ALTERNATOR

Alternator se pojavio u šezdesetim godinama prošlog veka a širu primenu dobija u

osamdesetim. U tim godinama zamenjuje skoro u potpunosti dinamu.
Razlika u dinami i alternatoru je velika. Kod diname struja se idukovala u rotoru koji je izgrađen
od mnogo lamela a potom preko kolektora i četkica prenosila prema potrošačima. Lamele rotora
kao i kolektori su odvojeni a struja se prenosila na pozitivnu četkicu kada je pozitivna a na
negativnu kada je ona negativna. Ovakva konstrukcija nam je obezbeđivala jednosmernu struju
odmah po izlazu iz diname. Nije nam bio potreban ispraljač kao što je to slučaj na alternatoru.
Kod alternatora struja se indukuje u statoru a rotor nam je potreban radi nastanka
promenljivog magnetnog polja. Radi nastanka magnetnog polja koristi se mala struja koja se
preko četkica pernosi na rotor. Četkice nisu u direktnom kontaktu sa kolektorom koji je sastavljen
od više delova , što je kod diname uslovljavalo veće trenje i iskrenje . Kod alternatora četkice klize
preko glatkog dela tako da je trošenje četkica svedeno na minimum. Više nije potreban rotor kao
kod diname već se sastoji od namotaja oko čeličnog jezgra a njegova namena je jedino stavaranje
magnetnog polja. Promenljivo magnetno polje dobijamo tako što rotor preko remenastog kaiša i
kaišnika (remenice) rotiramo. Za ispravljanje struje dodaje se poseban deo (ispravljač). Pošto
alternator stvara trofaznu struju na izlazu ispravljača alternatora dobijamo tri talasa jednosmerne
struje ali pomerene u fazi. Zbir tih struja daje približno ujednačenu struju. Ispravljač kod
alternatora se obično izrađuje od kombinacije dioda koje propuštaju struju samo u jednom
smeru. Tri diode se koriste za propuštanje pozitivnog dela sinusoide od tri faze a tri diode se
koriste okrenute tako da propuštaju negativan deo sinusoide . Takvom konstrukcijom i negativan
deo se iskorišćava preko mase vozila do potrošača.
 PRINCIP RADA ALTERNATORA

Remenastim kaišem je povezano više delova na automobilu a za nas su značajni remenica

radilice (kolenastog vratila) i remenica (kaišnik)alternatora. Startovanjem motora radilica počinje
da se rotira i prenosi rotaciju putem kaiša na rotor alternatora. Pošto je deo struje doveden sa
akumulatora preko četkica na rotor alternatora dobili smo magnetno polje a obrtanjem rotora
dobijamo obrtno magnetno polje. Obrtno magnetno polje uslovaljava indukovanje naizmenične
struje u namotajima statora. Sa statora trofazna struja se odvodi na ispravljač posle koga
dobijamo jednosmernu struju.

SERVISIRANJE ALTERNATORA

Zbog sicilijumskih dioda kontrolna lampica alternatora se ne moze vezati tako jednostavno
kao kod dinama. Ako bi se i ovde vezala na isti nacin, sijalica ne bi svetlela posto se strujno kolo
lampice zatvara preko dioda i to u zaprecnom smeru. Prema tome, ona ne bi zasvetlela kada se
okrene kontakt kljuc za paljenje.

Veza kontrolne lampice je izvedena ili preko releja ili preko pobudnih dioda. U prvom slucaju
namotaj releja se napaja preko zvezdista namotaja statora. Kontrolna lampica je sa jedne strane
vezana za kontakt-kljuc (klema 15), a sa druge strane za “mirni” kontakt releja i preko tog
kontakta je u spoju sa masom. Kada se okrene kontakt-kljuc, a motor se jos ne pokrene sijalica
svetli. Sa jedne strane je preko kontakt-kljuca dosla u vezu sa plus polom akumulatora, a sa druge
strane, preko releja i mase, sa minus polom akumulatora. Posle pokretanja motora, alternator se
pobudjuje i zahvaljujuci naponukoji se javlja izmedju zvezdista i mase, relej privlaci kotvu i prekida
vezu sijalice sa masom. Tada se sijalica gasi, sto je znak da je alternator proradio i da daje struju.
 Ako se sijalica ne ugasi posle paljenja motora, ili se upali u toku voznje, s alternatorom, i
prestaje da daje struju.
U drugom slucaju, kod veze preko pobudne diode, veza je jednostavna, i slicna onoj kod
dinama. S jedne strane, preko kontakt-kljuca kontrolna lampica je vezana za plus pol akumulatora
(B+), a sa druge strane za plus pol pobudnih dioda.
Kontrolna lampica se pali cim se okrene kontakt-kljuc ali bez pokretanja motora. Tada se
strujno kolo zatvara od plus pola akumulatora pa preko kontakt-kljuca, kontrolne lampice, reglera
i namotaja rotora do mase. Posle pokretanja motora alternator se pobudjuje i pocinje da daje
struju. Ako je sve ispravno, sijalica se gasi posto je izjednacen napon izmedju prikljucaka (D+) i
(B+), odnosno izmedju oba kraja lampice. Ako se lampica ne ugasi ni pri vecim obrtajima motora,
to je znak da postoji smetnja ili u alternatoru ili u regleru.