Међупродукти производње магнезијума

САДРЖАЈ

1. Увод ............................................................................................................................................ 3

2. Употреба магнезијума .............................................................................................................. 4

3. Поступци за добијање магнезијума......................................................................................... 4

4. Добијање магнезујума силикотермијским поступком .......................................................... 5

4.1. Сировине за добијање магнезијума ............................................................................. 5

4.2. Процес добијања магензијума...................................................................................... 5

4.3. Редукција магнезијум оксида ....................................................................................... 6

4.4. Рафинација сировог магнезијума................................................................................. 7

4.5. Ливење магнезијума ...................................................................................................... 7

5. Шљака силикотермијског процеса производње магнезијума .............................................. 8

5.1. Сепарација шљаке металургије магнезијума ............................................................. 9

6. Закључак .................................................................................................................................. 10

Литература ................................................................................................................................... 11

2
 Међупродукти производње магнезијума

1. Увод

Магнезијум спада у другу групу периодног система елемената са редним бројем 12

и атомском тежином 24,32. У спољшњем омотачу атом магнезијума има два електрона
који круже по 3s путањи. Због тога је магнезијум двовалентан, али под одређеним
условима у растопима својих соли може се стварати и опстати једновалентни јон
магнезијума.
Чист метал је сребрнасто беле боје и бљештаве површине која на ваздуху потамни
услед стварања танког оксидног филма. У присуству влаге магнезијум кородира, при чему
се прекрива прашкастим оксидом. Реагује са водом, при чему се ствара пијхтијаст талог
Mg(OH)2.
Као редукционо средство магнезијум се користи за добијање метала из њихових
оксида, као и за катодну заштиту метала од корозије. Легуре магнезијума са бакром се
користе у авио-индустрији као и у космичкој индустрији, тамо где су легуре титанијума и
алуминијума сувише тешке. У сличним ситуацијама се користе и легуре алуминијума са
магнезијумом.

3
 Међупродукти производње магнезијума

2. Употреба магнезијума

Због својих физичко-хемијских особина које карактеришу његове механичке

особине и због мале специфичне тежине, магнезијум има велику примену у техници. Са
алуминијумом, бакром, магнамом и цинком магнезијум даје легуре које су по механичким
особинама бољег квалитета од чистог магнезијума. Легуре магнезијума се користе за
ливење и деформисање, а са алуминијумом гради легуру познату под називом
дуралуминијум која је нашла велику примену у авиоиндрустији. Магнезијум сагорева
бљештавим пламеном па је нашао примену и као извор вештачке светлости. Услед своје
високе хемијске активности у односу на кисеоник, користи се као дезоксиданс за добијање
челика и обојених метала. Магнезијум у праху се користи као високо калорично гориво у
ракетној техници.

3. Поступци за добијање магнезијума

У основи постоје два поступка за добијање магнезијума и то су:

 Електролитички поступак и
 Пирометалуршки
Први је електролиза растопа соли који за свој процес добијања као полазну
сировину користи баштовит MgCl2 6H2O, који у себи садржи 12% магнезијума и карналит
MgCl2 KCl 6H2O који у себи садржи 8,8% магнезијума. Други је пирометалуршки
поступак који као полазне сировине за добијање магнезијума користи магнезит MgCO3 и
доломит MgCO3 CaCO3. Овај процес се заснива на калцинацији оба ова карбоната а
касније на редукцији МgO, па су у зависоности од редуцента развијене две варијанте овог
поступка:
 Угљенотермијски поступак, који за редукционо средство користи угљеник и
 Силикотермијски поступак, који за редукционо средство користи силицијум.

4
 Међупродукти производње магнезијума

4. Добијање магнезујума силикотермијским поступком

4.1. Сировине за добијање магнезијума

За силикотермијски поступак добијања магнезијума основне сировине су доломит,

боксит и феросилицијум.
У погону сепарације сирови доломит који се допрема из рудника одлази на
дробљење. После процеса дробљења доломит одлази на прање где се одсрањују
механичке нечистоће као што су глина и друге. После прања доломит одлази на систем
сита где се добија доломит гранулације 3-30 мм.
Друга основна сировина за добијање магнезијума силикотермијским поступком је
боксит. Гранулометријски састав боксита је 3-30 мм. Боксит у процесу силикотермијског
процеса добијања магнезијума има улогу топитеља и служи за стварање троске.
Феросилицијум који се употребљава за добијање магнезијума има улогу редуцента,
и зато мора да буде веома чист. Повећање влажности од 0.2 до 0.5% чини ову сировину
неупотребљивом. У силикотермијском процесу производње магнезијума користи се
феросилицијум са 75 до 80% силицијума и 15-20% железа.

4.2. Процес добијања магензијума

Силикотермијски процес добијања магнезијума почиње са калцинацијом доломита.

Калцинација се врши у ротационим пећима са благим нагибом према хоризонтали од 3%.
Из бункера изнад пећи доломит се механичким додавачима континуирано доводи у пећ.
Због ротирања и нагиба пећи настаје лагано кретање доломита уз истовремено мешање
при чему се доломит подиже до извесне висине а онда слободно пада кроз струју гасова.
Калцинација доломита се одвија према следећој хемијској реакцији:

CaCO3 MgCO3 = CaO MgO + 2CO2

Поред угљендиоксида из доломита се уклања влага која је присутна као механичка

и хемијски везана.

5
 Међупродукти производње магнезијума

Калцинација боксита се врши у ротационој пећи са благим нагибом према

хоризонтали од 2%, која је озидама ватросталном облогом. Пећ је подељена према
реакционим зонама на припремну зону и на зону калцинације.Температура излазних
гасова је око 130оC а гасови у себи садрже CO2, CO, водену пару и прашину. Ови гасови
задједно са прашином одлазе у филтер где се после филтрирања испуштају у атомосферу.
Калцинисани боксит се контејнерима преноси до редукционе пећи чиме се смањује
губитак топлоте боксита.

4.3. Редукција магнезијум оксида

Суштина самог процеса је у редукцији MgO који се доводи у процес у вифу

калцинисног доломита. Редукција се врши силицијумом који се уноси преко
феросилицијума, топљењем растресите шарже и образовањем течне троске. Да би се што
више снизила тачка топљења троске а тиме и смањила потрошња електричне енергије у
процес се уводи Al2O3. За несметано одвијање овог хемијског процеса образовања течне
троске од битног је значаја за ефекат редукције MgO са Si и принос по магнезијуму.
Троска јако богата CaO постаје тешка за одстрањивање из едукционе пећи због своје
високе тачке топљења. Насупрот томе, троска богата SiO2 постаје течнија па снижава
активности и ограничава реакцију што доводи до мањег искоришћења магнезијума. Како
су паре магнезијума веома реактивне у пећ се уводи аргон као заштитна атмосфера. Паре
магнезијума одлаазе у кондезатор. Магнезијум заједно са лонцем кондезатора одлази на
рафинацију након чега се врши ливење рафинисаног магнезијума. Троска и неизреаговани
феро-силицијум се сакупљају на дну пећи и испуштају из ње када достигну одређени
ниво. Цилиндричан део пећи и свод имају лимени плашт који треба контролисати пре
облагања ватросталним материјалом, јер је услов непропустљивости веома битан. У дну
пећи је уграђена електрода од блокова аморфног угљеника постављена на ватросталним
опекама које је неопходно залити са бакарним доводима за струју. Свод пећи има на врху
отвор за централну електроду. Овај отвор се поклапа са осом пећи. Кондезатори се преко
филтера повезани са системом вакуум пумпи. Централна електрода има централну цев за
довод хладне воде и посебна пажња мора бити усмерена на херметичност ове електроде,
јер продирање ваздуха или воде у пећ доводи до експлозије. Мора се водити рачуна о

6
 Међупродукти производње магнезијума

непрекидности хлађења централне електроде и електроде дна водом јер само недостатак
воде од неколико минута изазива топљење бакра а последица тога је експлозија која
настаје при поновном успостављењу кола хлађења.

4.4. Рафинација сировог магнезијума

Рафинација има за циљ да раздвоји магнезијум од нечистоћа и да се добије метал

комерцијалног квалитета и високих хемијске чистоће. Рафинација магнезијума обично
траје од 1,5-2 сата. Без обзира што је додата прописана количина соли, често је потребно
додати већу количину због лошег квалитета сировог магнезијума што је последица лошег
тока операције редукционе пећи. Да би се раслојавање рафинисаног магнезијума од
нечистоћа завршило потребно је да прође 1-1,5 сат пре декантације.
Врсте и састав соли које се употребљавају у процесу рафинације сировог
магнезијума дате су у табели 1.

Табела 1.Хемијски састав соли за рафинацију сировог магнезијума.

Врсте
MgCl2 (%) NaCl (%) KCl (%) MgO (%) CaF2 (%) H2O (%)
соли
EMG-О 40 40 10 5 - 5
EMG-18 34 34 9 5 18 -
CaF2 - - - - 100 -

4.5. Ливење магнезијума

Ливење магнезијума се изводи на машинама које представљају безконачну траку на

којој су постављени челични калупи. Пре почетка ливења доводи се SO2 који има
заштитну улогу у току процеса ливења, наиме он штити магнезијум од паљења и
оксидације. Ливењем течног магнезијума у калупе добијају се инготи који се пакују у
палете и отпремају на тржиште.

7
 Међупродукти производње магнезијума

5. Шљака силикотермијског процеса производње магнезијума

Након завршеног процеса ливења у лонцу остаје извесна количина шљаке која у
себи садржи и знатан проценат магнезијума. Да би се искористио овај магнезијум из
шљаке врши се такозвана обрада шљаке. У лонцу на дну остаје једна до три тоне шљаке.
Након уклањања пумпе за ливење на отвору поклопца се ставља чеп и врши се загревање
до температуре од 730оС. Након тога лонац се отвара и почиње се са додавањем исте
мешавине соли као и код процеса рафинације. Потом се поставља мешалица и врши се
мешање у трајању од 30 минута. Након овог процеса мешања врши се декантација и затим
испуштање одвојеног магнезијума у суд који је дошао из редукције. Остатак шљаке после
декантације и изливања магнезијума се одлаже на депонију. Главни металуршки циљ, да
се смањи садржај MgO у шљаци је повезан са истраживањима особина и понашања MgO у
шљаци. Анализирани узорци шљаке узети су из фабрике магнезијума „бела стена“
Баљевац, Србија. Да би се испитало понашање MgO у шљаци прво је урађена
карактеризација шљаке. Хемијски састав шљаке је дат у табели 2. Интервали
концентрација и средње вредности су израчунати из индустријских анализа у току
неколико година. Анализе представљене у табели 2. приказују велики губитак MgO у
шљаци.

Табела 2. Хемијски састав шљаке.

Компонента Концентрација,% Очекивана,% Добијена,%
SiO2 23,43-24,25 23,84 24,24
Al2O3 11,16-12,61 11,885 11,79
Fe2O3 0,18-0,62 0,4 0,55
CaO 51,59-52,84 52,215 52,35
MgO 5,88-8,82 7,35 6,82
Na2O 0,34-0,39 0,365 0,36
K2O 0,01-0,03 0,02 0,017
S 0,08-0,15 0,115 0,095
остало 7,32-0,32 3,82 3,778

8
 Међупродукти производње магнезијума

5.1. Сепарација шљаке металургије магнезијума

Мапе расподеле и линијске анализе се односе на концентрације магнезијума у

одређеним зонама што је омогућило предпоставке о могућим Mg концетрацијама у неким
фракцијама шљаке. Ово би омогућило прераду шљаке и јефтинију валоризацију Mg из
шљаке. Због тога је урађена гранулометријска и магнетна сепарација шљаке.
Гранулометријски састав је дат у табели 3.

Табела 3. Грануломертијски састав шљаке.

Н.Р Класа,nm Маса,g Маса,%
1 +53 7,57 25,23
2 -53-40 6,75 22,5
3 -40+28 3,73 12,43
4 -28+18 3,46 11,53
5 -18+13 1,96 6,54
6 -13+0 6,53 21,77
збирно - 30 100

9
 Међупродукти производње магнезијума

6. Закључак

Магнезијум (Мг, лат. магнесиум), земноалкални је метал IIА групе. Гради 2+ јоне.
Оксидациони број магнезијума у једињењима је искључиво +2. Има најнижу температуру
топљења у групи земноалкалних метала. Магнезијум је заступљен у земљиној кори у
количини од 2,74%. У природи се магнезијум веома често налази везан у виду силиката,
али са становништа добијања најважнији минерали су му: доломит, магнезит, карналит,
калцит и карбонат. Најважнија магнезијумова једињења су: магнезијум оксид (МgО)
магнезијум хидроксид (Мg(ОH)2) и његове соли. Као редукционо средство магнезијум се
користи за добијање метала из њихових оксида, као и за катодну заштиту метала од
корозије. Легуре магнезијума са бакром се користе у авио-индустрији као и у космичкој
индустрији, тамо где су легуре титанијума и алуминијума сувише тешке.
„ MG Serbien “ из Беле Стене једини је произвођач чистог магнезијума у Европи,
који сам троши преко 40 одсто укупне светске производње. Такође, Рудник доломита
„Локве“ (у саставу исте фирме) налази се на листи кључних испоручиоца компаније „Ју-
Ес стил“ из Смедерева. Ливница магнезијума, чија производња је сто посто окренута
извозу, важи за једног од цењених добављача таквих водећих међународних производних
корпорација из области аутомобилске индустрије, челика и анода као што су БМW, „Norsk
Hydro“, „Takata“, „Meridian“, TCG, „Elkagranules“, „Almamet“, „Remag “ и други.

10
 Међупродукти производње магнезијума

Литература

1. Проф. др Десимир Петковић, Међупродукти, факултет Техничких наука, Косовска

Митровица, 2010;

2. https://www.blic.rs/vesti/srbija/cist-magnezijum-iz-baljevca/7q6yx7p

3. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%B
7%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC

11