Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet u Subotici

Seminarski rad iz predmeta Finansijske berze

Tema: Berze kriptovaluta

Profesor: Student:

Doc. dr Miloš Pjanić

Subotica, 02.03.2018.
 Sadržaj:

UVOD ........................................................................................................................................................... 3
ISTORIJA KRIPTOVALUTA .................................................................................................................. 4
KARAKTERISTIKE BERZI ..................................................................................................................... 5
FUNKCIONISANJE BERZE .................................................................................................................... 6
KOJE BERZE KRIPTOVALUTA POSTOJE? ....................................................................................... 8
Cex.io ........................................................................................................................................................ 8
Poloniex .................................................................................................................................................... 9
Bitstamp ................................................................................................................................................... 9
Bittrex ....................................................................................................................................................... 9
Coinbase ................................................................................................................................................... 9
Bitfinex ..................................................................................................................................................... 9
KOJA JE BUDUĆNOST KRIPTOVALUTA?....................................................................................... 11
 UVOD

Pre nego što se upoznamo sa berzama kriptovaluta, veoma je bitno da ova dva pojma razjasnimo.
Berze su organizovano mesto gde se susreću ponuda i tražnja za datim predmetom (u ovom slučaju
za kriptovalutama, u ostalim slučajevima različitim oblicima novca ili HOV). S druge strane,
kriptovalute predstavljaju oblik digitalne valute koji je kao što sama reč kaže kriptovan i fizički je
neopipljiv. Još neke od karakteristika kriptovaluta su da nemaju pokriće u zlatu, nijedna država ih
još nije prihvatila kao zvaničnu valutu, decentralizovane su, uglavnom su količinski ograničene,
kopaju se putem specijalnih mašina... Kada kažemo kriptovalute, uglavom je prva asocijacija
Bitkoin, koji je zapravo jedna preko 800 kriptovaluta koja danas postoje. Još neke od poznatih su
Etherium, Bitcoin Cash, Litecoin, Ripple, Stellar, NEO, Cardano...

Samom pojavom kriptovaluta, javila se i potreba sa postojanjem organizovanog tržišta gde će se

vršiti kupovina i prodaja kriptovaluta. Upravo zbog toga su nastale berze kriptovaluta, koje
korisnicima omogućuju da trguju za različitim kriptovalutama, da vrše njihovu konverziju i da
uporedno prate kretanje cena istih. Iako je pojam berze ostao isti, razvoj kriptovaluta je doprineo
određenim inovacijama u berzanskom radu, tako da su one u svetu kriptovaluta malo drugačije
organizovane i funkcionišu pod drugačijim pravilima i procedurama. U nastavku ćemo reći nešto
više o tome koje berze postoje, kako funkcionišu, koje su njihove karakteristike i kako se na njima
može učestvovati...
 ISTORIJA KRIPTOVALUTA

Slika 1: Ikonice kriptovaluta

Preuzeto sa: https://cdn.pixabay.com/photo/2017/12/29/03/17/image-3046639_960_720.png

S obzirom da su relativno nov trend, o istoriji kriptovaluta se ne mora zalaziti daleko u prošlost.
Zapravo je dovoljno da se vratimo do 2009. godine kada je prvi put puštena bitkoin kriptovaluta
koja je bila zasnovana na blokčejn tehnologiji. Prvih nekoliko godina nisu odlikovale velike
oscilacije, kriptovaluta su imale veoma malu odnosno nezamarljivu vrednost i nisu privlačile veliku
pažnju širokoj masi. Posledjih par godina, a posebno poslednjih 5 meseci, kripovalute su postale
globalni trend. Za ovo je najviše bio zaslužan rekordni skok bitkoina na 19.000$. Nakon toga su se
stvari malo stabilizovale, bitkoin i ostale kriptovalute su nastavile da osciliraju, ali u nekom
određenom rasponu. Kada se priča o istoriji kriptovaluta bitno je napomenuti da je u poslednjih
nekoliko godina na tržište dospeo veliki broj novih kriptovaluta, koje su zasnovane na blokčejn
tehnologiji kao i sam bitkoin. Broj kriptovaluta iz dana u dan raste, zajedno sa njihovom
popularnošću. Kada pričamo o berzama za kriptovalute, može se reći da one svakodnevno rastu,
sve ih je više i svoje poslovanje konstatno proširuju. Njihova uloga u trgovini kriptovalutama je od
izuzetnog značaja s obzirom da predstavljaju mesto koje spaja kupce i prodavce valuta.
 KARAKTERISTIKE BERZI

Slika 2: Kretanje vrednosti kriptovaluta na berzi

Preuzeto sa: https://d1ic4altzx8ueg.cloudfront.net/finder-au/wp-uploads/2017/12/shutterstock-

cryptocurrency-bitcoin-markets-738x410.jpg

Sam pojam berze je objašnjen u uvodu. Berze kriptovaluta se ne razliku mnogo od običnih,
tradicionalnih berzi. Ono što zbunjuje kada se spomenu berze u konteksu sa kriptovalutama jeste
to što su kriptovalute decentralizovanog karaktera, pa se postavlja pitanje koja je uloga berzi onda.
Naime, berza je organizovano mesto gde se susreću ponuda i tražnja kao i koverzija ovih valuta.
Iako one jesu decentralizovanog tipa uglavnom, neophodno je da postoji mesto gde će se vlasnici
i tražioci ovih digitanih novčića okupiti i međusobno razmenjivati kriptonovčiće. Neke od
karakteristika berzi kriptovaluta su sledeće:

• Dostupne su za sve korisnike koji naprave nalog

• Pristupa im se online putem veb-sajta ili aplikacije
• Imaju postavljen visok stepen zašite/sigurnosti (zahtevaju duže i komplikovanije šifre,
imaju Two-factor Authentication zaštitu)
• Neke pružaju mogućnost kupovine novčića putem kartice odnosno pravim novcem
• Pružaju mogućnost pravljenja wallets-a (novčanika) na njihovim platformama
• Omogućuju momentalan prenos kriptovaluta sa jednog naloga na drugi
• Naplaćuju proviziju za prenos i konverziju valuta
• Traže verifikaciju naloga prilikom isplate novca
• Uglavnom su u nečijem vlasništvu
Ono što takođe karakteriše kripto berze je visok stepen rizika odnosno mogućnost krađe putem
cyber kriminala. Naime, zabeleženo je dosta slučaja gde su korisnici bili opljačkani tako što su im
nalozi na berzama bili hakovani, nakon čega im je novac sa njihovog novčanika bio skinut. S
obzirom da su digitalne valute kriptovane i da se zbog toga vlasnik ne može utvrditi, oštećeni
korisnici nisu imali mogućnost da dokažu vlasništvo nad datim valutama. Karakterstično za ove
berze je i da su preopterećene transkacijama svakodnevno zbog čega se dešavalo da ceo sajt nekada
i padne.

U nastavku, kada budemo pričali o različitim berzama ćemo videti i da postoje berze koje daju
mogućnost korišćenja kartice tj. kupovine kriptovaluta pravim novcem, dok neke daju mogućnost
samo konverzije valute (što znači da bi morali da posedujete određen iznos neke valute kako bi
trgovali na berzi).

FUNKCIONISANJE BERZE

U ovom delu ćemo ukratko predstaviti korake kako bi izgledao proces ulaska i početno trgovanje
na nekoj od berzi.
1) Pre samog pravljenja naloga i početka trgovine, veoma je bitno da donesemo odluku o tome na
kojoj berzi želimo da budemo i kakve mogućnosti različite berze nude. Ovde je jako bitno da se
uzme u obzir činjenica da li već posedujemo neke kriptovalute ili ne. U slučaju da ne, onda treba
izabrati berzu koja nudi mogućnost kupovine kriptovaluta putem kartice.
2) Uzimamo za primer da nemamo svoj novčanik sa kriptovalutama, i biramo berzu gde možemo
da karticom da kupimo iste. Odlučujemo se za berzu pod nazivom „ABC“.
3) Pristupamo sajtu berze gde prolazimo standardnu registraciju verifikovajući email adresu i broj
mobilnog telefona. Postavljamo šifru i zaštitna pitanja (Two-factor Authentication zaštita).
Nakon što nam je zahtev odobren, možemo pristupiti svom nalogu.
4) Dobijamo jasan pregled berze i kretanja vrednosti valuta. Nakon toga nam se nudi mogućnost
da deponujemo kripto-sredstva koja/ako posedujemo. Ukoliko ih nemamo, nudi nam se
mogućnost kupovine istih, putem karitce.
5) Ono što je bitno napomenuti jeste da kupovina kriptovaluta putem kartice nosi velike troškove
i provizije koje postavlja sama berza. Stoga se ovaj oblik pribavljanja kriptovaluta savetuje samo
u slučaju da altrenative nema. Preporučljiva opcija je da negde drugde nađete tj. kupite po boljim
cenama kriptovalute, i deponujete ih ovde. Poređenja radi, kada kupujete karticom, ukoliko je
trenutna vrednost bitkoina u odnosu na dolar 1:10.000, berza vam nudi odnos 1:13.000. Što znači
da iako 1 bitkoin u datom trenutku vredi 10.000 dolara, berza od vas traži da platite 13.000 dolara
za isti. Na ovaj način se berza osigurava od oscilacija i naravno zaračunava svoju proviziju.
6) Nakon što ste obezbedili sredstva na vašem nalogu tj. postavili ih u vaš novčanik na berzi,
možete krenuti u samo kupovinu i prodaju valuta. Ono što je bitno jeste da vidite kolike su
provizije za različite valute i da znate koje su valute konvertibilne međusobno. Ukoliko
posedujete bitkoin i glavne altrenativne novčiće, moćićete da vršite konvertibilnost sa uglavnom
svim valutama (koje data berza nudi).
7) Interfejs svake berze je poprilično lako koncipiran, prilagođen da se korisnici lako snađu.
8) Kada želite da podignete novac imate mogućnost da ga pošaljete na drugi račun tj. novčanik uz
najčešće određenu nakandu.

*Napomena: Iako se berze trude da postave visok nivo zaštite i bezbednosti na svoje naloge,
hakerski napadi se još uvek javljaju i postoji mogućnost da vam ukradu kripto-sredstva koja
posedujete.
 KOJE BERZE KRIPTOVALUTA POSTOJE?

Slika 3: Kretanja vrednosti kriptovaluta na berzama

Preuzeto sa:
https://blockgeeks.com/wp-content/uploads/2017/04/bitcoin-exchange.jpg

Cex.io
Cex je osnovan 2013. godine u Londonu i u početku je bio cloud mining provider za bitkoin.
Služio je stvaranju efekta sinergije, gde bi individualni rudari zajedno proizveli veći efekat
kopajući i kasnije deleći iskopane bitkoine, nego da su to zasebno radili. 2015. godine su odustali
od prvobitnog posla jer nisu posedovali sopstvene hardvere, i odlučili da pređu na posao
konverzije valuta. cex je specifična berza po tome što nudi mogućnost kupovine kriptovaluta
gotovim novcem putem kartica. Ukoliko želite da poslujete preko cex-a možete da kupite bitkoin,
eterijum, ripl, bitkoin keš... sa dolarima, evrima, funtama ili rubljama. Nakon toga imate
mogućnost da trgujete sa mnogim drugim valutama posredstvom konverzije. Ono što je još bitno
reći za cex jeste da je izuzetno popularna platforma, što govori i činjenica da su na prelazu iz
2017. u 2018. bili prebukirani do te mere da su morali da obustave prijave novih članova na
određeni period. Negativna strana cex-a se pronašla u feedback-u korisnika koji su se žalili da je
vreme verifikacije naloga isuviše dugotrajno.
Poloniex
Poloniex je veoma popularna berza za trgovanje kriptovalutama. Ono što je karakteriše jeste da
ne postoji mogućnost kupovine valuta gotovim novcem tj. posredstvom kartice, već je neophodno
da posedujete neki iznos kriptovaluta kako bi mogli da ih konvertujete u preostale. Poloniex je 4.
marta 2014. godine doživeo hakerski napad u kojem je 12.3% od ukupne količine bitkoina na toj
berzi ukradeno.

Bitstamp
Bitstamp je prvobitno počeo sa radom u Sloveniji, sedište se trenutno nalazi u Luksemburgu, a u
periodu od 2013-2016. godine se nalazilo u Velikoj Britaniji. Slično kao i cex.io, bitstamp
dopušta kupovinu određenih kriptovaluta dolarima i evrima, kao i njihovu dalju konverziju
odnosno povlačenje. Nudi visok stepen zaštite posredstvom API ključeva. Od septembra 2013.
godine su počeli zarad verifikacije naloga da traže kopiju prve stranice pasoša i adresu
stanovanja. Tokom 2014. godine berza je napadnuta i hakeri su tražili od osnivača da plati 75
bitkoina kako bi povratili sajt, međutim on je odbio jer je politika kompanije da ne pregovaraju sa
hakerima. U januaru 2015. godine, bitstamp nije funkcionisao 7 dana zbog hakerskog napada
prilikom kojeg je pokradeno oko 19.000 bitkoina.

Bittrex
Bittrex je osnovan u SAD-u, 2013. godine od strane 3 čoveka koja su prethodno iskustvo stekli
radeći u Microsoftu. Trenutno predstavlja jednu od najvećih berzi za trgovanje kriptovalutama.
Odlikuje je veliki broj dostupnih kriptovaluta kao i sigurnost odnosno zaštita. Od decembra 2017.
godine su postavili rigozornije uslove prijave, tako da prijave trenutno nije moguće izvršiti.

Coinbase
Osnovan 2011. godine u SAD-u. Od samog osnivanja, coinbase je dobio mnoštvo investicija za
svoj razvoj. U oktobru 2012. je lansirao servis za kupovinu i prodaju bitkoina putem bankarskih
transfera. Tokom 2017. godine IRS (internal revenue service) je od coinbase-a zatražio da prijavi
svakog korisnika čije transkacije na godišnjem nivou pređu 20.000$, da bi 23. februara coinbase
izjavio da će podneti IRS-u imena, datum rođenja, poreski broj, adresu i istoriju transkacija od
2013-2015. korisnika.

Bitfinex
Bitfinex je kontroverzna kripto berza zbog svoje burne istorije. 2014. godine, je proglašena za
najveću berzu na kojoj se trguje bitkoin, sa učešćem preko 10%. Međutim tokom 2015. godine je
ukradeno 1500 bitkoina, da bi u 2016. godini bitfinex navodno bio hakovan i tada je odnešeno
blizu 119.756 bitkoina koji su se tada procenjivali na vrednost od 72 miliona dolara. Do sredine
2017. godine, bitfinex je uspeo da se iskupi korisnicima za krađu, tako što je pustio u promet
sopstveni novčić u vrednosti od 1$ kojih je svaki korisnik dobio onoliko koliko je u trenutku
hakerskog napada imao na računu. U aprilu 2017. godine su objavili da su otkupili nazad sve
novčiće koje su dali za naknadu krađe i na taj način izmirili dugovanja preka korisnicima.
Bitfinex je takođe često meta kritičara jer se često dovodi u vezu sa Teterom (kriptovaluta za koju
se smatra da je vezana za američki dolar).

Slika 4: Rang lista berzi kriptovaluta preka obimu trgovine

Preuzeto sa: https://cryptocoincharts.info/markets/info

 KOJA JE BUDUĆNOST KRIPTOVALUTA?

Slika 5: Hipotetički izgled kriptovalute u opipljivom obliku

Preuzeto sa:
https://cdn.pixabay.com/photo/2017/10/19/18/23/bitcoin-2868703_960_720.jpg

Ovo je definitivno pitanje koje se mnogima svakog dana vrti po glavi i na koje mnogi pokušavaju
da daju odgovor, međutim nijedan odgovor ne može biti uzet zdravo za gotovo. Naime, kao i svaka,
budućnost kriptovaluta je neizvesna, ne samo u smislu vrednosti koje će dostizati, već da li će
uopšte postojati, ili će u potpunosti zavladati svetom i izbaciti oblik novca koji smo do sada
poznavali. Rapidan rast bitkoina, ali i razvoj drugih valuta je naterao vlade država širom sveta da
počnu da rade na zakonima koji regulišu kriptovalute, i mnoge zemlje su napravile prve iskorake
u tome. Sa druge strane mnoge velike kompanije sve više novca ulažu u razne valute i njihove
blokčejn tehnologije. Ono što je takođe bitno napomenuti jeste da kriptovalute postaju sastavni deo
naših života, ljudi svakodnevno uče o njima i definitivno da će u budućnosti postati opšteprihvaćeni
oblik novca. Što se tiče razvoja berzi kriptovaluta, može se slobodno reći da će se one razvijati
paralelno za razvojem kriptovaluta. Što njihov promet i količina bude veća, tako će rasti i potreba
za većim brojem berzi i menjačnica za konverziju valuta. Pored svega, iako je budućnost
nepredvidiva, ono što je bitno reći jeste da su kriptovalute uzdrmale svet novca i da bez obzira na
ishod njihovog postojanja kasnije, blokčejn tehnologija, koja predstavlja potporu za kriptovalute,
je definitivno nešto što će preokrenuti sistem poslovanja i funkcionisanja u svetu.