
Prikazani predmet nije Простор за рад

dobro iskotiran
- kotni broj seče glavnu
kotnu liniju
- oznaka mm se vidi na
crtežu
Дајем ученицима да следећи цртеж ураде на часу за вежбу:

45
Завршни део часа Прегледам радове и дајем оцене.

(15 минута) Постављам ученицима питања у вези с коришћеним
програмом:
• Које алатке се најчешће користе?
• Како вршимо подешавање јединица мере?
• Како вршимо котирање у овом програму?
46
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Наставна јединица Цртање и котирање техничких цртежа.
Пројекције и пресеци
Циљ часа • Ученици знају да нацртају предмет у 3Д
• Ученици знају да искотирају предмет
Образовни задаци •У
ченици знају да направе хоризонтални и вертикални
пресек предмета
Функционални •У ченици знају да заротирају предмет и да га сагледају са
задаци свих страна
• Ученици знају да користе алатку Section Plane
Васпитни задаци Развијање прецизности у раду и увиђање неопходности
коришћења рачунара у техничком цртању
Кључни појмови Рачунар, програм за 3Д моделовање
Образовни исходи Ученици занју да нацртају задати предмет у 3Д на рачунару
Наставне методе Радна
наставе
47

за ученике Простор
основне школе, Издавачка кућа Klett,заБеоград,
рад 2013.
Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута) увежбати да котирамо цртеже у програму Sketch Up, као и
добијање пресека. Постављам питања ученицима:
• Како смо вршили цртање предмета на претходном часу?
• Како смо вршили котирање предмета?
Главни део часа Дајем ученицима инструкције како да нацртају следеће

(80 минута) предмете у 3Д:
48
Активирањем алатке из падајућег менија Tools > Section

Plane могуће је добити жељене пресеке и видети
унутрашњост предмета.
сл. 3.9. Поступак цртања тродимензионалног предмета
Сваки нацртани предмет можете да представите у виду пресека и на тај начин видећете
унутрашњост нацртаног предмета. Пресек се ради тако што са линије менија изаберете
Tools (Алати), а затим Section Plane (Пресек).
сл. 3.10. Вертикални и хоризонтални пресек
Предмете које сте нацртали можете прегледати са више различитих страна помоћу
Објашњавам ученицима да је могуће добити хоризонтални
алата Views (Погледи), Iso (Тродимензионални приказ), Top (Поглед одозго), Front (Поглед
спреда), Right (Поглед здесна), Back (Поглед отпозади), Left (Поглед слева) (сл. 3.11).
и вертикални пресек.
Завршни део часа Постављам питањa ученицима:
(5 минута) • Како се врши котирање у програму Sketch Up?
• Како
Iso
Top
се врши добијање пресека? Right
Back
Front Left
сл. 3.11. Алати за преглед предмета
29
49
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Пројекције и пресеци. Чување и штампање цртежа

Циљ часа Ученици знају да нацртају предмет произвољних димензија

у 3Д
Образовни задаци Ученици размеју појам пресека и знају да га добију на
рачунару
Функционални Ученици смислено користе појмове одређених алатки за
задаци цртање на рачунару
Кључни појмови Рачунар, моделовање у 3Д окружењу
Образовни исходи

наставе

50

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута) вежбати цртање предмета на рачунару, као и прављење
пресека и котирање. Постављам питања:
uz pomoć sledećih
• Шта су пресеци? crteža
• Чему служе пресеци и када се користе?
Главни део часа Дајем ученицима задатак да на следећим сликама нацртају
(70 минута) предмете произвољних
2. Помоћу програма димензија
Google SketchUp у програму
нацртајте моделе Google
са цртежа у размери 1:1.
Sketch Up, да направе пресеке и да искотирају предмете.
51
24
Објашњавам ученицима како се чувају предмети које су
направили. Бира се опција File > Save as > име_предмета.
Штампање се врши избором опција:
– File > Print,
pisati latinicom pošto
– File > Print Setup, nekada Windows neće
da prihvati ćirilična
– File > Print Preview. slova
(15 минута)
52
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Наставна јединица Израда презентације. MS PowerPoint. Појам
презентације, објекти у презентацији и израда слајдова
Циљ часа •У ченици знају да направе презентацију са сликама и с
текстом
• Ученици знају да убаце објекте у презентацију
Образовни задаци Ученици знају да поставе дугмиће на презентацију и да
направе хиперлинкове
Функционални • Ученици знају да покрену презентацију и да је зауставе
задаци • Ученици знају да пређу на било који слајд у презентацији
у било ком тренутку током емитовања презентације
Кључни појмови Интерактивна презентација, рачунар
Образовни исходи •У ченици знају да користе контекстни мени при изради
презенатације
• Ученици знају да направе интерактивну презентацију
наставе
53

Напомене
3.2. ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈА

ТОК ЧАСА Под презентацијом се подразумева представљање неког материјала у виду текста, слика,
цртежа, графикона, помоћу рачунара или пројектора. Microsoft PowerPoint 2010 је програм
у пакету Microsoft Office 2010, помоћу кога можете направити вашу презентацију.
Напомена
(5 минута) научити
Microsoft како
Office се праве
2010 можете интерактивне
преузети презентације.
и пробати на период Оне
од 60 дана са адресе
садрже објекте који омогућавају да, када се кликне на њих,
http://office.microsoft.com/en-us/try.
Trebalo bi osnovne презентација скочи на предвиђену страну. То значи да

Програм Microsoft PowerPoint 2010 можете покренути на више начина. Први начин је
да презентација неамора
притиснете дугме Start, затим у да иде
менију All тачно
Programsодређеним редом
изабeрeте иконицу од
Microsoft
stvari prvo objasniti a
прве
Office, ка последњој,
па онда него
иконицу Microsoft може2010.
PowerPoint да Уколико
скочисена на било који други
радној површини
zatim objašnjavati налази иконица програма Microsoft PowerPoint 2010, можете га покренути једноставним
слајд који
двоструким јенапредвиђен.
кликом иконицу. Поред ова два начина за покретање програма можемо
hiperlinkovanje користити неки снимљени PowerPoint документ.
Главни део часа Објашњавам ученицима
PowerPoint 2010 је доста изглед
сличан програму Word прозора програма
2010, тако да ће вам познавање његовог
(80 минута) PowerPoint:
начина рада знатно помоћи. Као и код Word-а основни делови прозора (сл. 3.13) су насловна
линија, трака са менијима, радни простор, статусна линија и др.
Насловна линија Картице
Трака са
менијима
Група
Оквир за приказ слајдова
Статусна линија Прозор

сл. 3.13. Изглед прозора код PowerPoint 2010
Насловна линија (сл. 3.14) налази се на самом врху прозора и садржи назив документа и
име програма у коме се ради. Поред тога на насловној линији налазе се и основне команде
за рад са прозором: смањити (енг. Minimize), увећати (енг. Maximize), вратити (енг. Restore) и
затворити (енг. Close).
54
сл. 3.14. Насловна линија
Објашњавам како се додају слајдови с леве стране приказа.

Када се отвори нови слајд, ученици могу да унесу наслов и
текст на том слајду. Правим десни клик на радној површини
и добијам контекстни мени. Објашњавам ученицима појам
контекстног менија у овом програму и објашњавам да његов
садржај зависи од објекта изнад кога се налази миш када
кликнемо. У конкретном случају, када кликнемо на празну
површину слајда, добијамо изглед контекстног менија као
на слици:
Објашњавам ученицима све опције које се појављују у овом

контекстном менију.
Постављам први објекат на презентацију, а то је дугме као
што се види на следећој слици:
Дугме омогућава да, када га поставимо на радну површину,

добијемо мени из кога бирамо хиперлинк-страницу на коју
презентација треба да скочи када кликнемо на дугме. На
тај начин добијамо интерактивну презентацију. На пример,
можемо додати следеће дугмиће на презентацији:
За сваки дугмић правимо посебну страницу на којој

детаљније пишемо о теми на коју се односи. На тај начин
добијамо интерактивност у презентацији.
55
Дајем ученцима задатак да на посебна три слајда детаљније

опишу појмове у вези с:
– врстом линија у техничком цртању,
– основним котним елементима,
– врстама котирања.
Дајем ученицима задатак да провере да ли
њиховихиперлинкови раде. Похваљујем ученике чији
хиперлинкови раде и помажем онима који нису добро
подесили интерактивност.
Показујем ученицима како се покреће презентација:
– Кликом на презентација се покреће, или притиском

на тастер F5, или на картици Slide Show.
Десни клик на презентацији која је покренута даје нам
могућност да скочимо на било који слајд презентације:
Завршни део часа Прегледам урађене презентације и дајем предлоге за

(5 минута) побољшање.
56
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема I.I Информатичка технологија
Наставна јединица Подешавање и анимирање слајдова

Циљ часа Ученици знају да користе анимације за објекте који се

налазе у презентацији
Образовни задаци Ученици знају да сами направе интерактивну презентацију
Функционални Ученици знају да користе палету алата Home, Insert, Design,

задаци Transitions
Кључни појмови Презентација, рачунар
Образовни исходи Ученици знају да направе занимљиву интерактивну

презентацију

наставе

57

Напомене
ТОК ЧАСА Одмах испод насловне линије налази се трака са менијима. Трака садржи више картица
(File, Home, Insert, Design, Transitions, Animations...), а свака картица садржи по неколико
група команди (нпр. Clipboard, Slides, Font...). Неке картице као што су Picture tools (Алатке
Уводни део часа Објашњавам ученицима
за цртање) могу се појавити само кадада ћемо
радите на данашњем
са неким ставкама као што часу
су слике или
табеле.
(15 минута) научити
Одмах
У картици
да
испод користимо
насловне
HomeDesign,
линије
(Почетак)
палете алата
налази се
(сл. 3.15) налазе
трака са Home,
менијима.
се алати азасвака
рад са
Insert, Design,
Трака садржи
слајдовима
више картица
и текстом.
(File, Home, Insert, Transitions, Animations...), картица садржи по неколико
Transitions,
Одмах
групаHome,
испод
команди Animations.
насловне
(нпр.
линије
Clipboard, Објашњавам
налази
Slides,
се трака
Font...).
са ученицима
менијима.
Неке картице као
Трака чему
садржи
Picture
што сусадржи
вишесвака
tools
картица
(Алатке
(File, Insert, Design, Transitions, Animations...), а свака картица
Одмах испод насловне линије налази се трака са менијима. Трака садржи више по неколико
картица
од
за
групатим
цртање)
(File,
палета
могу(нпр.
команди
Home,
служи:
се појавити
Insert, Design,
само
Clipboard, када радите
Slides,
Transitions, Font...). са неким
Неке
Animations...),
ставкамашто
картице
а свакакао
као су
картица
што су слике
Picture
садржи
или
tools
по (Алатке
неколико
табеле.
за цртање) могу(нпр.
се појавити само када радите
група команди Clipboard, Slides, Font...). са неким
Неке ставкама
картице као су
као што што су слике
Picture или
tools (Алатке
У картици Home (Почетак) (сл. 3.15) налазе се алати за рад са слајдовима и текстом.
табеле.
за цртање) могу се појавити само када радите
сл. 3.15. КартицасаHome
неким ставкама као што су слике или
У картици Home (Почетак) (сл. 3.15) налазе се алати за рад са слајдовима и текстом.
табеле.
Поред ње, с десне стране, налази се картица Insert (Убацити) (сл. 3.16) која, као код
Word-а, служиHome
У картици (Почетак)слика,
за убацивање (сл. 3.15) налазе се
графикона алати за рад са слајдовима и текстом.
и др.
сл. 3.15. Картица Home

Поред ње, с десне стране, налази сл.се КартицаInsert
картица
3.15. Home (Убацити) (сл. 3.16) која, као код
Word-а,
Одмах
Поред служи
ње, сза
испод убацивање
насловне
десне стране, слика,
линије
налази графикона
налази
сл. се се
картица
3.15. иInsert
трака
Картица др.
са менијима.
Home (Убацити) Трака садржи
(сл. 3.16) која, више картица
као код
сл. 3.16. Картица Insert
(File,
Word-а,Home,
Поред ње,Insert,
служи сза Design,
убацивање
десне стране,Transitions,
слика, Animations...),
налазиграфикона
се картица иInsert а свака картица
др. (Убацити) садржи
(сл. 3.16) по неколико
која, као код
група команди
На картици
Word-а, (нпр.
служи Design
за Clipboard,
(Дизајн)
убацивање Slides,
(сл.
слика, 3.17)Font...).
налазе Неке
графикона иседр. картице
унапред дефинисане Picture tools боја,
као што су комбинације (Алатке
за цртање)
фонтова могу се појавити
и ефеката само
који се могу када радите
применити са неким ставкама
на презентацији. као се
Све ово што су слике
назива или
једним
табеле.
именом – тема.
У картици Home (Почетак) (сл. 3.15)сл.налазе
3.16. Картица Insert
се алати за рад са слајдовима и текстом.
На картици Design (Дизајн) (сл. 3.17)сл. налазе
3.16. Картица Insert дефинисане комбинације боја,
се унапред
фонтова и ефеката који се могу сл. 3.16.на
применити Картица Insert
презентацији. Све ово секомбинације
назива једним
На картици Design (Дизајн) (сл. 3.17) налазе се унапред дефинисане боја,
именом
фонтова –итема.
ефеката који се могу применити на презентацији. Све ово се назива једним
На картици Design (Дизајн) (сл. 3.17) налазе
сл. 3.17. се унапред
Картица Design дефинисане комбинације боја,
именом –итема.
фонтова ефеката који сепрезентације
могу применити на презентацији.
Да би слајд, приликом сл. 3.15. Картица
изгледао динамично, Све
Home
могуово се називаразни
се убацити једнимпрелази
именом
из Поред тема.
слајда–уње, с десне
слајд. Ови стране,
прелазиналази се картица
се налазе Insert
на картици (Убацити)(Прелази)
Transitions (сл. 3.16) која, као код
(сл. 3.18).
Word-а, служи за убацивање слика, графикона и др.
сл. 3.17. Картица Design
Да би слајд, приликом презентацијесл. изгледао динамично,
3.17. Картица Design могу се убацити разни прелази
из Да
слајда у слајд.
би слајд, Ови прелази
приликом се налазе
презентације на картици
сл. изгледао
3.17. Transitions
динамично,
Картица Design (Прелази)
могу (сл. разни
се убацити 3.18). прелази
из Да
би слајд, Ови прелази
приликом се налазе
презентације
сл.сл. наКартица
картици
изгледао
3.18.
3.16.
Transitions
динамично,
Transitions
Картица Insert могу(Прелази) (сл. разни
се убацити 3.18). прелази
из У
програму Ови прелази
PowerPoint се налазе
можете на картици
да анимирате текстTransitions
и објекте. (Прелази)
На картици(сл. 3.18).
Animations
На картици Design (Дизајн) (сл. 3.17) налазе се унапред дефинисане комбинације боја,
(Анимације) постоји много различитих ефеката анимације које можете изабрати (сл. 3.19).
фонтова и ефеката који се могу применити на презентацији. Све ово се назива једним
именом – тема.
сл. 3.18. Картица Transitions
У програму PowerPoint можете дасл.анимирате
3.18. Картицатекст и објекте. На картици Animations
Transitions
(Анимације) постоји
У програму многоможете
PowerPoint различитих ефеката
дасл.анимирате
3.18. анимације
Картицатекст које можете
и објекте.
Transitions изабрати
На картици (сл. 3.19).
Animations
(Анимације) постоји многоможете сл. 3.19.
различитих Картицаанимације
ефеката Animations које можете изабрати (сл. 3.19).
У програму PowerPoint да анимирате текст и објекте. На картици Animations
За разликупостоји
од Word-a чији се радни сл.простор
3.17. Картица Design
(Анимације) много различитих ефекатаназива радни
анимације лист,
које код програма
можете изабрати PowerPoint
(сл. 3.19).
радни простор
Да би слајд, приликом слајд (енг. Slide).
се назива презентације На дну динамично,
изгледао прозора налази могусе сестатусна линијапрелази
убацити разни
која
из поред
слајда података
у слајд. Овиопрелази
броју слајдова
се налазе садржи и дугмад
на картици помоћу којих
Transitions можете
(Прелази) (сл.гледати
3.18).
презентацију на различите начине сл. (сл.3.19.
3.20):
Картица Animations
 Normal View (Нормални приказ) је главни приказ прозора и користи се приликом
За разлику
израде од Word-a чији се радни
презентације; простор
сл. 3.19. назива
Картица радни лист, код програма PowerPoint
Animations
радни простородсеWord-a
За разлику називачији
слајд
се(енг.
радниSlide). На дну
простор
сл. 3.19.
прозора
назива
Картица радни
Animations
налази статусна
лист,секод програма линија
PowerPoint
која
раднипоред података
простор се о броју
назива слајдова
слајд (енг. садржи
Slide). На и дугмад
дну прозорапомоћу
налазикојих
се можете гледати
статусна линија
32 За разлику на
презентацију од различите
Word-a чијиначине
се радни
(сл. простор
3.20): назива радни лист, код програма PowerPoint
која
раднипоред података
простор о броју
се(Нормални
назива слајдова
слајд садржи
Slide).
(енг.сл. На и дугмад
дну прозорапомоћу
налазикојих можете гледати
се статусна линија
 Normal
презентацију View
на различите приказ)
начине је
(сл.
3.18. Картица
главни
3.20):
Transitions
приказ прозора и користи се приликом
која поред
израде података о броју слајдова садржи и дугмад помоћу којих можете гледати
презентације;
У програму
 Normal
презентацију
PowerPoint
View можете
(Нормални
на различите
да анимирате
приказ)
начине (сл.је3.20):
текст ипрозора
главни приказ објекте. иНакористи сеAnimations
картици приликом
(Анимације)
израде постоји
презентације; много различитих
приказ) је ефеката анимације које можете изабрати (сл. 3.19).
58 32
 Normal View
израде презентације;
(Нормални главни приказ прозора и користи се приликом
32
Главни део часа Дајем ученицима задатак да направе презентацију која ће

(70 минута) садржати:
– почетну страну,
– аксонометријске пројекције,
– ортогоналне пројекције,
– техничке цртеже.
Сл.1. Пример почетне стране

При изради презентације дајем ученицима задатак да
користе:
– прелазне ефекте и анимације при учитавању
новог слајда,
– дугмиће којима се праве интерактивне
презентације.
Завршни део часа Прегледам урађене презентације и дајем оцене.
(5 минута)
59
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Наставна јединица Израда презентације
Циљ часа Ученици знају да користе веб-апликацију Prezi за израду
презентација
Образовни задаци Ученици знају да се региструју користећи имејл и шифру и
да приступе Prezi-ју
Функционални • Ученици знају да додају објекте у презентацију
задаци • Ученици знају да пусте презентацију и да је учитају на свој
компјутер
Васпитни задаци Техника и технологија напредују, па је самим тим неопходно
користити савремене алате за израду презентација.
Ученици се упућују да технику и технологију схвате као
научне гране које непрекидно напредују и да у складу с тим
усавршавају своје знање
Кључни појмови Презентација, Prezi, интернет, веб-апликација
Образовни исходи Ученици знају да раде у веб-апликацији Prezi
наставе
60

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Објашњавам ученицима да ћемо на данашњем часу радити

(5 минута) у веб-апликацији Prezi, која сe налази на линку prezi.com.
Изглед екрана за логовање на ову апликацију је следећи:
Потребно је унети имејл и шифру да бисмо приступили

овом програму. Дајем ученицима задатак да приступе
том програму са својим имејлом и шифром које смишљају
непосредно пре логовања.
Главни део часа Објашњавам ученицима рад у овом програму. Идемо на
(80 минута) и отвара нам се нова презентација у коју улазимо
када кликнемо на дугме Edit.
Изглед радног окружења дат је на следећој слици:
С леве стране видимо слајдове који представљају објекте на

радној површини. У горњем левом углу налази се умањени
приказ платна којим можемо лако да вршимо навигацију
кроз презентацију. Скуп алата који се користе
61
за убацивање објеката налази се у падајућем менију коме

се приступа кликом на Frames and Arrows. Ту можемо да
изаберемо облик фрејма који желимо и стрелицу која га
повезује са осталим фрејмовима. Такође, имамо и алатку за
наглашавање Highlighter.
Кликом на Insert добијамо следећи падајући мени:
Он нам омогућава да додамо слику, симбол или неки облик,

као и
дијаграм. Трећи падајући мени омогућава нам да
изаберемо тему:
Објашњавам ученицима да своје радове могу да презентују

кликом на Present и да
их сачувају кликом на дискетицу с десне стране претходног
приказа.
Поље за навигацију налази се у левом горњем углу и служи
за лаку навигацију кроз нашу презентацију:
62
Објашњавам ученицима да је могуће поделити

презентацију на неколико начина приказаних у падајућем
менију:
Можемо да:
– поделимо презентацију с неким чији имејл знамо,
– поставимо презентацију на одговарајући линк,
– поделимо презентацију на Фејсбуку,
– сачувамо је као документ у ПДФ-у,
– сачувамо је као преносиву презентацију с платформе на
платформу.
Дајем ученицим задатак да направе презентацију према
свом избору и да користе све приказане објекте у
презентацији.
Можемо:
– едитовати презентацију,
Ako se koriste strani izrazi
ja bih napisao i njihova – поставити је он-лајн,
značenja
– учитати је на свој компјутер,
– сачувати копију,
– поделити,
– уградити је у свој сајт.
Све то приказују алатке на слици:
Завршни део часа Прегледам презентације ученика. Дајем им задатак да

(5 минута) упамте измене на својим презентацијама и да се излогују.
Објашњавам им да свој рад могу да наставе у било ком
тренутку с било ког рачунара који је повезан на интернет,
као и да своје презентације могу да прикажу с било ког
рачунара повезаног на интернет.
63
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Наставна јединица Интерфејс систем веза с рачунаром. Портови
рачунара. Управљање моделима користећи рачунар
ne razumem
Циљ часа • Ученици знају намену интерфејса
• Ученици знају да учитају програм у интерфејс
• Ученици знају да тестирају програм
Образовни задаци •У ченици знају да разликују компоненте којима интерфејс
управља (светлеће диоде, зујалица, једносмерни мотор,
сервомотор)
• Ученици знају да разликују улазне уређаје од излазних на
интерфејсу (температурни сензор и светлосни сензор)
Функционални Ученици знају да компајлирају програм (да претворе
задаци изворни код програма у машински код)
Васпитни задаци Увиђање непосредне примене информатике у техници

Кључни појмови Програм, интерфејс, рачунар, Едуардо
Образовни исходи • Ученици знају карактеристике интерфејса
• Ученици знају да пусте интерфејс у рад
• Ученици знају да прикључе интерфејс
Наставне методе Дијалошка, практични рад
Наставна средства Рачунари, интерфејс Едуардо
наставе
Корелација Музичка култура, физика, информатика (програмирање)
64

Литература и • Ненад Стаменовић, Алекса Вучићевић, Техничко и
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Дајем ђацима пример даљинског управљача као

(5 минута) међусклопа који нам омогућава да пошаљемо управљачки
сигнал према телевизору. Постављам питања:
• Какву улогу има даљински управљач у наведеном случају?
•Н
аведите ми примере у којима одређени уређај чини
посредника у преносу сигнала.
Кад саслушам одговоре ученика, дајем још примера за
интерфејс:
– картица „бусплус” садржи магнетни запис који
представља интерфејс између човека као корисника
и терминала за очитавање картице,
– преклопни прекидач на штедњаку је механички
посредник између човека и грејача на штедњаку,
– тастер на неким семафорима који омогућава
промену с црвеног на зелено светло на семафору.
Главни део часа Показујем ученицима наставно средство Едуардо, које се
(80 минута) састоји од:
– микроконтролерске плочице,
– плочице која чини проширење интерфејса.
a
Објашњавам да основна плочица садржи микрокомпјутер
65
или микроконтролер у који се уписује програм из главног

рачунара. Када се програм упише, плочица ради независно
од персоналног рачунара у коме је написан програм.
Додатна плочица чини интерфејс између микроконтролера
и спољашњих компоненти које се прикључују и које она
садржи. Улазне електронске компоненте:
– два тастера,
– температурни сeнзор,
– светлосни сензор,
– два потенциометра.
Плочица садржи следеће излазне компоненте и уређаје:
– светлеће диоде,
– зујалицу,
– прикључке за два сервомотора.
Сваки програм који ћемо испробати на интерфејсу
остварује пресликавање улазних сигнала у излазне сигнале
по предвиђеном закону управљања (општи алгоритам 1).
Улазни сигнали
Обрада сигнала
Излазни сигнали
Шема 1. Алгоритам
Едуардо се с персоналним рачунаром повезује УСБ портом
који електричном енергијом напаја и основну плочицу
и њено проширење. Показујем ученицима како се врши
повезивање и дајем им задатак да тако учине.
До примера се долази на начин приказан на слици 1.
66
Сл. 1. Путања за проналажење изворног кода програма за

Едуардо
Примери које ћемо искомпајлирати и покренути на
интерфејсу Едуардо су следећи:
– Мигавац
Светлећа диода трепће учесталошћу која је задата
у програму. Ученици могу да промене ту учесталост
изменом константе у функцији кашњења, нa пример
delay (500).
– Семафор
šta je džamper?
Џампер је потребно пребацити у положај два и тада
ће се палити светлеће диоде које чине семафор.
– Семафор 2
Ученици имају задатак да примете како ради
семафор за возила у складу са семафором за пешаке.
– Трчеће светло
Трчеће светло има задатак да прикаже ученицима
могућност прављења светлеће рекламе. Брзина
трчања зависи од позиције потенциометра. Може
бити већа или мања.
– Музичка кутија
Овај програм омогућава ученицима да чују задату
мелодију, а могу да компонују и сопствену мелодију.
На слици 2 види се да се може задати дужина
мелодије, да могу да се упишу ноте, да могу да се
задају тактови и да може да се зада темпо. Вежба је
одлична за корелацију с музичком културом.
Сл. 2. Део програма за компоновање
– Сензор светла
Ова вежба омогућава ученицима да у зависности
од осветљења сензора утичу на брзину треперења
светлеће диоде. Што је сензор осветљенији, то је
брзина треперења већа.
67
– Контрола светла тастером

Ова вежба омогућава ученицима да притиском
на један тастер постепено повећају осветљеност
светлеће диоде, док се притиском на други тастер
постепено може смањити њена осветљеност.
– Музика светла
Ова вежба омогућава ученицима да уоче зависност
између осветљености сензора и фреквенције звука
који се добија на зујалици.
– Контрола сервомотора потенциометром
Ова вежба омогућава ученицима да
потенциометром утичу на промену позиције
сервомотора.
– Игра рефлекса
Ова вежба омогућава ученицима да вежбају
рефлексе. Притиском на тастер светлећа диода број
два постепено се пали и непосредно пре него што
се угаси потребно је пустити тастер. Уколико се успе
у томе, онда средња диода почиње да трепће, што
значи да играч има добар рефлекс.
– Лед термометар
Ова вежба нам омогућава да информацију о
температури претворимо у позицију диоде која ће
се упалити. Што је температура већа, то је редни број
диоде која се пали већи.
– Сервосветломер
Ова вежба нам омогућава да променом интензитета
осветљености фото-сензора добијемо промену
позиције сервомотора.
– Серводемо
Ова вежба омогућава да видимо како се позиција
сервомотора мења у реалном времену од нула до
180 степени и уназад.
– Трчеће светло 2
Ова вежба нам омогућава да уочимо како се с
променом позиције потенциометра мења брзина
треперења диода.
– Тон-генератор
Ова вежба омогућава постизање интересантних
звучних ефеката променом позиције два
потенциометра.
68
Дајем ученицима задатак да направе сопствени програм и

да га покрену на интерфејсу.
Показујем ученицима моделе робота којима се управља
интерфејсом:
– роботска рука,
– роботска колица.
Показујем ученицима како се управља овим моделима
и дајем им задатак да сами покушају да управљају њима.
За управљање роботским колицима користимо програм
на персоналном рачунару и програм који се уписује у
интерфејс Едуардо, док за роботска колица користимо
програм који је уписан у интерфејс Едуардо.
Дајем ученицима задатак да пренесу један предмет
хватајући га у роботску руку и да га поставе на друго место
и дајем им задатак да пусте роботска колица да би пратила
одређену линију нацртану на поду.
Завршни део часа Постављам питања ученицима да бисмо поновили научено
(5 минута) на данашњем часу:
• Шта је интерфејс?
• Чему служи интерфејс?
• Како можемо да употребимо интерфејс Едуардо у
техници?
• Како се програмира интерфејс Едуардо?
• Како се тестира програм на интерфејсу Едуардо?
69
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема III. Материјали
Наставна јединица Подела материјала. Основна својства метала и легура

Тип часа Обрада
Циљ часа Ученици знају који се материјали користе у техници
Образовни задаци Ученици знају примену појединих врста материјала
Функционални Ученици знају да објасне врсте напрезања машинских

задаци материјала
Васпитни задаци Рационално коришћење појединих врста материјала
Кључни појмови Метали, легуре, висока пећ, механичка својства
Образовни исходи Ученици знају где се поједине врсте материјала примењују
Наставна средства Узорци материјала

наставе

70

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута) научити који се материјали користе у машинству:
– метали и легура,
– композити,
– неметали,
– погонски материјали.
Пуштам ученицима видео с линка

http://www.youtube.com/watch?v=xOKr462HLc0,
који приказује различите материјале и њихове
карактеристике.
Главни део часа Објашњавам ученицима да су метали који се најчешће
(70 минута) користе у машинству:
– гвожђе и његове легуре,
– алуминијум,
– бакар,
– магнезијум,
– олово,
– калај
gde se koristi?
– цинк,
– никл,
– жива.
У индустријској производњи користе се легуре, док се
чисти метали ретко употребљавају.
71
Објашњавам начин добијања гвожђа из руда магнетита,

хематита, лимонита, сидерита и пирита у високој пећи.
Објашњавам ученицима да је челик легура гвожђа и

угљеника која садржи до 2,14% угљеника. Челик се, према
хемијском саставу, дели на:
– угљеничне,
– легиране челике.
У обојене метале спадају:
– тешки обојени метали,
– лаки обојени метали.
Објашњавам намену бакра и његових легура месинга
и бронзе. Бакар је један од најстаријих метала које је
човек користио за израду алата, оружја и накита. Овај
метал има широку употребу у машинској индустрији и
електроиндустрији. Веома добро проводи електричну
струју и топлоту, мек је, може да се сече ножем и отпоран
је на корозију. Месинг је легура бакра и у њој је главни
легирајући елемент цинк, око 30%-40%. Бронза је легура
бакра с калајем, али и с другим легирајућим елементима –
фосфором, алуминијумом, оловом, манганом и силицијумом.
Објашњавам намену олова, цинка и калаја. Олово је врста

обојеног метала и употребљава се за израду делова
акумулатора, тегова и противтегова. Цинк се употребљава
као чист метал само када се користи за површинско
пресвлачење других материјала, најчешће челика, јер
72
koroziju
је веома отпоран на коризију. Калај се употребљава као
додатни материјал за лемљење јер има веома ниску тачку
топљења.
Објашњавам намену титанијума и алуминијума и њихових

легура. Алуминијум је метал сребрнастобеле боје, који се,
поред гвожђа и његових легура, највише употребљава у
индустрији. Добија се из руде боксита. Отпоран је на корозију,
лаган је, има малу густину. Алуминијум и његове легуре
користе се за прављење прозора, врата, фолија, лимова,
жица, у аутомобилској индустрији. Легуре алуминијума
имају боља својства од чистог алуминијума.
Титанијум је лаган метал, издржава екстремно високе

температуре и има добру чврстоћу у односу на своју
тежину. Отпоран је на корозију, нарочито у морској води, па
се користи у бродоградњи.
Композити су комбинација влакана и основног материјала.

Влакна могу бити стаклена, угљенична, а основни
материјали у које се влакна утапају јесу незасићене
полиестерске смоле.
73
У неметале спадају дрво, кожа, текстил, камен, пластични

материјали, гума и керамички материјали. Дрво је један
од најзначајнијих материјала, али се у машинству мало
употребљава. Кожа се користи за израду ременова за
пренос снаге и кретања, облагање појединих делова
аутомобила.Текстилне тканине користе се за израду трака
за транспортере. Пластични материјали се користе јер су
отпорни на корозију, добри су електрични изолатори, мале
су масе, лако се обрађују, јефтини су. Гума има веома широку
примену у машинству због велике еластичности. Керамички
материјали су отпорни на хабање и хемијска дејства. Добри
су изолатори електричне енергије.
Горива су материје које сагоревањем ослобађају топлоту.
Деле се на природна и вештачка.
Природна горива:
– дрво,
– угаљ,
– сирова нафта,
– природни гас.
Вештачка горива:
– дрвени угаљ,
– брикетирани угаљ,
– генераторски гас.
Мазива су материјали који смањују хабање и трење између
додирних покретних и непокретних делова машина и
уређаја.
Постоје четири основне групе особина метала и легура:
– физичка својства,
– хемијска својства,
– технолошка својства,
– механичка својства.
Физичка својства представљају боју, сјај, густину материјала,
структуру, температуру топљења, електричну и топлотну
проводљивост.
Хемијска својства одређују хемијски састав материјала,
хемијску отпорност на корозију.
Технолошка својства показују да ли се неки материјал лако
или тешко обрађује.
74
Механичка својства показују како се материјали понашају

при деловању спољашњих сила:
– чврстоћа,
– тврдоћа,
– еластичност,
– жилавост,
– пластичност,
– крутост.
Објашњавам ученицима ова својства материјала и показујем
им слику:
Завршни део часа Дајем ученицима задатак да ураде питања, Уџбеник, стр. 64.
(15 минута) Проверавамо одговоре.
75
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема IV. Мерење и мерна средства

Наставна јединица Meрење, мерна средства и контрола
Циљ часа Ученици знају да користе мерна и контролна средства
Образовни задаци Ученици знају да очитају вредности с нонијуса и с
микрометра
Функционални • Ученици знају да користе угломере
pomično merilo
задаци • Ученици знају да измере масу, силу и момент
Васпитни задаци Ученици знају да изврше обележавање на материјалу
Кључни појмови Мерење, контрола
Наставне методе Дијалошка, показивачка, радна
Наставна средства Мерни и контролни инструменти
наставе
76

додатни материјал информатичко образовање 7 – уџбеник за седми
за ученике разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд,
2013.
• Ненад Стаменовић, Алекса Вучићевић, Радна свеска
– Техничко и информатичко образовање за седми
разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд,
2013.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Објашњавам ученицима да ћемо на данашњем часу научити

(5 минута) како се врше мерења с тачношћу до десетог дела милиметра
и с тачношћу до стотог дела милиметра. Научићемо
како се врши утврђивање одступања мерене величине
компаратором. Мерићемо углове, масу, силу и момент силе.
Научићемо како се врши обележавање на материјалу и како
се врши контрола производа.
Главни део часа Коришћење нонијуса омогућава мерење с тачношћу до
(80 минута) десетог дела милиметра. Објашњавам поступак мерења
и начин очитавања мерене вредности. Дајем ученицима
нонијус и задатак да измере одређену вредност.
77
Дигитални нонијус омогућава директно очитавање мерене

вредности на дисплеју.
Микрометар омогућава мерење с тачношћу до стотог дела

милиметра.
Дајем ученицима задатак да измере исту вредност и да је
упореде с вредношћу коју су добили мерењем нонијусом.
Објашњавам ученицима два могућа начина очитавања с

микрометра.
Компаратор приказује вредност одступања мерене

величине од задате вредности.
78
Упућујем ученике да погледају слике (Уџбеник, стр. 69).

Мерена вредност изражава се у степенима и минутима.
Oбјашњавам да је основна јединица за масу килограм. За

мерење масе користе се различите ваге:
– електронске дигиталне ваге,
– ваге на принципу равнотеже двокраке полуге.
Динамометар служи за мерење интензитета силе.

Момент силе, који се још назива и обртни момент, јесте
међу најважнијим величинама које се мере. За притезање
тачно одређеним моментом силе користи се момент-
кључ. Он има скалу на којој се, у зависности од силе коју
примењујемо, показује колики је момент силе.
За размеравање и обележавање користе се челичне игле и

шестари, као и лењири и винкле за размеравање.
79
Упућујем ученике на следећу слику, на којој се види начин

обележавања и размеравања материјала.
Контрола подразумева упоређивање вредности мерене

величине с прописаним границама, при чему се не добијају
нумеричке вредности, већ се само утврђује да ли је одређени
производ у прописаним границама.
Објашњавам ученицима:
– рачве,
– чепиће,
– еталоне за контролу корака навоја.
Завршни део часа Дајем ученицима задатак да одговоре на питања из

(5 минута) Уџбеника, стр. 73. Проверавамо одговоре. Дајем
ученицима задатак да ураде питања, Радна свеска, стр.
35–38.
80
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема V. Технологија обраде метала

Наставна јединица Принципи обраде метала скидањем струготине
Циљ часа Ученици разумеју принцип обраде метала скидањем
струготине
Образовни задаци Ученици знају да наведу шта је заједничко за све обраде
Функционални Ученици знају да објасне сваку од ових врста обраде и да их
задаци разликују
Васпитни задаци Схватање важности производње у једном друштву
Кључни појмови Резни клин
Образовни исходи Ученици знају да наведу машине које се користе код ових
врста обраде
Наставна средства Рачунар, презентација на рачунару
наставе
Корелација Физика
81

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута) научити обраду метала скидањем струготине. Пуштам
ученицима видео с линка
http://www.youtube.com/watch?v=3SUQKGu7F5w
и објашњавам врсте обраде које су приказане.
Главни део часа Објашњавам ученицима да постоје ручна обрада метала и
(80 минута) машинска обрада метала. Упућујем ученике да погледају
следеће слике, Уџбеник, стр. 67–69.
Сечење секачем спада у један од најстаријих начина ручне

обраде метала. Секач има облик клина и ударцима чекића
утискује се у материјал. Део материјала се одваја, при чему
се ствара струготина. Поред секача, користи се и пробојац,
који прави рупе на танком лиму.
82
Тестерисање је врста обраде материјала при којој се

предмет пресеца на два дела алатом који се зове тестера.
Турпијање представља поступак обраде материјала
скидањем струготине алатом који се назива турпија. На
турпији се налазе мали клинови који продиру у материјал и
одвајају га у виду струготине.
Ручна обрада бушењем спада у обраду материјала

скидањем струготине алатом који се назива бургија.
Почетни облик материјала који се обрађује назива се

припремак, у току обраде обрадак, а готов део израдак.
Стругање је поступак машинске обраде метала алатом
који се зове стругарски нож. Код стругања предмет обраде
изводи главно обртно кретање, док алат изводи помоћно
праволинијско попречно и уздужно кретање. Стругањем се
најчешће обрађују цилиндричне површине.
Рендисање представља поступак обраде материјала

скидањем струготине и њим се обликују равне површине.
83
Бушење је врста машинске обраде код које се израђују

рупе и отвори. Бургија врши главно обртно и помоћно
праволинијско кретање.
Глодање представља поступак машинске обраде материјала

скидањем струготине, при чему настају равне површине и
површине сложеног облика.
Брушење је завршна обрада јер се изводи после стругања,

глодања, рендисања или других обрада. Изводи се на
машинама брусилицама, а као алат се користи тоцило.
Главно кретање изводи алат, а помоћно кретање изводи
обрадак.
(5 минута) стр. 42–43. Дајем ученицима задатак да ураде прва четири
питања, Уџбеник, стр. 80.
84
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема V. Технологија обраде метала
Наставна јединица Принципи обраде метала без скидања струготине

Тип часа Обрада, утврђивање
Циљ часа Ученици знају основне принципе обраде метала без

Образовни задаци Ученици знају предности ове врсте обраде
Функционални Ученици знају да наведу врсте обраде и називе машина које

задаци се користе у тим обрадама
Васпитни задаци Ученици знају да објасне сваку од ових врста обраде
Кључни појмови Обрада метала, машине за обраду метала
Образовни исходи Ученици знају да упореде врсте обраде

наставе

85

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута) урадити обраду метала без скидања струготине.
Објашњавам да се та врста обраде користи код
серијске производње и за сложеније делове. Степен
искоришћености материјала код ове врсте обраде далеко
је већи него код обраде метала скидањем струготине.
Алати су скупи, тако да је исплативо радити само у серијској
и масовној производњи.
Главни део часа Објашњавам ученицима поделу обраде метала без скидања
(75 минута) струготине. Упућујем ученике да погледају следећу слику.
Ливење је поступак обликовања материјала којим се

метал и друге легуре топе, а затим изливају у калупе, где
материјал у процесу хлађења очвршћава.
86
Ковање је обрада материјала без скидања стурготине код

које се промена облика и димензија врши урарцима чекића
по материјалу отковку, који је положен на наковањ. Обрада
се чешће врши у топлом него у хладном стању. Када је
потребно урадити већи број истих предмета, примењује се
ковање у калупима.
Ваљање је поступак обликовања метала без скидања

струготине, при чему материјал пролази кроз два ваљка који
се крећу у супротним правцима и под њиховим притиском
обликује се попречни пресек.
Извлачење је поступак обликовања материјала, најчешће

у хладном стању, код кога се припремак у облику равне
плоче трансформише у израдак цилиндричног или другог
облика са шупљином.
Истискивање представља процес обраде материјала при

коме се материјал, припремак, доводи у пластично стање,
а затим се у отвореном калупу истискује под дејством
истискивача и израдак жељеног облика.
87
Обрада одвајањем врши се тако што се део материјала

одваја од другог. Методе које се највише користе су
одсецање, пробијање и просецање. Одсецање се врши
машинским маказама. Разлика између пробијања и
просецања јесте у томе што се при пробијању добијају рупе
различитог облика, док се при просецању добијају радни
предмети различитог спољашњег облика.
Обрада савијањем спада у групу обрада метала

деформацијом, при чему долази до трајне промене облика.
Савијање се обавља у хладном стању, осим код дебљих
материјала који се савијају у топлом стању.
Постоје два основна начина спајања материјала,

раздвојивим и нераздвојивим спојевима. Раздвојивом
везом спајају се материјали који се могу раздвојити без
разарања.
Спајање материјала може да се обави лемљењем и
заваривањем. Лемљење је процес добијања нераздвојивог
споја два метална дела користећи трећи који се зове лем.
Као лем се користи калај.
88
Заваривање је спајање два или више материјала топљењем

с додавањем или без додавања додатног материјала.
Термичка обрада је поступак који се састоји од загревања

материјала до одређене температуре, задржавања метала
на тој температури, а затим лаганог хлађења.
Дајем ученицима задатак да ураде питања од петог до

десетог, Уџбеник, стр. 80.
(10 минута) стр. 44–45.
89
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема VI. Машине и механизми

Наставна јединица Основни појмови и принципи рада машина и
механизама (принцип полуге, принцип стрме равни и
резног клина)
Циљ часа Ученици знају да објасне сваки од принципа рада машина и
механизама
Образовни задаци Ученици знају да упореде поједине принципе машина и
механизама
Функционални Ученици схватају како се прости принципи могу
задаци искористити за прављење сложенијих структура
Васпитни задаци Схватање да се сложене машине у техници заснивају на
простим принципима
Кључни појмови Полуга, стрма раван, резни клин
Образовни исходи Ученици знају да наведу примену појединих принципа
машина и механизама
наставе
90

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута) научити основне принципе на којима се заснива рад
простих машина. Постављам питања ученицима као увод у
данашњу лекцију:
• Које просте машине познајете?
•Н
а ком принципу се заснива рад маказа и отварача за
флаше?
• На ком принципу се заснива рад вадичепа?
Пуштам ученицима видео с линка који приказује рад просте

машине – полуге:
http://www.youtube.com/watch?v=OuPyvTQBwfQ.
Главни део часа Објашњавам ученицима да је машина скуп покретних
(75 минута) и непокретних елемената који преносе кретање или
трансформишу енергију. Реч машина означава справу
која изводи рад и помаже у извођењу рада. Машине се
деле на погонске и радне. Принцип рада савремених и
аутоматизованих машина заснован је на принципима
деловања простих машина:
– полуге,
– стрме равни,
– клина,
– ваљка,
– точка,
– кугле,
– котура.
91
Објашњавам ученицима да је полуга проста машина која

се најчешће користи. Полугом се назива сваки штап који је
ослоњен на једну чврсту тачку која се зове ослонац. Овај
принцип се примењује код многих алата као што су клешта,
чекић, маказе, отварач за чепове, двокраке ваге.
Принцип стрме равни омогућава подизање тешког терета

с мањом вучном силом од оне која би била потребна за
вертикално подизање истог терета. Вучна сила мора да
савлада све силе које се супротстављају да би се терет
подигао уз стрму раван. Што је мањи нагиб, смањује се и
потребна вучна сила, и обрнуто. Пуштам ученицима видео с
линка који приказује принцип стрме равни:
http://www.youtube.com/watch?v=suDJARX0nMA.
Принцип резног клина користи се код алата за обраду који

имају сечиво у облику резног клина (секира, секач, разни
облици клинова, длета). Клин се користи за раздвајање
материјала тако што се мањом силом савладава отпор
продирања клина кроз материјал. Што је дужина клина
већа, а дебљина мања, сила отпора материјала је мања.
Тела у облику ваљка користе се за преношење тешког

терета. За котрљање терета потребна је много мања сила
од оне коју користимо приликом клизања. Точак је један
од највећих изума човечанства. Настао је сужавањем тела
ваљкастог облика. Котрља се малом додирном површином
по подлози и има мало трење приликом кретања.
92
Кугла се уграђује у котрљајуће лежајеве да би се точкови

лакше кретали.
Котурача служи за подизање терета. Састоји се из једног

непомичног и више помичних котурова. Сила потребна за
дизање терета смањује се онолико пута за колико се број
котурова повећава.
Дајем ученицим задатак да ураде питања, Уџбеник, стр. 85.

Завршни део часа Дајем ученицима задатак да ураде питања, Радна
(10 минута) свеска, стр. 49–50, која су у вези с простим машинама.
Проверавамо одговоре.
93
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема VI. Mашине и механизми
Наставна јединица Maшине (намена, делови и врсте машина)

Циљ часа Ученици знају намену производних машина
Образовни задаци Ученици знају да објасне ко врши главно, а ко помоћно

кретање код тих машина
Функционални Ученици знају да објасне који облици предмета се добијају
задаци на свакој машини
Васпитни задаци Ученици схватају важност машина јер без производње нема
ни економије у једном друштву
Кључни појмови Производне машине
Образовни исходи Ученици знају да упореде производне машине са

становишта облика предмета који се производе на њима

наставе

94

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Објашњавам ученицима да су производне машине оне које

(5 минута) се користе у машинству, грађевинарству, пољопривреди,
рударству, дрвној индустрији, транспорту. Постављам
питања као увод у данашњу лекцију:
• Које производне машине познајете?
• Које машине које се користе у машинству познајете?
• Које машине које се користе у грађевинарству познајете?
Главни део часа Свака погонска машина састоји се од:
(80 минута)
– погонског и радног дела,
– носеће конструкције,
– елемената за преношење снаге и кретања,
– алата и уређаја за управљање и руковање.
Принципи рада свих производних машина су слични.
Машине које се користе као производне машине су:
– бушилице,
– брусилице,
– рендисаљке,
– стругови,
– глодалице.
Бушилице су машине које служе за израду отвора и рупа.
Главно обртно и помоћно кретање изводи алат који се
налази у радном вретену.
95
Брусилице су машине које се користе за завршну обраду

разних површина, за оштрење алата и сечење лимова, трака
и шипки.
Рендисаљке се користе за обраду равних профилисаних

површина, обраду канала, израду жлебова. Користе се у
појединачној и малосеријској производњи.
Стругови су машине којима се израђују углавном

ротациони делови, као што су осовине, вратила, навртке,
ременице, вијци, рупе и отвори. Поступак обраде изводи
се тако што алат врши помоћно праволинијско кретање, а
радни предмет главно обртно кретање. Пуштам ученицима
видео с линка
http://www.youtube.com/watch?v=lcGHtI9Lql4.
Глодалице су машине којима се обрађују равне површине,

израђују жлебови, зупчаници, површине специфичних
облика. Главно обртно кретање изводи алат – глодало, а
помоћно праволинијско кретање врши предмет обраде.
Пуштам ученицима видео с линка
http://www.youtube.com/watch?v=3SUQKGu7F5w.
96
Дајем ученицима задатак да ураде питања, Уџбеник, стр. 97.

Проверавамо одговоре.
97
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Елементи машина и механизама (елементи за везу)

Циљ часа Ученици знају намену елемената за везу
Образовни задаци Ученици знају да упореде елементе за везу
Функционални Ученици знају да објасне где се поједини елементи за везу

задаци примењују
Васпитни задаци Ученици стичу свест о томе да елементи за везу играју
веома важну улогу у свакодневном животу људи
Кључни појмови Закивци, заваривање, лемљење, лепљење
Образовни исходи Ученици знају да упореде поједине елементе за везу са

становишта њихових карактеристика

наставе

Техничко и информатичко образовање заседми разред
98

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута) научити елементе који се користе за остваривање везе
између два машинска дела. Постављам питања ученицима:
•К
оје елементе за остваривање везе између два дела
познајете?
• Који елементи за везу могу да се раздвоје, а који не могу?
Главни део часа Елементи за везу служе за повезивање два или више
(80 минута) елемената у једну целину. Они обезбеђују везу машинских
елемената у склопу. Према врсти везе коју остварују,
деле се на раздвојиве и нераздвојиве. Нераздвојиве везе
користе се за остваривање трајних веза између машинских
елемената. Ове везе се остварују:
– закивцима,
– заваривањем,
– лемљењем,
– лепљењем.
Спојеви закивцима користе се код спајања лимова, и то
најчешће у авио-индустрији. Основни делови закивка су
тело у облику ваљка и глава. Извршена је подела закивака
према облику главе:
99
Приказујем ученицима начин спајања закивцима:
Показујем ученицима начин на који се остварују везе

закивањем:
Раздвојиве везе су оне везе које се могу лако раздвојити,

а да при томе не дође до оштећења елемената везе или
машинских делова који су састављани. Овакве везе остварују
се завртњима, наврткама, клиновима и опругама.
Завртњи и навртке служе за лако састављање делова, при

чему се могу лако раздвојити. Објашњавам да су основни
делови завртња и навртке навој, глава завртња и навртка.
Због бољег налегања завртња и навртке, често се користе
подлошке.
Клинови су машински елементи којима се остварује чврста
раздвојива веза.
Опруге служе за еластично везивање машинских делова

и склопова. Оне се под дејством сила деформишу, а након
престанка дејства враћају се у првобитни положај. Према
облику, разликују се завојне, лиснате и спиралне опруге.
100
Дајем ученицима задатак да ураде прва четири питања,

Уџбеник, стр. 94.
Завршни део часа Дајем ученицима задатак да ураде прва четири питања,
(5 минута) Радна свеска, стр. 50–51.
101
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Наставна јединица Елементи за пренос снаге и кретања
Циљ часа Ученици знају елементе за пренос снаге и кретања
Образовни задаци Ученици знају да примене поједине елементе за пренос
снаге и кретања
Функционални Ученици знају да упореде елементе за пренос снаге и
задаци кретања
Васпитни задаци Ученици схватају да се економичност и ефикасност рада
машине постиже правилним избором преносника снаге и
кретања
Кључни појмови Зупчаници, каишни преносници, фрикциони преносници
Образовни исходи Ученици увиђају неопходност коришћења елемената за
пренос снаге и кретања
Наставна средства Интерактивна табла
наставе
102

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута) научити елементе за пренос снаге и кретања. Постављам
питања као увод у данашњу лекцију:
• Које елементе за пренос снаге и кретања познајете?
• Шта је машина?
• Шта је механизам?
• Која је разлика између машине и механизма?
Главни део часа Упућујем ученике да погледају шему реалног машинског
(80 минута) система. Објашњавам да се она састоји од погонске машине
која обезбеђује потребну енергију за рад, од преносника
који омогућава прилагођавање брзине, од обртног момента
који се преноси и, на крају, радне машине на којој се врши
користан рад.
У елементе за пренос снаге и кретања спадају: фрикциони

точкови, ременице и ремени преносници, зупчаници и
ланчаници с ланцима. Они служе за преношење кретања од
погонске до радне машине.
Фрикциони преносници служе за преношење снаге и
кретања на мањим растојањима. Одликује их преношење
мањих снага. При преношењу већих снага, постоји опасност
од проклизавања и губитка енергије која се преноси.
103
Ременице и ремени преносници служе за преношење снаге

и кретања између два вратила која су на већем растојању.
Код њих такође постоји могућност проклизавања при

преношењу већих снага, па се зато користе за мање снаге.
Према облику, каишници могу бити: пљоснати, трапезни,
зупчасти, полукружни, троугласти.
Према положају оса погонског и гоњеног зупчаника,

разликују се: отворени, укрштени, полуукрштени,
степенасти.
Зупчаници и зупчасти преносници служе за пренос снаге и

кретања. Код њих не долази до проклизавања. Снага која се
преноси знатно мање се губи услед трења између зубаца.
Постоје цилиндрични зупчасти пар, зупчаник зупчаста летва,
конусни зупчасти пар и пужни зупчасти пар.
104
Зупчаници могу бити с правим, косим, стреластим и кривим

зупцима.
Ланчаници с ланцима направљени су као два озубљена

точка спојена ланцем. Ланчаници се користе када се захтева
тачан преносни однос на већим растојањима.
Објашњавам ученицима табелу у којој су упоређене

поједине врсте преносника.
Дајем ученицима задатак да ураде питање, Уџбеник стр. 94.

105
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Елементи за пренос снаге и кретања. Специјални

елементи
Циљ часа Ученици знају елементе за пренос снаге и кретања
Образовни задаци Ученици знају елементе за кружно кретање
Функционални Ученици знају примену елемената за кружно кретање

задаци
Васпитни задаци Развијање свести о важности техничког образовања у
свакодневном животу
Кључни појмови Рукавци, лежајеви, спојнице и кочнице
Образовни исходи Ученици знају да примене знање о елементима за обртно

кретање

наставе

106

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Објашњавам ученицима да ћемо на данашњем часу научити

(5 минута) основне елементе за кружно кретање, а то су рукавци,
лежајеви, спојнице и кочнице. Постављам ученицима
питање да ли знају неке елементе код машина које служе за
обртно кретање.
Главни део часа Објашњавам ученицима да су осовине машински елементи
(75 минута) кружног попречног пресека и да служе као носачи обртних
машинских делова као што су точкови, зупчаници, добоши,
каишници. Важна карактеристика осовина јесте да су
оптерећене само на смицање и да не преносе обртни
момент, односно снагу.
Вратила су машински елементи који служе за кружно

кретање. Она служе да преносе снагу и изложена су
напрезању савијања и увијања. Обртни делови су кружног
попречног пресека и морају бити учвршћени да би
преносили обртни момент. Израђују се од челика.
Рукавци су места на осовинама којима се вратила и

осовине ослањају у лежишта. Лежишта су ослонци осовина
и вратила у којима се рукавци могу окретати. Задатак им је
да смање вибрације и отпор трења услед окретања. Према
конструкцији, лежишта се деле на клизна и котрљајућа.
107
Код котрљајућих лежајева између покретног и непокретног

дела уметнута су котрљајућа тела у облику куглица и
ваљака. Клизни лежајеви се примењују тамо где није
могућа употреба котрљајућих лежајева. Основна улога
котрљајућих лежајева остварује се посредством клизања.
Спојнице су машински елементи који служе за спајање

крајева два вратила у једну целину код које је једно
погонско, а друго гоњено вратило. Оне могу бити круте,
укључно-искључне и еластичне.
Кочнице се користе да би се успорило или зауставило

кретање машинских елемената за кружно кретање.
Кочнице се деле на механичке, хидрауличне и ваздушне.
Основни принцип механичких кочница је стварање трења,
при чему се кинетичка енергија претвара у електричну.
Специјалне елементе чине:
– клип,
– клипњача,
– цилиндар.
У специјалне елементе такође спадају:
108
– вентили,
– славине,
– колена,
– разни наставци,
– спојнице,
– цеви.
Показујем ученицима елементе за преношење снаге и

кретања и дајем додатна објашњења.
109
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Транспортне машине

Циљ часа Ученици знају да наведу транспортне машине
Образовни задаци Ученици знају поделу транспортних машина
Функционални Ученици знају да упореде поједине транспортне машине

задаци
Васпитни задаци Ученици схватају да без техничких средстава нема ни
саобраћаја
Кључни појмови Спољашњи транспорт, унутрашњи транспорт
Образовни исходи Ученици знају да објасне начин функционисања

транспортних машина

наставе

110

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Објашњавам ученицима да ћемо на данашњем часу учити

(5 минута) о транспортним машинама спољашњег и унутрашњег
транспорта. Објашњавам да је проналазак точка имао
пресудну улогу за развој саобраћаја, а самим тим и
транспорта. Транспорт обухвата све врсте превоза људи с
једног места на друго.
Главни део часа Спољашњи транспорт подразумева превоз робе и путника
(80 минута) по путевима. Обавља се мотоциклима, бициклима,
аутомобилима, аутобусима, камионима.
Објашњавам ученицима превозна средства бицикл и
мотоцикл. Приказујем слику.
Аутомобилски транспорт представља најзаступљенији

облик транспорта. Најважнији делови аутомобила су:
каросерија, мотор, систем за пренос снаге и кретања,
систем за ослањање, систем за кочење, систем за
управљање и електроопрема моторних возила.
Објашњавам ученицима те делове аутомобила.
111
Објашњавам ученицима да у електроопрему моторног

возила спадају сви електроуређаји, инструменти и
електроинсталација, која служи за стартовање возила и
напајање електричних уређаја у возилу.
Железнички транспорт је врста транспорта при коме

се превоз робе и људи одвија по шинама. У железничка
транспортна средства спадају трамваји, метрои и вагони.
Водени транспорт је транспорт робе и људи воденим путем.
Ваздушни транспорт се обавља авионима, хеликоптерима и
балонима. Приказујем слике урађене у Prezi-ју.
Објашњавам ученицима намену машина за унутрашњи

транспорт. Оне се деле на:
– машине непрекидног транспорта,
– машине прекидног транспорта.
У машине непрекидног транспорта спадају све машине код

којих се премештање терета обавља кретањем непрекидне
траке. Ту спадају транспортери, елеватори и конвејери.
Приказујем на слици сваку од тих транспортних машина и
објашњавам како она функционише.
112
Код машина прекидног транспорта премештање терета

обавља се у циклусима, и то прекидно. Ту спадају дизалице,
виљушкари и лифтови. Приказујем ученицима слике и
објашњавам сваку од тих транспортних машина.
Дајем ученицима задатак да ураде питања, Радна свеска,

стр. 57–58.
Завршни део часа Дајем ученицима задатак да ураде питања, Уџбеник, стр.
(5 минута) 104.
113
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Утврђивање градива. Конструкторско моделовање

Тип часа Утврђивање, вежба
Циљ часа Ученици показују стечено знање из области „Машине и

механизми”
Образовни задаци Ученици раде практичну вежбу модела редуктора
Функционални Читање техничког цртежа и израда модела редуктора

задаци
Кључни појмови Редуктор, машине и механизми
Образовни исходи Ученици знају да искористе технички цртеж у изради

предмета

наставе

114

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа На данашњем часу ћемо утврдити градиво из области

(5 минута) машина и механизама. Постављам питање ученицима:
• Које су то области у вези с машинама и механизмима?
Главни део часа Питања која постављам ученцима ради утврђивања
(75 минута) градива су следећа:
• Како је извршена подела транспортних машина?
• Које машине спадају у групу машина непрекидног
транспорта?
• Које машине спадају у групу машина прекидног
транспорта?
• Које производне машине познајете?
• Који производи се добијају од глодалица, а који облици од
струга?
• Како је извршена подела елемената за пренос снаге и
кретања?
• Како је извршена подела елемената за везу?
• Набројте ми просте машине.
• Која је улога сваке од простих машина?
Оцењујем ученике према њиховим одговорима.
Дајем ученицима задатак да ураде модел редуктора, Радна
свеска, стр. 77. Дајем упутства за израду вежбе и пратим ток
израде.
115

(10 минута)
116
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Конструкторско моделовање

Циљ часа Ученици знају да нацртају технички цртеж
Образовни задаци Ученици знају да прочитају технички цртеж и да изврше

обележавање на материјалу
Функционални Ученици увежбавају израду техничког цртежа
задаци
Кључни појмови Конструкторско моделовање
Образовни исходи Ученици знају да нацртају технички цртеж у одговарајућој

размери

наставе

117

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Дајем ученицима задатак да ураде држач за салвете.

(5 минута) Упућујем их на Радну свеску, стр. 75, да погледају технички
цртеж и да га нацртају у својој свесци и да потом почну да
обележавају на материјалу и израђују предмет.
Главни део часа Предмет је приказан на следећој слици. Понављам
(80 минута) ученицима како се врши цртање. Почињемо од контура
предмета, и то према котама које су дате. Цртамо у
одговарајућој размери.
118
Дајем задатак ученицима да после успешно завршеног

техничког цртежа почну да праве предмет.
Завршни део часа Прегледам радове и оцењујем ученике.
(5 минута)
119
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема VII. Роботика

Наставна јединица Појам, врсте и намена робота. Конструкција робота
Циљ часа • Ученици знају примену робота
• Ученици знају да учитају програм у роботски интерфејс
• Ученици знају да тестирају рад робота
Образовни задаци •У ченици знају да разликују компоненте којима интерфејс
управља радом робота (транзистори за једносмерни
мотор и PWM сигнали за сервомоторе)
• Ученици знају да разликују улазне уређаје од излазних на
роботским колицима (рефлексивни сензор и једносмерни
мотори повезани с точковима)
Функционални Ученици знају да компајлирају програм за управљање
задаци роботом (да претворе изворни код програма у машински
код)
Васпитни задаци Увиђање непосредне примене роботике у техници
Кључни појмови Робот, интерфејс, рачунар, Едуардо, роботска рука,
роботска колица
Образовни исходи • Ученици знају карактеристике робота
• Ученици знају да пусте робота у рад
• Ученици знају да повежу робот с персоналним рачунаром
Наставна средства Рачунари, интерфејс Едуардо, роботска колица, роботска
рука
наставе
Корелација Информатика (програмирање робота)
120

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Почињем лекцију питањима:
(5 минута) • Шта је робот?
• Какве задатке роботи могу да обављају?
• Шта је неопходно да би робот радио?
• Наведите ми примере роботa који се користе данас.
Објашњавам ученицима да ћемо на данашњем часу науч
ити:
• Од којих елемената се праве роботи, који уређаји дају
роботу енергију и омогућавају му да се креће,
• Како се врши управљање роботом да би он извршавао
жељени задатак.
Главни део часа Објашњавам ученицима да се управљање роботом изводи
(80 минута) интерфејсом (на пример, Едуардо с плочицом проширења
за роботику), који омогућава појачавање и прилагођавање
сигнала извршним органима робота – моторима које робот
користи. Проширење које се користи ако се примени
Едуардо у роботици јесте плочица проширења за роботику
која садржи могућност прикључења сервомотора и
једносмерних мотора.
Робот може да користи следеће моторе за своје покретање:
– сервомоторе,
– корачне моторе,
– једносмерне моторе.
Роботи дакле користе електричну енергију за свој рад.
Осим електричне енергије, роботи могу да користе и
пнеуматску енергију (ваздух под притиском) и хидрауличну
121
енергију (уље под притиском). Тада се извршни органи

робота праве од пнеуматских и хидрауличних цилиндара.
Шема преноса сигнала код робота приказана је на следећој
слици:
Едуардо
Плочица проширења за
роботику – интерфејс
Сервомотори
Мотори са унутрашњим сагоревањем су једнo од важнијих открића нашег времена.
Робот (конструкција
Захваљујући њима човек може да се превезе на бржи и удобнији начин из једног места у
Повратни сигнали
друго. Мотор са унутрашњим сагоревањем је врста мотора у коме се процес сагоревања
робота)
дешава у самом мотору. Као гориво за ове моторе користе се деривати нафте (бензин,
дизел, керозин), гас, као и нека алтернативна горива (био-гас, био-дизел и др.).
Постоје различите поделе мотора са унутрашњим сагоревањем, а најчешћа подела је на:
 клипнe мoтoрe,
Конструкција
 гaснe турбинe, робота састоји се од сегмената. Број сегмената
одређује број степени
 млaзнe (пропулзори) и ракетнeслободе,
моторe. односно број независних
Клипни мoтoри са унутрашњим сагоревањем претварају топлотну енергију у механички
рад, тако што сагорели гасови у цилиндру потискујуСегменти
кретања које робот може да има. су кретање
клип, а клип своје међусобнопреко
повезани ротационим зглобовима и транслаторним
клипњаче преноси на коленасто вратило, које даље преко других механизама кретање
преноси на точкове. Ови мотори се према врсти горива које користе деле на: бензинске
зглобовима.
(ОТО) моторе и дизeлПоказујем
моторе. Прeмaученицима тециклуса
нaчину рaдa у току зглобове
у једномупућујући
цилиндру, тј.
их наброју
према слике у књизи
тактова*, на стр.
ото и дизел мотори117.
се деле на чeтвoрoтaктне и двoтaктне.
сл. 9.10. Клипни мотор сл. 9.11. Клипни мотор са сл. 9.12. „Боксер” клипни
клиповима у „V” распореду мотор
Показујем ученицима
За оне који желе да знају више:сегменте и ротационе зглобове који
Николаус Ото (Nikolaus Otto) је био немачки проналазач који је у периоду од 1862–1866.
сугодине
присутни на моделу
радио на усавршавању роботске
мотора руке.
са унутрашњим сагоревањем.
Објашњавам
Рудолф Дизел ученицима
(Rudolf Diesel) је био да се
немачки управљање
проналазач роботом
који 1892. изводи
године патентирао
мотор са унутрашњим сагоревањем који је у почетку користио угљену прашину као
ширински модулисаним
гориво, а данас користи сигналом
један продукт нафте, дизел. који представља
Карл Бенц (Karl Benz) је био немачки инжењер који је 1866. године изумео возило на три
импулсе чија
точка, прво које се покретано
је било ширина мења. У зависности
четвороцилиндричним бензинским од ширине
мотором. Свој први
импулса, одређени
аутомобил назвао мотор
је по кћерки која ће
се звала Мерцедес заузети
Бенц. одговарајућу
Тројица браће Рено (Renault) основали су 1899. године компанију за производњу
почетну
аутомобилапозицију.
Рено (Renault). Роботом се најједноставније управља
Арманд Пежо (Armand Peugeot) основао је 1895. године аутомобилску компанију Пежо
потенциометром
(Peugeot). чијим обртањем се добијају различите
позиције
Соићиро Хондасервомотора.
(Soichiro Hondа) основао је 1948. године фабрику у којој су се у почетку
производили само мотори, а од 1964. године почињу се производити и аутомобили.
Дајем ученицима
Фердинанд Порше (Ferdinand задатак
Porsche)да упишу
је 1934. програм
године изградио у интерфејс
фабрику у Волфсбургу и
произвео своје прве аутомобиле.
Едуардо за управљање роботом. Дајем ученицима задатак
да прате кретање робота и у кратким цртама објашњавам
изворни код програма за управљање роботском руком.
Непознате речи:
тaкт мoтoрa – деo рaднoг циклусa мoтoрa који представља кретање клипа од горње
Дајем ученицима
мртве тачке (ГМТ) према доњој да упишу
мртвој тачки (ДМТ) програм
или обрнуто.заГМТ иуправљање
ДМТ су крајње тачке
роботским колицима и да пусте колица да прате путању.
кретања клипа.
У кратким цртама објашњавам програм. Дајем ученицима 117

задатак да упишу програм за основно кретање роботских
колица и објашњавам им програм и начин функционисања
роботских колица.
122
Завршни део часа Постављам питања ученицима да бисмо поновили

(5 минута) научено на данашњем часу:
• Шта је степен слободе код робота?
• Чему служе сегменти?
• Какви могу да буду кинематски парови код робота?
• Шта чини шему преноса сигнала код робота?
• Како се тестира рад робота?
123
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема VIII. Eнергетика
Наставна јединица Извори, коришћење и трансформација енергије

Циљ часа • Ученици знају које врсте енергије постоје

• Ученици знају да се поједине врсте енергије морају
претворити у друге погодне облике да би се користиле
Образовни задаци Ученици знају закон о одржању енергије
Функционални Ученици знају да је основно својство енергије њена

задаци трансформација из једног облика у други
Васпитни задаци Рационално коришћење енергије
Кључни појмови Енергија, трансформација
Образовни исходи Ученици знају поделу мотора према врсти енергије коју
користе за свој рад

наставе

124

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Пуштам ученицима видео с линка

(10 минута) http://www.youtube.com/watch?v=NKJifzlOSoQ,
који приказује врсте енергије, и видео
http://www.youtube.com/watch?v=T5WJoup-RD8,
који приказује кинетичку и потенцијалну енергију.
Главни део часа Објашњавам ученицима које врсте енергије постоје:
(75 минута)
– топлотна енергија,
– потенцијална енергија,
– кинетичка енергија,
– нуклеарна енергија,
– хемијска енергија,
– електрична енергија.
Објашњавам да се, према закону о одржању енергије,
енергија не може ни створити ни уништити, већ да може
прећи из једног облика у други. Енергија представља
способност вршења рада. Да би неки облик енергије могао
да се користи, мора се претворити у облик који може да се
употребљава. Када мирује, вода има потенцијалну енергију,
која цевима може да се усмери на водно коло и тада се
она претвара у кинетичку енергију. Када удари у лопатице
турбине, њена енергија прелази у механичку енергију,
а касније се у уређају који се зове генератор претвара у
електричну енергију.
125
Објашњавам ученицима поделу погонских мотора. У

зависности од облика полазне енергије, мотори могу бити:
хидраулични, топлотни и електрични. Коришћење воде
под притиском присутно је код хидрауличних цилиндара и
турбина. Хидрауличне турбине се деле на:
 Пелтонову турбину
 Францисову турбину
 Капланову турбину
Објашњавам ученицима када се која турбина примењује.

Објашњавам примену хидрауличног цилиндра и наводим
његове главне делове.
126
Дајем ученицима задатак да ураде питања у Радној свесци,

стр. 68.
Завршни део часа Дајем ученицима задатак да одговоре на питања:
(5 минута) • Како гласи закон о одржању енергије?
• Које врсте енергије постоје?
• Шта је неопходно да би се енергија користила?
127
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема VIII. Eнергетика

Наставна јединица Погонске машине – мотори, хидраулични мотори и СУС
мотори
Циљ часа Ученици разумеју појам мотора
Образовни задаци Ученици знају поделу хидрауличних мотора и њихову
примену
Функционални Ученици знају да објасне рад четворотактних мотора и да
задаци наведу његове делове
Васпитни задаци Ученици знају да објасне како се остварује аутоматски рад
четворотактних мотора
Кључни појмови Цилиндар, турбина, хидраулични мотор, четворотактни
мотор
Наставна средства Модел четворотактног мотора
наставе
128

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Пуштам ученицима видео с линка који приказује рад
(5 минута) четворотактног мотора
http://www.youtube.com/watch?v=3OS-Vj7d6Do.
Објашњавам ученицима да ћемо на данашњем часу
поновити научено о хидрауличним моторима и да ћемо
научити како раде четворотактни мотори.
Главни део часа Машине које трансформишу било који облик енергије у
(80 минута) механичку енергију називају се мотори.
Хидраулични мотори представљају моторе који за свој рад
користе потенцијалну енергију воде. Деле се на хидрауличне
цилиндре и хидрауличне турбине. Према висини воденог
пада, хидрауличне турбине се деле на Пелтонову турбину,
код које је присутан већи пад, а мали проток воде. Основни
део те турбине је ротор, на коме се налазе лопатице, и
статор, на коме се налазе млазнице за усмеравање воде
на лопатице турбине. Францисова турбина се користи у
хидроелектранама за средње падове и средње количине
воде. Турбине и њене осовине могу бити хоризонталне и
вертикалне. Код ових турбина вода се спиралним цевоводом
доводи до лопатица статора. Капланова турбина се користи
за мале падове и велике количине воде. Радно коло ове
турбине има облик пропелера с неколико лопатица чији се
угао заокрета може регулисати ради постизања константног
броја обртаја.
Хидраулични цилиндар је уређај који енергију притиска уља
претвара у користан рад. У њега се под притиском убризгава
течност која делује на површину клипа цилиндра.
Мотори с унутрашњим сагоревањем представљају једно
од највећих открића данањег времена. Захваљујући њима,
човек може да се превезе на бржи и удобнији начин с једног
129
места на друго. Мотор с унутрашњим сагоревањем је врста

мотора код кога се процес сагоревања одвија у самом
мотору. Као гориво се користе нафта и њени деривати,
као и алтернативна горива. Клипни мотори с унутрашњим
сагоревањем претварају топлотну енергију у механички
рад тако што сагорели гасови у клипу потискују клип који
своје кретање клипњачом преноси на коленасто вратило
и другим механизмима на точкове. Ови мотори се деле на
бензинске моторе и дизел-моторе. Према броју тактова,
деле се на четворотактне и двотактне.
Радни тактови се састоје од:
– усисавања радне смеше,
– сабијања радне смеше,
– сагоревања радне смеше,
– издувавања радне смеше.
Изводим ученике испред табле и питам их да ми понове

радне тактове четворотактних мотора.
Објашњавам ученицима главне делове мотора. Објашњавам
им да је аутоматски рад мотора могућ захваљујући повратној
спрези између коленастог вратила и пара цилиндричних
зупчаника и брегасте осовине, која управља радом вентила.
Дајем ученицима задатак да ураде питања, Радна свеска, стр.
69–70.
Завршни део часа Постављам питање ученицима:
(5 минута) • Како се остварује аутоматски рад четворотактних мотора?
130
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема VIII. Енергетика

Наставна јединица Двотактни мотори, дизел-мотори, ракетни и млазни
мотори
Циљ часа Ученици знају да објасне начин функционисања сваке од
поменутих врста мотора
Образовни задаци Ученици знају да наведу делове сваке од поменутих врста
мотора
Функционални Ученици знају да упореде поједине врсте мотора са
задаци становишта конструкције и енергетске ефикасности
Васпитни задаци Ученици развијају свест о рационалном коришћењу
енергије
Кључни појмови Двотактни мотори, дизел-мотори, ракетни и млазни мотори
Образовни исходи Ученици знају да објасне шта омогућава аутоматски рад
мотора
Наставна средства Модели мотора
наставе
131

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Пуштам ученицима видео с линка који приказује

(5 минута) рад дизел-мотора
http://www.youtube.com/watch?v=1hamvuWLomc.
Објашњавам ученицима да ћемо на данашњем часу радити
моторе с унутрашњим сагоревањем, њихове делове и
начин рада.
Главни део часа Двотактни мотори раде у два радна такта. У
(75 минута) првом такту усисавају смешу горива и ваздуха и
сабијају је. Тако сабијена смеша горива и ваздуха
се пали, при чему почиње други такт сагоревања и
издувавања смеше сагорелих гасова. Дакле, имамо
следеће тактове:
– усисавање и сабијање,
– сагоревање и издувавање.
Наводим ученицима делове показујући их на
мотору.
Објашњавам ученицима начин функционисања

дизел-мотора који се одвија у четири такта. Први
такт је усисавање ваздуха, други такт је сабијање
132
ваздуха, трећи такт је убризгавање горива и

сагоревање и четврти такт је издувавање смеше
сагорелих гасова. Наводим ученицима основне
делове показујући их на моделу мотора.
Ванкелов мотор представља мотор с кружним
клипом. Он ради у четири такта, при чему
истовремено ради са три радне смеше. Његови
радни тактови су усисавање горива, сабијање
горива, сагоревање горива и издувавање смеше
сагорелих гасова.
Гасна турбина представља мотор с унутрашњим

сагоревањем код кога се у комори одвија
сагоревање, при чему сагорели гасови излећу
великом брзином и ударају у лопатице турбине
предајући јој механичку енергију. Смеша сагорелих
гасова која је предала своју енергију турбини
не пушта се у атмосферу, него пролази кроз
размењивач топлоте који се опструјава ваздухом
из атмосфере. Опструјавајући размењивач
ваздух се греје и тако загрејан улази у комору за
сагоревање, враћајући део топлотне енергије у
систем. На тај начин се повећава степен корисног
дејства целог постројења.
Млазни мотори раде тако што са једне стране

усисавају ваздух одређеном брзином. Компресор
сабија тај ваздух и доводи га у комору за
сагоревање. У комори се убризгава гориво које
свећица пали. Смеша сагорелих гасова излази на
другу страну пропулзора великом брзином. Као
133
резултат реакције млаза сагорелих гасова на

пропулзору настаје сила реакције која гура
пропулзор у супротном смеру од смера кретања
смеше сагорелих гасова.
Ракетни пропулзори раде исто као и млазни

пропулзори, с тим што носе резервоар с
кисеоником.
Завршни део Дајем ученицима задатак да ураде питања,

часа Уџбеник, стр. 122. Проверавамо одговоре.
(10 минута)
134
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема IX. Kонструкторско моделовање – модули

Наставна јединица Алгоритам конструкторског моделовања
Циљ часа • Ученици знају шта је алгоритам
• Ученици знају да објасне кораке алгоритма од идеје до
Образовни задаци •У ченици знају да примене алгоритам од идеје до
• Ученици разумеју појам функционалности модела
Функционални Ученици знају да изврше обележавање на материјалу
задаци према техничком цртежу
Васпитни задаци Увиђање непосредне примене алгоритма у техници
Кључни појмови Алгоритам, конструкторско моделовање
Образовни исходи • Ученици знају кораке алгоритма
• Ученици знају да примене сваки корак у пракси
Наставна средства Уџбеник, Радна свеска, Конструкторски комплет за седми
разред
наставе
135

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Као увод у лекцију ученицима постављам питања:

(5 минута)
• Који су кораци алгоритма од идеје до реализације?
• Објасните ми сваки корак у овом алгоритму.
Главни део часа Алгоритам од идеје до реализације састоји се од корака
(80 минута) који нам омогућавају да од идеје коју представљамо
скицом дођемо до готовог производа. Упућујем ученике
да погледају алгоритам конструкторског моделовања
који је проширени алгоритам од идеје до реализације,
Уџбеник, стр. 124. Објашњавам ученицима сваки корак.
136
Дајем ученицима задатак да нацртају технички цртеж

вешалице.
То је прва вежба коју ћемо урадити. Прво треба да

нацртамо технички цртеж и да извршимо обележавање
на материјалу према техничком цртежу. Упућујем ученике
да погледају технички цртеж у Уџбенику, стр. 126.
Објашњавам ученицима технички цртеж и начин на који
се врши обележавање на материјалу према техничком
цртежу. Потом објашњавам како се врши савијање
материјала.
Завршни део часа Прегледам техничке цртеже. Похваљујем најбоље радове.
(5 минута) Објашњавам ученицима да ћемо на следећем часу
израђивати предмет.
137
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Наставна јединица Примери моделовања
Циљ часа • Ученици знају шта је моделовање
• Ученици знају да примене кораке алгоритма од идеје до
реализације у моделовању
Образовни задаци • Ученици знају да примене алгоритам од идеје до
разред
наставе
138

Напомене
ТОК ЧАСА
(5 минута)
• К
оји су кораци алгоритма конструкторског
моделовања?
Главни део часа Дајем ученицима задатак да почну да праве вешалицу.
(70 минута) Објашњавам да је потребно да изврше обраду сечењем
и савијањем. Приказујем ученицима готов део, Уџбеник,
стр. 126:
Пратим ток израде и дајем додатна објашњења.

(15 минута)
139
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Наставна јединица Конструкторско моделовање. Израда модела
Циљ часа • Ученици знају шта је конструкторско моделовање
• Ученици знају да нацртају технички цртеж
• Ученици знају да примене обраде сечења и савијања
разред
наставе
140

Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Као увод у лекцију ученицима постављам питање:

(5 минута)
• Чему служи технички цртеж?
Главни део часа Дајем ученицима задатак да почну да раде технички
(70 минута) цртеж сталка за пошту. Објашњавам начин обележавања
на материјалу према техничком цртежу, Уџбеник, стр. 127.

Завршни део часа Прегледам техничке цртеже и дајем оцене.
(15 минута)
141
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

разред
наставе
додатни материјал информатичко образовање 7 – уџбеник за шести разред
142

додатни материјал информатичко образовање 7 – уџбеник за шести разред
Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута)
Главни део часа Дајем ученицима задатак да почну да праве сталак за
(70 минута) пошту. Објашњавам да је потребно да изврше обраде
сечењем и савијањем.
Приказујем ученицима готов део:

(15 минута)
143
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

разред
наставе
144

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута)
(70 минута) цртеж модела ваге. Објашњавам како се врши
обележавање на материјалу и дајем задатак ученицима да
тако ураде.
Приказујем ученицима технички цртеж и дајем им задатак
да га нацртају, Уџбеник, стр. 128:

(15 минута)
145
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

Образовни задаци • Ученици знају да примене алгоритам од идеје до
разред
наставе
146

Напомене
ТОК ЧАСА
(5 минута)
Главни део часа Дајем ученицима задатак да почну да праве модел ваге.
(70 минута) Објашњавам како се врши обележавање на материјалу и
дајем задатак ученицима да тако ураде.
Готов модел изледа овако (Уџбеник, стр. 128):

(15 минута)
147
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

разред
наставе
додатни материјал информатичко образовање 7 – уџбеник за 2 разред
148

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута)
(70 минута) цртеж Пелтонове турбине. Приказујем ученицима
технички цртеж, Радна свеска, стр. 87:
Објашњавам како се врши обележавање на материјалу и

дајем задатак ученицима да тако ураде.
(15 минута)
149
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________

разред
наставе
150

Напомене
ТОК ЧАСА

(5 минута)
Главни део часа Дајем ученицима задатак да почну да праве модел
(70 минута) Пелтонове турбине. Објашњавам како се врши
обележавање на материјалу и дајем задатак ученицима да
тако ураде.
Приказујем ученицима готов модел, Радна свеска, стр. 86:

(15 минута)
151
152

Tehnicko PRIPREME 7

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tehnicko PRIPREME 7

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ђура Пађан

НАСТАВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА У

Аутор: Ђура Пађан

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о.

Дневни планови рада наставника....................................................................................

Tehničko Котирање, пресеци и

10. Утврђивање градива У

12. Google Sketch Up В

Цртање и котирање техничких

14. Пројекције и пресеци В

15. Пројекције и пресеци В

16. Чување и штампање цртежа В

Појам презентације, објекти у

19. Подешавање и анимирање слајдова В

20. Подешавање и анимирање слајдова В

21. Израда презентације О

22. Израда презентације В

Интерфејс систем веза, портови

25. Подела материјала О

Основна својства метала и

Meрење, мерна средства и

Принципи обраде метала О

Принципи обраде метала

Принципи обраде метала без О

Принципи обраде метала без

Основни појмови и принципи

Основни појмови и принципи рада

полуге, принцип стрме равни и

Елементи машина и механизама –

Елементи машина и механизама –

Елементи за пренос снаге и

42. Специјални елементи О

43. Транспортне машине О

44. Транспортне машине О

45. Утврђивање градива У

46. Конструкторско моделовање В

47. Конструкторско моделовање В

48. Конструкторско моделовање В

49. Појам, врсте и намена робота О

50. Конструкција робота В

Погонске машине – мотори,

Двотактни мотори, дизел-мотори,

Двотактни мотори, дизел-мотори,

59. Примери моделовања В

60. Примери моделовања В

Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец:

Редни број Редни

Појам и задаци машина и механизама. Уводни

3. Техничка документација у машинству. Обрада, Фронтално Дијалошка Уџбеник, Радна

7. Фронтални Уџбеник, Радна

УВОД У МАШИНСКУ ТЕХНИКУ

Датум предаје оперативног плана Наставник

Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец:

Редни број Редни

9. Од идеје до реализације. Радна свеска,

Датум предаје оперативног плана Наставник

Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец:

Редни број Редни

23. Интерфејс систем веза са рачунаром, Рачунари, Музичка

Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец:

Редни број Редни

Основни појмови и принципи рада

Датум предаје оперативног плана Наставник

Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец:

Литература и •Н енад Стаменовић, Алекса Вучићевић, Техничко и

Литература и •Н енад Стаменовић, Алекса Вучићевић, Техничко и

Литература и •Н енад Стаменовић, Алекса Вучићевић, Техничко и

Литература и •Н енад Стаменовић, Алекса Вучићевић, Техничко и

Литература и •Н енад Стаменовић, Алекса Вучићевић, Техничко и